Мама и тата јако дуго нису код куће. Дечак их је увек чекао када би се вратио из школе.

Друштво му је правила тетка. Она је била врло необична. Увек би му причала о

занимљивим стварима које ни од ког другог није могао да чује. Те приче су биле нове и
живе, увек би изненадиле дечака.

Једна њена прича говорила је о краљу који је одлучио да остави своје краљевство. Уморан
од тога да му све одобравају, скинуо је своју одежду и обукао просто одело. Упути се међу
просјаке и сиромахе да чује како живе.

Једном је тако срео човека који је седео на обали једне реке и пецао рибе. Одело на њему
било је закрпљено и све у ритама, прекривено је било белим мрљама, међутим, на његовом
лицу зрачио је осмех. То је привукло краља да му се приближи. Питао га је због чега је
толико срећан када је очигледно да је сиромашан и да живи оскудно. Сиромах му је
одговорио да му се родио син и да покушава да упеца рибу да почасти пријатеље. Сиромах
је био воденичар и није имао шта друго да зготови за обед. Одједном је риба почела да
трза. Сиромах је стрпљиво извлачио рибу и дуго се борио са њом. Упецао је шарана. Онда
је овај млинар позвао и овог човека да присуствује његовом весељу.