Professional Documents
Culture Documents
Istorija SPC Sa Nacionalnom Istorijom
Istorija SPC Sa Nacionalnom Istorijom
1
НАЦИОНАЛНА ИСТОРИЈА
2
НАЦИОНАЛНА ИСТОРИЈА
3
НАЦИОНАЛНА ИСТОРИЈА
скупштина је 1848. потпуно успела да повеже све Србе. На захтев српског народа који је
у Угарској бројао око 550 хиљада људи сазвана је скупштина за 1.-13. мајТребало је да
се одржи у Новом Саду, али, одлучено беше у последњем моменту да се мајска
скупштина одржи у Карловцима. Мађарска влада је тражила да се рад мајске скупштине
обустави.Скупштини су присуствовали Срби из Србије, изасланици и посматрачи
српске владе.Скупштина се издваја од осталих јер су у њеном раду учествовали
представници целокупног српског народа без обзира на државне и покрајинске границе.
Били су ту прота Матија Ненадовић, Јован Ристић, хрватско изасланство са Иваном
Кукуљевићем на челу.
Одлуке Мајске скупштине
На предлог протосинђела Каћанског одушевљени народ и скупштина изабере
митрополита Јосифа за патријарха, а пуковника огулинске регименте Стефана
Шупљикца за српског војводу. Устручавао се да прими част, хтео је да прво добије
одобрење од власти и цара. Избор га је затекао у Италији. Цар је био против народних
жеља, те вођство преузима Стратимировић.Проглашена је Српска Војводина која је
обухватнла: Срем, Барању, Бачку с Потиским дистриктом и Шајкачким батаљоном,
Банат (Кикиндски дистрикт). Требало је да сачињава посебну покрајину у оквиру
земаља Св. Стевана под Хабзбурзима, која ће бити тесно уједињена сг Хрватском,
Славонијом и Далмацијом.Цар Фрањо Јосиф је патентом од 15. децембра 1848.
потврдио одлуке Мајске скупштине.Стеван Шупљикац је убрзо умро, цар је за првог
привременог шефа Војводине поставио генерала Мајерхофера.Тражена је и
самосталност Румуна^у Проглашење Војводине није било радо гледано у Бечу, утолико
пре што је Војводина са Хрватском, Славонијом и Далмацијом требало да представља
посебну јужнословенску'јединицу.Када је на челу депутације цару који се тада налазио
у Инсбруку, Рајачић свратио у Загреб, био је одушевљено дочекан. Он је увео дужност
бана Јосифа Јелачића, а Хрватски сабор је примио предлоге Мајске скупштине као
своје.Рајачић је ишао на лични царев позив, али се вратио разочаран. Цар је узео за себе
назив "велики војвода Војводства Србије". Српског војводе није више било.
4
НАЦИОНАЛНА ИСТОРИЈА
5
НАЦИОНАЛНА ИСТОРИЈА
6
НАЦИОНАЛНА ИСТОРИЈА
7
НАЦИОНАЛНА ИСТОРИЈА
Конкордат=споразум-нагодба.
Нарочито споразум папе и неке световне државе о односима и правима римокатоличке
цркве у тој држави.(Покушај склапања конкордата био је у време митрополита
Михаила; 1866. покушано је и у Црној Гори)Први путје покушано 1923. 1925. други
нацрт; 1931. трећи; 1935. четврти20. јуна 1935. је образована влада Милана
Стојадиновића која је затекла припремљен текст пројекта конкордата који је била
спремила претходна влада Бошка Јевтића.Требало је да се тај пројекат парафира у
Риму,25.јула 1935.. У Рим је послао министра правде др Људевита Ауера да потпише
текст пројекта конкордата. Никаквих приговора на конкордат од стране синода није
било.Тачно је да су Варнава и синод били упознати са текстом конкордатаСабор је био
сазван у ванредно заседање за 24. новембар ради разматрања питања озакоњења
конкордата.Резултат тих разматрања изнет је у представци, коју је патријарх поднео
Стојадиновићу. Ту је изнето да конкордат руши начело равноправности верских
заједница и даје римокатоличкој цркви положај владајуће државне цркве, а православна
црква силази на положај толерираних.Објашњење свог става изнео је сабор још у
"Примедбама и приговорима на пројекат конкордата" од 25. јула 1935.Сабор је
издао и једно саопштење за јавност,.У мају 1937. почело је претресање конкордата у
посебном одбору Народне скупштине, који је имао 21 члана (12 владиних и 9 из
опознције), председник је био др Војислав Јањић. Ту су била и два свештена лица,
архимандрит манастира Каленић Никанор Грујић и свештеник из Шабачке епархије
Марко Ружичић.Сабор се поново састао у ванредно заседање 26. маја 1937. и објавио
декларацију коју су потписали патријарх и 18 епископа.Влада се нашла између две
ватре.Стојадиновнћ је изнео доказе за конкордат, разлоге: 1. спољнополитички, да би
се нормализовали односи са Ватиканом;2. религиозни. ради изједначавања
римокатоличке цркве са осталим вероисповестима:3. унутрашњополитички, да би се
сузбиле сепаратистичке тежње неких хрватских политичара..У јеку борбе разболео се
патријарх. У народу је проширена вест да је отрован. Лекари су утврдили да је тровање
у стомаку настало утицајем споља, што се схватило да је намерно отрован.Сумња је
пала на владу и Стојадиновића,Познате су две верзије патријархове смрти: 1. Љубомир
Шћепановић, свештеник тих и скроман,близак покојном патријарху, код кога је вршио
надзор над економским пословима. Казао је да је сумња пала на двојицу руских
емиграната јеромонаха Арсенија и патријарховог кувара .После патријархове смрти
нестало их је обојице. 2. Осумњичени Бошко Богдановић, једно време шеф одељења у
Пресбироу, а касније за време када је Антон Корошец био министар просвете, његов
помоћник. За време немачке окупације био је председник Управног одбора Коларчеве
8
НАЦИОНАЛНА ИСТОРИЈА
Вучићева буна
Михаило је 19. августа кренуо да угуши буну са слабим батаљоном пешадије и
ескадроном коњице. Уместо да узме топове у Пожаревцу, он је на наговор министара
отишао право у Крагујевац.Вучић је срачунато говорио да он не иде против књаза, јер
кнез може по њему газити као по земљи. Конзули су саветовали Михаила да се стави
под заштиту београдског паше, али је он хтео да напусти земљу. Нака (Љубица) се
упокојила 1843. у присуству кћери Петрије и Савке. Сахрањена је у манастиру
9
НАЦИОНАЛНА ИСТОРИЈА
Уједињење СПЦ
Стварање државе Срба, Хрвата и Словенаца омогућило је уједињење покрајинских
цркава.Изван граница нове државе, остали су Задар, Скадар, Будим.Припреме за
проглашење уједињења од 1918. када се у Сремским Карловцима састала конференција
српских православних епископа до 1919. кад је збор епископа одлучио да изврши
уједињење.Сви делови наше цркве преко својих представника изјавили су жељу да се
уједине.На конференцији 1918. је прочитана одлука са жељом о уједињењу: одлука
босанскохерцеговачког епископа, донета 14. децембра 1918, одлука Светог синода
Карловачке Митрополије, одлука митрополита црногорског Митрофана Бана (није
могао да присуствује али је почетком 1919. одобрио црквено уједињење), 13. марта
1919. Свети Синод СПЦ у Краљевини Србији. Да би се уједињење Српске
православне цркве брже извршило одржана је II конференција 24-28 маја 1919.
председавао је Митрофан Бан.Потврђена је одлука о уједињењу и изабран је Одбор
назван Средишњи архијерејски сабор уједињења СПЦ. Председник одбора
Митрофан Бан.Одбор је требало да припреми остварење црквеног уједињења. Мандат
Одбора до избора патријарха. Задатак: да представља и заступа уједињење СПЦ, да
буде извршни орган архијерејских конференција, да припреми материјал за
организацију уједињене СПЦ, да припреми избор патријарха.У заједничкој Посланици
православним Србима (на Духове 1919) епископи истичу да су утврдили јединство
цркве у једну Српску православну цркву.Било је потребно да се уреде односи са
Буковинско-далматинског митрополијом и Цариградском патријаршијом.Епископ
далматински Димитрије Бранковић и др Војислав Јанић послани су 1919. у
Румунију. Митрополит буковпнскодалматински Владимир.Патријарх Герман V је
поднео оставку 1918. Преговори са Светим Синодом су завршени 1920. Синод је дао
благослов за ослобођење од њене власти и одлучио да се одлука замени канонским
патријаршијским и синодалним томосом у року од три месеца од избора новог
10
НАЦИОНАЛНА ИСТОРИЈА
11
НАЦИОНАЛНА ИСТОРИЈА
12
НАЦИОНАЛНА ИСТОРИЈА
КАРАЋОРЂЕ ПЕТРОВИЋ
Ђорђе Петровић, родоначелник и оснивач династије Карађорђевића. Није се установио
тачан датум његовога рођења, али углавном историчари се слажу да је од прилике рођен
14. новембра 1762. у селу Вишевцу. Родитељи су му се звали Петар и Марица Живковић
из Маслошева.Бројна породица је живела на танком имању зато се морала често селити
из места у место, али најдуже се задржала у Загорици и Тополи. 1786. Ђорђе се оженио
јеленом Јовановић из Маслошева. Убрзо затим је морао да бежи из Србије у Срем. Тамо
је остао 2-године када се прикључио као добровољац у Фрајкорским одредима, у рату
Аустрије против Турске 1788-1791. Био је у четама Михаила Михаљевића, тако да га је
чак и Аустријска влада одликовала медаљом за храброст.Враћа се назад у Србију где је
био два пута приморан да бежи у хајдуке; 1) пре доласка Мустафа паше за везира и 2) за
време управе дахија. Али он се као хајдук није брзо прославио, можда зато што је био у
редовима славних тада хајдука Лазе Добрића и Станоја Главаша. Доласком Мустафа-
паше одмах се враћа назад на своје имање и постаје обични ратар.За време страховладе
дахија од 1801-1804. он одлази поново у хајдуке и у то време он постаје уз Станоја
најпознатија хајдучка личност Србије. Када је јаничарски зулум превршио све мере
Срби су се окупили и били су спремни да свакога трена крену у устанак за физички
опстанак. 1803. Ђорђе је због убиства Турчина допао у тамницу, из које се извукао
откупом на Цвети те године. Од тада ноћи више није проводио у свом дому већ је ноћио
по шумама и Манастирима.Када су дахије сазнале за план устанка против њих, кренули
су на велику сечу кнезова, али је Ђорђе поучен хајдучким опрезом вешто избегао напад
Узун-Мехмеда 5. фебруара 1804. Сеча кнезова је изазвала велику пометњу у Србији из
које се први тргао Ђорђе који је успео да окупи одважне Србе у Орашцу на Сретење
14. фебруара 1804.Ђорђе је изабран за вођу устанка пошто су се те улоге прво одрекли
Станоје Главаш и Теодосије Марићевић. Од тога тренутка он је главни вођ устанка и
вођа у многим биткама и победама српске војске над турском силом од 1804-1813.После
добијања аутономије он је успоставио и врховну власт у којој је он био главна личност.
Српски народ тога времена је био у општој пометњи какво владарско звање дати Ђорђу:
тако су га називали предводитељем, командантом, вождом најчешће.У таквој власти и
он је имао опозицију некада већу и снажнију а некада слабију. Тако је он у два маха
ломио своју опозицију. Ненадовиће је потчинио силом после Мишарске битке, а
Миленка Стојковића и Петра Добрњца је прогнао из земље 1811.1812. дошао је
Букурештански мир који су Срби одбацили, а који је Србима давао извесну аутономију,
тако да је лоше вођена политика као и општеност српске војске довело до пропасти
српске самосталности и коначни слом Србије. Карађорђе је октобра месеца морао да
пребегне у Аустрију, тако да је од тога тренутка престао да буде врховни вожд Србије.
13
НАЦИОНАЛНА ИСТОРИЈА
14
НАЦИОНАЛНА ИСТОРИЈА
15
НАЦИОНАЛНА ИСТОРИЈА
16
НАЦИОНАЛНА ИСТОРИЈА
17
НАЦИОНАЛНА ИСТОРИЈА
Правитељствујушчи совјет
Под утицајем Русије одлучено је на скупштини о Велнкој Госпојини 1805. у селу
Борак (југозападно од Београда) да се установи Правиитељствујушчи совјет. Он је имао
врховну, законодавну, управну и судск'у власт. Свака нахија бирала је за члана Совјета
по једног човека. Са ослобађањем нахија растао је број чланова Совјета и власт
Совјета.Први председник је био прота Матија Ненадовић. Седиште се прво налазило у
манастиру Вољавча (источна страна Рудника) па у манастиру Боговађа (источно од
Ваљева). У позну јесен пренето је седиште у Смедерево, а 1807. у Београд.Из
Смедерева су разаслате уредбе како треба судити. Из Београда. је наређено 1807. да се у
18
НАЦИОНАЛНА ИСТОРИЈА
свакој нахији успостави прави суд од три судије (нахијски суд). По Вуку Караџићу
сваки човек је могао ту тужити и војводу.Совјет је наређивао распродају напуштених
турских имања у Београду и унутрашњости, издавао државна имања у закуп и убирао је
приходе.
Попечитељства
Правитељствујушчи совјет подељен је 1811. на владу или попечитељства и на Велики
или Народни суд.Владу је сачињавало шест попечитеља војних, иностраних.
унутрашњих дела, просвете, народне касе и правосуђа.Попечитељ правосуђа био је и
председник Великог или Народног суда те се звао велики вилајетски судија.По селима
су постојали сеоски судови на челу са кнезовима. а по варошима су установљени
магистрати са председником, два члана и једним писаром. Ако магистрат није могао да
пресуди, предмет је слат Народном суду.
19
НАЦИОНАЛНА ИСТОРИЈА
2.СРПСКИ УСТАНАК
Стање народа у Србији од пропасти Карађорђеве Србије до Таковског устанка
1813-1815.
1813. народ ближе Сави пребегао је у Срем. а Дунаву у Банат. Народ из унутрашњости
склањао се у планине.
Наполеон, пријатељ Турске, доживео је слом у Русији 1812. те су Турци били
присиљени да попуштају. Када су удружене Русије, Пруска, Енглеска и Аустрија
потукле Наполеонову војску у "битци народа" код Лајпцига октобра 1813. Турци сујош
више омекашали.31. октобра султан је опростио Србима због устанка. Тада су се многи
вратили из шума. Међу њима је био и Милош Обреновић.
Кнез Милош Обреновић (18141839)
Рођен 1783. у Горњој Добрињи (скрипта) и сам мисли на Теодорову суботу 1780.
Његова мајка Вишња родом је из Горње Трепче, из породице Урошевић.Први пут се
удала за Обрена Мартиновића из Брусннце код Горњег Милановца и са њим је имала
синове Милана и Јакова и ћерку Стану. Обрен је умро 1777., данас су му кости у цркви
20
НАЦИОНАЛНА ИСТОРИЈА
21
НАЦИОНАЛНА ИСТОРИЈА
22
НАЦИОНАЛНА ИСТОРИЈА
23
НАЦИОНАЛНА ИСТОРИЈА
24
НАЦИОНАЛНА ИСТОРИЈА
25
НАЦИОНАЛНА ИСТОРИЈА
26
НАЦИОНАЛНА ИСТОРИЈА
27
НАЦИОНАЛНА ИСТОРИЈА
28
НАЦИОНАЛНА ИСТОРИЈА
29
НАЦИОНАЛНА ИСТОРИЈА
имала је љубавну везу са неким грофом. Михаило је имао ванбрачног сина Велимира са
Маријом Бергхауз из бање Роич.Михаило је имао љубавну везу са сестричином
Катарином, унуком Јеврема Обреновића. Српска црква се овоме противила. До 1858. је
био у вези са Ђуром Даничићем, Бранком Радичевићем, Вуком Караџићем. 1851. био је
у Србији прерушен у калуђера.По ступању на престо европске силе заштитнице Србије
одобриле су његове намере да изврши преуређење државне управе.На престо је ступио
са израђеним програмом рада на смиривању сукоба између политичких странака, на
војном, финансијском и привредном јачању земље.Преображенска скупштина донела
је 1861. неке законе у том правцу. Закон о државном савету дао је право кнезу да
поставља и пензионише државне саветнике. Закон о народној скупштини предвиђао је
да се она заснива сваке треће године, њена власт је скучена.Закон о централној управи и
о чиновницима њиме је довршено централизовање кнежеве управе, створио је своју
неограничену власт и прогласио је законитост за највише начело своје државне
политике.1861. донео је закон о народној војсци и почео је да доводи стране офииире.
Српски војки министар је постао француски мајор, Иполит Монден. добио је задатак
да створи савремену српску војску. (Поред редовне воЈСке установљена Је и народна
воЈСка првог и другог позива и ударен је темељ систематском наоружавању Србије у
циљу ослободилачког рата против Турске.)Радио је и на финансијском снажењу земље
путем увођења пореза на имање и на приходе од радње (порез на
имућност)..Новооснована управа фондова 1862. преузела је управу свих самосталних
фондова и давала је позајмице на залог земљишта уз 6% годишње камате.Порта је била
незадовољна унутрашњом политиком кнеза. Незадовољство је расло у српском народу.
Либерално настројена интелигенција је била незадовољна (Уједињена омладина Срба)
због угушивања слободе штампе. Они су тражили и министарску одговорност
скупштини а не кнезу.1864. је кнез забранио рад Друштву српске словености које је сам
основао 1841.Дошло је и до стварања завере против кнежевог режима (Антоније
Мајсторовићева завера, 1864), а у корист кнеза Александра Карађорђевића. Повод је
био промена пореског система, срушена судска самосталност, пропаст великог суда,
Касациони суд.Јеврем Грујић није хтео оснажи пресуду смед. суда па је влада преко
министра правде оптужила судије Великог суда.
Бомбардовање Београда и излазак турског становшштва из Србије 1862.Порта је
годинама одуговлачила да испуни своје обавезе према Србији.3. јуна 1862. на Чукур
чесми турски низами су убили једног дечака (Сава Петровић) и Једног српског
полицајца после чега је настала борба београдског грађанства за истеривање турског
становништва из београдске вароши. Турско становништво је побегло из вароши у
тврђаву.Посредством сила заштитница Србије закључено је примирје. Турски Ашир
паша је прекршио примирје и почео је бомбардовати београдску варош. Стадало је 357
зграда и зграда Митрополије, торањ Саборне цркзе пробијен је првим бомбама. Град је
бомбардован 4,5 сата.Велике силе су сазвале конференцију у Канлиџи код Царнграда,
где је отворено тзв. градско питање (од 22. јула до 4. септембра 1862).Дуготрајно
заседање је последица подељености великих сила (Француске и Русије просрпски
оријентисане, Аустрија и Енглеска. антисрпски).Одлучено је да се прпхвати тзв.
канлички протокол, који је предвиђао да се турско становништво сели у року од четири
месеца, да се поруше тврђаве Соко и Ужице, да се српском кнезу и чиновницима преда
власт. Од турске власти у Србији остали су само турски гарнизони по тврђавама у
Београду, Смедереву, Кладову и Шапцу.
30
НАЦИОНАЛНА ИСТОРИЈА
31
НАЦИОНАЛНА ИСТОРИЈА
32
НАЦИОНАЛНА ИСТОРИЈА
33
НАЦИОНАЛНА ИСТОРИЈА
Адбикација
Када је хтео да абдицира, код краљице Наталије се јавила жеља да постане намесник
свом малолетном сину. Она је била проруски оријентисана.Тај брак је склопљен 1875.
Односи у њему су били лоши и пре српскобугарског рата. Краљ је био склон женама,
коцкању и алкохолу. Развели су се 1888.Маја 1897. краљица је протерана из земље.Због
сукоба за краљицом и услед изгубљеног рата краљев углед и положај су слабили. Зато
се он решио да попусти 1885. (амнестија радикала), па је образовао
лпбералнорадикалну владу на челу са Јованом Ристићем. 1886. Одобрио је програм
владе за доношење уставних промена, али је одбио предлог да реши црквено питање
повратком митрополита Михаила.Пристао је да изда указ на основу кога је митрополиту
и збаченим епархијским архијерејима одређена пензија (1. новембра 1887).Образован је
тзв. велики уставотворни одбор на челу са краљем. Чланови су били и митрополит
Теодосије, епископ Мојсије и прота Стеван Величковић.
22. децембра 1888. народна скупштина је изгласала нови устав.Србија је постала
парламентарна монархија са народном скупштином као законодавним телом; дата је
слобода збора, договора и штампе; уведени су право гласа. министарска одговорност,
судска независност; осигуране су окружне, среске и општинске самоуправе за које се
борио Светозар Марковић.На дан прогласа краљевине краљ се одрекао престола у
корист малолетног сина коме је одредио намеснике .Потом се неколико пута враћао у
Србију. Кад се вратио 1897. постао је командант српске воЈСке, те је извршио њену
реорганизацију.После неуспешног Иванданског атентата 1899. отпочињу нови
прогони радикала.Убрзо долази до прекида односа између њега и сина. Главни кривац
за сукоб је била Драга Машин.Снн је нздао наређење да га убију ако покуша да уђе у
Србију.Умро је у Бечу 1901.По његовој жељи тело му није пренето у Србију, већ је
сахрањен у манастиру Крушедол.
Рат Црне Горе и Србије против Турске 1876-1878
Устанак из Херцеговине се пренео на дурмиторска племена, на Доње Васојевиће и на
Куче.Добровољци из Црне Горе (јајоши) отишли су у помоћ Херцеговини.Јуна 1876.
Црна Гора је склопила војни савез са Србијом за ослобођење хришћана од
Турске.Србија није имала среће у рату 1876, али је Црна Гора однела неколико победа:
на Вучјем Долу. Фундини и Тријепчу.Црна Гора је продужила борбу и после
склопљеног мпра.
У другом рату: Црна Гора је ослободила Никшић и читаво приморје, од Бојане до близу
Будве са Суторманом, Баром, Улцињем и острвом Грможуром (на Скадарском језеру),
Лесендром и Врањином.Санстефанским миром Црна Гора је добила независност и
постала два пута већа.Добила је Никшнћ, Подгорицу, Спуж, Колашин, док су Плав и
Гусиње остали у рукама тзв. албанске лиге.Уместо Плава и Гусиња Турска је 1880.
уступила Црној Гори Улцињ. Бар са обалом је исто припао Црној Гори, а Спич
Далмацији.На основу члана 27. Берлинског уговора о миру Црна Гора се обавезала да
призна слободу свих вероисповести.Ускоро је Црна Гора склопила конкордат са
Ватнканом и установљена је некадашња Барска римокатоличка архиепископија 1886.
34
НАЦИОНАЛНА ИСТОРИЈА
35
НАЦИОНАЛНА ИСТОРИЈА
устав из 1901., пошто је претходно поставио своје људе у Сенат, Државни савет и по
судовима.У марту 1903. избиле су у Београду демонстрације са поклицима "Живео
устав". Демонстранти су спалили и поломили уредништва режимских краљевских
листова. Жандармерија је изазвала крвопролиће. Демонстрације су завршене говором
Димитрија Туцовића на Великом Калемегдану.Завера против краљевског брачног пара
почела је да се спрема 1901. од једне групе официра. На челу завере био је Драгутин
Димитријевић Апис. Завера се у војсци најпре ширила међу млађим официрима, а
затим и међу вишим. Завереници су имали подршку и појединих политичара официр
Дамјан Поповић, Милан Миловановић, Анте Антић. Грађански завереници Ђорђе
Генчић, министар унутрашњих послова, Алекса Новаковић, Јован Авасумовић,
Драгомир Рајовић.Уноћи између 28.и29.маја1903.официризавереници су упали у двор.
Убијени су краљ и краљица. (Марковић председник владе, Завереници су бацили тела
краља и краљице кроз прозор. Овиме се династија угасила.Завереници нису имали
намеру да баце тела, него су само хтели да их ставе на прозор и да покажу другима да је
убиство извршено, па су тела случајно пала.Однос према црквиКраљ је очекивао од
цркве да преко свештеника утиче на смиривање партијских страсти и свађа и на
одржавању добрих односа са државом. Краљ је изјавио да ће бити веран и одан син
цркве.Једним законодавним решењем враћено је Шабачкој епархији (у саставу
Београдске митрополије) имањеливада Владичина које је држава присвојила у време
канонског удара 1896.Објављен је посебан закон о оправци манастира Жича (1896), у
коме је митрополит Михаило миропомазао краља Александра о прослави
петстогодишњице Косовске битке(1889).Посебним законом Друштво за подизање храма
Св. Саве ослобођено је плаћања такси и слично (1899).
36
НАЦИОНАЛНА ИСТОРИЈА
37
НАЦИОНАЛНА ИСТОРИЈА
38
НАЦИОНАЛНА ИСТОРИЈА
39
НАЦИОНАЛНА ИСТОРИЈА
са Србијом, по јој је атентат послужио само као повод за рат. Упутила је Србији
ултиматум 23. јула, Влада је ултиматум одбила, јер је тај захтев у супротности са
суверенитетом Србије.На седници је српска влада одлучила да пређе у Ниш, а наредила
је општу мобилизацију и евакуацију Београда. Рат је објављен 28. јула 1914.Узалуд су
силе Антанте пок'ушавале да сукоб реше мирним путем. Дошло је до објаве рата од
стране Немачке Русији и Француској. Немачка је покушала да преко неутралне Белгије
продре у Француску, њој је тад Енглеска објавила рат.У рат су се тад умешале и неке
земље Северне и Јужне Америке и Азије.У Европи су се образовала три фронта;
западни, источни/руски и балкански.Аустроугарска војска је продрла у Србију са три
стране са преко 220.000 војника (прва офанзива) генерал Поћорек, али је српска војска
под командом Степе Степановића победила у четвородневној бнтци на Церу (августа
1914). Приликом повлачења аустроугарска војска је починила злочине над
становништвом Мачве и Подриња.Непријатељ је са још већим снагама поново навалио
на Србију (друга офанзива противофанзива) заузео је Београд и Ваљево и продро до
Рудника и Колубаре.Српска војска је потом добила муницију, Петар је дошао међу
војнике. Под командом генерала Живојина Мишића (један му је син Алекса био код
Драже Михаиловића у војсци, а други Војислав код Тита) српска војска је пробила
фронт на Руднику и у колубарској битци, где је однела победу, а непријатељ се панично
повлачио из Србије. Србија је бнла поново ослобођена са Београдом..Окупација Србије
и Црне Горе 1915. Бугарска је пришла централни силама и објавила је рат Србији. Тако
је почела III офанзива у којој су аустроугарске и немачке снаге под командом генерала
Августа фон Макензена напале Србију са севера и запада, а Бугари са истока.Српска
војска је са краљем Петром, митрополитом Димитријем и народом почела да се повлачи
преко Црне Горе и Албаније на Крф.Црна Гора је 5. августа 1914. заратила против
АустроУгарске. Црногорска војска је продрла у Херцеговину и у Босну надомак
Сарајева. Али кад се српска војска почела повлачити црногорска војска се повукла да би
јој одбранила отступницу. У томе је успела у битци на Мојковцу децембра 1915.
Ускоро је и Црна Гора окупирана. Никола I је са владом отишао у Француску.После 53
дана отпора Србија је покорена, али је њена војска сачувана. Непријатељи су је
разделили. Аустроугарске власти су забраниле ћирилицу, а бугарске српско
име.Страдање српског свештенства 1915-1918Убијено је 217 свештеника, митрополит
скопски Вићентије Крцић који је у Качаничкој клисури убијен и спаљен.257 свештеника
је интернирано у АустроУгарску.Од архпјереја интерниран је др Гаврило Дожић,
митрополит пећки, а у Бугарској, у Софији митрополит рашкопризренски Нићифор у
Бачковском манастиру, епископ нншки Доситеј, а у селу Арбанасима епископ шабачки
Сергије.Сриска ирква у изгнанствуМитрополит Димитрије је управљао црквом у
избеглиштву. Англиканска црква у Енглеској уступила је храмове Србима ради
богослужења. УЕнглеској су штампане и српске књиге верске садржине. У Барбалуши
је краљ одлучио да настави пут према Љешу, а не према Скадру, где се налазио син, јер
није желео да се сусретне са њим.На његову интервенцију код Николе Пашића,
реорганизација српске војске није извршена у Албанији. Савезници су прихватили
Пашићев захтев да српска војска буде пребачена у Грчку.Савезници су после више од
месец дана одлучили да се српска војска пребаци и реорганизује на Крфу.Петар је из
Тиране отишао у Драч, а потом су га Италијани 1915. пребацили у Валону.Италијани су
чинили све да га обесхрабре и уклоне из Албаније..Из Валоне је отишао у Италију у
Бриндизи 1915. Одбио је да дуже остане као гост италијанског краљевског пара. Потом
је отпловио за Солун. Септембра 1916. његово здравствено стање се погоршало, после
можданог удара који га је задесио. Пожелео је да се сусретне са сином.1916. преселио
се у Атнну Није присуствовао проглашењу Краљевине СХС.1919. се вратио у Београд.
Добио је епитет "Краљ ослободилац". Живео је у вили на Топчидерском брду. Умро је
40
НАЦИОНАЛНА ИСТОРИЈА
41
НАЦИОНАЛНА ИСТОРИЈА
42
НАЦИОНАЛНА ИСТОРИЈА
странке како би очувао државну организацију.Пашић је преко краља израдио указ којим
је краљ распустио Скупштину и расписао нове изборе за 1925..Закон је наређивао
распуштање ХРСС, док је 18. чланом Закона покренута кривична одговорност против
водстЕа странке ХРСС.Убрзо су чланови председништва ХРСС ослобођени, али не и
Радић..После избора за Народну скупштину, од Радића је добијена изјава која је значила
напуштање ранијих настојања ХРСС. Тек тада су Хрвати признали Видовдански устав
и власт династије Карађорђевић.ХРСС је променила име уХрватску сељачку странку
(ХСС). Споразум ХСС и радикала 1925. није био капитулација ХСС, јер је она и даље
остала при ставу да буде извршена ревизија Видовданског устава, али није захтевано да
то буде учињено одмах.По изласку из затвора 1925. Радић је ушао у владу и постао је
министар просвете.Пашић није хтео да склопи споразум са Радићем, али је на томе
инсистирао краљТо је изазвало подозрење краља према Пашићу. Пашић је 1926. поднео
оставку владе. јануара 1927. долази до кризе полнтике Народног
споразума.Приближавање Радића и Прибићевипа (Светозара) изненадило је краља и
радикале. Њих двојица су после избора за Народну скупштину 1927. образовали
Сељачко демократску коалицију (СДК). СДК је почела да заговара ревизију
Видовданског устава..После пада владе краљ му је понудио 1928. да формира нову
владу. Радикали су тад одбили да и они уђу у владу. Из тог разлога је није ни
формирао.Заоштрени су односи између СДК и Радикала; кулминирали су 20. јуна 1928.
када је Пуниша Радић у Народној скупштини у Београду убио хрватске посланике
Павла Радића, Ђуру Басаричека, тешко ранио Стјепана Радића и још двојицу
посланика.Прибићевић је предложио краљу да распусти скупштину и да за мандатора
нове владе именује Стјепана Радића. Радић је кренуо у Загреб.Краљ је мислио да ће у
Загребу да прогласи отцепљење Хрватске, али је вођа ХСС преминуо 8. августа 1928.
Њега је на челу странке заменио Влатко Мачек.1. децембра 1928. на десетогодишњицу
стварања државе, долази до немира у Загребу, али се ХСС није усуђивала да хрватски
народ поведе у грађански рат..1929. краљ је 6. јануара завео диктатуру. Укинут је
Видовдански устав, распуштена је скупштина, забрањен је рад свих политичких
странака.Краљ је именовао владу од политичара разних странака и ванстраначких
личности. За председника владе именован је Петар Живковић. Заведена је цензура
штампе, смењене су и општинске управе, активиран је Закон о заштити државе.Убрзо
су ухапшени Мачек и Прибићевић вође СДК. Гоњени су и комунисти. Земљу је
захватила и економска криза.Држећи се начела централизма краљ је 3. октобра 1929.
посебним законом посебним законом променио име државе у Краљевина
Југославија.Земља је била подељена на девет управних подручја или бановина без
обзира на историјске или географске границе: Југославија је била у лошим односима са
већином суседних држава, јер су ове према њој гајиле територијалне аспирације.
Велика опасност је претила од Италије и Мађарске, које су на својим територијама
образовале кампове за обуку екстремних хрватских националиста, чији је вођа био
Анте Павелић, који је уз помоћ италијанских фашиста основао
терористичкофашистичку оранизацију.Диктатура краља Александра је нзазвала
незадовољство Француске, Енглеске, Чехословачке, Румуније. 3. септембра 1931. донет
је нови устав (Септембарски устав) којим је успостављено уставно стање и дозвољен
је рад грађанских странака (не смеју да се формирају на регионалној. националној и
верској основи). Хрватима (и Србима) је било забрањено да се изјашњавају по
националној основи.Подстакнути новим уставним одредбама новембра 1932. у Загребу
су се састали представници Сељачко-демократске коалиције. Донели су резолуцију тзв.
пунктацију, којом су осудили диктатуру краља и заложили се за преуређење
југословенске државе и за одбацивање централизма и унитаризма. 1933. покушај
атентата на краља у Загребу .1934. краљ је кренуо у посету Француској..Краљ је убијен
43
НАЦИОНАЛНА ИСТОРИЈА
у Марсељу 1934, са пет метака. Француски министар Луј Барту, који је био са краљем у
колима. рањен је у надлактицу, али од полиције. Атентат је снимљен на филмској
траци.Извршилац Влада Георгијев Керин. Организатори су биле усташе Павелића к
македонска терористичка организација ВМРО..Атентатор је линчован на лицу
места.Сахрањен је на Опленцу. По многиа, могао је да спречи II светски рат.Марија је
умрла 1961..
Краљ Петар II Карађорђевић (19411945)9. октобра долази на краљевски престо, али
како је био малолетан (11 г) земљом је управљало на.месништво Павле Карађорђевић
(Александров брат од стрица), др Раденко Станковпћ, Иво Перовић.Кнез Павле је
брзо постао први човек Краљевине Југославије.Петар II је рођен 1923. у Београду.
Преко мајке је био у родбинској вези са енглеским двором.Школовао се у Енглеској.
После очеве погибије школовање је наставио на двору.Павле је отворено показивао
нетрпељивост према Марији и њеним синовима. Њега је краљ Александар одредио за
намесника своме сину и поставио га за старатеља над свом имовином.. Павле је уз
помоћ Берлина и Рима, блокирао решење сукоба између Срба и Хрвата.Милан
Стојадиновић је 25.3.1937. склопио политички споразум са Италијом, која је прихватила
да ће поштовати границе Југославије. Обавезала се и да ће забранити усташке
активности на својој територији. После убиства краља, долази до јачања хрватске и
српске опозиције. које су се убрзо удружиле. Формиран је Блок народног
споразума.Стојадиновић није прихватио преговоре са опозицијом о ревизији Устава,
правдајући се малолетством краља.На изборима 11. децембра 1938. удружена опозиција
је имала пуно успеха.Конкордат Фебруара 1935. криза владе Фебруара 1939. оборена је
Стојадиновићева влада. Нови председник владе је постао Драгиша Цветковић
Програм његове владе предвиђао је решење српскохрватског односа. Преговори
Цветковића и Мачека завршени су споразумом 26. августа 1939. којим је решено
хрватско питање образовањем Бановине Хрватске Потписали Протокол о приступању
Краљевине Југославије Тројном пакту 25.3.1941. у Бечу. (Три тајне ноте: поштовање
суверенитета, дозвола за пролаз, границе.)Комунисти н пробритански кругови
југословенске буржоазије повели су 25. марта 1941. народ у демонстрације. У ноћи
између 26/27 марта 1941. пучисти су извршили државни удар.Похапшени су чланови
владе, свргнуто је намесништво; Петар II је проглашен пунолетним. Формирана је нова
влада на челу са командантом ратног ваздухопловства Душаном Симовићем, а за
потпредседника је изабран Влатко Мачек. Кренуо је за Словенију, али је са пратњом
враћен у Београд, из кога је протеран у Кенију.Успостављени су дипломатски односи са
СССРом. На државни удар Хитлер је одговорио бомбардовањем земље 6. априла 1941.
Рат је трајао 12.дана до 17. априла.Хитлер је одобрио Павелићу да прогласиНДХ(10.
априла1941).Настало је раскомадавање Југославије: Немачка Доњу Штајерску и
Горењску, Србију; Италија део Хрватске, Далмације и Црну Гору; Бугарска Стару
Србију и Македонију; Мађарска Бачку, Барању, Међумурје.Србија са Банатом је била
посебна територијално-административна целина, која је добила квислиншку владу под
командом немачких окупационих власти.Петар II је са владом емигрирао у Грчку, потом
су отишли у Египат, 1941. у Енглеску.Остаци легалне југословенске војске ставили су се
под команду генерала Драгољуба Драже Михаиловића. Комунисти Тито.Петар II је
покушао да доврши школовање у Кембрицу. Убрзо се првдружио ваздухопловним
снагама. Отпутовао је у САД. Стекао је симпатије код Рузвелта, али не и неку
помоћ.Краљ је за свог министра у Југославији именовао Михаиловића. Октобра 1941. у
Брајићима дошло је до споразума партизана и четника о вођењу заједничке борбе; до
формирања заједничких снага није дошло.После битке на Сутјесци 1943. став према
партизанскнм јединицама почео је да се мења у њихову корист. Од тада је британски
премијер Винстон Черчил отпочео са помагањем партизанских јединица Черчил је
44
НАЦИОНАЛНА ИСТОРИЈА
фебруара 1944. објавио да се Дражи укнда даља војна помоћ. Черчилов син Рандолф је
био код Тита.1944. нову избегличку владу је саставио Иван Шубашић, бивши бан
Бановине Хрватске.После притиска Черчила, Петар је био принуђен да се одрекне од
услуга генерала. Драже. Преко новог председника владе краљ је настојао да преговара
са комунистима.На Вису 1416. јуна 1944. вођени су преговори Тито и Шубашић, који се
обавезао да ће издати декларацију којом ће признати АВНОЈ и НКОЈ и осудити
сараднике окупатора.Национални комитет ослобођења Југославије се обавезао да ће се
питање коначног уређења Југославије решити после рата. Прихваћена је и одлука II
заседања АВНОЈа којом се забрањује краљу повратак у земљу док се народ после рата
не изјасни о његовој судбини.Нови споразум Тито-Шубашић 1. новембра 1944. у
Београду предвиђао је да краљ оформи Намесништво на које ће пренети своја
краљевска овлашћења. Овај споразум је предвиђао да намесници полажу заклетву
краљу, а јединствена будућа влада народу.Намесништво је образовано 2.3. 1945. а влада
7. марта. Председник Привремене владе постао је Тито.После ослобођења Југославије,
Уставотворна скупштина је 29. новембра 1945. у име народа одлучила да се Монархија
укида, а Петру са породицом је забрањен позратак у земљу.Две године касније 8. марта
1947. свим члановима краљевске породице је одузето југословенско држављанство и
сва имовина.За време покушаја дошколовавања у Кембриџу, Петар је упознао грчку
принцезу Александру. која је 1944. постала његова жена и поред противљења
емиграционе владе.1945. родио им се син Александар.Брак је постао скандалозан. До
разлаза је дошло 1947. али се никад нису развели.Краљица је живела у
Венецији.Последње године живота краљ је провео у Америци. Умро је 1970. Сахрањен
је у манастиру Св. Саве у Либертвилу.
45