1. Navedite osnovne rizike u poslovanju OD ?

- Rizici osiguranja; Tržišni rizik; Operativni rizik; Rizik ročne i strukuturne neusklađenosti imovine
sa obavezama; Rizik deponovanja i ulaganja sredstava; Pravni rizik; Reputacioni rizik.

2. Šta je rizik osiguranja i šta obuhvata?

- Rizici osiguranja su rizici koji proističu iz ugovora o osiguranju. Oni su povezani sa opasnostima
koje kriju ugovori o osiguranju, kao i pratećim postupcima. Rizik osiguranja proističe iz
nemogućnosti društva da apsorbuje preuzete rizike svojstvene delatnosti osiguranja. To je rizik
od nastanka finasijskog gubitka kao rezultata ostvarenja neželjenog događaja nad osiguranom
imovinom ili licima.

- Obuhvata:

- rizik neadekvatno utvrđene premije osiguranja – cene osiguranja,

- rizik neadekvatne procene rizika koji se preuzima u osiguranje,

- rizik neadekvatnog određivanja nivoa samopridržaja društva,

- rizik preuzimanja rizika koji su veći od samopridržaja,

- rizik neusklađene, neprilagođene i ekonomski štetne tarifne politike društva

- rizik neadekvatno određene strukture premije osiguranja,

- rizik neodgovarajućeg utvrđivanja opštih, posebnih, dopunskih ili pojedinačnih uslova

osiguranja,

- rizik neadekvatnog obezbeđenja svih tehničkih rezervi društva,

- ostali rizici osiguranja (profesionalni i tehnički) koji zavise od prirode, obima i složenosti
poslovanja društva.
 3. Objasnite tržišni rizik i od čega zavisi?

- proističe iz nepovoljnih promena na tržištu, i to pre svega na tržištu osiguranja i finansijskom

tržištu.

- Obuhvata:

- rizik konkurencije;

- rizik neadekvatnog prilagođavanja zahtevima korisnika usluga osiguranja;

- rizik promene kamatnih stopa;

- rizik promene cena hartija od vrednosti;

- rizik promene cena nepokretnosti;

- devizni rizik;

- ostale tržišne rizike koji zavise od prirode, obima i složenosti poslovanja društva.

4. Objasniti operativni rizik i od čega zavisi?

- predstavljaju u najkraćem rizik gubitka zbog pogrešnih internih procesa, ljudskih i sistemskih
grešaka, eksternih događaja i sl. Operativni rizik je mogućnost nastanka negativnih efekata na
poslovni i finansijski položaj društva, usled propusta u radu zaposlenih, neodgovarajućih
unutrašnjih procedura i procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima,
kao I usled nepredvidivih eksternih događaja.

- Obuhvata:

- rizik pogrešnog i neodgovarajućeg izbora članova upravnog odbora i direktora, članova

nadzornog odbora i drugih organa društva;

- rizik pogrešnog i neadekvatnog izbora, rasporeda i postavljanja zaposlenih u društvu

(kvalifikaciono i brojno);

- rizik neadekvatne organizacije poslovanja društva;

- rizik pogrešnog i ekonomski štetnog ugovaranja poslova;

- rizik od prevara, zloupotreba i drugih nezakonitih aktivnosti;

- rizik ugovaranja, organizovanja i obavljanja poslova osiguranja suprotno pravilima struke
osiguranja;

- strateški rizik i rizik nesposobnosti društva da primeni strategije i poslovne planove i da donosi
odluke o preraspodeli sredstava;

- ostale operativne rizike koji zavise od prirode, obima I složenosti poslovanja društva.

5. Rizik ročne i strukturne neusklađenosti imovine sa obavezama?

- Ročna i strukturna neusklađenost imovine sa obavezama je direktna pretnja izlaganja

osiguravača riziku likvidnosti. Osiguravajuća društva sredstva prikupljena u fondove koriste na
raznim finansijskim tržištima. Samim tim izloženi su: kreditnom I tržišnom riziku.

- Osiguravači koji se bave životnim i zdravstvenim osiguranjemmnogo više investiraju u

obveznice preduzeća i hipoteke nego što to čine osiguravači imovine i odgovornosti.

- Društva koja se bave imovinskim osiguranjem i osiguranjem od odgovornosti mnogo više

investiraju u opštinske obveznice. Izbor aktive takođe utiče na osetljivost osiguravača u odnosu
na kamatni rizik,jer se vrednost aktive smanjuje kada se kamate povećavaju.

6. Rizik deponovanja i ulaganja sredstava?

- Funkcija ulaganja je od ekstremne važnosti u svim operacijama osiguravajućih kompanija.

Pošto se premije plaćaju unapred, one se mogu investirati sve do momenta kada je potrebno
izvršiti isplatu odštetnog zahteva I troškova.

- Osiguravači života svoja sredstva dele na dva konta. Sredstva na opštem kontu služe za
ugovorne obaveze za isplate garantovanih suma osiguranja kao što su to nadoknade u slučaju
smrti. Odvojeni konto služi za pokriće obaveza za promenljiva životna osiguranja, promenljive
anuitete i nadoknade za privatne penzije.

- Nasuprot životnom osiguranju, imovinska osiguranja su, opšte uzevši, kratkoročna. Period
važenja polise je godinu dana, ili manje i obično se odštetni zahtevi ovde brzo poravnjavaju.
Nasuprot životnom osiguranju gde je uglavnom fiksna suma osiguranja, isplate za odštete kod
imovinskog osiguranja variraju u zavisnosti od toga da li su štete katastrofalne ili ne, zatim od
inflacije, medicinskih troškova, cene konstrukcija, troškova za popravku vozila, ekonomskih
uslova i procena samog društva.
 7. Objasnite pravni i reputacioni rizik društava za osiguranje?

- Pravni rizik je mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat ili kapital usled
kazni i sankcija proisteklih iz sudskih sporova po osnovu neispunjavanja ugovornih i zakonskih
obaveza kao i usled kazni i sankcija izrečenih od strane regulatornog tela, odnosno
nepoštovanja ili nepridržavanja pravila poslovanja.

- Reputacioni rizik je mogućnosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital

osiguravajućeg društva usled stvaranja negativnih mišljenja javnosti koje utiču na tržišno
pozicioniranje društva.

8. Šta je samopridržaj i od čega zavisi?

- Samopridržaj predstavlja onaj deo rizika koji osiguravač sam može da pokrije iz sopstvenih
sredstava u slučaju velike delimične ili totalne štete, a da pri tom ne dovede u pitanje svoje
poslovanje (solventnost).

- Njegova visina zavisi od niza parametara: - tehničke premije, rezerve sigurnosti, - visine i
strukture preuzetih obaveza u osiguranje (sume osiguranja, osigurane sume itd.), -
izbalansiranosti portfelja - da li se u portfelju osiguravača nalaze homogeni ili heterogeni rizici.

9. Šta predstavlja solventnost II?

- Društva za osiguranje mora trajno da obezbedi uslove da sve štete, bez obzira na njihov broj i
iznos nadoknade osiguranicima, izvršavaju sve finansijske obaveze prema državi i pokriju sve
troškove i obaveze iz poslovanja.

10. Objasnite premiju osiguranja kao funkciju osiguranog rizika i šta na nju utiče?

- Premija osiguranja - cena usluge osiguranja, je iznos obaveze koju prema ugovoru o osiguranju
izvršava ugovarač osiguranja ili osiguranik, odnosno bilo koje lice koje ima pravni interes za
zaključivanje ugovora o osiguranju. Preduslov za izvršenje obaveze iz ugovora o osiguranju je
plaćanje premije osiguranja i veoma je bitno koliko iznosi ta obaveza i da li se izvršava u
ugovorenim rokovima. Određivanje visine premije, pored aktuarskih osnova, treba da uvažava i
tržišne faktore.
 11. Osiguranje na klasičnu sumu osiguranja.

- Kod osiguranja na klasičnu sumu osiguranja ugovarač osiguranja, odnosno osiguranik sam
određuje sumu osiguranja i snosi ekonomske posledice eventualno niže ugovorene sume
osiguranja u odnosu na stvarnu ili novu vrednost.

12. Osiguranje na ugovorenu vrednost.

- Ovaj način osiguranja mogu zaključiti samo pravna lica koja uredno vode propisano
knjigovodstvo o materijalnoj imovini knjigovodstvene nabavne vrednosti. Smatra se da
knjigovodstvene nabavne vrednosti odgovaraju stvarnim vrednostima, a u slučajevima kada se
utvrdi da je knjigovodstvena vrednost manja od stvarne vrednosti mogu se vrednosti korigovati,
povećati uz neproporcionalno povećanje premije osiguranja.

13. Osiguranje na novu vrednost.

- Ova vrsta osiguranja je kod nas do sada bila retka u primeni, ali se u zadnje vreme sve više
koristi. Po ovom načinu osiguranja mogu se osigurati građevinski objekti (zgrade, poslovne
prostorije, stanovi i sl.) i oprema od opasnosti koje su obuhvaćene uslovima za osiguranje od
požara i nekih drugih opasnosti.

14. Učešće u šteti franšiza i koje su vrste.

- Ukoliko osiguranik ne otkupi učešće u šteti - franšizu, za pojedine vrste imovinskih osiguranja
obavezna odbitna franšiza iznosi 10%, a kod provalne krađe i razbojništva i do 20%. Osiguranik
može, u zavisnosti od sopstvenih finansijskih kapaciteta, zaključiti osiguranje i sa većim
sopstvenim učešćem u šteti – franšizom od obavezne, čime ostvaruje dodatne popuste i
umanjuje premiju osiguranja.

Ugovorena vrednost franšize je u stvari samopridržaj osiguranika.

Osiguranje je moguće zaključiti sa:

- odbitnom franšizom,

- integralnom franšizom,

- agregatnom franšizom.
 15. Osiguranje na prvi rizik.

- Kod nekih opasnosti zaključuje se osiguranje sa sumom osiguranja na „prvi rizik". Primenjuje
se kod osiguranja stvari kada se suma osiguranja u pravilu utvrđuje ispod vrednosti osigurane
stvari, a osiguravač prihvata da plati naknadu u visini nastale štete, ali najviše do visine
ugovorene sume na „prvi rizik“, i to bez primene načela podosiguranja, pa i u slučajevima ako je
osigurana suma ispod vrednosti osigurane stvari.

16. Objasnite kvotno reosiguranje I ekscedentno reosiguranje.

- Kvotno reosiguranje je najjednostavniji oblik reosiguranja prema kome reosiguravač preuzima

unapred dogovorenu, fiksnu kvotu (procenat) svih polisa osiguranja koje je izdao direktni
osiguravač u određenoj grani ili granama definisanim u ugovoru. Ova kvota određuje kako će se
odgovornost, premije i štete deliti između direktnog osiguravača i reosiguravača.

- Ekscedentno reosiguranje je mnogo sofisticiraniji oblik od proporcionalnog reosiguranja, Sa

ovom vrstom ugovora, reosiguravač ne učestvuje u svim rizicima, kao što je to slučaj kod
kvotnog reosiguranja. Umesto toga, sam direktni osiguravač zadržava sve rizike do određene
sume (njegov samopridržaj). Ovaj samopridržaj može se različito definisati za svaku vrstu rizika.

17. Objasniti pojam all risk osiguranje i gde se koristi?

- All risks osiguranje (osiguranje svih rizika) definife se kao osiguranje kod koga se zaključuje
jedna polisa za ugovoreni broj rizika, i omogućava proširenje standardnih oblika pokrića od svih,
neimenovanih opasnosti, sa ciljem da se pruži što potpunija zaštita za imovinu i poslovanje
preduzeća.

- Ovaj tip osiguranja se obično koristi kod:

- imovinskog osiguranja,

- osiguranja izgradnje i montaže,

- za osiguranje elektronske opreme i

- kod komercijalnih kombinovanih polisa.

 18. Šta pokriva polisa all risk osiguranja i šta je moguće osigurati?

- Iako se naziva „all risks” ova polisa ne obezbeđuje pokriće od svih postojećih rizika. Uključuje
brojna izuzeća, uslove, ili ograničenja u pogledu:

- osigurane imovine, - osobe ili zaštićenih interesa, - a neke polise mogu da izuzmu i neke
uzroke štete.

19. Koja je bitna razlika između konvencionalnih i all risk osiguranja?

- Ovaj vid osiguranja je mnogo rizičniji od konvencijalnog osiguranja.

20. Navesti potrebne uslove za all risk osiguranje?

- mora da bude u skladu sa teorijom rizika, - mora biti moguće, - ne uvek i jednostavno, - mora
da se izračuna stvarna premija, - odredi akumulacija koja nastaje iz katastr. događaja, - pokriće
mora da zadovolji stvarne potrebe klijenta.

21. Šta omogućava procena potencijalne štete.

- Procena potencijalne štete omogućava osiguravaču, saosiguravaču I reosiguravaču, da ocene

svoje mogućnosti preuzimanja rizika i da ga uporede sa svojim maksimalnim samopridržajem, te
da višak rizika predaju dalje u reosiguranje. Mada je ovo najvažniji ili jedan od najvažnijih
poslova pri preuzimanju rizika u osiguranje, tj. kod ugovaranja osiguranja on kod nas nije u
potpunosti definisan.

22. Objasniti pojam Procenjena maksimalna šteta(EML).

- Procenjena maksimalna šteta (EML) , se odnosi na štetu kao pojam verovatnoće, a ne na štetu
kao mogućnost. Izračunavanje EML isključuje katastrofe i koincidencije koje su moguće, ali su
neverovatne. Ova šteta bi se razumno mogla pretrpeti iz nepredviđenih situacija koje se
razmatraju kao rezultat jednog štetnog događaja.
 23. Objasniti pojam Verovatna najveća šteta (PML).

- Verovatna najveća šteta (PML), znači da se razumno može očekivati da će se nesreća dogoditi.
PML je procenjena maksimalna šteta koju bi osiguravač mogao pretrpeti kao rezultat jednog
štetnog događaja, za koji osiguravač smatra da je unutar granica verovatnoće.

24. Objasniti pojam Maksimalna moguća šteta (MPL).

- maksimalna moguća šteta (MPL) predstavlja štetu koja se može dogoditi kada se usled manje
ili više izuzetnog spajanja najnepovoljnijih okolnosti požar zaustavlja samo neprolaznim ili
nedostatkom gorivog materijala.

25. Objasniti pojam Očekivana normalna šteta (NLE).

- Očekivana normalna šteta je procenjena najveća šteta, isključujući katastrofalnu štetu, koju
treba očekivati na datoj lokaciji, pretpostavljajući da svi dostupni zaštitni sistemi I mere rade
ispravno.

26. Objasniti pojam Maksimalna predvidiva šteta.

- maksimalna predvidiva šteta (MFL) je procena najveće štete, isključujući katastrofalnu štetu,
koju treba očekivati na datoj lokaciji, pretpostavljajući da su primarni sistemi zaštite ili narušeni
ili aktivirani tek nakon zastoja.

27. Objasniti pojam Maksimalno moguća šteta (MMŠ) u našoj osig. pr.

- Maksimalno moguća šteta MMŠ, preciznije verovatno maksimalna šteta, predstavlja iznos
najveće štete koja se prema proceni osiguravača može očekivati na jednom osiguranom riziku
od opasnosti s obzirom na okolnosti koje su značajne za taj rizik i sve ostale uticaje koji izviru iz
osiguranog slučaja, pod pretpostavkom da je totalna šteta moguća, ali malo verovatna.
 28. Objasniti uticaj efikasnog upravljanja odšt. Zaht. na razvoj osig.

- Pozicija osiguravajućih društava na tržištu osiguranja i njihova konkurentska prednost, između

ostalog, značajno zavise i od njihovog odnosa tj. postupanja prema odštetnim zahtevima
prilikom nastanka štete. neophodno je da stalno izgrađuje savremenu organizaciju rada.

Pri kreiranju procesa upravljanja odštetnim zahtevima, osiguravači pre svega moraju voditi
računa o zadovoljavanju suštinskih interesa osiguranika. Potreba razvijanja savremenog sistema
upravljanja odštetnim zahtevima posebno je važna kod štetnih događaja sa katastrofalnim
posledicama. Kod nastanka ovakvih štetnih događaja, po pravilu se radi o velikim materijalnim
štetama, a ne retko i o ljudskim gubicima. Ovakvi događaji po pravilu pobuđuju I veliki interes
javnosti.

Mnoga osiguravajuća društva su danas shvatila potrebu da se proces upravljanja odštetnim

zahtevima poboljša, pa su u tom cilju papirne formulare preusmerili na digitalne forme i
omogućili popunjavanje i slanje odštetnih zahteva preko interneta, procenu šteta poveravaju
ekspertima za datu oblast, a pri donošenja odluka vezanih za odštetne zahteve fokusiraju se na
efikasnost. Cilj svega ovoga je da se snize operativni troškovi i poveća radni učinak. Primena
novih informacionih tehnologija omogućava brže, tačnije I konzistentnije upravljanje odštetnim
zahtevima što, sa druge strane, omogućava podizanje nivoa kvaliteta pružanja usluga
osiguravačima na jedan mnogo viši nivo. Pored toga, ovakav način upravljanja odštetnim
zahtevima svodi ljudsku grešku na najmanju moguću meri uz istovremeno povećanje
transparentnosti vođenja celokupnog procesa obrade odštetnog zahteva. Istraživanja su
pokazala da troškovi obrade odštetnih zahteva obično iznose 10- 15%, a isplata same štete 40-
65% od neto zarađene premije.

29. Objasniti algoritam faza procesa obrada šteta.

- Prijava I evidentiranje stete; Otkrivanje laznih I prekomernih zahteva; Indikacija laznih I

prekomernih zahteva; Uvidjaj I procena stete; Obrada I likvidacija stete; Kontrola stete;
Odobrenje i Isplata stete.

30. Objasniti marketing u procesu upravljanja odštetnim zahtevima.

- ODBIJANJE blagovremeno podnetiH ispravniH zahtevA za naknadu štete, sa celom potrebnom

dokumentacijom, Ugrožava ugled osiguravajućeg društva.Ako se valjan odštetni zahtev odbije
ugrožava se ugled osiguravajućeg društva, što može da dovede do ugrožavanja prodaje polisa.
rešavanje odštetnog zahteva je ključno za određivanje kvaliteta usluge, odnosno ono je
presudno za širenje pozitivnih preporuka i samim tim i za privlačenje novih osiguranika. U SAD
čak I postoji na kojoj potrošači sami mogu da iznesu svoja iskustva o odštetnim zahtevima, čime
se značajno utiče na sticanje poverenja, odnosno nepoverenja prema nekoj osiguravajućoj
kompaniji.