Professional Documents
Culture Documents
Lipar - 52.263-275 Pripovedni Post. U Buci I Besu PDF
Lipar - 52.263-275 Pripovedni Post. U Buci I Besu PDF
Претходно саопштење
821.111(73)-31.09 Фокнер В.
Петра M. Пешић1
Филозофски факултет у Нишу
Предмет рада јесте наратолошки приступ роману Бука и бес Вилијема Фокнера. Не бавимо
се наратолошком анализом целог романа, већ само анализом приповедне инстанце и
фокализације.Успостављамо разлику између приповедања и фокализације. Приповедач
или приповедна инстанца јесте онај ко приповеда неку причу. Фокализација представља
онај угао гледања, ону призму кроз коју је прича представљена. Роман Бука и бес представља
причу о постепеном пропадању породице Компсон. Утврђујемо зашто је приповедање
приче поверено тројици синова породице Компсон и зашто се као наратор не појављује,
Кеди, сестра о којој приповедају сва браћа? Приповедаче и фокализацију проучавамо
ослањајући се на теоријске поставке Жерара Женета, Мике Бал, Шломит Римон-Кенан,
Џералда Принса. Различите типологије приповедача и фокализације које су поставили
ови аутори, примењујемо на роман Бука и бес. Циљ нам је не само да препознамо одлике
приповедача и фокализације и одредимо њихову типологију, већ и функцију коју приповедање
има у делу и карактеризацији ликова.
1 petra88pesic@gmail.com
2 „Наратологија – једна од најважнијих школа структуралистичке науке о књижевности настала
у Француској шездесетих година. Повезивала је стуктурално-семиолошку перспективу са испи-
рацијама које су долазиле из истраживања француског антрополога Клод Леви-Строса и анализа
руске бајке фолклористе Владимира Пропа, као и из утицаја трансформативно-генеративне гра-
матике Ноама Чомског. Основни ток истраживања наратолога чинили су покушаји конструисања
модела стварања фабула (наративне граматике) сматраних првим кораком на путу ка откривању
универзалне граматике књижевности“ (Бужињска, Марковски 2009:317)
3 Фабула или прича представља след узрочно последичних логично повезаних догађаја. Дискурс је
начин на којије нека прича саопштена.
ПРИПОВЕДАЧИ
4 Према Женетовом ставу, сваки наративни текст је састављен од различитих наративних нивоа
који се налазе у односу субординације. „Основни или аутономни статус има онај ниво на коме
се одвија нарација – приповедачев ниво. Овом нивоу подређен је ниво самих ликова, као и свих
других секундарних приповедача којима основни или главни приповедач у неком тренутку своје
приче може препустити реч“ (Марчетић 2004: 85, 86).
БЕНЏАМИН
КВЕНТИН
ЏЕЈСОН
7 Коментар представља екскурс приповедача, успоравање на нивоу приче. Овим екскурсом при-
поведач нешто коментарише, објашњава, износи одређене ставове или судове или коментарише
своје сопствено приповедање. Некада коментари имају и само реторичку сврху.
8 Термин наратер у науку о књижевности увео је Џералд Принс. У његовом Наратолошком речни-
ку под одредницом наратер стоји: „Онај коме се приповеда, а који је уписан у текст. Има најмање
један (мање или више уочљиво представљен) наратер по приповести, лоциран на истом дијеге-
тичком нивоу као и приповедач који му се обраћа. У приповести може бити и више различитих
наратера којима се наизменице обраћа један приповедач (Змијско легло) или више њих (Имора-
листа). [...] Наратер – чист текстуални конструкт – мора се разликовати од читаоца или примаоца.
Коначно, исти стварни читалац може читати различите приповести (од којих свака има различите
наратере), као што и свака приповест (која увек има исти скуп наратера) може имати неодредиво
променљив скуп стварних читалаца.“ (Принс 2011: 114-115)
9 Више о теми наратера видети у раду Снежане Милосављевић – Милић, „Типови наратера у срп-
ском реалистичком роману“, Прича и тумачење, Београд: Филип Вишњић.
ФОКАЛИЗАЦИЈА
тако да је и њихов угао гледања сужен, знају само оно што сами могу да
виде или чују.
Бенџамин:
„Могао сам да их чујем како разговарају. Изашао сам преко прага и нисам
могао да их чујем, и отишао сам до капије, тамо где су пролазиле девојчице
са својим школским торбама.“ (Фокнер 1994: 93)
Квентин:
„И одмах затим сам извесно време слушао свој сат и могао да осетим она
писма како ми пуцкају кроз капут, притиснута оградом, и наслонио сам се
на ограду, и посматрао своју сенку, како сам је преварио.“(Фокнер 1994:126)
Џејсон:
ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА
ЛИСТА РЕФЕРЕНЦИ
Бал 2000: М. Бал, Наратологија, Београд: Народна књига.
Бужињска, Марковски 2009: А. Бужињска, М. Павел Марковски, Књижевне
теорије XX века, Београд: Службени гласник
Марчетић 2004: А. Марчетић, Фигуре приповедања, Београд: Народна књига
Милосављевић-Милић : С. Милосављевић-Милић, Прича и тумачење, Београд:
Филип Вишњић
Принс : Џ. Принс, Наратолошки речник, Београд: Службени гласник
Римон-Кенан 2006: Ш. Римон-Кенан, Наративна проза, Београд: Народна књига
Фокнер 1994: В. Фокнер, Бука и бес, Београд: Књига комерц
Summary /In this paper we are dealing with the narratological approach to the novel
The Sound and the Fury by William Faulkner. We do not do narratological analysis
of the entire novel, but by analyzing the narrative instance and focalization. Each
story reveals through certain narrative instance, the narrator, who talks with a certain
knowledge and events from their point of view, or from the perspective of someone else.
The narrator or narrative instance is the one who tells a story, and his first feature is
a narrative function. In this paper, we point to the division of the narrator in relation
to the very narrative text and in relation to participation in the story. Focalization
is the viewing angle, one prism through which the story is presented. The novel The
Sound and the Fury is the story of the gradual destuction of the family Kompson,
on the material and moral level. We are determine why storytelling entrusted three
sons of the Kompsons, and why, as a narrator, does not appear, Kedi, sister of which
narrate all the brothers? The narrator and focalization study relying on theoretical
assumptions Gerard Genette, Mike Ball, Rimmon-Kenan, Gerald Prince. Different
typologies narrator and focalization raised by these authors, we apply on the novel
The Sound and the Fury. Our goal is not only to recognize the characteristic of the
narrator and focalization, and determine their typology, but also, to determinate the
function that storytelling has.