VIŠA POSLOVNA ŠKOLA - ČAČAK

Centar - Beograd
Odeljenje Jagodina

1. UVOD

Začeci raspodele

Još u najranijem začetku ljudske civilizacije javila se raspodela kao

nužan oblik. Prvobitni ljudi su počeli da se okuplajaju u manje grupe
(plemena) da bi sebi olakšali lov, prikupljanje plodova prirode, itd.
Samim tim javila se i potreba raspodele u naj-banalnjijem obliku.
Razvojem ljudske vrste ljudi postaju sve napredniji i samim tim teže da se
okupe i formiraju veće društvene grupe (države), gde se već formiraju i
zakoni i samim tim se reguliše i pojam raspodele. Danas raspodelu
definišemo kao skup uslova pod kojim radnik uljučen u društveni proces
proizvodnje, dobija naknadu za svoj rad.

2. RASPODELA , PROIZVODNJA, RAZMENA I POTROŠNJA

KAO NERASKIDIVE CELINE

Raspodela predstavlja način učešća pojedinca, privrednog subjekta

ili grane u prisvajanju rezultata proizvodnje. Ona je određena
proizvodnjom, pa se u marksističkoj teoriji uzima zajedno sa
proizvodnjom. Raspodela je određena proizvodnjom u dvostrukom
smislu, i to:
 određena je po predmetu, jer se može raspodeliti samo ono
što je proizvedeno (ako se zanemari spoljna trgovina) i;
 određena je po obliku, jer karakter načina proizvodnje
opredeljuje i karakter raspodele.

To znači da postoji razlika u načinu raspodele, zavisno dali se radi o

klasnim ili bezklasnim odnosima proizvodnje.

Međutim, i ovde postoji dvostruka veza, tj. proizvodnja utiče na

raspodelu, ali i raspodela utiče na proizvodnju. Naime, kod raspodele
razlikujemo raspodelu uslova proizvodnje i raspodelu rezultata
proizvodnje. Raspodela uslova proizvodnje (činilac proizvodnje)
neposredno utiče na proizvodnju, tj. kako, gde i u kom obimu će biti
raspoređeni faktori proizvodnje uticaće i na obim i strukturu proizvodnje
u datoj grani, grupaciji i preduzeću.

Mentor: Prof. dr Jovan Savić Student: Poprašić Nikola 1

 VIŠA POSLOVNA ŠKOLA - ČAČAK
Centar - Beograd
Odeljenje Jagodina
Kao kostitutivni element reprodukcjije javlja se i razmena. To je
proces kojim se vrši prenos materijalnih dobara iz ruke jednih u ruke
drugih proizvođača, odnosno potrošača. Stoga se razmena definiše i kao
ponovna raspodela i preraspodela materijalnih dobara.Ona se može vršiti
u materijalnim dobrima ili putem novca. Predpostavka za pojavu razmene
je izvršena društvena podela rada, kada je prizvođač primoran da zbog
zadovoljenja raznovrsnih svojih potreba vrši razmenu sopstvenih
proizvoda za različite proizvode drugih proizvođača.

Faktički , proizvod tek nakon razmene odlazi u potrošnju. Otud

postoji međusobna uslovljenost razmene i potrošnje sa raspodelom, s
jedne strane, i između razmene i potrošnje, s druge strane.

Iz navedenog proizlazi da su proizvodnja, raspodela, razmena i

potrošnja delovi jedinstvene celine, delovi procesa reprodukcije. Ove faze
se međusobno uslovljavaju i međusobno zavise. Veze, dakle, nisu
jednosmerne, već su dvosmerne i čine međusobno povezane delove
kružnog kretanja društvene proizvodnje (reprodukcije). Naravno ove faze
se menjaju tokom istorijskog razvoja ljudskog društva i zavise, kako od
nivoa razvoja proizvodnih snaga, tako i od karaktera društveno-
ekonomskih odnosa.

Jedinstvo proizvodnje, raspodele, razmene i potrošnje i njihova

međuzavisnost ne isključuje i određeni stepen njihove samostalnosti. To
ne isklučuje njihove posebnosti i specifičnosti, kao posebne oblasti
ekonomske aktivnosti ljudi. Na njih mogu uticati i drugi faktori izvan
pomenutog kruga. Stoga, i ako su međusobno uslovljene i nemogu se
odvajati jedna od druge faze, one su istovremeno i relativno samostalne u
odnosu jedne na drugu, tako da pored zajedničkih imaju i sopstvene
zakonitosti kretanja.

Prema tome, određena proizvodnja određuje određenu potrošnju,

raspodelu, razmenu i određene međusobne odnose ovih različitih
momenata. Na svaki način, i proizvodnja sa svoje strane biva u svom
jednostranom obliku određivana drugim momentima; na primer, kad se
proširi tržište, tj. oblast razmene, proizvodnja raste u obimu i dublje se
diferencira. S promenom raspodele menja se proizvodnja; na primer s
koncetracijom kapitala, različitom raspodelom stanovništva na grad i
selo, itd.. Naposletku, potrebe potrošnje određuju proizvodnju. Vrši se
međusobni uticaj između različitih momenata. Ovo je slučaj kod svake
organske celine.

Mentor: Prof. dr Jovan Savić Student: Poprašić Nikola 2

 VIŠA POSLOVNA ŠKOLA - ČAČAK
Centar - Beograd
Odeljenje Jagodina

3. Različita shvatanja raspodele u ekonomskoj teoriji

Raspodela predstavlja posebnu fazu reprodukcije. Ona povezuje

proizvodnju i potrošnju. Time se ona javlja kao središnji član ili središnja
karika procesa reprodukcije. Raspodelom se odreduje učešće pojedinca,
pro-izvodno-poslovnog subjekta, grane i sl. u prisvajanju rezultata
ostvarene pro-izvodnje, odnosno učešće u prisvajanju društvenog bruto
proizvoda i nacio-nalnog dohotka. U naturalnoj privredi raspodela se vrši
direktno, neposred-no prema običaju i potrebama, a u robnoj privredi
posredstvom novca.

Razlikujemo primarnu, sekundarnu i namensku raspodelu.

Pod primarnom raspodelom podrazumevamo raspodelu

društvenog bruto proizvoda i nacionalnog dohotka, koja se ostvaruje
između samih proizvođača materijalnih dobara i proizvodnih usluga. Ona
se zato i naziva primarnom (prvom) raspodelom, jer se vrši između samih
proizvođača, odnosno stvaralaca društvenog bruto proizvoda i
nacionalnog dohotka. Time se oni javljaju kao neposredni proizvođači i
prvi prisvajači rezultata ostvarene proizvodnje. Ova raspodela se vrši na
tržištu preko tržišnih cena. Ukoliko proizvodni subjekt ili grana postignu
veću tržišnu cenu u odnosu na ravnotežnu cenu, oni će prisvojiti veći deo
nacionalnog dohotka i obratno.

Sekundarna raspodela predstavlja raspodelu između proizvođača u

materijalnoj proizvodnji, društveno-političke zajednice (države) i
poslovnih subjekata u vanmaterijalnoj proizvodnji (zdravstvo,
obrazovanje, nauka itd.). Ona se ostvaruje putem zakonskih i ugovornih
obaveza (porezi, carine, doprinosi, ugovori o osiguranju i sl.)- Time se
vrši finansiranje zajedničke i opšte potrošnje.

Namenskom raspodelom nazivamo raspodelu nacionalnog dohotka

u privredi, odnosno odgovarajućeg dohotka proizvodno-poslovnog
subjekta na akumulaciju (investicija za proširenu reprodukciju) i ličnu
potrošnju (zadovoljenje ličnih potreba samih proizvođača). Preko
izdvajanja za akumulaciju obezbeđuje se odgovarajuća stopa privrednog
rasta i razvoja, a preko izdvajanja za ličnu potrošnju obezbeđuje se

Mentor: Prof. dr Jovan Savić Student: Poprašić Nikola 3

 VIŠA POSLOVNA ŠKOLA - ČAČAK
Centar - Beograd
Odeljenje Jagodina
određeni nivo životnog standarda stanovništva. Raspodela ima veliki
značaj u procesu društvene reprodukcije. Zbog toga neki smatraju da je
raspodela centralno pitanje političke ekonomije kao nauke. Raspodelom
se obezbeđuje kako tekuća, tako i buduća potrošnja, što je i osnovna
svrha i smisao proizvodnje. Međutim, u ekonomskoj teoriji razlikuje se
klasično i neoklasično shvatanje u analizi raspodele.

Klasična ekonomska teorija polazi od toga da je raspodela samo

jedna od faza društvene reprodukcije i da je čvrsto povezana i međusobno
uslovljena sa proizvodnjom, razmenom i potrošnjom. Polazi se od toga da
je raspodela, pre svega, uslovljena karakterom proizvodnje, odnosno
načinon proizvodnje i da je istorijski promenljiva. Tako proizvodnja
određuje ra spodelu po predmetu (jer se može raspodeliti samo ono što je
proizvedeno), po načinu, jer različiti načini proizvodnje uslovljavaju i
različite načine raspodele. Zato se raspodela sa njenom strukturom
pojavnih oblika može prema Marksu, smatrati ,,kao najodređeniji izraz u
kome se u datom društvu fiksiraju agenti proizvodnje". Stoga, ,,pre nego
što je raspodela proizvoda, ona je: 1) raspodela oruđa za proizvodnju i
2) što je samo dalja odredba istog odnosa - raspodela članova društva
među različite vrste proizvodnje. Raspodela proizvodnje očigledno je
samo rezultat ove raspodele koja je uključena u samom procesu
proizvodnje."

Dakle, marksistička ekonomska teorija razlikuje raspodelu uslova

proizvodnje i raspodelu rezultata proizvodnje, pri čemu društveni
karakter prve uslovljava drugu. Pod raspodelom uslova proizvodnje
podrazumeva se raspodela sredstava za proizvodnju. Ona zavisi od obima
i strukture ljudskih potreba i od uslova proizvodnje. Zatim raspodelu
uslova proizvodnje posmatramo sa stanovišta vlasništva kao raspodelu na
pojedince, jer ona čini osnovu za podelu društva na klase (vlasnici i
nevlasnici sredstava za proizvodnju).

Navedena raspodela uslova proizvodnje predodređuje raspodelu pro-

izvodnje. Prvo, raspodela uslova proizvodnje na pojedince omogućava da
vlasnici sredstava za proizvodnju prisvajaju rezultate tuđeg rada na bazi
vlasništva nad sredstvima za proizvodnju. Nevlasnici sredstava za
proizvodnju prisvajaju na bazi radi (odnosno na bazi vlasništva nad
svojom radnom snagom). Drugo, raspodela uslova proizvodnje na
delatnosti i grane opredeljuje raspodelu rezultata proizvodnje tako, što
ukoliko se srazmerno više angažuje sredstava za proizvodnju i radne

Mentor: Prof. dr Jovan Savić Student: Poprašić Nikola 4

 VIŠA POSLOVNA ŠKOLA - ČAČAK
Centar - Beograd
Odeljenje Jagodina
snage u neke grane delatnosti, pa se proizvodi veća količina materijalnih
dobara od društvenih potreba, tada će tržišne cene biti niže, pa će
proizvođači tih delatnosti i grana prisvojiti manji deo nacionalnog
dohotka, i obrnuto. Onaj ko prisvoji veći deo nacionalnog dohotka, moći
će da namenski izdvoji veći deo i za akumulaciju i za ličnu potrošnju,
odnosno da obezbedi brži razvoj i veći životni standard, i obrnuto Prema
marksističkoj ekonomskoj teoriji ,,u proizvodnji se objektivizira ličnost, u
ličnosti se objektivizira stvar; u raspodeli društvo preuzima posred ništvo
između proizvodnje i potrošnje u obliku opštih, vladajućih odredbi, i
razmeni ovo posredništvo vrši slučajna određenost individue".

Neoklasična ekonomska teorija smatra da raspodela nije čvrsto

povezana sa proizvodnjom, te da proizvodnja ne određuje raspodelu. Ova
teorija zakone raspodele posmatra kao samostalne, izdvojene, odnosno
posmatra ih kao prirodnost odnosa u raspodeli. Tako buržoaska
ekonomska teorija raspodelu svodi na razmenu, odnosno teoriju raspodele
svodi na teoriju razmene. Stoga se, u stvari, teorija raspodele objašnjava
teorijom granične produktivnosti faktora proizvodnje. Pri tome se faktori
proizvodnje tretiraju odvojeno od društvenih odnosa. Cene faktora
proizvodnje formiraju se kao i cene bilo koje druge robe, a od njihovih
cena zavisi raspodela. U teoriji raspodele po ovom konceptu dominira
teorija granične produktivnosti faktora proizvodnje: zemlje, rada i
kapitala. Kriva tražnje pojedinih faktora proizvodnje određena je
njihovom graničnom proizvodnjom.

Naime, u građanskoj ekonomskoj teoriji polazi se od toga da je

ukupan proizvod funkcija angažovanih faktora proizvodnje: rada, kapitala
i zemlje. Proizvodna funkcija pokazuje koliko se maksimalni proizvod
može dobiti različitom kombinacijom proizvodnih faktora koji
ravnopravno učestvuju u stvaranju društvenog proizvoda. Pošto svaki
faktor proizvodnje učestvuje u stvaranju društvenog bruto proizvoda
(proizvodnost faktora proizvodnje), to svakom faktoru pripada
odgovarajući dohodak, odnosno najamnom radu najamnina, kapitalu -
profit i zemlji - zemljišna renta. Pri tome, profit je jednak graničnom
proizvodu kapitala, najamnina graničnom proizvodu rada a renta
graničnom proizvodu zemlje.

Dakle, po ovom teorijskom konceptu raspodela se izvodi iz teorije

proizvodnje i teorije granične produktivnosti faktora proizvodnje. Time
su i dohoci faktora proizvodnje unapred određene veličine. Odnosno:

granični proizvod rada x cena proizvoda = cena rada = nadnica;

Mentor: Prof. dr Jovan Savić Student: Poprašić Nikola 5

 VIŠA POSLOVNA ŠKOLA - ČAČAK
Centar - Beograd
Odeljenje Jagodina

granični proizvod zemlje x cena proizvoda = cena zemlje = renta;

granični proizvod kapitala x cena proizvoda - cena kapitala = profit.

Na ovaj način faktori će se angažovati u proizvodnji sve dotle dok je

granični proizvod (granični proizvod x cena) svakog pojedinog faktora
proizvodnje veći od njegovog graničnog troška, odnosno od cene datog
fak-tora proizvodnje. Iz navedenog takođe proizlazi:

Nadnica = graničnom proizvodu rada;

Renta = graničnom proizvodu zemlje;

Profit = graničnom proizvodu kapitala.

Navedena razmatranja mogu se grafički predstaviti na sledeći način.

Mentor: Prof. dr Jovan Savić Student: Poprašić Nikola 6

 VIŠA POSLOVNA ŠKOLA - ČAČAK
Centar - Beograd
Odeljenje Jagodina

SI. 1. Potražnja za radom

Potražnja za inputima izvedena je iz graničnih prihoda Potražnja za

radom se izvodi iz graničnog prihoda rada.

Mentor: Prof. dr Jovan Savić Student: Poprašić Nikola 7

 VIŠA POSLOVNA ŠKOLA - ČAČAK
Centar - Beograd
Odeljenje Jagodina

Sl. 2. Raspodela narodnog dohotka

Svaki vertikalni kvazitrapez (odsečak ispod krive DD) je granični

proizvod te jedinice rada. Ukupni narodni dohodak se dobija sabiranjem
svih vertikalnih kvazitrapeza sve do ukupne ponude rada u tački C.
Raspodela ukupne proizvodnje određena je na načelima graničnih
proizvoda. Ukupne nadnice su predstavljene pravougaonikom OSEN.
Renta na zemlju je pred-stavljena rezidualnim gornjim kvazitrouglom
NDE.

Mentor: Prof. dr Jovan Savić Student: Poprašić Nikola 8

 VIŠA POSLOVNA ŠKOLA - ČAČAK
Centar - Beograd
Odeljenje Jagodina

Sl. 3. Kriva ponude faktora proizvodnje

Ponude faktora proizvodnje će zavisiti od karakteristika i

preferencija njihovih vlasnika. Uopšte, ponuda će reagovati pozitivno na
cenu. Za faktore koji su fiksni u ponudi, poput zemlje, kriva ponude će
biti savršeno neelastična, kao u segmentu od A do B. U posebnim
slučajevima, kada viša cena faktora znatno povećava dohotak njegovog
vlasnika, kakav je slučaj kod rada, kriva ponude se može zakrivljavati
unazad, kao u području iznad tačke B.

Mentor: Prof. dr Jovan Savić Student: Poprašić Nikola 9

 VIŠA POSLOVNA ŠKOLA - ČAČAK
Centar - Beograd
Odeljenje Jagodina

količina faktora proizvodnje Qf

sl.4. Određivanje cene faktora proizvodnje u uslovima konkurencije

Cene faktora su određene presekom ponude i potražnje faktora

proizvodnje. Ako potražnja za faktorom koji ima neelastičnu ponudu, kao
što je zemlja, raste, tada će ukupni dohodak faktora proizvodnje rasti.
Slično, ponuda i potražnja za kamionima, kompijuterskim programerima
ili kancelarijskim prostorom odrediće njihove cene i količine koje su
realizovane na tržištu.

4. ZAKLJUČAK

Mentor: Prof. dr Jovan Savić Student: Poprašić Nikola 10

 VIŠA POSLOVNA ŠKOLA - ČAČAK
Centar - Beograd
Odeljenje Jagodina
Završiću tako što ću citirati Semuel Bols-a i Richard Edvards-a iz
knjige"Razumevanje kapitalizma".
"Kapitalizam je obezbedio visok nivo razvoja proizvodnih snaga, ali
ne obezbeđuje rešavanje niza društvenih problema koji prete svetskom
katastrofom. Povećava razliku između bogatih i siromašnih, kako ljudi
tako i čitavih zemalja i naroda, tako da bogati postaju još bogatiji, a
sromašniji još siromašniji (dužnička kriza u svetu), doveo je do ekološke
zagađenosti prirodne sredine, do tog nivoa da preti opstanku čovečanstva
na zemaljskoj kugli itd. Danas mnogi i u kapitalističkim zemljama
upozoravaju da se brak kapitalizma i demokratije nasukao i da su ta dva
sistema već dospela do tačke na kojoj im se putevi razilaze."
Profitnom interesu sve više smeta demokratija na savremenom nivou
razvoja proizvodnih snaga: zahtevi za povećanje najamnina i poboljšanje
položaja radnika, štrajkovi jačanje uloge sindikata, socijalni humanitarni,
ekološki i slični izdaci i dr. Sve to upućuje da je neophodno osmišljavati i
tragati za nekim novim društvenim sistemom koji će biti ekonomski
efikasniji, ali i socijalno pravedniji i koji će omogućiti ostvarenje
kvalitetnijeg načina življenja koji Galbrajt naziva novim socijalizmom,
neki informatičkim društvom, a Danijel Bel ga naziva postindustrijskim
društvom i sl.

Literatura:

Mentor: Prof. dr Jovan Savić Student: Poprašić Nikola 11

 VIŠA POSLOVNA ŠKOLA - ČAČAK
Centar - Beograd
Odeljenje Jagodina
"Makroekonomija" Prof.dr. Bogdan Ilić
"Kritika političke ekonomije" K.Marks
"Uvid u kritiku političke ekonomije" K.Marks
"Ekonomija" P. Semjuelson i V. Nordhaus
"Razumevanje kapitalizma" S. Bols i R. Edvards

Mentor: Prof. dr Jovan Savić Student: Poprašić Nikola 12