Fakultet veterinarske medicine u Beogradu

Katedra za anatomiji
Tema:
Grudna duplja preživara

Student: Vagic Ivan 2012/56

Sadržaj
1. Uvod …...................................................................................... 3
2. Građa grudne duplje ….............................................................. 4,5
3. Organi grudne duplje …............................................................. 6
3.1. Jednjak …............................................................................. 6
3.2. Dušnik …............................................................................. 6
3.3. Pluća …................................................................................ 7,8
3.4. Srce …................................................................................ 9,10
4. Literatura …............................................................................... 11
Uvod

Grudna duplja (Cavum pectoris) I duplja grudnog koša ( Cavum thoracis) se nalaze između vrata
I trbuha,okruženi leđnim pršljeovima (vertebrae thoracales 13-18),rebrima (costae) I grudnom
kosti (sternum).

Slika 1- Grudna duplja

3
Građa grudne duplje
Grudna duplja ( Cavum pectoris) I duplja grudnog kosa (Cavum thoracis) se nalaze između vrata
I trbuha , okruženi leđnim pršljenovima (vertebrae toracales), rebrima (costae) I grudnom
kosti(sternum). Njenu kaudalnu granicu cini (diphragma) a kranijalno se nalazi apertura thoracis
cranialis I apertura thoracis caudalis. Grudna duplja je podeljena na sledeće regije: regio
interscapularis (medjulopatična regija), regio dorzocostalis (dorzalna rebarna regija), regio
scapularis (lopatična regija), regio costalis (rebarna regija), regio presternalis (prednja grudna
regija), regio sternalis (grudna regija), regio mectoralis medianus I regio pectoralis lateralis.
Koštani deo grudne duplje čine: kičma (columna vertebralis), rebra (costae) I grudna kost
(sternum). Kičma je glavna osovina tela I sastavljena je od neparnih kostiju, pršljenova
(vertebrae). Na svakom pršljenu razlikujemo : telo pršljena (corpus vertebre), glavu pršljena(
caput vertebre), udubinu pršljena ( fossa vertebre) , luk pršljena (arcus vertebre), otvor pršljena
(canalis vertebralis) koji formiraju kičmeni kanal (canalis vertebralis), prednji zglobni izdanak
(processus articularis cranialis),zadnji zglobni izdanak (processus artikularis caudalis),trnasti
preživara izdanak (procesus spinalis), bočni izdanak (procesus transverzus) I otvor izmedju
pršljenova ( foramen intervertebrale). Ledjnih pršljenova kod ima 13. Rebra su parne kosti,čiji
broj kod domaćis životinja odgovara briju leđnih pršljenova. Rebra mogu biti sternalna (costae
sternalis) koja se završavaju na grudnoj kosti I asternalna (costae asternalis) koja se završavaju
na prethodnom rebru. Preživari imaju osam sternalnih I pet asternalnih. Na svakom rebru
razlikujemo : koštani deo rebra ( os costale), rskavičavi deo ( cartilago costalis) , glavicu rebra (
capitulum costae), kvržicu ( tuberculum costae) ,vrat (colum costae), rebarni ugao (angulus
costae), koleno rebra (genum costae), spoljni žleb za medjurebarne mišiće (sulcus muskularis) I
unutrašnji žleb za nerve (sulcus costalis). Grudna kost (sternum) je neparna kost I nalazi se u
medijalnoj ravni . Sastoji se od grudnih pršljenova ( sternebra) koji su povezani rskavicom
(synhondrosis sternalis) .Sternum se sastoji iz tri dela : kranijalni deo ( praesternum), srednji deo
(mesosternum) pruža se od drugog do poslednjeg pršljena, kaudalni deo (xiphosternum) od
poslednjeg pršljena I obuhvata I kostani izdanak (procesus xiphoideus) I loptastu rskavicu
(cartilago xiphoidea). Kod preživara grudna kost je dorzo-ventralno spljoštena bez grebena.
Mišiće grudne duplje su mišići koji omogućavaju disanje a to su :
1. m.intercostale externi et interni
To su medjurebarni mišići. Spoljašnji (externi) se pružaju izmedju dva reba kaudoventralno I pri
kontrakciji podižu rebra I najstaje udisaj, a unutrašnji ( interni) se pružaju kranioventralno ,povlače
rebra nazan I nastaje izdisaj.
4
 2. m. levatores costarum
To su mišići podižači rebra ,počinju na bočnim izdancima leđnih pršljenova, završavaju se na
proksimalnom delu rebra,podižu rebra I nastaje udisaj.
3. m.transversus thoracis
Nalaze se na unutrašnjoj površini grudne kosti I pomažu udisaj.
4. m.transversus costarum
Pruža se koso kaudoventrakno po lateralnoj površini od 1-4 rebra, on omogućava širenje grudnog
koša,odnosno udisaj.
5. Diaphragma (grudna prečaga)
Razdvaja grudnu od trbušne duplje,a ispupčena je ka grudnoj šupljini. Na njoj razlikujemo
centralni tetivni deo, centraknu tetivu ( pars tetivum) I periferni mišić deo pars muscularis koji se
sastoji iz tri dela : pars lumbalis, deo koji poćinje na slabinskim pršljenovima I to sa dve tetive,
naziva se I koren dijafragme (crura diaphragmatica), pars costales,deo koji se vezuje za rebra I
pars sternalis, vezuje se za grudnu kost. Na dijafragmi se nalaze tri otvora: otvor za venu kavu
kaudalis (foramen venae cave),otvor za aortu (hyatus aorticus) I otvor za jednjak (hyatus
oesophagicus). Fascija koja oblaže grudnu duplju naziva se fascia endotoracica, kod mladih
životinja je bledo siva a kod starijih je bledo žućkasta. To je vezivnotkivno-elasticna membrana
koja oblaze unutrašnje glatke povrsine sternalnih rebara i njihove hrskavice kao i unutrašnje medju
rebarne mišiće (mm. intercostales interni). Fasciju endotoraciku sa unutrasnje strane oblaze pleura
parietalis. Organe u grudnoj duplji oblaze pleura visceralis. Izmedju pleure visceralis i pleure
parietalis se nalazi cavum pleure sa malo serozne tecnosti. Izmedju levog i desnog cavum pleure
nalazi se spatium mediastinale i u njemu se nalaze svi organi grudne duplje ( srce, pluca, jednjak,
dusnik). Srce sisara se nalazi izmedju 3-7. rebra pa se spatium mediastinale prema polozaju srca
deli na:
- spatium mediastinale precardiale je prostor ispred srca odnosno od aperture toracis cranialis do
treceg medju rebarnog prostora i on je najmanji. Od organa u njemu se nalaze: grudni deo dusnika
i jednjaka, truncuecurrentes, trunci sympatici toracolumbales.
-spatium mediastinale cardiale to je proctor od tre sbrahiocefalikus comunis i njegove grane ( a.
subclavia sinistra, trunkus bicaroticus, vena cava cranialis, zavrsni deo ductus toracikusa, lnn.
mediastinales craniales, nn. vagi, nn. phrenici, nn. r ceg do sedmog rebra i on je najprostraniji. U
njemu se nalaze sledeci organi: pluca, srce zajedno sa perikardom i krvnim sudovima ( a.
pulmonalis, truncus aorticus, pocetni deo truncus brachiocephalicus comunis, zavrsni deo dusnika,
grudni deo jednjaka, aorta toracica, vena cava cranialis et caudalis, vena azigos dextra, truncus
simpaticus.
-spatium mediastinale postcardiale se prostire od petog rebra do dijafragme. U njemu se nalaze
sledeci organi: aorta t oracica, ductus toracicus, vena cava caudalis, vena azygos dextra, jednjak i
serozna mediastinalna duplikatura, koja prestavlja pregradu izmedju leve i desne pleuralne šupljine
( septum mediastini postcardialis).
5
Organi grudne duplje

 Jednjak (Oesophagus)
 Dušnik (Trachea)
 Srce (Cor)
 Pluća (Pulmo)
Jednjak ( Oesophagus)
Jednjak je organ koji se prostire celom duzinom grudne dupljs a u nju ulazi kroz aperture
toracis cranialis zajedno sa tracheom i nn. vagusom. Jednjak ima vratni deo (Pars cervicalis
oesophagi), grudni (Pars thoracica oesophagi) I trbušni deo (Pars abdominalis oesophagi).
Jednjak lezi iznad traheje i posto udje u grudnu duplju prelazi na desnu stranu traheje i pruža
se grudnom dupljom do dijafragme. Pa zatim prolazi kroz dijafragmu na hiatus oesophagi
zajedno sa nn. vagusom. Zid jednjaka je građen od četiri sloja: spoljašnjeg, vezivno tkivnog
(Tunica adventitia), u vratnom delu jednjaka, a seroze u grudnom I trbušnom delu jednjaka,
srednjeg, mišićnog sloja ( Tunica muscularis), podsluzokože ( Tela submucosa) I unutrašnjeg
sloja, služokože(Tunica mucosa). Mišićni sloj u zidu jednjaka sastoji se od dva podsloja :
spoljašnjeg, uzdužnog ( Stratum longitudinale) I unutrašnjeg , kružnog ( Stratum cirkulare).
Kontrakcijama mišićnog sloja jednjaka sprovodi se hrana prema želucu. Mišićni sloj preživara
građen je samo od poprečnoprugastih mišićnih vlakana. Kod preživara mišićni sloj jednjaka
prelazi na bočne zidove žleba zeluca (sulcus ventriculi). U podslužokoži nalaze se žlezde (
Glandulae oesophageae).
Dušnik ( Trachea)
Dušnik je građen od odgovarajućeg broja hijalinih hrskavičnik prstenova, sluzokože,
elastičnog I mišićnog tkiva. Hrskavični prstenovi (Cartilagines tracheales seu anuli
cartilaginei tracheales) koji u sastavu dušnika predstavljaju njegov hrskavični skelet povezani
su među sobom jedan do drugog u vidu karika fibroelastičnim tkivom (Tunica fibrosa seu
tunika fibrocartilaginea) uobličenim u vidu tankih I uzdužnih prstenastih membrana(
ligg.anulare tracheale) Trachea je organ koji zajedno sa jednjakom na aperturi toracis cranialis
ulazi u grudnu duplju i prostire se kroz nju do ulaza u pluca gde se grana na dve glavne bronhije
( bronchus principalis dexter et sinister). Desna glavna bronhija grana se na: bronchus
cranialis seu apicalis dexter , bronchus medius seu cardiacus dexter, bronchus accesorius seu
intermedius, bronchus caudalis dexter seu diafragmaticus. Leva glavna bronhija se grana na:
bronchus cranialis seu apicalis sinister, bronchus caudalis seu diaphragmaticus sinister. Dušnik
vaskularišu uglavnom ogranci karotidnih arterija (aa.carotides communes). Limfni kapilarni
sistem dušnika se prostire submukozno I subepitelijalno. Iz ovih delova dušnika limfu evakuišu
limfni sudovi vratnog dela dušnika I unose je u vratne limfne čvorove a I u limfne čvorove
kranijalnog dela grudnog koša,tj.u kranijalne I srednje medijastinalne limfne čvorove,a I u
plućne bifurkacione limfne čvorove. Dušnik inervišu ogranci kranijalnog spleta povratnih
vagusovih nerava. Sem ovih nerava,prisutni su I ogranci neurovegetativnog sistema.

6
Pluća
Pluća domaćih sisara predstavljaju glavni respiratorni organ, sastavljen od levog I desnog
plućnog krila (pulmo sinister et pulmo dexter) međusobno povezana plućnim parenhimom I
bronhijalnim stablom. Strana na medijastinalnoj površini ( fascies mediastinales) plućnih krila,
u koja ulaze: glavne bronhije, grane plućne arterije, plućne vene, bronhijalne arterije, nervi I
limfni sudovi, predstavljaju u odnosu na pomenuta krila plućni koren ( radix pulmonalis).
Između oba plućna krila nalazi se plućni hilus ( hilus pulminalis). Desno plućno krilo I desni
serozni prostor ( cavum serosum seu pleura dextrum) su relativno veći od levog plućnog krila
I levog seroznog prostora grudne duplje,sto je naročito izraženo kod preživara.Na plućnim
krilima, prevučena plućnim pleurama (pleure pulmonales), razlikuju se sledeće morfološke
karakteristike I odlike :
a) baza odgovarajućeg plućnog krila ( basis pulmonis)
b) vrh odgovarajućeg plućnog krila ( apex pulmonis)
c) spoljašnja konveksna ili rebarna površina odgovarajućeg plućnog krila,okrenuta prema
rebrima (facies lateralis seu costalis)
d) unutrašnja medijalna,odnosno medijastinalna reljefna površina odgovarajućeg plućnog krila
( facies medialis seu mediastinalis) I njihovih plućnih režnjeva na kojima se manje ili više
primećuju otisci od: aorte, jednjaka, aortnog stabla, leve potključne arterije, dušnika, kranijalne
I kaudalne šuplje vene, leve I desne vene azigos, dijafragme
e) površine između pojedinih plućnih režnjeva (facies interlobares)
f) dorzalni rub odgovarajućeg plućnog krila (margo obtusus seu dorsalis pulmonalis)
g) oštar ventro-kaudalni rub odgovarajućeg plućnog krila I njegovih reznjeva ( margo actus
seu ventro-caudalis pulmonis)
h)plućni režnjevi (lobi pulmonis)
i) plućne usekline (incisura cardiaca dextra et sinistra)
j) međurežanjske pukotine (fisure interlobares pulmonis)
Desno plućno krilo (pulmo dexter) sastoji se od cetiri režnja I to od :
1. desnog kranijalnog ( lobus cranialis dexter) koji je kod preživara podeljen na dva manja
dela ( pars cranialis et pars caudalis)
2. srednjeg ili medijalnog ( lobus medius)
3. desnog kaudalnog (lobus caudalis dexter)
4. sporednog plućnog režnja ( lobus accessorius)

7
Levo plućno krilo (pulmo sinister) se sastoji od dva plućna režnja I to od :
1.levog kranijalnog plućnog režnja (lobus cranialis sinister) podeljen je kod preživara na dva dela
– kranijalni ( pars cranialis) I kaudalni ( pars caudalis)
2. levog kaudalnog plućnog režnja ( lobus caudalis sinister)

Funkcionalna,venska krv, dopire iz desne srčane komore u momentu njene kontrakcije, tj.sistole I
neposredno ulazi u plućnu arteriju (a.pulmonalis). U daljem toku, funkcionalna krv irigira pluća
putem grana I ogranaka plućne arterije. Iz venskog perialveolarnog sistema proizilaze plućne vene
( venae pulmonales) koje funkcionalnu-oksidisanu krv plića ulivaju u levu srčanu pretkomoru na
vreme njene dijastole. Taj put funkcionalne krvi,od desne komore preko pluća do leve srčane
predkomore,poznat je kao mali ili plićni krvotok.
Nutritivna arterijska krv,koja snabdeva krvlju pluća I plučne pleure,unose u pluća ogranci
bronhijalne arterije (arteria bronhialis seu bronhialis).
U plućima se limfni sudovi nalaze pretežno površno,tj.subpleuralno. Evakuišu limfu ka
bronhijalnom limfnom centru (Lc.bronchale), kome pripadaju odgovarajući limfni čvorovi,tj.
Lnn.tracheobronchales seu bifurcationis dexter et lnn. Tracheobronhales seu bifurcationis sinister
et medi.
Disanjem upravlja poseban centar za disanje koji se nalazi u produženoj moždini (medulla
oblongata). U plućima se nalaze nervi koji potiču od koji potiču od vagusa kao predstavnika
parasimpatikusnog nervnog sistema a I od vratno-grudnog dela,tj. Cervikotorakalnih
postganglionarnih nervnih vlakana jedne I druge strane simpatikusnog neurovegetativnog nervnog
sistema. Nervna vlakna ulaze u pluća zajedno s krvnim sudovima I u njima se intrapulmonalno
rasprostiru.
Veliki broj skeletnih ,poprečno prugastih mišića učestvuju pri disanju.Najaktivnija je dijafragma I
međurebarni mišići (mm.intercostales et intercartilaginei externi seu inspiratiru et
mm.intercostales et intercartilaginei imterni seu expiratori). Pri disanju ,učestvuju I trbušni mišići
(mm.obliqui abdominis externi et interni,mm.transversi abdnominis,mm.recti abdominis).
Učestvuju u disanju I sledeći misšići : mm.serrati dorsales craniales seu inspiratori,kao I
mm.levatores costarum,mm.iliocostales,mm.transversi costarum et mm.transversi thoracis.
Slika 2- Građa pluća

8
Srce (Cor, Cardia)
Srce je šuplji organ, tamno crvene boje, a oblika nepravilne I nešto spljištene kupe. Pričvršćeno je
za kičmu, pluća I dijafragmu pomoću krvnih sudova, koji iz njega izlaze. Aorta ga pričvršćuje za
kičmu, Truncus pulmonalis I Vv.pulmonales za pluća, a V.cava caudalis za dijafragmu. Obavijeno
je sa osrčjem ili srčanom kesom-Pericardom.Smešteno je u srednjem medijastinalnom prostoru
grudne duplje između oba plućna krila. Najširi deo srca- Basis cordis nalazi se u visini sredine
prvog rebra ,a vrh -Apex cordis od petog do sestog interkostalnog prostora ili u visini šeste do
sedme rebarne rskavice,udaljeno od grudne kosti 1-3 cm. Kod preživara srce se nalazi od trećeg
do petog rebra. Srce je građeno iz dve pretkomore i dve komore. Leva pretkomora (Atrium
sinistrum)oblikuje kaudalni deo baze srca. Nalazi se dorzalno od leve komore i Sulcus coronarius-
a , a kaudalno od aorte i Trunkus pulmonalis. Zid leve pretkomore izvučen je u obliku uške -
Auricula sinistra,koja je vrlo velika,proteze se na levu stranu lateralno i kranijalno,a njen zašiljen
slepi završetak nalazi se iza početka Truncus puulmonalis. Plućne vene - Vv.pulmonales,kojih ima
7 ili 8 ulaze u pretkomoru na njenoj desnoj i kaudalnoj strani. S obzirom da su plućne vene različite
veličine na pretkomori se nalaze se otvori različite veličine -Osssia venarum pulmonalium za
ulazak plućnih vena. Leva komora ( Ventriculus sinister) oblikuje kaudalni deo srca i debljeg je
zida nego desna komora. Nalazi se ventralo od leve pretkomore i Sulcus coronarius-a.Na levoj
strani srca komora se nalazi kaudalno i odvaja je od desne komore Sulcus interventrikularis
paraconalis,a na desnoj strani srca ona se takođe nalazi kaudalo i odvojena je od desne komore sa
Sulcus interventrikularis subspinosus. Iz ove komore izlazi aorta koja se pruža dorzokranijalno i
nalazi se smeštena levo od desne pretkomore i desno od Trunkus pulmonalis. Desna pretkomora
srca je od leve pretkomore odvojena pregradom -Septum interale. Na toj pregradi postoji ovalno
udubljenje -Fossa ovalis na kojoj se nalazi za vreme fetalnog života otvor Foramen ovale,preko
kojeg komunicira leva i desna pretkomora. U desnoj pretkomori nalazi se nekoliko otvora. Na
dorzalnom delu pretkomore je otvor kranijalne šuplje vene Ostium venae cavae cranialis ,a na
kaudalnoj delu je otvor kaudalne šuplje vene Ostium venae cava caudalis. Između jednog i drugog
otvora nalazi se ispupčenje zida pretkomora Tuberkulum intervenosum. Ventralo od otvora za
kaudalnu šuplju venu,nalazi se Sinus coronarius ,koji predstavlja proširenje ušća velike srčane
vene (V.cordis magna) i na njemu se nalazi mali zalistak Valvula sinister coronari. Na vemtralnom
delu desne pretkomore nalzi se otvor Ostium atrioventrikulare dextrum ,koji predtavljva
komunikaciju između desne pretkomore i desne komore. Pored navedenih otvora postoji i nekoliko
sitinih otvora Foramina venarum minimarum,koji se nalaze između Mm.pectinati. Unutrašnji zid
pretkomore je gladak osim na desnoj strani i aurikuli,gde je prekriven sa mišićnim gredicama-
Mm.pectinati,koje se ukrstaju u različitim pravcima. Pretkomora je kao i sve šupljine srca
prekrivena glatkom i sjajnom opnom - Endocardium.

9
Desna komora je od leve komore odvojena srčanom mišičnom pregradom-Septum interventrikula.
Zid desne komore je tanji u odnosu na zid leve komore. desna komora komunicira sa desnom
pretkomorom preko otvora Ostium atrioventrikulare dextrum,koji je ovalnog oblika, Na otvoru se
nalazi beličasti vezivni prsten Annulus fibrosus za koji se pričvršćuje Valvula trikuspidalis sa tri
zalistka.-Cupis-a. Za slobodne rubove zalistka hvataju se Chorde tendinae,koje izgledaju kao niti
i građene su od gusto zbijenih kolagenih vlakana obloženih endokardiumom. Pružaju se od
papilarnih mišića i povezuju zid komore sa valvulama. Chorde tendinae se pričvršćuju u desnoj
komori za tri papilarna mišića - Mm.papillares,koji predstavljaju izbočenje miokarda u obliku
papila. Dva papilarna mišića se nalaze na komornoj pregradi a samo jedan na zidu desne komore.
Na bazi desne komore zid je izbočen i to izbočenje naziva Conus arteriosus.Iz tog mesta izlazi
Trunkus pulmonalis plućne arterije. Otvor je okružen fibroznim prstenom Annulus fibrosus za koji
se hvataju tri polumesečasta zalistka Valvulae semilunares. Dva zalistka leže kranijalno a jedan
kaudalno. Između njih i zida trunkus pulmonalisa nalazi se prostor koji se naziva Sinus trunci
pulmonalis. Polumesečasti zalistci sprečavaju povratak krvi iz Trunkus pulmonalis u komoru za
vreme dijastole srčane komore. Krv,koja bi ihtela da se vrati odmakne zalistke od zida Trunkusa i
oni se postave tako da im se slobodni rubovi dodiruju i na taj način zatvore ulazak u Trunkus
Pulmonalis. Na ivicama zalistanaka se nalaze čvoriči Noduli valvularum semilunaris koji
onemogućavaju da se zalisci zalepe za zid Trunkus-a. Na unutrašnjoj strani komore,miokardium
gradi mrežasto isprepletane gredice Trabeculae caarneare,između kojih se nalazi udubine. Te
gredice pomažu kontrakciji sistole komore. Pored ovih gredica u srčanoj komori se nalaze i
tetivaste gredice Trabeculae septomarginale,koje povezuju zid komore za srčanu pregradu Septum
interventriculare. Funkcija im je da onemogućavaju prekomernu dilataciju komore. Ima ih dve do
osam,što zavisi od vrste životinje. Kroz njih prolaze vlakna Hiss-ovog mišićnog snopa.Na
dorzalnom delu leve pretkomore nalazi se pet do osam otvora za Vv.pulmonales ,koji su nejednake
veličine. To su Ostium pulmonalium. Pomenute vene dovode arterijsku krv u srce iz pluća.
Unutrašnja površina srca je glatka a na aurikulama se nalaze mišićne gredice Mm.pectinati. Na
ventralnom delu pretkomora nalazi se otvor Ostium atrioventrikulare sinistrum koji predstavlja
komunikaciju između leve pretkomore i leve komore.
Slika 3 - Građa srca

10
Literatura
1. Anatomija domaćis životinja sisasra – Angiologia, autori: prof.dr. Živorad Janković
,prof.dr. Dragojla Stanojević, prof.dr. Živka Miladinović
2. Anatomija domaćih životinja sisara - Splanchologija, autori : prof.dr. Vladeta Simić I
prof.Živorad Janković
3. http://polj.uns.ac.rs/~anatomija2/Topografska%20anatomija%20goveda.pdf

11