IWE/IWT

Modul 3: konstrukcije i proračuni

3.5 Ponašanje zavarenih konstrukcija pri različitim

tipovima opterećenja

Ciljevi:

 Razumevanje uticaja različitih vrsta opterećenja i okoline na konstrukciju

Očekivani ishodi:

1. Razumevanje zahteva zavisno od tipa opterećenja i temperature

2. Izbor materijala koji ispunjava zahteve prema čvrstoći/temperaturi
3. Predviđanje odgovarajućih materijala za specifičnu primenu
4. Razumevanje vrste loma ( duktilan, krt, zamorni, lamelarno cepanje )

1
 IWE/IWT
Modul 3: konstrukcije i proračuni

3.5 Ponašanje zavarenih konstrukcija pri različitim

tipovima opterećenja

Radi analize ponašanja zavarenih konstrukcija u različitim uslovima eksploatacije potrebno je pre
svega utvrditi delujuće opterećenje i njime uspostavljene napona. Određivanje veličine napona je
uslovljeno poznavanjem:

1. Vrste i prirode delujućeg opterećenja i rezultujuće raspodele napona u komponenti. Na primer, da li je

opterećenje mehaničko ili termičko, stacionarno (statičko) ili nastacionarno (promenljivo ili ciklično), i da
li je raspodela ravnomerna ili se javljaju vršne vrednosti?

2. Duktilnost i plastične osobine materijala. Na primer, da li su osobine materijala takve da unutračnje

tečenje i preraspodela deformacija mogu smanjiti uticaj koncentracije napona?

3. Žilavost i prilagodljivost materijal pri nepovoljnim radnim uslovima ili okolini. Na primer, da li su
osobine materijala dovoljne da se apsorbuje udarno opterećenje ili termički šok?
Čvrstoća lomponente ne zavisi samo od maksimalnog napona ili deformacije u komponenti, već i od
prilagođavanja spoljneg oblika tako da bude povoljniji od predviđenog projektom, i plastičnih osobina
materijala koje dopuštaju prilagođavanje unutrašnjih napona.

Vrste opterećenja i raspodela napona

Na konstrukcije u osnovi deluju dve vrste opterećenja, naime stacionarno ili statičko i nestacionarno
(promenljivo, ciklično ili udarno). Iako se praktično kod svih konstrukcija javlja promenljivo ili ciklično
opterećenje, opterećenje na većini konstrukcija zgrada, mnogih mašinskih komponenti i većini posuda
pod pritiskom, kao što su parni kotlovi, može se, bez velike greške, pretpostaviti kao statičko opterećenje.
Takve konstrukcije se izrađuju od plastičnog materijala, izložene su statičkom opterećenju, do
eventualnog otkaza zbog plastičnog tečenja preseka. Plastičnost materijala dopušta preraspodelu napona
posle plastičnog tečenja i otpuštanje visokih lokalnih napona do raspodele koja je povoljna za maksimalnu
otpornost. Na taj način se u ponašanje komponente uvode naponi velikog dela zapremine i jednačine
primarne analize napona ostaju važaće za određivanje čvrstoće i krutosti.
Međutim, kada opterećenje proizvodi veliki broj ciklusa napona u komponenti, čak i u plastičnom
materijalu, značajna geška može da se uvede prihvatanjem statičkih uslova opterećenja u oceni integriteta
konstrukcije na bazi jednostavnih formula elastičnosti. U tim uslovim može doći do zamornog loma.

2
 IWE/IWT
Modul 3: konstrukcije i proračuni

3.5 Ponašanje zavarenih konstrukcija pri različitim

tipovima opterećenja

Ovaj tip loma ne obuhvata dovoljnu količinu materijala da bi formule elastičnosti bile reprezentativne za
način opterećenja, tj . za zamor, u kome izuzetno visoki lokalni naponi izazivaju minimalni lokalni lom,
koji se postepeno širi do konačnog loma.
Udarno opterećenje ili šok mogu da deluju na konstrukciju pri zemljotresu, eksploziji ili sudaru mobilne
opreme. To zahteva da se pri projektovanju oceni kinetička energija u konstrukciji, apsorbovanje te
energije i izabere materijal dovoljne žilavosti.

Početni ili zaostali naponi

Osnovne jednačine za određivanje napona su zasnovane na pretpostavci da je napon u komponenti posledica
samo spoljneg opterećenja, a ne uzimaju se u obzir zaostali naponi, uvedeni u proizvodnji pojavama kao što
su skupljanje pri zavarivanju, hleđenje pri livenju, termička obrada metala. Iako su ovi naponi sekundarni,
jer su njihove veličine samoograničavajuće (oni nisu posledica neuravnoteženih spoljnih opterećenja), oni
mogu imati veliki značaj kod krtih materijala, pa i kod plastičnih ako su izloženi zamoru. Isto tako je važno i
uspostavljenje troosnog naponskog stanja, pod dejstvom spoljneg opterećenja, jer u debelim presecima
visok vršni napon ne može da se optusti lokalnim tečenjem. Zbog toga se propisima zahteva otpuštanje
napona u debelozidnim konstrukcijama, odnosno posudama pod pritiskom, što je kod tankozidnih posuda od
manjeg značaja zbog dvoosnog stanja napona.

Oblik komponenti
Osnovna pretpostavka integriteta konstrukcije komponente na kojoj su obično zasnovane formule za
napon zatezanja ili napon savijanja, koja uslovljava da ravni presek posle savijanja ostane ravan, ne važi u
okolini tačaka nagle promene preseka zbog ometene deformacije uticajem krućeg dela na susedne delove.
Naponi u području u kome se iskazuje uticaj diskontinuiteta u geometrijskom obliku su viši od onih
predviđenih matematičkim zakonima raspodele na kojima su zasnovane obične formule za napon, i
nazivaju se lokalizovanim ili koncentrisanim naponima. Greška koja se unosi pri projektovanju
komponente sa naglim promenama preseka u tim uslovima nije velika ako je opterećenje statičko, a
materijal plastičan, i komponenta će se uglavnom ponašati prema očekivanjima.
Praktična posledica toga je zadovoljavajuće ponašanje većine zgrada, posuda i mašina. Ovi lokalizovani
naponi su, međutim, vrlo važni za krte materijale, čak i pri statičkom opterećenju, jer ne dolazi do
preraspodele vršnih napona preopterećenog materijala prema manje opterećenim deonicama i može doći
do loma komponente. Ovo je isto tako značajno kada deluje ciklično opterećenje, čak i za plastične
materijale, jer ova područja visokih napona deluju kao začetak zamornog loma.

3
 IWE/IWT
Modul 3: konstrukcije i proračuni

3.5 Ponašanje zavarenih konstrukcija pri različitim

tipovima opterećenja

Čvrstoća na povišenoj temperature

Mnoge posude pod pritiskom i druge inženjerske konstrukcije su izložene jednovremenom dejstvu napona
i visoke temperature. To je slučaj sa posudama i parovodima u elektranama, kotlovima, i hemijskoj i
procesnoj industriji. Stalni porast radne temperature daje veliki praktični značaj čvrstoći materijala na
povišenim temperaturama, i razvoj materijala mora da prati taj trend.
Načelno, osobine čvrstoće (napon tečenja i zatezna čvrstoća) se smanjuju sa visokom temperaturom, dok
se osobine prastičnosti (izduženje i suženje poprečnog preseka) povećavaju. Dijagram zatezanja za
srednje ugljenični čelik na nekim visokim temperaturama je prikazan na sl. 3.6.1. Na ovim temperaturama
zatezna čvrstoća se brzo smanjuje, napon tečenja postaje sve manje izražen i iznad 600°C materijal gubi
svoje osobine, dok modul elastičnosti, predstavljen nagibom pravolinijskog dela krive opada. Osobine
čvrstoće ovog materijala na datim temperaturama nisu pogodne za konstrukciju posude, ali su od značaja
za u proizvodnji posuda za operacije oblikovanja i kovanja. Na ovim povišenim temperaturama konačno
izduženje ne raste neprekidno sa porastom temperature, već dostiže maksimum i posle toga se brzo
smanjuje do konačnog loma. Optimalna temperatura metala za oblikovanje može da se utvrdi iz tog
maksimuma. Rezultati ispitivanja osobina mekog ugljeničnog čelika su prikazani na sl. 3.6.2. Vidi se
porast zatezne čvrstoće, i smanjenje izduženja i suženja poprečnog preseka na tempraturama do oko
260°C, ali i obrnuti trend sa daljim porastom temeprature.

Slika 3.6.1. Uticaj temperature na dijagram napon - Slika 3.6.2.Uticaj temeprature na čvrstoću i plastičnost
deformacija mekog konstrukcijskog čelika mekog konstrukcijskog čelika

4
 IWE/IWT
Modul 3: konstrukcije i proračuni

3.5 Ponašanje zavarenih konstrukcija pri različitim

tipovima opterećenja

Otpornost na puzanje
Na povišenim temperaturama metal nastavlja da se deformiše bez daljeg porasta napona. Taj proces se
naziva "puzanje" i definiše se kao vremenski zavisna neelastična deformacija materijala. Osobine puzanja
se određuju izlaganjem epruveta za zatezanje konstantnom opterećenju pri konstantnoj temperaturi i
praćenjem aksijalnih deformacija u odabranim vremenskim intervalima. Na osnovu tih podataka može da
se nacrta serija krivih deformacija puzanja pri konstantnom naponu, sl. 3.6.3a, ili alternativno, krive
puzanje - napon pri konstantnom vremenu, nazvane izohrone, sl. 3.6.3b.
Na krivim puzanja za metale razlikuju se tri područja karakterističnih ponašanja. Na sl. 3.6.4a OA je
tremutma deformacija, koja se javlja odmah posle dejstva opterećenja, a može da sadrži elastičnu i
plastičnu deformaciju. Deo AB je primarna faza, u kojoj se puzanje menja rastućom brzinom kao rezultat
deformacijskog ojačavanja. Deformacija je pretežno plastična. Deo BC je sekundarno stacionarno stanje,
u kome je deformacija plastična. U toj fazi brzina puzanja zavisi od nivoa napona i temperature i dostiže
minumum zbog uravnoteženja deformacijskog ojačavanja uticajem otpuštanja. Deo CD je tercijarna faza,
u kojoj se puzanje ubrzano povećava, praćeno smanjenjem površine poprečnog preseka i pojavom i
rastom vrata, zbog čega se i napon povećava i dolazi do loma.

Slika 3.6.3. Krive puzanja, sa vremenom pri konstantnom naponu (a) i izohrone krive napon - deformacija
(b)

5
 IWE/IWT
Modul 3: konstrukcije i proračuni

3.5 Ponašanje zavarenih konstrukcija pri različitim

tipovima opterećenja

Slika 3.6.4. Tipične krive puzanja (a) i brzina puzanja u sekundarnoj fazi (b)

Da bi se podaci o puzanju iskoristili u projektovanju i obezbedila ekstrapolacija podataka puzanje - napon

- vreme - temepratura iz relativno kratkog perioda, na vreme zahtevanog veka konstrukcije, izveden je niz
analitičkih izraza. Najčešće se koristi log - log postupak, koji uzima da se ukupna deformacija puzanja, e,
sastoji od početnog segmenta, e0, i vremenski zavisnog segmenta deformacije, ep,

e  e0  e p (3.6.1)

To znači da je na sl. 3.6.4b kriva puzanje - vreme OBF zamenjena sa dva pravolinijska segmenta, prave
linije OE i EF. Ispitivanje metala pokazuje da je zavisnost e0 od napona oblika:
e0  A   m (3.6.2)

gde us A i m konstante materijala, zavisne od temperature. Slično, ispitivanja pokazuju da vremenski

zavisna deformacija, ep, može da se iskaže stepenom funkcijom,

e p  tB n (3.6.3)

gde su B i n materijalne konstante, zavisne od temperature. Zamena jed. 3.6.2. i 3.6.3. u jed. 3.6.1. daje
izraz za deformaciju puzanja u zavisnosti od napona i vremena, koja se može koristiti za izbor projektnog
nappona za zahtevani vek.

e  A   m  tB n (3.6.4)

U slučaju primene za dugotrajnu ekeploataciju, kao što je slučaj sa parnim i gasnim turbinama ili cevima
pregrejača kotla, početna deformacija e0 postaje zanemarljiva u poređenju sa ep, pa se jed. 3.6.4. svodi na

6
 IWE/IWT
Modul 3: konstrukcije i proračuni

3.5 Ponašanje zavarenih konstrukcija pri različitim

tipovima opterećenja

e  e p  tB n (3.6.5)

ep
C  B n (3.6.6)
t
gde je Cdedtept minimalna brzina puzanja ili nagib linije EF (sl. 3.6.4b). Log-log dijagram podataka
dugotrajnog puzanja se dobro slaže sa jed. 3.6.6, i koristi se za određivanje konstanti ove jednačine:
B  prosek brzine puzanja pri log napona 1,0, konstanta materijala za datu temperaturu.
C  brzina puzanja pri zatezanu, dedt.
n  nagib prave linije u log-log koordinatama, konstanta materijala za datu temperaturu.

Jednačina 3.6.5. je uobičajena osnova za projektovanje konstrukcija za dugotrajnu upotrebu ili za

konstrukcije sa ograničenom deformacijom. Često korišćena metoda se zasniva na naponu koji daje
maksimalnu deformaciju puzanja određene veličine, obično 0,01% ili 0,10% za 1000 sati, koja se uzima i
za ekstrapolaciji na izduženje od 1% za 10,000 i 100,000 sati. Takve tipične krive puzanja su prikazane na
sl. 3.6.5. za više ugljeničnih, niskolegiranih i austenitnih materijala za posude pod pritiskom. Hrom,
molibden i nikal su najvažniji legirajući elementi metala za visoke temmperature. Pri korišćenju podataka
o puzanju projektant mora da odredi očekivani radni vek i odgovarajući iznos dopuštene trajne
deformacije, i u skladu sa tim da izabere materijal koji zadovoljava te uslove. Na primer, za konstrukcije
kod kojih su pokretni delovi blizu dodira, kao kod turbina, male su veličine projektom dopuštenog
puzanja, međutim, posude ili cevi izmenjivači toplote se projektuju sa većim puzanjem, jer veličina
deformacije ne utiče značajno na njihovu eksploataciju.

7
 IWE/IWT
Modul 3: konstrukcije i proračuni

3.5 Ponašanje zavarenih konstrukcija pri različitim

tipovima opterećenja

Slika 3.6.5. Čvrstoća puzanja više čelika za posude pod pritiskom

Ponašanje materijala pri puzanju nije osetljivo samo na napon i vreme, već i na fizičke osobine materijala
u različitim sredinama (atmosfera, neutronsko zračenje) i istoriju pretrpljene deformacije. Na primer,
atmosfere koje pospešuju naugljeničenje, oksidaciju ili nitraciju povećavaju vek puzanja, dok neutronsko
zračenje može da ga smanji. Prema tome, ako je potrebno izvesti zakone za ekstrapolaciju puzanja zbog
toga što razvoj industrije ne može da čeka rezultate ispitivanja za dugotrajnu upotrebu, bitno je koristiti
podatke o puzanju dobijene u maksimalno mogućem vremenu ispitivanja, izvedenom u uslovima što
bližim uslovima eksploatacije. Ekstrapolacija podataka dobijenih u kratkom vremenu na dugotrajnu
upotrebu nije uvek pouzdana i mora se koristiti obazrivo.
Kada ne postoje podaci o vremenskoj čvrstoći sa temperaturom metoda određivanja Larson - Milerovog
parametra P može da se primeni za određivanje ovog podatak. Taj parametar je:

P  T C  log10 t ) (3.6.7)

8
 IWE/IWT
Modul 3: konstrukcije i proračuni

3.5 Ponašanje zavarenih konstrukcija pri različitim

tipovima opterećenja

gde je t - vreme na temperaturi T, sati; C - konstanta, 20 za čelik; T - apsolutna temperatura, °R

Ova je jednačina izvedena na parametarskoj studiji čvrstoće puzanja za različito vreme i temperaturu; zbog
toga je to pogodna metoda određivanja ekvivalentnog vremena na određenoj temperaturi na osnovu
poznatog vremena na drugoj temperaturi. To je od koristi ne samo za određivanje temperaturnih
karakteristika materijala, već i za ocenu kvalifikacije prihvatljivosti na različitim temperaturama.
Otkaz zbog loma puzanjem je važan element projektovanja. U uslovima konstantnog napona i
temperature očekivani radni vek se može utvrditi na osnovu standardnih podataka o lomu puzanjem.
Kako, međutim, većina komponenti nije izložena ni konstantnon naponu ni konstantnoj temperaturi
razvijeni su kriterijumi za oštećenje puzanjem kojima se predviđa vreme do loma komponenti, izloženih
višeosnom naponskom stanju, na osnovu podataka dobijenih ispitivanjem zatezanjem. Dva takva
kriterijuma su kriterijum "utrošenog veka" i kriterijum "utrošene deformacije".
Pravilo "utrošenog veka" je zasnovano na postavci da je utrošeni deo svakog pojedinačnog vremena do
loma na povišenoj temperaturi nezavisan od drugih vremena do loma, i ako se saberu svi delovi utrošeni na
različitim nivoima napona i temperaturama, oni će biti jednaki jedinici:
t
 i 1 (3.6.8)
tTi
gde je ti vreme na temperaturi i, a tTi, je vreme do loma puzanjem na temperaturi i. Kao primer se analizira
cilindrična cev od čelika sa 2¼ % hroma sa osobinama loma puzanjem datim na sl. 3.6.2, koja je
projektovana za vek od 100 000 sati na 540°C pri naponu od 85 MPa. Posle 10 000 sati (1/10 of
projektnog veka) zbog greške u pogonu cev je izložena naponu od 105 MPa pri 595°C. Predviđeni
preostali vek će tada biti 0,9 od 500 sati, ili oko tri nedelje. Ako je greška u pogonu otklonjena posle dve
nedelje i rezim vraćen na uslove 85 MPa, 540°C, preostali vek cevi če biti
100 000x(11/102/3)  23,000 sati.
Vidi se da je loš pogonski režim smanjio projektni vek sa 100 000 na 33 000 sati, odnosno za 67%.
Pravilo "utrošene deformacije" se iskazuje jednačinom:
e
 i 1 (3.6.9)
eTi
gde je ei deformacija za dati napon i temepraturu, a eTi je deformacija pri lomu za isti napon i temperaturu.
Metoda primene jed. 3.6.8. i 3.6.9. je jednostavna, daje rezultate saglasne eksperimentima i prilagođena je
analizi pri projektovanju. Pravilo utrošene deformacije je bolje za čelike kod kojih se javljaju značajne

9
 IWE/IWT
Modul 3: konstrukcije i proračuni

3.5 Ponašanje zavarenih konstrukcija pri različitim

tipovima opterećenja

prsline u toku radnog veka, dok je pravilo utrošenog veka bolje za materijale bez većih prslina u toku veka.
Neke analize su pokazale da je geometrijska sredina ova dva parametra bolje rešenja, tj.:
1
t e 2
  i  i   1 (3.6.10)
 tTi eTi 

Uticaj zareza i grešaka zavarenog spoja

Uticaj zareza i drugih koncentratora napona je prikazan u drugim glavama (4.7). Ovde će uticaj zareza biti
prikazan kroz zareznu žilavost, koja je posebno važna za upotrebu na niskim temperaturama.

Čvrstoća na niskim temperaturma

Posebna klasa čelika je razvijena za upotrebu na niskim tempraturama, sve do -196C. Plastičnost i žilavost tih
čelika su veće od standardom propisanih vrednosti. Tabela 3.6.1. daje radne temperature za zavarene
konstrukcije, izrađene od čelika ove klase. Ugljenični čelici su primenljivi do temperature -40C. Zbog
povećanog sadržaja N i O ovi su čelici skloni starenju, tj. njihova čvrstoća raste, a njihova žilavost se
smanjuje, a prelazna temperatura im je već oko -10C. Zbog toga se preporučuje primena specijalnih
ugljeničnih čelika za niske temperature (TT čelici), i finozrnih čelika (Re < 355 MPa). Za procesnu opremu,
koja se koristi na -60C, preporučuju se finozrni mikrolegirani čelici (Re > 355 MPa).

Slika 3.6.6. Krive za lom puzanjem čelika sa 2¼ % hroma i 1% molibdena

10
 IWE/IWT
Modul 3: konstrukcije i proračuni

3.5 Ponašanje zavarenih konstrukcija pri različitim

tipovima opterećenja

Tabela 3.6.1. Područje niskih radnih temepatura za čelike zavarenih konstrukcija procesne opreme

Klasa čelika Re, MPa

minimum
Normalizovani ugljenični čelici za niske temperature 210
Finozrni čelici 250
Finozrni čelici 360
Poboljšani čelici za niske temperature 260
Čelik sa 3,5% Ni 10 Ni 14; 16 Ni 14; 12 Ni 350
14
Čelik sa 5% Ni 12 Ni 19 450
Čelik sa 9 % Ni i X 8 Ni 9 500

austenitni Mn-Cr čelici X 40 MnCr 22 320

X 40 MnCrN 18
300
X 12 MnCr 18 11
CrNi čelici X 12 CrNi 18 9 220
X 10 CrNiTi 18 10
X 10 CrNiNb 18 10 250

11
 IWE/IWT
Modul 3: konstrukcije i proračuni

3.5 Ponašanje zavarenih konstrukcija pri različitim

tipovima opterećenja

Tabela 3.6.2. Hemijski sastav čelika za niske temeprature

Klasa Hemijski sastav, %

čelika C Si Mn P S Cr Mo Ni

TT St 35  0,17  0,35  0,40 0,04 0,04 - - -

5 5
TT St 41  0,20  0,35  0,45 0,04 0,04 - - -
5 5
TT St 45  0,22  0,35  0,40 0,05 0,05 - - -
0 0
26 CrMo 4 0,22- 0,10- 0,30- 0,03 0,03 0,90-1,2 0,15- -
0,29 0,35 0,80 0 5 0,30
14 Ni 6  0,18 0,10- 0,30- 0,03 0,03 - - 1,3-1,6
0,35 0,80 5 5

10 Ni 141)  0,12 0,10- 0,30- 0,03 0,03 - - 3,2-3,8

0,35 0,80 5 5

16 Ni 141) 0,12- 0,10- 0,30- 0,03 0,03 - - 3,2-3,8

0,19 0,35 0,80 5 5
12 Ni 19  0,20 0,10- 0,30- 0,03 0,03 - - 4,5-5,3
0,35 0,80 5 5
X 8 Ni 9  0,10 0,10- 0,30- 0,03 0,03 - - 8,0-10,0
0,35 0,80 5 5
X 40 MnCr 22 0,30- 0,30- 21,0- 0,10 0,05 3,0-3,5 - -
0,50 0,80 24,0
X 5 CrNi 18 10  0,07  1,0  2,0 0,04 0,03 17,0-  0,5 9,0-11,5
5 0 19,0
X 12 CrNI 18 9  0,12  1,0  2,0 0,04 0,03 17,0-  0,5 8,0-10,0
5 0 19,0
X 10 CrNiTi 18  0,10  1,0  2,0 0,04 0,03 17,0-  0,5 10,0-
102) 5 0 19,0 12,0

12
 IWE/IWT
Modul 3: konstrukcije i proračuni

3.5 Ponašanje zavarenih konstrukcija pri različitim

tipovima opterećenja

X 10 CrNiNb 18  0,10  1,0  2,0 0,04 0,03 17,0-  0,5 10,0-

103) 5 0 19,0 12,0

1) Primenljiv prvenstveno za komponente procesne opreme velikog poprečnog

preseka, sa umereno opterećenim zavarenim spojevima. 2) Ti:  5x%C, ali manje

od 0,8% 3) Nb: 8x%C, ali manje od 1,0%.

Poboljšani finozrni čelici su primenljivi do -80C. Za temperature ispod -80C mogu se koristiti čelici
legirani Ni (sadržaj Ni: 2.5%; 3.5%; 5% ili 9%). Sa povećanjem sadržaja Ni raste zatezna čvrstoća čelika, a
snižava se područje temperatura primene sa -80C do -196C, na kojoj se zahteva udarna žilavost po Šarpiju
(V zarez) od 25 do 50 J. Za ovo temperaturno područje se preporučuju i MnCr čelici i CrNi austenitni
čelici..
Hemijski sastav čelika za niske temperature je dat u tab. 3.6.2, a mehaničke osobine u tab. 3.6.3.

Tabela 3.6. 3. Mehaničke karakteristike čelika za niske temperature

Lim -P Dimenzi Napon tečenja Zatezna Izdu- Suženj

Cev -T je čvrstoća ženje e
Klasa čelika Stanje1) Šipka Re, Rp0,22), MPa
mm
-B Rm, MPa A5, % Z, %
+20 - - -
C 20C 120 195
C C
TT St 35 N n T  10 230 270 420 350-450 25 45
T  20 260
280 420
- 400-500 24 45
TT St 35 V v
P  25 240 400-500 23 45
B  40
TT St 41V v P  25 270 300 480 - 400-550 21 40
B  40
TT St 45 N n P  25 260 480 600 450-550 21
B  40
TT St 45 V v P  25 290 300 430 500-600 20

13
 IWE/IWT
Modul 3: konstrukcije i proračuni

3.5 Ponašanje zavarenih konstrukcija pri različitim

tipovima opterećenja

B  40
26 CrMo 4 v P, T  20 450 350 570 600-750 18 60
B  60

14 Ni 6
P, T  30 300 420
n or v3) 280 500-650 20 60
T  20
B  80

10 Ni 14, 16 Ni n or v3)
P  30 350 370 460 450-650 20 50
14 T  20
B  60

12 Ni 19
P  30
n or v3) 430 480 600 800 550-750 19 50
T  20
B  80

X 8 Ni 9
n+n+a P  30 500 500 560
710
650-850 17 50
T  20
or v3)
B  80

X 40 MnCr 22 n
P  25 320 350 440
570
700-900
35
T  20 36
B  80

X 5 CrNi 18 10 h
T, P  10 190 200 250 280 500-700
50 60
B, T  60
P, T 10-20 45 55
B 60-100
B 100-160 40 50

X 12 CrNi 18 9 h
P, T  10 220 230 290 310 500-700
50 60
B  60
P, T 10-20 45 55
B 60-100
B 100-160 40 50
X 10 CrNiTi 18
h
P, T  10 210 220 260 280 500-750
40 50

14
 IWE/IWT
Modul 3: konstrukcije i proračuni

3.5 Ponašanje zavarenih konstrukcija pri različitim

tipovima opterećenja

10 B  60

X 10 CrNiNb 18 P, T 10-20 35 45

10 B 60-100
B 100-160 30 40
1) n - normalizovano; a -otpušteno, v - poboljšano, h - gašeno. 2) Za austenitne čelike R 3)
p0,2.
Prema izboru proizvođača

Udarne osobine
Temperatura plastično-krtog prelaza može da se odredi ispitivanjem Šarpi epruveta sa V zarezom,
izvedenim na različitim temperaturama. Za primenu na niskim temepraturama zahtevani nivo zarezne
žilavosti je vrlo važan podatak i zbog toga ulazi u preporuke za izbor materijala. Za neke klase čelika,
namenjenih za niske temeprature, minimalne zahtevane vrednosti zarezne žilavosti su date u tab. 3.6.4.
Treba napomenuti da je zahtevana žilavost čak i za vrlo niske temperature visoka, što ukazuje na značaj
ovog parametra. Međutim, radna temperatura treba da je nešto viša od temperature za koju su vrednosti
žilavosti zahtevane u toj tabeli, da bi stepen sigurnosti bio dovoljno veliki.
Tabela 3.6.4. Minimalne vrednosti udarne žilavosti (Šarpi epruveta sa V zarezom) za feritno-austenitne
čelike (do 30 mm debljine) i austenitne čelike (do 20 mm debljine) za primenu na niskim temperaturama
Energija udara Uslovi
ispitivanja
Klasa čelika Stanje1) KV, J, na temperaturi, C, C KV
minimum
- - - - -80 -50 -20 +20 J
19 17 14 120
5 0 0
14 Ni 6 n ili v 28 52 64 80 -80 28
10 Ni 14 n 283 40 48 56 64 -100 28

)
v 28 48 56 60 68 -120 28
16 Ni14 n 282 40 48 56 64 -100 28

15
 IWE/IWT
Modul 3: konstrukcije i proračuni

3.5 Ponašanje zavarenih konstrukcija pri različitim

tipovima opterećenja

v 28 48 56 60 68 -120 28
12 Ni 19 n 28 44 52 60 64 -120 28
v 32 40 60 64 72 76 -140 32
X 8 Ni 9 n, n+a ili v 80 44 48 52 56 64 68 72 -195 32
X 5 CrNi 18 h 72 72 76 76 80 84 88 88
102)
X 12 CrNi 18 h 72 72 76 76 80 84 88 88 4)
92)
X 10 CrNiTi 18 h 64 64 68 68 72 76 80 80

102)
X 10 CrNiNb 18 h 64 64 68 68 72 76 80 80
102)
1) n - normalizovano; a - otpušteno, v - poboljšano, h -gašeno. 2) Ovi čelici

mogu da se koriste i na temperaturama ispod -195C. 3) Važi za temperaturu -

100C. 4) Austenitni čelici se ispituju na sobnoj temperaturi.

Tipični podaci za uobičajene čelike

Kao ilustracija, u tab. 3.6.5. i 3.6.6. su dati hemijski sastav i mehaničke karakteristike niskolegiranih
kotlovskih čelika, prema SRPS C.B4.014( standard je zamenjen proveriti!). Oni se često koriste za izradu
procesne opreme, jer su primenljivi do 550C, sa zadovoljavajućim mehaničkim osobinama, posebno
gornjim naponom tečenja u području temperatura 200-500C. Zarezna žilavost ovih čelika na sobnoj
temperaturi ne sme biti ispod 60 J.
Slika 3.6.7. pokazuje, kao primer, napon tečenja i čvrstoću puzanja na različitim temperaturama čelika
Č.3133 (iz tab. 3.6.5. i 3.6.6).
Tabela 3.6.5. Hemijski sastav niskolegiranih kotlovskih čelika

Hemijski sastav, %
Čelik C Si Mn P S Cr Mo
Č.3105 0,14 - 0,20 - 0,90 - 1,20 0,050 0,050 1)
0,20 0,40

16
 IWE/IWT
Modul 3: konstrukcije i proračuni

3.5 Ponašanje zavarenih konstrukcija pri različitim

tipovima opterećenja

Č.3133 0,17 - 0,40 - 1,00 - 1,30 0,050 0,050 1)

0,23 0,60
Č.7100 0,12 - 0,15 - 0,50 - 0,70 0,040 0,040 1) 0,20 -
0,20 0,35 0,5
Č.7400 0,10 - 0,15 - 0,40 - 0,70 0,040 0,040 0,70 - 0,40 -
0,18 0,35 1,00 0,9
Č.7401 0,10 - 0,15 - 0,40 - 0,60 0,040 0,040 2,0 - 2,5 0,9 - 1,1
0,15 0,50
1) Sadržaj Cr ne sme da pređe 0.30%.

Tabela 3.6.6. Mehaničke karakteristike niskolegiranih kotlovskih čelika

Zatez Gornji napon tečenja, R 1)2)3), MPa, Energij Prečnik

eH
na a a
minimum
Čelik čvrsto na 20C na C Izdužen udara4 trna za
ća je )

Rm debljina, mm 20 25 30 35 40 45 50 A5, % KV, J savijanj

0 0 0 0 0 0 0 e

izna izna
MPa < minim minim za180
d16 d
16 um um
-40 40-
60
Č.31 470- 290 280 280 25 23 21 18 16 14 50 D=
33 560 0 0 0 0 0 0 3a5)
Č.31 520- 330 320 320 27 25 23 21 18 16 10000 60 D=
05 620 0 0 0 0 0 0 3,5a
Č.71 440- 280 270 270 25 23 20 18 17 16 14 Rm 60 D = 3a
00 530 0 0 0 0 0 0 0
Č.74 440- 310 300 300 28 26 24 22 21 20 18 60 D = 3a
00 560 0 0 0 0 0 0 0

17
 IWE/IWT
Modul 3: konstrukcije i proračuni

3.5 Ponašanje zavarenih konstrukcija pri različitim

tipovima opterećenja

1) Za limove iznad 60 mm napon tečenja je manji za 1% za svakih 5 mm

povećanja debljine.
2) Donji napon tečenja važi na sobnoj tempeaturi, a na povišenoj
temperaturi prevojna tačka dijagrama napon - deformacija, ili ako su donji i
gornji napon tečenja jasno vidljivi, oni se koriste. U ostalim slučajevima se
koristi konvencionalni napon tečenja Rp0.2.
3) Vrednost napona tečenja se dobija linearnom interpolacijom.
4) Udarna žilavost važi za debljine do 60 mm; ona treba da se smanji za 10
J za debljine 60 do 100 mm, a za veće debljine se definiše ugovorom.
5) a - debljina uzorka; D - prečnik trna

Slika 3.6.7. Zavisnost napona tečenja i čvrstoće puzanja od temperature za niskolegirane čelike Č.3105 (a) i
Č.3133 (b)

18
 IWE/IWT
Modul 3: konstrukcije i proračuni

3.5 Ponašanje zavarenih konstrukcija pri različitim

tipovima opterećenja

LITERATURA

1. G. Bakić – Materijal sa predavanja ‘’Ponašanje zavarenih konstrukcija u eksploataciji’’

2. Prokić Cvetković R., Popović O.: Mašinski materijali 1, Mašinski fakultet, Beograd, 2012.

3. Kontrola i praćenje stanja metala I radnog veka termoblokova EPS, II. Knjiga,
Urednik S. Sedmak, 1995.

4. Perspektive razvoja i primene mehanike loma, Uredio S. Sedmak, Monografija, 1987.

5. GSI SLV Duisburg International Welding Engineer

19