БАДЊИ ДАН

Дан уочи Божића, 6. јануара по новом а 24. децембра по старом календару, зове се Бадњидан. Назив је
добио по томе што се тога дана сече бадњак и уноси у кућу. Са овим даном већ почиње Божићно славље.
Ујутро рано, већ у зору, пуцањем из пушака и прангија објављује се полазак у шуму по бадњак. Чим сване,
ложи се ватра и приставља се уз њу печеница. Жене у кући месе божићне колаче, торте, припремају
трпезу за Божић.

БАДЊЕ ВЕЧЕ

Бадње вече, практично, спаја Бадњидан и Божић. Зато се у нашем народу каже за особе које су
пријатељски блиске и везане да су "као Божић и Бадњидан". Увече, када падне мрак, домаћин са синовима
уноси у кућу печеницу, бадњак и сламу. Печеница се носи на ражњу, обично двојица носе између себе, и
један од њих прво ступа десном ногом преко прага и поздравља домаћицу и женску чељад речима: "Добро
вече! Честит Божић, Бадње вече!" Домаћица и женска чељад посипају печеницу и домаћина зобљу и
пшеницом, одговарајући: "Добро вече! Честити ви и ваша печеница!" Печеница се уноси у собу, где се
обавља вечера на Бадњидан и Божићни ручак, и прислања на источни зид, тамо где су иконе и кандило.

Пошто се бадњак претходно исече са дебљег краја на три дела, величине да може да стане у шпорет или
какву пећ, уноси се у кућу. Исто се говори и ради као кад се уноси печеница. Бадњак се ставља на
огњиште, али пошто огњишта нема више, ставља се поред шпорета или пећи, и одмах се једно дрво ложи.
Тамо где нема пећи или шпорета, бадњак се ставља код печенице.

Преподобна мученица Евгенија и други с њом

Ћерка Филипа, епарха целог Мисира. Рођена у Риму. У то време беху хришћани изгнани из Александрије и
живљаху ван града. Девица Евгенија посећиваше хришћане и свим срцем прими веру њихову. Одбеже од
својих родитеља са два верна евнуха своја, крсти се од епископа Елије и прерушена у мушко одело ступи у
мушки манастир, где прими монашки чин. Толико очисти срце своје подвигом својевољним, да прими од
Бога благодат исцељења болних. Тако исцели и неку богату жену Мелантију. Но после ова жена хоћаше
извући Евгенију на телесни грех, и не слутећи, да је Евгенија женско. Па како би одлучно одбијена од
стране Евгеније, ова зла жена из освете оде епарху и оклевета Евгенију онако исто као некад жена
Пентефријева целомудреног Јосифа. Епарх нареди те све монахе оковаше и у тамницу вргоше заједно с
Евгенијом. Но када би изведена на суд, света Евгенија показа се своме оцу као његова ћерка. Обрадовани
Филип тада крсти се са целим домом својим. И би Филип изабран за епископа александријског. Чувши за
ово, римски цар посла неког опаког војводу Теренција који, дошавши у Александрију, тајно уби Филипа.
Тада се света Евгенија пресели у Рим са мајком и браћом својом. У Риму је неустрашиво и ревносно
преводила незнабошце у веру праву, нарочито девојке. Тако преведе у веру и неку красну девицу Василију.
Ускоро Василија би посечена за Христа, како јој Евгенија и предсказа. Тада бише посечени и оба она
евнуха, Прот и Јакинт. Најзад дође мученичка кончина и светој Евгенији. Од њене близине паде храм
Дијанин и разруши се. Мучитељи је бацише најпре у воду, потом у огањ, но Бог је спасе. Јави јој се сам
Господ Исус у тамници и рече јој, да ће она пострадати на сам дан Његовог Рождества. Тако и би. Мачем је
посекоше 25. децембра 262. године у Риму. После смрти јави се Евгенија матери својој у великој слави, и
утеши је.

Преподобни Никола војвода

Неки мисле да је овај велики светитељ био балкански Словен пореклом. У време цара Никифора Никола
беше војвода и заповедаше над једним делом војске, која пође у рат на Бугаре. Успут Никола заноћи у
једној крчми, где имаде једно велико искушење и један чудан сан. Тај сан се потпуно обистини у рату, у
коме Грци беху страшно потучени од Бугара 811. године. Никола се спасе; па из благодарности према
Промислу Божјем он остави свој војнички чин и замонаши се. Дуго се подвизавао и подвигом толико
усавршавао да је постао велики прозорљивац и угодник Божји. Скончао мирно у IX веку и преселио се у
блажено Царство Христа Господа.