Download as pdf
PISE: prof. dr Viadislav
Zdravkovi
kvalitet obradene povrsine drveta pre
leplienja fara vazniju ulogu nego kod ne-
pporoznih materia bitno utige na kon-
{akin ugao dok jelepak jos u teénoj fazi
a kasnije,posle otviSéavanja, na distribu
ju iznos naprezanja u leplienom spo
jusodnosno na évrstogu samog leplie:
nog spoja,
Adhezija i kohezija
~mehanika lepljenja
‘Adhezija predstavija vezu imedu ra
algitih évrstih i tetnih materjala koja
nastaje kao rezultat delovanja medu:
molekulamih sla raalictih molekula,
‘atoma, jona i funkcionalnih grupa koje
‘se nalaze w povrSinskom sloju materia
la koji stu kontaktu, Kohezia je medu:
‘sobna veza molekula, atoma ijona unu:
tar nekog materijala Cvrstocs lepienja
‘odredena je ocnosom sila adhezije i ko
hezje,prigéemusila adhezije treba da
bbude veta od sila kohezije, pa je stoga
Jedan od kriterijuma za ocenu kvalite-
taleplienja, pored sile koju leplient spo}
‘mote da zd, i procenat loma po drve.
1U.Visoka évrstoéa itrajnost lepienog
spoja zavisiod razvoja interakcije spoja
drvo-lepak i ravnomeme raspodele unu
{raSnjih | spoljasnji sila tokom eksplo-
atacie lepjenog spoja, sto se najzesce
‘odinosina promenu vieznosti okoline |
samog drveta.
Postoje mnoge teorje adhezije a jed
‘na od najstariih je mehanicka teorijs
adhezie kojom McBain objainjava évr-
‘zn0g materijala,usled prodiranja lepka
‘udivo, povetava se povrsina kontakta
Tepka idrveta,alepak posle oévricava-
njabiva ankerisan ulumene éelja Pro-
es lepljenja se posmatra kao mehanicka
vyeza oévrsnustog lepka i drveta. Ova teo-
fjane mode da objasnileplienie neporo-
2h materalakakvi su stako i metal,
tako da savremena mehanika lepjenja
posmatraleplienje kroz mehaniku, pow
Sinu i material.
Proces lepljenja drveta jeu svojoj os
novi mnogo kompleksniji nego leplie-
nije drugih materijala. Sa traheidama,
parenhimatiénim éeljama, vaknima I
briforma, sudovima, smolnim kanalima
i srénim zracima koji variaju u strukturi
ranog li kasnog drveta,stéevine il be-
like, supstrat koji se lepi postaje iauzet
no kompleksan i varijabilan, Ovo se sve
Masinska priprema
desava u okviru jedne viste drveta, au
cokviru raalgtin vrsta drveta to postaje
{08 izrazenije, bog razike u samo} njho:
oj éeliskoj strukturi
Faktori dobrog lepljenog spoja uklju-
ujuzhrapavost drveta,stepen inatin
penetracijelepka u drvo, itepolimernu
strukturu celiskog zida ivarjabilnost dr
veta. Horiokailustruje pojave u lepje~
i fa | [weave
SE ez
Slika 1: Mikroskopski snimak lepljenog spoja,
svaka od navedenih faza predstavija kariku lanca po kojo),
moze da nastane lom
anak iisprekidan
slojepka u spoju
Konastenda ep
Slika 2: Optimaint uslovi lepljenja - odnos konzistencije lepka, pritiska
presovanja i kvaliteta pripremijene povrsine za leplienje
april 2018, masivnog drveta za lepljenje
nom spoju i faze leplienog spoja pravect
analogijusa karikama lanca, gde svaka
karika predsatavjajednu fazu leplienog
Spoja.Lepljeni spoj puca po najsabijoj
karicia to maze da bude bilo gde.lako
su razlitita medudejstva vazna, dubina i
rnaéin prodiranja lepka u drvo igrajednu
(od najvaznijhuloga(sika 1)
Lepak ne sme da prodre u drvo ni pre
malo ni previse, sto je problem koji se ne
javlja kod nepotoznih materijala. Zale-
plenje, prodiranje ulumene éelia zavi-
siod kontaktnog uglalepka, i viskozite-
tafaze mase lepka (leplienog spoja pre
‘€vrSéavanja, dok prodiranje lepka u ¢e-
Ijski zd, zavis od molarne mase lepka
‘odnosno stepena njegove kondenzacije
utoku proizvodne.
Tank je lini
leplienja
Ranije je re¢eno da ni jena karika
lancalepljenja ne sme da bude prekinu-
ta dabillepleni spo) bio dobar.
Optimainiuslovilepljenja nalaze se u
ppovisini cznagenoj zelenom bojom pri
kazanoj na slici 2
Konzistencijalepka (vskozitet,sadr-
aj suve materije,stepen polimerizacij,
temperatura i koliina nanosa) moraju
dda budu u skladu sa pritiskom presova
na ikvalitetom obradene povrsine dt-
veta (ska 2). Cvrstoca lepienog spoja
zavis od évrstoée osusenag filma lep-
ka, koji mora da bude sto tanji, od broja
otvorenih elemenata éeliiske grade drve-
ta. Na lich 2A se vidi tanak, vnomeran
slojlepka, dobra maginska priprema, sa
prerezanim vlaknim lbriforma, sto obez
bbeduje veliku povrdinu kontakta lepka
I drvetajoptimalno prodiranje lepka u
strukturu drveta. Na slici 28 se vidi debeo
slo} lepka, sa neravnomernom debljinom
slojalepka, nagnjegenim drvetom, gde
lepak ne moze da prodre u strukturu dr-
veta i mesta koncentracije napona usled
tragova lose matinske obrade. Povecanje
piitiska presovanja nee doneti pobol-
Sanje, jer ée lepak samo biti Istsnutizle-
pljenog spojaa ne¢e biti utisnutu struk-
tutu drveta inastaje lo spoj (starved
joint) Situacija se ne moze popraviti ni
ppoveéanjem nanosa lepka.
Samo pravilna masinska priprema,
‘ade nema prevelikin ragova obrade na-
stalih od alata, konzistencijalepka, kva-
april 2018.
Slika 3: Poloiaj vrha najisturenije ostrice alata
(usled netaénosti naleganja na vratilo) alat za kalibraciju
svih se¢iva na samoj masini
ltet suSenja drveta i optimalni pritisak
presovanja za odredenu vistu drveta
stvaraju preduslove za kvalitetan leplie~
ni spo)
Maainska priprema
masivnog drveta za lepljenje
istorii obrade drveta priprema dr-
veta za lepljenje svodila se na ruéno ren-
disanje (blanjanje) drveta. U vreme izra-
de stilskog namestaja, kada su se korstil
kuvani lepkovi Zivotinjskog porekla, sma-
tralo se da to je povrsina drveta hrapa-
via, to Je bol kontakt lepka sa drvetom
I spo} bolj.Cak je postojalo rende sa
rnazubljenom o3tricom, éime se dobija-
la zupcasta povrsina sjubnice sto zaista
Jeste poveavalo povrsinu kontakta. Na-
una ispitivanja kvalitetalepljenog spo-
Ja pokazala su da je leplien spo) utol
ko évrSei ukoliko je tanjaliiija lepjenja,
uzuslov da je lepak dovoljno prodro u
strukturu drveta
Savremena maginska priprema drveta
zalepljenje vodi se upravo ovim rezulta
tima.Svi proizvodai magina se trude da
povrsina koju masina obarduje bude Sto
ita ravnija
Za matinsku pripremu najéesée se
korist obarada obimnim glodanjem na
vigevretenim rendisaljkama, obrada na
kruanim pilama sa blanjajucim rezom i
princip kruzne popreéne obrade (,Roto-
les?
Kod obrade obimnim glodanjer pra-
vvac obarade i dominatna sila rezanja
uusmereni su prema povrsini koja se ob uje.Tu se javija problem popreéne ela
stiéne deformacie drveta (koeficijent po:
preéne deformacie drveta zavisi od vrste
You might also like
- Alkani I CikloalkaniDocument28 pagesAlkani I CikloalkaniVesna Nikolic100% (1)
- Nikad Ne Zavodi Skota PDFDocument179 pagesNikad Ne Zavodi Skota PDFAmra Japalak70% (63)
- Zadaci Sa Prijemnog IspitaDocument64 pagesZadaci Sa Prijemnog IspitaVesna NikolicNo ratings yet
- 01 - Hemijska RavnotezaDocument24 pages01 - Hemijska RavnotezaVesna NikolicNo ratings yet
- Hemija Za 7 RazredDocument178 pagesHemija Za 7 RazredVesna Nikolic100% (2)
- Korozijsko Erozijsko Abrazijska SvojstvaDocument125 pagesKorozijsko Erozijsko Abrazijska SvojstvaVesna NikolicNo ratings yet
- Predavanje 8Document35 pagesPredavanje 8Vesna Nikolic100% (1)
- Jennifer Ashley - Skandalozni Brak Lady Isabelle PDFDocument163 pagesJennifer Ashley - Skandalozni Brak Lady Isabelle PDFVesna Nikolic63% (30)
