4.

Циљеви и задаци наставе српског језика

ЧЕТВРТИ РАЗРЕД
С Р П С К И Ј Е З И К1

Циљ и задаци
Циљ наставе српског језика јесте да ученици овладају основним законитостима српског
књижевног језика на којем ће се усмено и писмено правилно изражавати, да упознају, доживе и оспособе
се да тумаче одабрана књижевна дела, позоришна, филмска и друга уметничка остварења из српске и
светске баштине.
Задаци наставе српског језика:
− развијање љубави према матерњем језику и потребе да се он негује и унапређује;
− основно описмењавање најмлађих ученика на темељима ортоепских и ортографских стандарда
српског књижевног језика;
− поступно и систематично упознавање граматике и правописа српског језика;
− упознавање језичких појава и појмова, овладавање нормативном граматиком и стилским могућностима
српског језика;
− оспособљавање за успешно служење књижевним језиком у различитим видовима његове усмене и
писмене употребе и у различитим комуникационим ситуацијама (улога говорника, слушаоца,
саговорника и читаоца);
− развијање осећања за аутентичне естетске вредности у књижевној уметности;
− развијање смисла и способности за правилно, течно, економично и уверљиво усмено и писмено
изражавање, богаћење речника, језичког и стилског израза;
− увежбавање и усавршавање гласног читања (правилног, логичког и изражајног) и читања у себи
(доживљајног, усмереног, истраживачког);
− оспособљавање за самостално читање, доживљавање, разумевање, свестрано тумачење и вредновање
књижевноуметничких дела разних жанрова;
− упознавање, читање и тумачење популарних и информативних текстова из илустрованих
енциклопедија и часописа за децу;
− поступно, систематично и доследно оспособљавање ученика за логичко схватање и критичко
процењивање прочитаног текста;
− развијање потребе за књигом, способности да се њоме самостално служе као извором сазнања;
навикавање на самостално коришћење библиотеке (одељењске, школске, месне); поступно овладавање
начином вођења дневника о прочитаним књигама;
− поступно и систематично оспособљавање ученика за доживљавање и вредновање сценских остварења
(позориште, филм);
− усвајање основних теоријских и функционалних појмова из позоришне и филмске уметности;
− упознавање, развијање, чување и поштовање властитог националног и културног идентитета на делима
српске књижевности, позоришне и филмске уметности, као и других уметничких остварења;
− развијање поштовања према културној баштини и потребе да се она негује и унапређује;
− навикавање на редовно праћење и критичко процењивање емисија за децу на радију и телевизији;
− подстицање ученика на самостално језичко, литерарно и сценско стваралаштво;
− подстицање, неговање и вредновање ученичких ваннаставних активности (литерарна, језичка,
рецитаторска, драмска, новинарска секција и др.);
− васпитавање ученика за живот и рад у духу хуманизма, истинољубивости, солидарности и других
моралних вредности;
− развијање патриотизма и васпитавање у духу мира, културних односа и сарадње међу људима.

1
Циљеви, оперативни задаци и делови програма преписани из Правилника о наставном плану и програму за четврти
разред основног образовања и васпитања „Службеног гласника“ Републике Србије, „Просветни гласник“, година LV
– број 3,Београд, од 22.2.2006. год.
Табеларни преглед задатака наставе српског језика по наставним областима

1. Језик
А) Граматика
Програмом је предложена обрада следећих граматичких Програмске поставке – полазишта
појмова:
 уочавање поменљивих речи (без дефиниција и захтева за Проширивање знања о простој
променом по падежима и временима) и непроменљивих реченици и њеним деловима.2
речи (без именовања тих врста);
 реченица Савладавање основних појмова о
појам глаголског предиката (лични глаголски променљивим и непроменљивим
облик); уочавање речи и група речи (синтагма) у функцији речима.
објекта и прилошких одредаба за место, време и начин.
појам субјекта; уочавање речи у функцији Обнављање и утврђивање знања
атрубута уз именицу и именичког скупа речи (именичка усвојених у претходним разредима.
синтагма);
ред реченичних чланова у реченици.
 именице – збирне и градивне; род и број – појам и
препознавање;
 придеви – присвојни и градивни – уочавање значења,
рода и броја у реченици;
 заменице – личне – род и број личних заменица и у када
су у функцији субјекта – појам и препознавање;
 бројеви – главни (основни) и редни – појам и
препознавање у реченици;
 глаголи – појам и основна значења презента, перфекта и
футура; вежбе у реченици заменом глаголских облика у
времену, лицу и броју;
 управни и неуправни говор.

Б) Правопис
Програмом је предложена обрада следећих правописних Програмске поставке – полазишта
садржаја:
 употреба великог слова у писању:
имена држава и покрајина и њихових
становника; Понављање, увежбавање и
имена насеља (градова и села) и њихових проверавање оспособљености
становника; ученика за примену обрађених
 писање управног и неуправног говора (сва три модела); правописних правила.
 наводници и заграда;
 писање присвојних придева изведених од властитих
имена ( - ов, -ев, -ин, -ски);
 писање сугласника ј у придевским облицима на – ски, и у
личним именима и презименима;
писање скраћеница типа: итд., сл., нпр. и скраћеница које
означавају имена држава.

2
Курзив – оперативни задаци из Наставног програма
В) Ортоепија
Програмом су предложени следећи ортоепски садржаји: Програмске поставке – полазишта

уочавање наглашених и ненаглашених речи:

вежбе за правилно изговарање акценатских целина;
вежбе за отклањање грешака које се јављају у
говору ученика;
 изговор свих сугласника и гласовних група у складу са
књижевнојезичком нормом ч, ћ, џ, ђ, х; - дс, - ио, - ао као и
вежбе за отклањање грешака које се јављају у говору и
писању;
 уочавање диференцијалне/дистинктивне функције акцента
у речима истог гласовног састава, а различитог акцента.

2. Књижевност
А) Лектира − обавезни текстови
Програмом су предложени следећи обавезни текстови: Програмске поставке – полазишта
Лирика
Народна песма: Наджњева се момак и девојка
Народна песма: Јеленче Поред наведених дела, наставник
Јован Јовановић Змај: Циганин хвали свога коња и ученици слободно бирају још
Војислав Илић: Јесен најмање три, а највише пет дела
Десанка Максимовић: Пауково дело за обраду.
Душан Радовић: Плави зец
Драган Лукић: Друг другу
Мирослав Антић: Јуначка песма
Бранислав Црнчевић: Мрав добра срца
Бранко Ћопић: Мјесец и његова бака
Стеван Раичковић: Ко да то буде
Милован Данојлић: Трешња у цвету
Добрица Ерић: Свитац пшеничар и воденичар
Љубивоје Ршумовић: Аждаја своме чеду тепа
Избор из поезије Милована Данојлића
Федерико Гарсија Лорка: Луцкаста песма

Епика
Народна песма: Јетрвица адамско колено
Народна песма: Стари Вујадин
Народна приповетка: Међед, свиња и лисица
Народна бајка: Пепељуга
Народна прича: Најбоље задужбине
Јанко Веселиновић: Град
Исидора Секулић: Позно јесење јутро
Мирослав Демак: Виолина
Бранислав Нушић: Прва љубав
Бранко В. Радичевић: Прича о дечаку и Месецу
Бранислав Црнчевић: Босоноги и небо
Гроздана Олујић: Олданини вртови и друге бајке
(избор)
Светлана Велмар-Јанковић: Књига за Марка
 (Златно јагње, Стефаново дрво)
Ханс Кристијан Андерсен: Ружно паче
Рене Гијо: Бела Грива
Луис Керол: Алиса у земљи чуда
Браћа Грим: Трнова ружица
Антоан де Сент Егзипери: Мали принц (одломак)
Михаел Енде: Бескрајна прича (одломак)

Драма
Гвидо Тартаља: Подела улога
Александар Поповић: Пепељуга
Добрица Ерић: Чик, да погодите због чега су се
посвађали два златна брата

Допунски избор
Научно-популарни и информативни текстови
Милутин Миланковић: Кроз васиону и векове
(одломак)
Михајло Пупин: Од пашњака до
научењака(одломак)
Избор из књига, енциклопедија и часописа за децу.

Б) Читање текста
Програмом су предложене следеће активности: Програмске поставке – полазишта
− читање наглас и у себи, као увод у разговор о тексту;
− усмерено читање (с претходно датим задацима): Оспособљавање за изражајно
откривање карактеристика ликова (поступци, речи, читање и казивање.
изглед, особине), радњи, догађаја, природних појава и
описа; уочавање језичко-стилских слика;
− читање усклађено с врстом и природом текста
(лирски, епски, драмски, научно-популарни, новински
итд.);
− подстицање ученика на варијације у темпу, јачини и
интонацији гласа и на логичко паузирање при читању;
− усмерено читање у себи: брзо схватање садржине,
тражење одговарајућих података о лику, опису,
осећањима и начину њиховог приказивања;
− казивање напамет научених поетских и прозних
целина и одломака;
− сценске импровизације.

В) Тумачење текста
Програмом су предложене следеће активности:
− уочавање и тумачење песничких слика, тока радње,
главних ликова и основних порука у књижевном делу;
− уочавање значајних појединости у опису природе
(откривање чулних дражи: визуелних, акустичких,
кинетичких, тактилних, мирисних и других);
Програмске поставке – полазишта
Поступно оспособљавање ученика
за самостално тумачење основне
предметности књижевног текста
и сценских дела ( осећања, фабула,
 − указивање на значајна места, изразе и речи којима су радња, ликови, поруке, стилогеност
изазвани поједини утисци у поетским, прозним и сценског израза).
драмским текстовима;
− уочавање и именовање садржинских целина у
прозним текстовима − стварање плана;
− запажање чинилаца који у разним ситуацијама делују
на поступке главних јунака (спољашње и друштвене
околности, унутрашњи подстицаји − осећања, намере,
жеље);
− уочавање и тумачење израза, речи и дијалога којима
су приказани поступци, сукоби, драматичне ситуације и
њихови узроци, решења и последице.

Г) Појмови ( које ученици треба да усвоје и препознају у примерима)

Програмом је предложена обрада следећих књижевних Програмске поставке – полазишта
појмова:

а) лирика
 основни мотив и споредни мотиви у лирској песми,
 визуелни и аудитивни елементи у песничкој слици,
 песничка слика као чинилац композиције лирске песме,
 дужина стиха према броју слогова,
 понављање у стиху, строфи, песми – функција,
 персонификација као стилско средство,
 сликовитост као обележје песничког језика,
 обичајне народне лирске песме – основна обележја;

б) епика
 тема и идеја у епском делу,
 фабула: хронолошки редослед догађаја, елементи фабуле (
увод, заплет, расплет),
 односи међу ликовима; основни типови (врсте),
карактеризације,
 приповедач, приповедање; дијалог, монолог, опис у
епском делу,
 прича и роман – разлике,
 роман за децу – основна обележја;

в) драма
 ликови у драмском тексту,
 ремарке (дидаскалије),
 драмска радња – начин развијања радње,
 драмски текстови за децу.

Програмом је предложено да ученике подстакнемо да Програмске поставке – полазишта

схвате и усвоје следеће функционалне појмове:

− главно / споредно;
− машта / збиља;
− утисак, расположење, интересовање;
− околност / ситуација – испољавање;
− подстрек, услов / поређење, процењивање;
− тврдња, доказ, закључак;
− дивљење / одушевљење;
− љубав (према човеку, отаџбини, раду, природи) /
привлачност;
искреност, правичност, племенитост.

3. Језичка култура
А) Основни облици усменог и писменог изражавања
Програмом су предложене следеће вежбе : Програмске поставке – полазишта

а) препричавање Навикавање на сажето и јасно

 препричавање текста са променом граматичког лица, усмено и писмено изражавање
 препричавање са изменом завршетка фабуле, према захтевима програма.
 препричавање текста у целини и по деловима,
 препричавање по датом плану, по заједнички или
самостално сачињеном плану;

б) причање
 причање у дијалошкој форми,
 уношење дијалога, управног говора у структуру казивања
по заједнички или смостално састављеном плану,
 причање према самостално одабраној теми,
 настављање приче инспирисане датим почетком,
 састављање приче по слободном избору мотива;

в) описивање
 описивање слика које приказују пејзаже, ентеријере,
портрете,
 описивање сложенијих односа међу предметима, бићима,
појавама;

г) изештавање
 изештавање о обављеном или необављеном послу у
школи или код куће – у облику одговора на питања.

Б) Усмена и писмена вежбања

Програмом су предложене следеће вежбе: Програмске поставке – полазишта
а) ортоепске вежбе
 увежбавање правилног изговора речи, исказа, реченица, Савладавање основа методологије
пословица, брзалица, загонетака, питалица, краћих израде писмених састава.
текстова,
 слушање звучних записа, казивање напамет лирских и Циљ је увежбавање технике израде
епских текстова, писменог састава:
 снимање казивања и читања, анализа снимака и  анализа теме;
вредновање;  одређивање тежишта теме;
  посматрање, уочавање и избор
б) диктати грађе;
 диктат са допуњавањем,  распоређивање појединости;
 изборни диктат,  елементи композиције.
 слободни диктат,
 контролни диктат;
Обавезни задаци:
в) лексичке и семантичке вежбе  8 домаћих писмених задатака
 грађење речи – формирање породица речи, и њихова анализа на часу
 изналажење синонима и антонима, уочавање семантичке  4 школска писмена задатка
функције акцента, по 2 у првом и другом полугодишту
 некњижевне речи и тућице – њихова замена језичким (1 час за израду и 2 часа за анализу задатка
и писање побољшане верзије састава)
стандардом,
 основно и пренесено значење речи;

г) синтаксичке и стилске вежбе

 састављање и писање реченица према посматраним
предметима, слици и заданим речима,
 састављање и писање питања о тематској целини у
тексту, на слици, у филму,
 писање одговора на та питања;

д) разне вежбе
 преписивање реченица у циљу савладавања правописних
правила,
 вежбе за богаћење речника – коришћење текстова
(уметничких, научнопопуларних и ученичких) као
подстицај за сликовито казивање,
 уопштено и конкретно казивање,
 промена гледишта,
 уочавање и отклањање безначајних појединости и
сувишних речи у тексту и говору,
 отклањање празнословља и туђица; нејасноћа и
двосмислености.
5. Општи стандарди постигнућа – образовни стандарди за крај првог циклуса обавезног образовања за
српски језик 3

Општи стандарди постигнућа – образовни стандарди за крај првог циклуса обавезног образовања за Српски језик садрже
стандарде постигнућа за области: Говорна култура, Вештина читања и разумевања прочитаног, Писано изражавање,
Граматика и лексикологија и Књижевност. У оквиру сваке области описани су захтвеви на три нивоа, осим у области
Говорна култура.

1. ГОВОРНА КУЛТУРА

У области ГОВОРНА КУЛТУРА ученик/ученица:

1СЈ.0.1.1. познаје основна начела вођења разговора: уме да започне разговор, учествује у њему и оконча га; пажљиво слуша своје
саговорнике
1СЈ.0.1.2. користи форме учтивог обраћања
1СЈ.0.1.3. казује текст природно, поштујући интонацију реченице/стиха, без тзв. певушења или скандирања
1СЈ.0.1.4. уме да преприча изабрани наративни или краћи информативни текст на основу претходне израде плана текста и издвајања
значајних делова или занимљивих детаља
1СЈ.0.1.5. уме самостално (својим речима) да описује и да прича на задату тему: држи се теме, јасно структурира казивање (уводни,
средишњи и завршни део казивања), добро распоређујући основну информацију и додатне информације
1СЈ.0.1.6. уме на занимљив начин да почне и заврши своје причање
1СЈ.0.1.7. уме у кратким цртама да образложи неку своју идеју
1СЈ.0.1.8. уме да одбрани своју тврдњу или став

3
Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања, Београд, 2011.
Област 2.ВЕШТИНА ЧИТАЊА И 3. ПИСАНО ИЗРАЖАВАЊЕ 4. ГРАМАТИКА И 5. КЊИЖЕВНОСТ
Ниво РАЗУМЕВАЊЕ ПРОЧИТАНОГ ЛЕКСИКОЛОГИЈА
постигнућа
Следећи искази 1СЈ.1.2.1. влада основном техником 1СЈ.1.3.1. пише писаним словима ћирилице 1СЈ.1.4.1. препознаје врсте 1СЈ.1.5.1. препознаје
описују шта читања ћириличког и латиничког текста 1СЈ.1.3.2. уме да се потпише речи (именице, заменице, књижевне родове на
ученик/ученица 1СЈ.1.2.2. одговара на једноставна питања 1СЈ.1.3.3.почиње реченицу великим придеве, бројеве и глаголе) основу формалних
зна и уме на у вези са текстом, проналазећи словом, завршава је одговарајућим 1СЈ.1.4.2. препознаје одлика поезије, прозе и
основном информације експлицитно исказане у интерпункцијским знаком граматичке категорије драме
нивоу. једној реченици, пасусу, или у 1СЈ.1.3.4. употребљава велико слово променљивих речи (род и 1СЈ.1.5.2. препознаје
једноставној табели (ко, где, када, колико и приликом писања личних имена, назива број заједничких именица) и књижевне врсте (бајку и
сл.) места (једночланих), назива школе глаголско време (презент, басну)
1СЈ.1.2.3. препознаје да ли је тражена 1СЈ.1.3.5. пише кратким, потпуним перфекат, футур) 1СЈ.1.5.3.одређује главни
информација, која може да буде исказана реченицама једноставне структуре 1СЈ.1.4.3. препознаје врсте догађај и ликове (који су
на различите начине (синонимија, 1СЈ.1.3.6. издваја наслов, углавном се држи реченица по комуникативној носиоци радње) у
парафраза), садржана у тексту теме функцији (обавештајне, књижевноуметничком
1СЈ.1.2.4. познаје и користи основне 1СЈ.1.3.7. препричава кратак једноставн узвичне, упитне, заповедне) и тексту
делове текста и књиге (наслов, пасус, име текст (до 400) речи по потврдности/одричности 1СЈ.1.5.4. одређује време
аутора, садржај, речник) 1СЈ.1.3.8. користи скроман фонд речи (у (потврдне и одричне) и место дешавања радње
1СЈ.1.2.5. одређује основну тему текста односу на узраст); правилно их у књижевноуметничком
1СЈ.1.2.6. разуме дословно значење текста употребљава 1СЈ.1.4.4. препознаје тексту
1СЈ.1.2.7. разликује књижевноуметнички 1СЈ.1.3.9. пише кратку поруку (о томе куда антонимију
од информативног текста иде, зашто касни, и сл.) 1СЈ.1.4.5. препознаје значења
1СЈ.1.2.8. процењује садржај текста на 1СЈ.1.3.10. пише честитку (за Нову годину, речи и фразеологизама који
основу задатог критеријума: да ли му се рођендан), позивницу (за рођенданску се употребљавају у
допада, да ли му је занимљив; да ли прославу, забаву), разгледницу (са свакодневној комуникацији (у
постоји сличност између ликова и летовања, зимовања, екскурзије) кући, школи и сл.)
ситуација из текста и особа и ситуација
које су му познате; издваја речи које су му
непознате
Област 2.ВЕШТИНА ЧИТАЊА И 3. ПИСАНО ИЗРАЖАВАЊЕ 4. ГРАМАТИКА И 5. КЊИЖЕВНОСТ
Ниво РАЗУМЕВАЊЕ ПРОЧИТАНОГ ЛЕКСИКОЛОГИЈА
постигнућа
Следећи искази 1СЈ.2.2.1. чита текст природно, поштујући 1СЈ.2.3.1. зна и користи оба писма 1СЈ.2.4.1. одређује врсте речи 1СЈ.2.5.1. разликује
описују шта интонацију реченице/стиха; уме да одреди (ћирирлицу и латиницу) (именице, заменице, придеве, лирску од епске песме
ученик/ученица на ком месту у тексту је пауза, место 1СЈ.2.3.2. употребљава велико слово бројеве и глаголе) 1СЈ.2.5.2. одређује
зна и уме на логичког акцента; који део текста треба приликм писања имена држава и места и 1СЈ.2.4.2. препознаје фолклорне форме (кратке
средњем прочитати брже, а који спорије њихових становника; користи наводнике подврсте речи (властите и народне умотворине –
нивоу. 1СЈ.2.2.2. изводи једноставније закључке у при навођењу туђих речи; правилно пише заједничке именице; описне, пословице, загонетке,
вези са текстом, анализирајући и присвојне придеве (-ов/-ев/-ин, -ски/-чки/- присвојне и градивне брзалице)
обједињујући информације исказане у шки); правилно пише гласове ћ, ч, џ, ђ; придеве; личне заменице; 1СЈ.2.5.3. препознаје
различитим деловима екста (у различитим правилно пише сугласник ј у основне и редне бројеве) риму, стих и строфу у
реченицама, пасусима, пољима табеле) интервокалској позицији; правилно пише 1СЈ.2.4.3. пепознаје лице, род лирској песми
1СЈ.2.2.3. раздваја битне од небитних речцу ли и речцу не; употребљава запету и број личних заменица у 1СЈ.2.5.4. одређује
информација; одређује след догађаја у при набрајању номинативу карактеристичне
тексту 1СЈ.2.3.3. пише јасним и потпуним 1СЈ.2.4.4.препознаје особине, осећања,изглед
1СЈ.2.2.4. успоставља везу између реченицама; варира језички израз (ред речи граматичке категорије и поступке ликова;
информација исказаних у линеарном и у реченици, типове реченица, дужину глагола (лице, број и род) и односе међу ликовима у
нелинеарном тексту (нпр. проналази реченице...) уме да пребацује глаголе из књижевноуметничком
део/детаљ који је приказан на илустрацији, 1СЈ.2.3.4. држи се теме; излагање једног глаголског времена у тексту
у табели, или на дијаграму) организује око основне идеје текста коју друго 1СЈ.2.5.5. уочава везе
1СЈ.2.2.5. одређује основни смисао текста поткрепљује одговарајућим детаљима 1СЈ.2.4.5. препознаје субјекат међу догађајима (нпр.
и његову намену 1СЈ.2.3.5. језички израз прилагођава и глаголски предикат одређује редослед
1СЈ.2.2.6. препознаје фигуративно значење комуникативној ситуацији (формалној/ 1СЈ.2.4.6. препознаје врсте догађаја у
у тексту неформалној) реченица по комуникативној књижевноуметничком
1СЈ.2.2.7. изводи једноставне закључке на 1СЈ.2.3.6. саставља кратак наративни текст функцији (обавештајне, тексту)
основу текста (предвиђа даљи ток радње, 1СЈ.2.3.7. саставља кратак дескриптивни узвичне, упитне, заповедне) и 1СЈ.2.5.6. разликује
објашњава расплет, уочава међусобну текст по потврдности/одричности приповедање од
повезаност догађаја, на основу поступака 1СЈ.2.3.8. користи фонд речи примерен (потврдне и одричне) описивања и дијалога
јунака/актера закључује о њиховим узрасту; употребљава синониме (нпр. да 1СЈ.2.4.7. саставља реченице 1СЈ.2.5.7. разуме
особинама, осећањима, намерама и сл.) избегне понављање) различите по комуникативној фигуративну употребу
1СЈ.2.2.8. износи свој став о садржају 1СЈ.2.3.9.исправља свој текст (критички функцији и облику језика у
текста и образлаже зашто му се допада/не чита написано, поправља текст и исправља 1СЈ.2.4.8. препознаје књижевноуметничком
допада, због чега му је грешке) синонимију тексту
занимљив/незанимљив; да ли се слаже/не 1СЈ.2.3.10. уме да попуни једноставан 1СЈ.2.4.9. препознаје значења
слаже са поступцима ликова образац са основним подацима о себи (име, речи и фразеологизама који
1СЈ.2.2.9. издваја делове текста који су му презиме, име родитеља, година рођења, се јављају у школским
нејасни адреса, телефон; школа, разред, одељење) текстовима (у уџбеницима,
1СЈ.2.2.10.вреднује примереност 1СЈ.2.3.11. пише писмо (приватно) и уме да књигама из лектире и сл.) и
илустрација које прате текст; наводи га адресира правилно их употребљава
разлоге за избор одређене илустрације
Област 2.ВЕШТИНА ЧИТАЊА И 3. ПИСАНО ИЗРАЖАВАЊЕ 4. ГРАМАТИКА И 5. КЊИЖЕВНОСТ
Ниво РАЗУМЕВАЊЕ ПРОЧИТАНОГ ЛЕКСИКОЛОГИЈА
постигнућа
Следећи искази 1СЈ.3.2.1. изводи сложеније закључке на 1СЈ.3.3.1. пише јасним, потпуним добро 1СЈ.3.4.1. именује врсте и 1СЈ.3.5.1. тумачи
описују шта основу текста, обједињујући информације обликованим реченицама; користи подврсте речи (властите и особине, понашање и
ученик/ученица из различитих делова дужег текста разноврсне синтаксичке конструкције, заједничке именице; описне, поступке ликова
зна и уме на 1СЈ.3.2.2.повезује и обједињује укључујући и сложене присвојне и градивне позивајући се на текст
напредном информације исказане различитим 1СЈ.3.3.2. јасно структурира текст (уводни, придеве; личне заменице; 1СЈ.3.5.2. уочава узрочно
нивоу. симболичким системима (нпр. текст, средишњи и завршни део текста), добро основне и редне бројеве) – последичне везе међу
табела, графички приказ) распоређујући основну информацију и 1СЈ.3.4.2. уме да промени догађајима у тексту
1СЈ.3.2.3.разликује различита гледишта додатне информације унутар текста и облик променљивих речи 1СЈ.3.5.3. тумачи идеје у
заступљена у информативном тексту (нпр. пасуса према задатом критеријуму: књижевноуметничком
мишљење аутора vs. мишљења учесника у 1СЈ.3.3.3. прилагођава језичко – стилски заједничких именица према тексту, аргументује их
догађају) израз типу текста броју, а глагола, придева и позивајући се на текст
1СЈ.3.2.4. изводи сложеније закључке на 1СЈ.3.3.4. саставља кратак експозиторни заменица према роду и броју
основу текста и издваја делове текста који текст 1СЈ.3.4.3. препознаје прави
их поткрепљују; резимира наративни текст 1СЈ.3.3.5. користи богат фонд речи (у објекат (у акузативу) и
1СЈ.3.2.5.представља текст у одговарајућој односу на узраст) прилошке одредбе за време,
нелинеарној форми (уноси податке из 1СЈ.3.3.6. издваја пасусе место и начин
текста у дату табелу или дијаграм)
1СЈ.3.2.6. процењује сврху информативног 1СЈ.3.4.4. одређује значења
текста у односу на предвиђену намену непознатих речи и
(нпр. који део текста боље описује дату фразеологизама на основу
слику, да ли је упутство за (познату) игру ситуације текста/контекста у
потпуно и сл.) којем су употребљени
1СЈ.3.2.7. објашњава и вреднује догађаје и 1СЈ.3.4.5. употребљава речи у
поступке ликова у тексту (нпр. објашњава основном и
зашто је лик поступио на одређен начин, пренесеном/фигуративном
или вреднује крај приче у односу на своје значењу
предвиђања током читања текста, или
износи свој став о догађајима из текста)