Em SM

SINHRONE MAŠINE
Literatura:
1. A.E.Fitzgerald,
g , C. Kingsley,
g y, “Electric Machinery”,
y , McGraw-Hill.
2. Branko Mitraković, “Sinhrone mašine”, Naučna knjiga, Beograd.
3. Zlatko Maljković, Zvonimir Sirotić “Sinhroni strojevi”, FER, Zagreb.
SINHRONE MAŠINE
Podela sinhronih mašina prema obliku rot.:

-cilindrični rotor,,
-rotor sa isturenim polovima.
Podela sinhronih mašina prema pogonskoj maš.:
-turbogeneratori,
-hidrogeneratori,
-dizelgeneratori,
di l t i
-kompenzatori,
-motori.
Namotaji SM su:
-Pobudni,
-Armaturni,
-Prigušni.
SINHRONE MAŠINE
Turbogenerator. - Cilindričan rotor.
Pobudni namotaj je smešten u žlebove na 2/3 obima rotora.
Napon
p pobude
p je
j 30-500V. Izolacija
j nije
j izložena velikom
električnom polju. Zbog brzine obrtanja postoje snažna
mehanička naprezanja – centrifugalna sila.
SINHRONE MAŠINE
Hidrogenerator. – Rotor sa isturenim polovima.
Pobudni namotaj čini veliki broj navojaka manjeg preseka namotan
oko isturenih polova kroz koji teče jednosmerna struja i pri tom
stvara magnetski fluks u mašini.
pol
pobudni namotaj
SINHRONE MAŠINE
Hidrogenerator. – Rotor sa istaknutim polovima.
Polovi su napravljeni od feromagnetnih limova.
PRSTENASTI STATOR ((vetrogeneratori)
g ) I POBUDNI NAMOTAJ - ENERCON
Armaturni namotaj
U njemu se indukuje napon i kroz njega teku struje opterećenja
opterećenja.
Mora biti dimenzionisan tako da može trajno podnositi nazivne
vrednosti napona
p (do
( Un = 27 kV)) i struja
j (do
( In = 30 kA).
)
Prigušni namotaj
Ugrađuje se u SM u cilju prigušenja njihanja
SM, prigušenja inverznog obrtnog polja i
omogućavanja asinhronog zaleta sinhronog
motora i kompenzatora.
p
Ugrađuje se u polne nastavke istaknutih polova
na rotoru (HG) ili pri vrhu rotorskih žlebova
((TG).
) TG se izrađujuj i bez prigušnog
p g g namotaja
j
jer se masivno gvožđe rotora može posmatrati
kao “kavez”.
SINHRONA MAŠINA
Mogući
M ći radni
d i režimi
ži i SM su:
1. GENERATORSKI. Proizvodnja aktivne električne
energije Istovremeno sa proizvodnjom aktivne energije
energije. energije,
reaktivna energija se može proizvoditi ili trošiti.
2 MOTORSKI.
2. MOTORSKI Potrošnja aktivne električne energije.
energije
Istovremeno sa potrošnjom aktivne energije, reaktivna
energija se može proizvoditi ili trošiti.
3. KOMPENZATORSKI. Motorski prazan hod. Reaktivna
energija se može proizvoditi ili trošiti.
SINHRONA MAŠINA
Proizvodnja i potrošnja aktivne energije.
energije
Proizvodnja reaktivne snage SM priključene na mrežu

beskonačne snage reguliše se pobudnom strujom.
Proizvodnja aktivne snage SG priključene na mrežu
b k
beskonačne
č snage reguliše
liš se turbinom,
t bi veličinom
liči
momenta pogonske mašine.
Međutim proizvodnje P i Q ne mogu se posmatrati
nezavisno. Promena pobudne struje praćena je pre svega
promenom Q ali i promenom .
SINHRONA MAŠINA
energije
Q
M G
Natpobuđen Natpobuđen
P
M G
P t b đ
Potpobuđen P t b đ
Potpobuđen
Radni režimi SM
SINHRONA MAŠINA
energije
U poglavlju o elektromehaničkom pretvaranju energije
definisano je da je Pe > 0 kada ulazi u mašinu.
mašinu Za takvu
definiciju smera snage mc >0 u motorskom režimu rada.
3
B̂rez mc  M  I r  I m sin 
2
  0   0 B̂r
 0  0 Ako se redefiniše smer snage
g tj.
j
prilagodi generatorskom režimu
B̂r G M promenom smera struja, tada se menja
i predznak .
Predznak ugla opterećenja Kako nastaje ?

?
INDUKTIVNOSTI SINHRONE MAŠINE
Za SM sa trofaznim namotajem na statoru i pobudnim
namotajem na rotoru, fluksni obuhvati pojedinih namotaja
su:
 a  Laa  ia  Lab  ib  Lac  ic  Laf  i f
 b  Lba  ia  Lbb  ib  Lbc  ic  Lbf  i f
 c  Lca  ia  Lcb  ib  Lcc  ic  Lcf  i f
 f  L fa  ia  L fb  ib  L fc  ic  L ff  i f r
m
Kako glase pojedine a

induktivnosti SM?
Sopstvena induktivnost rotorskog namotaja:
L ff  L ffo  L f
Lffo deo sopstvene induktivnosti pobudnog namotaja koji
potiče od osnovne komponente fluksa u vazdušnom
zazoru.
Kako pobudni namotaj uvek vidi isti magnetni otpor to Lff
nije funkcija pozicije rotora nezavisno od toga da li je rotor
isturen ili je cilindričan. r
m
a
Međusobna induktivnost između namotaja statora i
pobude je :
Laf  L fa  M  cos  m ele
 m ele  p   m  m  s  t  
m
a
Induktivnosti statorskih namotaja- SOPSTVENE.
Ako jje rotor cilindričan tada su sopstvene
p induktivnosti statorskih
namotaja jednake i iznose:
 aao
Laa  Lbb  Lcc  Laao  La Laa 
ia
Induktivnosti statorskih namotaja- MEĐUSOBNE.
SO
 ba  aao 1
Lab   cos(60)   Laao
ia ia 2
Lab  Lba  Lac  Lca  Lbc  Lcb
 aao
a
 ba
b
c
Kada se u jednačinu za fluksni obuhvat smene navedene
induktivnosti dobija se:
 a  Laa  ia  Lab  ib  Lac  ic  Laf  i f
 
 a  Laao  La  ia  Laao  ib  ic   Laf  i f
1
2
Kada je radni režim simetričan tada je: ia  ib  ic  0
3 
 a   Laao  La   ia  Laf  i f  Ls  ia  Laf  i f
2 
1
Gde je sinhrona induktivnost: Ls  Laao  Laao  La
2
Ovo je induktivnost koju vidi faza a u simetričnom režimu.
Sa ½ uzet je uticaj druge dve faze. Amplituda vektora
obrtnog polja je 3/2 od vektora polja koga bi stvorila samo
faza a pa odatle sledi da i induktivnost mora biti 3/2Laao.
SINHRONA MAŠINA -Vektorski dijagram
Cilj je da se izvede dijagram EMS- vektorski dijagram SM. Posmatra se
natpobuđen SG SG. Trenutna vrednost EMS faze:
dia dLaf
Elektromotorna sila faze:  ea  LS If  m
dt d Ê0
Elektromotorna sila praznog hoda: M   I f
Eˆ 0 
2
se rađe koristi umesto pobudne struje i pobudnog fluksa. Magnetni fluks
u zazoru SM zavisi od struja u svim namotajima. U ph. SM postoji samo
pobudna struja koja stvara fluks .
SINHRONA MAŠINA - Vektorski dijagram
 3  dia
 ea   L  Laao    e0
 2  dtd
MPS struje armature zajedno sa MPS pobudne struje stvara rezultantnu
MPS kojaj stvara rezultantni (ukupni)
( p ) fluks. Delovanje
j armaturne struje
j
nazivamo reakcijom armature. Uticaj reakcije armature uvažen je sa
induktivnošću (reaktansom) reakcije armature 3/2Laa0 .
Ako zanemarimo omski otpor namotaja i usvojimo generatorske
smerove struje statora tada je:
d  3  dia
u   L  Laao    e0
dt  2  dt
dia
L  jX  Iˆ
dt
3 di
Laao a  jX a I
2 dt
Uticaj aramturne struje

na ukupni fluks u vz.
SINHRONA MAŠINA - Vektorski dijagram
Prethodna jednačina za indukovanu EMS je
Eˆ 0  Uˆ  jX s Iˆ u vremenskom domenu pa se može preći u
fazorski domen. Jednačina naponske
jX Iˆ
a a ravnoteže glasi:
jX  Iâ Uˆ  Eˆ 0  jX a Iˆ  jX  Iˆ
Ê0 Û
  ˆ
Ia
Zajedničkom
Z j d ičk EMS opisano
i jje stanje
t j
magnetnog kola SM.
Vektorski dijagram Eˆ  Eˆ 0  jX
j a Iˆ
nadpobuđenog SG.
Sinhrona reaktansa:
X s  X a  X
SINHRONA MAŠINA
Vektorski dijagram
Uvažavajući omski pad napona dobija se:
jX s Iˆ Eˆ 0  Uˆ  R  Iˆ  jX s  Iˆ
Eˆ 0  Uˆ
RIˆ
Ê0 Û Xa X R
  Iˆ 
Iˆ
Ê0 Ê Û
Vektorski dijagram natpobuđenog SG, cos ind, Q se

proizvodi, Q>0.
SINHRONA MAŠINA Vektorski dijagram
Za dovoljno velike vrednosti ugla . Eˆ 0  Uˆ
jX s Iˆ RIˆ Često se u vektorskim dijagramima umesto MPSila

prikazuju struje ali se mora preračunati Ia na stranu
pobude. Armaturna
pobude atu a struja
st uja p
preračunata
e aču ata na
a st
stranu
a u
Êˆ 0 Û pobude dobija se iz jednakosti MPS koju proizvodi
 armaturna struja i MPS koju bi proizvodila fiktivna
struja If.
If
 3 4 N a 2 I a ef
 k na 
4 N f I f
 k nf
Iˆ 2 2p  2p
3 k na N a
I f  I a ef  g  I a ef
Vektorski dijagram potpobuđenog 2 knf N f
SG cos cap,
SG, cap Q se troši
troši, Q<0
Q<0.
E0 X a X a  2 k nf  N f 
R I no   I a ef      I f  I f

Xs Xs X s  3 k na  N a 

I f Xs Iˆ Û
U
SINHRONA MAŠINA
Vektorski dijagram
Neka se SM posmatra u motorskom režimu rada. Sada je
povoljnija definicija znaka električne snage da je Pe>0 kada
se troši.
Za motor kao potrošač aktivne snage ima se rad sa cos ind
kada je Q>0, SMo uzima i aktivnu i reaktivnu snagu.
Za motor kao potrošač aktivne snage ima se rad sa cos
cap kada je Q<0,
Q<0 SMo uzima aktivnu a proizvodi reaktivnu
snagu.
SINHRONA MAŠINA
Vektorski dijagram
RIˆ Û Uˆ  Eˆ 0  R  Iˆ  jjX s  Iˆ
jX s Iˆ Xa X R
Ê0
E

Iˆ Ê0 Ê Iˆ Û
 
Slika 2.13
Vektorski dijagram potpobuđenog SMo, cos ind, Q se troši,

Q>0.
Q>0
SINHRONA MAŠINA
Vektorski dijagram
Uˆ  Eˆ 0  R  Iˆ  jX
j s  Iˆ
jX s Iˆ
Rs Iˆ Indukovana EMS kasni za U
Ê0
E R
Û
 
I f Xs Iˆ Uˆ
Iˆ 
Slika 2
2.14
14
Vektorski dijagram natpobuđenog SMo, cos cap, Q se
proizvodi Q<0.
proizvodi, Q<0
SINHRONA MAŠINA
Ugaona karakteristika SM
Sada će biti određene sledeće zavisnosti P() i Q(). Ako se
zanemari R
R, pretpostavi da je namotaj statora spregnut u Y, Y i
pođe od vektorskog dijagrama natpobuđenog SG može se
napisati: P  3  U  I cos  E0  sin   X s  I  cos 
 E0 P ( )  Pmax  sin 
jX s Iâ P ( )  3U  sin 
Xs P
If1 >If2 >If3
Êˆ 0 Û
U e0
p ( )  u  sin 
  ˆ xs

Ia /2 
Ugaone karakteristike SG za pmax1 >pmax1>pmax1
If1>If2>If3.
SINHRONA MAŠINA
Šta predstavlja snaga dobijena ugaonom karakteristikom?
P  g es  g Fe  Pc  Pobrtno MOTOR
P  g es  g Fe  Pc  Pobrtno GENERATOR
Ilustracija stabilnog područja rada.
mm  Pm    P P pmax
Neka SM radi u motorskom režimu rada. Neka B
usporavati, raste ,
poraste MRM, rotor počinje usporavati 
raste snaga koju motor uzima iz mreže sve dok se A
neizjednači snaga koju motor predaje sa snagom 
koju zahteva RM. U statički stabilnom području /2 
rada /2 promena  usled malog poremećaja je
praćena pojavom razlike momenata koja održava
generator u sinhronizmu.
SINHRONA MAŠINA
Koliko je SM daleko od ispada iz sinhronizma govori
sačinilac statičke preoptereti
preopteretivosti.
osti Mogućnost
Mog ćnost
preopterećenja je utoliko veća koliko je  manje. Stabilnost
SG pri zadatom P koju šalje u mrežu zavisi od vrednosti
njegove pobudne struje.
P pmax1>pmax1>pmax1 
Pmax

1
P sin 
If1>If2 >If3
Pgen.
gen

/2 
SINHRONA MAŠINA
Da bi se odredila zavisnost Q() ponovo se polazi od
vektorskog dijagrama natpobuđenog SG:
 Q  3  U  I sin  E0  cos   U  X s  I  sin 

jX s Iâ U
Q ( )  3  E0 cos   U 
Xs
Ê0 Û
  ˆ
Ia
Uslov da bi se Q proizvodila je da: E0 cos   U

Uslov da bi se Q trošila je da: E0 cos   U
SINHRONA MAŠINA
Energetski bilans SM
Gubici u SM su:
g es  PCus  3  R  I 2
-gubici
gubici u namotima statora,
statora
-gubici u gvožđu statora, g Fe
-mehanički gubici, gm
-gubici pobude. U f I f
Uggeneratorskom režimu rada ulazna snaga g je
j mehanička.
Koeficijent korisnog dejstva iznosi:
Pizlazno P P
Pm  P   p g   
Pulazno Pm P   p g
U motorskom režimu rada ulazna snaga je električna.
Koeficijent korisnog dejstva iznosi:
Pizlazno Pm P   p g
Pm  P   p g   
Pulazno P P
q SINHRONA MAŠINA
E0 dq reaktanse
Fa I a
a
d
Ff  f
d f
ea  
dt 
j
E0   j  f    f  e 2
Podužna osa – d‐osa je osa simetrala pola.
Poprečna osa – q‐osa je simetrala među polnog prostora.
q SINHRONA MAŠINA
E0 dq reaktanse
d Ia
Ff  f a Fa
Ista MMF armature kao u prethodnom slučaju stvoriće veći

fluks reakcije
j armature jerj deluje
j u pravcu
p d ose gde
g je j
vazdušni zazor manji. Prema tome kod mašine sa
isturenim polovima više nije moguće samo pomoću jedne
reaktanse
kt uzeti
ti u obzir
b i reakciju
k ij armature
t (kod
(k d TG Xa). )
Blondelova teorija dveju reakcija. Po ovoj teoriji sve
veličine u HG rastavljaju se na podužne i poprečne
komponente.
SINHRONA MAŠINA
dq reaktanse
Zbog oblika vazdušnog zazora u q osi pored osnovne

komponente fluksa
f postoji i dominantan 3
3. harmonik
fluksa, a time i elektromotorne sile.
M ž se pokazati
Može k ti da
d su indukovane
i d k EMS usled
l d trećeg
t ć
harmonika fluksa reakcije armature, u pojedinim fazama
istofazne:
E3, a  2  V3 cos3t  3 
E3,b  2  V3 cos3t  120  3   2  V3 cos3t  3 
E3,c  2  V3 cos3t  120  3   2  V3 cos3t  3 
TREĆI HARMONIK JE HARMONIK NULTOG REDOSLEDA

REDOSLEDA.
SINHRONA MAŠINA
dq reaktanse
Ako struja statora kasni za indukovanom elektromotornom
silom tada se može nacrtati:
q
E0
Faq I aq Fa , I a
a  aq a
d r
 f Fad , I ad  ad
MPS statora (armature) Fa je neka vrsta reakcije na magnetnu pobudu

rotora ((Lencov zakon)) p
pa se ta pojava
p j naziva reakcija
j indukta
(armature).
q
E0
SINHRONA MAŠINA
dq reaktanse Faq I aq Fa , I a
a  aq a
d r
 f Fad , I ad  ad
Struja statora, MMF indukta, mogu se razložiti na d i q

k
komponentu.t OOve kkomponentet stvaraju
t j odgovarajuće
d j ć
komponente fluksa koji se mogu reprezentovati sa
odgovarajućim reaktansama reakcije indukta Xadd i Xaq.
Kada se uvaži i rasipanje dobijaju se sinhrone reaktanse:
X d  X ad  X  X q  X aq  X  X q  0,5  0,8X d
U jednačini naponske ravnoteže Eˆ 0  Uˆ  R  Iˆ  jX s  Iˆ
treba uvažiti Iˆ  Iˆd  Iˆq
SINHRONA MAŠINA
dq reaktanse
Jednačina naponske ravnoteže za statorski namotaj, kada se uvaže
upravo uvedene sinhrone reaktanse i razlaganje na komponente
glasi:
Eˆ 0  Uˆ  R  Iˆ  jX d  Iˆd  jX q  Iˆq
Uˆ  Eˆ 0  R  Iˆ  jX d  Iˆd  jX q  Iˆq
Ove jednačine mogu poslužiti za konstruisanje vektorskog

dij
dijagrama SM sa isturenim
i t i polovima
l i u generatorskom
t k i
motorskom režimu rada.
SINHRONA MAŠINA
Vektorski dijagram SM sa isturenim polovima
q
jX q Iˆq Eˆ 0  Uˆ  jX
j d  Iˆd  jX
j q  Iˆq
Ê0
jjX d Iˆd
Û d-q ose su ucrtane prema IEC 60034-10


Iˆq  Iˆ
N
d Iˆd
Vektorski dijagram natpobuđenog SG, cos ind, Q se
proizvodi, Q>0.
SINHRONA MAŠINA
q
jX q Iˆq Eˆ 0  Uˆ  R  Iˆ  jX d  Iˆd  jX q  Iˆq
Ê0 jX d Iˆd
 RIˆ
Iˆq Iˆ Û

N
d Iˆd
Vektorski dijagram potpobuđenog SG, cos cap, Q se troši,
Q<0.
SINHRONA MAŠINA
q Uˆ  Eˆ 0  R  Iˆ  jX q  Iˆq  jX d  Iˆd
jX q Iˆq
RIˆ
X d Iˆd
jX
Ê0

Iˆ
Û  Iˆq
N
d Iˆd
Vektorski
e to s d dijagram
jag a potpobuđenog S o, cos ind,
potpobuđe og SMo, d, Q se troši,
t oš ,
Q>0.
SINHRONA MAŠINA
ˆ q Uˆ  Eˆ 0  jX q  Iˆq  jX d  Iˆd
jX q I q
jX d Iˆd Ê0

U
Û
Iˆq
Iˆ 
N
d Iˆd
Vektorski dijagram nadpobuđenog SMo, cos cap, Q se
proizvodi Q<0.
proizvodi, Q<0
SINHRONA MAŠINA
Ugaone karakteristike SM sa isturenim polovima
q ˆ Ako se pođe od vektorskog dijagrama
jX q I q natpobuđenog SG tada se može napisati:
U
Ê0 U sin   X q  I q  I q  sin 
jX d Iˆd Xq
Û
U E0  U cos 
E0  U cos   X d  I d  I d 
 Xd
Iˆq  
d q d 
Î Sˆ  U  I*  3 U  jU  I  jI 
q 
 3U d  I d  U q  I q   j U q  I d  U d  I q 
d Iˆd
P  3U d  I d  U q  I q 
P  3U  sin   I d  U  cos   I q 
SINHRONA MAŠINA
E0 U 2  1 1 
P ( )  3U i  3
 sin  i 2
 sin
Xd 2  X q X d 
   
Osnovna Reluktantna
e0 u 2  1 1 
p ( )  u  sin     sin 2  mc
xd 2  xq xd 
Da bi se dobio bolji osećaj o kolikom se opterećenju SM

radi
di bez
b obzira
b i na njenu
j veličinu
liči koristi
k i ti se sistem
i t r.j.
j (pu).
( )
Normalizovana vrednost razvijenog momenta i snage
izražene u relativnim jedinicama su iste
iste. P ( )
mc ( ) 

SINHRONA MAŠINA
E0 U 2  1 1 
P ( )  3U i  3
 sin  i 2
 sin
Xd 2  X q X d 
   
Osnovna Reluktantna
P ( )
 0 G  0 M mc ( ) 

dP ( ) E0 
2 1 1 
 3U  cos   3U   cos 2
d Xd  Xq Xd 
 
Momenat pod čijim dejstvom HG ostaje u sinhronizmu usled
dejstva poremećaja tj. sinhronizaciona komponenta
momenta:
1 dP ( )
msinhro  
 d
SINHRONA MAŠINA
Ugaona karakteristika P().
Reluktantna komponenta povećava ukupnu snagu koja se može odati odati.

HG za istu predatu snagu ima manji  od TG. Nagib karakteristike
(dP/d) je veći nego kod TG pa se oscilacije m (P) pri naglom
rasterećenju
t ć j brže
b ž priguše
i š nego kod
k d TG.
TG
SINHRONA MAŠINA
dP ( ) E0 
2 1 1 
 3U  cos   3U   cos 2
d Xd  Xq Xd 
 
Pod dejstvom reluktantne komponente momenta oblast
stabilnog rada je modifikovana i manja je od /2. Kritični
ugao opterećenja se dobija iz uslova da je:
dP ( )
0   kr
d
2
Xq E0  Xq E  1
cos  kr     0  
X d  X q 4U  X d  X q 4U  2
 
SINHRONA MAŠINA
q
Reaktivna snaga:
g jX q I q
Ê0
jX d I d

Q  3 Uq  Id  Ud  Iq  
Û
U
Q  3U  cos   I d  U  sin   I q 
Iq  Iˆ
d Id
SINHRONA MAŠINA
Reaktivna snaga:
E0 U 2  1 1  U 2  1 1 
Q ( )  3U  cos   3   cos 2  3 
Xd 2  X q X d  2  X d X q 
Reaktivna snaga sinhronog

kompenzatora:
p
U
Q (  0)  3 E0  U 
Xd
SINHRONA MAŠINA - Prazan hod generatora
U ogledu
l d praznog hoda
h d određuje
d đ j se karakteristika
k k i ik ph hi
gubici u ph. K-ka ph je k-ka magnetnog kola tj.B=f(mps),
odnosno =f(If). Dobija se u ogledu praznog hoda dok pogonska mašina
obrće rotor stalnom brzinom (sinhronom?). Za pojedine vrednosti struje
pobude na krajevima statora se meri napon odnosno E0 umesto B ili .
Struja pobude praznog hoda:

Silnice indukcije tokom ph.
Ifg – nezasićene mašine
If0 ‐ stvarna
SINHRONA MAŠINA – Gubici u praznom hodu generatora
• Gubici trenja i ventilacije Ptr,v – konstantni (brzina obrtanja ns)
• Gubici u pobudnom namotaju PCuf
• Gubici u gvožđu PFe – usled vrtložnih struja i histerezisa
Gubici usled vrtložnih struja i

histereze se računaju po
delovima magnetnog kruga
gvožđa statora prema:
PFe V  kV  f 2  Bm
2
 d 2  mFe
2
PFe
F H  k H  f  Bm  mFe
F
SINHRONA MAŠINA – Kratak spoj generatora
U kratkom spoju sve tri faze statora su u spoju,
pogonska mašina obrće rotor (stalnom brzinom?).
Meri se struja statora za pojedine vrednosti struje
pobude. Dobija se karakteristika kratkog spoja SM.
Karakteristika kratkog spoja je linearna jer se tokom kratkog spoja
zasićenje može zanemariti. Struja statora tokom kratkog spoja
kasni za indukovanom EMS za  /2, jer je Xs>>R.
Xa X R Rezultantna MPS je mala pa je i
 nivo fluksa u mašini mali, tj.
Ê0 Ê Iˆ mašina je nezasićena i pri znatnim
vrednostima If, Ia.
E0 q
I  f ( ns )
I In Xs E0
( Ik )
Fr E  I  X  Fa I
Ifk If
d
Ff
Xa X
SINHRONA MAŠINA

Vektorski dijagram SM u kratkom spoju Ê0 Ê Iˆ
VD prema ekvivalentnoj šemi. Formalno

objašnjenje za vektorski dijagram. Ff (Ifk) stvara E0
koja kroz armaturu potera induktivnu struju
kratkog spoja a usled reakcije armature javlja se
pad napona I·Xa pa osataje napon E koji pokriva
rasipni
i i padd napona.
E-EMS u kratkom spoju;

p j ;
Ifk-pob.struja u kratkom spoju;
g- faktor preračunavanja armaturne struje na
pobudnu stranu;
gI- arm.struja redukovana na pobudnu stranu
tj.pobuda za reakciju armature.
VD p
primeren fizičkojj slici u mašini. Ff i
armaturna struja daju rezultujuću MPS koja
generiše E tako da je E=IX. EMS E 0,2Un.
Xa X
Prazan hod i kratak spoj SM  ˆ
Ê I
Karakteristike praznog hoda i kratkog spoja omogućuju Ê 0
d se odredi
da d di sinhrona
i h reaktansa
kt Xs.
X Pri
P i If0n dobijamo
d bij Un u p.h,h a prii
ovoj struji u kratkom spoju teče struja armature Ik, pa iz ekv. kola sledi
Zasićena Xs: linija vazdušnog zazora
E U modifikovana
difik linija
li ij
X s zas.  ca  n [] d
I ba Ik E0 vazdušnog zazora
X s zas. Un In
xs zas.   [ r.j.
rj] I
ZB Ik Un Un PH
I I fkn c
xs zas.  n  [r.j.]
I k I f 0n
0n
E
KS
Nezasićena Xs: X s nezas.  da
I ba f
I fkn In
xs nezas.  r.j.
rj b
I fg Ik
xs nezas. I f 0n a e
  1,05  1,2 Ifg If0n Ifkn
If
xs zas. I fg
Ako SM radi priključena na krutu mrežu tada se E0 ne menja po
karakteristici praznog hoda nego po modifikovanoj liniji vazdušnog
zazora jer je U≈E≈·=const. ‚tj. ova linija predstavlja stalan nivo
magnetne saturacije.
Prazan hod i kratak spoj SM I f 0n 1
kk    0,4  0,5
Često korišćen parametar SM je kratkospojni odnos. I fkn xs
Ako kk, xs,vazdušni
 vazdušni zazor,
zazor Ff(If),
Ff(If) Pcuf,
Pcuf zapremina,cena.
zapremina cena
Istorijski kk se smanjivalo od 0,8÷1 na 0,4÷0,5.
Zasićena Xs: [r.j.]

I fkn If
xs zas.  
1
r.j.j  If
I f 0n kk
Nezasićena Xs:
If
Ifg If0n Ifkn
Ifkn-pob.struja kod koje kroz kratkospojni armaturni namot teče nazivna struja;
If0n-pob.struja
b t j kodk d koje
k j se indukuje
i d k j u ph.
h nazivni
i i napon;
Ifg- deo pob.struja koji odgovara samo vazdušnom zazoru (pokriva njegov
magnetski pad napona).
Prazan hod i kratak spoj SM
Za SG podaci: Y; 6300V; 1468A; 16MVA; cos=0,8; 3000min-1; 50Hz
Pobuda: 115V; 470A. If0n = 169A; Ifkn = 311A;
140
120
Eo=U
Un=100%
100% Ik=IIn=100%
100%
100
ems ph; struja ks [%]
a struja
80
nalna pobudna
Ems ph
60 struja ks
Ifkn
fk
nomin
Ifn
40
Ifon
20
0
0 50 100 150 200 250 300
Ifkn 350 400 450 Ifn 500
Ifon
pobudna struja If [A]
SINHRONA MAŠINA
Prazan hod i kratak spoj SM
[r.j.]
If
If
Rezultantnoj struji pobude sa vektorskog

dijagrama nanetoj na karakteristiku ph (tačka
A) odgovara
d EMS E koja
k j je
j jednaka
j d k rasipnom
i
naponu (kateta AB) dok je kateta AC arm.struja
redukovana na pobudnu stranu to je reakcija
armature Trougao ABC je trougao kratkog
armature.
E B spoja.
C If
A Ifg If0 Ifk
Ako se od struje Ifk odbije reakcija armature gI dobija se rezultujuća pobudna
struja Ifrez (tačka A)
A). Ovoj pobudnoj struji odgovara napon E tako da kateta AB
predstavlja rasipni pad napona na X. Trougao ABC je trougao kratkog spoja i on
predstavlja padove napona kod nazivne struje In i cos=0(ind).
Kateta trougla ABC su proporcionalne sa strujom armature.
ODREĐIVANJE POBUDNE STRUJE – Potijeov trougao
Fazorski dijagram nije tačan za određivanje potrebne If iz E0. Rasipno
polje
lj rotora
t utiče
tič na povećanje
ć j potrebne
t b strujet j pobude
b d ∆if različito
ličit za
razne faktore snage opterećenja (veći ∆if je kod lošijeg faktora snage).
Dodatna pobudna struja je potrebna zbog međupolnog rasipanja i nekih
drugih efekata koji nisu uzeti u obzir pri crtanju fazorskog dijagrama.
Potijeova reaktansa xp je korigovana reaktansa rasipanja armature usled

uticaja rasipanja rotora tako da je xp = (1,05÷1,2)x .
Potijeov trougao je prošireni trougao kratkog spoja generatora u kojem je uzet u
obzir uticaj dodatne pobudne struje. Potijeov pad napona Up = IXp je veći od EMS
indukovane u trajnom kratkom spoju.
If
If
Kolika je potrebna If struja pa da se kroz armaturu protera 0,5In

čisto induktivne struje?
-isprekidani trougao-
SINHRONA MAŠINA
Određivanje Xd i Xq
U
Xd 
imin 2
U
Xq 
imax 2
Ako se rotor SM sa isturenim polovima priključene na mrežu, obrće

pogonskom mašinom,
mašinom brzinom različitom od sinhrone (kliza) može se
snimiti dijagram struje Ia.
Rasterećenje generatora
Zašto je Ifn>If0 i Ifk>If0?

Kvarovi kojima se zahteva isključenje generatora s mreže (rasterećenje)
dovode do porasta napona na generatoru U. Određujemo ga na osnovu
k k ph.
k-ke h T l iš se U = (30
Toleriše (3050%)Un.
50%)U
SINHRONA MAŠINA - Spoljna karakteristika turbogeneratora
Reg.rot RN-
R regulator
l t
POG.
MAŠ. S Potrošač
U
U=cons
=cons
SM radi na krutu mrežu ili na sopstvenu mrežu, gde napaja individualne
potrošače.
Pri radu na sops.mrežu na veličinu frekvencije i napona utiče i potrošač.
Struja SM se menja od 0 do struje kratkog spoja u zavisnosti od
potrošača.
Regulacijom If reguliše se napon, a regulacijom brzine obrtanja pomoću
regulatora
egu ato a naa pogo
pogonskoj
s oj mašini
aš reguliše
egu še se frekvencija.
e e c ja
Da bi dobili željenu frekvenciju napona pogonska mašina treba da daje
onoliku snagu kolika se troši na termogenoj komponenti potrošača. Ta
snaga zavisi od napona.
napona
Da bi dobili željeni napon treba regulisati pobudnu struju.
Za razliku od rada na krutoj mreži kad mreža guta sve što joj agregat
može dati
dati, u radu na vlastitoj mreži potrošač diktira zahtevanu aktivnu I
reaktivnu snagu. Potrošač diktira faktor snage.
SINHRONA MAŠINA Spoljna karakteristika turbogeneratora
Spoljna karakteristika SM predstavlja zavisnost napona od struje statora
k d SM radi
kada di na sopstvenu
t mrežu.
ž Ovde
O d će
ć biti izvedena
i d spoljna
lj k-ka
k k TG
uz stalnu brzinu obrtanja (što znači da SG daje snagu zahtevanu od
potrošača u svakom trenutku). Polazi se od vektorskog dijagrama
natpobuđenog TG.
 E02  U cos  2  U sin

i   X s  I 2
jX s Iâ
E02  U 2  2U  I  X s sin   X s2  I 2
Ê0 Û E02
2
  ˆ U  U I I2
Ia 1     2   sin  
E
 0 E 0 E 0  E0 
2
X  
s
1  u  2u  i  sin   i
2 2
 Xs 
Familija spoljnih karakteristika (elipsi) TG. Dobijene su pri stalnoj
pobudi i brzini obrtanja.
SINHRONA MAŠINA
Spoljna karakteristika turbogeneratora
1  u 2  2u  i  sin   i 2
u
Un cos =0cap Omski potrošač: 1  u2  i2
1,0
,0
0,8 Induktivni potrošač: 1 ui
cos =0ind
i d
i
1
ZAKLJUČAK: Ako se pobuda ne reguliše, napon
generatora neće ostati konstantan nego će se menjati
zavisno od veličine i karaktera potrošača.
SINHRONA MAŠINA
Familija spoljnih k-ka TG (u-i).
cos   0cap
cos   0ind
Struja pobude %
ra %
eneratora
cos   0ind
cos   0cap
Napon ge
S
Struja armature
N
Struja armature
Da bi se održao stalan
p na potrošaču
napon p pri
p
promeni opterećenja,
potrebno je menjati If.
SINHRONA MAŠINA
jX s Iâ 3 Spoljna karakteristika turbogeneratora
Ê 
03 jX s Iâ 2
Ê02 Šta učiniti da napon
j s Iâ1
jX statora ostane stalan
ako se struja statora
Ê01 promeni?
Û
U
Iâ3
 Iâ 2
 Iâ1
SINHRONA MAŠINA
jX s Iâ 3 jX s Iâ 2 jX s Iâ1
Ê03
E E Ê01 Û
Ê02 E U Šta učiniti da napon
Iâ 3 statora ostane stalan
 Iâ 2 ako se struja statora
promeni?
Iâ1
SINHRONA MAŠINA
jjX s Iâ1
Û
U
jX s Iâ 2 Ê01
Iâ 3
jX s Iâ 3
Iâ 2 
Ê02
Ê03 Šta učiniti da napon
Iâ1 statora ostane stalan
ako se struja statora
promeni?
SINHRONA MAŠINA
jX s Iâ 3
 jX s Iâ1
jX s Iâ 2 jX s Iâ3 jX s Iâ 2 jX s Iâ1 Û
Ê02
E jX s Iâ1 jX s Iâ 2 EÊ01
Ê01 Ê03 Ê02 Ê01 Ûˆ Iâ3
Û Iâ3 jX s Iâ3
Iâ 3
 Iâ 2 Iâ 2 
 Iâ 2 Eˆ 02
 Iâ1
Iâ1 EÊ03
Iâ1
1. Ako je opterećenje induktivno ili aktivno tada svaki
porast struje indukta i znači porast struje pobude kako bi
napon ostao isti.
2. Ako je opterećenje kapacitivno onda porast struje
indukta i pri malim opterećenjima
ć praćen
ć je smanjenjem
struje pobude.
3 Za bilo koju struju indukta i struje pobude se smanjuje
3.
kako cos menja karakter sa induktivnog na kapacitivni.
SINHRONA MAŠINA
Oblast mogućeg rada - Pogonska karta TG
Pogonska karta SM predstavlja skup dozvoljenih-dopuštenih radnih
tačaka u PQ ravni. Crta se u relativnim jedinicama. Zasniva se na
vektorsko fazorskom dijagramu mašine - strujnom.
vektorsko-fazorskom strujnom
Naponski Strujni
SINHRONA MAŠINA
Množenjem veličina u strujnom dijagramu s naponom dobija se
dijagram snage.
Strujni
SINHRONA MAŠINA
Oblast mogućeg rada - Pogonska karta
Dijagram snage sa uključenim ograničenjima predstavlja
pogonsku kartu.
kartu Ograničenja su usled:
1 Zagrevanja
1. Z j namotaja
t j statora
t t (Ia).
(I )
2. Zagrevanja pobudnog namotaja (If).
3. Stabilnosti.
4. Maksimalne i minimalne snage turbine.

Pogonska karta
Ograničenje zbog zagrevanja

namotaja
j statora Ia.
p2  q2  s2
U PQ ravni geometrijsko mesto tačaka konstantne prividne

snage
g p predstavlja
j kružnicu. Uz konstantan napon p statora
veličina kružnice je određena strujom statora. Koliko
najviše može biti velika kružnica? To je određeno
d
dozvoljenom
lj strujom
j statora. Strujom
S j prii kojoj
k j j se namotajj
statora neće pregrejati.
SINHRONA MAŠINA
Ako se pođe od ugaonih karakteristika P() i Q()

e0 u
p  u  sin  
q   e0 cos   u 
xs xs
Dobija se kružnica u p-q ravni kao geometrijsko mesto
tačaka mogućih snaga p i q TG.
 2 2 e0 
2
2  u 
p  q   u 
 x   xs 
 s
Pogonska karta TG p 2 
p  q
u 2 
2
 e0 
  u 
2
 x   xs 
 s
Da li su sve tačke
D t čk na ovojj e02
kružnici i dozvoljene? e0
Za  = 90
90°
e0 e01
pu  pmax u
e0
xs xs
u i
u 2 
q u2 q
xs
δ<90º
xs
ničenje δ
ogran
Dobija se ograničenje po maksimalnoj snazi koju TG može

predati. Ograničenje stabilnog rada TG.
Pogonska karta TG
Teoretska i p
praktična g
granica
stabilnosti TG.
Ograničenje rada SG definisano je
statičkom granicom stabilnosti. TG se
smeju opteretiti do =90°. Zbog
sigurnosti
g ne dopuštamo ni uglove
g
bliske prevalnom jer postoji opasnost od
ispada iz sinhronizma. Zato se definiše
praktična granica stabilnosti koja daje
određenu rezervu u snazi. Najčešće se
određuje rezerva od 0,1Sn.
Kod TG se jednostavnije definiše praktična praktična

stabilnosti. Za TG nedopušta se rada sa >70
granica stabilnosti >70°
Pogonska karta -TG
p 
2
2 2
u  e 
p 2   q     u 0 
 xs   xs 
Ograničenje zbog zagrevanja e03 
namotaja pobude If za TG.
e0n u
e0
e01 xs
u i

u2 q
xs
Kako u q-p k.s. stoje

ograničenja po Ia i If?
A koliko mogu
g biti velike kružnice na ovom dijagramu?
j g To jje određeno
veličinom dozvoljene If, a da se pri tome pobudni namotaj ne pregreje
 nominalnom strujom pobude.
2 2 p[pu ]
Pogonska karta TG 2  u 2   e0 
p  q   u 
 x   xs 
 s
ograničenje
u Ia<Ian
q (za i fmax )   e0  u   0,7  0,8[pu]
xs
q (za iamax )  1[pu]
u
e0
xs
u i
 q
u2
xs
ograničenje
ič j
If<Ifn
Kružnica koja predstavlja ograničenje maksimalne struje pobude ima

veći prečnik od kružnice koja predstavlja ograničenje po struji armature.
Pogonska karta
Ograničenje maksimalne i minimalne pobudne struje TG

U potpobuđ.režimu SM je podložna ispadu iz sinhronizma (malo Pmax) pa
se zbog
g sigurnosti
g ograničava
g Ifmin sa kojom
j rade SM. Regulacija
g j male If
može postati nesigurna zbog prirode samog regulatora. Ifmin=0,1÷0,3Ifn.
Pogonska karta TG
1 – maksimalna snaga Pmax ograničena turbinom,

2 – minimalna snaga Pmin ograničena turbinom,
3 - granica max induktivnih opterećenja zbog pregrevanja pobudnog nam.
4 - praktička granica statičke stabilnosti u kapacitivnom, potpobuđenom
području,
5 - granica po maksimalnoj armaturnoj struji Imax zbog pregrevanja
armature,
6 - granica po minimalnoj uzbudnoj struji If min.
Pogonska karta HG
SINHRONA MAŠINA
V- krive
Kod SM faktor snage se može menjati promenom struje
pobude tako da on bude induktivnog ili kapacitivnog
pobude,
karaktera - tj.može se podešavati na željenu vrednost.
Neka se razmatra motorski režim rada SM napajane
p j iz
mreže beskonačne snage. Aktivna snaga se može
odrediti kao: E0
P  3  U  I cos  P  3U  sin 
Û Xs
jX s Iˆ Šta će se promeniti pri promeni pobudne
struje pri konstantnom opterećenju na
Ê0 vratilu motora?
Iˆ Važi će:
  I cos   const. E0  sin   const.
const
SINHRONA MAŠINA
Ê V- krive
E E0  sin   const.
jX s Iâ 4 4
I cos   const.
Eˆ 3
Ovo su pprave duž kojih
j se
Û
U mora kretati vrh vektora
Ê2 EMS i I pri promeni pobudne
Iâ3 struje uz P=const.
Ê1
Iâ 4
 Iˆ Iâ1

a2
I a cos 
cap E sin  ind

SINHRONA MAŠINA
V- krive i krive regulacije
Familija krivih u kojoj je P Familija krivih regulacije u

parametar
p kojoj j cos p
j j je parametar
V krive ili Mordejeve karakteristike su familija karakteristika struja

armature-struja pobude u kojima je P-snaga opterećenja parametar.
parametar
SINHRONA MAŠINA
V- krive
Ponekada se krive regulacije crtaju kao If=f(I)

SINHRONA MAŠINA
V- krive i krive regulacije
granica stabilnosti
P=125%
Ia
1,0
100%
0,866
75%
0,707
,
50%
0,866
0,707
25%
cos =0ind
cos =0cap 0%
If o If
If0 struja koja obezbeđuje normalnu pobuđenost tj. pri ovoj If SM

nerazmenjuje Q sa mrežom.
mrežom If0 < Ifn.
Pri ovim razmatranjima pretpostvaljeno je da je U=const i f=const.
SINHRONI MOTORI
Klasična primena – pogoni gde nije potrebno regulisati brzinu i gde se ne
zahteva veći broj upuštanja i zaustavljanja. To su:
Motor generatorske grupe,
•Motor-generatorske
•Eelektromotorni pogoni
•sa snažnim pumpama,
•ventilatorima,
•ventilatorima
•kompresorima,
•mlinovima i drobilicama.
•Mali sinhroni motori raznih izvedbi.
izvedbi
Regulisani pogoni sa SMo. Napajanje preko pretvarača Ee, reguliše se
j napajanja
frekvencija p j j motora. Koriste se pretvrači
p Ee:
-jednosmernim međukolom
-ciklokonvertori.
Regulisani pogoni:
•SMo srednje i velike snage širokog raspona brzine obrtanja,
•Mlinovi u cementarama –rad sa velikim momentom i malom brzinom
obrtanja.
obrtanja
SINHRONI MOTORI
SMo iz mreže uzima aktivnu snagu upravo toliku da pokrije svoje gubitke
i preda na vratilu snagu koju zahteva radna mašina.
Zahteva li radna mašina

š veću
ć snagu, automatski će
ć SMo
S iz mreže
ž povući
ć
veću aktivnu snagu povećanjem ugla opterećenja .
Reaktivnu snagu motora moguće je menjati nezavisno o aktivnoj snazi;

to se postiže promenom pobudne struje.
Pokretanje. SMo treba iz stanja mirovanja dovesti do sinhrone brzine i
tada sinhronizovati na mrežu. Osnovne vrste pokretanja SMo su:
1. Asinhron zalet;
• Direktno (Ipol=4÷6In, Mpol=0,5÷1Mn),
• Y/ (Ipol=1,5÷2In, Mpol=0,2÷0,5Mn),
• Sa transformatorom.
2. Zalet pomoćnim (pony) motorom;
3. Zalet pomoću pretvarača učestanosti-sinhrono pokretanje.
SINHRONI MOTORI
SMo za asinhrono pokretanje imaju adekvatan prigušni namotaj na
rorotu ili masivne polove. Da bi se ograničila struja u pobudnom
namotaju tokom zaleta pobudni namotaj je kratko spojen preko
dodatnog otpornik Rdod=5÷10Rf.
Zalet SMo pony motorom je najstariji način pokretanja. Pony motor je

mehanički spojen sa sinhronim motorom, to je najčešće asinhroni
motor. Veličina pony motora određena je momentom opterećenja i
snagom
g gubitaka
g u SMo tokom pokretanja.
p j
Zalet pomoću pretvarača učestanosti omogućuje sinhroni zalet jer se

sinhronizam ostvaruje pri sasvim niskim učestanostima te se polako
diže napon i učestanost do nazivnih vrednosti. Ovo je skupo rešenje i
primenjuje se u pogonima predviđenim za regulaciju brzne ili gde ima
više SMo pa se postepeno jedan za drugim pokreću jednim pretvaračem.
pretvaračem
Pony motor
SINHRONI MOTORI
Radne k-ke SMo
SMo, If=const
If=const, U=const,
U=const f=const
P ‐ izlazna snaga ‐ snaga na vratilu

motora;
Pel - ulazna električna snaga;
Pg ‐ ukupni
p gubici;
g
SINHRONI MOTORI - Prednosti
Prednosti sinhronih motora u poređenju sa drugim vrstama motora:
•mogu biti građeni za velike snage i velike brzine (prednost nad DC )
•mogu raditi s pretvaračima s klasičnim paljenjem tiristora (prednost
u odnosu
od osu na a asinhrone
as o e motore).
oto e) Ti pretvarači
p et a ač mogu
ogu biti
bt ggrađeni
ađe zaa
područje velikih snaga i jeftiniji su od drugih vrsta.
Sporohodni motori su najčešće građeni s istaknutim polovima na kojima

su ugrađeni uz pobudne namotaje i prigušni namotaji.
SINHRONI MOTORI- na brodu
SMo se koriste na brodovima za disel električnu propulziju.
Na k
N kruzeru Queen
Q Elizabeth
Eli b th 2
•9MAN dizel motora
•3 SMo ALSTHOM 44MW
promenljive brzine obrtanja
SINHRONI MOTORI
Odnos potrebne brzine obrtanja i snage opredeljuju izbor sinhroni ili
asinhroni motor. SMo dobija prednost za aplikacije za velike snage i
male brzine obrtanja. Ako odnos pada u oblast preklapanja moraju se
uzeti druge
g odrednice za odabir motora.
kW
Kontrola cos i kompenzacija
reaktivne. Prednost SMo.
sinhroni
Efikasnost i ukupni troškovi.
Inicijalni troškovi su veći za SMo
ali zbog boljeg  ukupni troškovi
tokom životnog veka mogu biti
manjij nego
g kod AM.
Instalacija i zaštita. Prednost AM.
asinhroni
SISTEMI POBUĐIVANJA
Osnovni zadatak sistema pobude sinhronog generatora je da obezbedi
DC struju za pobudni namotaj.
Pored osnovnog zadatka sistem pobude sinhronog generatora

osigurava regulaciju napona na stezaljkama generatora i neke funkcije
zaštite generatora.
Zahtevi prema sistemu pobude u ostrvskom režimu rada:

•Regulacija napona vlastite mreže
F i j pobude
•Forsiranje b d u režimima
ži i kvara
k
Zahtevi prema sistemu pobude u radu na mrežu:

•Regulacija reaktivne snage
•Poboljšanja vezana sa stabilnošću
Sistemi pobude prema izvoru napajanja dele se na:

•Jednosmerne rotacione sisteme pobuđivanja,
Naizmenične rotacione sisteme pobuđivanja,
•Naizmenične pobuđivanja
•Statičke sisteme.
SISTEMI POBUĐIVANJA
Prema načinu pobuđivanja pobudne sisteme delimo na:
Nezavisne – napajanje iz budilice koja se vrti na istom vratilu generatora
Samopobuda – početna pobudna struja iz remanencije
Strana pobuda – napajanje iz vlastite potrošnje
SISTEMI POBUĐIVANJA – DC budilica
Jednosmerni
J d i rotacioni
t i i sistem
i t BUDILICA
pobude. Na istom vratilu SG nalazi
se DC budilica koja može imati
svoju pomoćnu budilicu.
Zbog problema s DC budilicom (skupo održavanje, ugljena prašina od

četkica koje kližu po kolektoru...) danas se ne koristi u novim
agregatima.
SISTEMI POBUĐIVANJA – Budilica je SG
Naizmenični rotacioni sistem pobude. Budilica je SG, pogonjen turbinom
na zajedničkom
j d ičk vratilu.
til Ispravljač
I lj č u pobudi
b di SG su didioded dok
d k se pobuda
b d
budilice napaja preko tiristora. Postoje klizni koluti i četkice na dva
mesta.
R t b
Rotor budilice
dili u HE Djerdap.
Dj d
SISTEMI POBUĐIVANJA- Beskontnaktna pobuda (Brushless)
Naizmenični rotacioni sistem pobude s rotirajućim diodama. Nema kliznih
prstenova (brushless). Budilica je SG inverzne konstrukcije (pobuda je na
statoru, armatura na rotoru). Rotirajući diodni most je na rotoru i on
ispravlja napon armature budilice
budilice. Pobuda budilice je na statoru,
statoru napaja
se iz SG sa stalnim magnetima. Nema kliznih kontakata ni četkica. Mana je
što nema direktnog merenja If.
SISTEMI POBUĐIVANJA – Staička pobuda
Statički sistem pobude. Napajanje pobude SG je sa stezaljki genratora ili
i nezavisnog
iz i izvora.
i Koristi
K i ti se pobudni
b d i transformator.
t f t Pobudna
P b d struja
t j je
j
upravljana tiristorskim ispravljačima. Napajanje pobude zavisi od napona
generatora odnosno stanja mreže. Postoje problemi u forsiranju pobude
tokom prelaznih režima.
SINHRONIZACIJA SG
Da bi se SG priključio na mrežu- sinhronizovao moraju se ispuniti
sledeći uslovi:
•napon generatora i napon mreže moraju biti jednaki EG=Um;
j generatora
•frekvencija g i frekvencija
j mreže moraju j biti jednake
j fG=f;
•redosled faza generatora i mreže moraju biti isti;
•u trenutku uključenja generatora na mrežu napon generatora i
napon mreže moraju biti u fazi.
fazi
Mogu se javiti velike struje izjednačenja i ogromni torzioni momenti
sa neželjenim posledicama
posledicama. Ako prethodni uslovi nisu zadovoljeni.
Napon mreže i napon na generatoru pre priključenja SG:
ua  U m sin t eaG  EmG sin G t
ub  U m sin t  2 / 3 ebG  EmG sin G t  2 / 3
uc  U m sin t  4 / 3 ecG  EmG sin G t  4 / 3
SINHRONIZACIJA SG
Ako su naponi jednaki (EG=Um) a učestanosti (fGf) se razlikuju tada je
razlika napona mreže i generatora:
   G     G 
ua  ua  eaG  2U m  sin
i  t   cos t
 2   2 
D
Dopušta
št se razlika
lik učestanosti
č t ti do
d 0,3Hz.
0 3H Kolika
K lik jje razlika
lik učestanosti?
č t ti?
SINHRONIZACIJA SG
Ispravan trenutak uključenja se može odrediti pomoću sijalica i

nultog voltmetra.
Sinhronoskop umesto.
SINHRONIZACIJA SG
U današnjim elektranama složeni uređaji za

automatsku sinhronizaciju.
SM sa stalnim magnetima
Osnovna p
podela motora sa stalnim magnetima
g
• Kolektorski DC motori
Pobudni namotaj je zamenjen sa stalnim magnetima (najčešće feritima)
smešteni su na statoru.
• Elektronikom komutovani motori.

Ovo je trofazni motor sa stalnim magnetima na rotoru. Statorski namoti su
napajani strujama trapeznog talasnog oblika pri čemu struju istovremeno
vode samo dve faze, što odgovara načinu rada mehaničkog kolektora.
• Sinhroni motori sa stalnim magnetima

Sinhroni motor sa stalnim magnetima je trofazni motor sa magnetima na
rotoru napajan strujama sinusnog talasnog oblika pri čemu struju
istovremeno vode sve tri faze.
Poslednje dve grupe su poznati kao Brushless DC motori (BLDC).

PM-synchronous
sy c o ous
motors with
position control
Source: ABB Sweden
Single-arm-robot with “brushless DC” PM synchronous motors

Magnetna pobuda u SM ostvarena je stalnim magnetima. Koja je
ekvivalentna
k i l t pobudnoj
b d j struji
t ji konstantnog
k t t iznosa
i čime
či se definiše
d fi iš
pobudni fluks također konstantnog iznosa.
Stalni magneti mogu biti postavljeni: a) na površinu rotora,
b) u unutrašnjost rotora i c) specijalno montirani
Xd = Xq Xd  Xq
Xd < Xq Xd > Xq
SM sa magnetima montiranim na površinu
radijalno ili paralelno magnetizirani magneti
• ugrađuju se magneti na bazi retkih zemalja visoke remanencije
((>0.8 T))
• magneti su zalepljeni na površinu rotora
• za dodatno osiguranje magneta od delovanja centrifugalnih sila pri
visokim brzinama koristi se ovojnica od staklenih vlakana ili
nemagnetskog čelika
• nisu pogodni za pogone koji zahtijevaju veliki raspon brzina obrtanja
SM sa magnetima montiranim u unutrašnjost rotora
magneti se magnetiziraju poprečno na najdužu stranicu
• koriste se magneti niske remanencije (0,2‐0,5 T) zbog ograničenja napona
pri maksimalnoj brzini u slučaju prekida napajanja. Mogu se koristiti i
magneti ti visoke
i k remanencijeij uz zaštitu
štit DC međukruga
đ k od
d prenapona
pravovremenim isključivanjem pretvarača.
• Xq > Xd
• osim elektromagnetskog,
elektromagnetskog razvijaju i reluktantni moment
• mogu se koristiti na visokim brzinama vrtnje
• pogodni su za pogone koji zahtevaju veliki raspon brzina (npr. električna
vuča)
SM Vektorski dijagram
Uˆ  Eˆ 0  IˆR  jX q  Iˆq  jX d  Iˆd

SM Vektorski dijagram
Uˆ  Eˆ 0  IˆR  jX q  I q  jX d  I d
Damper cage in synchronous machines
Damper cage of a 2-pole synchronous machine Asynchronous torque of damper cage (KLOSS)
 Synchronous machines oscillate at each load step, when operating at “rigid”
grid. The damper cage (= squirrel cage in rotor pole shoes) is damping these
oscillations of load angle (and of speed) quickly.
 Function of damper cage: Speed oscillation leads to rotor slip s.  So stator
field induces damper cage. Cage current and stator field give asynchronous
torque MDä, which tries to accelerate / decelerate rotor to slip zero = it damps
the oscillatory movement. The kinetic energy of oscillation is dissipated as heat
in the damper cage.
 For asynchronous starting, a BIGGER starting cage is needed due to big cage
losses.
TECHNISCH
Prof. A. Binder : Electrical Machines and Drives Institut für Elektrische
E
9/126 Energiewandlung • FB 18
UNIVERSITÄ
T
Damping of load angle oscillations
 Without damper cage: undamped oscillations at operation point: A (-Me, 0):

1 p  c
fe 
2 J
2Mb
 Damping asynchronous torque (KLOSS): (linearized) M Dä (s)  s  D s
sb
(2fe )2   2
fe 
2
E.g.:   1/   1/ 0.7  1.43s
fe  2 1.0932  0.72 2   1.087Hz
TECHNISCH
Prof. A. Binder : Electrical Machines and Drives Institut für Elektrische
E
9/127 Energiewandlung • FB 18
UNIVERSITÄ
T

Em SM

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Em SM

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

SINHRONE MAŠINE

Podela sinhronih mašina prema obliku rot.:

Proizvodnja reaktivne snage SM priključene na mrežu

Predznak ugla opterećenja Kako nastaje ?

Kako glase pojedine a

Uticaj aramturne struje

Vektorski dijagram natpobuđenog SG, cos ind, Q se

jX s Iˆ RIˆ Često se u vektorskim dijagramima umesto MPSila

Vektorski dijagram potpobuđenog SMo, cos ind, Q se troši,

 Q  3  U  I sin  E0  cos   U  X s  I  sin 

Uslov da bi se Q proizvodila je da: E0 cos   U

Ista MMF armature kao u prethodnom slučaju stvoriće veći

Zbog oblika vazdušnog zazora u q osi pored osnovne

TREĆI HARMONIK JE HARMONIK NULTOG REDOSLEDA

MPS statora (armature) Fa je neka vrsta reakcije na magnetnu pobudu

Struja statora, MMF indukta, mogu se razložiti na d i q

Ove jednačine mogu poslužiti za konstruisanje vektorskog

Û d-q ose su ucrtane prema IEC 60034-10

Da bi se dobio bolji osećaj o kolikom se opterećenju SM

Reluktantna komponenta povećava ukupnu snagu koja se može odati odati.

Reaktivna snaga sinhronog

Struja pobude praznog hoda:

Gubici usled vrtložnih struja i

VD prema ekvivalentnoj šemi. Formalno

E-EMS u kratkom spoju;

Zasićena Xs: [r.j.]

Rezultantnoj struji pobude sa vektorskog

Potijeova reaktansa xp je korigovana reaktansa rasipanja armature usled

Kolika je potrebna If struja pa da se kroz armaturu protera 0,5In

Ako se rotor SM sa isturenim polovima priključene na mrežu, obrće

Zašto je Ifn>If0 i Ifk>If0?

 E02  U cos  2  U sin

jX s Iâ 3 jX s Iâ 2 jX s Iâ1

2. Zagrevanja pobudnog namotaja (If).

4. Maksimalne i minimalne snage turbine.

Ograničenje zbog zagrevanja

U PQ ravni geometrijsko mesto tačaka konstantne prividne

Ako se pođe od ugaonih karakteristika P() i Q()

Dobija se ograničenje po maksimalnoj snazi koju TG može

Kod TG se jednostavnije definiše praktična praktična

Kako u q-p k.s. stoje

Kružnica koja predstavlja ograničenje maksimalne struje pobude ima

Ograničenje maksimalne i minimalne pobudne struje TG

1 – maksimalna snaga Pmax ograničena turbinom,

cap E sin  ind

Familija krivih u kojoj je P Familija krivih regulacije u

V krive ili Mordejeve karakteristike su familija karakteristika struja

Ponekada se krive regulacije crtaju kao If=f(I)

If0 struja koja obezbeđuje normalnu pobuđenost tj. pri ovoj If SM

Zahteva li radna mašina

Reaktivnu snagu motora moguće je menjati nezavisno o aktivnoj snazi;

Zalet SMo pony motorom je najstariji način pokretanja. Pony motor je

Zalet pomoću pretvarača učestanosti omogućuje sinhroni zalet jer se

P ‐ izlazna snaga ‐ snaga na vratilu

Sporohodni motori su najčešće građeni s istaknutim polovima na kojima

Instalacija i zaštita. Prednost AM.

Pored osnovnog zadatka sistem pobude sinhronog generatora

Zahtevi prema sistemu pobude u ostrvskom režimu rada:

Zahtevi prema sistemu pobude u radu na mrežu:

Sistemi pobude prema izvoru napajanja dele se na:

Zbog problema s DC budilicom (skupo održavanje, ugljena prašina od

Ispravan trenutak uključenja se može odrediti pomoću sijalica i

U današnjim elektranama složeni uređaji za