UNIVERZITET U NIŠU

FAKULTET ZAŠTITE NA RADU

OSNOVNE AKADEMSKE STUDIJE

Predmet: Elektrotehnički sistemi u zaštiti

Seminarski rad
Ispitivanje i kontrola ispravnosti
gromobranske instalacije

Profesor: Student:

Dr. Dejan Krstić, vanredni prof. Dušan Vukotić 01012

Niš, novembar 2015 god.

 Sadržaj
Uvod.................................................................................................................................................1

1. Normativne reference.................................................................................................................2
2. Termini i definicije....................................................................................................................2
3. Nivo zaštite................................................................................................................................5
4. Postupak kontrolisanja gromobranske instalacije......................................................................8
4.1. Prikupljanje opštih podataka...............................................................................................8
4.2. Vizuelni pregled i kontrolisanje..........................................................................................9
4.3. Ispitivanje gromobranske instalacije................................................................................10
4.4. Upisivanje podataka u ’’ček’’ listu...................................................................................11
5. Uputstvo za korišćenje instrumenta UNILAP 100XE.............................................................14
5.1. Merenje neprikdnosti provodnika.....................................................................................15
5.2. Merenje otpornosti rasprostiranja uzemljivača.................................................................15
5.3. Izjednačenje potencijala....................................................................................................16
6. Obrada rezultata kontrolisanja gromobranske instalacije........................................................16
6.1. Opšti podaci......................................................................................................................16
6.2. Ispitivanje gromobranske instalacije................................................................................16
6.3. Izveštaj o usaglašenosti.....................................................................................................17
6.4. Stručni nalaz.....................................................................................................................17
7. Rezultati ispitivanja ispravnosti gromobranske instalacije Fakulteta zaštite na radu..............17
7.1. Vizuelni pregled spoljašnje gromobranske instalacije.....................................................19
7.2. Izjednačenje potencijala....................................................................................................20
7.3. Ispitivanje gromobranske instalacije................................................................................20
Zaključak........................................................................................................................................23
Literatura........................................................................................................................................24
 Uvod

Grom je oduvek bio pojava koja je u jednu ruku fascinirala čoveka, a u drugu čovek se plašio
te pojave. Naravno to je bilo i opravdano zbog štete koju je grom mogao da prouzrokuje. Čak je i
pojava groma dovoĎena u vezu, u pojedinim kulturama i religijama, sa delovanjem više sile tj.
grom je tumačen kao božanska pojava.

Napuštanje ovog trivijalnog razumevanja groma započeto je u 18. veku kada je Bendžamin
Frenklin izveo eksperiment sa zmajem i dokazao da je grom ustvari električna pojava. Sa
njegovim otkrićem započelo je konstruisanje gromobrana koji su mogli zaštiti objekte i ljude. Od
tog vremena pa do danas konstruisanje gromobranskih instalacija je znatno napredovalo ali je
princip rada u suštini ostao isti.

Ne sme se izgubiti iz vida da gromobranska instalacija ne može sprečiti nastanak

atmosferskog pražnjenja. Gromobranska instalacija, projektovana i instalisana u saglasnosti sa
standardom SRPS IEC 1024-1, ne može pružati apsolutne garancije za zaštitu objekata, ljudi ili
predmeta, meĎutim, primena ovog standarda znatno smanjuje rizik oštećenja izazvanih udarom
groma u štićeni objekat. Tip i mesto postavljanja gromobranske instalacije moraju se dobro
razmotriti tokom projektovanja novog objekta, tako da se izvuče maksimalna korist od
električnih provodnih delova objekta.

Gromobranska instalacija, s obzirom da je izložena spoljašnjim uticajima, vremenom gubi

svoj nivo efikasnosti usled različitih pojava kao što je korozija i dr., i stoga je neophodna
periodična provera tj. ispitivanje ispravnosti gromobranske instalacije.

1
 1. Normativne reference

 Pravilnik o tehničkim normativima za električne instalacije niskog napona

(“Službeni list SFRJ”, br. 53/88 i 54/88 i “Službeni list SRJ”, br. 28/95).
 Pravilnik o tehničkim normativima za zaštitu objekata od atmosferskog pražnjenja
(“Službeni list SRJ”, br. 11/96).
 Standard SRPS IEC 1024-1 Gromobranske instalacije Opšti uslovi iz 1996.
 Standard SRPS IEC 1024-1-1 Gromobranske instalacije OdreĎivanje nivoa zaštite iz
1996.
 Standard SRPS IEC 1312-1 Gromobranske instalacije Zaštita od elektromagnetnog
impulsa atmosferskog pražnjenja (Deo 1: Opšti principi) iz 1997.
 Standard SRPS N.B4.802 Gromobranske instalacije Postupci pri projektovanju,
izvoĎenju, održavanju, pregledima i verifikacijama iz 1997.
 Standard SRPS N.B2.762 Električne instalacije niskog napona Proveravanje uslova za
zaštitu automatskim isključenjem napajanja Merenje otpornosti uzemljivača iz 1990.
 Standard SRPS N.B2.745 Električne instalacije niskog napona Zahtevi za bezbednost
Zaštita od prenapona Zaštita od atmosferskih ili sklopnih prenapona iz 1993.
 Standard SRPS IEC 60364-6 2008 Električne instalacije niskog napona - Deo 6:
Verifikacija.

2. Termini I definicije

Termini i definicije koji su utvrĎeni srpskim standardom SRPS IEC 1024-1 i SRPS IEC
60364-6, a koriste se pri izradi izveštaja o proveri gromobranskih instalacija.

 Atmosfersko pražnjenje – Električno pražnjenje atmosferskog porekla izmeĎu

oblaka i zemlje, koje se sastoji od jednog ili više udara.
 Udar groma – Jedno od električnih pražnjenja u okviru atmosferskog pražnjenja.
 Mesto udara – Mesto udara groma u zemlju, objekat ili gromobransku instalacija.
 Štićeni prostor – Deo objekta ili zone za koje je zaštita od atmosferskog pražnjenja
predviĎena prema ovom standardu.

2
 Gromobranska instalacija – Kompletna instalacija koja omogućava da se jedan
objekat zaštiti od dejstva atmosferskog pražnjenja; sastoji se od spoljašnje i
unutrašnje gromobranske instalacije.
 Spoljašnja gromobranska instalacija – Ovu instalaciju sačinjavaju prihvatni sistem,
spusni provodnici i sistem uzemljenja.
 Unutrašnja gromobranska instalacija – Ova instalacija obuhvata sve dodatne mere
primenjene na spoljašnju gromobransku instalaciju, koje će smanjiti elektromagnetna
dejstva struje atmosferskog pražnjenja u štićenom prostoru.
 Izjednačenje potencijala – Oni delovi unutrašnje instalacije koji smanjuju razlike
potencijala prouzrokovane strujom atmosferskog pražnjenja.
 Prihvatni sistem – Delovi spoljašnje gromobranske instalacije namenjeni za
prihvatanje atmosferskog pražnjenja.
 Spustni provodnici – Delovi spoljašnje gromobranske instalacije namenjeni za provod
struje atmosferskog pražnjenja od prihvatnog sistema do sistema uzemljenja.
 Sistem uzemljenja – Delovi spoljašnje gromobranske instalacije namenjeni za
odvoĎenje struje atmosferskog pražnjenja u zemlju.
 Uzemljivač – Elemenat ili skup elemenata uzemljenja koji obezbeĎuju direktni
električni kontakt sa zemljom odvodeći struju atmosferskog pražnjenja u zemlju.
 Prstenasti uzemljivač – Uzemljivač koji obrazuje zatvorenu petlju oko objekta, ispod
površine zemlje ili na njoj.
 Temeljni uzemljivač – Uzemljivač ugraĎen u betonski temelj štićenog objekta.
 Ekvivalentna otpornost – Odnos izmeĎu prvih temenih vrednosti napona i struje
uzemljenja, koji se, uopšteno, ne pojavljuju istovremeno; upotrebljava se dogovorno,
da bi se objasnila efikasnost uzemljenja.
 Potencijal uzemljenja – Razlika potencijala izmeĎu sistema uzemljenja i referentne
zemlje.
 “Prirodna” komponenta gromobranske instalacije – Komponenta koja obezbeĎuje
jednu funkciju zaštite od atmosferskog pražnjenja, ali koja nije posebno instalirana
zbog ove funkcije.
 Metalne mase – Produženi metalni delovi u štićenom prostoru, kao što su npr.
cevovodi, stepeništa, voĎice liftova, cevi za ventilaciju, grejanje i klimatizacija, i
meĎusobno povezane čelične armature, kroz koje može proteći struja atmosferskog
pražnjenja.
 Šina za izjednačenje potencijala – Šina koja omogućava da se izvrši povezivanje
gromobranske instalacije sa metalnim masama, stranim provodnim delovima
električnih i telekomunikacionih vodova i ostalim provodnim masama.
 Provodnik za izjednačenje potencijala – Provodnik koji omogućava izjednačenje
potencijala.
 Međusobno povezane armature – Čelične armature u unutrašnjosti objekta, koje
obezbeĎuju električnu neprekidnost.
3
 Opasan preskok – Nedozvoljeno električno pražnjenje prouzrokovano strujom
atmosferskog pražnjenja unutar štićenog prostora.
 Bezbedno rastojanje – Minimalno rastojanje izmeĎu dva provodna dela u štićenom
prostoru, pri kojem se opasan preskok ne može desiti.
 Odvodnik prenapona – UreĎaj namenjen da ograniči prenapone izmeĎu dva dela u
štićenom prostoru, kao što su: iskrište, odvodnik ili ureĎaj sa poluprovodnicima.
 Ispitni spoj – Spoj koji je namenjen i postavljen tako da omogući ispitivanja i
električna merenja elemenata gromobranske instalacije.
 Izolovana spoljašnja gromobranska instalacija – Gromobranska instalacija kod koje
su prihvatni sistem i spusni provodnici tako postavljeni da put struje atmosferskog
pražnjenja nema nikakav kontakt sa štićenim prostorom.
 Neizolovana spoljašnja gromobranska instalacija – Gromobranska instalacija kod
koje su prihvatni sistem i spusni provodnici tako postavljeni da put struje
atmosferskog pražnjenja može biti u kontaktu sa štićenim prostorom.
 Uobičajeni objekti – Objekti namenjeni trgovini, industriji, poljoprivredi,
administraciji ili boravku.
 Nivo zaštite – Termin za klasifikovanje gromobranske instalacije, kojim se izražava
njena efikasnost
 Verifikacija (verification) sve mere kojima se proverava usklaĎenost električne
instalacije sa relevantnim zahtevima iz IEC 60364 (Ona obuhvata pregled, ispitivanje
i izveštavanje).
 Pregled (inspection) – vizuelni pregled električne instalacije da bi se ustanovio
pravilan izbor i odgovarajuće postavljanje električne opreme.
 Ispitivanje (testing) – primena mera u električnoj instalaciji pomoću sredstava kojima
se dokazuje njena efektivnost (To uključuje utvrĎivanje vrednosti odgovarajućim
mernim instrumentima, vrednosti koje nisu prepoznatljive pri pregledu).
 Izveštavanje (reporting) – beleženje rezultata pregleda i ispitivanja.
 Održavanje (maintenance) – kombinacija svih tehničkih i administrativnih mera,
uključujući nadzor, namenjenih da zadrže neku stavku u stanju u kojem može da
ispuni zahtevanu funkciju ili da je dovedu u takvo stanje.

4
 3. Nivo zaštite

Nivo zaštite je termin koji služi za klasifikaciju gromobranske instalacije, kojim se

izražava njena efikasnost. Ovaj termin izražava verovatnoću sa kojom gromobranska instalacija
štiti štićeni prostor od atmosferskog pražnjenja. Nivo zaštite se obeležava slovom E i svrstan je u
četiri zone: I, II, III i IV pri čemu je najviši nivo zaštite označen sa: EI.

Gromobranska instalacija za zaštitu objekata od atmosferskog pražnjenja sastoji se, po

pravilu, od spoljašnje i unutrašnje gromobranske instalacije. Spoljašnja gromobranska instalacija
prihvata i odvodi u zemlju energiju atmosferskog pražnjenja. Unutrašnja gromobranska
instalacija smanjuje opasna dejstva atmosferskih pražnjenja u unutrašnjosti štićenog prostora
zaštićenog objekta.

Spoljašnja gromobranska instalacija sastoji se od prihvatnog sistema, sistema spusnih

provodnika i sistema uzemljenja. Sva tri sistema spoljašnje gromobranske instalacije moraju se
projektovati i izvesti prema uslovima utvrĎenim u srpskom standardu SRPS IEC 1024-1.

Unutrašnja gromobranska instalacija obezbeĎuje izjednačenje potencijala radi

sprečavanja opasnih indukovanih napona i prodor prenapona atmosferskog porekla,
postavljanjem odgovarajućih ureĎaja za zaštitu u električne instalacije niskog napona. Unutrašnja
gromobranska instalacija projektuje se i izvodi prema srpskom standardu SRPS IEC 1024-1 i
propisu o tehničkim normativima za električne instalacije niskog napona.

Klasa nivoa zaštite odreĎuje se prema standardu SRPS IEC 1024-1, osim klase nivoa
zaštite I koja se odreĎuje bez proračuna za sledeće objekte:

1) Elektroenergetska postrojenja
2) Telekomunikaciona postrojenja
3) Proizvodna postrojenja i objekte sa zapaljivim i eksplozivnim supstancama
4) Objekte za proizvodnju, preradu, doradu, laboraciju, delaboraciju, ispitivanje, uništavanje
i čuvanje eksploziva i baruta
5) Postrojenja i objekte sa materijalima opasnim za okolinu (npr. radioaktivni, otrovni,
bakteriološki i drugi slični materijali)
6) Objekte u kojima se čuvaju materijalna i kulturna blaga i druge objekte od posebnog
značaja

Tokom eksploatacije objekta, gromobranska instalacija se mora na propisan način

održavati radi očuvanja njene efikasnosti u pogledu nivoa zaštite. Održavanje gromobranske
instalacije sastoji se od periodičnih provera osnovnih parametara prema srpskom standardu
SRPS IEC 1024-1 i od odgovarajućih opravki prema postupku i uputstvu odreĎenom u projektu.

Pravilnikom o tehničkim normativima za zaštitu objekata od atmosferskog pražnjenja

propisani su tehnički normativi za projektovanje, izvoĎenje, verifikaciju i održavanje
gromobranskih instalacija za zaštitu objekata od atmosferskog pražnjenja. Odredbe ovog
pravilnika ne odnose se na specijalne objekte kao što su objekti viši 60 m, šatori, kamp – tereni,

5
sportski tereni, privremeni objekti i drugi objekti specijalne namene. TakoĎe se ne primenjuju
na gromobranske instalacije železničkih postrojenja i instalacije izvan objekata, drumskih
vozila, letelica, brodova i platformi na moru.

Efikasnost i ispravno funkcionisanje gromobranske instalacije zavisi od kvaliteta

izvoĎenja svih njenih delova, kao i izbora vrste gromobranske instalacije i načina njenog
postavljanja. Kompletna instalacija koja omogućava da se jedan objekat zaštiti od dejstva
atmosferskog pražnjenja sastoji se od spoljašnje i unutrašnje gromobranske instalacije.
Spoljašnja gromobranska instalacija treba da prihvati direktno atmosfersko pražnjenje i struju
groma bezbedno sprovede u zemlju, a ujedno i da vrši funkciju zaklona unutrašnjih instalacija i
opreme. Unutrašnja gromobranska instalacija treba da izjednači potencijale izmeĎu pojedinih
ureĎaja i osetljivih aparata i da spreči indukciju pod dejstvom elektromagnetnih polja, a ujedno,
korišćenjem odgovarajućih metoda, spreči oštećenje osetljivih elektronskih ureĎaja.

Tabela 1. Efikasnost gromobranske instalacije prema nivou zaštite

Nivo zaštite Efikasnost gromobranske instalacije

I 0,98
II 0,95
III 0,90
IV 0,80

Prema načinu postavljanja gromobranska instalacija može biti izolovana i neizolovana.

Izolovana spoljašnja gromobranska instalacija je ona kod koje su prihvatni sistem i spusni
vodovi postavljeni izolovano od objekata koji se štite, tj. postavlja se tako da put struje
atmosferskog pražnjenja nema nikakav kontakt sa štićenim prostorom. Obično je to mreža
provodnika postavljena na stubovima koji nisu sastavni deo objekata, a rastojanje štićenog
objekta od prihvatnog sistema je veće od siguronosnog rastojanja.

Neizolovana spoljašnja gromobranska instalacija se postavlja direktno na objekat koji se

štiti, a prihvatni sistem i spusni vodovi se postavljaju tako da put struje atmosferskog pražnjenja
može biti u kontaktu sa štićenim prostorom. Ovo postavljanje je uslovljeno vrstom materijala od
koga je objekat napravljen, tipa i namene objekta kao i njegove ugroženosti. Obe pomenute
gromobranske istalacije su sastavljene od sistema za prihvatanje atmosferskog pražnjenja,
spusnih provodnika koji sprovode struju direktnog atmosferskog pražnjenja do uzemljivača i
sistema za uzemljenje, koji tu struju predaje okolnom terenu.

Prilikom projektovanja prihvatnog sistema treba težiti ka jeftinijim i efikasnijim

rešenjima. Tako se na primer pod odreĎenim uslovima kao prirodni prihvatni sistem može
koristiti metalni lim krovnog pokrivača štićenog prostora ako ako debljina lima nije manja od 0,5
mm, ako nije bitna njegova zaštita od oštećenja strujom atmosferskog pražnjenja i ako nema
opasnosti od paljenja materijala koji se nalaze ispod lima.

6
 Tabela 2. Minimalna debljina metalnog lima krovnih pokrivača ili metalnih cevi koje se
koriste za prihvatni sistem kada postoji opasnost od proboja strujom atmosferskog pražnjenja i
vrućih tačaka
Nivo zaštite materijal Debljina (mm)

Čelik 4
I do IV
Bakar 5
aluminijum 7

Spusni provodnici kod neizolovanih spoljašnjih gromobranskih instalacija su rasporeĎeni

po obimu štićenog prostora tako da prosečno rastojanje izmeĎu njih ne sme biti veće od
vrednosri dati u tabeli 3.
Nivo zaštite Srednje rastojanje (m)
I 10 Tabela 3. Srednja vrednost
II 15 rastojanja izmeĎu spusnih
II 20 provodnika u funkciji nivoa zaštite
IV 25

Kao uzemljivači se mogu koristiti jedan ili više prstenastih uzemljivača, vertikalni
uzemljivači (ili iskošeni), radijalni uzemljivači ili temeljni uzemljivač. Ploče i mrežaste
uzemljivače treba izbegavati zbog povećane mogućnosti korozije, naročito na mestima spajanja.
Za sistem uzemljenja primenjuju se dva tipa rasporeda uzemljivačkih elemenata, tip A ili tip B.
Raspored tipa A podrazumeva radijalne i vertikalne uzemljivače. Svaki od spusnih provodnika
mora se povezati bar na jedan odvojeni uzemljivač, koji čine jedan radijalni ili vertikalni
(iskošeni) uzemljivač. Moraju se postaviti najmanje dva uzemljivača. Za raspored tipa B mogu
se koristiti prstenasti uzemljivači ili temeljni uzemljivači.

Tabela 4. Minimalni preseci materijala gromobranskih instalacija

Spusni Sistem
Prihvatni sistem
Nivo zaštite Materijal provodnici uzemljenja
(mm2)
(mm2) (mm2)
Cu 35 16 50
I doIV Al 70 25 -
Fe 50 50 80

Unutrašnja gromobranska instalacija igra bitnu ulogu kod sprečavanja sekundarnih

efekata atmosferskih pražnjenja. Ona štiti ljude i opremu od prenapona u objektima na kojima je
postavljena spoljašnja gromobranska instalacija. Ova instalacija se izvodi odgovarajućim
provodnicima, a sprovode se odgovarajuće dodatne zaštitne mere i koriste se odgovarajući
zaštitni ureĎaji, koji treba da eliminišu nastale prenaponske talase i da spreče preskoke i lučna
pražnjenja unutar objekata.

Gromobranske instalacije tokom eksploatacije propadaju, usled udara groma, korozivnog

7
delovanja sredine i mehaničkih oštećenja. Radi očuvanja njene efikasnosti, neophodno je
periodično proveravati njene osnovne parametre i obavljati odgovarajuće preglede prema
programu održavanja. Program održavanja obično sadrži: proveru svih provodnika u
gromobranskoj instalaciji, proveru svih komponenti sistema, pritezanje svih stezaljki i spojnica,
proveru električnog kontinuiteta u instalaciji, merenje otpornosti prema zemlji u sistemu
uzemljenja, proveru odvodnika prenapona i ureĎaja za zaštitu od prenapona, ponovno
pričvršćivanje komponenti i provodnika gde je došlo do popuštanja veza.

Tabela 5. Periodi izmeĎu kontrolagromobranske instalacije

Nivo zaštite Interval izmeĎu kontrola (godine)
I 2
II 4
III i IV 6

4. Postupak kontrolisanja gromobranskih instalacija

Nakon dobijanja radnog naloga za kontrolisanje gromobranskih instalacija i zaduživanja
potrebne merne opreme kod tehničkog rukovodioca kontrolnog tela samostalni stručni saradnik-
kontrolor odlazi na teren i pristupa procesu kontrolisanja prema prikazanom redosledu
popunjavajući “Ček” listu ili zapisujući podatke u svoju radnu svesku. Prevoz do radnog mesta
kao i upotreba putničkih automobila regulisana je Pravilnikom o radnom redu.

4.1.Prikupljanje opštih podataka

Kontrolor je dužan da izvrši proveru podataka o Nazivu i sedištu korisnika koji je naručio
kontrolisanje gromobranskih instalacija, da izvrši preciznu identifikaciju objekta ili objekata na
kojem/kojima se vrši kontrolisanje gromobranskih instalacija i o odgovornom licu ili licima koje
ispred korisnika prisustvuju postupku kontrolisanja i koje ima zadatak da omogući kontroloru
pristup u sve delove objekata kao i da uradi sve pripremne radnje kako bi kontrolor mogao da
izvrši potrebna ispitivanja.

Kontrolor zatim prikuplja opšte podatke iz projektne dokumentacije o Projektnoj

organizaciji, odgovornom projektantu gromobranskih instalacija (broj licence) i odreĎenom
nivou zaštite, u slučaju da projekat gromobranskih instalacija ne postoji kontrolor to konstatuje u
“Ček” listi ili svojoj radnoj svesci.

U slučaju da je na objektu postavljena štapna hvataljka sa ureĎajem za rano startovanje

SRPS N.B4.810 kontrolor prikuplja podatke o proizvoĎaču, tipu i fabričkom broju ureĎaja za
rano startovanje, kao i podatke o garantnom listu, sertifikatu i potvrdi proizvoĎača za ugraĎeni
ureĎaj za rano startovanje.

8
 4.2.Vizuelni pregled i kontrolisanje

 Vizuelnim pregledom i kontrolisanjem spoljašnje gromobranske instalacije kontrolišu

se prihvatni sistem, spusni provodnici i sistem uzemljenja.

Na prihvatnom sistemu vrši se kontrolisanje:

- elemenata od kojih je sastavljen prihvatni sistem,

- pravilnog postavljanja prihvatnog sistema,

- izvoĎenja prihvatnog sistema (izolovana ili neizolovana spoljašnja gromobranska

instalacija) i

- “prirodne” komponente prihvatnog sistema.

Na spusnim provodnicima vrši se kontrolisanje:

- postavljanja spustnih provodnika,

- rasporeda spustnih provodnika (izolovana ili neizolovana spoljašnja gromobranska

instalacija),

- izrada spusnih provodnika,

- “prirodne” komponente spusnih provodnika i

- ispitnih spojeva.

Na sistemu uzemljenja vrši se kontrolisanje:

- sistema uzemljenja (raspored tipa A ili B) i

- “prirodne” komponente sistema uzemljenja.

 Vizuelno kontrolisanje učvršćivanja prihvatnog sistema i spusnih provodnika.

 Vizuelno kontrolisanje spojeva duž provodnika.
 Vizuelno kontrolisanje upotrebljenih materijala i preseka (dimenzija) upotrebljenih
materijala gromobranskih instalacija.
 Vizuelno kontrolisanje zaštite od korozije.
 Vizuelnim pregledom i kontrolisanjem unutrašnje gromobranske instalacije kontroliše
se postojanje odvodnika prenapona, izjednačenja potencijala (metalnih masa, stranih
provodnih delova, električnih i telekomunikacionih instalacija) i blizine
gromobranskih i ostalih instalacija.
 Vizuelnim pregledom i kontrolisanjem gromobranske instalacije utvrĎuje se:

9
 - da li je gromobranska instalacija izvedena prema projektu i u skladu sa zahtevima
utvrĎenim Pravilnikom o tehničkim normativima za zaštitu objekata od
atmosferskog pražnjenja (“Službeni list SRJ”, br. 11/96) i srpskim standardima za
gromobranske instalacije,

- da li su sve komponente gromobranske instalacije u dobrom stanju i da li mogu

obezbediti primenjene i odreĎene funkcije i da li nema korozije i

- da li su svi delovi ili konstrukcije koje su naknadno pridodate ugraĎene u štićeni

prostor izjednačenjem potencijala ili produženjem gromobranske instalacije.

4.3.Ispitivanje gromobranske instalacije

Na spoljašnjoj gromobranskoj instalaciji vrše se sledeća ispitivanja:

1. neprekidnosti provodnika i

2. otpornosti rasprostiranja uzemljivača.

1. Neprekidnost provodnika ispituje se prema članu 194. Pravilnika o tehničkim

normativima za električne instalacije niskog napona i SRPS IEC 60364-6 tačka 61.3.2
merenjem električne otpornosti, naponom od 4-24 V jednosmerne ili naizmenične
struje sa najmanjom strujom od 0,2 A. Kontrolor ispitivanje neprekidnosti provodnika
vrši nakon skidanja ispitnog spoja sa spustnog provodnika. Povezivanje instrumenta i
merenje otpornosti vrši se prema uputstvu za korišćenje instrumenta za ispitivanje
električnih instalacija niskog napona. Podatke o izmerenim vrednostima električne
otpornosti kontrolor upisuje u “Ček” listu ili svoju radnu svesku i vrši memorisanje
vrednosti u memoriji instrumenta ukoliko postoji ta mogućnost.

2. Merenje otpornosti rasprostiranja uzemljivača kontrolor vrši u skladu sa mernim

metodama iz standarda SRPS N.B2.762:1990 i SRPS IEC 60364-6 tačka 61.3.6.2.
Kontrolor vrši merenje nakon skidanja ispitnog spoja prema sistemu uzemljenja.
Povezivanje instrumenta i merenje otpornosti vrši se prema uputstvu za korišćenje
instrumenta za ispitivanje električnih instalacija niskog napona. Podatke o izmerenim
vrednostima električne otpornosti kontrolor upisuje u “Ček” listu ili svoju radnu
svesku i vrši memorisanje vrednosti u memoriji instrumenta ukoliko postoji ta
mogućnost.

10
Na unutrašjoj gromobranskoj instalaciji vrše se sledeća ispitivanja:

1. izjednačenja potencijala.

1. Provera izjednačenja potencijala vršu se prema članu 197.b Pravilnika o tehničkim

normativima za električne instalacije niskog napona. Kontrolor vrši merenje
električne impedanse (otpornosti) izmeĎu istovremeno pristupačnih izloženih
provodnih delova i stranih provodnih delova. Povezivanje instrumenta i merenje
otpornosti vrši se prema uputstvu za korišćenje instrumenta za ispitivanje električnih
instalacija niskog napona. Podatke o minimalnoj i maksimalnoj vrednosti električne
otpornosti kontrolor upisuje u “Ček” listu ili svoju radnu svesku i vrši memorisanje
vrednosti u memoriji instrumenta ukoliko postoji ta mogućnost.

4.4. Upisivanje podataka u “ček” listu

Kontrolor podatke o kontrolisanju gromobranske instalacije unosi u “Ček” listu ili u svoju
radnu svesku. U slučaju korišćenja instrumenta za ispitivanje koji ima mogućnost čuvanja
podataka u svojoj memoriji kontrolor vrši i čuvanje podataka u memoriju instrumenta.

“Ček” lista se koristi kao obrazac koga kontrolor priprema na osnovu dobijenih podataka pre
odlaska na kontrolisanje, vrši promene u broju tabela namenjenih za upisivanje podataka.

Obavezan i minimalan sadržaj “Ček” liste je sledeći:

PRIKUPLJANJE OPŠTIH PODATAKA O GROMOBRANSKOJ INSTALACIJI

Naziv korisnika: PIB:

Sedište korisnika: Kontakt osoba:

Mesto kontrolisanja: Tel-fax-mob:

Objekat kontrolisanja: Datum kontrolisanja:

Projektna organizacija: Odgovorni projektant (broj licence): Datum izrade:

Dimenzije objekta: Broj dana sa grmljavinom Td: Broj udara Ng:

Ekvivalentna površina Ae: Broj udara Nd: Računska efikasnost Er:

11
 VIZUELNI PREGLED I KONTROLISANJE GROMOBRANSKIH INSTALACIJA

PRIHVATNI SISTEM
Sastavni elementi:
Postavljanje:
IzvoĎenje:
“Prirodne” komponente:
Povezivanje:
Učvršćivanje:
Korozija:

SPUSNI PROVODNICI
Sastavni elementi:
Postavljanje:
Raspored:
IzvoĎenje:
“Prirodne” komponente:
Povezivanje:
Učvršćivanje:
Ispitni spojevi:
Korozija:

SISTEM UZEMLJENJA
Sastavni elementi:
Raspored tipa:
“Prirodne” komponente:

UNUTRAŠNJA GROMOBRANSKA INSTALACIJA

Odvodnici prenapona:
Izjednačenje napona:
Blizina gromobranskih i
drugih instalacija:

12
 ISPITIVANJA GROMOBRANSKE INSTALACIJE

Neprekidnost provodnika

Merno mesto Izmerena otpornost R ()

Otpornost rasprostiranja uzemljivača

Ispitni spoj Izmerena otpornost R ()

Izjednačenje potencijala

Merno mesto Izmerena otpornost R ()

Komentar:

13
 5. Uputstva za korišćenje instrumenta UNILAP 100XE
Instrumenti koji se koriste prilikom pregleda i ispitivanja gromobranskih instalacija
namenjeni su izvršavanju potrebnih ispitivanja ali pored njih imaju i mogućnosti da izvrše
dodatna ispitivanja. Kompletna uputstva za korišćenje instrumenata nalaze se u okviru
dokumentacije instrumenta u registratoru “Merna oprema kontrolno telo”. Iz kompletnog
uputstva za instrumente izvučene su samo uputstva za ispitivanje onih veličina koje se koriste
prilikom kontrolisanja gromobranskih instalacija. Instrument koji se koristi za ispitivanje je
UNILAP 100XE.

Podaci o osnovnim metrološkim svojstvima instrumena su:

 Električna otpornost izolacije:
Merni opseg: 3 kΩ do 300 MΩ
Opseg displeja: Rezolucija: Preciznost:
1 kΩ do 299 kΩ 1 kΩ ±(8% od m.v. + 1digit)
0,3 MΩ do 2,99 MΩ 10 kΩ ±(8% od m.v. + 1digit)
3,0 MΩ do 29,9 MΩ 100 kΩ ±(8% od m.v. + 1digit)
30 MΩ do 299 MΩ 1 MΩ ±(8% od m.v. + 1digit)
 Električna otpornost uzemljenja:
Merni opseg: 0,15Ω-3Ω-10 kΩ
Opseg displeja: Rezolucija: Preciznost:
0,01 Ω do 2,99 Ω 0,01 Ω ±(10% od m.v. + 3digit)
3,0 Ω do 99,9 Ω 0,1 Ω ±(10% od m.v. + 3digit)
100,00 Ω do 999 Ω 1Ω ±(10% od m.v. + 3digit)
1,00 kΩ do 9,99 kΩ 10 Ω ±(10% od m.v. + 3digit)
 Električna impedansa petlje kvara:
Merni opseg: Rezolucija: Preciznost:
0,07 Ω do 2.99 Ω 0,01 Ω ±(5% od m.v. + 3digit)
3 Ω do 99,9 Ω 0,1 Ω ±(5% od m.v. + 3digit)
100 Ω do 199 Ω 1Ω ±(5% od m.v. + 3digit)
Postupci prilikom povezivanje instrumenta i merenja sadržani su u sledećim uputstvima.
Izgled komandnog panela instrumenta sa sledećim značenjem funkcijskih tastera:
1. dirka START bilo kog merenja,
2. dirka za prikaz izmerenih podataka
na displeju,
3. gornja funkcijska dirka za izbor
parametra,
4. donja funkcijska dirka za izbor
parametra,
5. funkcijski prekidač za izbor vrste
merenja i
6. priključci povezivanje test kabla sa
pipalicama.

Slika 1: UNILAP 100XE

14
 5.1.MERENJE NEPREKIDNOSTI PROVODNIKA

Neprekidnost provodnika ispituje se merenjem električne otpornosti. Merenje otpornosti

provodnika vrši se nakon skidanja ispitnog spoja.
Odvijanje merenja vrši se prema sledećem redosledu:
KORAK 1
 Povezati kabli sa pipalicama sa instrumentom.
 Podesiti funkcijski prekidač na poziciju R.
KORAK 2
 Povezivanje pipalica ispitnog kabla vrši se tako što se pipalice označene kao PE/L3 i
L/L2 kratko spoje i povežu na jedan kraj provodnika čija se neprekidnost meri a
pipalica označena sa N/L1 spoji sa drugim krajem provodnika čija se neprekidnost
meri.
Slika 2: merenje
neprekidnosti provodnika

KORAK 3
 Merenje otpornosti provodnika vrši se pritiskom na dirku “START”, rezultati će biti
prikazani na displeju.

5.2.MERENJE OTPORNOSTI RASPROSTIRANJA UZEMLJIVAČA

Merenje otpornosti rasprostiranja uzemljivača vrši se nakon skidanja ispitnog spoja

prema sistemu uzemljenja.
Odvijanje merenja vrši se prema sledećem redosledu:
KORAK 1
 Podesiti funkcijski prekidač na poziciju RA i to na poziciju INT
KORAK 2
 Povezivanje pipalica ispitnog kabla za predmetne instalacije, pomoćnu i mernu
elektrodu vrši se tako što se tako što se pipalica označena kao S priključena na
priključak “senzor” spoji sa mernom elektrodom (elektrodom koja se nalazi izmeĎu
predmetnog uzemljivača i pomoćne elektrode a na rastojanju od najmanje 20 m ili
5d od predmetnog uzemljivača gde je d dimenzija uzemljivača), pipalice L/L2 i
N/L1 se kratko spoje i spoje sa pomoćnom elektrodom (elektrodom koja se nalazi 20
m iza merne elektrode od objekta), pipalica Pe/L3 se poveže sa izvodom
uzemljivača.
KORAK 3
 Merenje otpornosti rasprostiranja uzemljivača vrši se pritiskom na dirku “START”,
rezultati će biti prikazani na displeju.

15
 5.3.IZJEDNAČENJE POTENCIJALA

Ispitivanje sistema izjednačenja potencijala vrši se merenjem električne impedanse

(otpornosti).
Odvijanje merenja električne impedanse (otpornosti) vrši se prema sledećem redosledu:
KORAK 1
 Povezati kabli sa pipalicama sa instrumentom.
 Podesiti funkcijski prekidač na poziciju R.
KORAK 2
 Povezivanje pipalica ispitnog kabla vrši se tako što se pipalice označene kao PE/L3 i
L/L2 kratko spoje i povežu na glavnu sabirnicu za izjednačenje potencijala, a
pipalica označena sa N/L1 spoji sa izloženim provodnim delovima i stranim
provodnim delovovima na kojima se meri električna impedansa (otpornost).

KORAK 3
 Merenje električne impedanse (otpornosti) vrši se pritiskom na dirku “START”,
rezultati će biti prikazani na displeju.

6. Obrada rezultata kontrolisanja gromobranske instalacije

Nakon izvršenog kontrolisanja gromobranske instalacije Kontrolor vrši obradu rezultata

kontrolisanja prikupljenih prilikom kontrolisanja i sačinjava izveštaj o kontrolisanju.

6.1.Opšti podaci

Opšte podatke i podatke prikupljene pri vizuelnom pregledu i kontrolisanju kontrolor unosi u
izveštaj o kontrolisanju u okviru poglavlja “OPŠTE KARAKTERISTIKE” i “VIZUELNI
PREGLED I KONTROLISANJE”.

6.2. Ispitivanje gromobranske instalacije

Podatke prikupljene tokom ispitivanja gromobranske instalacije kontrolor analizira na

sledeći način:
 Izmerene vrednosti neprekidnosti provodnika kontrolor upisuje u odgovarajuću
tabelu u izveštaju o kontrolisanju gromobranske instalacije. Ako su izmerene
vrednosti neprekidnosti provodnika manje od dozvoljenih kontrolor u tabeli
nakon izmerene vrednosti upisuje konstataciju “Odgovara”.
 Izmerene vrednosti otpornosti rasprostiranja uzemljivača kontrolor upisuje u
odgovarajuću tabelu u izveštaju o kontrolisanju gromobranske instalacije. Ako su
izmerene vrednosti otpornosti rasprostiranja uzemljivača manje od dozvoljenih
kontrolor u tabeli nakon izmerene vrednosti upisuje konstataciju “Odgovara”.

16
  Izmerene vrednosti električne impedanse (otpornosti) u cilju provere izjednačenja
potencijala kontrolor upisuje u odgovarajuću tabelu u izveštaju o kontrolisanju
gromobranske instalacije. Ako su izmerene vrednosti električne impedanse
(otpornosti) manje od dozvoljenih kontrolor u tabeli nakon izmerene vrednosti
upisuje konstataciju “Odgovara”.

6.3.Izveštaj o usaglašenosti

Na kraju izveštaja o kontrolisanju gromobranskih instalacija kontrolor daje izveštaj o

usaglašenosti u kome konstatuje da li je ili nije gromobranska instalacija predmetnog objekta
izvedena u skladu sa Pravilnikom o tehničkim normativima za zaštitu objekata od atmosferskog
pražnjenja (“Sl. list SRJ” br. 11/96).

6.4. Stručni nalaz

Na osnovu izveštaja o usaglašenosti kontrolora tehnički rukovodilac kontrolnog tela izdaje

stručni nalaz u kome konstatuje da li je gromobranska instalacija bezbedna ili nije bezbedna za
upotrebu-korišćenje.

7. Rezultati ispitivanja ispravnosti gromobranske instalacije Fakulteta zaštite

na radu

Gromobranska instalacija zgrade Fakulteta zaštite na radu je tipa Faradejev kavez sa

trakastim uzemljivačem. Prema projektu gromobranske instalacije za predmetni objekat usvojen je II
(drugi) nivo zaštite. Merna mesta su prikazana u tabeli:

R.b. Lokacija / Objekat Oznake mernog mesta Napomena – foto dokumentacija

1. Zgrada - spustevi 1,2,3,5,6,8,10,11,12,13,16,18,19,21,25,28,29 skica i fotografija

2. Zgrada - oluci 4,7,9,14,15,17,20,22,23,24,26,27,30 skica i fotografija

17
18
 7.1. Vizueleni pregled spoljašnje gromobranske instalacije

Gromobranska instalacija po krovu objekta je izvedena čeličnom vruće pocinkovanom

trakom dimenzija 20 x 3 mm, a što odgovara u pogledu vrste i dimenzija odabranog materijala.
Širina okaca po krovu je manja od 10 m što je u skladu sa usvojenom klasom nivoa zaštite
objekta. Vodovi su propisno položeni po krovu na standardnim pocinkovanim potporama koje su
postavljene na meĎusobnom rastojanju od oko 1 m. Zidani dimljaci na krovu su propisno
zaštićeni hvataljkama od čelične pocinkovane trake dimenzija 20 x 3 mm i povezani na
19
gromobransku instalaciju. Ventilacione i ostale metalne cevi i metalne mase na krovu su
povezane na gromobransku instalaciju. Horizontalne olučne cevi su propisno povezane na spusne
provodnike pomoću odgovarajućih stezaljki. Spusni provodnici su izvedeni od čelične
pocinkovane trake dimenzija 20 x 3 mm što odgovara u pogledu u pogledu vrste i dimenzija
odabranog materijala. Broj spusnih provodnika 16 je pravilno odabran s obzirom na usvojenu
klasu nivoa zaštite objekta pošto prosečno meĎusobno rastojanje spusnih provodnika po obimu
objekta je manje od 15 m. Spusni provodnici su položeni po zidu na standardnim pocinkovanim
potporama koje su postavljene na meĎusobnom rastojanju od oko 1 m. Spusni provodnici su
postavljeni pravolinijski i vertikalno tako da ne stvaraju otvorene petlje čije je rastojanje ’’s’’
definisano tačkom 2.2.4 SRPS IEC 1024 što je u saglasnosti sa tačkom 3.2. istog standarda.
Spusni provodnici su udaljeni od zapaljivih delova objekta više od 0,1 m. Na glavnim spusnim
provodnicima su ugraĎeni standardni merni spojevi na visini od 1,8m. Zemni uvodnici su
zaštićeni od mehaničkog oštećenja. Zemni uvodnici su na ulazu u zemlju zaštićeni
antikorozivnim premazom. Uzemljivač gromobranske instalacije je izveden od čelične vruće
pocinkovane trake dimenzija 25 x 4 mm. Traka je položena u rovu oko dela zgrade na propisanoj
dubini i rastojanju 6 m od zgrade. Spojevi spusnih provodnika sa uzemljivačem i prihvatnim
sistemom su kvalitetno izvedeni što je i ustanovljeno merenjem.

7.2.Izjednačenje potencijala

Izjednačenje potencijala je izvedeno pomoću vodova od bakra odgovarajućih dimenzija što

odgovara u pogledu vrste i dimenzija odabranog materijala. Zaštitni provodnici električne
instalacije su povezani na uzemljivač gromobranske instalacije u kutiji za izjednačenje
potencijala.

7.3.Ispitivanje gromobranske instalacije

Merenje specifične otpornosti tla je vršeno na dva mesta, na suprotnim stranama objekta.
Specifična otpornost tla se meri pomoću ureĎaja GEOHM C ammetar-voltmetar metodom.
Napajan baterijom, bespotencijalni konstantni izvor napajanja (kvarcom kontrolisan generator
kvadratnih talasa) isporučuje konstantnu struju do 10 mA pri frekvenciji od 128 Hz do mernih
opsega. Iz bezbedonosnih razloga, maksimalna voltaža testiranja na terminalima je ograničena na
50 V u odnosu na zemlju. Konstantna struja testiranja prolazi preko terminala E kroz elektrodu
uzemljenja čija se specifična otpornost RE meri, kroz pomoćni otpornik RH i konačno do
terminala H.

Slika 3. Merenje specifične otpornost tla

pomoću četiri žice

20
 Pad napona koji se javlja usled otpora uzemljenja RE, a koji se meri na terminalima ES ili E i
S, prvo se propušta kroz prvi elektronski filter koji je sinhron sa generatorom, i onda kroz
sinhrono kontrolisan ispravljač u cilju eliminisanja uticaja prouzrokovanih polarizacijom napona
i lutajućih naizmeničnih struja koje su prisutne u zemljištu u najvećoj mogućoj meri. Specifična
otpornost tla koja se treba izmeriti proporcionalna je padu napona. Prikazuje se direktno na LCD
ekranu u digitalnom formatu.Ključni uslovi rada se kontinuirano prate zbog mogućih grešaka.
Prisustvo ometajućih napona i iznad dozvoljenih vrednosti otpornosti pomoćnog zemljanog
provodnika na spoljnom strujnom kolu se signaliziraju preko LED dioda. Otpornost sonde u
naponskom kolu meri se svaki put kada se započne merenje. Ako je dozvoljena vrednost
prekoračena, upali se odgovarajuća LED dioda. Jako nizak napon baterije i prelaženje opsega su
prikazani na LCD-u.

Izmerene vrednosti specifične otpornosti tla su 1=(21212.9644)m i 2 =

(22913.9795)m, tako da je srednja vrednost specifične otpornosti tla:

  212  12.9644  229  13.9795

 sr
1 2
 =(220.513.4717)m
2 2
Merenje otpornosti rasprostiranja gromobranskog uzemljivača je vršeno na svakom
mernom spoju pri rastavljenom mernom spoju i to prema uzemljivaču i prema instalaciji.
Rezultati merenja su prikazani u tabeli:

Отпорност Отпорност Гранична

распростирања распростирања вредност
Мерно место мерена према отпорности
Р.бр. мерена према Закључак
број уземљивачу распростирања
инсталацији

() () ()

1 MS 3,30±0,20 0,82±0,17 10 Задовољава
2 MS 0,37±0,17 0,92±0,17 10 Задовољава
3 MS 0,47±0,17 0,86±0,17 10 Задовољава
4 Олук 3,85±0,21 - 10 Задовољава
5 MS 2,03±0,18 0,81±0,17 10 Задовољава
6 MS 0,41±0,17 0,83±0,17 10 Задовољава
7 Олук 3,91±0,21 - 10 Задовољава
8 MS 0,89±0,17 0,75±0,17 10 Задовољава
9 Олук 0,87±0,17 - 10 Задовољава
10 MS 1,50±0,17 0,86±0,17 10 Задовољава

21
 Отпорност Отпорност Гранична
распростирања распростирања вредност
Мерно место мерена према отпорности
Р.бр. мерена према Закључак
број уземљивачу распростирања
инсталацији

() () ()

11 MS 1,50±0,17 0,89±0,17 10 Задовољава
12 MS 5,40±0,24 1,03±0,17 10 Задовољава
13 MS 5,26±0,24 1,05±0,17 10 Задовољава
14 Олук 3,67±0,20 - 10 Задовољава
15 Олук 5,38±0,24 - 10 Задовољава
16 MS 1,00±0,17 1,30±0,17 10 Задовољава
17 Олук 1,00±0,17 - 10 Задовољава
18 MS 0,72±0,17 0,95±0,17 10 Задовољава
19 MS 0,87±0,17 0,97±0,17 10 Задовољава
20 Олук 3,50±0,20 - 10 Задовољава
21 MS 0,92±0,17 1,05±0,17 10 Задовољава
22 Олук 0,15±0,17 - 10 Задовољава
23 Олук 0,15±0,17 - 10 Задовољава
24 Олук 3,75±0,21 - 10 Задовољава
25 MS 1,10±0,17 1,12±0,17 10 Задовољава
26 Олук 3,50±0,20 - 10 Задовољава
27 Олук 3,90±0,21 - 10 Задовољава
28 MS 0,40±0,17 0,86±0,17 10 Задовољава
29 MS 1,17±0,17 0,84±0,17 10 Задовољава
30 Олук 4,12±0,21 - 10 Задовољава

22
 Zaključak

Atmosferska pražnjenja su realna opasnost koja može pričiniti ogromne materijalne štete
ali isto tako i ugroziti ljudske živote. Stoga je neophodno obezbeĎivati gromobranskim
instalacijama objekte u kojima ljudi rade i žive. Pored toga ispitivanje ispravnosti gromobranske
instalacije je neizostavan element u njenom ispravnom funkcionisanju. Pregled i ispitivanje
stanja primenjenih mera zaštite od električnog udara predviĎenih odgovarajućim srpskim
standardima vrši se pre puštanja u pogon postrojenja, instalacija i oruĎa za rad, nakon
rekonstrukcija i periodično u rokovima propisanim aktom organizacije.

Uzimajući u obzir značaj gromobranske instalacije i od kolike je važnosti njeno ispravno

funkcionisanje, kontrolu i ispitivanje gromobranskih instalacija trebaju izvoditi isključivo lica sa
odgovarajućim licencama tj. lica koja imaju položene stručne ispite iz ove oblasti.

23
 Literatura
1. Priručnik za ispitivanje električnih i gromobranskih instalacija, Milovan M. Glavonjić,
Milan B. Erić
2. Radno uputstvo za kontrolisanje gromobranskih instalacija, MD Projekt institut
3. Izveštaj o rezultatima ispitivanja gromobranske instalacije FZNR
4. http://www.gromobrani.co.rs/srpski/kontrola-i-merenje
5. http://www.remontnicentar.com/index.php/ispitivanje/ispitivanje-gromobranskih-
instalacija

24