Furijeov red

Uvod

Furijeovi redovi su oblast Furijeove analize.Pomoću Furijeovih redova možemo

peridičnu funkciju predstaviti kao sumu jednostavnih sinusnih i kosinusnih oscilacija.
Ovi redovi nose naziv u čast Francuskog fizičara i matematičara Jean Baptiste Joseph
Fourier (1768-1830) koji je dao značajan doprinos proučavanju trigonometrijskih redova
oslanjajući se na radove Leonarda Ojlera, Danijela Bernulija i drugih. Furije se smatra
matematičarom koji je uveo trigonometrijske redove u matematičku analizu. Do tada se
koristila tehnika razvijanja funkcija u polinomske, stepene, redove. Analogno njoj, Furije
je predložio tehniku razvijanja funkcija u redove čiji su sabirci trigonometrijske funkcije
promenljive.

Furije se bavio istraživanjima vezanim za prostiranje toplote u metalima.

Pre Furijeovog rada nije postojala opšta toplotna jednačina preko koje bi se moglo
izračunati prostiranje toplote. Postojao je način za izračunavanje jedino ukoliko je izvor
toplote mogao da se predstavi jednostavnim sinusnim ili kosinusnim oblikom. Furijeova
ideja je bila da se složeni izvor toplote može predstaviti superpoziciom sinusnih i
kosinusnih talasa. Rezutate svojih radova je objavio 1807. i 1811. godine na Francuskoj
Akademiji nauka i time izazvao veliko interesovanje i oprečne ocene u stručnoj javnosti.
Svoje delo “Theorie analytique de la chaleur” objavio je 1822.godine.

Iako je osnovna namera bila da se reši toplotna jednačina, postalo je jasno da se

ista tehnika može primeniti na široku oblast problema u matematici i fizici. Furijeovi
redovi su dobili široku primenu u elektrotehnici, akustici, optici, obradi signala, analizi
vibracija itd.

Od Furijeovog vremena na ovamo pojavilo se mnogo različitih pristupa za

razumevanje i definisanje koncepta Furijeovih redova koji su naglašavali različite aspekte
ovog pitanja. Neki od najboljih pristupa zahtevaju nivo matematike koja u to vreme nije
bila dostupna.
 Brojni i funkcionalni redovi – osnovni pojmovi

Izraz oblika a1  a2  a3  ...  an  ... naziva se brojnim redom. Red je zbir

članova određenog niza.U ovom izrazu a1 , a2 , a3 ,..., an ,... označavaju određene brojeve
koji su članovi reda. Izraz an koji određuje n-ti član reda za ma koju vrednost n=1,2,3...
nazivamo opštim članom reda.
Posmatrajmo red a  aq  aq 2  ...  aq n  ... , ako je │q│< 1, suma prvih n
članova ovog reda se može izračunati po sledećoj formuli
a  aq n
sn 
1 q
za q  1 , važi lim aq n  0 a odatle
n

a
lim S n 
n 1 q

Veličinu Sn nazivamo n-tom parcijalnom sumom reda. Za red kažemo da je

konvergentan ako postoji granična vrednost n-te parcijalne sume, a rezultat se naziva
sumom reda i obeležava sa S.

S  a1  a2  a3    an  

S   an
n 1

Ako granična vrednost ne postoji red je divergentan.

U teoriji redova pored geometrijske progresije kako se naziva gore navedeni red
važnu ulogu ima i harmonijski red.

1 1 1 1
1    
2 3 4 n

Ime reda potiče od osobine da svaki član reda (počevši od drugog) predstavlja
harmonisku sredinu (c) susedna dva člana (u donjoj formuli predstavljeni sa a i b) :

1 11 1
   
c 2a b

2
 Jedna od praktičnih primena teorije redova je i za izračunavanje približnih
vrednosti. Da bi smo ocenili preciznost merenja potrebno je izračunati parcijalnu sumu
ostatka reda. Ostatak reda se može izraziti preko formule

Rn  a
k  n 1
k

Dakle,za proizvoljan red važi jednakost

a
k 1
k  S n  Rn

Sledeće dve teoreme definišu najjednostavnije operacije sa konvergentnim redovima.

Teorema 1.

Ako red a
n 1
n  a1  a 2  a3    a n  

konvergira i ima sumu S, onda za svaki broj c red takođe konvergira i ima sumu cS. Ako
red divergira i c≠0, tada i red divergira.

 ca
n 1
n  ca1  ca2  ca3    can  

Teorema 2.

Ako su redovi


a
n 1
n  a1  a 2  a3    a n   i


b
n 1
n  b1  b2  b3    bn  

konvergentni i imaju redom sume S’ I S’’,onda i svaki od dva reda konvergira i ima
odgovarjuću sumu S’± S’’.

 (a
n 1
n  bn )  (a1  b1 )  (a2  b2 )  ( a3  b3 )    (an  bn )  

Ako uzmemo da je a1 ( x), a2 ( x), , an ( x),  neki niz funkcija, izraz oblika


 a ( x)  a ( x )  a ( x)    a ( x )  
n 1
n 1 2 n

predstavlja funkcionalni red. Drugim rečima, funkcionalni red je red čiji su članovi
funkcije nezavisno promenljive x. Ako promenljivoj x damo neku fiksiranu brojnu

3
vrednost x0 funkcionalni red postaje numerički red i može biti konvergentan ili
divergentan. Poseban oblik funkcionalnog reda je stepeni ili potencijalni red.
Oblik stepenog reda je:


a n x n  a 0  a1 x  a 2 x 2    a n x n  
n 1

gde se konstante a0 , a1 , a2 ,, an ,  nazivaju koeficijentima reda.

Osnovne osobine periodičnih funkcija

Za realnu funkciju f: R R se kaže da je periodična ako postoji konstanta (0)

takva da je

(xR) : (x + ) (x)

Konstanta  je perioda funkcije . Pošto se kod periodične funkcije  (sa

periodom ) njene osobine ponavljaju duž cele x ose dovoljno je izvršiti njeno
proučavanje na intervalu dužine . U prirodi su česte periodične pojave. Smene plime i
oseke ili dana i noći, njihanje klatna, otkucaji srca-sve su to pojave koje se ponavljaju u
izvesnim konstantnim razmacima. Trigonometrijske funkcije su najjednostavnije
periodične funkcije, a za sinusoidu možemo reći da je etalon periodičnih funkcija. Svaka
pojava koja se može opisati periodičnom funkcijom se može nazvati oscilacijom.
Ako funkcija  ima periodu , onda je i 2  perioda te funkcije, jer je

(xR) : (x + 2) ((x + ) + )(x + )  (x)

takođe, ako je  perioda funkcije ,onda je - perioda jer je

(xR) : (x - ) ((x - ) + )(x -  + ) (x)

Možemo zaključiti da ako je  perioda onda su periode i svi celobrojni umnošci k,
(k1, 2,...).
Ako su 1 i 2 dve periode funkcije , onda je i k11 + k22 ,(k1, k2Z) perioda jer je

(x + k11 + k22)  ((x + k11) + k22) (x + k11)  (x)

Možemo zaključiti da je algebarski zbir dve periode takođe perioda funkcije .

Dakle, broj perioda jedne periodične funkcije je beskonačan. Najmanja pozitivna perioda
funcije se naziva osnovna perioda. Sve ostale periode su celobrojni umnošci ove osnovne
periode.
Jedna od karakterističnih harmonijskih funkcija je funkcija:

f(x)= acosx+ bsinx

4
gde su a,b i  konstante. Složenija funkcija je trigonometrijski polinom n-tog reda:

f ( x)  a0  ( a1 cos x  b1 sin x)  (a2 cos 2x  b sin 2x)  ...  (an cos nx  bn sin nx)

2
ovde su a0 , a1 , b1 , a2 , b2 ,..., an , bn koeficijenti polinoma. Period polinoma je T  , jer je

 2 
f ( x)  f  x   . Iz ove formule sledi, da ako je   1 , da polinom ima periodu 2 :
  
n
f ( x)  a0   (ak cos kx  bk sin kx) .
k 1
2
Ako u jednakosti T  veličinu T zamenimo veličinom 2 dobijamo


trigonometrijski polinom čiji je period 2 . Srđivanjem jednačine dobijamo   pa

zamenom u trigonometrijskom polinomu n-tog reda dobijamo:
n
kx kx
f ( x)  a0   (ak cos  bk sin )
k 1  

Beskonačni red a 0   ( a k cos kx  bk sin kx) , ako je konvergentan je funkcija sa
k 1
periodom 2 Red ovog oblika naziva se trigonometrijski red.

kx kx
Beskonačni red a 0   ( a k cos  bk sin ) ,ako je konvergentan, ima periodu 2 .
k 1  
Da bi određena funkcija bila predstavljena u obliku trigonometrijskog reda moraju
se odrediti vrednosti koeficijenata a0 , an , bn , n  N . Ako funkcija ima period različit od
2 , ili uopšte nije periodična, gornja formula predstavlja razvoj te funkcije samo u
intervalu dužine 2 , najčešće u intervalu ( ,  ) .

Furijeovi koficijenti

Ako pođemo od predpostavke da se periodična funkcija sa periodom 2 može razviti u

trigonometrijski red sa istom periodom dobijamo sledeću jednakost

a
f ( x)  0   ( a k cos kx  bk sin kx)
2 k 1

Želimo da izračunamo koeficijente a 0 , a k , bk (k  1,2,3...) , funcija f (x) je poznata.

Posmatraćemo razvoj funkcije f (x) u intervalu   ,  . Polazimo od predpostavke da je
integral funkcije f (x) jednak zbiru integrala članova reda. Obe strane jednakosti se
integrale u granicama od –π do π:

5
    
a0
 f ( x)dx 
2 
dx  
k 1
(ak  cos kxdx  bk  sin kxdx)
  

Sada možemo posebno da izračunamo svaki od integrala sa desne starane:


a0 a0  a0
 dx  x   2  a0 ,
2 
2  2


sin kx 
 cos kxdx  0 ,

k 


cos kx 
 sin kxdx 

k 
0

Dakle,


 f ( x)dx    a

0

odakle je

1
a0   f ( x) dx
 
Obe strane jednakosti sada treba pomnožiti sa cosnx da bismo dobili koeficijente
an ( n  1,2,3,...) :

a0
f ( x) cos nx  cos nx   ( ak cos kx cos nx  bk sin kx cos nx)
2 k 1
Ovu jednakost možemo integraliti sa obe strane u granicama od –π do π

a0     

 f ( x ) cos nxdx   cos nxdx    a  cos kx cos nxdx  b  sin kx cos nxdx 
2  
k 1 
k k 
  

Sada treba izračunati integrale sa desne strane jednakosti primenom poznate

trigonometriske formule za transformaciju proizvoda u zbir ili razliku. Prema tim
formulama za sve prorodne brojeve m i n takve da je m  n biće

 
1
 cos nx cos mxdx  2  (cos(n  m) x  cos(n  m) x)dx  0 ,
 
1
 sin nx sin mxdx  (cos(n  m) x  cos(n  m) x)dx  0 ,

2 

6
 
1
 sin nx cos mxdx 

2 
(sin(n  m) x  sin(n  m) x)dx  0 .

Jedini integral različit od nule sa desne strane polazne jednakosti je integral uz koeficijent
an . Odatle sledi:

  
1  cos 2 nx
 f ( x ) cos nxdx  an  cos 2 nxdx  an  dx  an .
  
2

Polaznu jednačinu smo mogli da pomnožimo sa sinnx i posle integracije obe strane bi
dobili:

 f ( x) sin nxdx  b 

n

Iz dve poslednje relacije se dobijaju vrednosti an i bn :


1
an   f ( x) cos nxdx
 

1
bn 
  f ( x) sin nxdx ,


1
koje uz formulu f ( x) dx , čine poznate Ojler-Furijeove formule. Pomoću ovih
a0 
 
formula se izračunavaju koeficijenti razvoja zadate periodične funkcije f (x) u
trigonometrijski red. Ovi koeficijenti se nazivaju Furijeovi. Trigonometrijski red koji je
određen ovim koeficijentima se naziva Furijeov red funkcije f (x) .
Prilikom izvođenja ovih formula za izračunavanje Furijeovih koeficijenata
korištene su operacije čija ispravnost nije dokazana. Takođe,nije dokazano ni da funkcija
f (x) čiji period je 2 , može biti razvijena u trigonometrijski red sa istim periodom.
Odatle, nije moguće utvrditi da li Furijeov red funkcije f (x) konvergira ka f (x) ,
odnosno da je funkcija f (x) suma svog Furijeovog reda. Ako nam nije već poznato
unapred da li je f (x) suma svog Furijeovog reda, po konvenciji umesto znaka jednakosti
piše se znak ekvivalencije (~).
Podintegralne funkcije u Ojler-Furijeovim formulama su periodične sa periodom
od 2 . Na odsečku čija je dužina jednaka periodu T, integral periodične funkcije
f (x) ima istu vrednost za ma koje  i  :

 T  T



f ( x )dx   f ( x)dx .


7
Odatle sledi, da odsečak integracije   ,   može biti zamenjen bilo kojim drugim
odsečkom  ,   2  dužine 2 . Sada možemo Ojler-Furijeove formule da napišemo u
ovom obliku:

  2
1
a0 
  f ( x)dx ,
  2
1
an   f ( x) cos nxdx i
 

  2
1
bn 
  f ( x) sin nxdx . n  1,2,3...

Dovoljni uslovi za razvoj funkcije u Furijeov red

Dovoljni uslovi da bi se funkcija f (x) u zatvorenom intervalu a, b  dužine 2

mogla predstaviti u obliku trigonometrijskog reda nazivaju se Dirihleovi uslovi. Ti uslovi
su sledeći:

- u svim tačkama odsečka a, b  data funkcija je ograničena

- na odsečku a, b  funkcija mora da bude monotona ili da ima konačan broj
minimuma i maksimuma
- funkcija f (x) je neprekidna u svim tačkama odsečka a, b  osim , možda,
konačnog broja tačaka toga skupa

Razvoj neperiodične funkcije u Furijeov red

Razvoj neperiodične funkcije f (x) u Furijeov red na odsečku d , d  2  dužine

2 se obavlja tako što se prvo izračunaju Furijeovi koeficijenti a 0 , a k , bk (k  N ) i zapiše
Furijeov red:

a0 
  (a k cos kx  bk sin kx)
2 k 1

koji predstavlja funkcije koje su periodični produžetak funkcije f (x) izvan odsečka
d , d  2 . Ako na ovom odsečku funkcija f (x) zadovoljava Dirihleove uslove, onda te
uslove zadovoljava i periodični produžetak, a sam red konvergira ka f (x) u svakoj tački
odsečka d , d  2  u kojoj je funkcija f (x) neprekidna. Na krajevima ovog odsečka red
1
konvergira ka vrednosti ( f (d  0)  f (d  2  0)) .
2

8
Furijeovi redovi za parne i neparne funkcije

Razvoj parnih i neparnih funkcija u Furijeov red možemo svrstati u posebne

slučajeve razvoja.

Teorema 1.

Ako je periodična funkcija f (x) čiji trigonometriski red tražimo parna, tj. ako
ima osobinu da je f ( x)  f ( x) , tada Furijeov red ne sadrži sinusne članove.
Dokaz:

a) ako je funkcija f (x) parna funkcija na intervalu  a, a  onda je

a a

 f ( x )dx  2  f ( x )dx
a 0

b) ako je funkcija f (x) neparna funkcija na intervalu  a, a  onda je

 f ( x)dx  0
a

U prvom slučaju imamo:

a 0 a a a a a a

 f ( x) dx   f ( x)dx   f ( x) dx   f (  x) dx   f ( x)dx   f ( x) dx   f ( x)dx  2  f ( x)dx

a a 0 0 0 0 0 0

U drugom slučaju imamo:

a 0 a a a a a

 f ( x) dx   f ( x)dx   f ( x)dx   f ( x)dx   f ( x)dx    f ( x)dx   f ( x)dx  0

a a 0 0 0 0 0

Sada prelazimo na dokaz gornje teoreme. Naša predpostavka je da je f (x) parna

funkcija, dakle proizvod f ( x) cos kx daje parnu a proizvod f ( x) sin kx neparnu funkciju.
Odatle, na osnovu predhodnih zapažanja sledi :


2
a0 
  f ( x)dx ,
0

9
 
2
ak   f ( x) cos kxdx ,
 0


1
bk 
  f ( x) sin kxdx  0 .


Iz ovoga možemo zaključiti da Furijeov red parne funkcije sadrži samo kosinusne
članove i slobodan član:

a0 
f (x) ~   a k cos kx
2 k 1

Teorema 2.

Ako je periodična funkcija f (x) čiji trigonometrijski red tražimo neparna, tj. ako
ima osobinu da je f ( x)   f ( x) , tada Furijeov red ne sadrži kosinusne članove.
Dokaz:
Pošto polazimo od predpostavke da je f (x) neparna funkcija, proizvod
f ( x) sin kx biće parna funkcija , a proizvod f ( x) cos kx neparna. Prema osobinama koje
smo već naveli u dokazivanju prve teoreme dobijamo:


1
a0 
 
 f ( x)dx  0 ,

1
ak   f ( x) cos kxdx  0
 


2
bk   f ( x) sin kxdx
 0
Odakle zaključujemo da Furijeov red neparne funkcije sadrži samo sinusne članove tj.


f (x) ~  bk sin kx
k 1

Na kraju, ako funkcija nije ni parna ni neparna njen razvoj u Furijeov red sadrži i
sinusne i kosinusne članove.

U slučaju kada je f (x) neperiodična funkcija koja ne na odsečku   ,   parna,

Furijeov red na tom odsečku je oblika:

10
 a0 
f (x) ~   a k cos kx
2 k 1
Po analogiji, kada je f (x) neperiodična funkcija koja ne na odsečku   ,   neparna, red
je oblika:


f (x) ~  bk sin kx
k 1

Ako proizvoljna neperiodična funkcija f (x) u svom obliku Furijeovog reda sadrži
samo kosinusne ili samo sinusne članove možemo iskoristiti gore navedena svojstva za
predstavljanje na odsečku 0,   . Dakle, ako želimo da predstavimo proizvoljnu funkciju
f (x) čiji Furijeov red sadrži samo kosinuse na odsečku reda 0,   treba uzeti parnu
funkciju F(x) koja je jednaka f (x) unutar ovog odsečka i razviti je na odsečku   ,   u
Furijeov red.


a0
F(x)~   a k cos kx
2 k 1
gde je

2
a 0   F ( x) dx ,
 0

2
ak  F ( x) cos kxdx , k  1,2,3,...
 0
Rekli smo da unutar odsečka 0,   važi F ( x)  f ( x) pa na tom odsečku je:

a0 
f (x) ~   a k cos kx
2 k 1
gde je

2
a0   f ( x) dx ,
 0


2
ak 
  f ( x) cos kxdx ,
0
k  1,2,3,...

Po analogiji, ako je neparna funkcija  (x) jedanaka funkciji f (x) na odsečku

0,   važi:

f (x) ~  bk sin kx
k 1
gde je

11
 
2
bk  f ( x) sin kxdx , k  1,2,3,...
 0
Primer 1.

Parnu funkciju f ( x)  x 2 razviti u Furijeov red na odsečku   ,  

Rešenje:

Funkcija f ( x)  x 2 je neprekidna. Na odsečku   ,0 ova funkcija je opadajuća,

a rastuća na odsečku 0,   . Dakle, na odsečku   ,   su zadovoljeni Dirihleovi
uslovi. Svuda na ovom odsečku Furijeov red konvergira ka funkciji f ( x)  x 2 i ka
njenom periodičnom produžetku van tog odsečka. Pošto je ova funkcija parna
Furijeovi koeficijenti će imati vrednost:


2 2 x3  2 2
a0   x 2 dx    ,
 0  3 0 3


2 2
ak  x cos kxdx , bk  0 , k  1,2,3,...
 0
Posle dvostruke primene parcijalne integracije dobija se:
4
ak  (1) k 2
k
pa je na odsečku   ,  

2 
cos kx
x2   4 (1) k
3 k 1 k2

2 2  cos 2 x cos 3 x 
x   4 cos x  2
 2    
3  2 3 

Ako u dobijenoj jednakosti stavimo x   dobija se:

2  1

6 n 1 n 2

12
Primer 2.

Parnu funkciju f ( x)  x 2 razviti u Furijeov red na odsečku 0,2  .

Rešenje:
Funkcija f ( x)  x 2 raste na celom odsečku 0,2 , pa su na tom odsečku zadovoljeni
Dirihleovi uslovi. Takođe, ova funkcija je na ovom odsečku neprekidna pa njen Furijeov
red konvergira ka f ( x)  x 2 u svim unutrašnjim tačkama odsečka 0,2 , a na krajevima
1
ovog odsečka konvergira ka ( f (0)  f ( 2 )) . U ovom slučaju Ojler-Furijeove formule
2
će glasiti:

2
1 2 8 2
a0 
 0 x dx  3 ,
2
1 2 4
ak  x cos kxdx  ,
 0
k2
2
1 2 4
bk  x sin kxdx   , (k  N )
 0
k
na itervalu 0,2  je

2 4 2 
 cos kx  sin kx 
x   4  2  ,
3 k 1  k k 

suma tog reda za x  0 i x  2 je

1 1
( f (0)  f ( 2 ))  (0  4 2 )  2 2 .
2 2
Izvan intervala 0,2  Furijeov red konvergira ka periodičnom produžetku
funkcije f ( x)  x 2 i to unutar odsečka 2k ,2( k  1)  , k  Z . Suma reda je na krajevima
odsečka 2 2 .

Primer 3

Funkcija f (x) koja je definisana na sledeći način na intervalu 0,2  razviti u

Furijeov red.
f (0)  0; f ( x)  1 za 0  x   ;
f ( )  0; f ( x)  1 za   x  2 i za -   x  0
Rešenje:
Pošto je ovo neparna funkcija Furijeovi koeficijenti a0 i an su jednaki nuli, dok je:

13
 2  2
1 1 
bn   f ( x) sin nxdx    1  sin nxdx    1  sin nxdx  

 0
 0  

1 1  1 2
 1 2
   cos nx  cos n x   (1  cos n  cos 2n  cos n )  (1  cos n )
 n 0 n 0  2 n

4
ako je n parno biće bn  0 , a ako je neparno biće bn  . Dakle ovaj red ima razvoj za
n
prvih nekoliko članova:

4 sin 3 x sin 5 x sin 7 x 

f ( x)   sin x     ...  .
 3 5 7 

Furijeov red funkcije sa proizvoljnim periodom 2

Za razvoj u trigonometrijski red funkcije F (x) koja ima periodu T  2 i koja je

t x
definisana na odsečku  ,   uvešćemo smenu promenljivih x  tj. t  .
 
Neophodno je da ova funkcija zadovoljava Dirihleove uslove na ovom odsečku.
Promenom x na odsečku d , d  2 menja se promenljiva t na odsečku
  
  d ,  d  2  koji je dužine 2 i obrnuto. Uvođenjem smene funkciju možemo
napisati na sledeći način:

 t 
F ( x)  F     (t )
 
  
Ova funkcija se razvija na odsečku  d , d  2  u Furijeov red:
  

a
 (t ) ~ 0   ( a k cos kx  bk sin kx) ,
2 k 1
gde je

d  2

1
a0 
 
 (t )dt ,
d


d  2

1
ak 
  (t ) cos ktdt ,

d


14
 
d  2

1
bk 
 
 (t ) sin ktdt
d


t   
Ako se promenljiva t zameni sa x  , dobija se dt  dx ,  (t )    x   F ( x) dok
   
su nove granice integracije d i d  2 . Tada dobijamo Furijeov red:

a0   k k 
F (x) ~    ak cos x  bk sin x
2 k 1    
ovde se koeficijenti a0 , ak , bk , k  N računaju pomoću sledećih formula:

d  2
1
a0 
  F ( x)dx ,
d
d  2
1 k
ak   F ( x) cos xdx , k  1,2,3,...
 d

d  2
1 k
bk   F ( x ) sin xdx , k  1,2,3,...
 d


Ako su Dirihleovi uslovi zadovoljeni za funkciju F (x) na odsečku d , d  2 dužine

2 , tada su ti uslovi zadovoljeni i za funkciju  (t ) na odsečku
  
  d ,  d  2  dužine 2 .
Možemo zaključiti da sve što je rečeno za Furijeov red funkcije f (x) na odsečku
koji je dužine 2 , važi za Furijeov red funkcije F (x) dužine 2 na odsečku
d , d  2 . Reći ćemo da ako funkcija F (x) zadovoljava Dirihleove uslove na
odsečku d , d  2 tada njen Furijeov red konvergira ka F (x) u svakoj tački unutar
odsečka d , d  2 u kojoj je ta funkcija neprekidna.
Kada funkciju F (x) treba da razvijemo u Furijeov red na odsečku  ,   ili
0,2 za odredjivanje koeficijenata u prvom slučaju treba umesto d staviti   , a u
drugom slučaju 0. Ako se razvoj vrši na odsečku  ,   važno je odrediti da li je
funkcija parna ili neparna. Ako je funkcija F (x) parna koriste se formule:

2
a0  F ( x)dx ,
 0

2 kx
ak   F ( x ) cos dx ,
0 
bk  0 k  1,2,3,...
Kada je funkcija F (x) neparna upotrebljavamo formule:

15
 a0  0 ,
ak  0 ,

2 kx
bk   F ( x) sin dx k  1,2,3,...
0 
T
U radu se često uzima da je   , gde T predstavlja period tako da je
2
 2
   . U tom slučaju Furijeov red ima oblik:
 T

a
f ( x)  0   an cos nt  bn sinnt 
2 n 1
a koeficijenti su
T
2
2
a0 
T  f (t )dt ,
T

2
T
2
2
an 
T  f (t ) cos ntdt ,
T

2
T
2
2
bn 
T  f (t ) sin ntdt
T

2
Primer 1.
 1 1
Parnu funkciju f ( x)  x razviti u Furijeov red na odsečku  , 
 2 2
Rešenje:
 1 1
Funkcija f ( x )  x zadovoljava Dirihleove uslove na odsečku  ,  i konvergira ka
 2 2
x u svim tačkam odsečka. Koeficijente izračunavamo prema ranije navedenim
formulama:
1
2
1
a0  4  xdx  ,
0
2
1 1

22 kx 2
ak   x cos dx  4  x cos 2 kdx, k  N
10 1 0
2 2
bk  0 .
Odavde se za član ak parcijalnom integracijom dobija :
(1) k  1
ak  k  1,2,3...
k 2 2

16
Kada koeficijente unesemo u osnovnu formulu dobijemo:
1 1  (1) k  1
x  2 cos 2 kx
4  k 1 k 2
1 2  cos 2x cos 6x cos10x 
x   2  2
 2
 ... 
4   1 3 5 
 1 1
Izvan intervala  ,  red konvergira ka periodičnom produžetku funkcije f ( x )  x
 2 2
van tog odsečka

Kompleksno predstavljanje Furijeovih redova

Kao što je već rečeno funkcija f (x) koja ispunjava Dirihleove uslove na odsečku
d , d  2 može da se razvije u Furijeov red oblika
a0   k k 
f (x) =    ak cos x  bk sin x 
2 k 1    
gde je
d  2
1
a0   F ( x) dx ,
 d
d  2
1 k
ak   F ( x) cos xdx , k  1,2,3,...
 d

d  2
1 k
bk   F ( x) sin xdx , k  1,2,3,...
 d 
Možemo pokazati da je ovaj obrazac ekvivalentan redu:
 kx
i
f ( x)  c e
k  
k


gde je
d 2 kx
1 

ck   f ( x )e dx, k  1,2,3,..
2 d

za koeficijente sa pozitivnim indeksom

d 2
1  kx kx 
ck   f ( x) cos dx  isi n dx
2 d    
d  2 d 2
1 kx i kx
ck   f ( x ) cos dx   f ( x ) sin dx
2 d
 2 d

1 i 1
ck  ak  bk  ak  ibk 
2 2 2

17
 ovde je iskorištena Ojlerova formula ei  cos   i sin  .

Za koeficijente sa negativnim indeksom k, ako pišemo  n umesto k (n  0) , i

ponovo iskoristimo Ojlerovu formulu, dobijamo:

d 2 nx
1 
i
c n   f ( x )e dx
2 d

d  2 d  2
1 nx i nx
cn   f ( x) cos dx   f ( x) sin dx
2 d
 2 d

1 i 1
cn  a n  bn  a n  ibn 
2 2 2
dokaz jednakosti:
 kx
i
f ( x)  c e
k 
k


1 kx  kx
i i
f ( x )   ck e l
 c0   ck e l

 k 1
u prvoj sumi treba staviti k  n (n  0)
 nx  kx
 i i
f ( x )   c n e l
  ck e l
 c0
n 1 k 1

i kada se ubace vrednosti za ck i cn dobija se


an  ibn  nl x i  ak  ibk kl x i
f ( x)   e  e  c0
n 1 2 k 1 2
pošto je
d  2
1 1
c0   f ( x) dx  a0
2 d 2
dobijamo
a k  ibk  nl x i  a k  ibk kl x i a 0

f ( x)   e  e 
k 1 2 k 1 2 2
a0  ak   kx i kx
i 
ibk   kx i kx
i
f ( x)     e  e     e

 e  
2 k 1 2   k 1 2  
na osnovu Ojlerove formule
kx kx
kx    i i
2 cos   e  e  
  

18
 kx kx
kx    i i
  e
 2i sin  e  
  
i zamenom u gornjoj formuli dobijamo

a  k k 
f (x) = 0    ak cos x  bk sin x  .
2 k 1    

Furijeov integral i Furijeova transformacija

Funkcija f (x) na odsečku  l, l  razvijena u Furijeov red u komleksnom obliku izgleda:

 n
i x
f ( x)   c n e 


a koeficijenti su oblika
 n
1 i

x
cn  f ( x )e dx
2 
n
i x

Članovi oblika e predstavljaju kompleksne harmonike a članovi cn su
kompleksne amplitude. Možemo početnu formulu napisati u sledećem obliku, a
promenljivu x smo zamenili promenljivom t da bi sačuvali redosled operacija:
 n  n
i x 1 i t
f ( x)   e    f (t )e 
dt
 2 


Uvodimo smenu  

 

f ( x)   e inx   f (t )e
int
dt
 2 

ako    ,  prelazi u d , n prelazi u  a sumiranje po svim harmonicima prelazi u

integraciju u intervalu (, ) pa se može napisati
 
1
f ( x)   eix d  f (t )e it dt
2  
Gornja jednakost je Furijeov integral u kompleksnom obliku. Integral

 i t
 f (t )e dt predstavlja Furijeovu transformaciju funkcije f (x) tj.


 it
F ( f ( x))  F (i )   f (t )e dt


19