Универзитет у Београду

Филозофски факултет

Одељење за историју

Семинарски рад

Смедеревски санџак и његова организација уочи избијања

Првог српског устанка

Професор: Студент:

др Данко Леовац Немања Пешић ИС 15/93

Увод

Српске средњовековне државе нестале су крајем XV века. Срби су потом живели,најпре у

три,а затим, од краја XVIII века у две државе: Османском цартву и Хабзбуршкој
монархији,(до 1797) у Млетачкој републици1. Положај српског народа у Османском
царству у XVIII и почетком XIX века био је веома тежак. Народ је живео као
обесправљена раја,оптерећена прекомерним дажбинама према држави и спахијама.
Почетком XIX века царство запада у дубљу кризу у свим областима државног,јавног и
економског живота. Реформе султана Селима III ( 1789-1807) не само да нису
побољшали,већ су дубоко уздрмале целокупан поредак у царству. Посебну тешкоћу
представљале су честе буне јањичара и појава Крџалија. Они су као најамничке
јединице,раскошно одевени коњаници накићени сребром,златом и дугим пушкама
(крџалинкама)2,имали запажену улогу у сукобима између централне власти и одметнутих
турских великаша на Балкану.Главна одлика царства на почетку XIX века била је општа
јавна несигурност на готово целом Балкану и изузетно тежак правни,друштвени и
економски положај хришћанског становништва

Кнежинска самоуправа

Укидањем Пећке патријаршије кнежинска самоуправа постаје најзначајнија установа код

Срба у Београдском пашалуку уочи избијања устанка. Она заживљава одмах после
повратка ,,Краљевине Србије“ под турску власт 1739, да би правно била уобличена у
последњој деценији XVIII века. Кнежинска самоуправа се испољава на 3 нивоа:
село,кнежина и нахија. Најизраженија је била у кнежини одакле и потиче њен назив.
Сел,кнежина и нахија имали су самоуправне органе власти: сеоског кнеза,кнежинског
кнеза,обор кнеза3.

1.Сузана Рајић и Данко Леовац,Историја српског народа у 19, веку и почетком 20.века, Београд,2018,стр 11

2. Исто,стр 11

3. Исто,стр 13
 1

Као и сеоски збор,кнежинску скупштину и нахијску скупштину. У њихову надлежност

спадали су послови за које турска власт није била заинтересована,а тицали су се
искључиво српског живља;сакупљање пореза,одржавање путева,оправка цркава и
манастира,бирање кнезова,решавања разних међусобних личних и земљишних спорова и
томе слично4. Између 1788 и 1791 водио се последњи Аустро-турски рат у нашем народу
познатији као Кочина крајина,по капетану Кочи Анђелковићу.И ако је у Србији имала
успеха,порази аустријске војске на другим фронтовимаи смрт цара Јозефа II присилилису
цара Леополда II да тражи мир. У рату је учествовало око 18,000 Срба настрани
Аустрије.Они су стекли важно ратно образовање,одликовања,а неки и официрске чинове.
Све ово убрзало је процес изградње кнежинске самоуправе. Притисак турског феудалног
друштва слаби,развија се пољопривреда,јача трговина и извоз стоке у Аустрију. Турци су
настојали да задовоље Србе који су у рату били на страни Аустрије. Уочи Свиштовског
мира,троношки архимадрит Стеван Јовановић,студенички архимадрит Василије
Родосављевић и протопрезвитер Јован Миковић,сачинили су,пролећа 1791,програм
самоуправних привилегија: да се у одредбе мира унесе да Срби дају султану данак
одсеком,да Турци не живе заједно са Србима,да им муселими не суде,да изаберу међу
познатијим људима једног за команданта који ће султану предавати порез. Иако би имао
војно звање,а финансијске надлежности,командат би био посредник између Срба и
Порте,будући врховни кнез из 1796. Августа 1791 потписан је мир у Свиштову.
Територија Београдског пашалука враћена је под турску управу. Србима је гарантована
општа амнестија,док је онима,који бисе одлучили на исељавање гарантовано право
аустријског поданства5.

4. Сузана Рајић и Данко Леовац,Историја српског народа у 19, веку и почетком 20.века, Београд,2018,стр 13

5. Исто,стр12
 2

Дешавања након мира

Реформскке снаге у царству предвођене султаном Селимом III настојале су да на

територијама повраћеним миром у Свиштову заведу праведнију управу која би омогућила
боље услове живота Србима. Главни фактор нестабилности у пашалуку били су
јањичари7. Њиховим повезивањем са видинским одметником Осман Пазван-Оглуом
додатно је отежавало ситуацију. Он је 1795 постао господар Видина и северне Бугарске, а
1799 Видински паша.Јула 1793 Порта је уБеоград послала Хаџи- Мустаф,
капиџи.башу,који ступа на дужност београдског паше.Због своје доброте према раји
прозван је српска мајка.Током 1793,1794,1796. Хаџи- Мустафа паша објавио је Србима
неколико султанових фермана8,чије суодредбе требале да успоставе бољи и праведнији
режим. Потврђене су српске народне скупштине;нахијски,сеоски и кнежински кнезови.
Турцима је забрањено да улазе у српска села,а кнезовима је дато право да хапсе оне Турке
који не поштују забрану. Истовремено је наложено подизање ханова крај путева,чимеби
била изграђена коначишта и тиме отклоњена потреба да се свраћа у српске
куће.Спахијама је наређено да бораве само у београду,док би у супротном изгубили
поседе. Порез је утврђен на 15 гроша уместо до тада 20 од пореске главе иисплаћиван је у
2 једнаке рате. Кадије су могле убирати на име српске таксе 4% од износа,уместо до тада
10%. Порез су сакупљале турске власти у сарадњи са локалним кнезовима,а локалном
становништву је гарантовано право да нису дужни ништа давати турским пролазницима
кроз пашалук. Србима је дато право да могу подизати и обнављати цркве9. Пашалуком
управља везир са турсим органима до нахија;уз њих постоје-српски врховни кнез;обор
кнезови-старешине нахија који је било више.

7. Сузана Рајић и Данко Леовац,Историја српског народа у 19, веку и почетком 20.века, Београд,2018,стр 12

8. Исто,стр12

9. Исто,стр 12
3