1.

Prinosi tabela (sporedni,glavni,ukupni)

Zapreminski prirast sastojine se moze sagledati sa aspekta obuhvacenosti i tada se misli

na prirast glavne sastojine koji predstavlja deo zapremine nagomilane u sastojini do
njenog konacnog iskoriscenja – glavni secivi prinos, zatim prirast sporedne sastojine
koji predstavlja zapreminu drveta izvucenu iz sastojine putem prethodnih koriscenja
(proredem ciscenje isl.) – prethodni secivi prinos, i imamo prirast ukupne sastojine –
ukupnu produkciju, koja obuhvata celokupno proizvedenu zapreminu sastojine do
njene konacne sece.

2.Navesti 3 osnovna parametra, koja se koriste za definisanje podtipova klasicnog

modela rasta?

Tačka infleksije, tempo – intenzitet rasta, Ymax

3.Navesti najvaznije nedostatke primene klasicnih funkcija za izravnavanje veze

izmedju pojedinih modela rasta u odnosu na takozvane funkcije rasta?

U opsegu rasturanja emprijskih podataka obe funkcije mogu biti korišćene za

izravnavanje (interpolacija), ali ponasanje funkcija van empirijske serije podataka je
razlicito (ekstrapolacija). Klasicna funkcija krece se po svom nahodjenju van serije
empirijskih podataka, tako da njihova primena moze navesti na pogresno
prognoziranje u buducnosti.

na primer na ovom grafiku vidimo zavisnost

visine od starosti. U spektru podataka obe
funkcije se dobro prilagodjavaju ali van spectra
klasicna funkcija krece da opada (a nemoguce je
da visina opada sa staroscu) dok tipicna funkcija
nastavlja da raste.

1
4.Definisati razvojne faze jednodobnih sastojina sa produkcionog aspekta i
objasniti znacaj i prednost takvog nacina definisanja u odnosu na neke druge
nacine definisanja.

Kod iste starosti pojedine sastojine se mogu naci u razlicitim fazama razvoja. One se
odredjuju na krivoj tekuceg prirasta i razlikujemo fazu mladosti, fazu pune snage i fazu
starenja.

Mogu se definisati sa aspekta gajenja suma i sa produkcionog aspekta.

Karakteristicno je da ubrzanje rasta zapremine

kulmira rano, pa se uocava korelacija izmedju
toga kada kulminira visinski prirast i postignutih
velicina drvne mase.

Kako ubrzanje rasta zapremine predstavlja

intenzitet promene tekuceg prirasta zapremine,
jasno je da je sprovodjenje uzg.zahvata sa
aspekta produkcije ima najvise smisla u periodu
kulminacije tekuceg visinskog prirasta.

5.Akosu h=30, d130=50cm.Ik=15m, a poluprecnicikrosnje r1=5, r2=4, r3= 4.5,

r4=6m izracunaj

Relativnu duzinu krosnje l/h=15m/30m=0,5

Povrsinu zastiranja stabla R2 = (r12 + r22 + r32 + r42 )/4

R2 = (52 + 42 + 4,52 + 62 )/4 = (25+16+20,25+36)/4

R2 = 97,25/4 = 24,3125

R =  24,3125

R= 4,93m

Zp = R2 
2
Zp = 4,932*3,14

Zp=76,32m2

Stepen vitkosti stable Sv=h/d=30m/0,5m=60

Stepen rasirenosti krosnje = b/h = 2R/h = 0,33

6. Debljinski prirast u odnosu na vreteno stable kod razlicitih bioloskih polozaja

Kod mladih potistenih stabala debljinski prirast je veci u gornjim delovima debla

Ko stabala iz srednjeg sprata max deb.prir.prelazi iz gornjih delova u podnozje, dostize

minimum, pa se u zoni krosnje opet povecava

Kod dominantnih stabala debljinski prirast konstantno opada prema vrhu

Zakljucak je das to stablo ima povoljnije uslove za rast to ce im minimum prirasta biti
na vecoj visini

7.Optimalan broj stabala u sastojini?

Optimalan broj stabala u sastojini treba da bude toliki da dozvoljava normalan rast i
razvoj krosnje, a samim tim i prirasta u celosti (posto krosnja obavlja asimilaciju i
sintetise organsku materiju).

Broj stabala u sastojini po hektaru se odredjuje po formuli

N/ha=10.000/Zp

Medjutim , kako u sastojini uvek postoji deo stajalisne povrsine koji nije zastrt
krosnjama, potrebno je prosecnu sklopljenost izracunati po formuli

N/ha=8.500/Zopt, posto se ukupna povrsina umanjuje za 15%

Takodje, preklapanjem grafikona zavisnosti temeljnice od broja stabala, sa grafikonom

zavisnosti broja stabala od Zp, dobija se sledece:

3
8. sta je period bioloske tolerancije u istrazivanjima prirasta? U kojim starostima
nastupa u kulturama nasih najznacajnih cetinarskih vrsta( borova, jela, smrca,
omorika)

Period bioloske tolerancije je vreme oko kulminacije tekuceg visinskog prirasta.

Fizioloski gledano stable su tada u punoj snazi i potrebno je vrsiti najintenzivnije
uzgojne zahvate. Takodje je to period kada ce stable najbolje reagovati na njih kroz
brzo spajanje krosnji i zatvaranje sklopa.

Visinski prirast kulminira kada su precnici relativno mali pa se termin tolerancija odnosti
na mogucnost kratkotrajnog prolongiranja uzgojnih intervencija u kojem se tolerisu
mali gubici u prirastu u cilju da stable dodatno prirastu i steknu vecu trzisnu vrednost.

Kod borova 10-15g

Smrca 15-25g

Jela 30-40g

9.Objasniti karakter uticaja razlicite gustine (broja stabala) sastojine na rast I

prirast u visinu?

Na rast i prirast u visinu stabala uticu stanisni uslovi, sastojinski uslovi i genetske
osobine same vrste. Broj stabala tj gustina vise utice na debljinski rast stabala nego na
visinu ali u nedostatku prostora za rast dolazi do odumiranja stable sto vodi ka

4
smanjenju visinskog prirasta, takodje ogledi su pokazali da stable u mladosti brze rastu
u redjim nesgo u guscim sastojinama.

10. Poredjati po dinamici rasta u mladosti (od najbrzih do vrsta sa najusporenijim

rastom) sledece vrste drveca: bukva, borovi, plemeniti liscari, euroamericka
toplola, hrastovi, jova, jela?

Euroam.topole – jova - plemeniti liscari – hrastovi i borovi – bukva - jela

11.Opisati sve aktivnosti u toku rada na izradi modela (tipa) rasta neke vrste na
analiziranom stanistu (prikupljanje podataka, obrada podataka)?

1. Izlazak na teren i prikupljanje podataka

2. Formiranje dijagrama rasturanja podataka (vrsi se radi utvrdjivanja toga da li

zavisnost izmedju dve promenljive postoji i kakvog je oblika za zavisnost)

3. Utvrdjivanje postojanja veye izmedju elemenata rasta (nakon nanosenja podataka

merenja na dijagram rasturanja sledi zakljucak da li veza postoji ili ne)

4. Odredjivanje oblika veze izmedju elemenata rasta (tu razlikujemo pravolinijski oblik
koji se u sumarstvu daleko manje zastupljen nego krivolinijski oblik zavisnosti)

5. Izbor funkcije za predstavljanje veze (mogu se korisititi tipicne funkcije rasta al ii

osnovne, elementarne funkcije)

6. Utvrdjivanje parametara funckije (nacesci nacin je metoda najmanjih kvadrata – to je

metoda gde se minimiziranjem kvadrata odstupanja origninalnih vrednosti od linije
regresije obezbedjuje optimalno prilagodjavanje procenjenih vrednosti originalnim. Za
ovu metodu je potrebno da funkcija bude u linearnom obliku)

5
12. Model rasta sladuna I cera ,breze I bukve?

Razlike u visini izmedju cera i sladuna posledica su toga sto je cer bioloski jaca vrsta i u
istoj starosti dostize vecu visinu nego sladun. Treba pomoci sladunu i ojacati njegovu
konkurentsku sposobnost

Breza raste brze u mladosti i prigusuje je, ali posle par decenija bukva je sustize, i
prestize. U ovoj situaciji treba smanjiti konkurentnost dominirajuce vrste i odrzati
neometan rast vrste koja je prigusena.

13.Analiza stabla?

6
14. Razlika izmedju cistih I mesovitih sastojina?

Mesovite sastojine su daleko proizvodnije u osnosu na ciste. Razlog su:

1. Bolje iskoriscenje svetlosti – ovo se narocito odnosi na mesovite sastojine

heliofita i sciofita, gde je donji sprat izgradjen od vrsta senke ili polusenke koje
tada proizvode tzv.aktivni prirast
2. Bolje iskoriscenje zemljista – razlicite vrste imaju razlicite zahteve prema
horizontima zemljista. Primer je mesovita suma smrce i bukve, gde smrca sa
svojim plitkim korenom crpi gornje slojeve zemljista, a bukva prodire u dubinu
3. Do povecanja proizodnosti mesovitih sastojina dovodi i sumska prostirka
mesanih vrsta, narocito je bitno ako je vrsta sa liscem koje je bogato
belancevinama i lako se raspada, pa se organska materija brzo transformise.

15. Relativni i apsolutni Bonitet,opisati nacin njihovog utvrdjivanja i medjusobne

razlike.

Relatvmi boniteti nam daju relativne vrednosti uzete iz tablica prinosa i prirasta.
Nedostatak je sto su dosta ne pouzdani, jer tablice prinosa su napravljene za odredjeno
podrucje i njihovo koriscenje u drugim podrucjima ne moze dati tacne podatke,kod
ocene proizvodne sposobnosti pa prema tome i nivoa prinosa neke sastojine. Kod
relativnih boniteta definisu se starost i visina i uklapaju u odgovarajucu bonitetnu klasu.

Apsolutni bonitet sluzi kao odlucujuci faktor za razvoj sastojine u visinu. Visinska kriva
se preklapa sa bonitetnim snopomi tako odredjuje koji je bonitetni razred.

Moguce je porediti sastojine sa razlicitih lokacija ,visine su lako merljive, jaka korelacija
izmedju proizvodnosti i Hg.

Rast u visinu je najvise uslovljen stanistem a manje prostorom za rast.

Nedostatak- visinski rast je uslovljen i genetski nam ne govori nista o uslovima dobnog
i loseg rasta.

7
16. Navesti glavne nedostatke primene klasicnih funkcija za izravnavanje veze
izmedju pojedinih modela rasta u odnosu na takozvane funkcije rasta?

Nedostatak- Visina ne moze opadati sa povecanjem starosti.

17.gornja visina?

Gornja visina predstavlja srednju visinu 20% najjacih stabala u sastojini , a takodje se
moze odnositi i na srednju visinu 100 najdebljih stabala. Na nju ne utice racunsko
pomeranje, pa je pogodna za bonitiranje stanista preko stanisnog indeksa.

18.zapreminski prirast?

Sa povecanjem precnik i visina stable, dolazi do povecanja i zapremine. Prosecni prirast

zapremine sastojine kulminira ranije nego prosecni prirast zapremine stabla. Zavisi od
vrste drveca (intenzivniji rast u mladosti imaju vrste svetlosti, kulminacija se desava
ranije , i vece su vrednosti u momentu kulminacije). Takodje zavisi od stanista (na
proizvodnijim stanistima prirast zapremine je intenzivniji u odnosu na manje
proizvodna stanista). Zapreminski prirast zavisi jos i od sastojinskih uslova , u redjim
sastojinama rast i prirast zapremine stabala su intenzivniji nego kod stabala u guscim
sastojinama)

19. nacini definisanja bioloskog polozaja u sastojini?

Prvi je Okularni nacin na osnovu svetlosti koja dopire do stabla, pa tako:

I bioloskom polozaju pripadaju stabla do kojih dopiru gornja i bocna svetlost

II BP pripadaju stable do kojih dopire samo gornja svetlosti

III BP cine stabla do kojih ne dopire direktna svetlost, vec samo difuzna

Drugi nacin je numericki, gde je prvo potrebno izracunati gornju visinu, pa I BP

pripadaju stabla koja imaju vise od 80% gornje visine, II BP 50-80% te visine, a III BP
stabla cije su visine manje od 50% gornje visine

20. opisati nacin utvrdjivanja faza razvoja jednodobnih sastojina sa aspekta rasta I
proizvodnosti suma?

8
21.Definisati sledece pojmove.

Rast – nepovratno uvecanje dimenzija i broja celija celog organizma ili nekog njegovog
dela

Razvoj – prolazak organizma kroz razvojne faze

Visinska struktura – raspodela broja stabala po visinskim stepenima

Visinskakriva – kriva koja izravnava prirodno variranje visina u debljinskim stepenima i

graficki ona predstavlja opsti odnos izmedju precnika i visina u sastojini

Procenat prethodnog prinosa – udeo prethodnog prinosa u odnosu na ukupnu

zapreminu sastojine, izražava se u procentima

Debljinska struktura – raspodela broja stabala po debljinskim stepenima

22.Navesti najvaznije parametre kojima se definise struktura sastojine?

Debljinska struktura, visinska struktura, struktura krosnji prema npr. Duzini itd.

23.U koju svrhu se utvrdjuje standardna greska regresije prilikom utvrdjivanja

nekog modela rasta ili definisanja veze izmedju nekih elemenata rasta?

Za odabir najprikladnije funckije za izravnavanje veza izmedju elemenata rasta jedan od

najpouzdanijih pokazatelja je upravo standardna greska regresije. Ona predstavlja
prosecno odstupanje originalnih podataka od podataka sa linije regresije. Sto je greska
regresije manja, to je bolje prilagodjavanje funckije.