Mogao bi čovjek biti glavom i bradom sam Pierre de Bouganville, James Cook, Ferdinand Magellan ili tko

god drugi od čuvenih moreplovaca, svejedno ne bi bio u stanju locirati Escondidu. I samo ime kazuje mu
sve, jer Escondida znaci skriven, tajnovit, i time je potpuno zadovoljio potrebe svoga vlasnika koji bijaše
podjednako tajnovit i za koga su, osim njegovih ljudi, tek rijetki znali, pa i to samo iz maglovitih nejasnih
prica pokupljenih po tko zna kojim lučkim barovima, a kako mu ni pravo ime nisu znali, radi njegove
fratarske odore, s kapuljačom koja je obavezno skrivala njegovo lice, oslovljavali su ga sa Monah.

Tajanstveni Monah, gospodar Escondide

Profesija mu je ipak bila znatno svjetovnija od imena, bavio se gusarenjem, pljačkajuci i potapajući brodove
svih zastava, osim jedne, nije dirao brodove carske, Wilhelmove, Njemacke. A zašto i bi? Privremeno je bio
u njihovoj službi jer je ugljen sa svih potopljenih brodova dopremao i prodavao upravo njima tj. osobno
njihovom komadantu Viceadmiralu Von Speekeu (malo izmjenjeno ime ali se misli na stvarnu osobu Grofa
Maximilliana Von Speea, tada komadanta Njemačke Istočno-azijske eskadre koja će biti uništena 8.
12.1914. u bitki kod Falklandskog otočja. Zanimljivo je da ce se u drugom svjetskom ratu i za njemački
džepni bojni brod Grof Spee, (ime je dobio po ovom viceadmiralu), južnoameričke vode ponovno pokazati
kao sudbonosne i to opet nedugo nakon otpočinjanja neprijateljstava). Von Speekeje znao da će uskoro
izbiti rat i da ce njemačke pacifičke baze biti vrlo brzo osvojene, tako da ce njegova eskadra ostati bez
izvora goriva, stoga je na ovaj način, uz pomoč Monaha, gomilao zalihe. No maknimo se napokon i od Von
Speekea i on Monaha jer premda bitni oni su ipak samo sporedni likovi naše priče. Napustimo Escondidu i
zaputimo se daleko na otvoreno more. Ako pažljivo osmotrimo vidjeti ćemo jedan sićušan objekt nalik na
splav. A ako priđemo još bliže vidjeti ćemo i čovjeka na splavi. No taj čovjek sigurno nije brodolomac jer su
mu svi udovi vezani za splav, maltene da izgleda razapet. I on je nekad bio kapetan, ali su jedna žena, jedna
zabranjena ljubav, i jedan vođa palube, za kojeg je prekasno saznao da je ujedno i brat spomenute žene,
odigrali su ulogu u pobuni iza koje je on izgubio svoj brod, a da li je sačuvao i glavu, još uvijek je bilo upitno.
Ni susret s katamaranom kapetana Rasputina, koji mu je bio, recimo to tako, neka vrsta prijatelja, nije za
nevoljnika morao značiti kao sretan razvoj događaja jer će Rasputin dvojiti da li da ga spasi ili da ga se
zauvjek riješi. No sve dvojbe prekinuti će misao na koju je vražji Rus naišao. Sjetio se naime da su ipak
obojica u Monahovoj službi, a tko zna kako bi Monah reagirao na Rasputinov samovoljni čin. I tako je ipak
na svoj katamaran primio kapetana Corta Maltesea. Cuveni strip Huga Pratta, Corto Maltese, pojavio se prvi
puta davne 1967. godine i to upravo pričom "Balada o Slanom Moru" u reviji "Sgt. Kirk", nazvanoj po jednom
drugom Prattovom junaku, no revija će se ugasiti vec dve godine kasnije. Novi pokušaj ce uslijediti 1970.
kada se Pratt priključuje drugom strip magazinu. Uprava kojega je na svu sreću poduprla Prattovu odluku da
nastavi razvijati lik simpatična probisvjeta, sanjara i lutalice, zakletog individualista kojega smo upoznali
upravo u Baladi. Bila je to hrabra odluka jer Corto je sve osim uobičajena junaka. Ne podnosi autoritete niti
uniforme bilo koje vrste i boje, hrabrost mu nikada ne prevagne nad zdravim razumom, (što nipošto ne znači
da je kukavica, vec da ne srlja u ludo), veliki cinik i uistinu je daleko od viteza u sjajnu oklopu bez straha i
mane, kakvim su bili tadašnji heroji i/ili superheroji. To je sasvim jasno prikazano vec u prvoj epizodi gdje
poradi žene gubi brod, a u kasnije ce ga jedna druga (Pandora Groovesnore) i upucati teško ga ranivši.
Žene ce se i inače pokazati sudbonosnima u avanturama ovog romantika. Tako nešto se nikada ne bi moglo
desiti herojčinama tipa Johna Waynea, ali eto Cortu to nije strano i zato je, unatoč čestim susretima i s
magijom i vračevima, on stvarniji i životniji lik od većine ostalih. Svoj nastanak naš junak ipak u mnogome
duguje jednom filmskom glumcu i jednom njegovom filmu. Rijec je o Burtu Lancasteru i to u filmu "His
Majesty O' Keefe" ("Njegovo veličanstvo O' Keefe") iz 1954. godine, a u režiji Byrona Haskina.

Burt Lancaster u ulozi kapetana O' Keefe u filmu "His Majesty O' Keefe". Filmsko ostvarenje koje je u
mnogo čemu poslužilo maestru Hugo Prattu u osmišljavanju Corto Maltesea

Radnja filma smještena je na jedan izmišljeni pacifički otok na kome se O' Kefee u pocetku želi samo
obogatiti prodajom kopre; sušene jezgre kokosova oraha, da bi nakon što ga proglase vladarom otkoa, ipak
polako poceo razmišljati i dalje od osobne koristi i štititi domoroce od ugnjetavanja njemackih imperijalnih
komesara. Dakle u ovom filmu vidimo i na liku O' Keefea da on baš kao što će i Corto činiti, svoju veličinu
pokazuje nadvladavajući vlastite mane, a ne ističući svoju bezgrješnost. Druga poveznica je indentičan stil
odijevanja, uz obaveznu kapu mornaričkog casnika na glavi, a ne može im se osporiti ni fizička sličnost. Film
je osim toga sniman na stvarnim lokacijama ostrva Fiji, koje je ujedno i u području u kojemu se odvija
Balada. Dakle nesumnjiv i neporeciv je utjecaj koji je film imao na nastanak Corta Maltesea pa je uistinu
šteta što je ovaj, možda ne ponajbolji Lancasterov film, no opet više nego li dovoljno dobar, a sa stanovišta
stripa cak i značajan film tako rijedak na malim ekranima, jedan jedini put prikazan je u ciklusu filmova Burta
Lancastera, i to u 80-im godinama. Sam Pratt ce nebrojeno puta i potvrditi da bi prilikom razgovora o
mogućem filmovanju njegova stripa, u naslovnoj ulozi mogao zamisliti jedino Lancastera, no to se na žalost
nikada nije dogodilo, no dogodilo se zato nešto drugo. Francuski Studio Canal napravio je čitavu seriju
dugometražnih animiranih filmova o Cortu Malteseu, koja obuhvaća:

o LA COUR SECRETE DES ARCANES radio Pascal Morelli - U Sibiru - dugometražni Te serijal "10
Aventures De Corto Maltese"("10 avantura Corta Maltesea") - Serijal radili Richard Danto i Liam Sauro
SOUS LE SIGNE DU CAPRICORNE - U Znaku Jarca - dugometražni
 U vrtlogu revolucije, kontra-revolucije, tajnih društava, velikih vođa, ludih i neustrašivih
vojskovođa,lovaca na blago, neodoljivih Ruskinja i prelepih Kineskinja, jednom rečiju-Avantura u
Sibiru

o LA BALLADA DE LA MER SALÉE - Balada o Slanom moru - dugometražni

o LES CELTIQUES - Keltske price - dugometažni

Corto i Banshi, avantura u Keltiji

o LE MAISON DORÉE DE SAMARKAND - Zlatna kuca Samarkanda - dugometražni

 U potrazi za blagom Samarkanda, Corto nailazi na svog dvojnika, a po verovanju, ako se sretnu, to
znači sigurnu smrt za jednog od njih.

o TÉTES ET CHAMPIGNONES - Cudotvorne gljive - kratka polsatna priča iz serijala Zeleni Kontinent

o LA CONGA DES BANANAS - Banana rat - kratka polsatna prica iz serijala Zeleni Kontinent

o CONCERTO EN O' MINEUR - Koncert u irskom molu za harfu i nitroglicerin - kratka polsatna priča iz
serijala Keltske Priče

o LE COUP DE GRÂCE - Čin Milosrđa - kratka polsatna priča iz serijala Etiopske Godine

o D' AUTRES ROMEO ET D' AUTRES JULIETTE - O drugim Romeima i drugim Julijama - kratka polsatna
priča iz serijala Etiopske Godine

o LES HOMMES-LÉOPARDS DU RUFIJI - Ljudi leopardi - kratka polsatna priča iz serijala Etiopske Godine.

Prvi koji sam odgledao bio je "La Cour Secrete Des Arcanes" i moram priznati da sam ga očekivao sa
nekom čudnom mješavinom nestrpljiva išcekivanja i velike skepse. Corto je težak kao strip i nakon
nebrojenih razočarenja sa drugim strip ekranizacijama bojao sam se kako će to sve skupa izgledati na
ekranu. Tim više što je i moj odnos prema samom stripu imao svoju predpovjest. Davno sam se sreo s
Prattovim stripovima, što po Stripotekama, što po Strip Artovima i moram priznati da je od svih njegovih
stripova, (npr. Pustinjske škorpije ili Price iz WWII) Corto bio onaj koji sam redovito...PRESKAKAO! (Danas
tu sramotnu činjenicu rado objašnjavam svojom tadašnjom mladošcu, pa neka i ostane na tome.) No na
svoju sreću pružio sam mu još jednu šansu. Početkom devedesetih na kioscima je što se stripova tiče
vladala prava pustoš, a onda su se polako počeli javljati. Recimo Izvori s Taličnim Tomom i Asterixom,
Bookglobe s Blueberryem i Usagi Yojimbom (preporučam strip svim ljubiteljima Kurosawe!) i dakako
Antibarbarus s Corto Malteseom. Ne znam što me navelo da kupim taj album, možda činjenica da mi je falio
onaj ritual odlaska na kiosk i kupovina raznih strip izdanja, ritual koji sam u većem ili manjem opsegu (ovisno
o financijama) ponavljao od rane mladosti, i uz koji sam i odrastao, a album koji sam tada uzeo bio je treći iz
serijala Keltske price. Pojma nisam imao koliko ih je dotada izašlo ni da li će ići dalje, no ovim sam se
oduševio, pogotovo pričom "Burgundac i Ruže Pikardije" u kojoj imamo jedno osebujno viđenje pogibije
čuvena Crvenog Barona (od kuda mi pravo da sumnjam u išta kad ja za razliku od Corta nisam bio tamo
prisutan). Ovaj drugi pokušaj je označio moje novo i napokon pravo otkrivanje ovog izvrsnog stripa koji je
uvijek nudio nešto više od ostalih, i koji se nije mogao čitati samo radi citanja, ili recimo pred spavanje, jer je
uvijek zahtjevao dobru dozu pozornosti. Dugometražni animirani film "La Cour Secrete Des Arcanes" došao
je srećom u ovoj drugoj fazi kada sam vec postao zakleti pristaša Corta Maltesea, jer da nije tako možda mu
i ne bih pružio šansu. A to bi bila velika, velika šteta jer je uistinu izvanredan, a odlikuje ga gotovo apsolutna
vjernost strip predlošku. Pa čak i ako je strip predložak u osnovi rađen u crno bijelom formatu, ovdje su
izvanrednom upotrebom boja samo još pojacali notu mističnosti i bajkovitosti koja prati Corta Maltesea, tog
sina gibraltarske ciganke i mornara iz Cornwalla. No sumnjičav kakav vec jesam, imao sam i novu bojazan
jer ako je jedan crtani iz serije dobar, da li to nužno mora znaciti da su i ostali dobri? I došao sam do
zakljucka da MORA! Odgledana je i "Balada" i "Zlatna kuca Samarkanda" i ni za dlaku nisu odstupili od
vrhunskog standarda koji su si postavili. Mislio sam da ću nakon Lone Wolf & Cub serije teško naci ijednu
drugu koju bi mogao tako nahvaliti kao nedostižan uzor u ekranizaciji stripa, no eto Sudio Canal me je na
najljepši moguci način dematirao. Čitav niz poznatih licnosti pojavljuju se u vecim ili manjim ulogama u
Cortovim avanturama, pocevši vec od "Balade o Slanom moru".

Kapetan Rasputin, zvuči li ime poznato? Nije li Rasputin bio onaj pomalo ludi prorok-monah i veliki
ženskaroš u službi carske kuće Romanov, za kojega nas povjesne knjige uče da je ubijen 1916. godine.No
to ga očito nije sprijecilo da ucestvuje u brojnim Cortovim avanturama, primjerice "U Sibiru" koja se dešava
nako svršetka 1. svjetskog rata.

Rasputin, ludi Rus, najveći Cortov prijatelj, ili pak najopasniji neprijatelj?

Pa nisu ni povjesne knjige popile svo znanje svijeta. Odnos Corta i Rasputina je vrlo osebujan, vežu ih
zajednički poslovi, ali iako jedan drugome znaju spasiti život, tu nema prijateljstva, a sam Rus često puta je
bio u iskušenju riješiti se ortaka, da bi ipak odlucio to ne učiniti, cisto iz pragmaticnih razloga, jer bi se
pokazalo da mu je Corto ipak potreban i da je manje od dva zla, ostaviti ga na životu. No tu se pojavljuju i
mnoge druge osobe čiji su se životni putevi ukrstili s Cortovim; Crveni Baron, carobnjak Merlin, Grof von
Spee, Jack London, Corisco i njegovi cangačeirosi. Negdje tijekom španjolskog gradanskog rata, našem
mornaru gubi se svaki trag. I ovu oskudnu informaciju saznajemo u jednom sasvim drugom stripu. Naime to
nam kaže Kush u jednoj od epizoda "Pustinjskih škorpija". Kush i Corto su stari znanci, sreli su se još tamo
davne 1918 u "Etiopskim Godinama" i nemamo razloga sumnjati u točnost ove informacije. No i dalje ne
znamo je li živ ili više nije sa nama. Corto je znao reći da ce on sam odrediti dan svoje smrti. Pa možda ga je
i odredio, možda je osjetio da ovo moderno doba više ne pripada njemu, da je suvišan, da ovo sve više
postaje svijet strojeva i mehanizacije u kome jedan takav individualac i romantik ni nema što tražiti, a možda
se samo povukao negdje u osamu i uživa u uspomenama na brojne avanture koje su ga bacale na sve
strane svijeta: Hong Kong, Venecija, Jemen, Sibir, Brazil, Karibi. Zaista previše za jedan životni vijek. Pa cak
i ako je sanjao budan, možemo se osjetiti uistinu povlaštenima što je svoje sanje nesebično podijelio sa
nama.

Corto Maltese, uvek zagledan u daljinu, i novu avanturu.

Sergej Karov

KORTO MALTEZE - čovek koji sanja otvorenih očiju

Ko je Korto Malteze? Iako su pisani mnogi eseji i kritike, te iako je sam Hugo Pratt dao
njegovo poreklo, ispričao njegove avanture, iako smo ga upoznali kroz njegove nebrojane
doživljaje u kojima je učestvovao, zašto onda uvek imam osećaj kada ga spomenem, da
praktično o njemu nista ne znam? Iako je Korto izmišljena ličnost, zašto imam osećaj da je
ipak stvaran i ne samo da je postojao već da i dalje postoji, da je tu. Na ovo pitanje ne znam
odgovor. Kao što mnogi nisu u stanju da razmrse to tanano, ispretpleteno klupko snova koje
nam je sam Hugo zamrsio. Sam strip Korto Malteze i nije u stvari strip. U suštini, bliži je
nekom književnom delu, ili preciznije govoreći crtačkoj književnosti. Kao niko pre njega,
Hugo Pratt, je napravio nešto sasvim novo u Korto Maltezeu. Sam Hugo Pratt je rekao da
njegov crtež treba da bude pismo koje se nastavlja na ispisani tekst, da crtež i scenario treba
da budu jedno! Iako Korto postoji već decenijama, možda će se tek za koju godinu uvideti
kakvu je revoluciju Pratt izveo u narativnoj umetnosti, mešajući crtež sa rečju, slikarstvo sa
literaturom. Ovakav spoj crteža i priče, vema je zahtevan za analiziranje i pronalazak onoga
“šta je pisac hteo da kaže” tako da i sam pokušaj osvetljivanja ili približavanja dela Huga
Pratta, asocira na onu definiciju pri kojoj razumeti poeziju (u ovom slučaju poetiku) znači pre
svega da je nikada ne možemo dovoljno razumeti.
Korto Malteze - kakav je to strip? Mogli bismo da ga definišemo kao avanturistički strip, ali
samo delimično, jer je jedna takva definicija očigledno ograničavajuća i samim tim netačna.
Posredi je pre svega roman, i u isto vreme jedna vizija sveta, složena i organska, koja se
razvija kroz raznolikost miljea, kulisa , situacija i događaja, koji daleko nadmašuju pojedine
crtane literarne mikrokosmose, zasnovane takođe na preplitanju imaginarnog i realnog. I to
je ono što je kod Korta najprivlačnije. Sve te neobjašnjive misterije, igre poluistina, fikcija
realnosti i realnost fikcije, potreba za pustolovinom kao jednačinom života, rapsodiju istorije
koja uokviruje sve priče Huga Pratta, magiju žena, pojavljivanje legendarnih ličnosti,
prisutnost koja omogućava da se uvek kaže zbogom, sumnju kao pribežiste mudrosti,
geografiju kao prostirku za snove. Korto nije običan strip. Komplikovan je. Filosofski je.
Jednostavan je. Takav je. Sam Umberto Ecco je rekao: “Kad želim da se opustim čitam neki
Engelsov esej, a kad želim da se angažujem čitam Korto Maltezea”. Da bi se čitao Korto
čovek mora da bude krajnje skoncentrisan , ali pri tome mora da uživa u tome. U ovom stripu
se ne moze uživati bez određenog intelektualnog napora, jer onda to nije to. A opet, oni koji
ga čitaju površno ne udubljujući se u samo srž, ne mogu ga shvatiti, i opet to nije to.
Mnogima je i dosadan, jer zahteva napor. Ali takav je. To je Korto. I oni koji su lenji bolje da
ga ne čitaju.

Sam lik Korto Maltezea, deluje “normalno”, obično,

svakodnevno. Ali samo zato što, budući da je delegiran od
čitalaca, dejstvuje u naše ime. Međutim upravo zbog toga
Korto i deluje toliko imaginarno , nestvarno. On predstavlja
neku vrstu utopije, naša želja da prekoračimo granice
vremena, prostora, ljubavi. Korto je neobičan, fantastičan
lik, predstavlja čist mentalni aspekt: aspekt eternauta,
oslobođenog ograničenja bilo koje vrste, aspekt lutalice,
nomada, bez nacije i domovine osim one u kojoj je, bez
korena i veza, osim onih koje je sam izgradio. Uspesi,
pobede, trijumfalizmi, glavne uloge ne postoje za Korta.
Razmetanja tipa “jesi me video”, ”super sam”, nisu stvorena
za ovog visokog i poštenog pirata. Korto isto prihvata uloge u kojima je glavni sa onim u
kojima je samo sporedni lik. Korto u svom liku ima jednu imaginarnu, filosofsku, miserioznu
dimenziju - dimenziju avanture ideja i intelektualne slobode. I zato ga je teško analizirati,
opisati. Jer je jedinstven i nema još jednog Korta. Korto Malteze je verovatno jedini lik iz
sveta stripa, za koga se moze reći, kada se piše o njemu, da imate osećaj kao da pišete o
stvarnom čoveku. Čoveku koji je postojao. Ko zna, možda i jeste? Lik koji je varljiv i
nedodirljiv kao i mlad mesec koji se često pojavljuje u stripu. Kao mesec iza koga prolaze
oblaci. Sam Hugo Pratt je rekao:”Nisam ja stvorio Korta. Siguran sam da je po sredi fenomen
auto kombustije. On živi. Ja uostalom ne znam sanjam li ja njega ili je obrnuto”. Prema tome
mogu se čak drznuti i reći da sam došao da zaključka da li Korto postoji ili ne. Ja znam. A na
vama ostalima je da sami dođete do tog zaključka.

Hronologija života Korta Maltezea

1887. Korto Malteze se rodio 10. jula u La Valeti, Malta. Otac mu je bio britanski mornar
(Korto će zadržati njegovu nacionalnost), a majka Ciganka, rodom iz Sevilje. Kortovi roditelji
su se sreli u Gibraltaru, gde je njegova majka bila poznata pod imenom “La nina de
Gibraltar”.
1887-1903. Detinjstvo Korto Malteze provodi u Gibraltaru, zatim u Kordobi gde živi u
jevrejskoj četvrti. Potom ga majka šalje u hebrejsku školu u La Valeti, kojom upravlja rabin
Toledano (koji je bio ljubavnik Kortove majke u Kordobi). Korto Malteze prvi put boravi u Kini
za vreme Bokserskog ustanka, 1900.
1904. Početkom godine Korto se u La Valeti ukrcava u svojstvu mornara na “Venita Dorata” i
počinje svoj lutalački život. Pristaje u Egiptu i posećuje piramide u Gizi. U Gizi od izvesnog
rabina dobija kartu sa položajem rudnika cara Solomona.
1904-1905. Krajem 1904. Korto stize u Mandžuriju, gde traje rusko-japanski rat. Posećuje
porodicu Song koja je igrala važnu ulogu u istoriji Kine. Sprijateljuje se sa Džekom
Londonom, ratnim dopisnikom i po prvi put sreće Raspućina, mladog dezertera iz sibirskog
pešadijskog puka. Korto i Raspućin dospevaju u Tjenčin, gde se ukrcavaju na brod za Afriku,
jer se Korto nada da će naći rudnike zlata u Dankaliji. O ovom periodu videti “Kortovu
mladost”.
1905-1906. Na brodu izbija pobuna i Korto i Raspućin stizu u Argentinu 1905. U Colili u
Patagoniji, uspostavljaju vezu sa ljudima izvan zakona, koji su pobegli iz Sjedinjenih drzava.
To su Buč Kesedi, Sandens Kid i Eta Plejs.
1906-1908. Korto putuje po svetu. 1907. sreće, u Italiji u Ankoni, mladog ruskog
revolucionara Džugašvilija, budući Staljin, koji radi kao noćni portir u nekom hotelu. Iduće
godine se vraća u Argentinu; u hotelu “Drowning Maud” nailazi na Džeka Londona i upoznaje
budućeg američkog dramaturga Judžina O’Nila. Pred kraj 1908. napušta Argentinu , gde će
se vratiti tek 15 godina posle.
1908-1913. Godine neprestalnih putovanja, Korto je u Marseju 1909, u Tunisu 1911. Iste
godine Korto je na jedrenjaku koji plovi za Buenos Ajeres , ali ga napušta u Salvadoru de
Baija. Ostaje tu neko vreme provodeći vreme na plaži Itapoe. Takođe je u ovom periodu bio
na Antilima, u Nju Orleansu (tu je sreo velikog majstora vudua), u Indiji i na kraju u Kini.
1909. godine preko irskog socijaliste Džemsa O’Konolija upoznaje pisca Džejmsa Džojsa.
Godine 1910. Korto je drugi oficir na brodu “Bostonijan”. Kapetan na tom brodu optužuje
mladog studenta Džona Rida , koji je primljen kao početnik, da je namerno izazvao smrt
drugog mladog pomoćnika, Pirsa, koji je nestao. Međutim Korto pronalazi Pirsa, i odvodi ga
u Mančester gde se sudi Ridu. Uspeva da ga spase i postaju prijatelji. Međutim zamera se
kapetanu i primoran je da postane gusar i bavi se švercom izmedju Antila i Brazila.

1913. Korto Malteze prelazi Indoneziju i Južni Pacifik. Postavši gusar radi za tajanstvenu
ličnost, Monaha (Tomas Hrovesnor). 31. oktobra posada Korto Maltezea, diže pobunu i
ostavlja ga u vodama Solomonskih ostrva. Sutradan ga nalazi Raspućin. To je ujedno i
početak Balade o slanom moru.
1914. Korto i Raspućin su na Pacifiku: Nova Gvineja, arhipelag Bizmark, ostrvo Eskondida
(ko želi na karti da vidi gde se nalazi , moze i to:169 stepeni zapadne geografske dužine i 19
stepeni južne geografske širine, sasvim blizu ostrva Niue).
1915. Korto i Raspućin napuštaju Eskondidu 19. januara, upućuju se ka ostrvu Piktern, i to je
kraj Balade o slanom moru. Zatim posećuju Uskršnja ostrva, ostrva Sala i Gomes, posećuju
Čile, Peru, Ekvador i na kraju dospevaju u Panamu, 1915. u avgustu.
1916. U Panami se Korto i Raspućin razdvajaju. Korto je često u društvu profesora
Džeremaje Štajnera, sa Univerziteta u Pragu, i mladog Tristana Bantama. Korto u Latinskoj
Americi 1916-1917, dožvljava mnoge avanture, koje su sabrane u albume U znaku jarca i
Korto uvek malo dalje. 1916. Korto je, dakle, u Paramaibu (Holandska gvajana, danas
Surinam), u Tajni Tristana Bantama, zatim u Sen-Loran-di Maroniju (Francuska Gvajana) i
Salvadoru de Baija (Brazil) u epizodi Sastanak u Baiji, potom u Brazilskom Sertau u Sambi
sa paljbom, gde po prvi put srece vračaru Zlatoustu, i napokon na ostrvu Marazao na uscu
Amazone, u epizodi Brazilski orao.
1917. je najgušća godina, sedam epizoda u Latinskoj Americi (završetak "U znaku jarca" i
ceo "Korto uvek malo dalje"), zatim četiri u Evropi (početak albuma Kelti), što za Korta znači
da praktično ima jednu avanturu mesečno, od februara do decembra. Evo spiska ti 11
epizoda:
- …i opet cemo o džentlmenima sreće (Korto opet nailazi na Raspućina)
- Zbog jednog galeba (odvija se u britanksom Hondurasu)
- Glave od pečuraka (prvo poglavlje albuma Korto uvek malo dalje)
- Kongo banana (u kojoj se pojavljuju Veneksijana Stivenson i Esmeralda, koja je upoznala
Korta dok je još bila dete u Buenos Ajresu)
- Vudu za gospodina predsednika (na Barbadosu, a potom na ostrvu Port Dukal)
- Laguna lepih snova (na delti Orinoka)
- Bajke i dede (Peru, amazonske šume)
- Andjeo istočnog prozora (Venecija, prvo polavlje Kelta)
- Pod zastavom novca (upoznaje Ernesta Hemingveja, bolničara. Korto ovde organizuje
akciju u kojoj ne učestvuje direktno, nalazi se na brodu u Jadranskom moru, pre nego što će
otići u Ulcinj u Crnu Goru)
- Koncert u o’molu za harfu i nitroglicerin (u Dablinu, u Irskoj, tokom borbe za nezavisnost)
- San zimskog jutra (koja se dešava u Stounhendžu, na dan 21. decembar, tj zimskog
solsticija, naslov aludira na Šekspirov San letnje noći)

1918. Korto Malteze je u proleće, u Francuskoj, kako svedoče dva poslednja poglavlja
albuma Kelti: Vinogorja noći i ruže Pikardije, odvija se između 20. i 21. aprila na Somi, a
Korto prisustvuje kraju čuvenog Crvenog barona, nemačkog avijatičara Manfreda fon
Rihthofena, i Buruleska izmedju Zuidkota i Bredina, koja se kao što sam naslov govori
dešava na obalama Severnog mora. Mesec dana kasnije, Korto odlazi u Jemen. U ime
milostivog Alaha, je prva epizoda albuma Etiopljani, a Korto tu sreće Kuša. 13. septembra
zadržava se samo jedan dan u britanskoj Somaliji, a zatim prelazi u Etiopiju, epizoda O
drugim Romeima i drugim Julijama, i napokon odlazi u nemačku Istočnu Afriku (Tanzanija),
ova poslednja epizoda, Ljudi leopardi sa Rufidzija, može se smestiti u oktobar 1918. Korto je
ovde optužen za ubistvo, ali je oslobođen 28. oktobra. 11. novembra Korto je već u
Hongkongu, rat se završava a on pronalazi Raspućina, i tako počinje epizoda Korto Malteze
u Sibiru (originalni naslov Tajno dvorište arkana).
1919. Korto Malteze je u Šangaju, pa na granici Mandžurije, Mongolije i Sibira, u oblasti
grada Mančuli.
1920. Korto je i dalje u istoj oblasti; biva ranjen tokom uništenja voza generala Čanga , u
februaru. Ipak uspeva da se dokopa Hongkonga, u koji stiže u martu, a zatim kreće u
kinesku provinciju Čang-Si, gde se aprila 1920., završava Korto Malteze u Sibiru. (Voz
generala Čanga uništen je 15. febrara, priča se da završava u blizini jezera Po-Jang).
1921. Korto je opet u Veneciji. Od 19.-25. aprila odigrava se ono što je opisano u Priči o
Veneciji. U jesen Korto kreće na Rodos, gde u decembru otpočinje epizoda Zlatna kuća
Samarkanda.

1921-1922. Korto skoro godinu dana traga za blagom Aleksandra Velikog, kojeg će jedva
nazreti, i za Raspućinom (kojeg će naći kao i Veneksijanu Stivenson). Krenuvši sa Rodosa,
prvo stiže u Tursku, zatim prelazi u Azerbejdžan (telefonira svom starom poznaniku
Džugansviliju, koji je posao Staljin i narodni komesar), dospeva do Kaspijskog mora, i stiže u
emirat Buharu, gde se pridružuje Raspućinu koji upravo izlazi iz zatvora Zlatna kuća
Samarkanda. Njih dvojica su svedoci smrti turskog generala Envera Paše (4. avgust 1922.).
Zatim stižu u Avganistan. , i Zlatna kuća Samarkanda se zavrsava 6. Septembra 1922. Korto
namerava da ode u Veneciju, kako bi poverio devojčicu koju je spasao tokom ove avanture
jermenskoj zajednici. Ova epizoda je karakteristična što se u njoj pojavljuje Kortov dvojnik,
Ševeket, što je čini jos interesantnijom.
1923. Korto je posle dugo godina opet u Argntini. Album Tango počinje 13. juna u predgrađu
Buenos Ajresa, a Korto istražuje nestanak Lujze Bruskovic, koja je upletena u organizaciju
za prostitutke, Varsava. Nailazi na Emeraldu. Priča se zavrsava 20. juna, kada se Korto
ukrcava na brod.
1924. Koto Malteze je u Švajcarskoj. U Švajcarcima, posle usamljeničkog odmora u jednom
seocetu, Korto i profesor Štajner odlaze u posetu kod pisca Hermana Hesea. Jedna od
najmaštovitijih Kortovih avantura, pored Sna zimskog jutra. Korto potim odlazi u Cirih sa
slikarkom Tamarom de Lempcikom.
1924-1925. U Tarifi (Španija), Korto i Raspućin dobijaju poziv iz Venecuele, od prijatelja Levi
Kolumbije, da za jedno krenu na krstarenje po Karibima, u potrazi za Atlantidom i tako
počinje epizoda Mu.

1926-1927. Period života Kortoa o kome se praktično ništa ne zna osim da je bio kratko u
Harareu sa romanopiscem Henrijem de Monfredom i paleontologom i teologom Tejarom de
Sardenom.
1936. Počinje Španski građanski rat. Korto se pridružuje internacionalnim brigadama, Pratt
je rekao da se Korto tada borio zajedno sa Džonom Kornfordom, inace Darvinovim unukom i
sinom engleske pesnikinje Frensis Krofts Kornford, koji je poginuo u Španiji. Ovde svi gube
Kortov trag, uključujuci i Pratta.
U Pustinjskim škorpijama, Kuš u januaru 1941, kaze: ”Izgleda da je nestao u Španskom
ratu”, saznajemo takođe da je Korto Kušu iz Španije poslao sokola “Al-Andalusa”. Ovaj
Kortov nestanak sam Pratt je ovako opisao:”Korto Malteze će otići, jer u svetu u kome je sve
elektronika, u kome je sve proračunato i mehanizovano, nema mesta za tipa kakav je on.
Korto ne prihvata ovakav svet i život. Korto voli da odlazi , poželeće da ode i treba da ga
pustimo da ode, jer on je prijatelj, i ako nebude želeo da ostane sa nama , biće to zato što
ima dobre razloge za to”. Španski građanski rat je za Pratta poslednja romantična avantura, i
shodno tome i poslednja moguća avantura za Kortoa Maltezea.
Posle 1936. S obzirom na dvosmislenost glagola nestati, mnogi su pomislili da je Korto
umro. Medjutim, njegovi poklonici i poklonice ne mogu da se smire: nije uopšte! Pratt je i to
potvrdio, što se moze i videti i iz njegovog uvoda za Baladu o slanom moru, koji predstavlja
pismo Pandore, gde saznajemo da su Korto i Tarao, ostareli, otišli da žive kod Pandore i da
ih njena deca smatraju ujacima. I na kraju, moramo se zapitati da li je Hugo zaista poznavao
Korta? Odakle je crpeo sve te informacije? Možemo primetiti da njih dvojica imaju najmanje
dva zajednička prijatelja: Eudjenija Djenira, Prattovog dedu po majci, čiju pesmu Korto
recituje u Korto Malteze u Sibiru (u francuskom izdanju je zamenjena Remboovom pesmom),
i Henrija de Monfreda , koga je Pratt, kao dete, upoznao u Etiopiji. Izučavanje života Korto
Maltezea otkriva Prattovu brilijantnu igru izmedju fikcije i stvarnosti. Ovaj postupak možemo
uporediti sa postupkom argentinskog pisca Horhe Luisa Borhesa, koji je također umnožavao
najrazličitije reference, od klasične kulture do ezoterije, a ujedno svoje delo protkao
bi(bli)ografskim mistifikacijama. Hugo Pratt, kaže: ”Borhes je pokazao vrlo važnu stvar: kako
ispričati laž kao da je istina. Od njega sam naučio kako da ispričam istinu kao da je laž”. I
time je Hugo napravio jos vecu misteriju. Sama hronologija Kortovog života, samo
“matematički” predstavlja njegov život. Ako neko misli da će pročitavši ovu hronologiju videti
ko je i šta je Korto, grdno se vara. Ovo je samo mali delić onoga što se može naslutiti. Da bi
se Korto Malteze shvatio mora se pročitati ceo njegov opus. Opsss…pogrešio sam, nisam
hteo reći opus Korta, već Huga Pratta. Ili možda i nisam pogrešio?

- Korto Malteze se ne pojavljuje samo u stripu. Poznate adaptacije Prattovih dela su:
pozorišna predstava Korto Malteze, 1982.; Silvija Fels je snimila singl, 1974., Korto Malteze;
a Ogun Feraj (pseudonim jer je ovo ime božanstva) album Ko je Korto?; 1972. urađen je
kratki animirani film Korto Malteze, a 1991. igrani film Jezuita Džo. Kod nas je Zoran
Stefanović jos 1987. napisao pozorišni komad “Ostrvske priče” po motivima Kortovih
doživljaja.
- Najnovija adaptacija Hugovog dela je crtani film koji je prezentovan krajem 2002. Rađen je
po epizodi “Korto u Sibiru”. U planu su i nastavci, a postoji mogućnost da se snimi i igrani
film o ovom mornaru, ali otom - potom. Ko bi međutim glumio Korta? Hugo je tvrdio da bi to
mogao biti jedino Bert Lankaster, koji na žalost više nije medju živima.
- U Francuskoj je napisano oko 70 doktorskih disertacija o Kortu Maltezeu. Njime su se bavili
istoričari umetnosti, sociolozi, estetičari i knjževnici. Korto je na mnoge ostavljao izuzetan
utisak, tako je sedamdesetih godina prošlog veka Agostino Neto, predsednik Angole, pozvao
Huga Pratta da osnuje Institut za grafičku umetnost. Za bivše borce za oslobođenje Angole,
koji su u međuvremenu osvojili vlast, Korto Malteze je bio simbol borbe i slobode.
- A za one koji se bave crtanjem stripa, evo i pribora koji je Hugo Pratt koristio: pera: Guillot,
Soennecken četkice: Winsor & Newton od kuninih dlaka
- Cigarete koje puši Korto:”Tre stelle”, Playersov “Navigat”(sa mornarom na kutiji)