VEŽBA 4 – DIODA

1. Obrazovanje PN spoja
Poluprovodnik može da bude tako obrađen da mu jedan deo bude
P-tipa, o drugi N-tipa. Ovako se dobije PN spoj. U oblasti P-tipa
šupljine čine pokretni oblik elektriciteta. U N-oblasti elektroni čine
pokretni deo elektriciteta.

Slika 1
 Koncentracija šupljina u P oblasti je znatno veća nego u N
oblasti, pa se one difuzno kreću iz P u N oblast. Posle ulaska u N oblast
one se rekombinuju sa slobodnim elektronima, pa se od njih dobiju
neutralni atomi. Zbog toga u neposrednoj blizini P oblasti, u N oblasti,
nema slobodnih elektrona pa se tu nalaze nekompenzovani nepokretni
pozitivni joni.
Slično se dešava i sa elektronima. Elektroni su slobodni i
pokretni nosioci u N oblasti. I oni se difuzno kreću prema P oblasti gde
se rekombinuju sa šupljinama, pa se i ovde dobiju neutralni atomi. U
neposrednoj blizinu N oblasti, u P oblasti, nema slobodnih šupljina, pa
se tu nalaze nekompenzovani nepokretni negativni joni.
Nekompenzovani joni (i pozitivni i negativni) nazivaju se
prostorno naelektrisanje. Ovo naelektrisanje se nalazi u neposrednoj
blizini dodira P i N oblasti. Raspodela elektriciteta koji potiče od
prostornog naelektrisanja, prikazan je na prvom grafiku.
Vidi se da je leva strana dodira P i N oblasti zbog viška
negativnog elektriciteta na negativnom potencijalu, a desna, zbog viška
pozitivnog elektriciteta, na pozitivnom potencijalu. To vidimo na
trećem grafiku.
Električno polje je uvek usmereno od pozitivnog potencijala ka
negativnom (od N ka P oblasti). Zbog toga što je usmereno suprotno od
pozitivnog smera x-ose, polje je negativno. Najjače je na mestu spoja,
jer je na tom mestu najveća promena potencijala.
Električno polje je prikazano na drugom grafiku.
 2. Direktno i inverzno polarisani PN spoj

Kod direktne polarizacije koristi se spoljni izvor, čiji je pozitivni

pol priključen na P, a negativan na N oblast.

Slika 2 – direktno polarisani PN spoj

Kod inverzne polarizacije koristi se spoljni izvor čiji je pozitivan

pol spojen sa N, a negativan sa P oblasti.

Slika 3 – inverzno polarisani PN spoj

3. Proboj PN spoja
PN spoj može biti probijen pri direktnoj i inverznoj polarizaciji.

TOPLOTNI PROBOJ
Neka je na PN spoj priključen inverzni napon, koji je suviše
visok. Zbog visokog inverznog napona teče inverzna struja kroz PN
spoj. Ona izaziva dodatno zagrevanje PN spoja jer je napon na njemu
visok. Zbog dodatnog zagrevanja povećava se broj parova elektron-
šupljina, odnosno povećava se inverzna struja.
Ove pojave se međusobno potpomažu, pa stalno raste temperatura PN
spoja. Kada temperatura pređe dozvoljenu granicu, dolazi do razaranja
PN spoja. Ovakav toplotni proboj se javlja kod germanijumskih dioda.

LAVINSKI PROBOJ
Nastaje kod inverzne polarizacije PN spoja. Na sobnoj
temperaturi u poluprovodniku postoje slobodnim elektroni. Kod
povišenog inverznog napona ovi slobodni elektroni se ubrzavaju u
smeru suprotnom od smera električnog polja. Ubrzani elektroni udaraju
u atome i predaju im energiju. Primljena energija u atomu izaziva
oslobađanje više novih elektrona, koji se takođe kreću pod dejstvom
istog električnog polja. Oslobođeni elektroni se ubrzavaju i sudaraju sa
novim atomima i proizvode još više slobodnih elektrona. Vidimo da
broj slobodnih elektrona stalno raste što podseća na lavinu. Ova
“lavina” izaziva povećanje struje, što može da izazove razaranje PN
spoja.

CENEROV PROBOJ
Ovaj proboj se dešava kod poluprovodnika sa velikom
koncentracijom primesa. Zbog velike koncentracije primesa kristalna
struktura nije ravnomerna, pa električno polje lako izvlači elektrone iz
atoma. Povišavanjem inverznog napona PN spoja iznad određene
granice inverzna struja naglo raste. Mehanizam proboja je relativno
lako objasniti. Suviše visoki inverzno priključeni napon stvara unutar
poluprovodnika jako električno polje, koje nasilno izvlači elektrone iz
atoma i potiskuje ih u smeru suprotnom od smera polja. Ovi usmereni
elektroni čine struju proboja. Ako poluprovodnik ima više primesa
postoji više mogućnosti izvlačenja elektrona iz atoma i probojni napon
je niži.

Cenerov proboj se javlja do oko 5V. Od 5V do 8V proboj je

kombinacija Cenerovog i lavinskog, a iznad 8V je lavinski proboj.
Inverzni probojni napon se smanjuje sa povišenjem temperature do
oko 5,5V. Na oko 5,5V probojni napon ne zavisi od promene temperature , a
iznad ove granice raste sa porastom temperature.
 4. Diode, snimanje karakteristika i proizvodnja
Dioda je elektronska komponenta koja dozvoljava protok
električne struje u jednom smeru bez otpora (ili uz veoma mali otpor)
dok u suprotnom smeru predstavlja beskonačan (ili bar veoma veliki)
otpor. Zato se za diodu kaže da postoji provodni i neprovodni smer.
Može se smatrati da za proticanje struje u provodnom smeru dioda ima
otpornost koliko i žica provodnika (nula), a za neprovodni smer se
može posmatrati kao prekid provodnika (beskonačno). Poluprovodnički
PN spoj sa metalnim priključcima predstavlja poluprovodnički element
– diodu. Priključak P oblasti se naziva anoda I obeležava se sa “A”, a
priključak N oblasti se naziva katoda I obeležava se sa “K”. Na simbolu
diode se odmah vidi u kojem smeru teče struja – od anode ka katodi.

Slika 4 – simbol diode

Snimanje karakteristika diode u direktnom smeru se obavlja pomoću

kola na slici 5.

Slika 5 – šema za snimanje karakteristike diode u direktnom smeru

 E je izvor jednosmernog napona (10V, a može biti i niži).
Otpornik R štiti elemente kola od pregorevanja (1000 Ohm). Struja
kroz diodu se meri miliampermetrom, a napon isključivo digitalnim
voltmetrom. Menjanje napona se vrši pomoću potenciometra P.

Slika 6 – snimanje karakteristike diode u inverznom smeru

Snimanje karakteristika u inverznom smeru se ne izvodi za

silicijumske diode, jer je struja veoma mala. Kod germanijumskih
dioda inverzna struja može biti znatna, do 1000 puta veća nego kod
silicijumskih.
Prag provođenja kod silicijumskih dioda je oko 0,6V, a kod
germanijumskih oko 0,2V.
Slika 7 – karakteristika diode
5. a Sastaviti šemu prema sledećoj slici. Pratiti na
dvokanalnom osciloskopu signale sa generatora signala i na
diodi. Ucrtati signale u oscilogram. Odrediti minimalnu
vrednost napona sa generatora signala za koju dioda
počinje da provodi.

100Ω
5.b Sastaviti šemu prema sledećoj slici. Pratiti na
dvokanalnom osciloskopu signale sa generatora signala i
između tačaka A i B. Ucrtati signale u oscilogram. Odrediti
minimalnu vrednost napona sa generatora signala za koju
Grecov spoj počinje da provodi.

A B

100Ω