Скрипта за четврти колоквијум из предмета

Право привредних преступа и прекршаја

Напомена: Скрипта обједињује сва питања из разлога тога што се не зна која питања се избацују, и на
која питања треба нарочито обратити пажњу.
Скрипта је рађена по Закону о кривичном поступку, Закону о прекршајном поступку и
Закону о привредним преступима, са освртом на прецизне чланове који декламују називе и наслове
према испитним питањима.

Ментори на предмету: Проф. Др. Радан Илић

Мастер правник Драгана Ђурић

Аутор скрипте: Радовић М.

75. Поднесци и записници у прекршајном поступку

Поднесци су писмена саопштења којима се странке и друга овлашћена лица обраћају органима
који воде или су надлежни да воде прекршајни поступак. То могу бити: захтеви за покретање
прекршајног потупка, предлози, жалбе или други прпавни лекови овлашћених субјеката против
решења у прекршајном поступку. Поднесци се подносе писмено или се дају усмено на записник.
Садржина мора бити разумљива и мора обухватати све значајне чињенице и околности. У случају
да је поднесак неразумљив, судија који води прекршајни поступак ће подносиоцу поднеска
наложити да свој поднесак исправи или допуни. Ако подносилац поднеска не поступи по овом
налогу, поднесак ће бити одбачен као неуредан.
- О свакој радњи која је предузета у прекршајном поступку саставља се писмени акт - записник.
Записник се саставља истовремено са вршењем одређене процесне радње. Записник води
записничар. Када за вођење записника није могуће обезбедити записничара, писање записника ће
обавити лице које предузима процесну радњу. Лице које врши процесну радњу диктира садржај
који ће се унети у записник, или ако се испитује окривљени, постоји могућност да му се се дозволи
да своју изјаву диктира у записник. Што се садржине тиче, записник мора обухватати: назив
првостепеног органа који врши процесну радњу, место где се процесна радња врши, дан и час када
је радња започета и завршена, лична имена присутних лица и у ком својству присуствују, као и
назначење прекршајног предмета по коме се предметна радња предузима. Питања се у записник
уносе само ако је то потребно да би се боље разумео одговор испитаника. Уколико су приликом
предузимања неке процесне радње одузимани предмети или списи, то ће бити унето у записник,
као и податак где се они налазе. У записнику се не могу вршити дописивања, измене или брисање
унетих података, а ако је то баш неопходно, исправке ће се унети на крају записника уз обавезну
оверу од стране лица која потписују записник. Записник обавезно морају потписати: лице које је
испитивано или саслушавано, или у случају претресаља лица или стана, лице које се претреса или
чији је стан претресан. Ако је лице које треба да потпише записник неписмено, уместо потписа ће
ставити отисак кажипрста, или неког другог прста уколико нема кажипрст. Ако неко од лица
одбија да потпише записник, и то ће бити унето у исти. На крају, записник потписују судија који је
предузео радњу о којој је записник вођен и записничар.

76. Рокови у прекршајном поступку

Рок у прекршајном процесном праву представља одређени временски период у којем се мора, не
сме или треба предузети извесна радња у прекршајном поступку. Врсте рокова су:
1) Према томе ко рок одређује: рокови који су одређени законом и рокови које одређује орган за
прекршаје који води прекршајни поступак;
2) Према обавези која се односи на рок: временски период у којем се мора или може предузети
одређена радња у прекршајном процесу и временски период у коме се не сме предузети одређена
процесна радња;
3) Према последицама које настају услед непоштовања рокова: преклузивни рокови – губи се
право на предузимање процесне радње и инструкциони рокови – пропуштање не повлачи
последице;
4) по трајању рокови могу бити фиксно одређени и они који се могу продужити.
Уколико је у питању рок за давање писмене или усмене изјаве, сматра се да је у року поступљено
ако је изјава дата пре истека рока дата овћашћеном органу за њен пријем. Предаја може бити
извршена преко поште, а време предаје поште сматра се временом предаје ономе коме је
адресирана. Ако подносилац преда изјаву у року, али услед незнања поднесак преда ненадлежном
органу, сматраће се да је изјава предата у року.
Повраћај у пређашње стање
Повраћај у пређашње стање је правно средство по којем се може дозволити да учесник у поступку
који није у прописаном року предузео процесну радњу исту накнадно предузме иако је због
пропуштања рока изгуби право да предузме процесну радњу. За то су потребни да се испуне
одређени услови.
Треба да постоје оправдани разлози зашто је пропустио рок за жалбу (нпр. тешка
болест...). Уколико постоје оправдани разлози у том случају он може поднети молбу за
повраћај у пређашње стање. Молба се мора поднети у року од 8 дана од дана престанка
узрока због којег је пропуштен рок за жалбу, али најкасније у року од 30 дана од дана
пропуштања рока. Молба се подноси првостепеном органу за прекршаје који је донео
решење о прекршају. Против решења првостепеног органа за прекршаје, којим се
дозвољава повраћај у пређашње стање, није дозвољена жалба.

77. Трошкови прекршајног поступка

Вођење прекршајног поступка изискује одређене трошкове како би се поступак спровео. У
трошкове спадају:
1) трошкови сведока, вештака и тумача који учествују у поступку;
2) трошкови увиђаја;
3) трошкови превоза окривљеног
4) издаци за довођење окривљеног;
5) награда за рад браниоца;
6) паушални износ
Зависно од тога како је окончан прекршајни поступак одређено је ко сноси трошкове прекршајног
поступка. Ови трошкови падају на терет окривљеног ако се прекршајни поступак окончао
правоснажним решењем о прекршају којим је окривљени оглашен одговорним за учињени
прекршај. Ако има више окривљених у истом прекршајном поступку сваки од њих сноси
сразмерно трошкове поступка. Ако је прекршајни поступак окончан обуставом, трошкови
поступка падају на терет буџета РС. Уколико трошкови поступка доведу у питање издржавање
окривљеног или лица које је, по закону, он дужан да издржава, првостепени орган за прекршаје
може ослободити окривљеног плаћања трошкова поступка у целини или делимично, зависно од
процене његових материјалних могућности. Орган сноси трошкове превођења на језик
националних мањина.

78. Имовинскоправни захтев

Лица која су оштећена имају право да поднесу имовинскоправни захтев у току прекршајног
поступка. Оштећени имовинскоправни захтев, у коме тачно мора навести на шта се захтев односи
и приложити доказе, подноси првостепеном органу за прекршаје. Он овај захтев може поднети до
доношења првостепеног решења о прекршају. Првостепени орган за прекршаје доноси или не
доноси у решењу о прекршају одлуку о имовинскоправном захтеву, при чему га може прихватити
у целини или делимично. У случају само делимичног усвајања захтева, за остатак захтева
оштећени се упућује на парницу. Оштећени се на парницу упућује и ако је захтев за покретање
прекршајног поступка одбачен, или ако је прекршајни поступак обустављен.
У случају када се имовинскоправни захтев оштећеног усвоји, првостепени орган у решењу о
прекршају одређује и рок у коме је окривљени у обавези да плати износ утврђене штете, односно
да врати одређену ствар. Тај рок је петнаест дана и он тече од дана правоснажности решења о
прекршају.

79. Доношење и саопштавање одлука у прекршајном поступку

Одлуке у прекршајном поступку се доносе у форми: решења, наредбе, закључка и белешке.
Након што се нека од ових одлука донесе, она се саопштава заинтересованим лицима и то се
констатује у записнику, а што ова лица потврђују својим потписом. У року од осам дана од дана
усменог саопштења решења израђује се и заинтересованим лицима доставља и писмени препис
решења.
У другостепеном поступку одлуке се доносе после усменог већања и гласања, које се врши у
нејавној седници којој могу да присуствују једино чланови већа и записничар. Председник већа
руководи већањем и гласањем, и гласа последњи, а одлука се сматра донетом уколико за њу гласа
већина гласова већа. Сви чланови већа имају обавезу гласања.

80. Достављање писмена и разматрање списа у прекршајном поступку

Писмена се достављају само заинтересованим субјектима у прекршајном поступку. Достављање
је веома важно јер од момента достављања почињу да теку рокови за предузимање одређених
процесних радњи. Достављање се може вршити на различите начине:
1) лично достављање – се врши непосредно лицу коме је писмено намењено, врши се директном
предајом писмена лицу; том приликом то лице потписује доставницу, која је доказ да је уручење
извршено, да је лице примило писмено; у доставницу се уписује датум кад је уручење извршено;
2) посредно достављање – се врши примаоцу посредно, преко другог лица; достављач ће писмено
предати неком од пунолетних чланова домаћинства;
3) достављање на радном месту – писмено се предаје овлашћеном лицу за примање поште;
4) достављање у случају одбијања пријема писмена – у том случају ће достављач писмено прибити
на врата примаоца, а у доставници ће обележити дан и сат извршеног прибијања и разлоге због
чега странка није желела да прими писмено; ако достављач прибије писмено на врата сматра се да
је писмено урчено;
5) достављање браниоцу, заступнику или пуномоћнику – достављање се обавезно врши браниоцу
окривљеног, односно заступнику или пуномоћнику оштећеног, уколико их има;
6) достављање војним лицима и припадницима полиције – врши се преко њихове команде или
непосредног старешине;
7) достављање истицањем писмена на огласној табли – уколико није могуће утврдити
пребивалиште окривљеног или је променио адресу а није обавестио суд, достављање се врше
истицањем писмена на огласној табли органа за прекршаје; достављање се сматра извршеним кад
протекне рок од 8 дана од дана истицања писмена на огласној табли;
8) достављање писмена државним органима и правним лицима – достављање се врши тако што се
писмена предају у писарници државног органа, односо овлашћеном лицу за примање писмена у
правном лицу.
Право разматрања и преписивања списа имају: подносилац захтева за покретање прекршајног
поступка, окривљени, бранилац окривљеног, пуномоћник окривљеногправног лица, оштећени,
његов законски заступник и његов пуномоћник. Друга лица која имају правни интерес могу
добити дозволу за разматрање и пеписивање списа. Ту дозволу даје судија који води прекршајни
поступак док је поступак у току, а уколико је прекршајни поступак завршен дозволу даје
старешина првостепеног органа за прекршаје.

81. Pokretanje prekršajnog postupka

1.prethodni postupak,
2.prekrsajna prijava,
3. Podnosenje zahteva za pokretanje postupka.
Prethodni postupak u tom postupku se prikupljaju oni dokazi i cinjenice koje su neophodne da bi se protiv
nekog lica pokrenuo postupak. Vrsi se uvidjaj, saslusavaju ocevidci, osteceni i druga lica koja imaju
saznanja o prekrsaju. Kada bude dovoljno prikupljenog dokaza nadlezni drz.organ koji vodi prethodni
postupak podnece sudu zahtev za pokretanje prek.post(akt optuzenja). 2.prekrs.prijava se podnosi
nadleznom organu, inspekcijski organ kda postoji saznaju da je neko lice izvrsilo prekrsaj. Prekrsajna
prijava moze biti usmena i pismena. 3.zahtev za pokretanje prek.post podnosi nadlezni inspekcijski
organ(sud). Kada dovoljno prikupi dokaze da je neko lice izvrsilo prekrsaj zajedno sa sa zahtevom
drz.org predlaze sudu i koje dokaze treba izvesti kako bi se dokazala krivica okrivljenog. U zahtevu se
trazi vrsta i visina sankcije koju treba izreci okrivljenom. Teret za dokazivanja krivice je na podnosiocu
zahteva za pokretanje prek.post. kada dobije zahtev sud ce pozvati stranke i zakazati usmeni pretres, na
kome ce rasvetliti tu prekrsajnu stvar.

82. Mere za obezbeđenje okrivljenog

1. Pozivanje- licna dostava posredno dostavljanje. Uvek se kod pozivanja mora potpisati povratnica da
je to lice obavesteno, koje predstavlja dokaz da je lice uredno pozvano. 2. Dovodjenje- ukoliko se uredno
pozvan i okrivljeni ne odazove pozivu, a svoj izostanak ne opravda sud ce naredbom naloziti njegovo
dovodjenje. Naredbu sprovodi nadlezna policijska uprava, organi MUP-a. Posle usmenog pretresa to lice
se pusta na slobodu. 3. Zadrzavanje-moze da traje 24h u prekrsajnom postupku. Razlozi zbog kojih se
odredjuje zadrzavanje:kada je nepoznato prebivaliste ili boraviste, lica koja zive van zemlje, ukoliko
postoji opasnost da je zatecen na licu mesta, a preti opasnost da ce izvrsiti prekrsaj koji mu izrice sankciju
koja se odmah izvrsava, kazna zatvora. 4. Jemstvo- srodnici, ili neko drugo lice polaze kod suda odredjeni
novcani iznos, ili neke druge dragocenosti. Kao garanciju da ce okrivljeni da se odazove na poziv suda.
Ukoliko se odazove jemstvo se vraca, a ako ne polozeno jemstvo ide u korist budzeta RS.

83.Dokazni postupak
Dokazni postupak se sprovodi kroz: iskaz okrivljenog, saslusanje svedoka, vestacenjem, uvidjajem i
pretresanjem stana i lica. Izvode se u dokaznom postupku. Posle citanja zahteva za pokretanje prek.post.
od strane suda sud daje rec okrivljenom. Iskaz okrivljenog je najmanje pouzdano sredstvo. Okrivljeni
realizuje svoje pravo na odbrani. Okrivljeni se moze braniti i cutanjem, ali ce mu onda sud skrenuti
paznju na takvo ponasanje. Za davanje laznog iskaza okrivljeni ne odgovara, a svedok da. Iskaz svedoka-
lica koja su direktno ili indirektno upoznata sa cinjenicama vezanim za ucinjenim prekrsajem. Svedok
ima obavezu da govori istinu gde mu sud ukazuje paznju. Davanje laznog iskaza je KD. Postoje lica koja
su oslobodjena, cuvanje sluzbene tajne, najblizi srodnici. Sud ce suociti svedoke ako su im iskazi razliciti.
Iskaz svedoka kao i okrivljenog sudija diktira istovremeno u zapisnik. Vestacenje- za pojedina strucna
pitanja, medicine, tehnike, sud moze angazovati sudskog vestaka. Vestak ce svoj izvestaj podneti sudu u
vidu nalaza i misljenja. Vestacenje moze biti povereno nekom licu ili psihijatrijskoj ustanovi, inzenjeru
saobracajne struke. Uvidjaj- izuzetak na lice mesta, gde se prekrsaj desio, ako su se prikupili svi
materijalni dokazi neposrednim opazanje. Pretresanja stana ili lica vrsi se u prisustvu svedoka. Vrsi se
danju. Kada se lice pretresa mora biti istog pola. Svi prikupljeni dokazi se unose u zapisnik koji
predstavlja dokazno sredstvo.

84. Usmeni pretres

Posle podnetog zahteva za pokretanje prek.post sud zakazuje usmeni pretres. Na usmenom pretresu
poziva podnosioca zahteva, okrivljenog i njegovog branioca, eventualno svedoke i druge ucesnike.
Usmeni pretres pocinje citanjem zahteva za pokretanje prek.post od strane sudije, posle toga sudija daje
rec okrivljenom da se izjasni. I podnosilac zahteva i okrivljeni u toku celog usmenog pretresa predlazu
sudu izvodjenje dokaza. Na usmenom pretresu se izvode svi dokazi posle cega se usmeni pretres
zakljucuje i donosi presuda, cime se okoncava I stepeni postupak i usmeni pretres. Tokom celog usmenog
pretresa vodi se zapisnik. Usmenim pretresom se rasvetljava i razresava prek.stvar.
85.Rešenje o prekršaju
Presuda se okoncava, usmeni pretres i rasvetljava i resava prekrsajnu stvar. Postoje 2 vrste presude: 1.
Kojom se okrivljeni oglasava krivim, 2. Kojom se prekrsajni postupak obustavlja. Forma presude, sadrzi
od uvoda(pred kojim sudom se vodi postupak, pod cijem zahtevu, protiv koga, za koje delo, pred kojim
sudijom) dispozitiv sadrzi odredbu da li je kriv i disp se odredjuje sankcija.. obrazlozenje-sud obrazlaze
koja dolazna sredstva, kojim se rukovodio i koji je znacaj dokaznom sredstvu dao i zasto je takva odluka
doneta. Pouka o pravnom leku gde stranka u roku od 8 dana nalaze zalbu i na kraju potpis.

86. Redovni pravni lekovi

U prekrsajnom postupku postoji jedan pravni lek, zalba na presudu. Zalba odlaze izvrsenje presude,
podnosi se 8 dana. Pravo na zalbu imaju okrivljeni, podnosilac zahteva(tuzilac), srodnik okrivljenog u
prvom stepenu, branilac ili njegov zastupnik. Zalba se preko I stepenog suda, II stepenom sudu. Kada I
stepeni sud primi zalbu on ispituje sledece> da li je blagovremena, dopustena, da li je izjavljena od
ovlascenog lica. Ukoliko postoji neki od nedostataka nece ni proslediti II stepenom, vec ce je odbiti.
Razlozi za zalbu: bitne povrede odredaba o prekrsaju, povrede materijalnog propisa o prekrsaju,
nepotpuno utvrdjeno cinjenicno stanje i neprimerena sankcija. II stepeni sud moze da ucine I stepenu
presudu ili vrati prvo na odlucivanje, da preinaci presudu, moze da potvrdi I stepenu presudu. Posle II
stepenog presuda postaje pravosnazna. II stepeni sud odlucuje u vecu od 3 sudija u nejavnom vecu.

87. Vanredni lekovi

Postoje 3 vanredna pravna leka: 1.zahtev za ponavljanje postupka, 2.zahtev za vanredno preispitivanje
pravosnazne presude, 3.zahtev za zastitu zakonitosti. Ne odlaze izvrsenje presude. Podnosi se protiv
pravosnazne presude. 1.Ulaze se I stepenom sudu koji je presudu i doneo. Rok je godinu dana. Razlozi:
kada postoje nove cinjenice i novi dokazi. Dokaz o laznom svedocenju, falsifikovaana isprava koji nisu
bili poznati kada je doneta prvostepena odluka. Ukoliko se bitno menja, ponovo usmeni pretres. 2. Ovaj
zahtev se podnosi Vrhovnom kasacionom sudu u roku od 15 dana od dana donosenja presude. Ispituje se
II stepena odluka. Ovim zahtevom se pobija I stepena odluka suda iz istih razloga kao i zalba. 3. Pokrece
republicki javni tuzilac ukoliko je povredjen zakon u roku od 6 meseci. Stranke se ogradjuju republickom
javnom tuziocu, jer je on duzan da zastiti zakonitost.

88. Prekršajni postupak prema maloletnicima

Osnovna razlika izmedju punoletnog i maloletnog : 1. Hitnost, 2. Iskljucena javnost, 3. Ucesnici u

postupku-roditelj kao i organ starateljstva, 4. Pozivanje maloletnika preko roditelja, 5. Sudije koje vode
postupak imaju posebna iskustva za maloletnika, 6. Podnosilac zahteva moze da odustane od vodjenja
postupka, 7. Sankcije su primerene ovom uzrastu(ukor, mere pojacanog nadzora i vaspitne mere). Ceo
postupak se vodi vodeci racuna o licnosti maloletnika, da je on u fazi psihickog sazrevanja, da se ne
odrazi stetno po njegov psihicki razvoj.

89. Postupak za naknadu štete zbog neopravdanog kažnjavanja

Zavisno od toga da li je lice neosnovano osudjeno: 1.na kaznu zatvora ili zastitna mera, 2.kada je izrecena
novcana kazna. Neopravdano osudjeno lice mozeu pregovarackom postupku u roku od 60 dana da
ugovori visinu naknade stete. U prvom slucaju(kazna zatv i zas.mere) nagodbu sa ministarstvom pravde, a
u drugom slucaju ministarstvo finansija. Ukoliko u ovom roku se ne postigne sporazum sa
ministarstvima onda ce lice koje je pretrpelo stetu u roku od 30 dana da pokrene parnicni postupak za
naknadu stete kod suda gde ce privatnom tuzbom tuziti drzavu za naknadu stete.

90. Prekršajni postupak koji vode organi drđavne uprave

U oblasti deviznog poslovanja, spoljna i deviznog poslovanja, pr postupak se vodi ne pred sudom za
prekrsaje, vec pred posebnim komisijama ministarstva finansija. Na prvostepeno presude ovih drz.org
zalba se podnosi visem sudu za prekrsaje. Takodje organ policijske uprave moze izvrsiocu prekrsaja da
izrekne novcanu kaznu na licu mesta prekrsaja, koje je ovaj duzan da uplati u roku od 8 dana. Naplata
kazne u fiksnom iznosu, a ako ne izvrsi uplatu polcijska uprava ce podneti zahtev za pokretanje
prek.postupka.

91. Услови за извршење решења

Решење се може извршити тек након што постане правоснажно. од овог правила постоји изузетак.
Решење се може извршити и пре него што постане правоснажно уколико првостепени орган за
прекршаје установи да постоји основана сумња да ће окривљени осујетити извршење изречене
казне, и уколико постоји основана сумња да ће окривљени поновити извршење прекршаја.
У овим ситуацијама, првостепени орган за прекршаје ће у решењу о прекршају одредити да
окривљени приступи извршењу казне и пре него што конкретно решење постане правоснажно.
Ако окривљени изјави жалбу против решења о прекршају, првостепени орган је у обавези да у
року од 24 сата ту жалбу, заједно са списима предмета, достави другостепеном органу за
прекршаје, који је обавезан да у року од 48 сати одлучи по жалби и своје решење достави
рвостепеном органу за прекршаје.
Решење о прекршају постаје правоснажно од тренутка када се редовним правним лековима више
не може побијати. Решење се извршава након протека 15 дана од дана његове правоснађности.
Ако је реч о решењу којим је изречена новчана казна или мера одузимања имовинске користи, оно
ће се извршити тек протеком рока који је у конкретном решењу одређен за плаћање новчане казне.
Пре него што решење о прекршају за поступак који воде органи државне управе постане
правоснажно, његовом извршењу се не може приступити. Исто важи и за решење које се доноси у
поступку против малолетника.
Лицу које је кажњено, а има боравиште ван наше земље, може се задржати путна исправа све до
извршења решења.

92. Извршење казне затвора и условни отпуст

Уколико за прекршај буде изречена казна затвора, она ће бити извршена по одредбама Закона о
извршењу кривичних санкција. Закон о прекршајима садржи посебне одредбе о условном отпусту
за издржавање казне затвора. Постоји могућност, уколико је изречена казна затвора у трајању од
најмање 30 дана и уколико је кажњени издржао најмање половину изречене казне, условног
отпуста. Поступак за условни отпуст се покреће тако што кажњено лице подноси молбу
првостепеном органу који је решење о прекршају којим је казна затвора изречена и донео.
Приликом одлучивања о условном отпусту, цени се владање кажњеног за време издржавања казне.
Првостепени орган за прекршаје у року од три дана мора да донесе одлуку по поднетој молби. На
решење првостепеног органа, кажњени има право жалбе у року од три дана од дана пријема
решења. Ова алба се преко првостепеног органа предаје другостепеном органу, који је обавезан да
своју одлуку донесе у року од три дана.

93. Извршење новчане казне

Новчана казна која је изречена решењем о прекршају извршиће се плаћањем новчане казне од
стане кажњеног у за то, решењем, одређеном року. Уплата се, на основу посебно попуњене и
достављене уплатнице кажњеном, од стране првостепеног органа за прекршаје, врши преко поште
, банке или управе за јавна плаћања. У случају да се новчана казна не плати, она ће се, уколико не
прелази износ од 15000 динара, заменити казном затвора, а уколико прелази наведени износ,
новчана казна ће се наплатити принудно. У случају смрти кажњеног, новчана казна и трошкови
прекршајног поступка се не извршавају.

94. Извршење заштитне мере одузимања предмета

Ову заштитну меру извршава орган у чијој је надлежности извршавање или надзор над
извршавањем прописа под којима је конкретна мера изречена. Ако се одузети предмети имају
продати, њихова продаја ће бити извршена на основу општих прописа који се примењују код
пореског извршења. У случају да учинилац рекршаја одузете предмете самовољно отуђи,
првостепени орган за прекршаје ће донети посебно решење којима се обавезује учинилац
прекрпаја да плати новчани износ у вредности ствари коју је требало одузети. Добијена средства
од продаје одузетих предмета или наплате уносе се у буџет Републике Србије.
Ако се заштитна мера одузимања предмета односи на предмете који нису у својини учиниоца
прекршаја, новчани износ добијен продајом предаје се лицу које је власник тих предмета. У
случају да то лице није познато, позваће се да се у року од годину дана од дана продаје јави. Ако
се у овом року не јави, ознос добијен продајом предмета уноси се у буџет Републике. Орган који је
надлежан за извршење ове мере, обавезан је да о њеном извршењу овавести првостепени орган за
прекршаје.

95. Извршење мере одузимања имовинске користи

Ако је решењем о прекршају изречена мера одузимања имовинске користи, њу спроводи

првостепени орган који је и донео решење о прекршају. У случају да се ова мера мора извршити
принудном наплатом, извршиће је надлежан орган за послове прихода. Ако се принудна наплата
не може извршити на предвиђен начин, извршиће се из непокретности. У овом случају принудну
наплату врши надлежан општински суд. Износ одузете имовинске користи се уноси у буџет
Републике. Уколико је мера одузимања имовинске користи изречена правном лицу, а оно је
престало да постоји након правоснажности решења, ова мера ће бити извршена против оног
правног лица које је преузело имовину правног лица које је престало да постоји. О спроведеној
мери одузимања имовинске користи, орган који ју је извршио, обавезан је да о томе обавести
првостепени орган за прекршаје који је ову меру изрекао. Трошкови извршења ове мере падају на
терет кажњеног лица.

96. Појам привреднопреступног права

Привреднопреступно право је грана права која представља скуп правних прописа о привредним
преступима, о одговорности за привредне преступе, о санкцијама које се примењују према
учиниоцима привредних преступа, као и о поступку који се води против учинилаца привредних
преступа да би се утврдила њихова одговорност за те деликте и да би се према њима примениле
санкције које су предвиђене за учиниоце привредних преступа. Као такво привредно преступно
право је грана нашег важећег законодавства. Привредни преступи спадају у лакша дела од
кривичних дела, а тежа у односу на прекршаје. Привреднопреступним правом се назива и наука
привреднопреступног права. Она представља правну дисциплину која се бави проучавањем
привреднопреступног права као гране права.

97. Предмет привреднопреступног права

Предмет проучавања привреднопреступног права јесу привредни преступи као посебна врста
казнених деликата. Привреднопреступно право се бави изучавањем њихових општих и посебних
елемената.
Привреднопреступно право има два дела: материјалноправни и процесноправни, тако да се
привреднопреступно право може поделити на материјално привреднопреступно право и процесно
привреднопреступно право. Материјално привреднопреступно право се дели на општи и посебан
део, општи део садржи опште одредбе о ппривредним преступима. Посебни део садржи одредбе
којима се уређују поједини привредни преступи и прописују казне за њихове учиниоце. Процесно
привреднопреступно право садржи одредбе у којима су прописана правила поступка који се води
против учинилаца привредних преступа.

98. Извори привреднопреступног права

Извори привреднопреступног права су закони и уредбе. Основни извор је Закон о привредним

преступима, а поред њега и Кривични законик и Законик о кривичном поступку, Закон о уређењу
судова, Закон о јавном тужилаштву итд.

99. Привредни преступ

Појам привредног преступа одређен је у Закону о привредним преступима. Према законској

дефиницији овог појама: „привредни преступ је друштвено штетна повреда прописа о привредном
и финансијском пословању која је проузроковала или могла да проузрокује теже последице и која
је прописом надлежног органа одређена као приврени преступ“.
За привредни преступ одговарају само правна лица и одговорна лица у правном лицу, у неким
новијим прописима предвиђена је и одговорност предузетника.
Елементи привредног преступа
У опште елементе привредног преступа спадају:
1) повреда прописа о привредном или финансијском пословању;
2) деликт правног лица и одговорног лица у правном лицу или предузетника;
3) друштвено штетно дело;
4) управљен против привредног система земље и њених привредних интереса као и интереса
грађана;
5) проузроковане теже последице;
6) предвиђеност прописом надлежног органа
На учиниоца привредног преступа примењују се они прописи који су важили у време када је
привредни преступ извршен, није дозвољена ретроактивна примена касније донетог прописа због
правне сигурности.
Основи који искључују постојање привредног преступа
Искључење постојања привредног преступа постоји у два случаја:
1) ако је учињена повреда прописа о привредном и финасијском пословању незнатне друштвене
штетности;
2) ако је повреда прописа о привреном или финансијском пословању учињена у крајњој нужди.
Незнатна друштвена штетност постоји ако је повреда прописа о привредном или финансијском
пословању која има сва обележја привредног преступа, малог значаја и ако није изазвала штетне
последице или су оне незнате.
Крајња нужда постоји када учинилац учини повреду прописа о привредном или финансијском
пословању да би од себе или од другог отклонио истовремену нескривљену опасност која се на
други начин није могла отклонити и ако при том учињено зло није веће од оног које је претило.
- Привредни преступ може бити извршен на два начина:
1) чињењем – активно поступање у вршењу привредног преступа, тј. предузимање активне радње
извршења привредног преступа;
2) нечињењем – пасивно држања, тј. пропуштање да се учини нешто за шта је постојала дужност
чињења, због чега се постојање такве дужности мора утврдити у сваком конкретном случају.
- С обзиром на време извршења привредног преступа одређује се:
1) временско важење прописа о привредном преступу (који је пропис важио у време његовог
извршења);
2) урачунљивост и виност одговорног лица;
3) од времена извршења приврених преступа рачунају се рокови застарелости гоњења за
привредни преступ;
4) време извршења може бити и обележје код појединих привредних преступа.
- Привредни преступ се сматра извршеним у време када је субјекат привредног преступа радио
(чињење) или био дужан да ради (нечињење). Није од значаја време када је наступила последица
привредног преступа уколико је до њеног наступања дошло касније.
- Према месту извршења одређује се:
1) просторно важење прописа о привредном пропису;
2) место извршења може бити обележје одређеног привредног преступа;
3) у неким случајевима према месту извршења привредног преступа одређује се и месна
надлежност суда и јавног тужиоца.
- Привредни преступ се сматра извршеним како у месту где је извршилац радио или био дужан да
ради, тако и у месту где је последица учињеног привредног преступа наступила.
- Покушај привредног преступа постоји када је извршење привредног преступа почело али
привредни преступ није довршен. Извршење привредног преступа је почело када је предузета
радња извршења привредног преступа, а привредни преступ је довршен када је наступила његова
последица. Закон о привредним преступима предвиђа да се за покушај кажњава само ако је то
изричито предвиђено прописом којим је привредни преступ одређен.
- Саучесништво обухвата три облика:
1) саизвршилаштво – извршење привредног преступа заједно са другим;
2) подстрекивање – навођење другога да изврши привредни преступ;
3) помагање – пружање помоћи другом да изврши привредни преступ.

100. Одговорност за привредне преступе

Одговорност правних лица

Као правна лица имају се у виду предузећа, установе, организације и друга правна лица која
обављају привредно или финансијско пословање. Закон о привредним преступима изузима од
одговорности нека правна лица као што су: друштвено-политичке заједнице (држава, република,
аутономна покрајина, град, општина) и њихови органи (влада, министраство), други државни
органи (судови, јавна тужилаштва, управе, агенције, војне установе) и месне заједнице.
За привредни преступ одговорно је и правно лице које се налази под стечајем без обзира на то да
ли је привредни преступ учињен пре стечајног поступка или у току њега. Правном лицу у стечају
за учињени преступ може се изрећи само заштитна мера одузимања предмета и мера одузимања
имовинске користи стечене извршеним привредним преступом, али се не може новчано казнити.
Одговорност одговорног лица
Одговорна лица у правном лицу су такође одговорна за привредне преступе. У питању су
одговорна лица у предузећима, установама, организацијама и другим правним лицима који
обављају привредно или финансијско пословање, одговарају и одговорна лица у друштвено-
политичким заједницама (држава, република, аутономна покрајина, град, општина) и њиховим
органима (влада, министраство), другим државним органима (судови, јавна тужилаштва, управе,
агенције, војне установе) и у месној заједници. Одговорним лицем у правном лицу сматра се лице
коме је у правном лицу поверен одређени круг послова у области привредног или финансијског
пословања (директор, шеф рачуноводства, књиговођа, благајник, и др.). Одговорно лице одговара
за привредни преступ и након престанка радног односа. Одговорност одговорног лица се
искључује ако је привредни преступ извршило поступајћи по наређењу другог одговорног лица
или органа управљања, али само ако је предузело све радње које је по закону или другом правном
пропису било дужно да предузме како би спречило извршење привредног преступа који је учињен.
Може се догодити да кривично дело садржи истовремено и обележја привредног преступа,
одговорно лице ће у том случају одговарати за кривично дело.

101. Санкције за приврдне преступе

Санкције за привредне преступе су принудне мере које се предузимају против учиниоца

привредног преступа, које изриче суд у законом утврђеном поступку, а састоји се у одузимању или
ограничавању неког права или у упозорењу (уз претњу казном) да до тога може да дође. Постоје
три врсте санкција:
1) казне;
2) заштитне мере;
3) условна осуда.

Казна која се може прописати за привредне преступе је новчана казна. Она се може прописати на
два начина:
1) одређивањем посебног минимума и максимума новчане казне у оквиру општег минимума и
максимума ове казне за привредне преступе;
2) у сразмери са висином учињене штете, неизвршене обавезе или вредности робе или друге
ствари која је предмет привредног преступа.
Рок за плаћање новчане казне је најмање 15 дана, а највише 3 месеца, али суд може из оправданих
разлога да одобри како правном тако и одговорном лицу да казну плати у ратама, тада рок за
плаћање новчане казне је годину дана.
Средства од наплаћених новчаних казни уносе се као приход у буџет РС.

Заштитне мере су мере превентивног карактера. Закон о привредним преступима предвиђа четири
врсте заштитних мера. Те мере су:
1) јавно објављивање пресуде – изриче се ако суд утврди да би било корисно да се јавност упозна
са пресудом, ако би се тиме допринело отклањању опасности за живот или здравље људи, заштити
сигурности промета или неких других интереса привреде; објављивање се може извршити
објављивањем у штампи, на радију или телевизији; трошкови објављивања пресуде падају на терет
учиниоца привредног преступа;
2) одузимање предмета – то могу бити предмети којима је извршен привредни преступ, који су
били намењени за извршење привредног преступа и предмети који су настали извршењем
привредног преступа; одузети предмети се, зависно од њихове природе, а према одлуци суда могу
продати на јавној продаји, могу се предати државним органима или уништити; средства добијена
продајом тих предмета уносе се као прихос у буџет РС;
3) забрана правном лицу да се бави одређеном привредном делатношћу – мора бити тачно
одређена привредна делатност на коју се забрана у конкретном случају односи; забрана почиње да
тече од дана правоснажности пресуде којом је заштитна мера изречена; може да траје од 6 месеци
до 10 година;
4) забрана одговорном лицу да врши одређене дужности – изриче се одговорном лицу у
случајевима када је оно злоупотребило вршење своје дужности за извршење привредног преступа
или ако се оправдано може сматрати да би било опасно ако би одговорно лице наставило да и
даље врши дужност чије му се вршење забрањује изрицањем ове мере; забрана почиње да тече од
дана правоснажности пресуде којом је мера изречена; трајање ове мере може бити од 6 месеци до
10 година; суд може, на молбу осуђеног одговорног лица, да одреди ранији престанак ове мере
(ако нађе да је осуђено одговорно лице својим владањем то заслужило), и то тек после годину дана
од извршене или застареле казне која је изречена одговорном лицу, а ако је заштитна мера
изречена у трајању дужем од 5 година онда суд може да одреди престанак те мере тек по протеку 2
године од извшене или застареле казне.
Ове заштитне мере изричу се уз казну, а заштитне мере обајвљивања пресуде и одузимања
предмета и уз условну осуду. За привредни преступ може бити изречена једна или више
заштитних мера.
Условна осуда
Условна осуда се може изрећи како правном тако и одговорном лицу. Она има карактер мере
упозорења која замењује казну у случајевима када суд оцени да примена казне није нужна и да се
може очекивати да ће се и самим упозорењем уз претњу казном довољно утицати да правно
односно одговорно лице које је учинилац привредног преступа убудуће не врши привредне
преступе. Она се може изрећи ако је суд утврдио новчану казну правном или одговорном лицу.
Ова утврђена казна се неће извршити ако осуђено правно или одговорно лице у време
проверавања не учини нов привредни преступ или кривично дело које има обележја привредног
преступа. Време проверавања утврђује суд, с тим да оно може износити најмање једну, а највише 2
године. Условна осуда се може опозвати ако условно осуђено правно или одговорно лице у року
проверавања учини нов привредни преступ.

105. Процесни субејкти у поступку за привредне преступе

У поступку за привредне преступе учествује више процесних субјеката. Основни процесни

субјекти су субјекти који врше основне процесне функције и без који се не може водити поступак
за привредне преступе. Ти субјекти су: суд, тужилац и окривљени. Као оштећени се може појавити
правно лице, одговорно лице у том правном лицу или предузетник.
Споредни процесни субјекти су остали процесни субјекти који учествују у поступку, чије је
учествовање значајно за решавање привреднопреступне ствари, али чије учествовање није
обавезно већ зависи од потреба конкретног случаја. То су: оштећени; представник окривљеног
правног лица; бранилац окривљеног правног лица или одговорног лица, пуномоћници;
инспекцијски органи; органи унутрашњих послова; сведоци; вештаци; тумачи и преводиоци и др.
Судови за привредне преступе суде у већу. За суђење у првом степену веће Трговинског суда
састављено је од једног судије и двојице судија поротника. Председник већа је такође судија.
Другостепени судови суде у већима састављеним од три члана. Врховни суд одлучује у већу које
може имати пет чланова (три члана судија и два члана судија поротника) или три члана. Месна
надлежност суда за привредне преступе одређује се према седишту окривљеног правног лица.
Функцију оптужбе врши јавни тужилац или ошрећени као супсидијарни тужилац. Месна
надлежност јавног тужиоца у поступку за привредне преступе је одређена према месној
надлежности суда.
Оштећени се у поступку појављује као супсидијарни тужилац уколико јавни тужилац не покрене
поступак, или уколико у току поступка одустане од гоњења.
Окривљени у поступку за привредне преступе врши функцију одбране. Као окривљени се
појављују правно лице и одговорно лице у правном лицу. Када је реч о правном лицу као
окривљеном, за њега процесне радње предузима његов представник, тј лице које је овлашћено да у
име конкретног правног лица предузима све радње које окривљени може предузимати у поступку.
Представник правног лица може бити лице које је за то овлашћено законом, актом надлежног
државног органа, статутом правног лица.

107. Главни поступак за привредне преступе

Главни поступак за привредне преступе има две фазе: главни претрес и пресуђење.
Главни претрес заказује председник већа или судија појединац. На главни претрес се позивају:
окривљени, њихови браниоци, тужилац, оштећени и његов заступник или пуномоћник, сведоци,
вештаци, тумачи. Окривљеном се уз позив доставља и препис оптужног предлога. Главни претрес
почиње читањем оптужног предлога. После тога суд саслушава представнике окривљеног правног
лица, а потом испитује окривљено одговорно лице. У случају неслагања њихових исказа о битним
стварима суд одређује њихово суочење. После испитивања окривљених саслушавају се сведоци и
вештаци и изводе остали докази. После завршеног доказног поступка странке у поступку дају
завршну реч. После тога судија закључује главни претрес после чега следи доношење и
објављивање пресуде.
Пресуда садржи: увод, изреку (диспозитив) и образложење. Изрека пресуде садржи: привредни
преступ за који се окривљени оглашава одговорним, прописе који су примењени, казну на коју се
окривљени осуђује, одлуку о ослобођењу од казне уколико је до тога дошло, одлуку о условној
осуди ако је она изречена уместо казне, одлуку о заштитним мерама уколико су оне изречене,
одлуку о одузимању имовинске користи, одлуку о трошковима поступка, одлуку о
имовинскоправном захтеву ако га је оштећени истакао).

108. Postupak po pravnim lekovima

U postupku po pravnim lekovima postupa se po:

1) Žalbi protiv rešenja i presude,
2) Ponavljanju postupka i
3) Zahtevu za zaštitu zakonitosti.
Protiv presude donesene u prvom stepenu ovlašćena lica mogu izjaviti žalbu u roku od osam dana od dana
dostavljanja prepisa presude. Blagovremeno izjavljena žalba ovlašćenog lica odlaže izvršenje
presude.Ako zakonom nije drukčije određeno, žalba protiv rešenja izjavljuje se u roku od tri dana od dana
dostavljanja rešenja.Žalba protiv presude ili rešenja može se izjaviti samo pismeno.
Žalbu mogu da izjave stranke, branilac, oštećeni i nosilac prava raspolaganja, odnosno sopstvenik
oduzetog predmeta, odnosno korisnik oduzetog društvenog sredstva.
Javni tužilac može izjaviti žalbu ne samo na štetu nego i u korist okrivljenog pravnog lica, odnosno
okrivljenog odgovornog lica.
Oštećeni može izjaviti žalbu samo u pogledu odluke suda o troškovima postupka.
Ako je javni tužilac preuzeo gonjenje od oštećenog kao tužioca, oštećeni može izjaviti žalbu zbog svih
osnova zbog kojih se presuda može pobijati.
Ako javni tužilac nije prisustvovao glavnom pretresu (član 11 Zakona o Privrednim prestupima), oštećeni
ima pravo da u svojstvu tužioca izjavi žalbu protiv presude, bez obzira na to da li je i javni tužilac izjavio
žalbu.
Ako je izrečena zaštitna mera oduzimanja predmeta kojima ne raspolaže okrivljeno pravno lice, odnosno
koji nisu svojina okrivljenog odgovornog lica, žalbu može izjaviti i lice čiji je predmet oduzet.
Branilac može izjaviti žalbu i bez posebnog ovlašćenja okrivljenog pravnog lica, odnosno okrivljenog
odgovornog lica, ali ne i protiv njihove volje.
Drugostepeni sud odlučuje o žalbi samo na sednici veća.
Kad drugostepeni sud rešava o žalbi protiv presude prvostepenog suda, stranke će se obavestiti o sednici
veća ako predsednik veća ili veće nađe da bi prisustvo stranaka ili jedne od njih bilo korisno za
razjašnjenje stvari.
Osim slučaja predviđenog u članu 387. stav 1. Zakona o krivičnom postupku, drugostepeni sud može
preinačiti odluku prvostepenog suda i ako nađe da je prvostepeni sud pogrešno ocenio isprave ili dokaze
koje nije sam izveo, a odluka prvostepenog suda je zasnovana na tim dokazima.
Tužilac može na sednici veća u celini ili delimično odustati od optužbe ili izmeniti optužni predlog u
korist okrivljenog. Ako je javni tužilac odustao od optužbe u celini, predsednik veća će o tome obavestiti
oštećenog i pozvati ga da se u roku od osam dana izjasni da li hoće da produži gonjenje.
Protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena žalba.

Što se tiče ponavljanja postupka,postupak dovršen pravnosnažnom presudom, odnosno

pravnosnažnim rešenjem o privrednom prestupu donesenim u skraćenom postupku, može se ponoviti.
Pored slučajeva predviđenih Zakonom o krivičnom postupku, postupak se može ponoviti i ako se utvrdi
da je odgovorno lice koje je osuđeno za privredni prestup za istu radnju pravnosnažno osuđeno u
krivičnom postupku.

Što se tiče zahteva za zaštitu zakonitosti,protiv pravnosnažne sudske odluke kojom je povređen ovaj
zakon ili propis o privrednom prestupu, kao i protiv sudskog postupka koji je prethodio pravnosnažnoj
sudskoj odluci, nadležni javni tužilac, može podići zahtev za zaštitu zakonitosti.
O zahtevu za zaštitu zakonitosti rešava sud određen republičkim, odnosno pokrajinskim
zakonom.Savezni sud rešava o zahtevu za zaštitu zakonitosti zbog povrede ovog zakona ili saveznog
propisa o privrednom prestupu, ako je odluku doneo sud u republici, odnosno autonomnoj pokrajini
nadležan za rešavanje u drugom stepenu.

Sud iz stava rešava o zahtevu za zaštitu zakonitosti i kad je odlukom tog suda povređen i savezni i
republički, odnosno pokrajinski propis. Protiv presude tog suda može se, zbog povrede ovog zakona ili
saveznog propisa o privrednom prestupu, podići zahtev za zaštitu zakonitosti o kome rešava Savezni sud.
Zahtev za zaštitu zakonitosti o kome rešava Savezni sud podiže savezni javni tužilac.
Zahtev za zaštitu zakonitosti o kome rešava sud u republici, odnosno autonomnoj pokrajini podiže javni
tužilac, određen republičkim, odnosno pokrajinskim zakonom.
Ako nadležan javni tužilac u republici, odnosno autonomnoj pokrajini nije podigao zahtev za zaštitu
zakonitosti zbog povrede našeg zakona ili saveznog propisa o privrednom prestupu zato što je našao da
nema osnova za to, taj zahtev može podići savezni javni tužilac pred Saveznim sudom.
Zahtev za zaštitu zakonitosti može podići javni tužilac u roku od šest meseci od dana kad je strankama
dostavljena odluka protiv koje je dozvoljeno podizanje zahteva, odnosno u roku od šest meseci od dana
kad je stranci saopštena odluka republičkog, odnosno pokrajinskog javnog tužioca da nije našao osnov za
podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti.
Savezni sud može zahtevati od suda nadležnog za izvršenje da odloži izvršenje odluke, odnosno da
prekine već započeto izvršenje do donošenja odluke o podignutom zahtevu.

109. Skraćeni postupak i posebni postupci za privredne prestupe

U postupku za privredne prestupe za koje je nadležan sudija pojedinac, može se, na predlog tužioca,
doneti rešenje o privrednom prestupu bez određivanja glavnog pretresa (skraćeni postupak).
Skraćeni postupak može se sprovesti samo ako je predstavnik okrivljenog pravnog lica već saslušan a
okrivljeno odgovorno lice već ispitano.
U skraćenom postupku može se izreći novčana kazna, i to okrivljenom pravnom licu najviše do 100.000
novih dinara a okrivljenom odgovornom licu najviše do 10.000 novih dinara.
U skraćenom postupku ne mogu se izreći zaštitne mere, osim zaštitne mere oduzimanja predmeta i mere
oduzimanja imovinske koristi.
U skraćenom postupku može se odlučiti i o imovinskopravnom zahtevu, ako zahtev ne prelazi 10.000
novih dinara.
Protiv rešenja o privrednom prestupu donetog u skraćenom postupku ovlašćena lica mogu izjaviti žalbu u
roku od osam dana od dana dostavljanja prepisa rešenja.
Ako drugostepeni sud, odlučujući o žalbi, ukine rešenje o privrednom prestupu doneto u skraćenom
postupku, odrediće da se sprovede redovan postupak.
Na rešenje o privrednom prestupu koje je doneseno u skraćenom postupku shodno se primenjuju
odredbe ovog zakona i Zakona o krivičnom postupku koje se odnose na presudu.
Posebni postupci za privredne prestupe su:
1) Postupak za oduzimanje imovinske koristi,
2) Postupak za naknadu štete zbog neopravdane osude,
3) Postupak za brisanje osude, za prestanak zaštitne mere ili pravne posledice osude.

Što se tiče postupka za oduzimanje imovinske koristi, ako je pre ili posle pokretanja postupka za
privredni prestup okrivljeno pravno lice prestalo da postoji, postupak će se, na zahtev javnog tužioca
sprovesti protiv onog pravnog lica na koje su prešle obaveze pravnog lica koje je prestalo da postoji, i to
samo u pogledu oduzimanja imovinske koristi koja je postignuta izvršenjem privrednog
prestupa.Oduzimanje imovinske koristi može se izreći samo u visini imovine koja je preuzeta od
okrivljenog pravnog lica koje je prestalo da postoji.
Za vođenje postupka nadležan je sud koji bi bio mesno nadležan za vođenje postupka zbog privrednog
prestupa protiv pravnog lica koje je prestalo da postoji.
Što se tiče postupka za naknadu štete zbog neopravdane osude, pravno lice ili odgovorno lice koje je u
postupku po privrednom prestupu neopravdano osuđeno ima pravo na naknadu štete.
U postupku za naknadu štete zbog neopravdane osude shodno će se primenjivati odredbe članova Zakona
o krivičnom postupku. (konkretno odredbe članova 541. do 549.).
Što se tiče postupka za brisanje osude, prestanak zaštitne mere ili pravne posledice osude,
rešenje o brisanju osude ili rešenje o brisanju uslovne osude donosi, na zahtev osuđenog lica, prvostepeni
sud koji vodi evidenciju.
Pre donošenja rešenja o brisanju osude izvršiće se potrebna proveravanja, a naročito će se prikupiti
podaci o tome da li je protiv osuđenog odgovornog lica u toku postupak za novi privredni prestup učinjen
pre isteka roka predviđenog za brisanje osude.
U uverenju koje se izdaje na osnovu evidencije ne sme se unositi brisana osuda.
Molbu za prestanak zaštitne mere zabrane vršenja određene dužnosti ili pravne posledice osude, osuđeno
odgovorno lice podnosi prvostepenom sudu koji je izrekao zaštitnu meru, odnosno koji je izrekao osudu
usled koje je nastupila pravna posledica osude.
Posle sprovođenja potrebnih izviđaja o okolnostima važnim za odlučivanje, sud donosi odluku u veću
sastavljenom od trojice sudija.
Protiv odluke prvostepenog suda molilac i javni tužilac koji postupa pred tim sudom mogu izjaviti žalbu
drugostepenom sudu.
Ako molba bude odbijena, nova molba ne može se podneti pre isteka dve godine od dana pravnosnažnosti
rešenja o odbijanju ranije molbe.

Srećno! 