МОДЕРНА БАЈКА

Снежана Стефановић

ЛИЦА: Дечак, девојчица, наратор, краљ, краљица, дворска луда, принцеза, принц, Зелена вила, 1. вила,
2. вила, 3. вила, 4. вила, 5. вила, вилинска учитељица,1. чаробњак, 2. чаробњак, гласник, стражари

Увод
(девојчица, дечак)

ДЕВОЈЧИЦА: Волиш ли ти, Мишо, бајке?

ДЕЧАК: Бајке? Па, не баш...

ДЕВОЈЧИЦА: Их, не волиш. Кога, бре, фолираш? Сва деца воле бајке, само их ти, као, не волиш!

ДЕЧАК: Воле их сва деца, али док су мала. Видиш колики сам ја. Не мислиш, ваљда, да су ми још
занимљиве те глупости о змајевима и принцезама. Ко још верује у то?

ДЕВОЈЧИЦА: Па не верује нико, али су бајке лепе и маштовите. Ја баш волим да их читам. Уживам да
одем
у свет вила и патуљака, да шетам тајним одајама двораца или летим међу звездама.

ДЕЧАК: Ја то све радим помоћу компјутера: борим се са змајевима, летим међу звездама, а не морам да
читам. Зато мала деца и воле бајке. Читају им их баке, не морају сама да се муче. Кад крену у школу
морају сами да их читају и више им нису занимљиве. Онда схвате да су све скоро исте. Нестварне су, у
њима се бори добро против зла и увек победи добро. Ништа ново.

ДЕВОЈЧИЦА: А ти би желео неку другачију бајку?

ДЕЧАК: Баш тако. Желео бих бајку која би могла бити истинита. Или бајку коју не морам да читам. Бајку
која неће почети са: био једном један... и бајку која се неће завршити са: живели су срећно до краја
живота.
ДЕВОЈЧИЦА: Е па, имамо нешто за тебе. Имамо бајку која може бити и истинита. Не треба да је читаш,
извешћемо је овде на сцени. Наша бајка не почиње са био једном, већ биће једном. А завршава се са... па
нећу ти открити баш све. Седи и гледај!

1. сцена
(наратор, краљ и краљица, једно иза другог пролазе сценом, носећи лап-топ у руци)

НАРАТОР: Дакле, као што рекосмо, биће једном један краљ и једна краљица. Живеће у једној необичној
земљи, врло сложно. Неће се никада свађати, а неће ни моћи, јер ће комуницирати искључиво преко
фејсбука. Љубав ће показивати тако што ће једно другом мејлом слати нацртано срце, а кад су љути
искључиће компјутер или слати увредљиве поруке. Али нико ни на кога неће викати, нико никога неће
тући. Сав бес ће искаљивати на рачунару, а он није жив, не може да осети бол, па не може бити ни
повређен. Сви у том краљевству ће бити срећни, имаће све што им је потребно. По цели дан играће
игрице, јешће шећерну вуну и пиће колу из лименке. Све ће код њих бити од лима: и куће, и улице, и
намештај... Лим, пластика, најлон, синтетика... Ништа неће бити од природних материјала, јер природе
неће ни бити.
Ипак, неће бити све баш као што рекох. Неће баш сви бити срећни, нити ће природе баш скроз нестати.
Постојаће у краљевству један кутак природе, за који ће знати само две особе, две добре душе. Оне ће се ту
често скривати, играти се, уживати у лепоти, а и плакати понекад.
1
 2. сцена
(кутак природе, жбуње, дрво, на њему кућица за птице; Kраљица ставља зрневље у кућицу, седа испод
дрвета, уздахне и почне да плаче. Прилази дворска луда.)

ЛУДА: Опет плачеш, пресветла краљице.

Не квари сузама то дивно лице.
Стварно бих желео да знам
осмех на лице како да ти дам.

КРАЉИЦА: Пусти ме, лудо, да се исплачем. Само овде то смем да радим. Сви мисле да сам срећна, јер
имам све: и богатство, и моћ. А ја, у ствари, немам ништа. Човек је богат онолико колико пријатеља има, а
једини мој пријатељ си ти. Кажу да су деца највеће богатство, а ја деце немам. Тако бих желела да добијем
кћерку, коже беле као снег, косе црне као ноћ, а усана црвених као малине. Волела бих да је доведем овде,
да се играмо лоптом, да је гледам како расте. Да бар нешто расте у овој земљи.

ЛУДА: Твоју жељу потпуно схватам,

и један савет ћу сада да ти дам:
Да би имала дете мораш имати
живот сасвим здрав,
и краљеву потпуну љубав.
Да би се родило дете
неопходна је велика жеља
и једног и другог родитеља.

КРАЉИЦА: Ма имамо ми и љубав и жељу, али немамо среће. Чини ми се да се све окренуло против нас.
Да није тебе и овог зеленог кутка, мислим да бих полудела.

(Чује се цвркут птице, а затим глас: „Не плачи више, краљице. Није све тако црно као што мислиш. Твоје
добро срце и љубав према природи биће награђени. Пре него што прође година, добићеш кћер.” Луда и
краљица устају, зачуђени.)

КРАЉИЦА: Лудо, ко је ово био? Понови, молим те, шта то рече. Не могу да верујем својим ушима.

ЛУДА: Птичјим гласом вила ти рече:

док прође година која сад тече,
твоје лице озариће срећа,
испуниће ти се жеља највећа.
На двору нашем славље ће бити,
краљице мила, кћерку ћеш добити!

КРАЉИЦА: Је ли то могуће? Верујеш ли, лудо, у то што си ми сад рекао? Хоћу ли заиста добити кћер?
Чиме сам заслужила толику срећу?

ЛУДА: Дрвеће ти се захваљује за овај кутак здрав,

птице се захваљују за свако пшенично зрнце,
природа се захваљује за пружену јој љубав.
Кћерка ће бити награда за твоје добро срце.

КРАЉИЦА: Не причај, лудо, никоме о овоме. Нека то буде наша тајна. Не желим да ико сазна за наш
кутак. Плашим се да ће и њега уништити. Хајмо на двор.

ЛУДА: Волео бих да одмах разгласим радосну вест,

ал' је твоја жеља за мене заповест.
2
 Не брини ништа, краљице бајна,
остаће ово наша тајна.

(завеса)

НАРАТОР: И биће тако. Неће проћи ни година, а краљица ће родити кћер. Сви ће бити срећни и
пресрећни. Краљ ће приредити велико славље. Данима ће се играти, певати, веселити. Пиће ће служити у
лименкама, храну у тањирима од стиропора. Јешће пластичним виљушкама за једнократну употребу.
После журке ће све посуђе побацати, јер нема потребе да га перу. На журку ће позвати и виле. Позваће
све, осим једне. Биће им непријатно да позову вилу Природу, баш због тог посуђа. Молиће краљица да је
позову, али краљ је неће слушати. Остале виле ће малу принцезу даровати лепим жељама.

3. сцена
(Краљевска дворана, на средини колевка, поред колевке стоје краљ, краљица и дворска луда. Хармоникаш
свира. Музика престаје, виле и чаробњаци једно по једно прилазе колевци, махну штапићем и искажу
своју жељу.)

1. ВИЛА: Најлепша на свету,

принцезо, буди,
за твоју лепоту
нек' знају сви људи.
Желим ти очи
к'о море плаве,
образе румене,
једре и здраве.

2. ВИЛА: На свакој насловној страни

нек' буде твоја слика.
Буди главна звезда
сваког „Фешн-вика”.
Моду да пратиш као сенка,
постани, принцезо,
славна манекенка.

3. ВИЛА: (свира на виолини, махне гудалом)

Буди, принцезо, манекенка
виткога стаса и лепог лика,
а живот нек ти буде музика.
У уметности буди прави цвет,
лепом музиком освоји свет.

4. ВИЛА : ( махне сликарском четкицом)

И ја ти желим да будеш уметница
с музичким даром и лепа лица,
а најлепше слике нека праве
твоја бујна машта и твоја четкица.

5. ВИЛА: И ја ти желим бујну машту,

витак стас и лепо лице.
А највише ти желим добро срце.
Такво је срце сваке уметнице.
Нек' ти у срцу влада доброта.
У доброти је сва лепота.
3
1. ЧАРОБЊАК: Да би лепотом и уметношћу
могла освојити цео свет,
потребна ти је здрава памет.
Мудра, принцезо, пре свега, буди
и дивиће ти се баш сви људи.

2. ЧАРОБЊАК: Захваљујући памети и дару,

постани мајстор на рачунару.
У компјутеру будућност лежи,
компјутеризацији цео свет тежи.
Компјутер ће ти помоћи
да урадиш ствари многе,
с њим можеш цео свет
ставити под ноге.

ЗЕЛЕНА ВИЛА ( улази бесно, снажно и брзо корачајући): Добар дан!

КРАЉ (изненађен, збуњен): Вило Природо! Откуд ти?! Мислим, опрости... Потпуно сам заборавио за
тебе. Мислим, нисам заборавио. У ствари јесам! Ма не знам ни ја... (ћушка лактом краљицу) Реци нешто,
шта си се укочила.

КРАЉИЦА (прилази вили, молећиво, састављених дланова): Опрости, вило, молим те. Краљ не зна колико
си учинила за нас. Желела сам да те позовем, али ме је било срамота због свих ових лименки, пластике и
стиропора. Немој се љутити, молим те!

ЗЕЛЕНА ВИЛА: Па , не љутим се због тога што нисам позвана, али ме занима шта ћете урадити са свим
овим посуђем. Вековима вас молим да чувате природу, да не бацате отпад куд стигнете. Све сте уништили:
воду, земљу, дрвеће. Убијате природу као да ви сами нисте део ње! Моје молбе, очигледно, не вреде.
Пошто немате осећаје за моју бол, време је да осетите моју моћ! И ја ћу даровати малу принцезу! (прилази
колевци, маше штапићем):
Мала принцезо, дошла си на свет захваљујући мени,
Ал' краљ и краљица су ме својим немаром бацили у очај.
Зато на свој петнаести рођендан срећу тугом замени,
на лименку бачену тад се расеци и живот свој окончај.

( Вила одлази. Тишина, па вриска)

КРАЉИЦА: О, не! (пада у несвест)

КРАЉ: Ухватите вештицу! (стражари трче за вилом)

ВИЛИНСКА УЧИТЕЉИЦА: Заиста ми је жао што је овако испало. Нисам училе виле да некоме желе зло.
Вила Природа се баш наљутила, па није избројала до пет пре него што је изрекла клетву. Ја њену клетву не
могу поништити, али ћу покушати да је ублажим. Нека се принцеза на петнаести рођендан расече на
лименку, али не мора да умре. Нека падне у сан и нека се после сто година пробуди у новом свету:
лепшем, чистијем и здравијем.

(завеса)

НАРАТОР: Убрзо ће сви заборавити на догађај са двора. Мала принцеза ће расти, постајаће све лепша,
паметнија, умиљатија. Својом веселом природом освојиће све око себе.

(принцеза пролази, скупља отпатке и пева песму „ Данас” – музика са

компакт-диска)
4
 4. сцена
(краљ седи замишљен испред двора, прилази му дворска луда)

ЛУДА: О чему размишљате, ваше височанство?

Сигурно Вам је у глави страшно пророчанство.

КРАЉ: Тако је, лудо. Нон-стоп мислим о томе. Гледам малу принцезу како лепо расте, уживам у њеној
лепоти и памети. Њене слике красе зидове целог двора, а њена музика је лек за душу.

ЛУДА: Удрите, онда, бригу на весеље.

остварују се свих вила жеље!

КРАЉ: Које бре весеље, лудо? Мене то и плаши. Ако се остварују жеље свих вила, оствариће се и жеља
виле Природе. Принцеза ће се расећи на лименку и умреће.

ЛУДА: Па, неће баш сасвим умрети,

само ће пасти у дубок сан.
Кад сто година пролети,
за њу ће сванути нови дан.

КРАЉ: А шта то мени значи? До краја живота ћу је гледати како спава. Нећу уживати у њеном гласу, у
њеним сликама, музици. А како ће се она осећати кад се пробуди, а не нађе ни мајку, ни мене, ни тебе. Уз
њу неће бити нико кога воли, нико ко њу воли. Неће знати ни где је, ни ко је.

ЛУДА: А шта ако принцеза тог дана нигде не оде?

Неће онда моћи на конзерву да се убоде.

КРАЉ: Можда ти та идеја и није лоша. Мада, сумњам да ће помоћи ако је тог дана затворимо. А како би
се принцеза осећала затворена? Знаш да она има пуну слободу. За њу би то било веома стресно.

ЛУДА: У праву сте. А мени је на памети идеја још боља.

Ал' зато је потребан рад и јака воља.
Победићемо судбину и спречићемо проклетство,
ако од лименки очистимо цело краљевство.

КРАЉ: Не знам хоће ли вредети, али нећу ни знати ако не покушам. Добра ти је та идеја. Очистићемо
краљевство, али не само од лименки. Покупићемо сав отпад. Принцеза неће имати на шта да се расече.
Само, шта да радимо са свим тим отпадом? Где ћемо га сместити?

ЛУДА: Нигде га нећемо сместити.

Сав отпад ћемо уништити.

КРАЉ: Како ћемо га уништити, кад је неуништив?

ЛУДА: Пре него што покупимо сву ту амбалажу

направићемо фабрике за њену рециклажу.
Од новог материјала бицикле ћемо правити,
А аутомобиле ћемо у гаражама оставити.
Цела природа биће чиста,
Сунце ће лепше да блиста,
дрвеће ће поново почети да листа.

КРАЉ: Браво, лудо! Учинићемо то. Брзо компјутер у руке! Пиши поруку и шаљи је свима! Ма, пусти
компјутер! Нађи ми гласника! Нека се чује глас у овом краљевству!

5
ЛУДА: Управо полећем!
У чишћење природе
овог часа крећем!

(луда и краљ одлазе са сцене)

5. сцена

( Испред двора пролази гласник, лупа у добош. Стаје, размотава табак папира и чита
проглас)

ГЛАСНИК: Чујте и почујте! Даје се на знање! Његово височанство, пресветли краљ, наредио је да се
краљевство очисти од свих лименки, пластичних кеса и осталог отпада. Сав отпад биће рециклиран и од
њега ће се правити бицикли. Кад добију бицикле, сви грађани ће аутомобиле возити само кад морају. У
акцију чишћења морају се укључити сви. Чујте и почујте! Даје се на знање! Његово височанство,
пресветли краљ, наредио је да се краљевство очисти од свих лименки, пластичних кеса и осталог отпада.
Сав отпад биће рециклиран и од њега ће се правити бицикли. Кад добију бицикле, сви грађани ће
аутомобиле возити само кад морају. У акцију чишћења морају се укључити сви.

(одлази са сцене)

НАРАТОР: Краљева заповест ће бити извршена. Сви ће изаћи на улице и бациће се на посао. Убрзо ће
краљевство постати чисто као суза. Зелена боја ће освојити природу и птице ће се вратити. Сви ће
уживати у природним лепотама.

(деца певају песму „Птице се враћају” и купе отпатке, доносе жбунове,

грање...)

6. сцена
(испред двора се сусрећу Зелена вила и вилинска учитељица)

ВИЛИНСКА УЧИТЕЉИЦА: Здраво, Зелена вило. Јеси ли видела како је сад дивно и мирисно
краљевство?

ЗЕЛЕНА ВИЛА: Добар дан, учитељице. Видела сам, наравно. Ко не би приметио ову лепоту!

ВИЛИНСКА УЧИТЕЉИЦА: Па, јеси ли задовољна?

ЗЕЛЕНА ВИЛА: Задовољна јесам, али нисам срећна.

ВИЛИНСКА УЧИТЕЉИЦА: Шта ти сад смета?

ЗЕЛЕНА ВИЛА: Нисам срећна зато што сам проклела малу принцезу. Била сам љута на краља и краљицу
и у бесу сам изрекла ону страшну клетву. Сад осећам ужасну грижу савести. Девојка ће умрети због мене.

ВИЛИНСКА УЧИТЕЉИЦА: Заиста си погрешила. Увек сам вас учила да контролишете осећања. Кад сте
бесни, треба да избројите до пет пре него што било шта кажете. Често у љутњи кажемо оно што у
нормалним околностима не бисмо рекли. Оштрим и тешким речима често повредимо другог. Ти си својом
клетвом повредила многе људе, а ниси се запитала како се они осећају.

ЗЕЛЕНА ВИЛА: Истина је, залетела сам се. Годинама размишљам о томе и кајем се. Волела бих да могу
да вратим време, да исправим грешку.

6
ВИЛИНСКА УЧИТЕЉИЦА: Ја сам ублажила твоју клетву онолико колико сам могла. Принцеза неће
умрети кад се расече на лименку. Заспаће чврстим сном и пробудиће се после тачно сто година.

ЗЕЛЕНА ВИЛА: То је мало боље, али како ће бити краљу и краљици? Они је могу само гледати док спава
и ништа више. А како ће бити принцези кад се пробуди и не види никог свог, кад схвати да је сама на
свету?

ВИЛИНСКА УЧИТЕЉИЦА: Не брини, неће бити баш тако. Кад заспи принцеза, заспаће и краљ и
краљица и дворска луда и цео двор. И сви ће се пробудити у исто време. Тако ће принцеза, кад се пробуди,
прво угледати људе које воли и који њу воле.

ЗЕЛЕНА ВИЛА: Па то је већ много боље. Сад ми је лакше. Много ти хвала, учитељице.

ВИЛИНСКА УЧИТЕЉИЦА: Не треба да се захваљујеш, већ да учиш. Није довољно да знаш пословицу:
Испеци, па реци. Мораш и да је примењујеш. И мораш да водиш рачуна и о туђим осећањима, а не само о
својим. Запамти добро ове речи.

ЗЕЛЕНА ВИЛА: Запамтићу. Довиђења!

НАРАТОР: Још неко време сви у краљевству ће бити срећни. А онда ће доћи принцезин петнаести
рођендан. Краљ ће приредити велико славље. Нико неће бринути због клетве, јер ће мислити да се она
неће остварити, пошто је краљевство очишћено. Многи ће и заборавити како лименке изгледају. Али,
постоји народно веровање да се од клетве не може побећи. А наш народ је веома мудар и скоро увек у
праву...

7. сцена
(дворана, сви дворани окупљени око рођенданске торте певају рођенданску песму. У
дворану улази принц у пратњи два стражара.)

СТРАЖАР (прилази краљу): Ваше височанство, овај младић је инсистирао да уђе у двор. Нисмо желели да
га пустимо, али он је рекао да га шаљу виле. Морали смо му дозволити да уђе.

КРАЉ (прилази принцу): Ко си ти? Шта желиш?

ПРИНЦ (поклони се): Ја сам принц Филип, Ваше височанство. Долазим из земље Лименије. Немам зле
намере. Виле су ми рекле да у Вашем краљевству живи прелепа принцеза и да данас слави петнаести
рођендан. Дошао сам да је видим, да јој честитам рођендан и донесем поклон.

КРАЉ: Па, рекло би се да си добронамеран младић. И добро си обавештен. Хајде, приђи принцези и даруј
је.

ПРИНЦЕЗА: Здраво, Филипе. Ја сам та принцеза о којој су ти виле причале. Па шта кажеш, јесам ли лепа
како си чуо?

ПРИНЦ: Још си лепша, принцезо. Твоја лепота обасјава ову дворану, а твој глас је лепши од сваке музике.

ПРИНЦЕЗА: Хвала ти, принче, на тако лепим речима. А богами и ти си леп. Надам се да је леп и поклон
који ми носиш.

ПРИНЦ: Захваљујући овом поклону моја земља је постала најбогатија на свету. Доносим ти нешто што
сви воле, а што у вашем краљевству нема. Погледај, принцезо, ову лепоту. А тек кад пробаш укус, одмах
ћеш се удати за мене. (отвара лименку и пружа је принцези)

(Принцеза пружа руку да узме лименку, додирује је, у том тренутку дворани вичу.)
7
ДВОРАНИ: Не, принцезо, не додируј је!

ПРИНЦЕЗА: Јао, посекла сам се! (ставља прст у уста) Шта је тако оштро? Јој, није ми добро! Пашћу
(Пада на земљу и заспи. За њом падају сви дворани и спавају.)

(завеса)

НАРАТОР: И биће како виле рекоше. Принцеза, краљ, краљица, луда и цео двор, спаваће тачно сто година.
А са њима ће спавати и млади принц Филип, ни крив ни дужан. А можда и није баш сасвим невин. Како ће
се оно обогатити? Лименкама? А шта ће бити са природом? Ма није њега Зелена вила узалуд послала у
принцезино краљевство. Ко зна зашто је то добро. Док двор буде спавао, светом ће кружити прича о
уснулој принцези. Око уснулог дворца порашће трнова ограда. По тој огради принцеза ће добити име
Трнова Ружица. Многи ће покушавати да спасу Трнову Ружицу и многи ће одустати, јер клетва је клетва.
Мора проћи сто година. А шта ће бити кад прође један век?

8. сцена
(Дворана, сви на поду спавају. Устаје принц Филип.)

ПРИНЦ (устаје, гледа око себе, трља очи): Шта ово би, мајко мила? Где сам ја ? Шта ме снађе, Бого драги!
(посматра уснуле дворане, чуди се) Људи, јесте ли живи? Шта им би? (угледа принцезу) Чекај, чекај... Ал'
је лепа ова девојка... Ма ја као да је познајем. Сигуран сам да сам је видео. Чекај, чекај... Па да, то је она
принцеза. Дошао сам на њен рођендан. Дао сам јој лименку. Мајко мила, ко зна шта је било у њој! Да није
неко насуо отров? Или је можда неки отрован гас, кад су сви мртви. Ајој! Куд и дођох! Боље да сам и ја
мртав! Дај да пољубим принцезу, можда отров са њених усана пређе на моје, па и ја умрем. (клекне,
пољуби принцезу, принцеза устаје, принц врисне, скочи)

ПРИНЦЕЗА: Хеј, још си ту! Извини, ја мало придремала. Ваљда ме уморило славље. Шта си ми оно донео
за рођендан?

ПРИНЦ (узима лименку са пода и крије је иза леђа): Ма ништа, заборавио сам да понесем. Донећу ти
други пут... У ствари, донео сам ти себе. Ако хоћеш, бићу твој заувек!

ПРИНЦЕЗА: Па, леп си ми поклон донео. Само, шта да радим са тобом?

ПРИНЦ: Их, шта да радиш са мном? Пољуби ме, ето шта!

ПРИНЦЕЗА: Богами, добра идеја (прилази и љуби принца, у том тренутку краљ виче)

КРАЉ: Шта радите вас двоје?

ПРИНЦЕЗА (скаче од принца): Јао, татице, нисам те ни приметила !

КРАЉ: Видим да ме ниси приметила, иначе би пазила шта радиш! Ко ти је овај мамлаз?

ПРИНЦЕЗА: Није он, татице никакав мамлаз. То је љубав мог живота. Сто година сам сањала о њему.

КРАЉ: Ма немој! Само да те види мајка. Устај, жено, да видиш како си васпитала кћерку! Ништа
удварање, ништа срцуленце на фејсбуку! Одмах се љубе! Сачувај, Боже, ову омладину.

КРАЉИЦА (устаје, отреса хаљину): Шта се дешава? Пиле мамино, јеси ли добро? Како си спавала?

КРАЉ: Како је спавала? Одлично! Сто година је сањала овог клипана. Толико га је сањала да га је спопала
чим се пробудила.
8
ДВОРСКА ЛУДА (устаје): Не вичите, Ваше височанство,
радујте се што љубав цвета,
окончало се страшно пророчанство,
а ви сте добили много доброг зета!

КРАЉ: Лудо, опет нешто лупаш!

ПРИНЦ: Не лупа, Ваше височанство. Ја бих заиста желео да постанем Ваш зет. Дозволите ми то. Дајте ми
руку Ваше кћери.

КРАЉ: Шта ти, кћерко, кажеш?

ПРИНЦЕЗА: Волела бих да се удам за њега, татице. Много је леп и дарежљив. Поклонио ми је себе за
рођендан.

КРАЉ: Па добро, нек ти буде. Само, зете, имам један услов.

ПРИНЦ: Само реците, Ваше височанство!

КРАЉ: Кад вам дођем у посету, не смем угледати ниједан отпадак у твом краљевству. Хоћу да се све
зелени и да буде чисто и мирисно. А ту лименку што кријеш иза леђа да уништиш, заједно са свим
осталим. Јасно?

ПРИНЦ: Не брините, схватио сам колико лименке могу бити опасне. У мом краљевству се више неће
производити. Природа у мом краљевству ће бити чиста као што је била пре хиљаду година.

КРАЉ: Онда, шта чекате? Води принцезу са собом, па на посао!

(завеса)

ДВОРСКА ЛУДА (обраћа се публици):

Надамо се да је свима јасно
шта је донело рођенданско славље.
За природу никад није касно.
И надамо се да вас је Зелена вила
о значају природе за здравље
овом модерном бајком научила.

НАРАТОР: То је била наша бајка. По Мишином укусу. Другачија од осталих. Другачији почетак. А крај?
Замислите га сами. Чему вам служи машта?

(завеса)