ПРАВОСЛАВНИ БОГОСЛОВСКИ ФАКУЛТЕТ УНИВЕРЗИТЕТА У

БЕОГРАДУ

СЕМИНАРСКИ РАД

Тема: Авињонске папе

Предмет: Општа историја

Ментор: прф. др Ивица Чаировић Студент: Немања Пеленгић

Бр.индекса: 16/113

Београд, 2018.
 Авињонске папе

Авињонско папство је период историје Католичке цркве од 1305. до 1378, када је

седиште папа било у Авињону у Француској. Седиште папа било је премештено у Авињон
1309. након пораза Бонифација VIII у сукобу с француским краљем Филипом IV Лепим.

Почетком XIV века папство је било на врхунцу моћи. Папа Бонифације VIII (1294—1303)
залагао се за потпуну власт папа над целим хришћанством и свим тада познатим земљама.
Конфликт са француским краљем избија око питања да ли световни владари имају право
да опорезују свештенство. Француски краљ Филип IV Лепи је увео повећани порез на
свештенство, знајући да су Црквене касе богате после Крсташких похода који су се
завршени у XIII веку,као и од прихода ходочасника који су долазили у Рим. Порез је
износио половину годишњих примања сваког свештеника на тлу Француске. Папа
Бонифације издаје акт у коме забрањује да се краљу даје Црквена имовина и тада долази
до отвореног сукоба између папе и краља. Папа Бонифације посебном булом 1296.
забрањује да било ко опорезује цркву сем папа. Само годину дана касније дозвољава
француском краљу опорезивање, али само у случају изванредне ситуације. Када је
француски краљ Филип IV Лепи ухапсио једнога бискупа, долази до папиног одговора.
Оптужио је краља и позвао га у Рим. Папа Бонифације је одговорио папском булом под
називом Unam Sanctam којом је истакао права папа да суде краљевима, док папама може
да суди само Бог. Та була изазива жесток краљев одговор. Филип одговара да краљ није
никоме вазал. Филип IV Лепи је сазвао скупштину 1302. и оптужио је папу за содомију,
симонију и јерес и позвао га да дође да одговори на оптужбе. Папа је тада припремао
екскомуникацију и намеравао је да смени све француско свештенство. Септембра 1303.
Филип IV Лепи је послао Вилијама Ногарета, који је био жесток критичар папе, да
предводи делегацију у Рим. Намера је била да се папа доведе, макар и силом пред
француски савет, где би му било суђено по оптужбама, које је против њега изнео
француски краљ. Француски и италијански војници су напали и ухапсили папу у његовом
родном граду Анањију. Три дана касније становништво успева да ослбоди папу. Папа је
тада имао 86 година и овакви догађаји су јако лоше утицали на његово здравље и након
неколико недеља папа Бонифације се упокојио.

Након папе Бонифација на папски престо долази папа Бенедикт XI (1303—1304). Папа
Бенедикт је био на престолу нешто више од осам месеци и за тако кратко време покушао
је да помири сукобљена мишљења која су хватала све већи мах и међу људима блиским
папи. Међутим то му не полази за руком и премешта своје седиште у Перугију где убрзо и
умире.

Папа Климент V (1304—1314) наслеђује Бенедикта XI. Пре ступања на папски престо звао
се Бертранд Де Гот рођен је у Француској али није имао никакве везе са краљем Филипом,
нити са било ким на двору. Под манипулацијом краља Филипа Климент поништава булу
Unam Sanctam папе Бонифација VIII којом је прогласио ауторитет и моћ над владарима.
1307. Краљ Филип има на уму да уништи ред Темплара који су били монашко-војнички
ред под директивом папе. Разлог њиховог унистења није био њиховом однос са папом већ
богатство које је овај ред поседовао. Оптуживши их као јеретике без икаквих чврстих
доказа по краљевој наредби папа Климент сабира концил у Бечу. Одлука првог сабора
била је да се седиште папе пребаци у Авињон,где папа долази 1309. Концил у Бечи је
затворен 1311.године и на њему је одлучено да се оптуже као јеретици многи редови који
нису били под директним папским ауторитетом а који су били имућнији изузев Темплара.
1312.године краљ Филип врши притисак на папу Климента и папа издаје акт којим
распушта ред и проглашава их јеретицима. Краљ Филип користи ову прилику и почиње да
гони и мучи Темпларе не били дошао до њиховог,сада већ легендарног,богатства. Папа
Климент V се упокојио у априлу 1314.године, а у новембру исте године и краљ Филип IV
Лепи.

После смрти папе Климента кардинали нису били сложни у избору следећег папе. Након
смрти краља Филипа IV,уз пуно контраверзија,на његов престо долази његов син Филип
V. Краљ Филип V сазива сабор у Лионској доминиканској цркви 1316.године и уз 23
кардинала изглашава Жака д'Јуеза познатијег као папу Јована XXII.

Папа Јован за време своје владавине има проблема како унутар Римске цркве(Фрањевци)
тако и споља(Лудвиг Баварски). 3. априла Јован Лудвигу одузима сва права на немачки и
баварски престо и позвао га да се у року од шест месеци појави пред папством. Лудвиг се
није појавио већ се 30. маја крунисао гвозденом круном Ломбардије и свргунио тамошња
два папина бискупа.

1328. године Лудвига је римски сенатор Шара Клона, у Риму, крунисао за цара Светог
римског царства, а сутрадан је поново прогласио Јована јеретиком, спаљује његов портрет
и Лудвиг поставља фрањевца за антипапу Николу V, који је свргнут 1329. године чим је
Лудвиг напустио Рим, јер је наметнуо високе порезе. Сам антипапа је тражио опроштај од
Јована који му је опростио.
Папа креће у рат против Лудвига и цела Италија признаје Јована за папу. 1330. Почињу
преговори између папе и Лудвига али Лудвиг не жели да сиђе са престола и преговори
пропадају. Овај рат много је финансијски исцрпео папу који је тржио помоћ од
француског краља.
Упокојио се у децембру 1334.године.
Након Јована на власт долази папа Бенедикт XII (1334—1342). А након Бенедикта XII
Климент VI (1342—1352).
Под папом Климентом VI (1342—1352) француски интереси су почели потпуно
доминирати Светом столицом. Климентом саветник француског краља пре него што је
постао папа, тако да су његове везе са француским двором биле много јаче него
претходних папа. Једно време је чак финансирао рат у Француској из својих извора.
Папа Инокентије VI (1352—1362) је настојао да успостави мир између Француске и
Енглеске током Стогодишњег рата. Енглези су били неповерљиви, јер су папа и његови
кардинали били углавном Французи.
Током власти папе Урбана V (1362—1370) утицај француског двора на папство постао је
много мањи.

Папа Гргур XI (1370—1378) је донео одлуку да врати 1378. папско седиште у Рим. Иако је
папа био рођен у Француској и под утицајем француског краља, постојао је конфликт
оних за папу и против папе, па су папске земље биле у опасности. Када је папа прогласио
ембарго на извоз жита 1374/75, Фиренца је организовала савез неколико градова против
папе: Милано, Болоња, Перуђа, Пиза, Ђенова. Папа желећи превласт назад над побуњеним
градовима унајмљује бретонске плаћенике.Да би угушили побуну у Чезени побили су око
2.500 до 3.500 људи. Тај масакр у Чезени је учврстио отпор против папства. Фиренца је
ушла у отворен сукоб са папама. Трговина је била озбиљно нарушена и обе стране су биле
принуђене да нађу решење.

У одлуци да се врати у Рим на папу је велики утицај извршила Катарина Сјенска, која је
заговарала повратак у Рим. Повратком папе у Рим 1378. започело је ново раздобље немира
јер је папа и у Риму и у Авињону. То се назива Западна шизма, а завршила је тек 1417.
серијом концила укључујући концил у Констанци. Главни резултат је било успостављање
црквених концила, који имају већу власт од папе. Ипак то није владало дуго након 1417.

Литература
1.Протођакон Шпановић Марко.Општа историја старог и средњег века.Сремски
Карловци 1992.

2. https://www.britannica.com/biography/Clement-V