153

Александра Вранеш

СТАНДАРДИ ЗА БИБЛИОТЕКЕ - ЗНАЧАЈ,

ПРИНЦИПИ, СМЕРНИЦЕ
Већ скоро две деценије „клацкамо се" између потребе за стан-
дардима и опредељења „света" да нам не требају стандарди, већ
смернице. Када би се покренуло питање непостојања стандарда
у одређеним областима библиотечког деловања, односно њихове
застарелости, превазиђености, јер су последњи формулисани пре
четрдесетак година, најчешће се долазило до закључка да стандар-
ди за различите типове библиотека и иначе нису код нас обаве-
зујући, јер их закон у себе не укључује. И сама сам своје студенте
својевремено подсећала на необавезност постојећих стандарда, по-
што их је донело Библиотекарско друштво, а не званична државна
институција, попут одговарајућег министарства. Зачудо, у време
када сви инсистирају на неомеђавању, препорукама, смерницама,
широким обалама, ја сам све више уверена да су стандарди неоп-
ходни. Разлога има више.
Библиотеке учествују у процесима транзиције и демократи-
зације друштва, чак их и усмеравају, а резултате културног, умет-
ничког, научно-истраживачког рада сопствене и претходних епо-
ха чувају као колективно памћење. Да би могле испуњавати своје
основне функције, библиотеке формулишу и примењују стандар-
де који се односе на обраду грађе, традиционалну и електронску,
на дигитализацију записа, на библиографска претраживања и
протоколе.
Екслттс

Међународне и локалне организације за стандардизацију об-

јављивале су од осамдесетих година 20. века сетове стандарда како
би и библиотекама, и друштву, и корисницима, предочиле параме-
тре битне за функционисање библиотека. Стандарди су углавном,
као и наши из средине осамдесетих година пропшог века, обухва-
тали: интеграцију мисије, циљева и задатака библиотеке; задовољ-
ство корисника; услуживање корисника према броју захтева, броју
информација броју инструкција; ефикасност кроз однос укупног
фонда и позајмљене грађе према показатељима броја издатих пу-
бликација, докумената и информација по библиотекару, броја
радних сати по библиотекару који се односи на одређене радне
операције; економичност пословања према укупним трошковима
библиотеке и по свим појединачним ставкама, од фонда, простора,
па до кадра, корисничког места и захтева. Већина индикатора за
пословање библиотеке, нарочито заступљених у старијим издањи-
М0155АШШЈ5

ма стандарда, односи се на традиционалне библиотечке операције

и обухвата: локацију библиотеке и приступ до ње; радно време;
апликацију нових информационих и комуникационих техноло-
гија; издавање и резервацију књига; употребу библиотечких сер-
виса; употребу књига и других библиотечких материјала.
Стандарди су резултат анализа организације и процеса рада
библиотека, потреба и услова средине, минимум, односно опти-
мум, или максимум услова који је потребно достигнути у циљу
коректног обављања библиотечке делатности у садашњем тре-
нутку, или у догледној будућности. Отуда није добро поставити
питање да ли нам стандарди требају, већ који нам све стандарди
требају; ваља начинити план израде стандарда, саставити радне
групе у Библиотекарском друштву и стручне комисије у одгова-
рајућим министарствима, дефинисати стандарде и учинити их
обавезујућим како би се стање у библиотекама, друштвени статус
библиотекара и однос према читању побољшали. Сви постојећи
стандарди за рад појединих типова библиотека донети су од стра-
не удружења библиотекара, и нису потврђени одлукама ресорног
министарства. Сматрам за библиотеке историјским чином одлу-
ку Министарства просвете Србије, наравно на нашу стручну ини-
цијативу, да оформи Комисију за доношење Стандарда за школ-
ске библиотеке. Стандарди за школске библиотеке ће бити први
стандарди у области библиотекарства које код нас доноси једно
министарство, и то Министарство просвете, регулишући тако рад
школских библиотека, које су одувек бивале пасторчад библио-
течке мреже.
Радне групе, пред које се поставља задатак да израде стан-
дарде за библиотеке, своје предлоге, захтеве и норме треба да за-
снивају, између осталог, и на добром познавању постојећег стања.
Стандарди су „општа мерила која би могла да допринесу савреме-
ној организацији (...) библиотека", чија би примена представљала
„заједнички именитељ у свим друштвеним срединама".1
Савремена библиотека се назива комплексном или хибрид-
ном библиотеком, коју одређују њени социјални, информациони
и системски домен, истовремено штампани и електронски носи-
оци информација за чију се непрекидно процењују доступност
ефективност, ефикасност и економичност. У комплексности фон-
дова, функција, пословања, међусобне сарадње, леже и разлози
слабљења типолошких разлика међу библиотекама. Не слаби са-
мо потреба за знањем и интелектуалном слободом. Међународна

1 Стандарди за библиотеке универзитета у Југославији // Библиотекар: часопис Савеза библи-

отечких радиика Србије (Београд). - Год. 27, св 5-6 (септембар-октобар 1975), стр. 568.
 155

федерација библиотечких удружења и институција објавила је на

Конференцији у Глазгову Декларацију о библиотекама, информацио-
ним сервисима и интелектуалној слободи, документ у коме се библи-
отеке јасно дефинишу као „капије ка знању, мишљењу и култури,
(што) нуде суштинску подршку неопходну за независно одлучива-
ње, културни развој, истраживање и доживотно учење (...) помажу
у очувању демократских вредности и универзалних грађанских
права, (...) (пружајући) релевантне информационе изворе и услу-
ге без икаквих ограничења и без било каквог облика цензуре, (...)
(гарантујући) сваком кориснику тајност и поштовање приватног
живота, било да се ради о информацијама које корисник тражи
или добија, о документима које користи, позајмљује, набавља или
предаје".2 Стога спој традиционалног и модерног у интересу кори-
сника, а не у циљу формирања теоретски успешно осмишљених
модела, јесте пожељна основа библиотеке 21. века. Стандарди који
ће дефинисати њене фондове, просторно обликовање, комуни-
кацијске протоколе, професионапну оспособљеност, мењаће се у
складу са технолошким и економским условима, али ће се опреде-
љивати увек према корисничким потребама.
На почетку 21. века библиотеке од индивидуалних пошто-
валаца различитих облика стандарда узрастају до сарадника у
заједничком наставно-васпитном, забавно-рекреативном и науч-
но-истраживачком процесу, чије педагошке, технолошке, инфор-
мационе и комуникационе претпоставке морају одговарати успо-
стављеном систему квалитета, у коме сваки чинилац мора имати
активну улогу.
Само уређено библиотечко пословање, како у националној,
ЕКСЛИБРИС

тако и у најмањој јавној и школској библиотеци, а уређеност му

обезбеђује почивање на стандардима, води успостављању наци-
оналне информационе инфраструктуре која може да одговори
захтевима тржишно отвореног, интелектуално провокативног и
слободног и технолошки напредног друштва. Националне, ви-
сокошколске, јавне, специјалне и школске библиотеке у саставу
библиотечке мреже у Србији, устројене Законом о библиотекама,
хијерархијским гранањем према функцији матичности, музеоло-
шким и архивским приступом фонду више него информационим
сервисима, мада су организационо добро постављене, показују ка-
рактеристике некоординираног и традиционалног пословања, у
којем се не препознаје национална политика за развој библиотеч-

2 Декларација о библиотекама, информационим сервисима и интелектуалној слободи = ТНе

С1аз$;ои' Оес1агаНоп оп Цђгапез, 1п!огтаНоп Зеплсез апН 1п1е11ес1иа1 РгееНот // Инфотека
(Београд). - 4, 2 (јул 2003), стр. 189-190.
М0*С5~АшШ ј5

ког система, а самим тим и система научних информација. Изо-

стављени су сада сви разуђени видови научних истраживања који
могу допринети успешнијој дисеминацији научних информација
и спознавању специфичности научне комуникације у појединим
научним областима, какви су: израда конспекта, то јест поређења
постојеће у односу на жељену набавку у циљу формирања урав-
нотеженог фонда, усклађеног с потребама корисника; развијање
едукације корисника за овладавање системом каталога у традици-
оналном и електронском облику, претраживањем база података,
индекса цитата и електронских књига и часописа у изводима или
у целини; евалуација знања библиотекара као посредника у науч-
ној комуникацији; анализа потреба корисника за научним инфор-
мацијама и развијање нових модела научног комуницирања; упо-
знавање са организацијом информација и знања у електронском
образовном окружењу; евалуација коришћења КОБСОН-а.
Системски приступ моделовању развоја библиотечко-инфор-
мационог система подразумева методично проучавање библио-
течке мреже њених структура и функција, истраживање инфор-
мационих потреба, поготово у научној заједници, као и дефини-
сање механизама за задовољавање тих потреба уз пројектовање
одговарајуће техничке, програмске и комуникационе подршке.
Истраживање доприноса библиотечке мреже унапређењу научне
комуникације ваља да обухвати: структуру информационих ре-
сурса и сервиса у Србији; разумевање структуре и специфичности
научне комуникације у појединим научним областима; анализу
информационих потреба, моделе претраживања информација из
домаћих и светских база података, моделе за евалуацију пронађе-
них информација, маркетинг и менаџмент научних информација,
удео библиотечке мреже у стварању нових знања. Чак и глобална
понуда и размена знања у циљу унапређења научне комуникације
квалитетнија је уколико је кроз поштовање прописаних стандарда
уведен у библиотеке систем квалитета.
Дефинисање и поштовање стандарда допринеће успоставља-
њу и развијању националне стратегије приступа свима, па и на-
учним информацијама; пружању подршке развијању отвореног
универзитета; стручности, демократичности и персонапизовања
услуге библиотекара; развијању нове парадигме учења и научног
закључивања, апи и доживљавању библиотеке као уточишта за ре-
лаксацију.
На основу истраживања потреба корисника библиотека пу-
тем анкете и степена испуњености захтева за научним информа-
цијама у различитим научним областима обухваћеним наставом
 157

на универзитетима у Србији, анализе статистичких података о

коришћењу електронских информационих извора са циљем да се
побољша проток научних информација, компаративног присту-
па међународним стандардима који доприносе научној комуни-
кацији, који обухватају и стандарде о библиографском цитирању,
интензивирањем међународне сарадње - треба достићи следеће
циљеве: формулисање теоретске подлоге за успостављање диги-
талних репозиторија са отвореним приступом у библиотекама
научних институција у Србији како би резултати истраживања
финансираних из буџета били доступни свим потенцијалним
корисницима; планирање реорганизације библиотечке мреже са
идејом да се обједине електронски каталози, дигитални фондови
библиотека, стандардизује пословање и успостави организациони
модел библиотечких служби који одговара савременом степену
развоја научних комуникација.
Аутоматизовани библиотечко-информациони систем једне
земље је инфраструктурни основ развоја науке, али његови потен-
цијали још увек нису препознати ни у библиотекарској, ни у ис-
траживачкој заједници. Кључни однос који треба научно истражи-
ти и вредновати јесте однос библиотечко-информационогсистема
и система научних и технолошких информација и он такође не
сме да буде препуштен случају.
У уобличавању стандарда нагласак би требало да буде на ре-
дефинисању и реинжењерингу концепта библиотечко-информа-
ционих центара као живих, динамичких институција информа-
тичке епохе прилагођених потребама научно-истраживачке за-
једнице. Дефинисање библиотекарства као „организације знања"
ЕКСЛИБРИС

или „знања о знању" има за циљ боље разумевање језика кому-

никацијских процеса и његове улоге у процесу преноса, дисеми-
нације и коришћења научних информација и изградњу релевант-
них и ефикасних процедура за проналажење забележеног знања.
А ништа од свега тога без стандарда није могуће. Ако имамо стан-
дарде за библиографски и каталошки опис свих типова публика-
ција, међународне стандардне бројеве, бар-кодове за сигнирање,
Даблин-кор, протоколе за аутоматску обраду података, стандарде
за информациону писменост, стандарде за одређени степен знања
унутар сваке предметне области у образовном систему, стандарде
за координирану набавку и централизовану каталогизацију, за-
што бисмо се устручавали да знамо колико нам је потребно књига
у односу на одређени број корисника, односно становника једне
територије, колико простора и опреме, колико библиотекара у
радном односу?
^кЛ5ГГАшЊ-и5

Често се за библиотеке каже да код н>их нема потребе за ме-

ђусобном компетицијом као што је случај са банкама или трговач-
ким центрима, зато што им пословање почива на стандардима. Ве-
рујем да стандарди не гуше такмичарски дух, они само обезбеђују
слично полазиште, као стартер на тркама, обезбеђују ефикасност,
униформност, економичност, а интероперабилност међу библио-
текама, као и библиотека са корисницима њених услуга, и зависи
управо од тога колико су поштовани стандарди, јер светао одго-
варајући простор, богат уравнотежен фонд, квалификован кадар,
функционалан каталог, унакрсне библиографије, етички однос
према корисницима, своје упориште и имају у стандардима.