Visoka škola za primijenjene i pravne nauke „Prometej“ Banja Luka,

Knjaza Miloša 10a

SEMINARSKI RAD

MENADŽMENT

PREDUZETNIŠTVO

Student: Vlatka Savić Mentor: ----------

Broj indeksa: -------

Banjaluka, decembar 2018.

1
 SADRŽAJ:

I KONCEPT PREDUZETNIŠTVA ............................................................................... 4

I.1. PREDUZETNIČKI KVALITETI .................................................................... 5

II PRAVNI APSEKTI POSLOVANJA .......................................................................... 6

II.1. PREDUZETNIK ............................................................................................ 6

II.1.2. USLOVI ZA STICANJE SVOJSTVA PREDUZETNIKA .......................... 6

II.1.3. REGISTRACIJA ......................................................................................... 6

II.1.4. UTVRĐIVANJE I NAPLATA POREZA .................................................... 7

II.1.5. PRESTANAK PREDUZETNIKA ............................................................... 7

II.2. PRIVREDNO DRUŠTVO ............................................................................. 7

II.2.1. ORTAČKO DRUŠTVO .............................................................................. 8

II.2.2. KOMANDITNO DRUŠTVO ...................................................................... 9

II.2.3. AKCIONARSKO DRUŠTVO .................................................................... 10

II.2.4 DRUŠTVO S OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU ................................ 12

II.2.5. POREZI I DOPRINOSI NA ZARADE ZAPOSLENIH ............................... 13

III POSLOVNE FINANSIJE I POSLOVNO PLANIRANJE ....................................... 14

III.1. OSNOVE POSLOVNIH FINANSIJA .......................................................... 14

III.2. PLANIRANJE U POSLOVANJU ................................................................ 18

III.2. BIZNIS PLAN .............................................................................................. 18

III.3. IZVORI FINANSIRANJA I INSTITUCIJE ZA PODRSKU MALIH I

SREDNJIH PREDUZEĆA I PREDUZETNIŠTVA ........................................................... 22

ZAKLJUČAK ................................................................................................................. 25

LITERATURA ................................................................................................................ 26

2
I KONCEPT PREDUZETNIŠTVA
Preduzetništo je delatnost usmerena na ostvarivanje profita na tržištu, zasnovana na

stalnim promenama i spremnosti da se preuzme rizik. Preduzetnik obavlja delatnost

registujući kao preduzetnik, osnivajuči privredno društvo, registrujući poljoprivredno

gazdinstvo, učlanjujući se u zadrugu i slično.

Cilj svakog potencijalnog preduzetnika treba da bude pronalaženje posla koji će na

najbolji način da poveže:

1. Njegovo znanje, iskustvo, potencijale, interese i buduća očekivanja od bavljenja

preduzetništvom, sa jedne strane

2. Sa potrebama tržišta, sa druge strane

Cilj je biti „biti korak“ ispred konkurencije, odnosno biti drugačiji od drugih. Jedna od

ključnih razloga neuspeha mnogih preduzeća je to što 75% preduzetnika započinje svoj

posao bez prethodne provere tržišta i testiranja tražnje odnosno interesovanjem za određenim

proizvodom odnosno uslugom.

Izvor poslovne ideje može biti:

. Prethodni posao i stečena znanja i veštine

. Tradicija i geografske karakteristike regiona

. Metoda tržišne segmentacije

. Imitacija

. Analiza uvoza

. Praćenje stučnih časopisa i interneta

. Patenti i inovacije

. Konsultovanje stručnjaka

. Porodični biznis

. Hobi i sport

Moguće prepreke i relevantni faktori u analizi različitih poslovnih mogućnosti su: vreme,

finansijski resursi, stručnost i poslovno neiskustvo, rizici.

3
„Za otpočinjanje posla potrebni su novac i ljudi koji znaju posao. Za opstanak u poslu

potrebni su ljudi i novac, baš tim redom.“1

Jedan od glavnih koraka u analizi različitih poslovnih mogućnosti je predhodna provera,

potrebno je analizirati i rangirati više različitih poslovnih mogućnosti. Cilj je analizom

relevantnih faktora suziti listu na jednu-dve najbolje poslovne ideje koristeći metodu „korak

po korak“, a ti koraci su:

. Evidentiranje problema na tržištu

. Identifikovanje odgovarajućih poslovnih šansi

. Utvrđivanje potrebnih resursa za realiziciju određene poslovne ideje

. Projektovanje finansijske dimenzije posla

. Rangiranje pojedinih poslovnih mogućnosti na bazi ličnih afiniteta, finansijske

isplativosti i nivoa rizika

. Izbor poslovne ideje i njene operacionalizacije

I.1. PREDUZETNIČKI KVALITETI

8 glavnih osobina uspešnih preduzetnika su:

1. Preduzetnici su tragači za novim šansama,

2. Orijentisani su na budućnost,

3. Stalno pokušavaju da budu najbolji,

4. Tržišno su orijentisani,

5. Znaju da vrednuju svoje saradnike,

6. Realni su,

7. Marljivi su i prihvataju sve poslove,

8. Puni su života.

1 Izvor: Seminar o preduzetništviu, Pančevo, 2008. Projekat “RAZVOJ PREDUZETNIČKOG DUHA

KOD MLADIH”

4
Svest može biti najveći saveznik ili neprijatelj svakog čoveka. Uspešne ljude obeležava

potivan, pobednički stav. Uspešni stvaraju događaje, a neuspešnima se događaji dešavaju i

uvek ih iznenade.

II PRAVNI APSEKTI POSLOVANJA

Privredni subjekti su: privredno društvo i preduzetnik

II.1. PREDUZETNIK
Preduzetnik je fizičko lice koje je registrovalo i koje, radi sticanja dobiti, u vidu zanimanja

obavlja zakonom dozvoljene delatnosti, uključujući umetničke i stare zanate i poslove domaće

radinosti. Preduzetnik se registruje u Agenciji za privredne registre i odgovara za sve obaveze

iz obavljanja delatnosti celokupnom imovinom. Obavlja delatnost pod svojim ličnim imenom,

imenom nekog drugog lica ili pod nekim posebnim poslovnim imenom.

II.1.2. USLOVI ZA STICANJE SVOJSTVA PREDUZETNIKA

Uslovi koji se tiču ličnosti:

. Poslovna sposobnost-punoletstvo i da sud nije oduzeo poslovnu sposobnost,

neosuđivanost za određena krivična dela ili privredne prestupe.

. Uslovi koji se tiču delatnosti (oprema, kadar, kvalifikacije, poslovni prostor…)

. Delatnosti koje se ne mogu obavljati: osiguranje imovine i lica, bankarski i drugi

bankarski poslovi, revizija računovodstvenih iskaza, berze i berzanski posrednici…

. Delatnost za čije obavljanje nije potreban poseban poslovni prostor.

5
II.1.3. REGISTRACIJA
Registracija jeste unošenje podataka o privrednom subjektu u registar privrednih subjekata

od strane fizičkog lica koje vodi registar. Prijava se podnosi Agenciji za privredne registre i to

u vidu pismene izjave o ispunjenim propisanim uslovima. Izdaje se rešenje o registrovanju

delatnosti preduzetnika, potom sledi provera inspekcije.

Svako preduzeće poseduje: matični broj; poreski identifikacioni broj (PIB); račun kod

poslovne banke; poresku prijavu; ima svojstvo osiguranika samostalnih delatnosti i ne prima

platu, već neto prihod (dobit) po osnovu bavljenja preduzetništvom.

II.1.4. UTVRĐIVANJE I NAPLATA POREZA

Porez na prihode od samostalne delatnosti utvrđuje poreski organ. Godišnju poresku obavezu

utvrđuje poreski organ rešenjem

1. Na osnovu godišnje poreske prijave;

2. Na osnovu poreskog bilansa.

Preduzetnik, koji u toku godine registruje delatnost, podnosi poresku prijavu u kojoj daje

precenu prihoda i rashoda, odnosno prometa u tekućoj godini.

II.1.5. PRESTANAK PREDUZETNIKA

9 glavnih razloga prestanka rada preduzeća su:

1. Odjava;

2. Smrt ili gubitak poslovne sposobnosti;

3. Neobavljanje delatnosti neprekidno jednu godinu;

4. Istek vremena (obavljanje delatnosti na određeno vreme);

5. Obavljanje delatnosti u vreme privremenog prekida rada po odluci nadležnog organa;

6
6. Kažnjavanje, više od tri puta, za obavljanje delatnosti za koje ne ispunjava propisane

uslove;

7. Izrečene mere zabrane obavljanja delatnosti zbog neispunjavanja uslova za obavljanje

određene delatnosti;

8. Promena pravne forme u formu privrednog društva

9. Stečaj i likvidacija.

7
II.2. PRIVREDNO DRUŠTVO

Pravno lice koje osnivačkim aktom osnivaju pravna ili fizička lica radi obavljanja delatnosti u

cilju sticanja dobiti. Registruje se u Agenciji za privredne registre i mora biti u skladu sa

zakonom o registraciji privrednih subjekata

„Ovim zakonom uređuju se uslovi, predmet i postupak registracije u Registar privrednih

subjekata, kao i način vođenja Registra privrednih subjekata.”2

Pravne forme privrednog društva su:

. Ortačko društvo

. Komanditno društvo

. Društvo s ograničenom odgovornošću

. Akcionarsko društvo

II.2.1. ORTAČKO DRUŠTVO

Ortačko društvo je tip preduzeća koje osnivaju dva ili više pravnih ili fizičkih lica radi

obavljanja određene delatnosti pod zajedničkim poslovnim imenom i čiji je zajednički cilj

sticanje profita. Ortačka društva su sva privredna društva u kojima članovi imaju

neograničenu solidarnu odgovornost za obaveze društva. Ortaci u ortačkom društvu svoje

međusobne odnose regulišu i uređuju slobodno, takođe je slobodno i raspolaganje udelom

među ortacima u ortačkom društvu. O ovom tipu preduzeća po pravilu ne postoji minimalni

ulog kapitala. Ortačko društvo je slično inokosnim društvima (društva sa jednim vasnikom),

od kojih se razlikuje samo po broju članova. Ortačka društva se pretežno osnivaju u

oblastima trgovine na veliko i malo, uslužnim delatnostima, zanatstvu, osiguranju itd.

U praksi razvijenih zemalja javljaju se uglavnom dve vrste ortačkih društava:

. Javno ortačko društvo,

. Tajno ortačko društvo.

8
Oba društva čine ortaci koji su u javnim ortačkim društvima poznati javnosti, a u tajnim
ortačkim društvima oni su najčešće poznati samo ostalim članovima društva.

2 Izvor: "Službeni glasnik RS", br. 55/2004

Registracija ortačkog društva (o.d.)

Pored registracione prijave, prilažu se:

. Dokaz o identitetu osnivača (fotokopija lične karte ili pasoša)

. Osnivački akt ortačkog društva sa overenim potpisima osnivača

. Ako je ortak preneo pravo poslovođenja na treće lice, overen potpis tog lica.

II.2.2. KOMANDITNO DRUŠTVO

Komanditno društvo je društvo jednog ili više lica koja mogu biti komanditori i

komplementari koji obavljaju određenu delatnost pod zajedničkim poslovnim imenom i čiji je

cilj sticanje profita. U ovom društvu barem jedan ortak odgovara neograničeno i solidarno za

obaveze prema poveriocima društva, a bar jedan odgovara ograničeno do visine svog uloga u

društvu. Ovo je ključno obeležje ovog tipa preduzeća koje ga čini različitim od ortačkog

društva. Komanditno društvo za svoje obaveze odgovara svojom celokupnom imovinom.

Sa stanovništva odgovornosti prema trećim licima komanditno društvo ima dve vrste

članova, to su komplementari i komanditori.

. Komplementari vode poslovanje društva i odgovaraju za njegove obaveze

neograničeno solidarno, tačnije celokupnom svojom imovinom.

. Komanditori ne učestvuju u vođenju poslovanja društva i ograničeno, u visini svog

uloga, odgovaraju za obaveze društva.

Članovi ovog društva mogu da budu pravna i fizička lica, bez obzira na to da li se radi

o komplementarima ili komanditorima. Komplementari imaju isti status kao i ortaci u

ortačkom društvu, što znači da rade u društvu, vode društvo i odgovaraju neograničeno

9
solidarno za obaveze društva. Ovo nije slučaj sa komanditorima koji nemaju obavezu da rade

u društvu, a nemaju obavezu ni da odgovarju za obaveze društva, oni su obavezni samo da

unesu određeni ulog u društvo na osnovu koga učestvuju u raspodeli ostvarene dobiti ili

pokrivaju gubitke. Za sticanje članstva u ovom tipu društva nije potrebna saglasnost

komanditora.

Prednosti komanditnog društva

Postoji dosta prednosti koje upućuju preduzeća da se organizuju u ovakvu pravnu

formu, neke od njih su:

. ograničenje odgovornosti,

. poreske pogodnosti i olakšice,

. nezavisnost menadžmenta od promene ortaka itd.

Registracija komanditnog društva (k.d.)

Pored registracione prijave, prilažu se:

. Dokaz o identitetu osnivača (fotokopija lične karte ili pasoša fizičkog lica i/ili izvod iz

registra u kome je registrovano pravno lice);

. Osnivački akt komanditnog društva sa overenim potpisima osnivača;

. Potvrda banke o uplati novčanog uloga komanditora na privremeni račun ili njegova

overena izjava o tome da je obezbedio novčani ulog;

. Sporazum osnivača o vrednosti nenovčanog uloga komanditora, ako isti nije sadržan u

osnivačkom aktu;

. Odluka o imenovanju uzastupnika komanditnog društva, ako zastupnik nije određen

osnivačkim aktom;

. Overen potpis zastupnika k.d. (OP obrazac).

II.2.3. AKCIONARSKO DRUŠTVO

Akcionarsko društvo ili deoničarsko društvo je trgovačko društvo sa osnovnim

kapitalom podeljenim na izvestan broj akcija sa jednakim iznosima. Akcionarsko društvo

10
je pravno lice koje odgovara za svoje obaveze isključivo svojom imovinom. Pretečom

savremenih akcionarskih društava smatra se Banka svetog Đorđa (it. Banco di San Giorgio),

osnovana 1407. godine u Đenovi.

Akcionarsko društvo može biti otvorenog (javnog) ili zatvorenog tipa. Ako je

preduzeće otvorenog tipa njegove akcije se vrednuju na berzi i preduzeće ima obavezu da

javno prikazuje finansijske izveštaje. Vlasnici preduzeća su akcionari.

11
11

Organizacija akcionarskog društva je u velikoj meri propisana zakonima, a u

pojedinostima njihovim statutima. Kupoprodaja akcija se vrši na tržištu kapitala:

1. Na primarnom tržištu kapitala obavlja se plasman nove emisije akcija; učesnici na

ovom tržištu su akcionarska društva koja izdaju novu emisiju akcija i finansijski

posrednici (najčešće su to banke - investicione i poslovne);

2. Na sekundarnom tržištu (berza akcija; eng. stock exchange, it. bursa) se kupuju i

prodaju već izdate akcije; osnovni finansijski posrednici su brokeri i dileri;

3. Na trećim tržištima posluju brokerske firme koje ne žele da plaćaju proviziju

regularnim berzama; ova tržišta nisu javna i čine ih grupe preduzeća koja su manje

više međusobno nezavisna.

Akcionarska društva u nazivu preduzeća imaju sufiks "a.d.".

Prednosti akcionarskog društva

Ovaj oblik organizacije ima brojne prednosti po pitanju početnog finansiranja preduzeća jer

omogućava da se dosta kapitala prikupi iz većeg broja manjih uloga. Vlasnici akcija -

akcionari na osnovu svog udela u kapitalu preduzeća imaju tri grupe prava:

. pravo na dividendu (deo profita koji se isplaćuje akcionarima)

. pravo učestvovanja u odlučivanju (odnosi se na izbor uprave preduzeća)

. pravo na deo likvidacione mase u slučaju likvidacije preduzeća

Postoje i druge prednosti akcionarkih društava zbog kojih ona i predstavljaju dominantan

oblik ogranizacije preduzeća i zbog čega upravo ta preduzeća raspolažu najvećim delom

svetskog kapitala. Među najvažnijima je ograničena odgovornost akcionara. Naime, vlasnici

akcija materijalno odgovaraju za rezultate poslovanja preduzeća samo do vrednosti njihovih

akcija i ta vrednost je najviše što mogu izgubiti ukoliko preduzeće ne posluje dobro.

Akcionari ne odgovaraju celokupnom imovinom za eventualne obaveze i dugove preduzeća,

već samo kapitalom uloženim u preduzeće. Još jedna od prednosti je i profesionalni

menadžment koji najčešće rukovodi akcionarskim društvom i odgovara akcionarima, čime se

12
postiže razdvojenost uprave od vlasništva. Registracija akcionarskog društva

Uz registracionu prijavu osnivanja otrvorenog ortačkog društva prilažu se:

. Dokaz o identitetu osnivača (fotokopija lične karte ili pasoša fizičkog lica i/ili izvod iz

registra u kome je registrovano pravno lice)

. Osnivački akt – odluka ili ugovor sa overenim potpisima osnivača

. Izveštaj banke o upisanim akcijama

. Izveštaj banke o deponovanim novčanim ulozima na preivremeni račun

. Dokaz o objavljivanju i sadržina javnog poziva za upis i uplatu akcija (prospekt), sa

odobrenjem prospekta od strane nadležnog organa (Komisija za hartije od vrednosti)

. Procena ovlašćenog procenjivača vrednosti nenovčanog uloga

. Odluka o imenovanju uzastopnika, ako zastupnik nije određen osnivačkim aktom

. Overen potpis zastupnika (OP obrazac)

Uz registracionu prijavu osnivanja zatvorenog akcionarskog društva prilažu se:

. Dokaz o identitetu osnivača (fotokopija lične karte ili pasoša fizičkog lica i/ili izvod iz

registra u kome je registrovano pravno lice)

. Osnivački akt – odluka ili ugovor sa overenim potpisima osnivača

. Izveštaj banke o deponovanim novčanim ulozima na privremeni račun

. Sprorazum osnivača o vrednosti nenovčanog uloga, ukoliko isti nije sadržan u

osnivačkom aktu

. Odluka o imenovanju zastupnika akcionarskog društva, ako zastupnik nije ordeđen

isnivačkim aktom

. Overen potpis zastupnika akcionarskog društva (OP obrazac)

II.2.4 DRUŠTVO S OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU

Društvo sa ograničenom odgovornošću je društvo kapitala koje se najčešće bira

prilikom organizovanja malih i srednjih preduzeća. Ono predstavlja prelazni oblik između

ortakluka i akcionarskog društva. Prednost ovog oblika organizovanja je znatno manji nivo

13
formalnosti procedura i unutrašnje organizacije u funkcionisanju društva u odnosu na

akcionarsko društvo.

Društva sa ograničenom odgovornošću osnivaju pravna i fizička lica ulaganjem svojih

novčanih ili nenovčanih sredstava radi obavljanja zajedničke delatnosti i radi ostvarivanja

profita. Ulozi članova predstavljaju početni kapital.

Upravljačka prava u društvu srazmerna su visini uloga članova. Članovi društva

odgovaraju za obaveze društva samo do visine svojih uloga, a ne i sopstvenom privatnom

imovinom. Udelima članova može da se trguje, ali obično postoje ograničenja kao što je

prednost ostalih članova pred drugim kupcima i slično. Udelima se ne trguje na berzi.

Društva sa ograničenom odgovornošću u nazivu preduzeća imaju sufiks d.o.o.

Registracija društva s ograničenom odgovornošću

Uz registracionu prijavu osnivanja društva s ograničenom odgovornošću prilažu se:

. Dokaz o identitetu osnivača (fotokopija lične karte ili pasoša fizičkog lica i/ili izvod iz

registra u kome je registrovano pravno lice)

. Osnivački akt – odluka ili ugovor sa overenim potpisima osnivača

. Potvrda banke o deponovanim novčanim ulozima na privremeni račun i overena izjava

osnivača o tome da je obezbedio novčani ulog

. Sporazum osnivača o vrednosti nenovčanog uloga, ako isti nije sadržan u osnivačkom

aktu

. Odluka o imenovanju uzastupnika d.o.o., ako zastupnik nije određen osnivačkim

aktom. Overen potpis zastupnika d.o.o. (OP obrazac)

II.2.5. POREZI I DOPRINOSI NA ZARADE ZAPOSLENIH

Stope po kojima se obračunavaju i plaćaju doprinosi na zarade na teret zaposlenih i

poslodavaca su:

. za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje 11,00%

. za obavezno zdravstveno 6,15%

14
. za osiguranje za slučaj nezaposlenosti 0,75%

Kako su obveznici doprinosa na zarade istovremeno i zaposleni i poslodavci, zbirna stopa

doprinosa iznosi 35,8%.

Porez na dobit preduzeća

Stopa poreza na dobit je proporcionalna i jednoobrazna i iznosi 10%.

Radi stimulisanja investiranja, razvoja malih preduzeća, koncesionih ulaganja, zapošljavanja

radnika i poboljšanja ekološke situacije. Zakonom su propisani određeni konkretni podsticaji,

u vidu oslobođenja, podsticaja kod ulaganja, poreskih kredita i ubrzane amortizacije.

Oslobađanje od poreza na dobit:

. Za period od 10 godina

Oslobađanje od plaćanja poreza na dobit u periodu od 10 godina ima poreski obveznik u čija

osnovna sredstva, koja se koriste za obavljanje registrovane delatnosti, on lično ili neko drugo

lice, uloži više od 600 miliona dinara (cca. 6.3 miliona evra) i u periodu ulaganja dodatno

zaposli na neodređeno vreme najmanje 100 lica.

. Za period od 5 godina

Pravo na oslobađanje od plaćanja poreza na dobit u periodu od 5 godina ima poreski

obveznik, koji obavlja delatnost na području od posebnog interesa za Republiku, pod uslovom

da je u osnovna sredstva, obveznik ili neko drugo lice, uložio iznos veći od ca. 70 hiljada

evra, da u periodu ulaganja obveznik dodatno zaposli na neodređeno vreme najmanje 5 lica,

da koristi 80% vrednosti osnovnih sredstava u registrovanoj delatnosti na području od

posebnog interesa za Republiku, te da najmanje 80% zaposlenih na neodređeno vreme ima

prebivalište i boravište na području od posebnog interesa za Republiku.

15
III POSLOVNE FINANSIJE I POSLOVNO PLANIRANJE
III.1. OSNOVE POSLOVNIH FINANSIJA
Poslovna sredstva čine Osnovna sredstva 3+ Obrtna sredstva4

Osnovna sredstva se nazivaju još i kapitalni resursi koji predstavljaju trajna dobra

privrede, proizvedena u cilju proizvodnje drugih dobara. Kapitalna dobra su na primer:

zgrade, stovarišta, vodene brane, mašine, aparati, automati, kompjuteri, elektronska tehnika,

roboti i mnoga druga trajna proizvodna dobra. Osnovna sredstva se, takođe, nazivaju još i

sredstva za rad, stalna ili fiksna sredstva. U osnovna sredstva se ubrajaju svi oni predmeti, sva

3 Izvor: Kragulj D, 2009., Ekonomija, Inputi i outputi u privredi, Beograd, strana 72.

4 Izvor: Kragulj D, 2009., Ekonomija, Inputi i outputi u privredi, Beograd, strana 74.

materijalna dobra koja se ne troše odjednom, u toku jednog jednog procesa proizvodnje, već

se troše postepeno, tj. u više uzastopnih procesa proizvodnje. Zato osnovna sredstva i

postepeno gube svoju vrednost, odnosno, postepeno prenose svoju vrednost na gotove

proizvode, sve dotle dok se potpuno ne utroše. Kada se u potpunosti utroše, trebalo bi da su u

celosti prenela svoju vrednost na gotove proizvode. Osnovna sredstva se, dakle, koriste u toku

dužeg vremenskog perioda, a zamenjuju se novim kada se zbog istrošenosti ne mogu više

koristiti, ili se ne mogu dovoljno ekonomično upotrebljavati.

Pod obrtnim sredstvima podrazumevamo one objekte na koje čovek deluje svojim

radom a pomoću osnovnih sredstava, menjajući im oblik i prilagođavajući ih svojim

potrebama. Ona se drugačije nazivaju i predmeti rada. U proizvodnom procesu razlikujemo

dve osnovne grupe obrtnih sredstava: sirovine i poluproizvode. Sirovine su ona obrtna

sredstva koja su pretrpela uticaj ljudskog rada pre nego što su uzeta u nov proces proizvodnje.

Glavna karakteristika sirovina je ta što one mogu da budu i obrtna sredstva i gotov proizvod.

Na primer, kada se ugalj koristi za proizvodnju nafte, onda je ugalj obrtno sredstvo. Ali, ako

ugalj koristimo za zagrevanje stana, onda je gotov proizvod. Sirovine koje se ne mogu

upotrebiti kao gotov proizvod, već moraju ići u dalji proces proizvodnje nazivaju se

poluproizvodima (međufazni proizvodi).

16
Sve poslovne transakcije i aktivnosti počinju i završavaju se u finansijama i sumiraju

se kroz odgovarajuće finansijske izveštaje. Osnovni finansijski izveštaji u poslovanju su:

. Bilans stanja

. Bilans uspeha

. Bilans novčanih tokova

Bilans stanja

Ovaj prikaz je klasičan računovodstveni prikaz "leve i desne strane". Na levoj strani

tabele obično se prikazuju sredstva, a na desnoj obaveze. Leva i desna strana kao krajnji

rezultat, tj. zbir svih tačaka, moraju da imaju istu cifru. Ukoliko nemaju, to je znak da niste

obračunali ili neki trošak ili neku zaradu. U sredstva spadaju gotovina i potraživanja, ali i

nekretnine i osnovna sredstva, kao i zalihe i eventualni gubici. Obaveze obuhvataju sva

tekuća i buduća plaćanja, zajmove, osnovni kapital i zadržane zarade. Bilans stanja se takođe

pravi za svaku godinu u biznis planu.

Ravnoteža bilansa: Aktiva = Pasiva

Tabela 1. Primer bilansa stanja

Aktiva Pasiva

Zemljište i objekti 50.000 Sopsveni kapital 60.000

Mašine i oprema 25.000 Dugoročni krediti 30.000

Novčana sredstva 5.000 Kratkoročni krediti 3.000

Dospela potraživanja 10.000 Neizmirene obaveze 7.000

Zalihe 10.000

Ukupna aktiva 100.000 Ukupna pasiva 100.000

Izvor: Radulović O., Seminar o preduzetništvu, Pančevo, 03-04.11.2008.

Bilans uspeha

Bilans uspeha, kao krajnji rezultat, daje razliku između potrošenog i zarađenog novca,

dakle profit ili gubitak. Tu se u opštim crtama daju troškovi proizvodnje (direktan rad,

materijal itd.), operativni troškovi ( troškovi prodaje, marketinga, administracije itd.), kao i

17
prihodi. Ukoliko se biznis plan pravi sa projekcijom od više od jedne godine, bilans uspeha

mora da se prikaže za svaku godinu.

Aktiva: Svi oblici prihoda

Pasiva: Svi oblici troškova

Tabela 2. Primer bilansa uspeha

Prihodi od prodaje 70.000

Rashodi direktnog materijala/robe 55.000

Bruto rezultat 15.000

Drugi poslovni rashodi 7.500

Troškovi goriva i energije 1.000

Troškovi zarada 4.500

Amortizacija 1.500

Poslovni rezultat 7.500

Finansijski prihodi 3.200

Finansijski rashodi 2.500

Finansijski rezultat 700

Neposlovni i vanredni prihodi 1.500

Neposlovni i vanredni rashodi 1.700

Neposlovni i vanredni rezultat 200

Neto dobit pre oporezivanja 8.000

Porez na dobit 800

Neto dobit/gubitak 7.200

Izvor: Radulović O., Seminar o preduzetništvu, Pančevo, 03-04.11.2008.

Bilans novčanih tokova

Bilans novčanih tokova pokazuje kretanje gotovinskih novčanih tokova u preduzeću u

toku obračunskog perioda. Pokazatelj likvidnosti i solventnosti. Da bi se obezbedila tekuća

likvidnost, poslovni subjekt mora:

18
1. Ostvariti veće prilive nego odlive novca

2. Uskladiti vreme naplate potraživanja i vreme plaćanja obaveza

Rentabilnost i likvidnost su dva osnovna kriterijuma za ocenu uspešnosti poslovnja: od

rentabilnosti zavisi dobit (profit); likvidnost je uslov opstanka.

III.2. PLANIRANJE U POSLOVANJU

Planiranje u poslovanju nije zakonski obavezno, ali je neophodno. U preduzetništvu se

ne smeju dozvoliti iznenađenja – mora se ići u susret događajima.

Induvidualno preduzetništvo može biti vrlo isplativo, ali je i veoma rizično.

Individualni preduzetnik je potpuno samostalan u donošenju odluka, ali je sav rizik na njemu.

Planiranje omogućava:

. Da se uoče i prevaziđu kritične faze i rizični periodi poslovanja

. Da se održi kontinuitet poslovnog procesa

. Da se blagovremeno reaguje u slučaju nedostatka sredstava i novca

Kalkulacija cene proizvoda:

1. Vrednost materijala za izradu = 50.000

2. Zavisni troškovi nabavke = 2.000

3. Nabavna vrednost materijala (1 + 2) = 52.000

4. Troškovi prerade (proizvodnje) = 10.000

5. Proizvodna cena svih proizvoda (3 + 4) = 62.000

6. Planirana dobit = 10.000

7. Porez na dobit = 1.000

8. Prodajna cena svih proizvoda (5 + 6 + 7) = 73.000

Ukupna prodajna cena: obim proizvodnje * cena po jedinici

19
III.2. BIZNIS PLAN
Biznis plan je dokument kojim se analizira predstojeći poslovni poduhvat. To je vrsta

elaborata kojim se potencijalnim finansijerima predstavlja namera da se realizuje određeni

poslovni poduhvat. On se ne odnosi na preduzeće već na savim konkretnu operaciju.

Biznis plan se pravi za period od jedne do pet godina i treba ga razlikovati od Studije

opravdanosti koja je dugoročna i odnosi se na ceo period eksploatacije nameravanog

poduhvata (npr. otvaranje i eksploatacija jednog rudnika).

Biznis plan se radi kada:

. Preduzeće traži spoljne partnere za dokapitalizaciju (akcionari, investitori) jer nema

dovoljno finansijskih sredstava

. Kod ulaganja u novi pogon ili rekonstrukciju istog

. Kada preduzetnik otvara novu firmu, tj. počinje sa radom

. Kada preduzeće pristupa reorganizaciji i sl.

. Kada određeni posao preduzeće ne može da izfinansira ( jednokratni izvozni posao,

osvajanje novog tržišta)

Biznis plan je namenjen kako preduzetniku da vidi da li mu se planirana akcija isplati ali i

investitorima da vide koliki je rizik ulaganja u određeni poslovni poduhvat.

Biznis plan treba da odgovori na sledeća pitanja:

. Samoj kompaniji, njena pozicija na tržištu, osnovni pokazatelji

. Koji proizvod ili usluge su predmet rada

. Da li se proizvod ili usluga može prodati na tržištu – stanje konkurencije

. Šta je od tehnologija, kadrova i opreme potrebno za realizaciju plana

. Finasije – kolika su sredstva potrebna, planirani prihodi i rashodi, profitabilnost

investicije

Vlada Republike Srbije, Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća je kreirala dokument

pod nazivom „Vodič za izradu biznis plana“. Postoji i dokument kojim se to razrađuje da bi

20
potencijalni korisnici finasijskih sredstava ispunili kriterijume i uslove Javnog konkursa za

ulaganje u razvojne programe malih i srednjih preduzeća.

Naime izrada Biznis plana, koji je kod nas do skora bio manje u upotrebi, je manje više

precizno definisana, u svetu, te su, pogotovu strani investitori naviknuti da taj dokument ima

gotovo uvek isti oblik, poglavlja, način izlaganja.

Bilo da je u pitanju manja ili veća firma sledeća poglavlja su gotovo obavezna:

. Rezime

. Stanje preduzeća koje traži sredstva

. Opis usluge ili proizvoda

. Marketinški plan

. Plan proizvodnje

. Plan organizacije i upravljanja

. Finansijski plan

. Zaključak, predlog realizacije

Primer popunjenog biznis plana za privredno društvo za proizvodnju nameštaja „HRAST“

Tabela 3. Troškovi proizvodnje

OPIS 2007. 2008. 2009.

Direktni troškovi materijala 7.806.384,00 8.455.536,00 9.164.304,00

Troškovi energije 472.800,00 508.200,00 544.800,00

Direktni troškovi rada 888.624,00 977.486,00 1.075.235,00

Indirektni troškovi 444.000,00 444.000,00 492.000,00

Troškovi transporta 1.445.688,00 1.567.818,00 1.700.712,00

UKUPNI TROŠKOVI: 11.057.496,00 11.953.040,00 12.977.051,00

Izvor: Tankosić M., Privredno duštvo za proizvodnju nameštaja “Hrast”, Biznis plan

2008./2009. godina.

“Očekujemo da ćemo uvođenjem novih mašina, povećati proizvodnjui do 15% i da

ćemo proširiti asortiman proizvoda. Prema rezultatima naše ankete o cenama na tržištu, došli

21
smo do sledećih saznanja: 63% ispitanika je reklo da je zadovoljno odnosom kvalitet-cena

dok se 37% ispitanika nije se složilo s tim.”

Izvor: Tankosić M., Privredno duštvo za proizvodnju nameštaja “Hrast”, Biznis plan

2008./2009. godina.

“Oslanjajući se na marketing strategiju, krajnji cilj jeste osnivanje finansijski jake

zanatske radnje (čiji će proizvodi imati prepoznatljiv kvalitet i konkurentne cene), povećanje

tržišnog učešća i ostvarivanje većeg profita.Trenutno se ne reklamiramo ni na kojem mediju,

ali planiramo da se reklamiramo na nacionalnim televizijama i radio stanicama.Naši proizvodi

su rasprostranjeni širom Srbije, međutim planiramo i da proširimo izvoz u

inostranstvo.D.O.O. „Hrast“ veći deo svojih proizvoda plasira preko posrednika. Distributeri

proizvodnog programa su specijalizovane trgovine na veliko i malo. Manji deo prodaje se

organizuje direktno iz skladišta D.O.O. „Hrast“.”

67%

37%

Tabela 4. Bilans uspeha

Projekcioni period

2007. 2008. 2009.

I UKUPAN PRIHOD 14.456.880,00 15.678.180,00 17.007.120,00

II UKUPNI RASHODI 11.350.800,00 12.238.872,00 13.254.886,00

1. DIREKTNI MATERIJALNI TROŠKOVI 9.724.872,00 10.531.554,00 11.409.816,00

Materijal 7.806.384,00 8.455.536,00 9.164.304,00

Energija 472.800,00 508.200,00 544.000,00

Transportne i druge usluge 1.445.688,00 1.567.818,00 1.700.712,00

Bruto poslovni rezultat 4.732.008,00 5.146.626,00 5.597.304,00

2. INDIREKTNI TROŠKOVI 444.000,00 444.000,00 492.000,00

22
upravljanje 120.000,00 120.000,00 120.000,00

marketing 72.000,00 72.000,00 120.000,00

ostali indirektni troškovi 252.000,00 252.000,00 252.000,00

3. TROŠKOVI RADA 888.624,00 977.486,00 1.075.235,04

direktni 641.784,00 705.962,00 776.558,64

upravljanje i administracija 246.840,00 271.524,00 298.676,40

4. INVES. ODRŽAVANJA I OSTALI

TROŠKOVI 24.480,00 24.480,00 24.480,00

5. AMORTIZACIJA 244.800,00 244.800,00 244.800,00

Poslovni dobitak 3.130.104,00 3.455.859,00 3.760.788,00

6. KAMATE 24.024,00 16.551,00 8.555,00

III BRUTO DOBIT 3.106.079,00 3.439.307,00 3.752.233,00

POREZ 621.215,00 687.861,00 750.446,00

IV NETO DOBIT 2.484.863,00 2.751.446,00 3.001.786,00

Akumulacija 2.378.107,00 2.637.217,00 2.879.562,00

Otplata 106.755,00 114.228,00 122.224,00

Stopa poreza na dobit 20,00%

Izvor: Tankosić M., Privredno duštvo za proizvodnju nameštaja “Hrast”, Biznis plan

2008./2009. godina.

“Primarni cilj D.O.O. „Hrast“ je da u narednom perodu izmiri sve svoje obaveze, modernizuje

opremu i poveća proizvodnju i asortiman proizvoda.”

III.3. IZVORI FINANSIRANJA I INSTITUCIJE ZA PODRŠKU MALIH

I SREDNJIH PREDUZEĆA I PREDUZETNIŠTVA

REPUBLIČKA AGENCIJA ZA RAZVOJ MALIH I SREDNJIH PREDUZEĆA I

PREDUZETNIŠTVA

23
Agencija je osnovana sa osnovnim ciljem da podrži (pomogne, savetuje i zaštiti) razvoj i

interese MSP sektora, što treba da doprinese uravnoteženju privredne strukture, dinamiziranju

privrednog razvoja i oživljavanju ekonomskih tokova u zemlji.

. Podrška kreiranju podsticajnog okruženja za rast i razvoj MSPP

. Učestvovanje u izradi republičkih propisa i stvaranje institucionalne (tržišne)

infrastrukture za osnivanje i razvoj MSP

. Direktna nefinansijska podrška MSPP sektoru (konsalting, informacije,

povezivanje, olakšavanje pristupa izvorima finansiranja...)

. Priprema i realizacija edukativnih programa za instruktore i za obuku preduzetnika

i menadžera MSP (treninzi za nezaposlene, treninzi trenera, mentoring...)

. Koordinacija rada Republičke mreže regionalnih agencija/centara

. Međunarodna saradnja

. Promocija preduzetništva

. Pružanje pomoći MSP u oblasti novih tehnologija i podrške njihovim inovativnim

aktivnostima (stvaranje veza između istraživačko-razvojnog sektora, univerziteta i

MSPP sektora

Nacionalna služba za zapošljavanje

Nacionalna služba za zapošljavanje je jedan moderan javni servis koji pruža usluge

nezaposlenim licima i poslodavcima u Srbiji. Početkom delovanja javne službe za

zapošljavenje u Srbiji smatra se 14. Decembar 1921. godine kada je objavljen jedan od prvih

propisa kojima se reguliše oblast zapošljavanja – “Zakon o zaštiti radnika”. Nacionalnu

službu za zapošljavanje čine Direkcija, dve Pokrajinske službe, 34 filijale, 21 služba i više od

120 ispostava u svim okruzima u Republici Srbiji.

Ukoliko ste nezaposleni, želite da promenite ili otpočnete sopstveni posao ili vam je

potreban savet u vezi sa zapošljavanjem, obratite se Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

24
Fond za razvoj republike Srbije

Cilj Fonda za razvoj Republike Srbije je podsticanje dinamičnog privrednog rasta,

odnosno stvaranje privredne strukture prilagođene modernoj, prema svetu otvorenoj tržišnoj

privredi. Samo takva orijentacija može da obezbedi trajnu ekonomsku i socijalnu stabilnost i

rast standarda stanovništva. Upravni odbor i menadžment Fonda imaju zadatak, da i u

narednom periodu pravnim licima i preduzetnicima obezbede što kvalitetnije izvore

finansiranja. Povoljni krediti Fonda su značajan podsticaj za privredu. Zahvaljujući dobrom

odabiru programa i bonitetnim klijentima uvećan je kreditni potencijal, a Fond je prerastao u

finansijsku instituciju koja svoje programe finansira iz sopstvenih izvora.

Izvori sredstava:

. Naplata kredita

. Kreditne linije

. Budžet samo u delu obavljanja komisionih poslova u ime i za račun države

25
ZAKLJUČAK

Da biste bili uspešni u nečemu i da biste uopšte imali mogućnosti u realizaciji svojih

ideja, morate posedovati znanje. Kako bi ideja bila konkretizovana i kako bi imala mogućnost

realizacije, morate poznavati tehnologije koje se koriste, poznavati kanale distribucije,

dobavljače, kupce i njihove potrebe, troškove proizvodnje i distribucije, marže, monopol,

dominantne igrače i njihove jake i slabe strane. Ova znanja će vam pomoći i da unapredite

svoje ideje i da unapređujete već postojeće segmente svog preduzeća. Tek sa tim znanjem ste

u stanju da razmišljate o tržištu i pronalazite nove, bolje i efikasnije načine da zadovoljite

potrebe tog tržišta. Da promenite i unapredite stvari. Da preduzmete nešto novo na tržištu. Da

budete preduzetnik.

26
LITERATURA

1. http://fliiby.com/file/17892/66w89nf6xm.html

2. http://sh.wikipedia.org/wiki/Akcionarsko_društvo

3. http://sh.wikipedia.org/wiki/Društvo_sa_ograničenom_odgovornošću

4. http://sh.wikipedia.org/wiki/Komanditno_društvo

5. http://sr.wikipedia.org/sr-el/......_....

6. http://www.biznisplan.net/

7. http://www.fondzarazvoj.gov.rs/

8. http://www.nsz.gov.rs/page/about/sr.html

9. http://www.pks.rs/Institucijeiorganizacije/tabid/1714/language/sr-Latn-

CS/Default.aspx

10. http://www.skolarac.net/index.php?option=com_content&view=article&id=53:preduz

etnitvo-definicije-kako-ta-zato-&catid=43:preduzetnitvo&Itemid=66

11. http://www.spk-belgrade.eu/view.php?id=111

12. http://www.spk-belgrade.eu/view.php?id=114

13. http://www.spk-belgrade.eu/view.php?id=151

14. http://www.veza.biz/dnikolic/6.html

15. http://znanje.infostud.com/saveti/Sta_je_preduzetnistvo/196

16. Kragulj D., 2009., Ekonomija, Uvod u ekonomsku analizu, mikroekonomija i

makroekonomija, Kragulj, Beograd

17. Radulović O., 20008., Poslovne finansije i poslovno planiranje, Pančevo

18. Seminar o preduzetništvu, Pančevo, 2008. Projekat “Razvoj preduzetničkog duha kod

mladnih”

27