Univerzitet u Beogradu

Saobraćajni fakultet
Odsek za logistiku

Predmet: Špedicija i agencijsko poslovanje

Organizacija i ugovaranje međunarodnog transporta

 Drumski transport,
 Železnički transport,
 Vazdušni transport,
 Rečni transport,
 Pomorski transport.

Prof. dr Milorad Kilibarda, dipl. inž.

miloradkilibarda@gmail.com
Beograd, oktobar 2018. godine
ORGANIZACIJA I UGOVARANJE POSLOVA

 UGOVARANJE ŠPEDITERSKOG POSLA

 UGOVARANJE I ORGANIZACIJA TRANSPORTA

UGOVARANJE I ORGANIZACIJA PRETOVARA

UGOVARANJE I ORGANIZACIJA SKLADIŠTENJA ROBE

 UGOVARANJE ŠPEDITERSKOG POSLA
(UGOVOR O ŠPEDICIJI)

Kada komitent prihvati ponudu špedicije dolazi do ugovaranja

konkretnog špediterskog posla.
Ugovor o špediciji u našem pravu je neformalan ugovor, a do
zaključenja ugovora dolazi onog momenta kada se komitent i špediter
saglase o bitnim elementima špediterskog posla.
OBAVEZE ŠPEDITERA:

 Da postupa kao savestan i uredan privrednik

 Obaveze prijema robe radi otpreme (od komitenta ili trećeg lica)
 Vaganje robe (samo na zahtev komitenta)
 Skladištenje i čuvanje robe
 Izbor prevoznog puta i vrste transporta
 Transport robe
 Carisko zastupanje
 Osiguranje robe
 PRAVA ŠPEDITERA:

 Pravo na nagradu prema ugovoru, odnosno tarifi ili

tržišnim uslovima
 Pravo na nagradu stiče u trenutku kada ispuni svoje
obaveze iz ugovora o špediciji.
 Ako špediter nije mogao da u potpunosti ispuni
ugovorene obaveze bez svoje krivice ima pravo na
srazmeran deo provizije.
 Špediter ima pravo na proviziju kada ustupi posao
nekom drugom špediteru
 Špediter ima zakonsko založno pravo na robi, ako
primalac robe odbije da mu isplati nadoknadu za
izvršenu uslugu.
ORGANIZACIJA I UGOVARANJE TRANSPORTA ROBE
 ORGANIZACIJA I UGOVARANJE U
DRUMSKOM TRANSPORTU

Ugovor o prevozu robe drumskim transportom je u principu neformalan,

jer zakonske odredbe propisuju da se on može zaključiti na bilo koji način,
ukoliko to zakonom nije drugačije određeno. Ugovor o prevozu drumskim
transportom može se zaključiti usmeno, pismom, telefonom i dr.

Tovarni list služi kao dokaz da je zaključen ugovor o prevozu u drumskom

transportu

Transporter je dužan da ugovoreni prevoz realizuje ugovorenim vozilom ili

sa vozilom koje ima ugovorena svojstva.Transporter je odgovoran za
gubitak ili oštećenje robe koju je preuzeo na prevoz, kao i zakašnjenje pri
predaji stvari. Potraživanja zastareva posel godinu dana.
 Organizacija drumskog transporta

Postoje različiti oblici organizacije drumskog transporta robe :

 Pun utovar (FLT - Full truck load)

 Zbirni transport robe (LTL – Less than Truck Load)

 Dotovar -parcijalni utovar (PTL – Partial Truck Load)

 Prevoz opasnih materija ( ADR – pravila)

 Prevoz vangabaritnih tereta

 Prevoz robe u temperaturnom režimu.

 CMR Konvencija
KONVENCIJA O UGOVORU
ZA MEÐUNARODNI PREVOZ ROBE DRUMOM

Ova Konvencija se primenjuje na sve ugovore uz vozarinu (naknadu o prevozu

robe) vozilima drumskog saobraćaja, ako se mesto preuzimanja robe i mesto
predviđeno za neku isporuku, kako su označeni ugovorom, nalaze u različitim
zemljama, od kojih je bar jedna potpisala konvenciju, bez obzira na domicil i
nacionalnost stranaka.

Ugovor o prevozu se utvrđuje tovarnim listom. Nepostojanje, nepravilnost ili

gubitak tovarnog lista ne utiče ni na postojanje ni na važnost ugovora o prevozu,
za koji i dalje važe odredbe ove Konvencije.

Tovarni list se ispostavlja u tri originalna primerka, koje potpisuje pošiljalac i

prevoznik, a ovi potpisi mogu biti štampani ili zamenjeni pošiljaočevim ili
prevoznikovim pečatom ako zakonodavstvo zemlje gde se tovarni list ispostavlja
to dopušta. Prvi primerak se daje pošiljaocu, drugi prati robu, a treći zadržava
prevoznik.
Tovarni list pruža dokaz o uslovima ugovora i o prijemu robe od strane
prevoznika, dok se protivno ne dokaže.
Kad roba koja se prevozi treba da bude utovarena u različita vozila, ili ako se radi o
različitim vrstama robe ili o odvojenim delovima, pošiljalac ili prevoznik ima pravo da
traži izdavanje toliko tovarnih listova koliko će se upotrebiti vozila koliko vrsta ili delova
roba ima.
Prilikom preuzimanja robe prevoznik je dužan da proveri:
• tačnost napomena u tovarnom listu koje se odnose na broj omota, kao i njihove oznake i
brojeve;
• spoljni izgled robe i njene ambalaže.

Ako u tovarnom listu nema upisane obrazložene prevoznikove primedbe, pretpostavka je

da su roba i njena ambalaža u momentu kada ih je prevoznik preuzeo bile u dobrom
spoljnom stanju i da je broj omota, kao i njihove oznake i brojevi, odgovarao označenju u
tovarnom listu.
Pošiljalac odgovara prema prevozniku za štetu nanetu osobama,
opremi ili drugoj robi, kao i za troškove, koji bi nastali zbog
pogrešnog pakovanja robe, osim ako je greška bila vidljiva ili
prevozniku u momentu preuzimanja robe poznata, a on o tome
nije stavio nikakvu primedbu.

Pošiljalac ima pravo da raspolaže robom, naročito da traži od

prevoznika da obustavi prevoz, da izmeni određeno mesto
isporuke ili da isporuči robu drugom licu od onog, koje je
označeno u tovarnom listu.

Pravo raspolaganja pripada primaocu od ispostavljanja tovarnog

lista, ako je u tovarni list pošiljalac uneo napomenu u tom smislu.
• Po prispeću robe na mesto određeno za isporuku primalac ima
pravo da traži da mu se duplikat tovarnog lista preda i da mu se
roba isporuči, uz izmirenja svih obaveza iz ugovora o prevozu.

• Ako je ustanovljen gubitak robe ili ako roba nije stigla po isteku
određenog roka, primalac je ovlašćen da u svoje ime prema
prevozniku istakne prava koja proističu iz ugovora o prevozu.

• Primalac koji preuzima prava koja mu pripadaju obavezan je da

plati iznos potraživanja koji proističe iz tovarnog lista. U slučaju
spora po ovom pitanju, prevoznik je obavezan da izvrši isporuku
robe samo ako primalac položi kauciju.
• Kada se po prispeću robe na mesto isporuke pojave smetnje za isporuku, prevoznik traži
od primaoca uputstva.
• Ako primalac odbije robu, prevoznik ima prava da robom raspolaže i bez prvog
primerka tovarnog lista.
• Čak i ako je odbio robu, primalac može još uvek da traži njenu isporuku sve dok
prevoznik nije primio od pošiljaoca suprotna uputstva.
• primalac može da da nalog da se roba isporuči drugom licu, tada po dolazi u položaj
pošiljaoca, a ovo drugo lice postalo primalac.
• Prevoznik ima pravo na naknadu troškova prouzrokovanih traženjem uputstava ili
troškova koje mu prouzrokuju primljena uputstva, osim ako do ovih troškova nije došlo
njegovom krivicom.
 ODGOVORNOST PREVOZNIKA

Prevoznik odgovara za potpun ili delimičan gubitak ili za štetu

koja se dogodi od trenutka preuzimanja robe do momenta isporuke,
kao i za zadocnjenje isporuke.

Prevoznik se oslobađa ove odgovornosti ako je do gubitka, štete ili

zadocnjenja došlo krivicom lica ovlašćenog da raspolaže robom,
njegovim nalogom koji nije izazvan prevoznikovom krivicom,
manom same robe ili okolnosti koje prevoznik nije mogao
otkloniti.

Da bi se oslobodio odgovornosti, prevoznik ne može da navede u

svoju odbranu ni loše stanje vozila kojim se služi za izvršenje
prevoza, niti grešku lica od koga bi iznajmio vozilo ili poslugu.
Prevoznik se oslobađa odgovornosti kad gubitak ili oštećenje
proističe iz posebnih opasnosti vezanih za jednu od sledećih činjenica
ili za više njih:
•upotreba otvorenog vozila nepokrivenog ciradom, kad je ovo bilo
izričito ugovoreno i navedeno u tovarnom listu;
•neupotreba ili upotreba loše ambalaže za robu koja je po svojoj
prirodi podložna kvarenju ili oštećenju kad nije zapakovana ili je loše
zapakovana;
•manipulacija, utovar, slaganje ili istovar robe od strane pošiljaoca
ili primaoca ili lica koja rade za račun pošiljaoca ili primaoca;
•neke robe po samoj svojoj prirodi, podložne bilo potpunom ili
delimičnom gubitku, bilo oštećenju, naročito lomljenju, rđanju,
unutrašnjem kvarenju koje dolazi od sebe, kaliranju, curenju,
normalnom rasturu ili napadu gamadi ili glodara;
•nepotpunost ili neispravnost oznaka ili brojeva koleta;
•prevoz živih životinja.
Lice ovlašćeno da raspolaže robom može, bez potrebe da pruži druge dokaze, da smatra
robu nestalom kad ona nije isporučena u roku od trideset dana po isteku ugovorenog roka
ili, ako rok nije bio ugovoren, u roku od šezdeset dana po preuzimanju robe od strane
prevoznika.
Kad se na osnovu odredaba ove Konvencije prevozniku stavi na teret naknada štete zbog
potpunog ili delimičnog gubitka robe, ova naknada se obračunava prema vrednosti robe u
mestu i u vreme njenog preuzimanja.

Vrednost robe se određuje prema berzanskom kursu, ili ako toga nema, prema tržišnoj ceni
ili, ako ne postoji ni jedno ni drugo, prema uobičajenoj vrednosti robe iste vrste i kvaliteta.
 Ograničena odgovornost prevoznika

Ipak naknada štete ne može da pređe 25 franaka po kilogramu

nedostajuće bruto težine. Pod frankom se podrazumeva zlatni
franak, težine 10/31 grama finoće 0,900. (Po Protokolu od
28.12.1980. godine naknada štete ne može da pređe 8,33 SDR
(specijalno pravo vučenja) po kilogramu bruto težine).

Sem toga, plaća se prevozna cena, plaćena carina i drugi pridošli

troškovi prilikom prevoza robe, i to u celosti u slučaju delimičnog
gubitka; druga šteta se ne plaća.

U slučaju zadocnjenja, ako lice ovlašćeno za raspolaganje robom

dokaže da je iz toga proistekla šteta, prevoznik je dužan da plati
naknadu za ovu štetu, koja ne može preći prevoznu cenu.
 Reklamacije i žalbe

Ako je primalac primio isporuku robe a prevozniku nije osporio

stanje robe ili nije najdocnije u momentu isporuke, ako se radi o
očevidnim gubicima ili oštećenju, ili nije u roku od 7 dana od dana
isporuke, ne računajući nedelje i praznike, ako se radi o gubicima ili
oštećenjima koji nisu očevidni, uputio prevozniku primedbe
označavajući opštu prirodu gubitka ili oštećenja, pretpostavka je,
dok se protivno ne dokaže, da je robu primio u stanju koje je
opisano u tovarnom listu.
Ako se radi o gubicima ili oštećenjima koji nisu očevidni primedbe
o kojima je napred reč treba učiniti pismeno.

Zakasnile isporuke daju pravo na naknadu samo ako je učinjena

pismena primedba u roku od 21 dan od stavljanja robe primaocu na
raspolaganje.
 Elektronski tovarni list (e-CMR )

U februaru 2008. godine u Konvenciji CRM je dodat protokol koji je omogućava da se

CMR može izdavati i prenosti elektronskim putem – e-CMR. Ovaj protokol stupio je na
snagu od 5. juna 2011. godine, a do sada ga je ratifikovalo 12 zemalja : Bugarska, Češka
republika, Danska, Estonija, Francuska, Letonija, Litvanija, Holandija, Slovačka,
Španija, Švajcarska i Slovenija.

Dodatnih sedam evropskih država (Austrija, Belgija, Nemačka, Italija, Luksemburg,

Norveška i Švedska) su takođe nedavno potvrdili svoju opredeljenost za primenu
protokola e-CMR kroz zajednički akcijski plan čemu su se pridružili i Francuska i
Danska.

е-CMR je zvanično pokrenut u januaru 2017. godine između Španije i Francuske.

CMR konvenciju (Convention relative au contrat de transport international de

Marchandises par Route), su donele Ujedinjene nacije 1956. godine u Ženevi. Od
1958. godine ratifikovana je od strane naše zemlje (tada FNRJ). Definiše obaveze
prevoznika u međunarodnom drumskom prevozu tereta, kao i potrebna dokumeta.
PUTNI NALOG (Prva strana)

Napomena: Zakonom o prevozu tereta u drumskom saobraćaju ("Sl. glasnik RS", br.
68/2015), čija primena počinje 13. februara 2017. godine, nije propisana obaveza
izdavanja i vođenja putnih naloga za teretna vozila kojim se obavlja prevoz tereta u
drumskom saobraćaju.
PUTNI NALOG (Druga strana)
Vreme vožnje i odmora
REGULATIVA

Evropski sporazum o radu posade na vozilima koja obavljaju međunarodne

drumske prevoze (AETR), potpisan u Ženevi 1. jula 1970. godine.

Propisi EU – Uredba EZ br. 561/2006 – o vremenima rada i odmora

Zakon o random vremenu posade vozila u drumskom prevozu i tahografima

("Sl. glasnik RS", br. 96/2015)

Pravilnik o evidenciji radnog vremena člana posade vozila objavljen je 24.

februara 2017. godine („Sl. Glasnik RS” 13/2017), a počinje da se primenjuje 1.
aprila 2017. godine.
 Vreme vožnje

• Maksimalno vreme vožnje: 4 ½ sata

• Maksimalno dnevno vreme vožnje: 9 sati
• Izuzetak 2 x nedeljno moguće: 10 sati
• Nedeljno vreme vožnje max.: 56 sati
• Vreme vožnje u dve uzastopne nedelje: 90 sati

Napomena:
Jedna nedelja je razdoblje između 00:00 u ponedeljak i 24:00 sati u nedelju.
 Prekid vožnje
• Nakon vožnje od 4 ½ sata potrebno je napraviti pauzu u trajanju od 45 minuta (u tom se vremenu ne smeju obavljati nikakvi ostali poslovi ili vožnje!)

• Prekid vožnje se može podeliti na dva dela tako da je prvi prekid vožnje od najmanje 15 min, nakon kojeg sledi drugi prekid vožnje od najmanje 30 minuta.

4 ½ sata 45 minuta 4 ½ sata

15 30
1 ½ sata min. 3 sata min. 4 ½ sata

15 30 15 30
1 ½ sata min. 3 sata min. 2 ½ sata min. 2 sata min. 1 sat
 Odmor vozača
• Redovni dnevni odmor: 11 sati
• Skraćeni dnevni odmor: tri skraćena dnevna odmora od najmanje 9 sati
između bilo koje dve nedelje odmora
45 45 11 sati
4 ½ sata min. 4 ½ sata min. 1h 2 ½ sata

• Podela dnevnog odmora: prvi deo dnevnog odmora od najmanje 3 sata nakon
čega sledi odmor od najmanje 9 sati (dnevni odmor u dva dela traje 12 sati)
3 45 9 sati
4 ½ sata sata 4 ½ sata min. 1h 2 ½ sata

početak novog 24-

satnog razdoblja

3 9 sati
2 sata sata 3 sata 2 ½ sata
• Prekid redovnog dnevnog odmora kod prevoza brodom ili vozom vreme redovnog dnevnog odmora (11 sati ili 3 + 9 sati) može se prekinuti najviše dva puta (ukupno ne duže od jednog sata), ako postoji mogućnost za
spavanje.

• Redovni nedeljni odmor započinje najkasnije po isteku šest 24-satna razdoblja, od kraja prethodne nedelje odmora, najmanje 45 sati

• Skraćeno vreme nedeljnog odmora manje od 45 sati, ali ne kraće od 24 sata, s tim da se to vreme mora nadoknaditi do kraja treće nedelje. Vreme nadokande mora se nadovezati na drugo vreme odmora u trajanju od najmanje
9 sati. U dve uzastopne nedelje vozač mora imati najmanje jednu redovnu nedelju odmora i jednu skraćenu nedelju odmora.

Po Ut Sr Če Pe Su Ne Po Ut Sr Če Pe

45 sati Najkasnije po isteku šest 24

satna intervala odmor od 45
sati
 EVIDENCIJA RADNOG VREMENA

Pravilnik o evidenciji radnog vremena člana posade vozila

( Sl. Glasnik RS br 13/17)

A+B
Prosečno nedeljno radno vreme =
Referentni period

A – ukupno trajanje radnog vremena (časova i minuta)

B – ukupno trajanje odmora po svim osnovama (časova i minuta)

Referentni period je broj nedelja tokom četiri uzastopna kalendarska meseca i koji
iznosi:

1) 17 nedelja, za period januar-april, februar-maj, mart-jun, april-jul, jun – septembar,

avgust-novembar, septembar-decembar, novembar-februar i decembar-mart

2) 18 nedelja, za period maj-avgust, jul-oktobar i oktobar-januar.

 EVIDENCIJA RADNOG VREMENA

 Prevoznik vodi Evidenciju za svaku nedelju, u pisanom ili elektronskom

obliku.

 Podaci za svakog člana posade vozila se redovno upisuju u Evidenciju, a

najkasnije do petog dana u narednom mesecu za prethodni mesec.

 Na zahtev člana posade vozila. U pisanom ili elektronskom obliku,

prevoznik je dužan da mu izda izvod iz Evidencije najkasnije do petog dana
u narednom mesecu za prethodni mesec.

 Evidenciju potpisuje odgovorno lice prevoznika i član posade vozila.

 Vozač mora dokazati aktivnosti za tekući dan te za prethodna 28

kalendarska dana (uključujući i nedelje i praznike) i tu dokumentaciju mora
imati u vozilu.

 Za svaki pojedinačni dan mora postojati dokumentacija koja pokriva

razdoblje od 24 sata!
Za svakog člana posade u Evidenciji se odvojeno vode sledeći podaci:

1) ime i prezime;
2) jedinstveni matični broj građana;
3) datum i mesto rođenja člana posade vozila;
4) datum početka i završetka nedelje;
5) vreme početka radnog dana;
6) vreme završetka radnog dana;
7) trajanje radnog dana (časova i minuta);
8) trajanje dnevnog radnog vremena (časova i minuta);
9) trajanje noćnog rada (časova i minuta);
10) trajanje vremena upravljanja vozilom (časova i minuta);
11) trajanje ostalog radnog vremena (časova i minuta);
12) trajanje plaćenog odsustva (časova);
13) trajanje vremena raspoloživosti (časova i minuta);
14) trajanje vremena odmora (časova i minuta);

Za nepridržavanje vremena vožnje i odmora i/ili pogrešno rukovanje/nekorišćenje

tahografa predviđene su visoke novčane kazne!!
 ORGANIZACIJA I UGOVARANJE
ŽELEZNIČKOG TRANSPORTA

U železničkom transportu pod pošiljkom se

podrazumeva jedan ili više vrsta materijalnih
dobara (stvari) koje se prevoze železnicom
jednim prevoznim dokumentom (tovarnim
listom).
Ugovor o prevozu robe železnicom smatra se
zaključenim kada pošiljalac preda robu železnici
zajedno sa tovarnim listom, a otpremna (otpravna)
stanica na popunjenom tovarnom listu stavi datumski
žig ili otisak računara u rubriku “žig otpremne
stanice” i to na sve primerke tovarnog lista.
Pošiljke mogu biti:

komadne (denčane) – pod denčanom pošiljkom

podrazumevaju se one pošiljke čija je težina manja od
5000 kg i za čiji transport se ne zahteva upotreba posebnih
kola.

kolske – pod kolskom pošiljkom podrazumeva se ona

pošiljka, za čiji prevoz je neophodna upotreba posebnih
kola, kao i pošiljke koje se po zakonskim odredbama
moraju prevoziti posebnim kolima.
Prema načinu prevoza i računanja prevoznine, roba može
biti otpremljena u:

redovnom prevozu – prevozu koji se obavlja u okviru

redovnog reda vožnje i vremena transporta
oročenom prevozu – prevoz kolskih pošiljki u vremenu
koje ugovorom određeno
dogovorenom prevoz – prevoz za koji ugovorom između
železnice i korisnika definisana dinamika otpreme i prevoza
za određeni vremenski period
ekspresnom prevoz – prevoz sa ograničenim (kratkim)
vremenom otpreme i isporuku
brzovozni prevoz - prevoz sa kraćim vremenom
isporuke, koji se odnosi na uvoz i izvoz robe.
 Međunarodne konvencije u železničkom transportu

 Razvojem železničkog prevoza, koji je brzo prelazio granice jedne države. nametnuta je potreba
donošenja određenih pravila vezanih sa izvršenje prevoznog posla.

 Tako je krajem IX veka, tačnije 1890. godine, nastala prva Međunarodna konvecija o prevozu
robe železnicom (Franc. Convention internationale pour le transport des marchandises par chemins
des fer – CIM).

 U narednih, skoro 100 godina, pravila definisana CIM konvecijom doživla su različite revizije i
promene.

 Tako je 1980. godine u Bernu donešena nova konvencija o međunarodnom prevozu robe
železnicom pod nazivom COTIF 1980 (COTIF - Convention concerning International Carriage by
Rail).
 COTIF konvencija u železničkom saobraćaju

„Krovna” konvencija o međunarodnom prevozu železnicom, koja je imala i dva dodatka:

 Dodatak A odnosio se na Jedinstvena pravila o ugovoru međunarodnog prevoza putnika i prtljaga (CIV konvencija),
 Dodatak B koji se odnosio na Jedinstvena pravila za ugovor o međunarodnom prevozu robe (CIM konvencija).

Sama konvencija CIM kao dodatak B osnovne konvencije imala je četiri aneksa:
Aneks I – Odredbe o međunarodnom železničkom prevozu opasnih materija (RID);
Aneks II – Odredbe o međunarodnom železničkom prevozu privatnih vagona (RIP);
Aneks III – Odredbe o međunarodnom železničkom prevozu kontejnera (RICo) ;
Aneks IV – Odredbe o međunarodnom železničkom prevozu ekspresnih pošiljaka (RIEx).

Razvoj tržišta i pojavljivanje privatnih železničkih prevoza na području Evropske unije zahtevali su dalje revizije i
promene navedenih konvencija.
Tako je 1999. godine usvojen Protokol o izmeni konvencije o prevozu železnicom pod nazivom COTIF 1999., a čiji je
sastavni deo, pored drugih, i CIM konvencija.
 Osnovna pravila za ugovor o međunarodnom
železničkom prevozu robe (CIM konvencija)

Jedinstvana CIM pravila važe za svaki ugovor o železničkom prevozu robe uz naknadu, kada se mesto
preuzimanja robe na prevoz i mesto isporuke nalaze u dve različite države članice.
Prema ovim pravilima ugovorom o prevozu prevozilac se obavezuje da će robu, uz naknadu, prevesti do
uputnog mesta i tamo je ispuručiti primaocu.
Ugovor o prevozu se potvrđuje tovarnim listom u skladu sa jedinstvenim obrascem. Međutim, nedostatak,
neispravnost ili gubitak tovarnog lista neće uticati na postojanje ili važnost ugovora koji ostaje podložan
ovim Jedinstvenim pravilima.
Jedinstvena pravila za ugovor o međunarodnom železničkom prevozu robe odnose se na:
Zaključivanje i izvršenje ugovora o prevozu robe,
Međunarodni tovarni list,
Prava, obaveze i odgovornosti pošiljaoca, prvoznika i primaoca robe.
 Tovarni list

 Za svaku pošiljku treba sastaviti jedan tovarni list. Ukoliko između pošiljaoca i prevoznika nije drugačije dogovoreno, isti
tovarni list može se odnositi samo na tovar u jednim kolima. Tovarni list potpisuje pošiljalac i prevozilac.

 Pored tovarnog lista CIM u međunarodnom železničkom prevozu mogu se koristiti: tovarni list CIM za kombinovani transport i
tovarni list CIM/SMGS5.

 Izgled obrasca tovarnog lista CIM za kombinovani saobraćaj (K-506) i uputstvo za njegovo popunjavanje uređeni su Priručnikom
za tovarni list CIM za kombinovani saobraćaj. Sve tehničke odredbe koje su navedene za tovarni list CIM važe i za tovarni list CIM
za kombinovani saobraćaj, sa izuzetkom za rubrike 21, 24 i 25 koje su prilagođene prevozu intermodalnih transportnih jedinica.

 Tovarni list CIM/SGMS primenjuje se u saobraćaju sa državama koje su potpisnice Sporazuma SMGS (Rusija, Belorusija,
Ukrajina, Moldavija, Litvanija, Letonija, Estonija, Kazahstan, Kina, Gruzija, Uzbekistan, Koreja, Mongolija, Vijetnam, poljska,
Bugarska, Mađarska, Azerbejdžan, Kirgistan, Tadžikistan, Turkmenistan i Iran). Tovarni list CIM/SMGS koristi se kao i tovarni list
CIM. Sve odredbe koje se odnose na tovarni list CIM, u vezi sa pojednostavljenim tranzitnim postupkom u železničkom prevozu,
važe i za tovarni list CIM/SMGS.

 U unutrašnjem (domaćem) saobraćaju koriste se tovarni list K - 501.

 ORGANIZACIJA I UGOVARANJE U
REČNOM PREVOZU

U rečnom transportu roba se može otpremiti i transportovati

kao komadna (pojedinačna) ili kao šlepovska pošiljka
(masovna pošiljka koja zahteva čitavo plovilo).

Slično kao i u pomorskom transportu organizacija otpreme i

transporta robe rečnim saobraćajem može se organizovati i
ugovoriti kroz dva tipa ugovora: brodarski i vozarski
ugovor.
Brodarski ugovor može biti na vreme (time
charter) ili putovanja (voyage charter).
Vozarinski ugovor reguliše prevoz pojedinačnih
(komadnih) roba određenim brodovima, obično na
linijskoj plovidbi
 Međunarodne konvencije u rečnom transportu

Prevoz robe na unutrašnjim vodnim putevima definisan je Budimpeštanskom konvencijom, koja je

sačinjena 22. juna 2001. godine u Budimpešti, na nemačkom, engleskom, francuskom, holandskom i ruskom
jeziku (eng. Budapest convention on the contract for the carraage of goods by inland waterway - CMNI).
Konvencija je 2010 godine, potvrđena od strane Republike Srbije, kada je Skupština donela zakon o
potvrđivanju Budimpeštanske konvencije (Sl. gl. RS - Međunarodni ugovori br. 1/10).

Konvencija se primenjuje na svaki ugovor o prevozu na unutrašnjim vodnim putevima, ako se luka utovara
(mesto preuzimanja robe) i luka istovara (mesto predaje robe) nalaze u dve različite države, od kojih je bar
jedna od njih potpisnica konvencije. Ako su ispunjeni ovi uslovi, odredbe konvencije se primenjuju bez obzira
na državu ili luku pripadnost broda i bez obzira na državljanstvo, boravište, sedište ili prebivalište vozara,
pošiljaoca ili primaoca tereta.

U verziji Konvencije na srpskom jeziku koristi se pojam „krcatelj“ koji predstavlja svako lice koje je ili u
ime kojeg je ili za račun kojeg je sa vozarom zaključen ugovor o prevozu. Ovde se korsti termini pošiljalac i
primalac robe umesto pojma krcatelj. Pod pojmom vozar podrazumeva se svako lice koje je ili u ime kojeg je
sa pošiljaocem (krcateljem) zaključen ugovor o prevozu.
Budimpeštanska konvencija (iz 2001. godine)
definiše sledeće elemente:

 Prava i obaveze vozara

 Prava i obaveze pošiljaoca (primaoca, krcatelja)


 Prevozna dokumenata

 Odgovornost vozara za štete na robi

 Područja primene konvecije

 ORGANIZACIJA I UGOVARANJE U
VAZDUŠNOM PREVOZU

Transport robe u vazdušnom saobraćaju moguće je

organizovati na dva karakteristična načina:

otprema i transport redovnim linijskim prevozom,

gde se određena količina robe ili pojedinačne pošiljke
prevoze na osnovu ugovora o vazdušnom prevozu robe.

otprema i transport na osnovu čarterskog ugovora

(ugovor o čarteru na putovanje ili ugovor o čarteru na
vreme), gde se za prevoz robe angažuje čitavi kapacitet
vazduhoplova ili deo kapaciteta.
 Međunarodne konvencije prevoza robe vazdušnim
saobraćajem

Prevoz robe vazdušnim transportom regulisan je domaćom i međunardom regulativom.

Kada je u pitanju domaćа ragulativa najvažniji je Zakonom o obligacionim i osnovama svojinsko-pravnih odnosa
u vazdušnom saobraćaju (“Sl. glasnik RS”, broj 87/2011 ). Ovim zakonom su regulisani odnosi i elemеnti ugovora
o vazdušnom prevozu robe (stvari).

Međunarodni prevoz robe regulisan je Montrealskom konvencijom iz 1999. godine u kojoj su objedinjena
pravila za međunarodni prevoz vazdušnim putem. Narodna skupština Republike Srbije 13. maja 2009.
godine usvojila je Zakon o potvrđivanju Konvencije o objedinjavanju izvesnih pravila za međunarodni prevoz
vazdušnim putem - Montrealska konvencija ("Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori", br. 38/2009), a od 4. aprila
2010. godine počela je njena primena u Srbiji.

Montrealskom konvencijom vrši se izmena Varšavkse konvencije o objedinjavanju izvesnih pravila za

međunarodni prevoz vazdušnim putem. Varšavska konvencija, potpisana je 1929. godine u Varšavi, a nekadašnja
Kraljevina Jugoslavije ratifikovala 1931. godine. Svrha donošenja Montrealske konvencije jeste uvođenje
ujednačenih i savremenijih pravnih rešenja koja se odnose na odgovornost avio-prevozioca za štetu
prouzrokovanu putnicima, prtljagu i robi u međunarodnom vazdušnom saobraćaju.
Montrealskom konvencijom iz 1999. godine, definiše:

Ugovor o prevozu robe vazdušnim transportom,

 Vazduhoplovni tovarni list,

 Odgovornost avio-prevozioca.
 ORGANIZACIJA I UGOVARANJE U
POMORSKOM PREVOZU

Kada je u pitanju organizacija otpreme i transporta robe

u pomorskom saobraćaju, moguće je izdvojiti dva
osnovna oblika:

 transport robe brodovima linijske plovidbe, gde se

određene pojedinačne pošiljke ili logističke jedinice
(palete, konteneri, RO-RO jedinice) otpremaju
brodovima koji saobraćaju na određenim pomorskim
relacijama po redu plovidbe

transport robe u slobodnoj plovidbi, gde se za

prevoz robe angažuje kompletan brod ili određeni
brodski prostor.
Brodar i naručilac zaključuju brodarski (charter) ugovor,
koji definiše da se za prevoz masovnog tereta može koristiti
ceo brod, srazmerno deo broda ili određeni brodski prostor.
Prevoz je moguće ugovriti i organizovati kroz dva oblika
brodarskog ugovora:

brodarski ugovor na vreme (time charter) –

vozarina se određuje unapred za određeni vremenski period. Ovakav
način odgovara naručiocu koji želi da veću količinu robe preveze do
određene pomorske luke u okviru plaćenog vremena uz više uzastopnih
vožnji.
brodarski ugovor na putovanje (voyage charter) –
odgovara svakom drugom brodarskom ugovoru samo što se vozarina ne
plaća na vreme veća za određeno putovanje.
Podbrodarski ugovor (podčarter, subcharter) –
ugovor gde naručilac broda dozvoljava trećem licu
da preveze svoju robu istim brodom, koji mu je
brodar ostavio na raspolaganju. Ovo se najčešće
dešava kada naručilac celog broda ili dela broda ne
može da iskorsiti ceo ugovoreni brodski prostor.
 Međunarodne konvencije za prevoza robe pomorskim transportom

HAŠKA PRAVILA

Iz potrebe da se definišu prava i obaveze prevoznika i pošiljaoca (krcatelja) robe, 1924. godine u Briselu
donešena usvojena je međunarodna konvencija o izjednačavanju nekih pravila o teretnici. Pravila su definisana
od strane Međunarodnog pomorskog odbora (Comité Maritime International - CMI) i nazvana su Haška
pravila.

Cilj Haških pravila bio da uspostavi ravnotežu između interesa prevoznika i pošiljaoca (krcatelja). U njima je
prevozniku - vozaru data mogućnost da traži po osnovu vozarine onoliko koliko može dobiti ali bez prava da
vozarinu određuje prema vrednosti tereta, a za uzvrat dužan je izvšiti obaveze iz ugovora o prevozu s dužnom
pažnjom u skladu sa odredbama Haških pravila. Haška pravila nije ratifikovala većina zemalja jer nisu imala
obavezujući karakter već su samo preporučavale vozarima da ih unesu u teretnicu.

Javila se potreba za pravilima koja bi imala obavezujući karakter, te su Haška pravila unapređena Protokolom iz
1968. tzv. Visbyjska pravila i Protokolom iz 1979. tzv. SDR protokol. Potrebu unapeđenja Haških pravila uslovio je
napredak tehnologije prevoza i rukovanja teretom, prvenstveno potreba za prilagođavanjem kontejnerskom
transportu robe. Bivša Jugoslavija je ratifikovala Haška pravila 1979 godine.

Usledila je revizija pomorskog prava, inicirana nezadovoljstvom pošiljaoca (krcatelja) sistemom odgovornosti
pomorskog prevoznika, kao i političkim pritiskom tzv. zemalja u razvoju, a rezultat je bila izrada novih tzv.
Hamburških pravila.
 Hamurška pravila

 Hamburška pravila su doneta na diplomatskoj konferenciji u Hamburgu 1978. godine pod zvaničnim nazivom
„Konvencija UN o prevozu tereta morem“, odnosno pod opšteprihvaćenim nazivom „Hamburška pravila“.
 Hamburška pravila su stupila na snagu 1992. godine, a imaju za cilj povećanje vozareve-prevoznikove
odgovornosti. Hamburška pravila uvode princip predpostavljene krivice vozara i on se može osloboditi odgovornosti
jedino ako dokaže da je preduzeo sve potrebne mere da izbegne štetu.
 To znači da je vozar odgovoran za sposobnost broda za plovidbu ne smo na početku putovanja već i za vreme trajanja
putovanja.
 Primenom ovih pravila gubi se pravo na oslobađanje od odgovornosti za eventualne nautičke greške vozar.
 Hamburška pravila se odnose na mnogo širi delokrug nego Konvencija o teretnici.
 Odredbe ove Konvencije primenjuju se na sve ugovore o prevozu morem sačinjene između dve države ako je: luka
utovara i/ili istovara u državi potpisnici konvecnije.
 Hamburška pravila (HAMP) se odnose na sve vreme dok se teret nalazi kod vozara, ali i posle istovara sve dok se teret
ne preda primaocu.
Međutim Hamburška pravila, koja su donesena 1978. godine, a 1992. godine stupila na snagu, ipak nisu bila šire
prihvaćena i usvojena u pomorskim trgovačkim krugovima.
Istu sudbinu doživela je i Konvencija o multimodalnom prevozu, koja nikada i nije stupila na snagu.
Konvencija o multimodalnom transportu

 1980. godine usvojena je konvencija Ujedinjenih nacija o međunarodnom multimodalnom prijevozu

robe.

 Ovaj međunarodnopravni dokument pitanje kombinovnog (mešovitog) prevoza rešava uvođenjem posebnog
subjekta ovakve vrste transportne aktivnosti (MTO‒Multimodal Transport Operator) koji zaključuje i
izvršava poseban ugovor za ovakvu vrstu prevoza uz izdavanje jedinstvene prevozne isprave za čitav prevozni
put.

 Naravno, Konvencija uvodi i vlastiti sistem odgovornosti za teret koji je primljen na prevoz, koji se razlikuje
od onih usvojenih u drugim granama transporta, a posebno u pomorskom.

 Konvencija o multimodalnom prevozu, koja nikada i nije stupila na snagu.

Roterdamska pravila

 Rad na donošenju Roterdamskih pravila započeo je od strane UNCITRAL-a (United Nations Commision on
International Trade Law) 2001. godine.
 Cilj je bio da se pripremi jedan međunarodnopravni instrument koji bi regulisao prevoz koji se vrši “od
vrata do vrata” (door to door transport), gde na jednom delu puta (može se reći glavnom delu) bude
pomorski transport.
 Konvencije Ujedinjenih nacija o prevozu stvari u celosti ili delimično morem usvojena je 2008. godine.
 Roterdamska pravila prvo daju definicije pojmova koji će se koristiti u njima, zatim uslove ugovora o
prevozu, odgovornost vozara, druga pravila koja se odnose na posebne delove prevoza, pravni položaj
pošiljaoca, prevozne isprave, regulisanje predaje robe na odredište, pravo nadzora, prenos prava, zastarevanje
odštetnih zahteva, sudtska nadležnost i arbitraža.
Национална регулатива Републике Србије

ЗАКОН о трговачком бродарству "Службени гласник РС",

број 96 од 26. новембра 2015.

Овим законом уређују се:

 превоз и приступ тржишту,
правни статус брода и стварноправни односи на броду,
 одговорност и ограничење одговорности за потраживања у унутрашњој пловидби и поморска
потраживања,
уговори,
пловидбене незгоде,
вануговорна одговорност,
заустављање брода,
 извршење и обезбеђење на броду,
меродавно право и искључива надлежност судова Републике Србије за спорове у области
трговачке пловидбе са елементом иностраности, признавање и извршавање судских одлука у
области трговачке пловидбе, као и надзор.
 ORGANIZACIJA I UGOVARANJE U
PRETOVARA ROBE

Ukoliko nema sopstvena pretovarna sredstva špediter ugovara i

organizuje pretovarne procese sa profesinalnim pretovarnim sistemima.
Kod zaključivanja ugovora o utovaru, istovaru i pretovaru robe špediter
mora voditi računa o vremenskim rokovima izvršenja tih procesa.
Svako prekoračenje ugovorenih ili propisanih radnji za izvršenje utovara,
istovara ili pretovara povlači za sobom plaćanje novčanih kazni
(penala).
U pomorskom saobraćaju vreme za koje treba izvršiti utovar ili istovar
tereta naziva se “stojnicama” (engl. “lay days”), a računa se prema
odredbama ugovora.
Nakon isteka stojnica nastupaju “prekostojnice” (engl. “demurrage”),
koje mogu biti određene i neodređene. Određene su onda ako ugovor
predviđa njihovo trajanje. U tom slučaju nakon njihovog isteka nastupaju
nadprekostojnice, a ako su ugovorom predviđene, a u protivnom slučaju
nastupa zadržavanje (“detention”).
U pomorskom transportu obaveze utovara robe na brod mogu se pecizirati
određenim klauzulama o utovaru, a koje se definišu kroz ugovor o prevozu ili
glavni transportni dokument (teretnica-konosman). To su najčešće sledeće
klauzule:

Klauzula FAS (Free Allog Side ship )– slobodno uz bok broda pod čekrk (–sous
palan – sotto palanco)

Klauzula FIO (Free In and Out) – slobodno u brod i iz broda), pošiljalac i

primalac prihvataju obavezu da sami o svom trošku utovare i istovare robu u/iz
broda.

Klauzula FIOS (Free In and Out Stowed – utovareno, istovareno i složeno),

pošiljalac čak snosi troškove slaganja robe u brodu, odnosno primalac snosi
troškove zahvatanja, rukovanja i istovara robe iz broda)
Klauzula FIOT (Free In and Out Trimmed) – slobodno u brod i iz
broda poravnato, indentična sa FIOS samo što se koristi kod rasute robe.

Klauzula o teškim teretima (Heavy lift Clause) – predviđa obavezu

pošiljaoca kod utovara, odnosno primaoca kod istovara, da pored
troškova pretovarnih operacija snose i rizik za robu, pod uslovom da
težina pojedinog koleta prelazi 2000 kg. Rizik pretovara specijalnih tereta
sa brodara se prenosi na pošiljaoca.
U železničkom transportu rokovi utovara odnosno istovara (odnošenja) robe
propisani su Uputstvom 162 u Članu 76, a čiji izvodi glase:
•robu koju utovara železnica pošiljalac mora da preda na prevoz u roku 24
sata pre otpreme;
•rok utovara za robu koju tovari pošiljalac iznosi 6 radnih časova stanice;
• za pošiljke u maršutnim vozovima i robu za koju je otežan utovar, zbog
vremenskih uslova rok utovara iznosi 10 časova;
•rok za odnošenje robe koju istovara primalac iznosi 6 radnih časova stanice,
za pošiljke pošiljaočevih maršutnih vozova, odnosno 10 časova za pošiljke
sa otežanim istovarom, usled loših vremenskih uslova ili drugih faktora.
• Rok za utovar počinje da teče od časa kada su kola postavljena na mestu
utovara.
U drumskom transportu vreme za koje treba izvršiti utovar ili istovar određuje se
tarifom u proseku za jednu tonu robe.
Prekoračenje ukupnog vremena određenog za utovar ili istovar ima za posledicu
plaćanje određenog iznosa dangubnine. Dangubnina se obično preračunava po
prekoračenom satu.

Utovarno – istovarni procesi oduzimaju dosta vremena što prouzrokuje

zakašnjenje u isporuci robe i dugo zadržavanje angažovanih transportnih
sredstava. Racionalizacija i veća efikasnost u izvršavanju utovarno-istovarnih
operacija je ozbiljan i važan posao svakog špeditera.
 ORGANIZACIJA I UGOVARANJE U
SKLADIŠTENJA ROBE

Ugovor o skladištenju definiše obavezu skladišta (skladištara), da za određeno

vreme čuva materijalna dobra korisnika (deponenta, ostavioca), i da ih po isteku tog
roka vrati, a korisnik (deponent) se istovremeno obavezuje da će za tu uslugu skladištu
platiti ugovorenu sumu.
Takođe skladišni ugovor je dvostrano-teretan. Ugovor o skladištenju je formalan
ugovor, jer se smatra da je on zaključen kada korisnik (deponent) preda na čuvanje
materijalna dobra skladištu i od skladišta dobije pismenu potvrdu o prijemu robe na
čuvanje.
Skladišni ugovori mogu da budu pojedinačni i generički.
Pojedinačni ugovor se odnosi na određena dobra, čiji je vlasnik za sve
vreme čuvanja isti.
Generički skladišni ugovor je onaj ugovor koji se odnosi na čuvanje
zamenljivih materijalnih dobara, tj. dobara koja se međusobno mogu
mešati bez obzira na vlasnika, kao što je to slučaj sa žitaricama, voćem i sl.
Skladišnica je pisani dokument koju izdaje javno skladište i kojom
potvrđuje da je primilo određena materijalna dobra na čuvanje. Skladišnica
se najčešće sastoji od priznanice (recepisse, lagerschein) i založnice
(varanta – Warrant, lagerfandschein).
Univerzitet u Beogradu
Saobraćajni fakultet
Odsek za logistiku

Predmet: Špedicija i agencijsko poslovanje

Organizacija i ugovaranje međunarodnog transporta

HVALA NA PAŽNJI !

Prof. dr Milorad Kilibarda, dipl. inž.

miloradkilibarda@gmail.com

Beograd, oktobar 2018. godine