Dokumen - Tips Mrsne-Price PDF

7/16/2019 Mrsne Price
http://slidepdf.com/reader/full/mrsne-price 1/164
Džepna knj iga ,

Beogradskog izdavačko-grafičkog zavoda
DŽEPNA KNJIGA
BELETRISTIKA
MRSNE PRIČE
EROTSKA, SODOMIJSKA
I SKATOLOŠKA
NARODNA PROZA
Prikupio i izdao
FRIDRIH S. KRAUS
Priredio i izabrao
DUŠAN IVANIĆ
BEOGRADSKI IZDAVAČKO-GRAFIČKI ZAVOD
Naslov izvornika
Jahrbiicher fiir Folkloristische
Erhebungen und Forschungen zur Entwicklunggeschichte
der geschlechtlichen Moral, Leipzig, I, 1904 — IX, 1912.
Siidslavische Volksiiberlieferungen, die sich auf den
Geschlechtsverkehr beziehen. I, Erzahlungen. Gesammelt,
verdeutscht und erlautert von Dr. Friedrich S. Kraus s.
1 RASTI, RASTI, DOK JA RASPAŠEM
TKANICE!
(Poslovično)
Udala se vrlo mlada devojka. Kad je bilo prve
večeri, ona legne u krevet pa rekne mladoženji, koji
se svlačio: »Ja sam još mala. Moja majka kazala da
me ne diraš dok ne porastem!« Nato će mladoženja:
»Rasti ti, rasti, dok ja raspašem tkanice!«
2 MALOLJETNA UDAČA!
Imala mati udovica ćerku, ali još po majčinom
mišljenju maloljetna i nejaka za jebavanje. Ali ju
ipak jedan momak od matere zaprosi. Mati se
izgovarala
bio zgodandai od
je cura jošsonejaka,
dobrog ja, ona ali
ga pošto je momak
ne čedne odbiti,
već ugovori sa momkom da će ona njega držati za
kurac kad prvi put stane jebavati i da će ona pomalo
popuštati, dok ćeri dosta bude, jer da se ona boji da
joj on ne bi ćer razormio. Momak na ta j predlog
pristane.
Kad je momak prvu večer počeo curu jebavati,
bila je tu njezina mati, ko ja je momka uzela za
kurac te iz šake samo glavić pomolila i rekla momku
da za prvi put samo glavić utera. Kad je on glavić
utero, reče cura: »De, mamo, popusti još i vrat!«
Kad je ona puštila vrat, reče cura: »Ded, mamo,
pusti još teke!« Ona pušte do polovine kurca, a cura
reče: »De još teke!« Pa »Još teke!« dok nije sav ku-
rac ušo. Onda cura zaintači: »Pušti, mamo, još ! pu-
[5]
šti, mamo, još« A ona reče: »Bome, sinko, ne ima neće da vrati, rekoše zetu: »Ej zete, zete, ti nam
više!« A cura materi odgovori: »Idi, nesretnice lepo jeba mater!« (to što su zaklali jagnje). —
jedna! Čula sam ja već odavna od babe da sve što u »Nisam znao, Boga mi, ja sam mislio, moja žena!«
tvoje ruke dođe nema berićeta!«
5 KNEZA MILOŠA PORUKA VUKU
3 KAKO JE VLAŠKI PROTO PRODIKO A
ZVAO SE DUKA Zavadio se knez Miloš sa Vukom Karadžićem, pa
Vu k pobegne u Zemun. Knez Miloš po šlje neke
Vi rišćani gorji ste nego kršćani! Vi idete, svoje činovnike u Zemun i rekne im: »Idite onom
lešnjake berete, tamo se jebete a Duku ne zovete! šantavom Vuku i reknite mu da mu jebem mater!«
A1 kad dode muka, onda: »A jd e, Duka!« al moj Činovnici šta će, već odu, nadu Vuka i reknu mu:
kurac, onda ja neću! »Gospodine Vuče, kazao gospodar da ti reknemo da
Ukrali ste zvono iz crkve. Sad zvonite mojim ti on jebe mater!« »Gospodaru čast i poštovanje, a
kurcem! Pa još sam opazio u žitu da ste napravili pet jebem vama i oca i mater!«
jebališta. Ak o se vi ljudi toga nećete okaniti, onda Činovnici se vrate, a knez ih zapita: »Šta kaže
ću ja sam napraviti devet. Jeste 1 me sad razumili, da Vuk?« » Vuk kaže: Gospodaru čast i poštovanje, a
vam jebem mater, vi nezahvalnici! vama jebem i oca i mater!« »Pravo i ima čovek, što
ga uznemirivate!« odgovori knez.
4 ZET U TAZBINU
Dode zet sa svojom mladom kod tašte u goste pa 6 JEBENI PRVI NOVEMBAR
pošto noći nekoliko noći i ne mogade od ukućana da
je be svoju
kaže svojoj mladu nijednu ženo,
mladi: »Čuješ, noć, to se reši
ja već dovečeviše
ne mogu te Vozioi tako
zločest seljakzaglibiše
popa, kola
a bilo gadno tevrijeme,
u blatu, put
niti makac!
da trpim! Hteo sam noćas doći kod tebe, no sve me Seljak ne smijuć psovat ljutio se, jer je pop
stra da ne pogrešim na taštu. Nego da ne bi odostraga, a konji bez vike i kletve samo bičem nisu
pogrešio, ti doveče nemoj da svlačiš čarape. Tako ću htjeli da dobro potegnu. Seljak se okrene popu te mu
ti poznati noge!« reče: »Gospodine parok, Boga mi, drugači je neće
A tašti se jeba lo pa to čuj e pa i ona ne iz uje biti, moram da ps ujem , jer nećemo iz ovoga blata
čarape. Zet ga naoštri i kako je prvo naišao na taštu, izmaći!« Pop ga ukori te mu reče: »Der ti, sinko,
on joj zakra. Kad u jutru on se povali kod žene, a samo bičem malo, a ja ću se pomoliti!« Pop molio i
ona se upropasti. »Ej, veseli čoveče, pa ti si naju a molio, a seljak konje natukao, a konji mjesto da
nisi mene!« Ovaj sad nagne da ide kući, sramota ga potegnu, strigli samo ušima.
da sedi pošto je jebo taštu i opremi se sa ženom i Kad potrajalo odulje i seljaku dodijalo reče:
pođu. No šuraci, koji su već išli sa livade, zaklali »Gospodine, nij e fajde! Ta molitva ne pomaže. Već
ja gn je i poneli kući da časte zeta i danas, ali ov aj se deder vi sjedite pa začepite uši, a ja ću kako
ne vraća. »I sedi, zete, i sedi, ako Boga znaš!« »A znadem!« Pop videć da drugačije nije, sjede i reče:
ja !« ovaj pravo kući, a šuraci kad videše da se ov aj »Samo, sinko, nemoj jako!« Sad stade seljak priteg-
[] []
nuvši uzdom, bičem mahnu pa: »Da vam jebem cent Banaćanin se malo zbunio, pa se jedva seti da
bogova mrcinskih! Hic! Jebem vam, ko vas gradio! rekne, okrećujući šubaru u rukama:
jebem vam ko vas pravio! Pa zar nećeš, doro, rido! — Pa došao sam za taj kurčin blagoslov, vaša
Ta jebem ti prvog novembra, valaj hoćeš!« Uz tu svetosti!
buku konji po tego še pa ha jd kasom dalje. — Čuje š ti, prijat elju! — oseče se vladika na nj
Kad su bili već na dobrom putu, upitaće ga pop: — ti moraš biti učtiv kad sa mnom govoriš, a ne
»Ama, sinko, zašto ti ono psuješ prvog novembra? smeš upotrebljavati bezobrazne reči, jer ću te dati
Zar ne znaš da su na prvog novembra Svi sveti?!« uapsiti!
»Ta ja to znadem pa baš zato sam i opsovao; jer kad — Može i taj kurac biti! — odgovori bezazleno
bi ja bio
tako sam gotov,
ja nje kad
sve binajedanput,
ja sv akog sveca zase jeodma
pa jebeni bo ? A i Banaćanin.
pomogoše! Ista taka je i moja žena. Ako ju danas
pojebem, tri dana raj u kući. Ako li trudan ne 9 NEĆE KUM DA PLJUNE
jebem, onda zlo! Tako je, moj gospodine, to ja
znadem! Pri krštenju je običaj da pljune kum uroka radi
na kumčeta. Neki kum nije to nikako hteo da uradi.
Reče mu popa: »Pljuni, kume, preko deteta!« Neće
7 KOJ TI JE KURAC? on. »A zašto? Ne moraš istinski da ga opljuneš, nego
tek uroka radi.« »Neću, bogme, jer kad pljunem,
Pitali jednom Vuka Karadžića, kao najboljeg hoćeš da rekneš: Na kur!«
poznavaoca narodnog jezika i života, kako bi se
reklo nekome koji nije raspoložen, na pravom
narodnom jeziku umesto običnog izraza: „Šta ti 10 SVIRATI KURCU
fali?" — Koj ti je kurac? — beše njeg ov odgovor. »Ne sviraj kurcu«, rekne se kad se hoće ko da
naruži što drobi koješta.
8 MOŽE I TAJ KURAC BITI! Priča se kako je neko nekoga pitao: »Šta radiš!«
»Sviram kurcu«, rekao je onaj. »Pobro, kad odsviraš
Banaćani vrlo često upotrebljuju u svome govora svome, dođi pa odsviraj i mome!«
skoredne i sramotne reči, mada nikad nemaju
namere da koga time vređaju. Reknu tek onako uz
reč, a i ne znaju da su kazali nešto što je neučtivo. 11 STIDLJIVA DEVOJKA
Tako dođe jedanput jedan ostariji Banaćanin
vladici da traži blagoslov za svoga sina, da se može Sluškinja dođe gazdi i javi mu da je momak
oženiti, jer još nije imao dovoljno godina, koliko se presekao sikirom kravi ono što joj visi ispod pizde.
po zakonu traži za ženidbu. — Pa što ne kažeš rep? — upita je gazda.
Kad ga vladika vide u predsoblju, upita ga: — Sramota me! — odgovori devo jka stidljivo.
— Što si ti došao, prijatelju?
[] [9]
12 VAL JA TRIPUT GUZICU OZNOJITI! — E, vaša svetosti, možete vi i od mog krasnog

(Uzrečica) kijati, ja vam moram opet kazati »na zdravlje!« To
učtivost zahteva!
Udala se devojka iz dobre kuće za valjana
momka opet u dobru kuću i znajući da joj je svekar
udov, htela je svakako da mu se umili pa prve 14 A KOJA GOVNA VOZIM JA?!
nedelje kad je došla u kuću, umesi svekru pitu.
Svekar poče jesti pitu, ali mu se ne dopade te Vozio Banaćanin vladiku pa sretne na mestu gde
reče snasi: je put bio prilično uzak drugog kočijaša, takode
— E,valja
umesiti, mojatriput
snajo, testoguzicu,
oznojiti za pitu treba
pa da pitadobro
bude Banaćanina,
vozio kojizvao
đenerala, je vozio đenerala.
se Pera, a on aj Onaj
što je što je
vozio
slatka! — vladiku, zvao se Panta.
Zapamti to snaha pa iduće nedelje počne opet — Skreni s kolima! — reći će Pera.
mesiti pitu. Dok je god gnječila ono testo, svaki čas — A zašto ja da skrenem? — upita Panta. —
se pipala za stražnjicu da se uveri da li se je oznojila. Što ti ne bi skreno?
Tako ti ona umesi i ispeče pitu pa je iznese svekru — Pa ja vozim đenerala! — odgovori Pera
na ručak. ponosito.
Svekar okuša pitu i osobito mu se dopade te — A koja govna vozim ja? — ciknu ljutito
pohvali snahu. Panta.
— E, moj b abo ! — reče snaha zadovoljna što se
svekru pita dopala — da ti znadeš koliko sam se
puta meseći pitu pipkala za guzicu, da vidim je li se 15 ČOVEK TRAŽIO MAGARCA
oznojila, ne bi se čudio, što je pita tako slatka!
Bio jedan čovek pa imao jednog magarca, pa mu
nekud odvrlja od kuće. Pa onaj čovek onako tražeći
13 TO ZAHTEVA UČTIVOST! tref i kiridžije. Upita ih: »Vi deste li đe mog magar-
ca?« Onda mu kiridžije odgovore: »Eno ga u
Vozio Banaćanin vladiku, ali kako je pušio neki Srebrnici na kadiluku!« A one kiridžije mislili da je
kratak duvan, to je vetar sav dim nanosio na vladiku njegov magarac kadija u Srebrenici, kao što ga oni
te je ovaj svaki čas kijao. krijuć zovu. Onda oni čovek kaže: »Ja ću poznat
Čim bi vladika kinuo, Banaćanin, koji se zvao ako bude moj, jer ja kako se kučim po torbi, on će
Gavra, okrenuo bi se vladici i kazao bi mu: »Na doć, jer sam ga ja naučio na zob!«
zdravlje!« Onda oni čovek ode u Srebrnicu i dođe do onog
Dosadi se vladici, em kija em mora uvek da kadije. Onda otvori vrata i kuči se po torbi. A kadija
odgovori Banaćaninu sa »hvala!« na njegovo »na misleći da je neko donio mita, pa poteče kadija
zdravlje« pa će mu reći: njemu, a on dokopa jular pa kadiji oko vrata i stane
od —
tvogČuješ,
rđavogGavro,
duvana. ne Zato
kijammijane
štomoraš
mi se svaki
kija, čas
već ga udarati:a moja
kadiluku, »Oklen ti tu,
djeca jebenooddupe,
pomreše zime.daNemam
sjediš na
vikati: »Na zdra vlje!«
[ ] [ ]
čem da donesem drva!« Onda onog ispitaju što je i lonac tim imenom, već ga zovu dupe, a ložicu kurac.
kako je on mislio i oproste mu kao budali. Upamti samo to pa se ničega ne boj.
Zet poslušavši šaljivčinu, čim uđe u dvorište
babino reče joj:
16 JE LI MI ĆERKA TEŠKA? — Dobro veče, ba bo, pred kućom ti direk,
izvrtim ti rupu, nabijem ti klin, obesim ti bisage!
Došla punica zetu u pohode, a kći joj se baš Baba se začudi ovakvom govoru, ali ponudi zeta
dogodila u radnji na polju. Bio zet sam kod kuće pa u kuću i pokaza mu stolicu pored vatre, uz koju je
sjeo uz ognjište i puši lulu. Rada bi punica znati oće 1 vrio lonac sa jelom. Kako je jelo poč elo da kipi, to
skoro biti babinje,
ko šalabazi, a on pa
se jegradio
stid upitati
nevještzeta,
pa već
nećesvedavje,
ona zet
doklereče babi:
ga ja — Izmakni,
mojim babo, to tvoje dupe,
kurcem promešam!
razumije. Dosadi je pa će najedanput: »Boga ti, Baba pomisli da je on lud i davši mu večeru
zete, ama je 1 ti moja ćerka teška!« »Bogami, s one isprati ga kući, rekavši mu da dođe prijatelj (brat
strane s koje je ja dižem i nije!« reče joj zet. zatnjev).
Kad se zet vratio kući, reče bratu svome da se
čudi dočeku kod babe, koja ga tako brzo isprati
17 KRUPNO GOVORE kući, rekavši mu da pošlje prijatelja.
Kad je prijatelj otišao priji, ova ga presrete
U starija vremena roditelji su prosili snahe za recima: — Kakav je, prijatelju, onaj moj zet! — pa
svoje sinove pa i brakove zaključivali, i ako se ispriča sve što je govorio.
momak i devojka pre venčanja nikada nisu ni videli Prijatelj saslušavši priju reče: — Istina je, prijo,
niti jedno drugo poznali. on takav. Tako je i meni napravio komendiju. Ja
Jedanput se desi ovakav slučaj: jedanput taman uhvatio kobilu da jebe m, a on
Pođe zet prvi put u goste svojoj tašti. Kako nije ispade
poplaši odnekuda,
te mi ona baci
iskrutigunče
kurac pred
i eto kobilu
od tadate mi
je
znao sela gde je, a još manje gde je kuća njegove
tašte, to naišavši na nekakvog šaljivčinu upita ga da kurac stoji krivo! — Kod ovih poslednjih reči
mu ovaj to pokaže. Ovaj to jedva dočeka pa mu prijatelj htede priji da pokaže da je u njega istina
reče: »Kuća je tvoje babe na kraju sela a poznaćeš kurac nakrivo, ali ga ona isprati kući s molbom da
je po tome što pred kućom stoji direk, o čiji se klin pošlje priju (majku ove braće).
veša torba.« Da lj e ga šaljivčina upita da li zna kako Kad je prija došla po pozivu prijinom, ova joj se
treba da se vlada u tazbini i da li zna za drugi govor, poče jadati kako je nagrajisala i sa zetom i sa
koji vlada u selu njegove tašte. Kako ovaj pomisli da pijateljem. Mati ovih u opravdanje njihovo reče. —
je zaista u tome selu drugi običaj i drugi govor te Istina je, slatka prijo, da su takvi, ali im je i otac
zamoli šaljivčinu da ga nauči kako će se vladati i takav. Kad sam se udala za njega, ja sam mu donela
govoriti, da se ne bi kod svoje babe orezilio. malu picu kao svinjsko oko, a on ne htedne da je
Šaljivčina mu reče: — Kad stigneš kući tvoje čuva, već guraj u nju danas, guraj sutra, dok mi je
ne raširi kao tvoja usta!
babe, a ti odmah
pred kućom i ako nazovi boga pa
nema klina, priđi direku,
ti provrti koji je
rupu, meti u Tek sada vide baba da je nagazila s gorega na
nju klin i obesi svoje bisage. U tome selu ne zovu gore.
[ ] [ ]
18 ĆUK MU ZA VRA TILA 19 NE ZNA VLAH PO GOSPODSKI

Pošo zet u punice pa ga srete Ciganin i reče: Zatvore Vlaha u aps što je njegovo pseto ujelo
»Mako ga, dje ćeš?« A ovaj odgovori: »Oću u nekog, a on nije imao para da plati kaznu. Dode
punice!« A Ciganin reče: »Povedi i mene, jer ti ne otac toga Via da moli kapetana kao vlas da mu puste
znaš kako se što zove; jako tamo se zove čanak sina. »A zašto ga uapsili?« upitaće ga kapetan. »A
pizda, kašika kurac, oči muda, vrata guzica!« puj, gospodine, došlo kuče kao ti veliko pa ujelo
Zet dode u punice, nazove boga i sjedne kod jedno detence.« Kapetan ga odmah uapsi zbog
vatre, a punica kod vrata. Zet reče punici: »Zatvori uvrede. Eto dođe i žena prvoga uapšenika pa reče
guzicu,
nevješta pukoše
. Zatim mi muda!«
metnu sofru.Punica bajagi
Zetova svastnapravi se
sjede do kapetanu:
ne diraj vlas»Ako,
kao uako
onosi što
ga uapsio,
smrdi!« aUapsi
kažemi ja
njunjemu
zbog
njega, a kašika joj bila kratka drška. Onda reče zet: toga kapetan. Dode ti sin mlađi onog staroga Via pa
»Ja 1 primaknite svasti pizdu, ja 1 podajte joj dulji zatekne kapetana baš gde ruča nekakve kobasice.
kurac, ja 1 da joj svoj dam!« »Dobro što si ga uapsio; treba još da gi tučeš pa da
Ovi budući da im je zet prvi puta kući došo sve seru onake sudžuke ko što ih sad jedeš!« Kad to
naduraju i ne ćedu mu ništa kazati. Zet kad je pošo vide kapetan da su svi udareni mokrom čarapom za
kući, reče svom puncu: »Dođi i ti k nama, da vidiš vrat, pusti ih sve kući.
đe smo mi!« Za nekoliko dana dođe punac zetu pa
se ispita sa prijateljem ocom njegova zeta i reče:
»Zašto vi, prijatelju, ne svjetujete moga zeta, već 20 PUT U PIČKOVAC
naruži mi kućnu čeljad?« — Ovaj odgovori: »Ne
moš, prijat elju, arsus se potrefio. Bij aše u mene Za vreme ratovanja našeg s Turcima zapita u
vrana jedna kobilica, pa je istimari pa izvedem na jednom selu u ratnim krajevima jednu seljanku neki
đubre da jebem, a on nabije gunj na glavu pa Crni Žika, koji je bio poznat kao šaljivdžija i merak
poplaši; da ode kobila napreko, ode kurac upreko; na ženske: »A boga ti, gdeno to beše Pičkovac?« Ali
već srećom ode kobila pravo, osta kurac zdravo!« ovog puta naišao deli Žika na majstora, koji ga
Prijatelj pode kući, a zet reče: »Neka mi dođe nasadi: »Eto idi pravo, pa pređi tu planinu, pa ćeš
punica, neka vidi đe je njezino dijete!« Matora naići na selo Tulac; sedni tu na kurac pa ćeš doći u
punica podigne se i dođe zetu i svom djetetu. Onda Pičkovac!«
počme razgovarati sa prijom (materom zetovskom).
Onda će reći zetovska punica: »Prijo, zašto vi ovog
moga zeta ne svjetujete? Omodine, kad je dolazio, 21 ERKINE CURE
svu mi je čeljad naružio u kući!« Prija joj odgovori:
»Ne moš, ono je đavoska sorta. Kad sam za Bile dvije cure u Erke pa Erka dođe u svojat.
matorog došla, ćuk mu zavratila, pa ubi da odvrati, Svojat je zapitaju: »Kako ste? Jeste li zdravo?«
al ne more da odvrati!« »Zdravo smo, hvala bogu!« »E, jesu li cure kolike,
božija
pojas a. ti Mandu
vj er a?« mi
»A svatovi
jesu velike. Pukla
prošuka ju.«je »A
Mandi
ko do
je
prošuka?« »Prošuka je pop s Polica, Đuro knez s
[1] [15]
Kurčine i Novica s Guzova.« »Pa de ste ju velju zavikaće: »Hodža, hodža, na našoj Fati Pička!«
nakastili dati?« »Navrla baba popu u Police, navrla Hodža se nasmija pa će joj »Ta bila je i jučer!«
cura Đuri na Kurčinu, navrla ostala porodica Novici Ama podigni se, bolan, pa vidi!« Kada se hodža
u Guzove!« pridiže, zavika u čudu: »Jebeš, majku mu njegovu!«
»Jebem, ja šta radim?« odgovori momče ravnoduš-
no i nastavi božije oranje.
22 JEBEŠ!
Krenuo nekakav hodža u selo da traži slugu. Kad 23 TRI LOVCA
dođe u selo,
»Tražim sretne
slugu.« »Pagaevo
jedan
i japatražim
ga upita šta traži.
najma.« »A 1. U lov pošli Ante, Ente i Jebente. Naišao na
umiješ li oko konja i oko goveda raditi, vodu nositi, njih zec te će oni na nj zajedno opaliti. Zeko zadobi
drva sjeći i goniti?« »Umijem.« »A kako ti je ime?« smrtne rane te morade podleći nudome udesu. Oni
»Ime mi je Jebeš.« »Sve ti je, sinko, dobro, ama ti ime pritrčaše k ranjenome zeku te se prepirahu čigov je
ne valja!« pa pođe dalje. Ovaj obješenjak, se brže- zeko. Nesretni zeko zadobi nekoliko rana: u glavu, u
-bolje preobuče, tako da ga nije mogao hodža upo- trbuh i u dupe. Svak zahtijevaše, da bude njegov
znati pa opet preda nj i upita ga šta traži. Hodža mu zeko. Ante ga pogodi u glavu, Ente u trbuh, a
odgovori kao i prvi put, a i on hodži. »Sve ti, sinko, Jebemte u dupe (u guzicu)!
begenišem, samo ti ime ne val ja !« i pođe dalje. Ovaj 2. Kad su išli u lov Mite, Jate i Jebemt e, umorili
se obješenjak opet preobuče pa opet pred hodžu. se pa Mite sedne na jedan panj, Jate na travi, a
Tako ti je nekoliko se puta preoblačio, dok se hodži Jebemte pod ljeskom u ladu.
dodi ja te će mu: »Kad ste svi jebeši, ha jde da se Opaze zeca. Mite puca u glavu, Jate u trbu, a
pogodimo!« I tu se pogodiše te ga hodža povede Jebemte u guzicu.
kući.
Kad je kući došao, pita ga hođžinica: »Kako je
slugi ime?« »Što ti je stalo za ime, neka radi dobro! « 24 JAOJ, DA MI JE SAD MALO KURCA!
osiječe se hodža. Pošto hodžinici ne htje kazati ime
slugi, to hođžinica upita slugu, a on joj reče: »Meni Uhvatio iguinan mladu snašu po kecelji za pičku
je ime Pička.« U hodže bila kći Fata. Ona upita pa je samo gleda u oči. Ona se uze otimati i reče
mater kako je slugi ime, ali joj ona ne htje kazati, te kalcanu: »Mani me se, kale, znam šta bi da ti je.«
i ona upita slugu, a on joj reče: »Ima mi je Prokap.« »Ne znaš, snašice!« »Znam, vala, ti bi da ti je malo
Tu je taj sluga neko vrijeme ostao u službi i pičke!« »Jok, dij ete, nego, j aoj , da mi je sad malo
lijepo ih služio, da su svi bili zadovoljni. — Jedne kurca!«
noći udari velika kiša, a sluga se uvuče u sobu gdje
je hodža sa hodžinicom i kćeri spavao pa na vrh
hodžine kćeri. Ona zavika materi: »Mati, mati, na 25 ŠTA DJEVOJKA NE MOŽE REĆI
meni Prokap!« — »Pa ako je tu prokap, pomakni se
na drugo mjesto gdje ne kaplje!« »Ama bona Nekakav se đavolan razgovarao s đevojkom:
podigni se pa vidi!« Kada se hođžinica pridiže, »Dede reci, seko, kurac!« »Bog s tobom, brato,
[ ] [ ]
kako bi ja rekla kurac!« »A dede reci, seko, muda!« 28 KAKAV JE KURAC!

»Bog s tobom, brato, kako bi ja rekla muda, kad
nisam tela da reknem kurac?!« Djevojke pitale babe da im kaže kakav je kurac, a
ona im reče: »Kurac je do petnaest godina kost, od
petnaest do dvaest i pet godina kao žila, od dvaest i
26 POGINO DEDA S KURCA pet do pedeset godina kao meso, a od pedeset godina
kao koža.«
Vrla zadruga žito pa izišli na gumno svi, čak i
deda. Još on nije hteo sedeti u hladu, nego hoće da
radi s decom.
Pogleda on ozgoPopeli ga napastog
po svima da svaljuje
se obeseli snopove.
videći koliko 29 OD ČEGA LI JE KURAC!
je naroda: »Hvala Bogu, šta ih je ! čitava ordija, pa Tri se ženske razgovarale o tome od čega li je mu-
sve to moji sinovi, moji unuci, deca moja! Sve je ški ud.
postalo od mojega jednog kurca! Baš je, vala, Prva rekla da je od kosti;
zaslužio, da ga poljubim!« Nagne se deko u veljoj druga da je od žile;
milosti, ali suviše, te slete sa klizava stoga na glavu i treća da je od mesa.
prebi vrat. Kad su to ispričali jednom čoveku, upitaše ga
kako je to moguće da tri ženske o jednoj istoj stvari
tako razno misle.
27 BIJE NAS PUSTA GLASINA! — Ništa razumljivije — odgovori ovaj. — Ona
što je rekla da je od kosti, morala je biti i mlada i
Bio neki trgovac pa imao mladu i lepu ženu, i lepa i svakome se više dizao na nju nego na kakvu
kako je bio postariji, nije bilo čudo što mu je žena lošiju i zato joj se učinilo da je od kosti. Ona je
bila bacila
snažan. oko na
Jednog slugu,
dana kad ko
je jigazda
je biobioi mlad
otišaoi zdrav
svojimi druga morala biti i srednjih godina i srednje lepote
pa nije mogla toliko da razdraži, te je zato i držala
poslom, ona ugleda sa svojega prozora svoga mom- da je ud od žile. A ona je treća bila bez sumnje i
ka gde sedi na suncu u avliji pa izvadio grdno veliki stara i ružna pa je sasvim prirodno što je svaki ud
ud i meće na nj neke karike. Žena se uspali pa kako kod nje bio kao i obično meso.
nikoga više nije bilo u kući siđe u avliju i došav do
momka upita ga našto mu one karike?
Momak odgovori: — Pa eto, bogatim ženama 30 RASPIJA Z NADE KAKVI SU KURČI
steram do prve karike pri vrhu, imućnima do srednje
karike, a sirotima do najdonje! Porečkale se dvi žene zbog kurca. Jedna rekla da
— E, dela meni do sredn je! — reče mu gazdari- je kurac od kosti, a druga da je od mesa pa se
ca i odvede ga na sklonito mesto. oklade i dođu pred kadiju da im on osudu izreče
Kad on poče da zbija, njoj se osladi pa viknu: koja ima pravo. Kadija se nade u čudu i reče
— Ter aj do donje! B ij e nas pusta glasina, a huda
smo ti sirotinja! ženama
Kad da
je kadija
sjutra dodu,
kući došo,
da će im
nešto
osudu
se zamisli,
izreći. a
njegova žena ga upita što se misli, a on joj reče:
[1] [19]
»Mah, ženska glavo, danas dodoše dvi žene na 34 KUKU, TODORE!

muravu; jedna veli da je kurac od kosti, a druga da je
od mesa, pa ne znam kojoj bi za pravo odsudio!« A Umro jednoj ženi muž, koji se zvao Todor. Kad
žena mu reče: »Budalo jedna, on je od žile.« su ga već spustili u grob, ona poče nad grobom
Sjutradan dođu one dvi žene, a kadija im reče da kukati i naricati:
je kurac od žile. Onda će ona jedna žena reći: »Koja — Kuku, Todore! kuku, Todore!
li ti je to kazala, beli je mnogo kuraca proždrla. biva Najedanput opazi gde na jednoj livadi iza groblja
ono je raspija!« Kad je kadija to čuho, pomisli zbilja skoči magarac na magaricu pa je opaše, ali nikako
da je njegova žena raspija i dok je kući došao, da potrevi, već čas više one muke, a čas opet niže
otpusti svoju ženu radi raspiluka. nje.Udovica produži kukati, ali nikako ne skidaše
očiju s magarca i magarice, pa joj stoga valjda i
31 ČESTOSKOKA, ETO PICI SMOKA kukanje ispade malo drugače. Sad je kukala:
— Kuku Todore!
Jedna mlada upita svoju babu koji li je kurac — Kuku po gore !
bolji, duži ili kraći. -— Kuku po dole!
Baba joj odgovori: »Ćerko slatka, ako je duga- Najzad magarac jedva i potrevi gde treba, a
čak, ti ga ne skrati, ako li je kratak, ti ga ne poduži, udovica zakuka kao sinja kukavica:
neka bude čestoskoka, eto pici smoka!« — Kuku. dobro je!
32 MATRAK 35 KAKO JE SNAŠA ŽDREPCA PRODA VAL A

A POP KUPOVO
Jedna se žena razboli pa je odvede jetrva u Jedna snaša prodavala ždrepca. Dode pop da ždre-
manastir da joj čitaju kaluđeri. Pošto su joj očitali,
iznese je jetrva pred crkvu. Baš u to doba beše na pca kupi i upita snaše: »Koliko mu je godina?« a ona
livadi namastirski hat, koji beše opružio svoj ma- reče: »Tri.« Ždrebac međutim potego kurčinu pa
trak, da ga sve bije po trbuhu. Onda će ona zdrava odmira s njim po trbuhu, a pop reče: »Bogme si ga
jetrva reći: »Ej , da mi je pola od onoga!« Nato će dobro ugojila. Meni ima već triest i tri godine pa mi
ona bolesna: »Ej, da je zdravlja, pa da ga ne je malo veći kurac nego u tvoga ždrepca!« Snaša mu
predvajam!« reče: »Ja te za to ne pitam!« a on će joj: »Ništa, samo
da znaš!«
33 VELIK KURAC
36 KALUĐERSKI KURAC
Šetale se dvije cure same razgovarajući se o
svo jij em tajnim doživi jajim. U to uvidili magarca, Sretne kaluđer mladu ženu na putu, a ukraj puta
koji se baš spravljao da magaricu uzjaši, pak će ti stao ždrebac pa otpustio onu nesreću te odmerava
jedna dr ug oj : »Ah ljepote, da je onakov kršten!« uz trbuh. Zapita kaluđer snahu: »Koliko je godina
[ ] [ ]
onome ždrepcu?« Kad ona vide ždrebe, zacrveni se 39 KOJI KURAC BOLJE MORE?
pa reče: »Biće mu do tri godine.« A kaluđer: »Gle,
bogami, ja evo mator čovek, ima mi valjda i Oženio se jedan musliman ženom pušćenicom pa
trideseta godina pa oli će bit toliki, oli neće!« pošto ju je nekoliko puta jebo, reče i zapita ju:
»Vjere ti, koji bolje jebe, ili ja ili onaj prvi?« A ona
mu odvrati: »Ludo jedna! Dok ti gaće odrešiš, on bi
37 ZABUNILA SE je bo i tebe i mene!«
Kažu da se to skoro desilo u nekoj varoši u
unutrašnjosti. Pošla neka žena u bakalnicu da kupi 40 ŠTO NAJBRŽE RASTE?
oku kave, kad nekakav seljak privezao uz drvo pred
dućanom svoga ajgira. Kako je bila vrućina, ajgir ga U kući jednog seljaka seđaše uveče cela porodica
isukao pa ga jednako lupka u trbuh. Žena bila i razgovaraše i pričaše o svemu i svačemu. Odjed-
mlada a zdrava pa kad je videla onoliki alat — a ko nom zapita domaćin ko bi znao reći šta najbrže raste
zna kake jade je imala kod kuće? — njoj ode pamet na ovom svetu. Svi pogađaše. Jedan reče ovo, drugi
na drugu stranu i kad već onako zbunjena uđe u ono, ali niko ne pogodi, dok kći seljakova ne
bakalnicu, a ona neprestano misleći na ono što je uzviknu: »Kurac!« Otac je upita otkud ona to zna, a
videla reče onako kao kroza san: ona odgovori: »Jutros podrža našeg ovčara za kurac,
— Molim vas, daj te mi oku kurca! a on mi začas napuni punu šaku; da sam ga još malo
Gazda je pogleda pa se začudi šta žena govori. podržala, ćaše da napuni celu pojatu!«
Najzad se nasmeja i odgovori:
— Bome, snašo, nema toliko ni u mene ni u
momka zajedno! 41 ŠTA SE NAJTEŽE DERE?
ce Žena tek sad
ne kazav vide šta je
ni zbogom nitirekla te pobeže
tražeći kave. bezobzir- Razgovarale devojke i žene na prelu šta se
najteže dere. Jedna rekla jarac, druga konj, treća
magarac, a četvrta kurjak. Tada će jedna devojka:
38 KURCEVI NEKADA — Bome, n ije ni jarac ni magarac, već kurac. Ja
sam ga drala našem momku evo već pune tri godine,
Udala se mlada muhamedanka, a drugog dana pa jedva zadrla dva prsta!«
poslije svatova upitati će je stara bula komšinka:
»Ama, kćeri, pa je 1 ima u tvog Muje bar za kolki?«
Mlada pokaže otprilike duljinu. Nato će stara: »Ta 42 ŽENI KURAC UVEK PREKRATAK
već i u kurce hlija (prevara) udarila! Za mog vakta,
dok sam se udala, bili su još oni lipi pljosnači, da bi Piše muž ženi sa bojišta da je, hvala Bogu, ostao
mu se na leđima do dva štakora izmjeniti mogla, a čitavo i zdravo, samo mu odnela granata onu rabotu.
sada ta to mi nisu više kurči, to su, beli, samo Kad se kući vrati, dočeka ga žena vrlo hladno i nije
poguzači!« htela s njim da spava, već mu namesti drugi, zaseban
krevet. Međutim muž je bio slagao, samo da bi
[ ] [ ]
iskušao ženu. Jedne noći približi se krevetu i svrši poče tražiti čep. Jes, ja, ko će tolik čep naći! Ali što
lepo sa ženom. Upita ga žena: »A zašto me šlaga, kad nije svakom moguće, to jest kralju. On pošalje ulake
ti je i veći sada nego pre kurac?« A muž joj odgovo- na sve strane da prema toj rupi traže čep. Jedan od
ri: »Ta je doista granata odnela, ali su mi Iekari brzo tih ulaka naiđe čobana. Čoban legao pod krušku, a
našili jedan ždrebeći pa je prirasao!« A žena se oko njega ovce planduju. Koju bi god čoban spazio
ja đi ku je : »Ih, što ne uzeše, bolan, od matorijega krušku uzrelu, tu bi kurcem omlatio. Kad taj ulak to
ždrepca!« vidi, pomisli da bi ta j čep dobro došao rupi kraljeve
kćeri.
Pošto čobanu nazva boga i upita se sa njime,
43 JADNO STANJE KURCA I OBOJKA ispriča mu sve porašta je pošao pa ga pozva da ide s
njime, ne bi li mogao on tu rupu začepiti. Čoban mu
Jednog zimskog dana sastane se kurac i obojak na to odgovori: »U mene je mali halat za te rupe
pa se zakala jedan drugome tužiti, da kojom je teže. nego pođi malo naprijed, naćeš mi brata gdje ore. U
Onda reče obojak: »Brate, meni je došlo da skočim njega je poviši halat. Može biti da će on moći tu
u vodu, jer mi je jako teško. Ujutro me obuje pa rupu začepiti!«
celi dan gazi po meni, a uveče objesi više vatre ili Taj ulak se uputi dalje i nađe težaka gdje je
baci kr aj vatre u lug pa se pečem celu noć, a uj ut ro upregao u plug osam volova pa sam samcat ore, a
opet zgrabi me nekakova mlada ili devojka, a ako kurcem šiba volove od najpotonjeg do najprvog i
ove nema, onda on sam pa medu rukama tare, tare i tako ih upravlja. Pošto i njemu nazva boga i po
gnječi, da mi svaku kost na sto komadića prebije pa običaju se sa njime upita, ispriča mu sve kao i
ope pod nogu!« onome prvome. »Ne mogu ja tu ništa učiniti, nego
Onda reče kurac: »Moj dragi prijatelju, ja sam haj de malo naprjed , naćeš mi brata kra j rijeke,
još na go roj muci. Ja, kud god moj gazda pode, a ja gdje je od njega načinio hair — ćupriju. On ako ne
moram
od buta s do
njim pa (bedre),
buta po celi dan
a kadkadbude
on ide,
veče,ja amlatim
ja se može,
Ulakdrugi neće,dalje.
se uputi bele!«Kad dođe do jedne rijeke,
taman učinim rahat, a dode mlada gazdarica (snaša) vide čov jeka gdje sjedi sa drugu stranu vode, a
ka mom gospodaru pa zakalaju se grliti, ljubiti, preko vode preturio kurac pa od njega načinio
štipati, milovati i nešto šaptati. A ja podignem glavu, ćupriju te svijet prelazi i konje pregoni. Tu ti lijepo i
da vidim i čuhem što rade, a oni me ščepaju pa u on pređe preko te žive ćuprije pa kad se sastane sa
jamu (rupaču) me na tera ju ! Proći me se neće dok se vlasnikom iste, ispriča mu sve. »Taman bi to bilo za
ne pobljujem od velike muke!« mene, ali ja ne mogu ovo čudo odnijeti. No ako
kralj hoće, neka pošalje kola i volove pa ću ja doći!«
Arsan to je dva dočeka pa oti de i ispriča kralju.
44 KRALJEVA KĆI Kralj odma naredi te se načiniše velika dugačka kola
i pregnu poda nji stotinu volova te se opet ulak
U nekoga kralja rodila se kći. Kolika joj malena povrati do kuronje. Kuronja se lijepo smjesti na kola
bi ja še rupa, kad bi se popišala, devet bi mlina mljelo te sretno dođoše kraljevu dvoru. Kralj odma učini
iporaste
desetamahovina,
stupa valjala. Kadasvrbiti
rupa poče poraste
te sei prema
oko rupe
rupi veselje te postavi veliku trpezu za gospodu. Kako
kuronja nije mogao u dvor sa kurcem uljeći, trpeza
[ ] [25]
se postavi pred dvorom, a kuronja kad sjede za kurac među noge pa ga preko vode na sred polja
trpezu, ne imade kud s kurcem, nego ga turi ispod prebaci.
trpeze. Zatim ga pop odvede kući svojoj i stane iz pušaka
Tu se je jelo i pilo, pjevalo i veselilo i sve je pucati i svatove sabirati te veselje činiti. Kada se je
lijepo išlo, dok u neko doba dovedoše kraljevu kćer.. svijet skupio, uvede on zeta u kuću. Zet sjede ukraj
Čim je kuronja ugleda, skoči mu kurac naviše pa od kuće, a pruži kurac preko cijele kuće. I tako sjede
velika zora diže u hariju i trpezu i goste pa i kraljevu domaćin i još trideset gosti na kurac kao na klupu.
kćer. Kolikim je zorom odbacio, jadni su padali čak Pop je sjednuo udno kuće na vrh kurca na glavić ko
četvrti i peti dan iz harije na zemlju, a kraljeva kćer na kakovu skemliju. Onda svati reknu: »Izvedite
tek šesti dan i odozgo natakla mu se na nj. curu, da je momak vidi i ona njega!« — Kad je cura
izašla, onome se momku zašmaga, kurac mu skoči i
odmahne uvis, sve goste hiti na tavan, a popa kroz
45 O POPOVU ZETU DUGOKURU komin napolje. Vele da je letio gore u nebesa tri
dana i tri noći. Onda pop zaviče: »Ako se ja odozgo
Imao pop glavitu jedinicu kćer pa pode tražiti zeta živ vratim, slavite Spasojev dan u četvrtak, a ako li
kojeg bi mogo priženiti u kuću. On ode u jedan mrtav, a vi slavite u utorak!« — Kako je curi bilo,
vi lajet, nade jednog momka koji je na kurac nasadio kada ju je stao jebavati, nije mi poznato.
trnokop i krči trnje. Pop mu reče da on ima jedinicu
kćer i da je njega begenisao za zeta pa ako hoće, da
pode sa njim. A on mu reče da ne more, jer da je 46 KAD DOLAZI SPASOVDAN?
pogodio onu njivu iskrčiti, već veli: »Eto tamo u
šumi moga brata gdje cijepa dasku. Upitaj njega, ne Bio u staro vreme jedan momak, koji je imao
bi li on.« Pop ode ka njemu, a kadli on aj nasadio grdno veliki ud, tako da se u tome niko na svetu nije
sjekiru
»Valaj, na kuractebe
ja sam i s begenisao,
njom kladea cijepa. On mu jedinu
imam glavnu reče: mogao
ali jedno s njime
zbog meriti. Bio je već uda
svog pregolemog stasao— zazaženidbu,
koje je
kćer, da mi hoćeš biti zet!« — On mu reče: »Ne znalo celo selo — a drugo zbog svojega uboštva,
mogu; uzeo sam kaparu, da ove daske iscijepam, već nije mogao naći u svome selu za sebe devojku te
eno moj brat tamo na rijeci ćupriju pravi. Ajde pode po svetu toga radi. I zaista posle dugog traženja
njega upitaj, ne bi li on!« nade u jednom udaljenom selu devojku kakvu je
Kada popo tamo dode, ali onaj sio na obali, a tražio, lepu, zdravu i snažnu, a krom toga sirotu, kao
kurac pružio preko rijeke na drugu stranu obale, a što je i sam bio. Begeniše devojku, upita je da li bi
svijet preko njega kao preko ćuprije prelazi! Pop mu pošla za nj i kad je dobio povoljan odgovor, vrne se
reče: »Ja sam tebe begenisao, a imam jedinicu u svoje selo, da dođe s proscima te da svrši stvar.
glavitu kćer. Bi li ti hotio biti moj zet?« A onaj Došav u svoje selo iskupi svoje prijatelje, naj-
odgovori: »Valaj, ne branim, već mi je i onako svijet bolje ljude u selu, a s njima i popa te pođu u
dodijao radi moga dugoga kurca, da ga prebacujem proševinu. Koliko mu je bio veliki ud, morali su
preko vode, jer ja kad dođe velika voda, svijet pozajmiti nekoliko volovskih kola da mu ga natova-
preko vode prebacujem evo ovako!« Turi popu re, tako da je on sedio u poslednjim kolima, a vrh
uda mu je bio dostigao muštulugdžije.
[ ] [ ]
Tako dospiju djevojačkoj kući. Ali devojka kako Evo ti hiljadu ovaca!« Onda pop primi hiljadu
je bila sirota i bez roditelja, ni je imala stolica gde bi ovaca, ali ugovori, dok ne može joj ništa, a opet pop
gosti posedali, već se momak doseti te isuče ud pa ga da ne da ovaca. Tako ode onaj spavat, ali ona uzme
položi po inače praznoj kući devojačkoj i savije ga u nož pa ni prići sebi ne da. Onda ode kući i on mazul.
nekoliko krugova, kao god što se zmija savija oko Kad i on dođe, onda se spremi onaj budalaš treći
same sebe te gosti posedaju na udu, a popa iz njihov brat da trguje. Kupi hiljadu tukaca pa pođe
počasti posadiše na vrh uda. da proda. Onda dođe onom istom popu na konak i
Devojka nadajući se prosiocima obukla se i vidi njeg ovu kćer. Onda kaže popu: »Bi li dao da
ujdurisala se što je lepše mogla te kad je momak noćim sa njom večeras? Evo ti hiljadu tukaca!« On
vide onako lepu i jedru, njega prodoše žmarci i ud
mu se ukruti i skoči te povalja sve goste po kući a kaže
ništa,dadaoće dat pop
ne da da prenoći, ali akoonaj
tukaca. Onda s njom ne može
pristane. Ode
vrh, na kome je pop sedeo, polete pravo u odžak a i uveče da spava s njom. Onda ona zgrabi nož tako
pop na njemu. Leteći u ovoj brzini kroz odžak pop kao i s onim. Onaj budala ščepa sva ona ćebeta pa
je mislio da mu je došao (s)mak i da se nikad više na ona j nož. Onda ufati nju pa zna se što je radio.
neće videti sa svojima seljacima pa se maši tikvice, u Onda kad bi sutra, onaj budala neće nikako da
kojoj je po zrnima graha izračunavao, kad će biti ustane s nje. Dosjeti se pop pa pođe na vrata pa vidi
koji praznik te izbroja u letu koliko mu je zrna budalu onog na nj oj. Onda pop rekne: »Ustani!« On
ostalo, pa kad ga već ud momački iznese u vrh kaže: »Dok povratiš meni sav mal: moje braće
odžaka, on doviknu svojim seljacima: hiljadu ovaca i hiljadu volova i moje hiljadu tukaca i
— Zbogom, braćo, pa ako se ne vidimo, u još da mi daš hiljadu dukata intereza pa ću onda
četvrtak je Spasovdan!« ustat!« Pop sve da dok uzme kćer ispod njega.
47 U BUDALE KURAC OD ČELIKA 48 O ĆELIJI TVRDOKURCU

Bila su tri brata, dva pametna a jedan malo Najmio se jedan ćelica u jednoga bega da ga služi
pribudalast. Onda onaj najstariji pode u trgovinu te (u službu). Pa ode beg u lov, a on ostane kod kuće,
nakupi hiljadu volova pa pode da proda. Onda dođe pa ondar ode u čaršiju, pa uze marijaš oraha, pa
jednom popu na konak. Onda vidi u popa jednu kći, sjede na harska vrata pa poteže kurčinu i stade tući
da je lepše nije vidio u svom životu. Onda rekne njime orahe. A opazi ga momkinja s pendžera, đe on
popu: »Evo ti hiljadu volova da noćim sa tvojom to tuče orahe, pa onda dozva hanumu: »Hod, moja
kćeri! — »Ja hoću, al nemoj posle volova iskat, ako hanuma, hod da nešto vidiš! Nuto šta naš ćelo radi!
ne mogneš što s njom učiniti!« — Onda da popu Tuče njime orahe!« Pa pogleda hanuma na pendžer,
hiljadu volova i ode s onom popovom kćeri. Ona a kad ona njemu opazi pusat, ondar joj se zamigalo
uzme handžar pa ne da sebi prići. Tako ode kući ko žensko, ko rekoh prokleto žensko: »Trči, zovni
mazul. ga«, reče momkinji; ode momkinja pa njega zovnu:
Onda onaj njegov drugi brat nakupi hiljadu »Hajde«, veli, »zove te hanuma.« »Neću, što ću
ovaca pa pođe i on. Kad je onom popu na konak, joj ?« kaže, ko ba ja ge stade se srdit. »Hajde, bolan,
onda i on vidi curu i kaže popu: »Da noćim s njom. slobodno, časom!« Otale on skoči pa ode, a kad
[ ] [29]
dode njoj, ondar njega hanuma upita: »Šta ono ti se!« — »Hodi«, veli, »bolan, hodi, vidiš kako sam
radiš?« — »Ta boga ti ništa, šta me pitaš? Tucam lijepa!«. Ope on uzjaha. Povikaše: »Eto bega!
orahe, eto šta radim.« »Hodi «,ve li, »od mene uradi!« Povika hanuma: »Slazi!« »Bogami!« kaže, »neću!«
Ko stade se on zatezati: »Hajde, neću«, — »Hodi, — pa opazi od zlata preslicu. »Slazi, od boga našo,
bolan, neću ja nikom kazati.« Leže hanuma a on eto bega, posić će nas obadvoje!« »Bogme ne budeš
izdigavši, klepnu je. Povikaše: »Eto bega iz lova!« me zvati; ja ću kazat da si me ti zovnula; ako ćeš mi
Ondar hanuma povika: »Silazi, bolan, evo ga bega!« dati onu od zlata tevsiju 1 , ja ću sići, drukčije bogami
»Bogami, kaže, neću, ti si me zovnula, ja bogme neću!« Uze, dade, oće beg da zateče. Uze on, ode,
neću!« »Silazi, posje ć će nas bola n!« — »Bogami ja odnese preslicu.
neću,
ćeš nek zateče,
iskat«, ja neću!«
a bile joj — »Ama«,
tri struke kaže,
dukata na »sidi,»Daj
vratu. šta Dan Poboja
susto. četvrti ne
se hće
da beg unelov,potraži
oće daonih
se odmori,
stvari.
mi te dukate s vrata pa ću sići.« »Kako ću ja dat »Beg!« kaže »plati što sam zaslužio, ja ne mogu više
dukate? Oće pitat beg, kamo dukati?« »Išći šta stajati!« »Ama što«, kaže, »nije ti ružno!« »Ama
drugo!« »Bogami, ja ništa drugo neću!« Ćatisa beg, neću više, beže!« Uze beg, plati mu što je njegova
biva dode blizu. Sad šta će ona, poteže sa vrata haka, plati mu, uze on pa ode u svit.
dukata: »Naj, vraže!« reče, »dukate, nosi!« Otale on Od varoši do varoši, dojde u Stambol. Pošto dođe
dukate u džep pa ode pred ahr. Dođe beg. u Stambol, ode u čaršiju pa kupi čekić i jedan
Kad bje sutradan, ope beg ode u lov, opet on nakovanj, pa ondar uze jedan dućančić pod ćoscima
ode, uze marijaš orah, opet sjede tucati, ope mom- sultaninijem, pa o.nda noćom stade kovati. Svu noć
kinja opazi s pendžera, kaza hanumi. »Eto ga ope!« draga, ne dade joj zaspati. Kad bi sutradan, sultanija
»Ta* idi ga zovni, ubio ga bog i s orasima!« Ode posla momkinju: »Idi«, kaže, »vidi, šta onaj lupa, ne
momkinja, kad zovnu, dođe on. Hanuma mu ope dade mi zaspati!« Dođe momkinja pa njega upita:
reče: »Odi, biva, nema dukata da uzmeš!« Uzjaha »Šta ti ono noćas kuješ i gradiš?« — »Ta valaha
on ope. Pošto prikuči mrak, povikaše: »Eto bega!« ništa, kovokaže,
nije bilo) malo »eto
dukata!« (onoga
što sam vaktavidiš!«
gradio, bečimOde2 ih
»Slazi, od boga našo!« »Bogami«, kaže, »neću!« —
»Ama slazi, bolan!« »Bogami neću«, kaže, »ti si me momkinja pa kaza sultaniji. Kaže: »Kovo dukate.«
zovnula, ja nijesam kriv!« »Ama slazi, ako boga Ope drugu noć stade kovati. Ne može ona ope
znadeš!« A on opazi od zlata tevs iju na rafi. »Da j zaspati. »Idi vidi, pas mu majku jebo, kaži, nek se
mi«, veli, »onu tevtiju pa ću sići!« Pobogu, kako ću toga zanata prođe!« Dođe momkinja: »Šta ti ono
ti dati njegovu tevsiju zlatnu?« »Bogami, ja drukčije lupa noćas, ne dade sultaniji spavati?« »Ta vala
neću sići!« »Da ti dam para kolko hoš, šta ć ti tevsija ništa, gradio jednu tevsiju.« Ope treću noć tako
bolan?« »Neću ja drugo ništa!« Pošto se beg prikuči kuca, ta džaba on lupa.
blizu, ona mora dat, oće be g da zateče; siđ e on, ode Opet ona posla momkinju: »Hajde vidi šta je
on ope pred ahr, dočeka bega. gradio sad!« Dojde, veli: »Što si sad gradio?« »Ta
Ope beg treći dan ode u lov. Opet on isto tako valah ništa, jedn u preslicu!« Ode, kaza momkinja:
uze orah, ope sjede tući, ope ga momkinja opazi pa »Gradio preslicu.«
kaza
grom hanumi ope. Ode
ga ubio!« Opetmomkinja,
reče hanuma:
ope »Idi
ga ga zovi,
dovede. Govorni previd, treba: preslica
»Odi«, veli. »Ta biži, hanuma, dosti je, prođi me - belćim
[ ] [ ]
»Idi donesi, da vidim ja te stvari!« Ode mom- veselje, steče car zeta; pilav, ve selje, mje se c dana; tu
kinja, zaiska od njega. Dade on: »Naj«, kaže, »nosi, se šenluk čini. Sastaviše i zatvoriše u sobu, a
nek vidi!« »Idi momkinja, pitaj oće 1 prodati muhur-sahibija joj bio mušterija. Najđe muhur-
dukate?« Kaže: »Pita hanuma, oćeš joj prodati -sahibija jednu badžu, masli ćupare. »Idi«, veli,
dukate ?« »Neću za pare, nek mi se zasuče do badžo, kaži mu, nek večeras ne dira u nju, nek ište
koljena, da vidim kake su, pa džaba joj dukati!« blaga kolko hoće!« — Ode badža, kaza: »Tolko i
Kaza joj momkinja: »Već kaza da se zasučeš do tolko daje dukata, da večeras ne diraš u nju.« —
kolje na!« »Mh, pas mu ma jk u jebo , zar ja da se Pa neću, idi donesi novce, imat ćemo kad se
nje mu zasučem?« »Pa tešto, hanuma, šta će ti biti, jahat!« — Noć po noć, deset noći tako. Teško
neće
pa setezasuka
na očima odnijeti!«Uze
do koljena. Stademuona na pendžeru
dukate. »Daj«, sultaniji
ocu, veli:vrlo. Zatožensko
»Babo, se udala da se jaši. bit
sa ženskijem Protuži ona
ne more,
veli, »p ro da j i onu tevsij u, šta će ti, ti sebi moreš ope pušćaj ti mene od onoga ugursuza!« — Uze car pa
načiniti!« »Neću prodati za pare, nek mi se zasuče pušća pa je dade za muharsahibiju. Pošto dade, ope
do pojasa, da je vidim!« »Jebo mu pas mater, zar iznova dernek pilav.
njemu da se ja zasučem?« Momkinja: »Pa tešta, Ondar onaj ćelo nađe jednu badžu. Iziđe u
hanuma, šta ce ti biti, neće te na očima odnijeti!« čaršiju. Nosa telal jednu kutiju, otvorit je ne da,
Zasuka se, uzme mu tevsiju. Ope hanuma posla zatvorena. »Ova«, veli, »kutija hiljadu dukata, ko
momkinju: »Upitaj ga: pošto će mi dat preslicu?« uzme, kajat će se, ko ne uzme, kajat će se!« U njega
»Pita te hanuma pošto š joj preslicu prodat?« Kaže: para dosti, veli: »Jebem mu mater, kad ne uzmem
»Ne dam za pare — nek mi se zasuče do sisa, pa ću pa ću se kajat. Volim uzet pa se kajat.« Uze kutiju,
dati!« »O neću, je bo mu pas mater njegov u!« dade hiljadu dukata. Kad otvori kutiju, u njoj miš i
Momkinja: »Tešto, neće te na očima odnijeti!« drijem i govnovalj. Ondar on dade onu kutiju badži,
Stade ona na pendžeru pa se zasuka. Opazi joj »Nosi«, veli, »ovu kutiju pa metni u sobu đe će oni
zvijezdu na trbuhu, biljegu. leći!« Odnese
oni legoše, badža
dušo pa metne
moja, u njegovu
iziđe drijem pa gasobu. Pošto
uhvati za
Ode, sve troje dade. Otale se on opremi, ode u
svijet. Hoda po svijetu. Ope ga put nanese u oči. Zaspa on ko zaklan. Iziđe govnovalj pa se
Stambol. Kad dođe u Stambol, telal viče po Stambo- zavuče njemu u prkno pa stade iznjega izgrtat
lu: »Ko pogodi kaka je biljega u sultan ije na trbuhu, pogan, a miš stade repom po duvaru meljat, ulijepi
car mu je daje, koji ne bi mogo pogodit, da svu sobu i haljine i sve ulijepi, a kad sultanija usta,
posiječe!« ne more od smrada da sjedi. Dođoše momkinje,
Ondar on dođe telalu: »Je 1 istina što ti vičeš?« opraše, ono namjestiše, udurisaše.
Kaže: »Jest, car što rekne poreć ne more!« »Hajde Sultanija reče: »Pas mu majku njegovu, onaj mi
me«, kaže, »vodte pred cara!« »Padišahu, oćeš biti barem nij e sobe poganio!« A kad bi drugu noć, ope
na riječi što si reko?« Kaže: »Hoću.« »Ako ne legoše; obuče on kožne haljine na se, čakšire. Ope
pogodim, posijeci!« »Kaka je?« veli. Kaže: »Zvijez- ga drijem uhvati; pođe govnovalj ope da se zavuče:
da!« Ni car nije znao kakva je biljega, već mu je »A ja, pobre«, veli, »bogme, na njemu čakšire od
kože!« Miš reče: »Pa to je meni duša, ja ću to časom
kćerka
je kazalaodoše,
1 doisto!« sultanija.
vi dj Ondar reče
eše, jest. car: car,
Dade »Idite vidte,
poreć ne progristi!« Progrize miš, onaj se ope zavuče, išto
more. Drnuše topovi, šenluk, dade car sultaniju, tako ope ulijepiše sobu. Ope momkinje dođoše, ope
[ ] [ ]
rcrai-e. Kad bi treću noć, misli on: »Što ću, majku ona se ne protivi. Vide to Banaćanin pa se krene
rr.u jebem, od života?« Pa nade klupko kučina, što nasred prestave kući. Kad su prošli pored bine, reče
se prave ponjave, povutke upredene, pa sam sebi ženi: »Ta bež, Kato, da ne prsne artija!«
dobro zavrnu, natura u dupe. Ope ga drijem uhvati
treću noć. Ope pode treću noć govnovalj da se
zavuče, nosem u klupko udari, pa ga ono ubode u 51 NAŠAO MOMAK NEVINU DEVOJKU
nos.
»Aja«, veli, »pobro, ja ne mogu unić!« »A što je, Ama što se ti, bogati, ne ženiš? — upita jednom
da ne moreš, da ja vidim?« Kad miš zaviri — »aa — neki čovek svoga prijatelja. — E moj prijatelju —
ja ja , pobro, ništa ti ne more od nas«, provuče se
miš, ode u kuću, nade u kući sirćeta, pa umelja rep u odgovori ovajsiguran
kad bih bio — oženio
da ću bih
naćisenevinu
ja davno i davno,
devojku. Bi li
sirće, pa onda dode pa njemu rep u nos; ujede njega imalo smisla da potegnem pa da se oženim nekom
sirće za nos. Onda on u snu chnu, kinu, a klupko koja je već saznala što je muško? Kad je pogledam,
izleće. Opet se zavuče govnovalj; treću noć opet ona pomisli: onaj me drugače gledao; kad je
ulijepiše već što grdnije more bit. Sultanija procvili: poljubim, a ona se seti kako ju je onaj predašnji
»Nikako toga neću, daj mi onoga ope!« Opet car ljubio? — Ima li tu života?
ovoga pušća, za onoga vjenča, e veli: »Jebem ti — Tako je — reče mu ona j čovek — ali to je
mater, više me varati nećeš!« pa poklopi. Ako su bar lako poznati, da li je de vo jka nevina ili ne!
živi i danas im je dobro, ko carski zet. — Kako lako?!
Vidi se kozi na rozi, ako laže koza ne lažu rogovi. — Pa eto, ide zima. Nastaju slave. Raspitaj koja
će devojka gde posluživati. A bez sumnje ti je neka
zamakla za oko, a možda i više njih. Zaredi od slave
49 ŠTO JE ZA ŽENE do slave, od kuće do kuće i to gledaj pa udesi u
Na željezničkoj stanici pogreši slučajno jedan sumrak,
domaćicakad je omanje
izađu gosti.daKad
za gostima ih vidiš da adomaćin
isprate, ti izvadii
putnik pa umesto da ide u nužnik za muške, a on u ud i čini se nevešt pa devojka kad ga vidi, ako zna
brzini pogreši te ode u od el je nj e »za dame«. Dotrča šta je, ona će pocrveniti, ako je nevina, ona neće ni
odmah činovnik pa ga opomenu da je to odeljenje za obrvom maknuti!
dame. »Šta je? pa zar nije i ovo za dame?« upita ga — Bome, imaš pravo ! Kako se ja tome nisam i
putnik pokazujući na nesreću. sam setio! E vala prva slava kad dođe, učiniću po
tvome savetu — sve slutim, dobro će ispasti.
I doista kad je došla prva slava (nije potrebno da
50 BANAĆANIN U TINGLTANGLU je imenujemo i da mešamo sveca u te stvari), naš ti
mladoženja zaredi od svečara do svečara sve po
Otišao Banaćanin u tingltangl sa svojom lepom sumraku čineći ono čemu ga je prijatelj svetovao.
ženom. Prestavljali tamo nešto o raspeću Kristovu. Neka je krila oči, neka obarala pogled, neka pocrve-
Glumac je bio sav golišav, samo preko srede metnuo nila, a neka opet žurila da čas pre izmakne iz sobe sa
hartiju, mlada
glumcu da pokrije golotinju.
žena pa sve krešePadne
okom unaoči
nju,tome
a i poslužavnikom. Ali na jednom mestu zdrava jedna
odrasla devojka pogleda ga i osta potpuno ravno-
[ ] [ ]
dušna. kao da je videla neku sasvim običnu stvar. mu ne vjeruje, izvadi stotinu dukata i dade te joj
Naše ti se momče za ženidbu obradova, kao da ga je kaže da ona svojim roditeljima sve kaže, da će on
sunce ozarilo. »E, ova je nevina, nju ću uzeti!« I doći i nju isprositi.
dosta sutradan raspita se za devojku; kuća joj dobra, I tako bide. Roditelji jedva dočekaju. Dadu je za
ona lepa, valjana, krasna devojka, sa svakim lepo; njega.
nije se dugo predomišljao, koliko što je i ranije Kad je bilo uvečer, legnu on i ona u krevet, ali on
bacio oko na nj u toliko a i više jo š što se uverio na ne smjedne tu noć dirati. Sjutra je cura bila
slavi da je nevina. Isprosi je, a uskoro se i venča s nevesela. Kad bude drugu večer, opet legnu zajed-
njom. no, a kad je ona vidiia da će on opet zaspati a da
Kad je bilo uveče po venčanju, legne on s njom u
bračnu postelju srećan i presrećan što je našo nevinu neće
mene suzeo?
njomJesi
ništa raditi,
li za onamater
sestru, ga zapita: »Sto siOnti
ili za ženu?«
devojku pa ga izvadi i upita je smešeći se da li zna joj reče: »Ja sam tebe uzeo za ženu!« A ona mu
šta je to. Ona ga pogleda još jednom i reče da ne odvrati: »Pa kad si me za ženu uzeo, daj mi ono što
zna. — To je kurac! —- šapnu on. — To kurac?! — ženi treba, ili ti možda ne imaš kurca?« A on
uzviknu ona, zasmejav se. — E moj brajko, da ti odgovori da nešto još ima, ali da mu je kad je mali
vidiš kurčinu u našega momka, to bi ga tvo je zvalo bio, komad krmača odgrizla. Ona mu reče: »Da j bar
batom!« to što je ostalo. Utisni mi, da me želja mine!« On joj
polako utjera svu kurčinu. Bojeći se da se ne bi
kakovo zlo dogodilo, sve je rukom pipao, da neće
52 KOJOJ ŽENI VALJA GOLEM KURAC? opet iz te krv udariti. Pa kad je svršio, zapita ju
kako joj je bilo, a ona odgovori: »Da ne bude
Bio jedan vrlo zgodan momak pa imo izvanredno krmača onaj komadić odgrizla, taman bi mi dosta
golem kurac. Jednom uvati jednu curu da jebe, ali bilo!«
ka
nijed umrla.
joj je, veli, utjero,
On joj dade udari
mnogoiz novaca
nje krv,dadagaona malo
ne tuži.
Danas, sjutra, taj se momak ne smjedne ženiti, 53 NIJE PIČKA LED
dok ga ljudi počmu nagoniti da se ženi, a on reče da
se on ne smije oženiti, jer da mu je golem kurac pa Bio jedan čoban na glasu da je u njega izvanredno
da bi ona odmah umrla kojoj bi on sav kurac utjero. veliki kurac. U tom selu bila jedna snaša, ko ja je če-
Jedan njegov prijatelj bio pametan pa mu reče da on sto pomišljala da joj je da ogleda kurac toga čoeka,
ode na vodu kad djevojke budu prale pranje i jer joj se činilo da je u njezinog čoeka kurac sasvim
uzdignu nogavice pa neka gleda u koje je cure kratak pa da joj ne more udovoljiti i dovatiti gdje
debela noga u listu ko njegova gore u butu. Da onu treba.
slobodno uzme, da će on svu odgovornost primiti na Jednom ispane joj prilika; išla je iz čaršije sama
se, ako što toj curi bude. kući, dok ju taj čoek stigne pa će ona s njime kroz
On ga posluša, ode na vodu i begeniše jednu i jednu šumu. Odmah su uzeli razgovarati te ga ona
guzatu i pičatu. On ju odmah zaprosi, ali pošto je zapita: »Bogati, je li u tebe tako golem kurac ko što
ona bila vukarska, a on gazda, ona mu ne čedne svijet kaže?« On joj pokaže, a ona reče: »Uh, koli-
vj erov at i da bi on nju uzeo. On joj , kad je video da ki je! Na moju dušu, ja ga ne bi smila već polovicu
[ ] [37]
u se pustiti!« On oko nje, već kad ga je vidila, da mu 55 CRNOGORAC ZARAĐI VAO KURCEM
bar malo dade, a ona reče: »Hoću, ako ćeš na po nje-
ga nabiti gužvu pa samo do one gužve ugurati!« On Išao neki mlad, kršan Crnogorac po Stambolu
odmah isuče gužvu, nabije na po kurca i podigne sna- tražeći kakvoga bilo rada da se zahrani. Idući po
ši noge i sjari joj sav kurac, jer kad je žegnuo, gužva j a d u pripiša mu se te stane na jednu poljanu i
je odma spala do muda, a snaša popipa rukom pa će počne mokriti. Opazi ga jedan star Turčin pa kad
reći: »Na moju dušu, ode sav! Evo gužvice kraj moje \ide koliki mu je ud, začudi se. Uto mu i mladić
guzice. Ja nikad nisam mislila da bi ja toliku silu u se priđe, i zapita ga da li bi mu imao kakva posla da
primila!« A on joj reče: »Bježi, bona, nije pička led
da puca, već koža pa se rasteže!« dade.
mladićTurčin
i ličit, gareče
pogleda
mu smešeći
i videćise:ga gde je zgodan
— Sto je tebi nužno da radiš kad si tako naočit i
kad imaš tako dobar alat!
54 ŽENSKE POMAMNE NA KURAC — A što mi to vredi, aga? — uzdahnu snuždeno
Bio nekakav siromah mladić pa izišao te prosio. Crnogorac.
Proseći dode pred jedan veliki dućan. Gazda od -— Slušaj što ću ti kazati. Vidiš one pendžere po
dućana mu rekne da nije lepo da on mlad i zdrav kućama što su žicom pretkani? A digod vidiš, to znaj
prosi. »Pa ne mogu da nađem posl a«, rekne mladić. da su tu haremi i da su u njima bule. Pa čim vidiš da
»Kad si tako mlad i zdrav, tebi posao i ne treba, već se neko miče na pendžeru, a ti ga izvadi i pomokri
pođi po varoši pa gde na prozoru vidiš ženskinje, a ti se, tek da ti ga vide. Pa posle ne beri brige, biće para
izvadi kurac i učini se da mokriš pa da vidiš kao kiše. Hoćeš li?«
novaca!« — Kako da ne bi, dragi aga, nemam ni preb ijen e
pare, a niti sam sinoć večerao ni danas ručao!
Mladić
kućom spaziseonzablagodari i otidne.
da na prozoru stoje tri Pred jednom
ženskinje. On — E, dobr o mladiću — produži Turčin —- učini
izvadi kurac i one ga spaze pa ga zovnu i on pojebe kao što sam ti kazao, ali ti evo najpre ove dve
sve tri, sve ponajedno jednu od druge, a svaka ga medžedije pa se odeni malo pobolje i nahrani, pa što
bogato obdari. On ih je i da lje je bav ao i one su ga i dobiješ para da delimo. A naći ćemo se opet sutra
dalje obdarivale. na ovom mestu!
Posle nekog vremena vidi trgovac mladića preo- Mladić pristane drage volje, primi pare, nabavi
buč ena i u svemu zadovoljna pa će ga upitati: »Kako lepšeg odela, nahrani se dobro pa zađe po sokacima.
to bi?« »Onako ko što si me ti naučio.« »A gde je ta Kad dode u jedan sklonitiji sokak, opazi gde ga neko
kuća u koju te pozvaše? »Tu i tu« odgovori mu gleda sa pendžera pretkanog žicom pa odmah učini
mladić i kaza i koje su ženskinje, a to je bila kako mu je kazao stari Turčin. Izvadi ga i poče da
trgovčeva žena, kći i sluškinja. Čuvši to, trgovac mu mokri. Tek što se je pomokrio, a vrata se na istoj
rekne: »E, sad treba j oš i mene da po jebeš, pa će kući otvoriše i pojavi se neka ostarija bula pa mahnu
onda svi u toj kući biti jebani!« na nj rukom da dođe. On dođe bliže, a bula mu
šapnu:
— Hajde gore. Zove te moja hanuma!
Crnogorac pode i kad iziđoše na gornji boj, ona
otvori vrata i pusti ga u jednu vrlo lepo nameštenu
[ ] [ ]
sobu. Pred njim se na divanu izvalila lepa mlada što se je bio uortačio sa Crnogorcem pa upita gde se
bula samo u košulji, kroz koju se providilo belo ;
e deo Crnogorac.
njeno telo. Odmah se sporazumeše i pošto površi s Bula se pravdaše da nije ni videla nikakvog
njom dva-tri puta posla, ona ga obdari sa nekoliko Crnogorca, ali joj Turčin ne poverova, već ispretura
medžedija i on ode, obećav da će sutradan opet celu kuću, ali uzaman. Crnogorca nigde ne nade.
doći. Pošto je tako uzalud tražio, pomisli da nije možda
Kad dode na ugovoreno mesto, zateče već Turči- pogrešio i da je može biti Crnogorac bio u nekoj
na gde ga čeka. drugoj kući koja liči na njegovu. Stoga se ostavi
-— Šta bi — upita ga Turčin — nađe li što? daljeg traganja i ode u kavanu, rešen da sačeka
stan— —Prođoh
da ne može
bome bolje
— odgovori
biti! Crnogorac rado-, Crnogorca
doista bio na
kodurečenom mestuilii da
njegove bule na se uveri da
drugom li je
nekom
— Je li bilo ćara? mestu.
— Jeste bome, te kolko još! — odgovori Crno- Dok je on bio u kavani, bula izvede Crnogorca iz
gorac i pokaza medžedije. onih asura i površiše nekoliko puta posao radi
Prebrajaše i dođe svakome po pet. kojega su se sastali. Ona ga obdari još bogatije no
— A gde si to bio? — seti se Turčin da upita. prvi put, kolko što se je još bolje pokazao, toliko iz
Crnogorac mu potanko opisa sokak i kuću gde je pretrpljenog straha. I Crnogorac ode trogubo zado-
bio s bulom i Turčin na velike sv oj e ja de vide da je voljan, jer em se nauživao kod lepe bule, em dobio
Crnogorac bio u njegovoj kući i smotao njegovu novaca, em još izbavio život, koji mu je bio u
bulu. To mu je bilo utoliko nepr ijat ni je što je sam opasnosti.
dao Crnogorcu takav savet. I mada Crnogorac za sve Kad se na ugovorenom mestu nade opet sa
to nije bio kriv ni najmanje, Turčin beše ipak ljut na Turčinom, ovaj se isprva obradova, kad vide da mu
nj, tako da bi ga smoždio, kad bi mogao. je dobit danas još veća nego juče, ali se brzo
— A misliš li opet tamo ići i kad? — upita
Turčin. sneveseli a u isto vreme i ražljuti kad mu Crnogorac
ispriča da ga Turčin umalo nije zatekao i umalo da
Crnogorac i ne sanjajući šta je u stvari, odgovori nije izgubio glavu, da ga nije bula sakrila.
da je obećao buli da će joj doći opet sutra u isto Sad je Turčin već bio potpuno uveren da Crnogo-
doba. rac nije bio ni na kom drugom mestu, nego baš kod
— Idi, idi — reče Turčin — neka ti je sa srećom njegove bule, ali ga je kopkalo gde ga je bula mogla
a sutra da budeš opet ovde, da mi pričaš kako si sakriti, kad ga je on tražio po celoj kući pa ga nije
prošao! mogao naći i stoga upita:
— Dobro, aga, doći ću nasigurno! — A gde te sakri bula, kad jo j dođe muž?!
Sutradan se Crnogorac opet uputi buli, ali taman — Zavi me u neke asure — odgovori Crnogorac
što je lego s njom, kad najedanput zakuca silno na — što su stajale dupke u jednom budžaku. Turčin je
vrata njen muž. Ona ti brže skoči pa sakr ij e tumarao po celoj kući i sve ispreturao, ali se ne seti
Crnogorca u neke asure koje su neravzijene dupke asura.
stajale u jednom budžaku, pa zatim otvori mužu
vrata. — liE,opet
misliš dobro, dobro. Sreća ti je bila na ruci. A
ići buli?
Ulete besan Turčin sa isukanom sabljom, onaj isti
[0] [41]
— Pa reka o sam jo j sutra doći opet — odgovori jedan sanduk pa ga zaključa, a ključ uzme seb i pa
Crnogorac. stane zapomagati.
—- A zar se ne bojiš Turčina? Čuvši Turčin iz dvorišta njeno zapomaganje,
— A što da ga se bojim? Sakriće mene bula sažali se setiv se njene mladosti i lepote pa ustrča uz
opet, pa me on neće naći! basamke da nj u ba r spase. Ali ona rnu se ne dade da
— E, hajde, neka ti je sa srećom! — reče je snese, već mu pokaza on aj sanduk u kome je bio
Turčin, oprosti se s Crnogorcem i ode. Crnogorac i reče:
Sutradan Crnogorac doista ode opet buli. Ali tek
što su počeli da se miluju, zakuca opet Turčin na — Ak o hoćeš da mi spasiš, eno što je meni kao
vrata vičućipod
Crnogorca bulujedno
da mu otvori.
korito Bula skoči
u saračani pa iotvori
sakri ženskoj
Tamo su strani najmilije,
mi adidari, a tikošulje
svilene iznesii najlepše
onaj sanduk.
moje
Turčinu vrata. odelo!
Turčin ulete s golom sabljom i potrča pravo onim Turčin se već bio prilično razladio od svoje
asurama pa ih sabljom iseče na komade, ali u njima ljubomore i počeo da se kaje što je upalio kuću i
ne beše Crnogorca. Uzalud je preturao celu kuću, načinio toliku grdnu štetu, pa je i sam bio voljan da
od Crnogorca nigde ni traga ni glasa! Posramljen što štogod spase od plamena.
je učinio toliku huku i buku a ne našao nikoga, ode Bula pode napred, a on za njom noseći Crnogor-
opet u kavanu, misleći da Crnogorac može biti toga ca u sanduku. Kad su sišli dole, ona ga posla opet u
dana nije ni bio kod njegove bule. sobu da joj izbavi još neke stvari od požara. 1 dok se
Kad se sastadoše na mestu gde su se obično Turčin oko toga zabavio, ona otključa sanduk i
sastajali, Crnogorac kaza Turčinu da je opet bio kod pusti Crnogorca.
bule, da je Turčin opet dolazio i tražio ga po Turčin je mislio da je Crnogorac izgoreo u kući,
asurama i po celoj kući, ali ga ne našao te je otišao ali da bi se još bolje uverio, dođe na mesto gde su se
ljut u kavanu,
saračani i da jea po
on je bio skriven
odlasku pod koritom
Turčinovom produžiou sastajali i kako se začudi kad ugleda Crnogorca
zdrava i čitava pa čak i nesmuđena!
milovanje s bulom. Najzad reče da mu je bula dala — Kako ti prođe kod bule? — upita Turčin.
toga puta više novaca no oba puta ranije. — Pa nisam baš najb olje . Umal ne pogiboh!
Kad podcliše pare, upita Turčin Crnogorca da li — Kako to? — upita Turčin.
opet misli ići buli. Crnogorac reče da je obećao i da — Eto kako. Dođe onom Turčinu neka luda
će otići sutra opet. pamet pa zapali svoju rođenu kuću i izgoreli bi živi i
Kad se rastadoše, Turčin stade premišljati šta će i ja i bula, da ne dode Turčin te me sam iznese iz
kako će. Reši se da zapali kuću pa nek izgori i ona vatre!
nevernica i njen jaran. — Zar te baš sam ona j Turčin izbavio iz vatr e?!
Sutradan Crnogorac po običaju beše došao i Kako je to moglo biti?
započeo da se ljubi s bulom, kad ujedanput opaziše — Eto tako. Ja sam bio u sanduku pa kad je
da je vatra obuzela svu kuću. Odmah se setiše da je došao da nju izbavi, ona mu reče da snese prvo
pamet
to učinio
opetnjen
setimuž
lukavstvu.
u ljubomori
Strpa svojoj.
ti ona Ali
Crnogorca
se ženska
u sanduk.
sam bio Turčin
i iznesejemelepo posluša,
iz vatre. uprti
Posle mesanduk u komei
bula otključa
[ ] [ ]
pusti i bogato me obdari novcem, kako nikad još zagazi u vodu i pregne se da ispire haljine, opazi joj
dosad nije. Evo doneo sam pare da delimo! — hodža odostraga pičku.
-— Čuješ, sinko! Uzmi ti te pare sam, ali mi — Boga ti, čija ti je to pička otraga? — upita je
obećaj da nećeš više dolaziti toj buli. Vidiš, čovek je hodža.
zbog tebe upalio svoju rođenu kuću. Grehota bi bilo — Komšinka vlahinja pošla u crkvu, pa jo j je,
nagoniti ga da učini još štogod gore. Nego se ti lepo veli, grehota nositi, nego je ostavila u mene, dok se
obrni na drugu stranu. Pa što zaradiš, neka je samo '.Tati. Nego znaš šta? Zovni Ibru sa dno sela, neka
tvoje. Ne moraš više sa mnom deliti! izjebe vlašku pizdu! Sevap je!
Črnogorac pristane utoliko pre što se i njemu Hodža jedva dočeka pa časkom trknu po Ibru, a
dosadilo već ulaziti
tako se rastade iz jedne
s Turčinom i neopasnosti u drugu.
sluteći koliko mu jeI ovaj jošsprijed
proso brže dođe i naguli
pa gleda i viče:hodžinicu
»Čuvaj, otraga. Hodža
brate Ibro, ne
nesreće učinio slušajući njegove vlastite savete. svrni u moju, a vlašku jebi koliko ti drago!«
— Ne boj se, hodža, ne bo j s e ! — odgovori Ibro
i namiri sve troma ćeif.
56 HODŽA I VLAŠKA PIZDA
Bio nekakav hodža malo udaren mokrijem oboj- 57 MERILI SMO KURČEVE
kom po glavi — suludast — a uz to još veoma
ljubomoran. Jednom se sastaše više njih u kahvi pa Zadržao se čovek malo duže u čaršiji te čim stiže
od velike besposlice nijesu znali, šta će, nego počmu kući, žena ga upita:
kurce mjeriti. Da bi mjera što tačnija bila, uzmu — Što si se, čoveče, toliko zab avi o?
hodžin čibuk i zarežu svačiju mjeru kurca. — Mahni me se, ženo. Bio sam na važnom
Kad hodža dođe kući, opazi mu žena zarezotine poslu!
po čibuku na
zarezotine pa čibuku?
će ga upitati:
— Hodža — Kakve su to tolike
nije s početka htio — Kakvom? — produžuje radoznala žena.
— Merili smo kurčeve, jer je tako vlast naredila
kazati, ali kad žena navali, on joj sve ispriča. te da se zna u koga je najveći.
— Pa čiji je ovo najkraći? — Pa u koga je najveći? — produžuje pitati
— Bogme moj! — odgovori hodža. radoznala žena.
— A, i vidi se gospodski soj ! — pa poče ljubiti — U našega komši je Milovana — odgovara muž
ono mjesto na čibuku gdje mjera hodžina kurca i time za onda namiri radoznalu ženu.
obilježena. Hodži to bijaše veoma drago, ali žena ko Prošlo je više vremena od toga zanimljivog
žena nastavi pitanje: razgovora između čoveka i žene. Iako se je žena
— A čiji je ovo najduži? činila da je bila zadovoljna i umirena odgovorom
— Ibre sa dno sela! svoga muža, opet u sebi neprestano krojaše plan na
— A, vidi se, magareći soj, pas mu majku koji će način ona moći i na delu da vidi taj najveći
njegovu!
kurac, a po zgodnoj prilici i da ga malo okuša.
Do nekoliko dana pođe hođžinica na vodu da
ispira haljine. Hodža pođe s njome pa kad ona se Nije prošlo mnogo od ženinog čekanja i želja joj
ispuni.
Jednoga dana kad je muž sa punima kolima žita
[ ] [45]
otišao u vodenicu da samelje žito i brašno napravi, kurac, koji je bio pošteno dugačak. On upita: »Vidiš
njegova žena zgotovi dobar kačamak (vlaška ma- ".i štogod?« Ona odgovori: »Vidim!« — »Vidiš?
maljuga) i skuva slatkoga mleka pa pozove komšiju Imam ja još devet rifi kod kuće!« odgovori on.
Milovana da se malo prihvate.
Pre nego što su počeli jesti, žena predloži da onaj
ko se pokaplje mlekom da bude jeban i čim se to 59 MUDA
uglavi, ona se pokapa te je komšija Milovan po
ugovoru odmah izjebe. Išla jednom dva Ličana kroz grad i opazila lijepo,
Tek što je komšija Milovan svršio posao i hteo i bijelo djevojče na prozoru. — Kako to — zapita
žene.
dalje Kako
jesti kačamaka
je bila velika
s mlekom,
navalica uetovodenici
ti čoveka
te bione
na edantako
smo od njih
crni?— da je ova djevojka tako bijela, a mi
njega došao red tek posle dva dana, on ostavio žito i — E znaš, brate — nato će drugi — to ti je zato,
vratio se kući. •er mi uvijek hodamo po suncu, a ova djevojka je
Kad žena ču da joj muž dolazi, ona komšiju uvijek u hladu.
Milovana brzo sakri u vunu, koju je u sobi češljala. — E dakako — reče prvi — i moja muda su
Kad umoreni muž po pozivu ženinom poče jesti uvijek u hladu, pa su ipak crna!
mleka, mali mu sinčić primeti: »Tata, tata, pazi, da
se ne pokaplješ, jer će i tebe da jebe čiča Milovan
kao i nanu!« i ispriča dalje ocu sve što je video. 60 OSLANJALO SE JEDNO NA DRUGO
Zaprepašćen muž seti se svoje pogreške i pozva
komšiju da iz vune iziđe, rekavši: »Iziđi, prijatelju, Bio jedan čovek i mada nije bio mnogo star niti
nisi ti ništa kriv, već ja koji sam se takvom šalom sa ie bio hrđavog zdravlja i mada mu je i žena bila još
že.norn šalio!« mlada i zgodna, opet nije imao dece. Dođe rat i on
morade u vojsku. U bici jednoj bude ranjen i to
veoma opasno. Tane od pušk e od bije mu je dn o jaje.
58 PREDUGAČAK KURAC Doktori mu kojekako zašiju mošnice i počnu ga
lečiti. Blagodareći njihovoj veštirti i njegovoj snazi,
Bio momak za ženidbu, a bio običaj da istom čovek se izleći i po svršetku rata dođe s jednim
onda kad bude za ženidbu dobije gaće. Majka tog jaje to m. Ne prođe mnogo, a žena mu rodi sina.
momka kupi dvan aest rifi platna te mu sa tri rifa Seljani, koji su znali da mu je u ratu odbijeno
napravi gaće a devet ostane. Momak kad dođe jedno jaje, up ita ju ga kako je to moguće da on nij e
djevojci, digne gornju haljinu toliko da se vide gaće. mogao da napravi dete sa dva jajeta, a sad sa
Kad je taj momak išao u grad, stigne ga u šumi jednim pa odmah muško.
sranje, a on skine gaće, objesi na granu te se pošteno — E, pa nij e to nikako čudo — odgovori čovek.
isere pa zaboravi gaće te ode bez gaća u grad k — Dok su bila dva, kad je valjalo graditi, oslanjalo
djevojci. se jedno na drugo, a sad je samo jedno pa nema na
Kaci»Vidiš
upita: je došao k njoj digne
li štogod?« malo
(Naime gornju
gaće). Onahaljinu
kaže date kog da se osloni, već zapne samo!
ne vidi. Jedanput digne tako visoko da se vidio
[ ] [ ]
61 ČOVEK IZGUBIO OBA MUDA zvali da prilegne malo, ne bi li mu bilo lakše, nikako
se nije hteo dići, već se izgovarao da mu je tako
Išo muž sa ženom pa došli do reke. Žena sedne i lakše. Najzad ga počeše muda toliko boleti da nije
počne da se izuva te da pregazi, a mužu nije do mogao više izdržati bol pa prežali sramotu i kaza
gaženja te namisli kako da prevari ženu da ga svoju muku.
prenese. — Znaš šta je, ženo! — kaže — ja ne Poskočiše šuraci, donesoše sekiru te smakoše
smem da gazim! — Što? — Kad god gazim, ohlade obruče, ali se pusta duga, na kojoj je bila rupa od
mi se muda pa ne mogu posle nikako da jebem! — vranja, prilepila zetu uz stražnjicu pa nikako da se
Ama istina? — Istina, što da te lažem! — Pa onda skine. Te onako zbunjen, ne smejući od stida nikom
nemoj ni da
prenesem! gaziš —
— Uzme ga kaže
ona nažena
leda—pahajde da Ali
zagazi. te ni u oči, kidnu na vrata i pobeže s dugom pravo
kući.
mužu ne da davo mira, hoće malo da je plaši pa Dugo nije smeo ići od sramote u tazbinu, ali kad
poneo dva kamenčića i kad su bili malo zamakli u jednom žena navali na nj da ode malo u rod, on se
vodu, pusti jedan te bučne. — Šta bi to, mužu? — nakani, ali s teškim srcem. Došav do kuće svojega
trgne se žena. — Eto šta, pade mi jedno mudo! — tasta priđe uz kuću i poče da osluškuje da li se još
Pa sad šta da radimo, čuvaj bar ono drugo! — Dodu govori o njegovoj bruci ili su je već zaboravili.
do najdubljeg mesta. Muž opet spusti kamenčić — Najedanput ču gde mu tašta reče:
buć! — Šta bi sad, mužu? — Pade, ženo, i ono
drugo! — Ta šta ćeš mi onda i ti? — kaže žena pa ti — Ama nema nam odavna zeta . . .
njega s leda pljus u vodu. — Otkad odnese onu dugu na mudima, moje ga
oči ne videše! — odgovori tast.
Kad ču zet da se njegova bruka nije zaboravila,
vrati se kući i nikad se više ne usudi da ide u
62 NAGRAJISAO ZET U TAZBINI tazbinu.
Došao zet u tazbinu sam, jer mu žena nije bila
najboljeg zdravlja. Kad su posedali oko vatre, njemu 63 KILONJA
se učini ponajzgodnije da sedne na jedno bure. Na
buretu nije bilo vran ja, već je rupa zjapila. Među- Svadiće se Sinjanin s pratrom i onako će mu u
tim, zetu se bile iscepale gaće pa kako je sedio blizu ljutini: »Muči, kilavi kilavče!« Nato će pratar:
vatre, muda mu se razgreju, opuste i propadnu kroz »Nijesam znao da ti je tako brzo to kazala žena!«
rupu. Uzalud je se pomicao i tamo i amo, da ih
izvuče, nije mogao i što se je više napinjao i što se
više on mučio ok o toga, muda su mu sve više oticala 64 ŽIVILE NAŠE PICE RADOSNICE!
i sve ih je teže bilo iščupati iz one nesrećne rupe na
buretu. Bio pir pa se sastalo mnogo svijeta. Običaj je da
Dođe vreme i večeri, pozvaše naravno i njega, ali se sofre postave mušk e i ženske jedna pored druge.
on
da se niještamogao
kaže je u maći
stvari od
te bureta,
se počea od
sramota
mukegaprevijati
je bilo Kad su se već pirdžije ponapile i zdravice obredale,
ustane jedan pa će nazdraviti: »Ja dižem ovu čašu u
pretvarajući se da ga zavija u stomaku. Uzalud su ga
[ ] [49]
zdravlje naši kuraca, naši junaka! Naši lijepi kurči, već da čeka doklen i oni budu gotovi pa da idu u
naši lijepi junaci živili!« društvu, ali ona ne čedne čekati, veće ode bez nji.
Onda ustane za drugom sofrom jedna žena pa će Kad su jajca bila gotova, polako se niz brdo
nazdraviti: koturaju, ali u pol puta nadu pičić gdje joj se noga
»I ja dižem ovu čašu za zdravlje naši lijepi pica, skliznula. Ona se zavalila i ne more da ustane te
naši radosnica! Bog i poživi mnogo i dugo! Šta su stane jajca moliti da ju dignu, ali ona joj odgovori:
vaši kurči prema našim lijepim picama, našim »Neka, neka, mi smo tebi govorili da idemo u
radosnicama? Vaši su kurči kukavci. Istom kad društvu, ali si se ti požurila da se pokažeš kako si
poleti na naše pice, jeste li ga vidile kako se junači? valjana. Ja te neću dignuti!« I jajc a ot koturaju se
Zasuko
kad doleti
rukave,
našojkolijepoj
bi reko,pici,
bogzna
našojkakav
radosnici,
je junak,
onaa dalje.
MaloPičić zagrozi
zatim naiđeimkurčić
se da i će im pičić
nađe se osvetiti.
gdje se je
istom zine, a on uleti u nju, kanda ga niti bilo nije!
On kad vidi šta od njeg bi i kako se osramoti, stane zavalila. Ona ga zamoli da ju digne, a on odmah
pljuvati pa se pokunji osramoćen i pobjegne. Živile priskoči i podigne ju, a ona mu se zahvali govoreći:
naše pice radosnice!« »Hvala ti, dragi kurčiću. Ja ćemo i ti ostati uvijek u
prijateljstvu. Moja je kuća uvijek tebi otvorena. Kad
goda hoćeš, moreš u moju kuću ući i da ne kucaš na
vratim, ali te molim kada u kuću pođeš, skini kapu,
65 O POZDINU DNU jer unutra niđe klina ne ima gdje bi mogao kapu
objesiti, a jajca neka kucaju na mome pragu koliko
Dvi žene prale pranje i svadile se pa će jedna goda hoće, nikada u moju kuću ući neće!«
drugoj reći: »Šuti, raspijo jedna! Ako uzmem ovu Tako sada biva da kurčić more ići u pičić, a da na
praklječu, razbiću ti pizdino dno!« vratim ne kuca, a jajca istom dođu na vrata, kucaju
Ja kao žandar slušo pa posije zapitam one snaše
da mi kaže koje je pizdino dno, kad ga ona more iotvori.
kucaju, ali badava, pičić im nikada neće vrata da
razbiti, a ona se uvati rukom na vrh glave i reče:
»Evo ovo!« Ja joj reknem: »Daklem ne ima pizda
dna, nego na vrh glave?« a ona reče: »Ne ima, 67 VRAG I VRAŽICA
gospodine!«
Pode vam jednom vrag svojom ženom u svijet,
vrag se pretvorio u miša, a vražica u spodobi žabe.
66 KAKO JE IŠO PIČIĆ, KURČIĆ I JAJA U Bilo veče a oni u birtiju, da će tamo noćiti. Uvukoše
DRVA se kradomice u kuhinju, gdje je bila lijepa i
milosrdna kuharica. Zamisli se nekako ta kuharica
Ono su išli pičić, kurčić i jajca u drva. Pičić pa zasmrdila pečenje. »Oh«, zaviče gazda, »što si to
najprvi sabere granja (breme drva), uprti i pođe napravila! Vragovi u te uljezi!« »E, pa dobro«,
kući, a jajca joj reku: »Zar si ti, pico, već nakupila progovori tad tiho vrag svojoj ženi, »tč ćemo se
drva
nisami hoćeš
lijena da
ko ideš
vi. kući!« A ona
Ja idem, reče:
neka »Dabome,
vide ja
kod kuće držati!« »A kako?« zapita vražica. »Ti si«, odgovori
joj sup rug, »žaba, ti ćeš u pizdu, tamo je li jepo
kako sam ja valjana!« Oni ju zamole da ne ide sama,
[ ] [ ]
mokro, a ja ću u guzicu, ja volim suho!« Učiniše i mogao da svrši, već razvukao, koliko bi lulu ispušio.
prospaše. Sjutradan urane putnici i pođu putovati, ali svi
Ujutro zapita vražica svoga supruga: »No, kako si ramlju. Onda će upitati žaba buhe: »Kako je tebi na
spavao, slatki moj muže?« »Zlo, ženo, zlo!« odvrati konaku bilo?« A ona reče: »Ne pitaj! Ja istom se
miš ozbiljno. »Zaspao sam«, veli, »pa sanjao da sam smirila, da se odmorim, a ono se dvije gore slomiše
negdje u vrućoj zemlji pa da onaj vrući vjetar puše pa na mene! Malo me nisu ugnječile!« Onda reče
pa da same mirise nosi. Ali se ja probudim, a to miš: »Ništa je to, ali ja cijelu noć nisam mogao
puhalo u mom stanu sve gore i gore, svaki čas me zaspati od velikog straha. Došo nekakav pa uzeo
hćio vjetar odnijeti. Pa nije ni mirisao, da mu sveca, dva malja pa udri u vrata. Sreća, što su tvrda bila.
već je smrdio!« »Hu« veli, »j oš mi je sada pun nos Mogo je i unutra provaliti!« (To su bila muda.) —
dima! A kako je tebi bilo, ljubice mila?« »Bome Onda žaba reče: »E moj dragi, ništa je to, ali teško
meni malne gorje. Jedva sam ti zaspala, kad al eto je meni bilo! Ok o pol noći dođe neko pa kolcom
neki pijanac na vrata, pa nekakvu veliku i debelu gurni me, gurni iz jednog budžaka u drugi pa
štanjgu zaturi u moj stan. Tad on mene počeo bosti i najposle mi pune oči napljuva!«
trkat, da su mi sva rebra pucala. Ja se vijem amo
tamo — čim se više vijem, tim on više bode u me —
o, sve me džigerice bole! Pa kad me je svu bio 69 VLAŽAN STAN
sprebo, magarac, mesto da doma ide, to se na koncu
još zblju je na me! O da mu krst nj eg ov ! I to ti je išlo Jedan gospodin stanovaše kod neke ženske s
tako tri puta dojutra! Hu, na pol sam mrtva!« »Haj, kojom živiše u nedozvoljenim odnošajima, to jest,
haj«, veli vrag, »bježmo iz te kuće pa nejdimo nikad koju gn jebaše. I s istog razloga kao njen ljubavnik
više medu noge. Tamo ne ima ni vrag mira!« ne plaćaše niti stana niti ostaloga. Ali posle izvesnog
vremena
kome dotle on nađe
beše sebi mlađuništa.
ne platio curu iStoga
iseli seseiz njegova
stana u
68 ŽABA, MIŠ I BUHA U SNAŠE prva Ijubaznica naljuti, jer beše uvređena što ju je
ovaj napustio i tuži ga sudu za kiriju.
Ono se jednom združe žaba, miš i buha pa su Sud pozove istog gospodina i zapita ga što on ne
putovali. Vele da su išli na ćabu. Zateče ih noć u plati ženi stana. Gospodin reče: »Stan je star, vrlo
jedn ome selu. Onda se dogovore gdje će noćiti. Udu prostran i vlažan pa stoga neću ni da platim!« Ali
u jednu kuću, a tu je bila sama jedna snaša, ležala žena odgovori: »Ako je stan star, on se nije trebao
pokraj vatre. Onda rekne buha: »Ja idem snaši u useljavati, a kuća nije suviše prostrana, no je on
bručke. Biće mi toplo i li je po!« — Onda reče žaba: malo nameštaja za istu imao, a vlažna mora biti
»Ja idem se zavući snaši u pizdu. Biće mi mokro, stoga što je on u istoj često ne samo pljuvao nego i
toplo, i lijepo!« A miš reče: »Valaj. idem i ja u bl juva o! « (Pod stanom razume se pizda a stari stan
guzicu. Biće i meni lijepo. Neću se bojati mačke pa — stara pizda, prostran stan — široka pizda a
se mogu bez straha odmarati!« — Tako se rastanu. vlažan stan — vlažna pizda, malo name št aj a — mali
Oko pol noći dode čovjek one snaše malo kurac, bljuvao — svršavao). Ko ima sada pravo na
nakresan, uvati snašu, digne noge pa stane, što kažu, sudu?
biber tucati. Pa kako je bio pri piću, ni je odmah
[ ] [ ]
70 DOBRO MU ODGOVORILA pičku. Gledajući je tako poduže, njemu se kurac

podiže te poče sir sa peškira da mu pada na zemlju.
Momak ležao u travi baš na obali Timoka pa ga Tada upita strinu:
zaklopila trava sa sviju strana, tako da se nije iz — Aj , mori strino, šta ti je to med nogama?
trave video. Lepa jedna devojka prema njemu poče — Vuk! — odgovori ona.
da gazi Timok, pa što voda dublja, to je ona sve više — Pokri ga, u usta ga njegov a jebem , sve mi
zadizala košulju, dok joj voda ne okvasi već svu kurac sirenje rasturi! — odgovori na to čobanin i
zgodu. Mladić je sve to gledao pa kad ona izađe na produži jesti ostatak sira.
obalu i spusti košulju, on joj iz one trave doviknu:
— Napojise liprenerazi,
Devojka je? napoji?beše joj krivo što ju je 73 UPLAŠIO SE KURCA
neko gledao obnaženu, ali se brzo pribra i odgovori:
— E, moj br ajk o, da si ti ručao, što je ona Bio u jednoj šumi aždaja pa ko bi god kroz tu
večerala, popio bi ceo Timok i opet bi bio žedan! šumu prošo, aždaja ga proždre. Onda jednom
nalegnu kroz tu šumu tri čovjeka pa jedan reče: »U
ovoj šumi ima aždaja. Mi ne smemo tud proći!« —
71 PRIČA, KAKO JE ONAJ REKO: »DE Onda drugi reče: »Vala, ja smem. Ja imam pušku pa
ZINI!« KAD JU JE JEBAVO ću ga ubiti« — A treći reče: »Vala, ja nemam ništa
nego kurac pa ću ga kurcem ubosti!«
Ašikovo jedan sa curom, pa mu se nikada ni je To aždaja sve slušao pa se poplaši od kurca, jer
dala ni dotaći. On pomisli i reče: »Valah je ova cura nije znao šta je, pa poteče bežati. Uz put sretne
poštena, ja ću ju uzeti!« i isprosi ju u oca. Uvečer ba bu pa je upita: »Je li, bako, šta je to kurac?«
kad su legli u đerdek, privati on jebavati, al mu se Baba otkrije se i pokaže pičku pa reče: »Vidiš, mene
učini pička prostrana, a čuho je i prije hrđavi je ovde kurac pr ije osamdeset godina ubo, pa jo š
glasova od te cure, pa kako će da ju izmudri? nigda nije zamladilo!« — Onda aždaja reče: »Fala
Dosjeti se i kad joj je dobro sjurio, noge digo na Bogu, kad ja zdravo uteko!« — I više nije nikad
ramena i smota ju ko teljig, reče joj: »Deder zini!« ljudi ždero.
A ona ga upita: »Što?« »Da vidim je 1 se kur ac
pomolio na usta!« A ona će mu odgovoriti: »Još ih je
bolji tute ulazilo, al se niti jeda n na usta ni je 74 SVE S PRAVDE
pomolio!«
Bio nekakav obješenjak pa dođe jednom majsto-
ru na zanat. Majstor ga upita je li igdje prije služio.
72 VUK »Jesam na sto mjesta. Gdje sam god ručao^ nijesam
večerao, a gdje sam večerao, nijesam ručao.« »A
Sedeo čobanin kraj vatre i jeo sir, koji mu na zašto?!« upita ga majstor. »Sve s pravde i istinu
peškirunjegova
mlada na krilustrina
beše. iPreko puta odopanak
nameštajući njega sedela je
na nozi govoreći.«
da vidimo!«»E, kad je s pravde, hajd e, uzeću te pa
nezgodno se beše otkrila, da joj je čobanin gledao Tu ga majstor uze pa uvečer pođoše oba
[ ] [55]
majstorovoj kući. Tu su oni večerali. Po večeri se promisli i da se dogovori sa ženom. Đavo pristane
majstoruša stane mesti mrve, a mali uprije ostrage u i čovek ode kući pa kaže ženi šta je pregovorio sa
majstorušu pa će majstoru: »Boga ti, majstore, je li đavolom.
sad ovdje ostraga u majstoruše pička?« »Boga ti, Žena se nije mnogo protivila, jer je svaka žena
sinko, jest, beli si istinu rekao, ama si u mene manje-više sklona da preda đavolu dušu, samo je
večerao, a nećeš ručati, no izdiri odma iz kuće!« valjalo izmisliti takove tri že lj e da onda kad im se
ispune, imaju svega što im treba, a sem toga valjalo
je udesiti da im đa vo ne uzme odmah dušu, već kad
75 KAKO POTREVI BAŠ TU! budu u bogatstvu i izobilju, da bar što duže požive.
Presvlačila neka žena košulju pred decom. Kako Najzad se žena, kao što to obično biva, doseti da
prvo zatraže zdravlje, drugo bogatstvo, a treća želja
je bila znojava, zastane joj čista košulja na rameni- da im bude da imaju prava na još tri želje. To se
ma, a stara se smakne niz telo te osta naga pred čoveku veoma dopadne te ode odmah, prizove
decom. đavola i kaže mu da su i on i žena pristali da mu
— A šta ti je to? -— upita najstarije dete predadu svoje duše, pošto im ispuni tri želje.
pokazav na onu zgodu ispod trbuha. — Dobro — reče đav o — koje su vam te tri
— To me je tvoj otac jednom u ljutini posekao
sekirom! — reče žena, da ne bi morala kazati deci želje?
pravu stvar. — Prva nam je želja — reče čovek — da
— Gle, molim te! — čudaše se det e — kak o budemo oboje uvek zdravi.
potrevi posred pičke? — Dobro — reče đavo — i biće te!
— Druga nam je želja da imamo sveg a što nam
je potrebno u izobilju, i novaca i bl aga i sv ega
76 NEŠTO ŠTO NI ĐAVO NE MOŽE ostalog!
ISPRAVITI — Dobro — reče đavo — imaćete i to!
— Treća nam je želja da imamo prava zahtevati
Dosadilo jednom čoveku sirotovati. Kad ruča, ne da nam još tri želje ispuniš!
večera, kad večera, ne doru čkuje, pa tako iz dana u Ova se poslednja želja ne dopade baš mnogo
dan, iz godine u godinu i nikad kraja. Seti se gde je đavolu, ali najzad pristade i na nju.
od starijih ljudi slušao da može svega imati ko preda I sad nastaše za ovoga čoveka i ženu mu sretni
đavolu dušu. Pomisli šta će mu gladna duša te poče dani. Nestade bede i siromaštva. Bili su zdravi i
u tom očajanju prizivati sotonu. Sotona se javi i imali su para i svega drugog bogatstva u izobilju.
upita ga što hoće. Čovek mu ispriča svoju bedu i Dugo je đavo čekao dok su se ovi sirotani nasitili
nemaštinu pa mu kaže da bi mu prodao dušu, kad bi bogatstva, ali mu ipak je dnog a dana dode čovek i
mu ispunio želje. reče da je došao i za one tri želje.
Sotona s drage volje pristane i kaže da će mu — Prvo moja žena želi da ima haljine kao carica,
ispuniti tri želje, ali, veli, kad mu ispuni i treću želju, a i ja tako isto!
da mu onda uzme dušu i njemu i njegovoj ženi. — A treća želja ? —- upita đavo.
Čovek se zamoli đavolu da mu da jedan dan roka da — Treća nam je želja — reče čovek — da
imamo pravo na još tri želje!
[ ] [ ]
— E, pa dokle ćete vi tako? Tome neće nikad reče da nije mogao ispraviti i upita ga da li mu žena
biti kr aja? — ljutio se davo — ali tako meni i treba. •_ma mnogo tih dlaka.
Kad ja imam sa ženama posla! — Ali pored sve — Ima puna pregršt a! — reče čovek.
ljutnje đavolu nije ostalo drugo nego da mu ispuni Đavo se zgranu i kaza čoveku:
ove dve želje i da im kao treću želju prizna pravo na — Idite od mene ob oj e! Praštam vam duše, a
jo š tri želje. ženi tvojoj reci da ovo ne može ni đavo ispraviti!
Tako su onaj čovek i žena mu živeli sve lepše i
raskošnije kazujući uvek da im je treća želja da
imaju prava na još tri želje. 77 ĐAVOLSKA ŠENICA
Imo čoek tri njive pa posije sve tri šenicom:
* * *
jednu po si je Bogu, jedn u sebi, a jedn u đavolu, da
vidi čija će bo lj e roditi. Kad bude šenica za žetvu,
Godine su tako prolazile i ovaj čovek i žena ode čoek da vidi, kad ali najbolja đavolska šenica.
počeli su da stare i imali su sve manje želja. Ali Čoek poženje Božiju i svoju šenicu, ali kad ode žeti
znajući da će im đavo uzeti duše onoga časa kad im vražiju, onda dođu đavoli i nj eg a išćeraju iz njiv e
bude ispunio sve želje, oni su je dn ak o u trećoj želji govoreći da je njijova šenica. Onda tog čoeka žena
zadržavali pravo na još tri želje. Ali naposletku nisu reče svom čoeku: »Ajde ti, čoeče, u čaršiju pa mi
imali više šta da žele i sve im se bilo već dosadilo, donesi loja i katrana, ja ću ići šenicu žeti!« Čoek je
samo su hteli da još požive, ali tu im želju đavo nije odvraća, al ona napala na nj: »Nikako, nego ajde!«
mogao ni ispuniti ni ne ispuniti, pošto to nije Čoek ode i donese loja i katrana, a žena rastopi
njegovo nego božje. loj pa namaže pletenice i napravi od nji roge pa
Najzad
želja. Čovekih seđavo saleti
i žena da kažu jer
zabrinuše, šta nisu
im jemogli
poslednja
ništa onda
ode u katranom
njivu žeti.pocrni.
Onda Uzme srp idasvuče
dode davo se gola ai
vidi šenicu,
izmisliti, dok se naposletku žena ne seti te se zagrte i kad ono al neko ženje. Kad on promotri, ne mogne
maši se rukom za onu muku te očupa jednu dlaku pa poznati šta je. Pobjegne i kaže onim drugim đavo-
je dade mužu i reče mu: lim. Oni ga upitaju šta je, a on im odgovori: »Ja ne
— Na uzmi ovo i odnesi đavolu pa mu kaži da znam!« — Đavoli oprave drugog da istera tu stvar iz
nam je poslednja želja da mi izravni sve dlake što ih njijove šenice, a ovaj kad vidi, poplaši se pa bježi! Je-
imam tu pod trbuhom, pa kad to učini, neka nam dva živ do nji dođe. Oni ga upitaju šta je tamo? a on
uzme duše, neka mu je prosto. im odgovori: »Đavo, ljudi govore da smo mi đavoli,
Ode čovek i kaže đavolu što im je poslednja želja. al da vidite ono, ono je đavo!« Oni ga zapitaju kako
Uze đavo onu dlaku među dva prsta leve ruke pa izgleda, a on rekne: »Eto kako: na glavi mu rozi, na
povuče po njoj sa dva prsta desne ruke. Dok je prsim muda, a med nogama brada!« Đavoli ne
držao dlaka je bila prava, ali čim je pusti, ona se znajući šta je, ne smjednu ništa, neg pobjegnu, a
ukovrči. Mučio se đavo ceo celcati dan sa onom žena poženje šenicu i odnese.
dlakom pa nikako da je ispravi.
Kad je uveče čovek došao po dlaku, davo mu
[ ] [59]
78 ČUDO STAROGA HODŽE On tako učini i nekoliko puta izjebe. Kada je

sjutra snaha vesela ustala i svekru kahvu đonila,
Bio je hodža i kazivali su čipčije da je svetac i da donese sin onaj rašak pa reče: »Mah, babo, rašak!
čini čudesa. Jednom će nekakvom baliji ugursuz Ja sam poso vidio, ne treba mi ga više!« A on mu
ukrasti magare, a on će ti na tužbu u petak hodži u reče: »De ti, sine, ostavi to, ako te Bog poživi,
džamiju, da mu ga kaonuti svetac pronađe. Tvoj trebaće tebi taj rašak da kurac ozdo podbačaš!«
hodža obeća da će mu ga svakako naći posije dove
pa kad je dovršio klanjanje, upitaće ovako: »Ej
Turci, kijamet će, kajte se! Kažite vašemu staromu 80 PRIČA KAKO JE ČOJEKU BILA LIJEPA
hodži
u dženetu:
sve poDina
istini,vam,
a dakoja jesevap
ukrao
učinim
magare
predSuliagi?«
svecem ŽENA
JER PA
SE MU JE ŽAODABILO
JE BOJAO JEBAVATI,
ĆE UMRETI
Na to niko ni u nos.
Pogladi hodža bijelu bradu, zakašlje se i ovako Ono se jedan oženio pa mu bila žena plaho lijepa
reče: »A kažite mi pred kijamet džanum benum, ko pa ju nije smio jebavati, jer se je bojao da neće
od vas nije jebao niti jednom u životu?« Niko ne umrijeti. Ona se venula i bila slaba. Njezine prve
reče ni besjede, a dedo će Aliaga iz ćoška džamije: drugarice, koje su se sa njome poudale, pitale ju:
»Moj lijepi hodža, osamdeset je na ravno godina da »Šta si ti tako slaba, a još ni djeteta nemaš?« A ona
su me sunetili pa hvala dobrome Alahu, ja ti ne reče: »Bome sam ja još cura. On još nije sa mnom
znam što je to, da prosti tvoj obraz, ženska prknja!« nikada ništa uradio, jer se boji ako sa mnom uradi
Nato će mudri hodža: da ću ja umrijeti. Tako me voli pa mu žao.«
— Evo ti čuda, Suliaga! Evo sam ti našao Onda ona jedna žena, njezina bivša drugarica,
izgubljeno magare! Zaulari ga i vodi ga veselo doma. njoj reče: »Ti se doklen kući dođeš razboli. Kad te
Ono je svakako magare pa ti nije potreba od
drugoga! čojek zapita
umrijeti, ako šta ti je, ne
ti lijeka a ti reci On
nađe. da će
te teboli, da gdje
pitati ćeš
će ti lijeka naći, a ti reci da u onom šupljom hrastu
na raskršću u šumi više sela imade jedan svetac, koji
79 KAKO JE OTAC NAUČIO SINA kad mu se pred zoru ode svakom lijeka kaže. A ja
J E BA VA T I ću stići prije njega pa ću se zavući u hrast pa ću
mu reći da te jebe, pa da ćeš ozdraviti!«
Oženi otac sina, ali za nekoliko dana primjeti on Tako i bude. Ona, čim je kući došla, razboli se i
na snahi da je nevesela pa upita sina za uzrok i legne, a čojek, kako ju je i onako pazio i volio,
ujedno je li on nju jebe. Sin mu se potuži da on ne zapita ju što joj je, a ona mu reče da ju plaho boli,
more jebati, jer da mu kurac skoči, prione gori za da će umrijeti ako joj lijeka ne nađe, a on ju zapita
trbuh i ukoči se ko kost pa da ne more da ude i gdje će joj lijeka naći, a ona reče: »Ja sam čula da u
pogodi u pizdu. Otac mu napravi rašak pa mu dade i toj šumi više sela na raskršću imade jedan šupo hrast
reče: »Mah ti ovi rašak pa doveče, prije nego i u njemu neki svetac, a pa kad mu se izjutra pred
počmeš
u kurac da jebeš,On
odapri. metni
će seovaj rašak inapravo
upraviti trbuh,
će onamo
stajati zoru ode i zamoli, da on svakom lijek kaže. Pa i ti,
po bogu, ako si mi rad, otiđi sjutra u zoru pa toga
pa ćeš onda moći utjerati!«
[ ] [ ]
svetog zamoli da ti lijek kaže, ali nemoj se prevariti gredelju od pluga udari tri puta kurac govoreći:
pa da blizo hrasta dođeš!« »Dušmanine jedan, ne trebaš mi ti! Meni ženu
Po noći ona se još više razboli i stane jecati. Kad umori!« I reče: »Valaj, kad mi je žena umrla, ne
je bilo u zoru, ode on na ono mj es to pa kad je tamo mogu kući da je vidim mrtvu, a vidio sam kad sam
došao zovne: »Oj sveti!« On se odazove i upita ga ju jeb o i svršio da je napolak umrla. Ja ovde više
šta hoće, a on reče: »Moja je žena jučer išla na misu neću živeti!«
ženami pa kad se je kući povratila, zabolilo ju je. Ode u šumu pa preko šume po svijetu. Tako je
Cijelu noć ječi, hoće da umre, pa te molim da mi Iuto po svijetu devet mjeseci. Na kurcu mu, kuda je
lijek kažeš!« Svetac mu odgovori: »Hajde kući pa otikom po njemu tri puta udario, narasle tri kvrge
kako dođeš, a ti jebi svoju ženu pa će ozdraviti!« A ko Jednom
tri šake. dođe on k jednoj kući i nađe jednog
on reče: »Ama, dragi sveče, ja se joj bojim da će mi
umrijeti!« A svetac odgovori: »Hidi kad ti kažem pa čovjeka gdje pravi kola i vrti trupinu, a on ga zapita
učini tako. Ako joj ne bude bolje, ti dodi opet sjutra što je tako trupina tijesna, da ne bi mogo niti kurac
k meni!« u nju. Majstor mu reče da kurac u nju svaki more, a
On se vrati kući sasvim neveseo, a žena ga upita: on reče da ne more i potegne kurac da omjeri, ali ne
» Što ti je svetac reko? « A on odgovori: »Ništa, ne mogne ni zaviriti. I tako on pođe dalje, a majstor
pitaj!« Ona reče: »Ne more biti da ti nije ništa reko. ode u kuću da zapali lulu i stane se čuditi. Žena ga
Daj mi kaži!« Onda on reče: »Ma reče mi da te zapita što se čudi, a on joj reče: »Ne pitaj, eno onaj
jebe m, ali se ja bo ji m da ćeš umri jeti !« A žena reče: čojek naiđe ovuda i reče mi da su trupine od kola
»Pa zašto ne bi? I druge se jebu pa od toga nisu tisne, da ne bi niti kurac u njih mogao, a ja mu
umrle, a eto svetac veli da će mi od toga lijek biti!« rečem da more, a on izvadi kurac, ali ne može niti
On uvati ženu za noge pa joj utjera, a ona sirota, zaviriti! Ja nikad većeg kurca vidio nisam!«
kako jesebila
radosti željna, On
onesvjesti. kadkad
joj jejesvršio,
spustioodmah
od velike
uvati Ženaje odmah
»Ono izleti
moj brat! De da
ga toga
zovi čojeka vidigai za
amo!« On viče:
zovne.
volove u plug i od e sa slugom orati. Ok o pol dana Čojek se vrati, a majstor mu reče: »Oprosti, ja te
reče on slugi da ode kući i donese ručak pa da vidi je nisam pozno. Ti si moj šura.« I dovede ga u kuću.
li ženi lakše ili je umrla pa mu reče: „Ako joj bude Žena izleti preda nj, s njim se poljubi i reče: »Već
lakše, ti ajde pjevajući, a ako je umrla, onda ajde ima toliko godina da se nismo vidili pa zar bi ti moju
plačući!« kuću proso?!« A on reče: »Valaj bi mi mrsko, pošto
Sluga ode kući. Kad on kući dođe, al žena ustala; me zet nije pozvao!« Žena odmah zakolje bipca,
od veselja se po kući razletila i spremila dobar napravi ručak i ustavi tog bajagi svog brata na
ručak. Sluga kad se povratio noseći ručak, naiđe konaku. Kad je uvečer bilo, reći će žena: »Idi ti,
ispod jedne trešnje, a djeca kako su trešnje tresla, čoječe, u drugu sobu spavati, umoran si, a ja ću se
ostao je (ustavio se) jedan kolac na granami od ovdi sa bratom razgovarati!« On ode u drugu sobu,
trešnje pa kad je sluga sa ručkom ispod trešnje a žena reče onome čojeku: »Ja sam od moga čojeka
naišao, pune vjetar i onaj kolac obori. Kolac pogodi čula da ti imaš dobar kurac, a ja sam baš kurca
ga po glavi i razbije mu glavu, a on zapomaže i stane željna. Moj čojek nije kader ništa pa sam te zato
plakati. Kad je čoek vidio da sluga pomaže i plače, zaustavila da noćas sa mnom noćiš!« — On legne s
misleći da mu je žena umrla, izvadi kurac i na njome pa kada je prvu kvrgu utjero, ona vikne:
[ ] [ ]
»Jaoj!« a čojek je iz druge sobe upita: »Što ti je, oklade. On metne kravu i tele, a oni dva vola i dođu
ženo?« A ona: »Ništa. Kaže mi brat, da mi je stariji njihovoj kući te tako snahami kažu. Onda jednu
brat umro!« Onda on po tj er a i drugu kvrgu, a ona snahu pošalju k njemu u sobu, a baba će i starac
opet jaukne, a čojek ju opet upita što joj je, a ona slušati.
reče: »Kaže mi brat, da mi je sestra umrla!« A kad Kad joj je onaj prvu kvrgu od kurca utjero, ona
joj je i treću kvrgu za tjer o, ona ototali prditi i prdekne i tako on dobije dva vola. Babi žao volova.
zapomaže: »Joj! joj! joj!« A čojek će opet: »Ma šta Okladi se da ona druga snaha neće prdnuti opet za
je tebi, ženo, noćas?« A ona ko ba jagi kroz plač jedn og vola, a on uz jaš e i na onu snahu, a kad joj je
odgovori: »Prođi me se! Kaže mi brat da mi je mati prvu kvrgu utjero, ona samo jaukne, a baba reče:
umrla!« I takospusti.
nazovi sestri onaj nekoliko puta do zore toj svojoj »Šćipi,
ona snaho,a šćipi
prdekne, kad jesnaho!« A kad
treću, ona je drugu
otatali utjero,
prdjeti, tako
Kad je bilo izjutra, ona poranila, skuhala ručak da kolika bi goda on puta zeznuo, ona bi prdeknula.
pa će još reći svome čojeku: »Ajde, čojče, da jednu Onda baba hršum na snahe: »Sram vas bilo!« veli,
kravu bratu dademo! U nas imadu četiri, a oni »ja ovako stara ne bi se bojala!« On reče da bi i ona
nemaju nikakove!« Čojek pristane i dade mu jednu prhnula, a babi žao volova pa će reći: »Evo, ne bi!«
kravu. Kad su ručali, onaj pođe i porene kravu, a Te se i ona za onog četvrtoga vola okladi.
žena reče: »Idem ja, čojče, da brata ispratim!« I Kad je onaj počeo prvu krvgu ugoniti, stane se
odu. Pošto su za brdo otišli, uvati onaj da na ona koža oko guzice natezati a guzica ispane. Onda
rastanku još jednom odrapi, a pošto se žena zadugo starac, kako je pušio lulu misleći da će i ona prhnuti,
nije vratila, on pošalje jedno dijete da vidi što mati onako vrućom lulom pritisne na guzicu, babu opeče,
radi i da ju zovne nek se vrati. a ona para zbije lulu s čibuka i baci u budžak. Baba
Kad je dijete izišlo za brdo, vidi onome materine skoči pa na starca: »Ti, dušmanu jedan! Da me ne
noge na ramenim gdje odmahuju. Ono pomisli da
mati rukom maše, vrati se kući ocu i kaže: »Bome, sprži, ja sam bila dobro šćipila, ja ne bi bila
prdnula!«
neće krava da ide pa mama maše rukama da i tele Tako on dobije još četiri vola pa potjera pred
poteramo!« Onda čojek dade dijetetu i tele, koje sobom svojoj kući, a žena kad ga je ugledala, izleti
otjera materi, a ona ga onome dade. preda nj i iznese dijete u naručju, zagrli ga i zapita
Onaj je tako gonio kravu pred sobom i sretne što je od kuće otišo, a on reče da je mislio da je ona
jedn og starca i ba bu gdje gone voz sije na na četiri umrla, a ona mu se pohvali da je ona odmah
vola. Štarac ga upita pošto je kravu uzeo, a on mu ozdravila čim ju je jebo. On joj opet sve pripovjedi
reče da je on kravu na oklad dobio. A on reče: kako je kravu i volove dobio. Pa ako su živi i sada
»Kako?« »Bome, ja se s jednim okladio. On vrgo kravu muzu, a na volovim oru.
kravu, a ja deset dukata, jer sam ja reko da svaka
ženska kad joj ja počmem sagoniti moj kurac, mora
prdeknuti, a on mi reče da njegova žena neće. I kad 81 KAKO JE OTAC I KAKO JE SIN JEBAVO
sam joj počeo ugoniti, ona prhne i ja tako dobijem
kravu!«
»Kakve jaOnda
imamćedvije
ga snahe,
ona baba
da popogledati
tri kurcai u reče:
njih Bio otac udovac i imo sina na ženidbu. On oženi
sebe i sina pa im budu svatovi jedan dan. Uvečer
nagoniš, ne bi prdnule! « On reče da bi, i tako "se sveli su obadva u đerdek. Sjutradan upita sin oca
[ ] [65]
koliko je on puta jebo, a otac reče: »Jednom, ama »Vidiš kako ova plače? Žao joj je što i nju nisi još
dobro!« A sin reče: »Ja, babo, pet puta!« Drugo jebo. Ajde i nj u jeb i!« On videći da je mokra,
jutro zapita otac sina: »Koliko si noćas puta, sine?« moradne opet na nju odzada. I tako ga je cijelu noć
A on će: »Četir puta, a ti ba bo ?« »Jednom, ama nagonila i patila. Drugu noć napopade ga opet i sve
dobro.!« Treću noć izjutra zapita otac sina koliko je
puta, a on reče: »Dva puta, a ti babo?« »Jednom, tako neko vrijeme. On postane sasvim miran i nešto
zlovoljan.
ama dobro!« Četvrti put u jutro upita otac sina, a on
reče: »Samo jednom!« On će! »I ja jednom, ama Jedno jutro izađe pred kuću rano da mokri i čuje
dobro!« gdje vuk vije, a on reče: »Biži, vuče! ako te uvati
Peto jutro upita otac sina koliko je puta jebo, a moja Mara široguza, biće tvome vijanju ko i mome
pivanju!«
on reče: »Niti jednom!« A otac reče: »Ja jednom,
ama dobro!« Taj dan izjutra izašo je mladoženja
pred kuću, a pas zavija jer je vuka osjetio, a on reče:
»Ej, moj vuče i moj šuštali kurče, i ja sam tako do 83 I BEL KONJ TUČA ZOB
jučer vijo!«
Išao jedan starac putem prema potoku gde su
cure belile platno pa ih oslovi:
82 PRIČA O ONOM ŠTO SE ZAR EKA O DA — Pomaga bog, deco!
NEĆE DRUGU UZETI ZA ŽENU VEĆ ONU — Dal ti bog, dedo!
ŠTO IMA DVI PIČKE — A, deco, bi 1 dala koja na dedu?
— Ih, dedo, ič te nej e sram! T oliko si star pa toj
zboriš!?
Ono je bio momak u selu vrlo hasi pa je, vele, sve — E, deco, i bel konj tuča zob; da nesam ništa
ručio kao
oženi, a onbak,
reče:potcikivo i pjevo.
»Šta je meni Govorili
jedna pička? mu da Ja
Ništa. se kazal vi pa rekoste: »Ja ga deda, pogolemija se, ič i
neću uzeti već onu što ima dvi pičke!« ne iska! . . .«
To se po selu čulo. U tome selu bila neka Mara
širokoguza. Ona počme sa njime ćosati i kaže mu: 84 NAŠLI MOMCI NEVINE DEVOJKE
»Ti si meni ništa. Ja imam dvi pičke!« Onda on reče:
»Daj mi pokaži pa ako budeš imala dvi pičke, ja ću Bila tri prijatelja i dogovore se, da bi još jače
te uzeti za ženu!« Ona se uzgrne i pokaže mu utvrdili svoje prijateljstvo, da se u jedan dan ožene.
sprijeda, lesne se po njoj i reče: »Evo ti jedna! Je li Nađu sva trojica lepe, dobre devojke, za koje su
ovo jedna?« Onda se okrene, naguzi se, i reče: »Je li tvrdo sva trojica držali da su nevine. Na sam dan
to druga?« On pošto se je uvjerio da ima dvi, venčanja obe ća ju se međusobno da će sutra dan
isprosi je i dovede. svaki iskreno ispričati kako je proveo prvu noć sa
Kad su legli u đerdek, ona ga zgrabi, on ju jebe. svojom mladom i da li ju je našao nevinom.
Kad je svršio, ona se naguzi, a on jebe otraga. Onda
ona jopet najtera ga da jebe onu sprida, a on reče: Sutradan Najzad
namrštena. se doistase sastanu, ali sva tri jučerašnjeg
setiše uzajamnog sumorna i
»Ne mogu više, dosta je!« A ona reče: »Daj ruku!« i obećanja i najstariji poče:
metne njego vu ruku odzada na pizdu pa reče: — Kad smo sinoć legli u bračnu postelju, ja
[ ] [ ]
malo ranije nego obično prohtelo te kaže mužu šta

htedoh da legnem na nju, ali ona mi ne dade, već se želi. Muž se branio i reče najzad:
pope na mene i reče da je tako volija! — Kako ćemo, kad deca još nisu pospala?
— Nisam ti ni ja bolje prošao — reče on aj drugi. Žena se ućuta i reši da pričeka. Kad je prošlo
— Taman ja prišao da počnem posao, a ona mi reče neko vreme, tek najstariji sinčić, koji je ležao baška
da očeknem i donese neko jastuče pa ga metu sa ostalom decom, reče polako:
poda se i reče mi da je tako mlogo bolje! — Sad možeš, tata, zaspala su deca!
— Vidim — reče onaj treći — da smo sva tri
je dn e sreće. Kad sam sinoć s nj om e legao, pomislih
da ćeštabolje
vidi biti daona
ja radim, joj će
zadignem
tek reći:malo
»Zarnoge. Kad
i ti to ona
voleš? 87 NIJE DUPLJOSANA
E, baš ste vi muški svi jednaki!« Zaženio čovek sina pa će na svadbi zapitat
prijatelja, devojkinog oca:— Prijatelje, tako ti seda
kosa i seda brada, istinu da mi kažeš, ne li ti je ćerka
85 DELA, TATA, I ŠAROVA! dupljosana? (Nije li ti kći pojebana?)
— Tako mi seda kosa i seda brada neje! —
U jednoj kući dete jednom prilikom samo nade odgovori prijatelj.
hleb i počne onako ceo hleb glodati. Ugleda ga mati — Ne podv aća j se, gazdo! (ne zalaži se) — reče
i vide da će ono tako pokvariti i izbalaviti ceo lebac, mu tiho sluga.
ote mu ga iz ruke, odlomi mu parče, kolko je
otprilike dosta moglo biti za njega, šopi ga malo po — A zašto da se ne podvaća? — uzviknu
stražnjici i ode da gleda svoj posao. Ali dete se uvređena devojka.
naljuti, baci i ono parče hleba što mu je mati dala pa — Pa zato. Ne li sam te ja dev et put dupljosal ?
udari u plač. —
— A Pa kada
znaš bre,
li podšugčo?
koš? — upita devoj ka.
Uto mu dode otac i upita ga što mu je te plače.
Dete jednako u plaču odgovori: — Salte jednuš ! — reče prkosno devoj ka.
— Otela mi mati parče hleba! — A na bači ju?
— Ćuti, ćuti, sine, ne plači! — i kako je bio — Salte dvuš! — opet će dev ojk a.
nešto raspoložen, dodade: — Jebaće tata nanu! — A u košaru?
Dete se malo umiri, utre suze i dohvati ono parče — Tad sam ti ga opliznula! (odbacila).
hleba, poče dalje da jede i onda reče još suznih Tada se nal juti sluga, izvadi kurac pa ga lupi o sto
očiju: i viknu:
— Dela, tata, i šar ova ! I on mi je juče oteo parče — Ov oj li je kurište za opliznište?
hleba! Zagledaše se na to žene pa će reći kumica:
— Toj neje za decu, toj je za kumicu i za
starosvaticu i za deversku majku, toj neje za decu!
86 POČINJI, ZASP ALA SU DECA !
Imao čovek poviše dece, a nije bio dosta imućan
te su svi spavali u jednoj sobi. Jedno veče ženi se
[69]
[68]
88 KAKO CIGO POSLA IMA da samo jedno jaje prouzrokuje decu pa tako da
Došo seljak do Cige kovača da neka mu lanac oprobamo, da ti izvadim samo jedno jaje, šat
popravi. Ciga primi se posla te se radeć prenavljao pomogne!
kao da bogzna kakvu vještinu i mudrost radi. Uto — Kako znaš, doktore — odgovori čovek —
dode Cigina žena te čučne tako da joj se minja samo spasavaj!
vidj ela. Kad je to Cigo opazio, reče se lj ak u: »Eto Doktor se dade na posao i izvadi mu jedno jaje.
vidiš, brate, imadem ti posla, da ne znam šta bi pr ije Kad se navršilo devet meseci, eto ti istoga čoveka
počeo!« Te pokazavši na ženinu pičku reče: »Gle, opet doktoru.
jedan posao radim, a drugi me već čeka! — Šta je ? — upita ga doktor.
— EjOpet dete! — odgovori
, zlosrećniče! — uknu čovek
doktor snuždeno.
— onda sam
ti izvadio ono drugo jaje, valjda koje nije ni bilo
89 JOŠ NIJE POPAD IJU uzrok deci!
— Ne znam šta je — uzdahnu čovek — nego
U jednom društvu htede jedan čovek da malo vadi i dr ugo!
glocne jednog popa, koji je bio poznat kao veliki Doktor mu izvadi i drugo jaje.
šaljivdžija, pa će reći:
— E, ljudi, imao sam već žena svake sorte, i Prođe opet devet meseci, kad eto ti opet čoveka
seljanki i trgovačkih žena i gospođa, samo još nisam doktoru.
imao popadiju! — Šta je sad? — upita doktor.
— Pa to je bar lako — odgovori pop — pošlji — Ope t dete! — reče čovek tužno.
tvoju ženu da noći sa mnom jednu noć pa ćeš sutra Doktor se zamisli pa najzad reče:
moći imati i popadiju! — E, moj prijatelju! Trebao sam ja povaditi ja ja
tvom.komšiji, a ne tebi!
90 MALA POGREŠKA 91 ČOVEK POMAŽ E ŽENI ZA VREME

POROĐAJA
Čoveku nekom dosadila deca i videći da nije u
stanju da nabavlja sve što deci u kući treba, ode Saleteo jedno veče čovek svoju ženu, ali ona
doktoru i zamoli ga da ga onesposobi za građenje nikako nije bila raspoložena pa mu se ne htede
dece. Doktor ga je odvraćao od toga i nikako nije nikako dati. Najzad se čovek naljuti pa je upita zašto
hteo da mu učini po želji. Ali naposletku, na velika da mu ne da kada je on njen muž.
navaljivanja onoga strogog čoveka, doktor najzad i
sam pomisli da je grehota pustiti čoveka da rađa — Jest — odgovori žena — lako je tebi. Ti si
decu, o kojoj se ne može pobrinuti te će biti bedna muško. Površiš posla pa ni brigeša, a ja sirota
na ovome svetu, te reče čoveku: zatrudnim pa em što se nekoliko meseci mučim
noseći čitavo bure pred sobom, moram da se
— Slušaj, prijatelju! Kad već oćeš to, neka ti
bude. Ali ja kao velim da gledamo da se prođe sa porađam,
Ti uživaš, adok
ti ni pojmiti
meni ne možeš
oči iskaču kakve su
od bolova, to na
a ni muke.
um
omanje zla. Vrlo sam često imao prilike da se uverim ti ne pada da mi koliko-toliko pomogneš!
[ ] [ ]
Čoveku se baš bilo prohtelo da pa bi privoleo Kad je već bio spremio što mu je bilo potrebnije
ženu da mu da, reče joj: za putovanje priđe mu žena i reče:
— Aj de , ženo, da uživamo pa kad dode vreme — Boga ti, odža, kad već ideš u Stambol, uzmi
porodenju i ja ću ti pomoći! mi jednu lepu šamiju. Tamo su i bolje i jevtinije
Pošto je dao tvrdu reč ženi da će doista učiniti, nego ovde!
ona mu se poda, a čovek površi posla i ne sanjajući Nastradin-odža pogleda svoju ženu pa onda hu-
šta ga čeka. knu i pođe s gavazima.
Žena doista zatrudni i kad je već osetila da je U putu naiđoše na jednu reku. Na reci su žene i
vreme poro đaja sasvim blizu, ona reče mužu: devojke belile platno pa se zagrnule do kolena. Bele
-— E, sad
— Dobr o —je reče
došločovek
vreme—daalimija pomogneš!
ne znam kako im se oneih noge,
Gledaše odža dai ne
osetimožeš
gde od
mu njih
se oka
onaj odvojiti.
pusnik
ću! v ukruti. Odža klimnu glavom pa huknu i pođe dalje s
Žena mu reče da se popne na tavan, da skine gavazima.
gaće i sedne na jednu dasku, a kroz jednu rupu, koja Kad su došli u Stambol, sultan naredi da mu se
je bila na dasci, da proturi mošnice, pošto na jp re na dovede odža. Dovedoše mu Nastradina, a sultan
njih namakne zamku od podužeg kanapa pa da joj kako ga vide upita ga:
drugi kraj toga kanapa spusti u sobu. — Jesi li ti Nastradin-odža?
Muž učini, kako mu je žena kazala, a ona, kad joj — Jest, ja sam, svetli padiša!
muž dade drugi kraj kanapa, leže u krevet, zateže — Hajd, vodite ga pa ga obesite! -— zapovedi
kanap da ne bude labav pa veza jedan kraj oko prsta sultan.
svoje noge. — Molim te, svetli padiša, dopusti mi samo da
Ne prođe mnogo, porođajni bolovi nastupiše. kažem tri reči! -— uzviknu Nastradin-odža.
Ona je ječala i prekretala se po krevetu, ali kad god — Haj d govori! — reče sultan.
se prekrenula, pošto je kanap bio zategnut, to je ona — Ti, moja žena i moj kurac jedne ste pameti!
uvek povukla i muževljeve mošnice te se i on poče — reče odža pa pode.
drati od bolova više još nego ona. Najzad čoveku — Kako to? — uzviknu sultan i zapovedi da se
dogrdi pa viknu: odža vrati. — Govori, bre, pezevenk, otkud smo ja i
— Puš taj kanap, ženo! Meni oči iskočiše! Ja niti tvoj kurac i žena tvoja jedne pameti?
ću te više jebati, niti ću ti pomagati! — Pa eto kako — reče Nastradin-odža —
dolaze tvoji gavazi da me vode tebi da me obesiš.
Žena moja sluša to i mesto da me žali što ću ni kriv
92 SVE TROJE JEDNE PAMETI ni dužan poginuti, ona mi poručuje da joj kupim
šami ju u * Carigradu! Dolazimo na reku, žene i
Dogrdili čak i padiši u Stambolu obešenjakluci i devojke bele platno pa se zadigle i kad ugledah bele
ugursuzluci, što ih je počinio Nastradin-odža pa njihove noge, moj se kurac poče da kruti, iako je
pošalje gavaze k njemu da ga dovedu u Stambol i da meni o glavi! Dolazim tebi, ti niti pitaš jesam li kriv
ga Dođu
obese. gavazi Nastradin-odžinoj kući i kažu mu ili nisam,
učinio, većniti da li sam
naređuješ kome
da me godE kakva
obese! bilosvetli
pa reci, zla
rasta su došli, nego da se spremi i da pode sa njima. padiša, po duši, zar niste svi troje jedne pameti?
[ ] [73]
Sultan se nasmeja i naredi da se Nastradin pusti od dijevojke i ona mu dade vjeru (obeća mu) da će
slobodan. on najprvi od nje dobiti, pa makar da se ona uda za
koga bilo. Tako dođe vrijeme i dijevojku isprosi i
odvede momak drugi, pa kada su momka i dijevojku
93 OFICIRSKI IZDACI u večer u derdek sveli, zatraži taj njezin čoek njezino
djevičanstvo, a ona mu rekne: »Dragi moj, ti si sada
Neki oficir imao u notesu zabeleže ne sve izdatke moj čoek i ja te volim, ali ti je ne mogu sada dati, jer
koje je činio dok je mlad bio. Pošto se oženio,, vide sam ja prije obećala tome i tome momku da ću njemu
njegova žena u tome notesu mnogih izdataka pod najprije dati. Već ti mene pusti da odem do njega da
naslovom: »Za oštrenje sablje dinara 2« pa ga upita mu se odužim.« Taj njezin čoek pušći ju bez ikakova
još: »Zar si toliko puta imao potrebu zaoštrenje prigovora, a ona izađe napolje i po noći pođe putom
sablje?!« Odgovori joj muž: »Srce drago, to su sve ka kući onoga momka što mu se je obećala, ali ju u
izdaci bili za moje telesne potrebe.« »Šta?! Zar si ti putu zgrabi hajduk i vidi da je na njojzi više struka
i za to plaćao?« upita ga ona rasrdeno, »a ja davala dukata i nakita, počme od nje otimati, a ona mu reče
svakom besplatno!« da čeka doklen mu kaže što je u stvari i sve mu
ispriča i reče da ju čeka dok se ona od obećanog
vrati, pa onda da može raditi od nj e šta mu volja. On
94 KADIJA I TRI BRATA čuvši da je njezin čoek tako dobar bio da joj je
dozvolio da zadanu riječ ispuni, ne čedne još ništa,
Bijaše jedan vrlo zgodan čoek pa imadijaše ležeći već ju li jepo otprati do njezina cilja.
novaca u žutu (dukatima ili u zlatu). Učestali ratovi i Kada je dijevojka došla onome momku i pozvala
bi ja še pogibelj no po život i imanje. On saspe zlato u ga da učini ono što mu je obećala, a on ju upita na
jedan ćup pa zakopa u bašći pod jednom jabukom u koji je način ona mogla k njemu doći od njezinog
zemlju.
je Zatim
tri sina se og
pa jedn razboli
a danai vidi
zovneda sinove
će umrijeti.
k sebi Imao
da se čoeka, a ona mupustio
čoek dobrovoljno sve pripovjedi
pa da ju jekako ju je
i jedan njezinu
hajduk
sa njihma halali i da im dade posljednji savjet, te se putu sretnuo i hotio joj sve oduzeti, ali kada mu je
primakne džamu i pendžeru i pokaže sinovima sve ispričala kuda ide i što je u stvari, onda ju je
prstom u bašći, gdje je pod jabukom zakopao ćup s slobodnu pustio i do njegove kuće dopratio. Taj
novcima, i reče im da tek onda kada on umre i momak malo se promisli i reče dijevojki: »Kada je
zakopaju ga, te novce iskopaju i bratinski podijele. tebe tvoj vjenčani i zakoniti čovek dobrovoljno k
Taj dan umre otac, sinovi ga lijepo opreme i meni pustio da ti ja tvoje djevičanstvo oduzmem i
sahrane, pa pošto se s groblja povrate, reknu da pare kada ti onaj hajduk ništa nije učiniti hotio, evo neću
izvade i podijele. Kada dođu u bašću pod jabuku, ali ti ja ništa, već ajde da te do tvoje kuće otpratim!« I
ne ima para. Tu se stanu braća svađati govoreći doprati ju do kuće i vrati se.
jedan drugome da je pare odnio, i tako odu sva tri Tu kadija malo zastane te će upitati braće neka
kadiji da im on sudi. mu svaki svoje mnjenje izrekne koji je od one
Kadija ih lijepo dočeka te pošto su mu sve trojice, tj. dijevojačkog vjenčanog čoeka, hajduka i
pripovjedili kako je bilo, reče im kadija: onoga što mu se dijevojka obrekla bila, najbolji i
»Bijo je jedan momak i dijevojka pa momak zaište najpošteniji.
[ ] [ ]
Braća se zamisle i najstariji reče. »Valaj, ja

mislim da je najbolji onaj čoek one dijevojke!« zapitaju one mlađe dvi sestru gdje joj je kurac, da se
Onda reče srednji brat da je najpošteniji hajduk, a češu, a ona odgovori: »Pojio ga je otac!«
najmlađi brat reče da je najpošteniji onaj kojom se
je bila obrekla. Na oto reče kadija srednorne bratu:
»Ti si ukro novce i ajde odmah pa ih amo donesi!« I 96 ČEDNA ŽENA
tako je i bilo; srednji brat videći da ga je kadija
nadmudrio, ode i donese ćup dukata, a kadija im Udala se Crnogorka pa odmah sutra odbegla od
lijepo podjeli, ali nije niti on bez dijela ostao. muža i došla kući. Kad su je drugarice upitale zašto
je
onato uzdahnuv
učinila, ona»mišljah
odgovori: »E j,sam
udala kakosenezabih«, reče
poštena
95 DRAŽENJE SLANINOM čoveka, a on prvu noć pa ćaše sa mnom da učini
bezobrazluk. E nećeš, nikogoviću jeda n! Nije mene
U selu Lupoglava kraj Žepča bile su tri sestre ni moj babo jebao, beli nećeš ni ti!«
cure — danas još živu — čobanice. Jedna je čuvala
goveda, jedna ovaca, a jedna krmaka. U proleće
je dn e godine sj edil e su za jedn o a jedna iščupa 97 NIŠTA BOLJE NIJE NI ZASLUŽIO!
kozlac — trava, iz koje onaj cvat viri i izgleda ko
djetinji kurac. Ona onako šaleći se drugoj turi među Bio tako jedan ostariji duhovnik i zdrav i krepak,
noge i utera u pizdu, ali se trava skrši. One smijući koji je često žalio za minulom mladošću sećajući se
se odluče da će nešto drugo naći što se neće skršiti. davnih časova što ih je provodio sa ženskima.
Sjutradan sastanu se one opet, ali je jedna Jednog dana dođe mu sa sela jedan mladić i
kriomice od oni dviju ukrala iz kuće komad debele pokaza mu se da je nešto zgrešio ali se brzo pokajao
slanine i napravila kurac od nje, a glavić velik ko pa je došao da traži oproštaj.
šaka, te kad su se počele šaliti i jedna drugu za pičku — A šta si tako grdno zgrešio, sinko? — upita
drpati, povali ona što ima kurac od slanine onu ga duhovnik.
jednu i utera joj u pičku, što joj je, vele, vrlo godilo. — Prekjuč e je bila naša slava, a goste je posluži-
I tako je i onu drugu povalila i iščeškala. Sad je došo vala lepa ći našega komšij e. Ujed an pu t nestade vina
red na onu najstariju, koja je kurac napravila. Ona i ja odoh u podrum da natočim drugo, a ona pođe sa
je i sama to valj da i pr ije probala. Jedna se je ispela mnom sa sudovima. Kad smo bili u podrumu, mene
na nju pa je zezala a druga je onaj komad slanine u obuze neka vatra i kao da mi Bog uze pamet,
pičku turala pa vukla gore-dole dotlen dok se nije prevalih devojku preko bureta, zagrtoh je i umalo
ona tako nadražila, da je u nesvjest pala i pomagati što ne učinih bruku, nego se, hvala bogu trgoh i
od muke počela. Nu to je sve njihov komšija ostavih devojku pa sam došao do tebe da mi kažeš
momak Ivo Mihić iz šume neopažen gledao. One su šta treba da radim pa da pokajem greh!
i posle to jedna drugoj radile, kad najednom nestane Starac ga gledaše namrgođeno. Najzad mu reče:
kurca. Našo
slanine u grahga u njihov
lonac, otac
skuhapa i turi onaj Kako
pojede. komad
je —
valov Treba! da poj ede š naviljak sena i da pop iješ
vode
kurac kod najstarije sestre sve bio, to jednom — Pa nisam ja konj, pop o!
— Pa ja i ne kažem da si konj ! — viknu ljutito
[6]
[77]
duhovnik — nego magarac, kad si već zagrnuo Seti se čiča jadu pa poviče na snaju:
devojku a ne svršio posla! — More, kurvo, daj si na dete dupku; eli ako si
ja dojd em sas mo je durundalo, od dv e ti du pk e
jednu da pr aji m!
98 PIČKA U TIKVI
Oženio se jedan bir vaktile. Onda će reći nevje- 100 AGA, JA BI MAZO!
sti: -— Imaš li pičku? — Imam — kaže — ama
ostala kod majke. -— E, idem je — kaže — Neki bogati seljak imao sina, koji nije ništa radio,
donijeti. Ode punici pa kaže: — Poslala me ona da nego čuvao ovce. U oca bio jedinak te ga otac više
pošalješ pičku, druga biti ne more! — a ona će tikvu puta nagonio da se ženi ali on nije htio, jer nije ni
uzeti pa miša zatvoriti u tikvu pa kaže: — Eto ti znao šta se je to ženiti.
pička, nosi kući pa nemoj do kuće zagledati u nju! Jednom nekakove kiridžije naćeraju nekoliko
Onda će on uz put naići na gnjile drenke, a bio tovara meda pa otovare i zanoće kod njegove kolibe.
gladan pa počne jesti. Kad se narani drenjak, onda Uvečer uzmu meda pa stanu umakati sa hljebom te
kaže: — Vala jest i pička gladna. Oću i nju naraniti! pozovnu i njega. On umoči nekoliko puta, a kako
— otvori tikvu, a miš iskoči, a on onda skine kapu pa nije znao šta je med, upitaće: »Boga vam, šta je
stane vikati: -— Pic u kapu! Pic u kapu! — al miš ko ovo?« — Kiridžije misleći da se on šali pa da se i oni
miš, pobjegne u šumu, a on onda: — Jaoj, kukavče, našale, reći će jedan: »ovo je pizda!« — Njemu se to
što ću sad! učini slatko, a kako je čuo da u svake žene ima
Dođe kući, nevjesta ga upita: —- Kamo? Jesi li pizda, odma sjutradan ode ocu te mu reče da će se
donio? — On joj se potuži da je utekla. Onda ženiti. Otac mu to jedva dočeka te ga ubrzo oženi.
nevjesta
vidi, zavirireče: — Evo -—
pa zaviče: je, Joj,
došla je! —
kakva Onda jadnica
je zlatna on da Kad uvečer
komad hljebasvedu mladence,
pa upita on ponese
ženu: »Gdje u derdek
ti je pizda?« —
pa eno još drenjinu drži u zubi, nije izjela! Ona mu je pokaže, a on otkide zalogaj hljeba pa
umoči, ali kad stane žvakati, zasmrdi mu znojuždina
pa će joj: »Ova pizda nije slatka kao što sam ju jeo
99 DAJ SI NA DETE DUPKU! . . . u kiridžija!« i odma otolen u planinu pobjegne.
Otac stane po nj poručivati i slati, ali on nikako
Oženio otac mladoga neiskusnoga sina pa mu da se vrati. Najposlije reći će mlada svekru da joj
reče da kod snaše traži dupku (rupu, pičku). Uveče pokroji muško odijelo kao što nose pašalije, dobra
legnu svi, ostanu u jednoj sobi snaša i mladoženja. konja i oružje pa da se ništa ne boji, da će ona njega
Mladoženja neiskusan zapita svoju mladu: lako k sebi dobaviti. Stari jedva dočeka, a ona se
:— A, more, gde ti je dupka? obuče, ali sprijed podobro razreza šalvare, uzjaha
— Traži gu sam! — reče mu snaša videći da jo j hata pa uprav njemu na kolibe.
Kad je došla na kolibe, učini veliki hršum na nj:
je Mladoženja
muž nevešt.traži po celoj sobi dupku, ali ne može »Drž konja, vlaše, pa brava kolji i peci ljeba.« — On
da je nađe. Najzad vikne oca: — Tatko, nema gu se prepane pa će: »Hoću, aga, hoću!« te prihvati
dupka, nigde gu nema! konja a naredi te se brav odma zakla. Kad bi uvečer,
[ ] [ ]
reći će mu pašalija: »Čuješ ti, vlaše, ti ćeš sa mnom mu da sam ja božjak i da mu naređujem da jebe
u kolibi spavat!« — On se stane izgovarati, jer se svoju snaju, inače ću vas sve pomoriti!«
bojao pašalije, ali je morao, jer pa šalija neće Sutradan dođe Milovan i zateče sve kao potučene
drukčije. od brige. Kad ih zapita šta im je, oni mu kazaše.
Kad bi uvečer, sjeli su njih dvoje jedno sa jednu »Kad je tako«, reče on, »onda mora biti. Radi
stranu vatre, a drugo sa drugu. On ugleda kroz onu svoje kuće, šta ti neće čovek uraditi!« — Uhvati
pukotinu na šalvarama pičku pa će: »Boga mi, aga, snahu i pojebe. Kad je svršio, onda uzdahnu pa
kakva ti je to rana?« — »Udarih se oskoro reče: »Ej Bože, od straa tvoga gde jeba svoj svoga!«
sjekirom, nego dohvati toga loja pa namaži!« — On
dohvati, ali kad stade mazati, reći će mu pašalija:
»Ne smiješ prstima, jer bi ranu mogao opoganiti 102 KO ZNA GDJE ĆU JA BITI DOGODINE!
noktom, a rana je duboka, nego izvadi ti što imaš
medu nogame pa dobro nakljukaj unutra!« — On se Običaj je u livanjskom polju da svak gurne uza
stade utezati, a pašalija za pušku te on morade. Kad zid nevjestu i upre joj u pizdu kao da je jebe, ali ne
upade kurac u pičku on ne znade šta bi od njega, valja da utisne batinu unutra u rupu.
samo mu se to učini veoma lijepo. Po svršenom Kad se turne, kaže se: »Da Bog da, nevo, i
poslu sjedoše opet jedno prema drugom, ali njemu dogodine!«
opet ustade kurac pa će: »Aga, ja bi još mazo!« — Tu se desio jednom pratar iz Sinja pa kad došao
»Maži, sinko, mazi!« — I tako on svu noć mazo. red na njega, uprijeće dobro u kosmaticu i ućeraće
Sutradan kad pašalija pode, reći će mu: »Vidiš, kurčevu glavu mimo sjekilj.
bolan, ja nijesam muško nego žensko i u svak e žene Iznenada će nevjesta: — Što radiš, ujo, da od
ima ovaka rana i ova se rana zove pizda!« Pašalija Boga nađeš!
ode. Čimkući
pašalije pašalija
došao ode,
i nijeon gapojuri
više kući
niko te je prije
mogao od — Ko zna, seko, gdje ću ja biti dogodine!
kuće otjerati.
103 SVATOVI JEBU MLADU
101 EJ, BOŽE, OD STRAA TVOGA GDE Ženio se neki ćaknut momčić pa dok se on sa
JEBA SVOJ SVOGA! zvanicama gostio i častio, jedan po jedan od svatova
momaka odvodio mladu u šljivar iza kuće te jebavali
Bio nekakav svekar pa bacio oko na svoju mladu do mile volje. Do večere izredali se njih trinaest,
i lepu snahu. Ne znajući kako da joj zatraži, rekne ostao samo birovljev sin. Kad sveli mladence u vajat,
jedn og dana ukućanima da će u vodenicu. Kad se prikrade se i on u mraku pa nategne mladu s guza.
smrklo, on dode kući pa se popne na odžak pa Ona, vešta, zabavljala mladoženju koliko je umela,
počne sam sebe zvati: »Ej Milovane!« — ukućani dokle onaj nije površio posao pa kad se on izvukao,
mu izađu da vide ko viče. On ih onda promenjenim zagrli ga i upita: »Je li, bolan, voliš li me?« »Kako
glasom zapita: »Je li kod kuće Milovan?« — Kad da te ne volim!« odgovori on. »A što?« »Pa da nisi
mu oni rekoše da nije, onda će on njima: »Kažite bila ti, ona j bi je bao mene!«
[ ] [
104 ERKA NE ZNA ZA KOG JE UD AT A — Arna gomna izedomo! (t. j. osramotismo se)
— odgovori ljutito dever.
Erska govorila snaša: »Što su mi šijačke snaše! — Ak o si ga (ih) jel , jel si gi sam, a ja sam zato i
Donese djeveru košulju, kroz prste bi ju provukao, a došla u vaš dom! — reče rasrđena snaja.
ja sam mome br aja nu kad sam došla, đonila od
devet oka košulju. Još da sam prišila koljer i deseta
bi bila, tako je bila de be la. U ši ja ka snaša ne da se 106 NIŠTA BEZ STAROGA MAJSTORA!
djeveru doditi do sebe; u mene bijaše devet djeveri.
Ja ne znado u tri godine koje je moj čoek. Kad Ženio Bugarin sina pa pošto je bio dosta mlad, u
zatvoramo
dođe, marvu
potegne u klanicu
kurčinu (har), koji
ko zaklanu prije pa
zeeinu do umene
šali šesnaestoj
godina, on godini, a snaha
ih smesti pomatora
u sporednu sobu preko dvadeset
da spavaju. Nu
pol kurca uvali. Najmlađem mi bijaše ime Lakota, ovaj mladoženja slab i nevešt otpoče mladu da dira,
pokoj mu duši bilo, umro je, uzme uveče na koljeno a ova ni da se osoli, a naročito kad opazi da je
pa na koljenu cucuka pa u šali po pol kurca mladoženja slab sa alatom. On, mladoženja, prodere
zapucuka pa ništa!« se da ga čuje i otac: »Tatko more, tatko more, ona si
mi ne dade!« A starac odgovori odavde: »Traži si po
vuni, sinko, po vuni!« A ovaj opet odgovori: »More
105 SILOVAO JU tatko, našao sam ja, ama mi ona -ne dade! . . . « A
starac odgovori: »More, deco, dok vi ja dojdem s
Išli snaja i dever kroz šumu pa seli da se odmore. ovo moje staro kur oću da vi napravim kolovodni-
Snaji se prohtelo malo kurca pa ne zna kako će, već cu!« Pa se digne Bugarin sa udrveno kur pa kod sina
zapita dever a: i snahe: »Evo bre, sinko, ovaka se to radi, ovaka!«
pa zadigne snahi noge pa ga namesti govoreći: »Ev
me?— A bre bajćo, što je toj što ga vika ju siluvajo ovaka, bre sinko, ovaka pa taka!« pa kad počne da
— Ne znam! — odgovori dever, koji je bio još svršava, a on ubrza: »Tak, tak, tak, tak e taka, bre
dosta mlad. sinko! Sad si znaješ kako trebaš da rabotiš!«
— Aj de da probamo! Ja velim, ne mož se siluje,
kad žena neće!
— Ne znam ! — veli dever. 107 PRIČA KAKO NEĆE PICA MLIKA VEĆ
— Ajde , ajde ! — okupi snaja. MESA
Dever pristane, a snaja se kao bajagi branila, ali
joj ga dever stera. Bio jedan vrlo bogat seljak. Imao dosta ovaca,
Pošto se malo odmoriše, opet će snaja: koza pa imao još nejaka sina i on, da mu je lakše
— Aj de pa (opet) ti me prevari, ama sad baš ne kod kuće raditi, begeniše i dovede jednu djevojku za
možeš! toga svoga sina, jošte dijete.
Dever opet pristane te joj ga ponovo stera. Snaja Cura kad je bila u kući nekoliko dana, vidi da joj
je bila radosna pa će reći: — Ar no (dobro) nikako muža ne ima. Zapita djec e: »A đ e li je ovo
izjebamo! moj čovjek?« A jedan balavac dečko reče: »Čini mi
se da sam ja.« — Ona mu se nađe u čudu i postane
[ ] [83]
sasvim žalosna. Onda ju svekar zapita: »Šta je tebi, — Pa onda joj zađe med noge i mic pa mic namesti
kćeri? Što si tako nevesela i tužna? U mojoj kući stvar kako treba pa poče da radi. Žena već vide na
imaš svega dosta. Ako si gladna, eto mlika imaš; jedi što izađe izuvanje čizama, ali kako je bila udovica,
koliko goda hoćeš!« A ona zgrabi kabo mlika pa možda se i sama bila uzželela pa je ćutala.
nadnese pičku nada nj i zaviče: »Loči, pička, U to naiđe domaćin u kuću pa kad vide đaka
mlijeko! — Neće, babo, pica mlika, već hoće mesa!« pored vatre, seti se da je kaluđer bez sumnje došao
Kad je sjutra svekar usto, ali snahe ne ima. Ona pa pođe da se s njime pozdravi. Ali kako se iznenadi
otišla sama za jednog vukaraša. Onaj jedva dočeko. kad uđe u sobu pa vide gde kaluđer uhvatio nekoga
Zgrabio ju i dobro isprašio, a ona reče: »Sad sam ja u čizmama pa ga jebe. Odmah se vrati u kuću i upita
rahat!« đaka:
-— Ama, koliko je vas došlo?
— Nas dvojica — odgovori đak.
108 NE SLAŽE SE RAČUN — Kako dvo jica — viknu domaćin, — ti jedan,
a eno dvojice u sobi izgiboše jebući se!
Kaluđer i đak mu idu svojim poslom po selu pa
dođu na konak jednom dobrom domaćinu, čija je
kuća bila puna ženske čeljadi. Na kaluđerovu sreću 109 ĆEBE
ne zateku kod kuće ni domaćina niti koga od
muških. Kako uđoše u kuću, đak osta kraj vatre, a Zanoći pisar sreski u selu jednom u Vlasincu u
kaluđer u sobu a s njim i jedna lepuškasta žena da bogata domaćina. Po večeri odvede ga najmlađa
mu izuje čizme. Videći mladu i zgodnu snašu, snaha u sobu gde će noćiti, da ga izuje i podvori.
kaluđeru dođe grešna želja te se umah doseti kako Vide on da će noćiti na slami samo, ali ga ne začudi
toliko to, koliko što mu ne dadoše čim bi se pokrio.
će da je nikako
mučila, izvrši. Zateže
da munogu
skineu čizmu.
čizmi i uzalud se žena Zaište od snaše ćebe (ponjavče, kako oni kažu). Ona
— E, baš si nevešta! — reče kale. — A bome ti porumeni i viknu domaćinu u drugoj sobi. »Tate,
to ne valja, ovako gazdinska kuća, može češće more, iska ćebe!« (hoće da jebe) . A on se odazva:
navratiti kakav činovnik iz varoši pa da vidiš tvoje »Pa daj mu ti, od mene ne traži!« I tako ti je
bruke, kad ne umedneš da ga iz uješ ! gospodin pisar opet spavao bez ćebeta.
— Pa šta ću kad ne iimem? — odgovori stidljivo
žena.
— E, ne umeš! Kad ne umeš, a ti odi da te 110 DA JE NA VREME DONEŠEN, BIO BI
naučim! DRUGI KRALJEVIĆ MARKO
Rekav to, on sam izu obe svoje čizme pa reče
ženi: Zanoćio kaluđer sa slugom u jednoj domaćinskoj
— Ob uj ti sad čizme pa da te naučim kako se kući, u kojoj je znao da ima udovica, na koju je bio
skidaju! mnogo ašik i radi koje se je vrlo često svraćao u tu
Žena sirota, rada da ne ostane neuka i glupa, kuću.
Domaćin je inače bio šaljivčina čovek, ali te
posluša kaluđera i obu čizme.
— E, vidiš — reče kaluđer — ovako se to radi! večeri bio je raspoloženiji no ikad i videći kaluđera,
[ ] [ ]
za koga je znao rasta je došao, smisli da učini s njim Osećao je gde ga nešto još žulji po stražnjici, ali ga
jednu šalu. bilo sramota da se onde zadiže i da vidi šta je te reče
Sedeli su pored vatre i kaluđer gledajući onu sluzi da spremi konje da idu u monastir. Uzalud ga
udovicu gde tumara po kući, počne misliti o njoj i je domaćin odvraćao i zaustavl jao na večeru i na
kako bi ju mogo dobiti te oseti gde mu se usled konak, kaluđer se izgovarao da se setio nekih
takih misli poče ona muka da kruti. To primeti i prešnih poslova, koje ima da površi u monastiru i da
domaćin i zovnu onu udovicu. stoga mora odmah ići.
— Odider, snaho — reče on — vidiš kaluđeru se Kad je sluga opremio konje, pojašu, oproste se s
napeo, idi mu ga odapni! domaćinom i pođu. Kale je osećao gde ga ono po
odeUzalud
u gostinsku
se onasobu,
sirotaa branila,
za njomnije
kaluđer,
imala kud
koji te
je stražnjici
šumu rečesadsvome
pri jahanju
slugi: još više muči i kad zađoše u
neprestano blagosivljao domaćina. — Ama č uješ, Nikola, ja bi rekao da sam trudan
Dok je kaluđer bio na onom poslu sa udovicom od onoga nesretnika!
dode u kuću i momak, koji je dotle klao i uredio — Batali, more! Kako trudan, otkud? Otkud
vola. Domaćin mu reče da donese volovski grkljan, može biti muško trudno?!
da ga mete u gaće i da sedne pored vatre. Kad je — E, da je tebi kako je meni, drukčije bi ti
momak to učinio, domaćin mu prošapta nekoliko govorio! — odgovori tužno kale. — Nego znaš šta,
reči pa pređe na drugi razgovor. Nikola! Ja sam slušao gde pričaju da trudna ženska,
tUto i kaluđer stiže iz sobe i sede pored vatre. kad je iznenada što uplaši, odmah pobaci. Kako bi
Nije prošlo mnogo, a domaćin pogleda u svog bilo da ti izmakneš malo napred pa da prevrneš gu nj
momka i videći gde mu se oni volovski grkljan te da me uplašiš, ne bih li se oprostio ovog
podigao, reče kaluđeru: nesrećnog ploda!
— Kale, u moga se momka napeo; idi mu — Dobro! — reče Nikola smešeći se. — Samo
odapni! ja ti opet kažem da ne možeš biti trudan!
Kaluđer poče da moli i preklinje domaćina da ga Izmače Nikola na konju, a kaluđer jahaše polako
ne nagoni na to, ali to mu ništa ne pomaže. kroz mračnu šumu očekujući svakog trenutka da će
— Takav je red u mojoj kući! — odgovori ispasti preda nj Nikola sa prevrnutim gunjem da ga
domaćin — i ko ne posluša, skupo će mi platiti! uplaši. Ali Nikole ni od korova, tako da je kaluđer
Vide kale da ga zlo ne može mimoići pa se pokori već pomislio da je Nikola, kao što je i inače bio
i ode u onu istu sobu gde je njemu maločas udovica samovoljan, otišao sam monastiru.
odapinjala, a za njim i onaj momak s grkljanom. Tako jašući kroz ovu šumu kaluđer se dao u brigu
Zadiže kale haljine i namesti se, a momak mu za plod utrobe svoje pa beše sasvim i zaboravio na
pođe odostrag i malo-pomalo zaglavi mu onaj Nikolu, kad najedanput usred one noćne tmuštine
volovski grkljan u stražnjicu, mada se kaluđer planu nešto u onoj mračnoj šumi i zaori se pucanj
previjao od muke i stenjao kao da ga živa deru. Kad puške. Koliko se kale prepao, on se skotrlja s konja i
mu ga je zagurao za jedan pedao, momak se odmače kad zveknu o zemlju oseti gde mu nešto ispade iz
od —kaluđera, sam gotovo
Haj d sad, mu spusti
je! haljine i reče n-u: stražnjice. Nikoladaga ga
nije bilo mesta bešegrdi.
i suviše poplašio,
Glavno je da alije sad
on
S mukom se diže kaluđer i pokunjen uđe u kuću. pobacio. Jedino ga je još kopkalo da vidi kako
[ ] [87]
izgleda to što je ispalo iz njega te poviknu sluzi: Kad je to učinio, on namesti alat gde treba i poče da
— Pali, Nikola, luč, da vidimo što je ovo što radi. Najednom se udovica kao prenu iza sna i upita
ispade iz mene, da li je muško ili žensko! ga šapatom:
Nikola upali luč i priđe kaluđeru, koji je još — Šta to učini, da od Boga nađe š?
ležao. Čovek se malo uplaši pa odšapnu:
— Ama, da li ja moram ležati četrdeset dana — Da vadim?!
kao porodilja? — upita kale. — Neka stoji sad kako stoji — odgovori ona
— Jok! — odgovori Nikola — to samo poro- tokorse ljutito — ali sutra ćemo se pitati kome ti
dilje. Kad se pobaci, može se ustati odmah! cepaš košulju!
Diže
plod se kale Najzad
kaluderov. i počešeNikola
lučemnađe
da traže
nešto pobačeni
ljigavo i
podugačko i pomisli da će to biti ono što traže. 112 TRAMPA
Prinese luč i kad vide šta je, on se grohotom
nasmeja i reče: Orao jedan ostariji čovek s jednim mladićem pa
— Pa bolan, kale, ovo je grklj an! se poneki put našale u razgovoru jedan s drugim.
Priđe i kaluđer i razgleda onu stvar pa će tek reći: — Hajde — reče mladić onome čoveku — pusti
— Kakav grkljan , Nikola, Bog te vidio! Vidiš, me da noćim s tvojom ženom!
kaka su mu rebarca! Da je na vreme donešen, bio bi — Hoću sinak — odgovori onaj čovek — ali i ti
drugi Kraljević Marko! da pustiš mene da noćim jednom s tvojom ženom,
kad se budeš oženio.
— Dobro — reče mladić — pristaj em!
111 SUTRA ĆE MO SE PITATI! Potom produže orati, a kad su dovršili, onaj
čovek poruči ženi da spremi dobru večeru i dobra
Zanoćio jedan čovek u selu kod jednog domaći- vina, a on se polako krene s mladićem svojoj kući.
na, koji je imao i jednu snahu udovu. Pa kako je po Kad je stigla večera, pos eda ju za sofru i pošto se
selima bio običaj da svi poležu jedno do drugog i da mladić dobro navečerao i prilično podnapio, kaže
se pokriju jednim guberom, tako i ovom gostu bi čovek ženi zašto ga je doveo. Žena kao žena sluša
suđeno da legne pored one udovice. Ona sirota, da svoga starijega pa leže, a mladić kad vide da zbilja
ne bi bilo kakve bruke, pritegnu košulju oko tela i nemade kud, već leže s njom. Ali nešto zato što žena
leže okrenuta leđima gostu. nije bila baš odveć mlada, a nešto što mu je bilo
Va lj ad e nj en a lepota i mladost pa onda toplota dopušteno da čini što hoće, mladić ne ode sutradan
njenog tela, njegova snaga i mladost i najzad vrlo bogzna kako zadovoljan.
velika blizina u kojoj su bili, učiniše te onaj čovek Prođe jedna godina, prođe i druga, a kad. nasta
ne mogade zaspati, već poče misliti kako bi se treća, oženi se mladić lepom jednom devojkom iz
dokopao ove udovice. Maši se rukom i napipa toplo sela. Pusti ga onaj čovek jedno mesec dana da se
i oblo njeno telo, ali se pusta košulja zategla preko mladić istutnji i da mu malo padne mrak sa očiju, pa
sapi pa nigde
ona ćutala ne može
i činila ruka daonprođe.
se nevešta, se mašiAlibritve
kako pa
je ga ondaraniji
njihov jednog dana, opet pri oranju, podseti na
ugovor.
raseče košulju tamo gde mu je trebalo za prolazak.
[ ] [ ]
— E, mladiću — reče mu onaj čovek — znaš šta 113 MLADIĆ DOSKOČIO CARU
smo ugovorili! Vreme je da se izvrši!
— A zar ti ozbilj no misliš da to vratiš — upita ga Prošla u staro vreme kroz jedan grad tri mladića,
mladić. jedan lepši i snažniji od drugog, pa ču ju da u tom
-— A jakako? — odgovori čovek. — Tako smo gradu ima jedan šaljivdžija car, koji poneki put hoće
ugovorili. Ja sam moje učinio, sad je red na tebe! da se našali sa strancima koji prođu kroz njegovu
Nemade mladić kud ni kamo, već naredi da mu se carevinu, a poneki put da ih i bogato obdari.
kod kuće spremi večera pak je došao sa onim Razgovarajući o tome, počnu jedan drugog ispiti-
čovekom kući. On kaza ženi šta je sa njim još ranije vati kakvu bi koji že lju imao i želeo da mu se ispuni.
bio
pa jeugovorio i dodade
sad došao red nadanjega.
je onaj čovek sv oje odužio Jedan
trpezom,rečedrugi
da bidahteo
ga da
car seodene
dobrou najede za carskom
najljepše ruho od
Zeni baš nije bilo odveć milo što će morati noćiti svile i kadife, a treći da jednu noć spava sa carevom
sa ostarijim čovekom kad ima mlađeg muža, ali je ćerkom.
valjalo iskupiti muževl jevu reč te stoga pristade. To dočuje taj car pa prizove sva tri mladića i
Međutim, onaj se čovek zadrža još otkako su tu zatraži da mu svaki kaže svoju želju. Oni se uplaše,
stvar ugovorili, pa se štedio koliko je mogao da se ali im on zapreti da će ih pogubiti ako ne kažu, te
ne osramoti. I zaista one noći pokaza mladi da je oni nemadoše kud, već kazaše ono što su bili i ranije
istina da nema udarca bez starca. rekli. Car pusti prvoga da se naruča na njegovoj
Kad je bilo ujutru, čovek se poče spremati da ide, trpezi, drugome dade divno odelo od svile i kadife, a
ali se začudi kad vide da i mlada kupi svoje stvari i trećem reče da mu dopušta da spava s njegovom
nekud se sprema. ćerkom, ali mu zapreti da ništa ne čini, dok ne pita
— Kuda ćeš ti? — upita je on. njegovu ćer. A ako bi ona odgovorila »ne« pa on
— Idem s tobom! opet to učini, onda će poginuti. Ali car je u isto
— Kuda ćeš sa mnom ?! — ponovi on. vreme naučio i sv oju kćer, da uvek odgovori »ne«,
— Kud ti, tud i ja! ma šta da je mladić upita.
—- A što bolna, da ostaviš zar svoga mladog Kad bi uveče odvedoše mladića u ložnicu careve
muža? ćeri i ostaviše ga sama s njom. Vide on da je careva
— Kako št o! Ti si bolji za jednu noć, nego on za ći lepa i prelepa, ali ležaše sasvim obučena na svojoj
mesec dana! postelji a postelja, koja je bila za njega spremljena,
— Ej luda ženska glavo! — reče ovaj čovek bila je podaleko od njene. U njem u se zače strasna
nasmejav se. — Ti misliš, ja tako mogu svaki dan, a želja da dobije carevu ćer, ali se seti carevih reči pa
ne znaš da sam ja ovo kupio tri godine dana kao vide da mu gl ava visi o koncu, ako ma što pokuša.
stanarica sir u čabricu. Pa kad se ovo potroši, a onda Na svako njegovo pitanje ona je odgovorila »ne«!
šta ćeš imati od mene? Nego ti čuvaj toga tvoga; Najzad se on doseti kako će da nadmudri cara i
opet je on bolji od mene! zapita devojku:
— Treba li da stoje ove postelje rastavljene?
Careva ći,
zapovedio, držeći se—strogo
odgovori: Ne! onoga što joj je otac
[ ] [ ]
Mladić primače svoju postelju uz njenu. Zatim je kavu i rakiju, već spremi kola i konje pa usede na
upita: kola i pode rekav zlovoljno zbogom.
—- Treba li da ležiš obučena? Kum domaćin priđe smešeći se kumovljevim koli-
Opet ona odgovori: — Ne! ma, rukova se s njim i oprosti pa mu najzad reče:
On je polagano svuče, pitajući za svaki deo odela — Svrati opet, kume, kad uzmogneš —- pa ako
treba li da ostane na njoj, a ona je uvek odgovorila: se ne jebemo, da se bar opet malo podržimo!
»Ne!«
Najzad kad se njeno lepo telo ukaza njegovim
očima u potpunoj nagoti, on pokaza na onu zgodu i 115 SLUGA JEBEŠ!
upita je:
— Treba li ova rupa da ostane otvorena? Pop traži slugu. Dode sluga pa mu se ponudi da
Ona sirotica vide šta će biti, ali nije smela da hoće da služi. Pop ga zapita kako se zove, a on
prestupi očevu zapovest pa opet reče: — Ne! odvrati: »Jebe š!« Popa ga zato ne htj ede da primi,
Mladić već beše spremio alat i zapuši joj rupu te jer mu se nije ime dopalo, ali ga sluga tako dugo
na taj način provede celu noć onako kako je.želeo, nagovarao, da ga je primio. Jednoga dana pode pop
ne bojeći se da će za to izgubiti glavu. sa slugom u vrt da kopa ju, ali tu usfali motika i popa
ga pošalje po motiku. Dode sluga k ćeri popovoj pa
zaišt(e) da mu da. Ova se branila i s prozora povikne
114 DOĐI, KUME, DA SE BAR PODRŽIMO! na oca: »Oče, hoću li mu dati?« »Podaj, podaj!«
odvrati popa a sluga poče da jebe popinu kćer. Kad
Došao kum kod kuma u drugo selo i zanoćio. je sluga već dugo ostao, popa povikne: »Jebeš !« a
Kuma bila mlada i lepa i nije bila od raskida, a i sluga odvrati: »Jebem, jebem, gospodaru!«
kum gost bio mlad čovek i noktaš. Nije trebalo
mnogo pa su se već sporazumeli da ona legne s
kraja. 116 DA MU DA
Kad su polegali i kad je kum domaćin počeo da
hrče, digne se kum gost sa svoje postelje pa pipajući U nekoga popa bio neki mladić u službi, a pop
po mraku dode do kumovljeg kreveta. I držeći da je imao i lijepu ćer. Obletao sluga da jebe popinu ćer,
kuma s kraja, on pravo rukom pa med noge. Ali ali ne može nikako, ne da se ona. Jedanput pošao on
kum domaćin kanda je primetio njihovo dogova- s popom na kopanje, ali kad su bili skoro na pola
ranje pa je lego s kraja, a ženu oterao do duvara. puta, sjeti se pop da je zaboravio motiku pa reče
Tako kum gost, mesto da je uhvatio kumu za onu sluzi: »Idi, sinko, kući pa neka ti pop adi ja ili moja
zgodu, beše uhvatio kuma svog za vrlo nezgodnu ćerka dadu motiku pa je donesi, a ja ću te ovdi
stvar. Kum domaćin se trže i produbi pa onako iza čekati!«
sna dočepa svoga kuma za onu muku. Tako su se Ode ovaj, ali ne nađe popadiju doma, no devojka
neprestano držali ne smejući ni jedan prvi da pusti. sama. Onda joj on reče: »Reko je pop da mi daš!«
Kad
kum je
gostsvanulo, ugledašete seponovo
ode postiden kumovileže.
i pustiše se, a (tj.
»Evopičke). Devojka
je, popo, ne danemi!«
dade;
Popaonda on privikne:
se opet prodere:
Kad su poustajali, kum gost nemade kad da čeka »Podaj, nesretnice, neka momak ne dangubi!« Đe-
[ ] [93]
vo jk a šta će, nego legne, a sluga uhvati za krake pa daj mu!« Sluga pojebavši i kćerku, uze motiku i ode
je dobro odje be. Onda uzme motiku i ode za na pašu.
popom. Umorio se popo kopajući i zaželi hlada. »Dajte
šešir!« reći će sluga, »nabraću ja u nj svježeg lišća i
to će vas rashladit!« Pop pristane i sluga ode na
117 VOJNIK SE OSVETIO POPU stranu, posere mu se u šešir, prikrije blato svoje
lišćem i vrati šešir popu, koji ga ne sluteć zlu na
Došao isluženi vojnik Hrvat popu i molio milo- glavu metne i kući ode. Došavši kući, stanu mu žena
stinju. »Zar ti nije stid moliti milostinje?« zapita ga i kćerka pričati što im je sluga učinio. Pop se razljuti
popo.ti moram!
živje »Što ću« jadan,
»Kod kad
menenemožeš
moguposla
posladobiti
dobiti,akoa idausklikne:
mi je tu »Volio
sramotubihnanio!«
da mi To
se jegovoreći
u šešir posro, nego
skine šešir,
si ga željan. Trebam svinjara pastira. Hoćeš li kao a balega mu se po licu razlije.
takav k meni stupiti u službu?« »Drage volje!«
odvrati vojnik.
Sutradan ode s svinjama na pašu. Najednoč 118 GATALO
dođoše svinjski trgovci i počeše ga nagovarati da
proda svinje. Pastir se dugo otimao, ali napokon Neka čobanica opazi u čobana kurac pa kako je
pristane uz uvjet da svi repovi njemu ostanu. bila nevina, upitaće ga: »Šta je to?« »E vo gatalo!«
Trgovci pristaše, podrezaše sve repove, platiše i odgovori čoban. »Pa kako gata?« »Gata da vuk u
odoše sa svinjama. Pastir sad brže-bolje sve repove u tor ne ulazi.« »Danu i meni progataj!« »Jes, ali
zemlju zabode tako da su im samo šiljci van virili. treba najprije da se nahrani, a on jede samo sa
Učinivši to, otrča kući i stane vikati: »Gospodine, ženskog trbuha mrvice! Pa ako ih svijeh pokupi,
gospodine, svinje mi u zemlju pobjegoše!« Pop ode onome nikad vuk u tor!«
na pašu da vidi što se je dogodilo. Vidjevši repove Tu ona leže, a on izmrvi nekoliko mrvica hljeba
gdje iz zemlje vire, pomisli da su zaista svinje u po trbuhu pa stade s njime kljucati okolo pičke
zemlju pobjegle i naloži sluzi da ode po lopatu ne bi govoreći: »Okol o kurče, ne u tor vuče! Okolo kurče,
li ih iskopali. ne u tor vuče!« Kad se njoj razgica, reći će mu: »Ta
Sluga otrči popadiji i kaže joj: »Rekao gospodin nemoj vazda okolo! Pusti ga unutra, pa makar vuk
da mi date jebat!« A ona ne mogući to vjerovati, sve ovde do đutur poklao!«
stane vikati popu na paši: »Bi li mu dala?« Pop
misleći da je pastir tražio lopatu, reče: »Ma daj
mu!« Ona se na to poda. 119 OKO RUPE, ĐAVOLE!
Obavivši posao uze lopatu i poleti na pašu. »Ne
možemo dvojica s jednom lopatom radit. Trči kući Neka zdrava žena pravila se bolesna pa pozove
po motiku!« reći će popo. Sluga otrči kući i sretne vrača da joj vrača. Vrač dođe pa videći šta njoj
popovu kćer. »Rekao gospodin da mi date jebat!« treba, rekne joj da je u nju ušo davo, već treba da
Ona ne moguć vjerovati, zavikne ocu: »Oče, bi li mu joj ga izagna
počne pa je bajati:
oko rupe namesti»Oko
te legne pa izvadi
rupe, đavole!kurac
Okoi
dala« A on misleći na motiku odvrati joj: »Daj mu,
rupe, đavole!«. . . Žena, koja se već beše raspalila,
[ ] [ ]
vikne: »Meti ga u rupu, pa ma mi odmah duša kaže: »Bi li me primio za sluškinju?« On odgovori
iskočila!« da hoće. Onda pop kaže curama: »Dobićete još
jedn u sluškinju!«
Dođe onaj vragolan što se preobuko u ženske
120 KAKO JE ONA ČOBANICA ONOME haljine, pa služi kod popa. Onda nji četiri odu
ČOBANU DVA PRSTA KOŽE ZA VOLA SA spavati sve jednako. Onda reknu one tri: »Mili
KURCA ZGULJIVALA Bože, da smo koja muško, da nas ko sve četiri po
pet puta isprca!« Onda reknu svi skupa: »Da se
Imo jedan čoban vrlo lijepa vola. Njegova čobani- molimo Bogu, ne bi li u koje uzrastao kurac!« Onda
ca, jedna cura, begenišala vola i reče: »Da je ovo
moj vol!« a on joj odgovori: »Ja ću ti dati vola, ako počmu se
pipnite, Bogu jemoliti.
u mene počeoOnda
rasti!«onaj
Ondarekne: »O'te,
one pipnu,
mi sa kurca od polovice doli zguliš dva prsta kože.« kad on se šljuno, a kada se dobro napeo, onda on
Ona ga zatraži da vidi, a on joj kurac pokaže i rekne: »Evo ga uzraste!« Onda nji tri po pet puta
prstima namuli kožu na kurčevu glavu pa opet izguli isprca. Tako sve jednako ufati i popadi ju i nju onda.
i reče da to lako učiniti more, samo kada mu pusti Tako onih cura lijep trbuščić naraste, a pop se ništa
da joj kurac u pizdu tura. Ona reče da hoće i da ne seća. Pa pođu crkvi. Spremi se pop, popadija i
odmah pokuša. On povali curu, utjera joj, a kad je sve one cure, a sluga sama da ostane kod kuće. Tako
izvadio, ona pregleda kurac i reče: »Već se je pođu. U po puta rekne pop: »Ajte vi! Meni osta
pomakla; ajde jopet!« I tako tri-četiri puta taj dan kesa parena kod kuće!« A on nije kesu zaboravio,
on tura kurac u pizdu. nego misleći »ja ću sad samu sluškinju isprcat!«
Uvečer kad su goveda prolazila pokraj djevojač- Onda dođe pa kaže: »Otvori, slugo!« Onda ona
ke kuće, ona zajmi vola da goni svojoj kući, a kaže: »Ja ne znam ko si!« Kaže: »Ja sam, pop!« Ona
njezina mati, koja je izašla pred goveda da muze kaže: »Ja se ne vjerujem, nego ja ću podignuti brvna
krave, vola!«
tuđega reče joj: »Benetino
A ona odgovorijedna,
materi:što»Ovo
si zajmila
je naš na sikeri pa ti proturi bradu pa ću ja poznati ako ti
bu de š!« Onda ta ko pop učini. Onaj vragolan spušti
vol; ja sam ga na okladu dobila!« A ona će joj: brvna pa uvati popovu br adu u ona brvna, a on izleti
»Kakovu okladu?!« a cura joj se pohvali: »Ja sam se pa i popa kao i njegove šćeri isprca. Onda pušća
sa .lovom okladila da ću mu zguliti dva prsta kože od popa pa on ode crkvi. Kad bude kod crkve, sjedu
polak kurca gore pa sam već četiri puta probala pa tako za sofu ili trpezu. Onda cure uzmu onog jela,
sam već jedan prst osvojila. Još sjutra pa ću i onaj kolača svaka pa kaže: »Ja ću ponet sluškin ji!« Onda
prst!« Ondar joj mater reče: »Idi, budalačo jedna! tako i popadija. Onda pop i on ščepa kolača pa
Ja tvom ocu već trideset godina zguljujem pa još kaže: »I ja ću sluškinji ponet. Kad je vas poje bo, i
nisam zgulila, a kamoli bi ti za dva dana? Jovo je mene je otoič kad sam se kući vratio!« Onda se one
tebe prevario!« sjete šta je bilo s popom.
121 VRA GOLA N SLUŠKINJA U POPA

Bio jedan pop pa imo tri kćeri. Onda dođe jedan
vragolan, obuče se u ženske haljine pa dođe popu
[ ] [ ]
122 ČUVA DEVOJKA POŠTENJE ali kad pođoše, devojci se učini da joj se poštenje
oparalo te reče mladiću da prišije još jednom.
Bila u staro vreme čestita neka žena, a imala vrlo Mladić se bio već umorio pa mu nije bilo više do
lepu ali i glupavu ćer i mnogo se bojala da ova sa toga te reče da mu je nestalo konca.
gluposti svoje ne upropasti najdragocenije blago — Kako nestalo! — uzviknu devojka — videla
svake devojke — nevinost. sam ja uz iglu još dva klupčeta!
Jednom okupe drugarice devojku da ide sa njima
na igru. Mati je posle dugog oklevanja pusti, ali je
pre polaska uze nasamo i napomenu joj da dobro 123 UMALO NE OGRAJISASMO NA BELAJ!
čuva ako
veli, poštenje, pa pokaza
to izgubi, onda nemesto
treba niispod trbuha.
da živi. De voJer,
jk a Mlada nevjesta krenula zajedno sa đeverom u
kaza da razume i obeća da će je poslušati pa ode na rod. U putu ih srete pašalija pa begenisa nevjestu te
igru. odjaha sa konja te joj đevera isprebija i sveza za
Drugarice joj se odmah pohvataše u kolo da drvo, a nju uhvativ pojeba. Pošto pašalija ode, ona
igraju, ali ova devojka ne smeđe da igra, već se odveza djevera pa nastave dalje put, a ona će:
neprestano držaše obema rukama ispod trbuha. »Umalo ti ne ograjisasmo na belaj, moj brale!« »A
To pade u oči jednom lepušastom i đavolastom kud ćeš na viši, bila jadna! Ja bjen, a ti jebena, ali
mladiću te joj priđe i zapita je što ne igra, već se kanda njoj taman to bijaše ćeif!«
je dn ak o drži ispod trbuha.
— Pa kazala mi naja da čuvam poštenje —
odgovori devojka bezazleno. 124 KOJA JE TO PRAVICA?
— Pa to se može i drugače čuvati, a ne da
je dn ak o tu držiš ruke pa ne možeš da igraš, već U Cavtata bila je jedna mlada, čestita i Ijepa
stojiš tu kao neko siroče! djevojka,
samo tomukoja
kojibibičesto davala,
se njoj sviđao.aliNaguloso
ne svakome,
se nanego
nju
— Pa kako se to može drugače sačuvati? — jedan mladi sudac, ali ona ga nikako nije htila
upita devojka, kojoj je i samoj bilo dosadno pustit, jerbo bio sasvim samosilan. On iz početka na
je dn ak o tako držati ruke i koja bi, kao i sve druge lijepi način pa prijetio da će njoj učiniti pravdu, ali
devojke, mnogo više volela da igra. sve uzaludu. Da nju predob ije, zatvorio nju jedanput
— Lepo — odgovori mladić — ja mogu da ti u pržun radi nekakve malenkosti. Ona dobro je
prišijem poštenje pa si onda potpuno sigurna da ga poznala zašto pa kad su ju vodili iz pržuna preda nj,
nećeš izgubiti! onda počme plakati:
Devojka pristade te odoše u jedan šumarak, gde
joj mladić odista priši pošten je. Devojci se takav Koja je to pravica,
način čuvanja poštenja mnogo više dopadao no onaj Da nisam svoje pizde gospodarica?!
raniji, a sem toga osetila je uz to neku dotle
nepoznatu joj slast, te joj se zbog toga valjda činilo 125 KNEZ-MILOŠEV SUD
da poštenje
mladića da tonijeponovo
sasvimučini,
dobrojerprišiveno
se, veli te zamoli
u igranju Došla devojka knezu Milošu da tuži momka, što
može oparati. Mladić pristane i prišije još jednom, je silovao. Dovedo še i nj eg a. Reče da ni je bilo
P8] [99]
silom, nego da mu dala nalepo, a što joj sad krivo, 127 SILOVANA
on ne zna. Devojka udari u kletvu i uze pričati kako
se jadna branila svakojako, ali je on bio jači pa Došli muško i žensko na raspravu za one po-
učinio što je hteo. štenje. Sudac uvidiv da je s privolom ženske zbio se
Knez onda uze prvo devojku nasamo, dade joj čin, skine sa zida svoj mač te izvukav ga iz korice
punu kesu para i reče: »Evo ću vas noćas zatvoriti dade njoj mač, a on si pridrži koricu te njoj
zajedno, da nijedno ne može izići do sutra, kad vas zapovijedi da bi mu uvukla mač u koricu. Ona pruži
pustim. Onaj će nesretnik posegnuti da ti otme kesu, ruku da uvuče mač, ali on poče amo-tamo sa
a ti pazi: nema ti života ako mu je upustiš!« Pa onda koricom krećati, a ona će njemu: »Nemojte micati
dozva tako momka te mu reče kao i njoj, dodavši: pak
»da ću
si seuvući!« »Jebena
i ti micala, ne kurvetino!«
bi ti ga biosudac će njoj,
uvukao!«
»Nema glave na tebi, ako joj kesu ne otmeš i meni
ne predaš!« Onda ih oboje zatvore zajedno i dobro
zaključaju.
Kad ih sutra zorom izvedoše pred kneza, momak 128 ZAŠTO ŽENI NIKAD DOSTI
oborio glavu, sav se izgubio, a devojka pred njim
vesela, maše kesom i zvecka parama. Nasmeja se Došo mladoženja s mladom pred Boga pa će
knez pa će momčetu: »A šta ćemo sad?« On samo upitati mladoženja Boga: »Koliko put je, dragi
ćuti. Knez se okrete curi: »A ti mu baš ne dade?!« Bože, dosti da se ja [sa] ženom svojom kroz godinu
»Ne dadoh bome«, veli ona ponosito, »svega sam ga jeba va m? « A Bo g će: »Pa jedanput.« Od oš e čo vj ek
izgrebala pa opet mi ne mogade ništa! Misli on . ..« i žena pa će kazati žena čovjeku: »Eto vidiš, dragi
»A po materi te!« prekide je knez ozbiljnije, »pa što čovječe, kako nam je lijepo dragi Bog naredio da se
nisi i nju tako branila! Nego znam ja vas đavole, ali je ba vam o dvaput na godinu!« »Kako dvaput?!
Jedanput, reče, da je dosti!« »Nije jedanput, već je
nije vam prve
venčate ni lako na e!
nedelj onakoj zgodii utošumi.
Eto vam para,Nego da se
kad ste baš reko dvap ut !« »Ajde da ga opet pitamo!«
tako namučili oko njih; i da vas nisam čuo e se još Dođu oni ope pred Boga, a čojek zapita: »Kolko
oko čega bijete. Hajde sad!« Tako je i bilo. put si ti reko da je dosti da ja ženu svoju jebem na
godinu?« »Ja sam . . .« al će mu žena prekinut riječ:
»Je 1 de, ti kaza, dvaput?« »Da, da, ajte samo,
126 DESILA SE RETKOPRSTA dvaput je dosti!« Na putu će reći žena: »Vidiš,
čoječe, kako je dragi Bogo reko da je triput na
Tužila devojka knezu momka, što je silom poje- godinu dosti!« »Ama nije, ženo, već dvaput reče
bao. »Ne može to silom«, veli knez, »nego se ti nisi dosti!« »Nije, triput, ajd da ga opet pitamo!«
branila!« »Jesam, kneže, kako ne bih!« »Pa što je Žena nanovo: »Je 1 de, dragi Bogo, ti reče, triput
nisi pokrila košuljom, što je nisi zaklopila šakom!« je dosti?« »Da, da, idi pa mi se uk la nj aj !« Istom se
»Ama jesam i jedno i drugo, ali se košulja desila malo odmakli, to žena mužu: »Vidiš, čoječe, četirput
tipava, a ja jadna retkoprsta pa učini nesrećnik što reče dragi Bogo!« A čojek će: »Vraćajmo se taki, da
je hteo!« se tobom
Bogu, ne pravdam!«
a Bog Kad oninai ženu
se već i ražljutio po četvrti
pa joj put
se
izdere: »Ne imala nikada dosti!«
[100] [101]
Tako se dakle žena ne može nikada dosti naje- pripremi i zovne slugu u odaju pa mu zapovjedi da
bati. joj odmah pokaže tri kurca. On ju je molio da ga je
sramota, ali ona mu zaprijeti da ako joj ne pokaže,
da će ona hadžiji kazati da ju je on hotio silovati.
129 KOLIKO JE KURACA POJELA? Tako on prisiljen zavuče ruku u čakšire pa na jednu
onu prostriješ od čakšira pokaza ćuku i reče:
Pitali jednu žensku: »Koliko si kuraca pojela?« A »Draga, hadžinice, evo vidi, ovo je turski!« Zatim
ona odgovori: »Da je jedan na drugi nastaviti i tebe zavuče drugu ruku u čakšire i kroz onu drugu
na njih, mogo bi Stambol viditi!« prostriješ pomoli desno kurac i reče: »Ovo je
vlaški!« Onda sav
piša, pokaza se sagne
kurac ii kroz
mudaonu pa rupu,
reče: kuda se
»Draga
130 PRIČA O ČOBANU TROKURU hadžinice, ovo je čobanski!« A ona reče: »Toga ja i
hoću!« zgrabi ga i strpa svrh sebe govoreći da ju
Bila dva čobana, jedan sluga u age, a drugi u odmah čobanskim kurcom jebe. On ju popane,
hadžije. Onaj sluga čoban što je bio kod age nosio je digne noge na ramena i stane joj onaj čobanski
za užinu najfini ja jela, dočim je onaj što je služio u zbijati. I tako je i on još bolja jela za užinu dobivao
hadžije nosio samo komadić proje. Onda ga zapita nego onaj agin čoban, ali je morao sva tri kurca
jednom, kad su užinali, on aj što je služio kod upotrebiti dok je hadžinicu podmirio.
hadžije, kako je to da on uvjek ima za užinu
najbolja jela, kao pogaču, sir, meso, pitu itd., a on
samo suhe proje. Onda mu onaj reče: »Jebi ti hadži- 131 HOĆE DA VEŽ E SVA TRI UJEDNO
nicu pa ćeš i ti dobiti. Ja kako aga ode kuda, uvatim
aginicu pa jebem pa ona meni sve što je najljepše za Udala se mlada devojka za kršna momka pa se
jelo daje . Ve ć znaš ti, šta ćemo? Ja ću dovečer kad pobojala da će joj onakav snažan kakav je bio
hadžinica bude muzla ovce, tebe zovnuti: ,0 troku- nahuditi. Kad su legli prve noći po venčanju u
re! Ima li moja ovca tamo?' a ti odazovi se i reci da postelju, ona mu snebivajući se reče da se boji, da
ne ima pa će ona tebe već voliti!« Tako to bidne pa će mu biti mnogo veliki pa će je boliti.
kada je onaj nekoliko puta zovnuo: »O trokure!« — Ne boj se ništa — odgovori joj mladoženja
stane hadžinica slušati pa kad je onaj otišo, zapita — imam ja tri, pa ću prvo onim najmanjim, dok se
ga: »Kako te ono zove onaj čoban?« A on reče: ne raširi!
»Ma sram me kazati!« Ona ga natjera i on reče: Ona pristane i kad je svršio ona uvide da nije
»Mah; kad sam se jednom kupo, on vidio da ja tako opasno, nego joj se štaviše dopade pa ga zamoli
imam tri kurca pa me tako trokurom zove!« Ona ga da okuša onim srednjim, tek probe radi. On je
zapita ima li on tri kurca, a on reče da ima. posluša, pa je odvali i po drugi put.
Hadžija bio mator, nije veće mogo jebavati, a Vide ona da ni ovaj srednji ni je opasan pa zatraži
hadžinica bila lijepa, mlada a vrlo željna kurca. najveći, koliko tek da vidi hoće li ga moći izdržati.
Sjutradanneka
ovcami, reče nam
kadžinica
sluga hadžiji:
ovo oko»Idi ti, uspremi
kuće hadžija, k
i Mladoženja
još no oba opali
ra ni jai poputa.
treći Mladož
put, a njoj
enjasesedopade više
ve ć be še
očisti!« Hadžija ode za ovcama, a hadžinica se prilično zamorio pa zaspi. Kad u neko doba noći, on
[ ] [ ]
se probudi. Čuje gde neko šuška po sobi, a ne zna šta 133 KAD SE DJEVOJKA RASPALI
je-
— Ko je to? — viknu mladoženja. Poslao jednom otac sina u selo na vašar da pazari
— Ja sam! — odgovori mlada. davši mu za to stotinu dukata. Kako je docno stigao
— Pa šta radiš u ovo doba ? u selo, to namisli da prenoći u mehani, gde zateče
— Ama imala sam ovde jednu vrpcu — odgovo- lijepu djevojku, koja je posluživala i u koju se
ri ona — pa ne mogu da je nađem! veoma zagleda te je stoga pozove da za je dno
— A što će ti vrpca?! spavaju. Djevojka u prvi mah se opiraše, ali kad joj
— Da povežem sva tri ujed no pa ma crkla! momak obeća onu stotinu dukata što je od oca
dobio,
da samoona najzad
glavče pristade,
kurca ali pod
sme unutra tom inače
da turi, pogodbom
neće
132 ZVIŽDAO, NE ZVIŽDAO, ETO MENE! nikako pristati da se jebe. Momak pristade i izvrši
posao s njom, a kod kuće se* izgovaraše ocu da su
Bili čovek i žena, oboje mladi i zdravi pa baš zato ga na putu razbojnici napali i novac mu preoteli.
i imađahu više dece nego što su mogli ishraniti. Drugom prilikom posla opet otac sina u isto selo
Stoga se dogovore da se ubuduće čuvaju i ne grade na vašar, a momak zateče opet istu djevojku, koju
više dece, a da bi u tome bili sigurniji, utvrde da odmah pozove da spavaju. Djevojka se opet opiraše,
čovek spava u kući, a žena na tavanu. ali najzad pristade ipak pod pogodbom da za drugu
— Ali opet, muže, ako ti dođe teško, a ti samo stotinu dukata turi samo polovinu kurca u pičku.
zvizni, ja ću ti doći! — reče žena. Momak izvrši posao, a kod kuće reče ocu da su mu
— Dobro! — reče muž. novci u mehani, gde je noćio, nestali.
Kad je bilo prvo veče, ode žena, na tavan, ali Poslije nekoga vremena sin bi opet na vašar
kako je bila mlada i zdrava i navikla da se noći poslan i opet dobi od oca stotinu dukata. Sin ode
provodi uz tako isto mlada i zdrava muža, nije pravo onoj djevojci, koja opet pristade da je jebe,
mogla nikako zaspati, već se jednako prevrtala po ali pod pogodbom da sada turi kurac malo više od
postelji. Najzad viknu ozgo: polovine. Momak se vrati kući, gde se ocu opet na
-— Muže, jesi li ti sad zviznuo? neki način izgovaraše. Začudi se otac tomu pa
— Nisam! — odgovori čovek, koji je bez sumnj e namisli da kradom prati sina kad ga bude na vašar
sa istih razloga bio budan. Tako ga je žena u dva-tri poslao, što i učini. Sin opet pravo onoj djevojci, koja
maha pitala, a on je uvek odgovarao da nije zviždao. za ovu stotinu dukata pristade da momak cijeli
Najzad žena ne mogade više trpeti pa još jednom kurac sme turiti unutra.
upita muža da li je zviždao. Međutim otac gledaše šta sve sin radi. Djevojka
— Jok! — odgovori ovaj . raširi noge i namesti se za jebanje, a momak umesto
— Vala, zviždao, ne zviždao — reče žena, kojoj da sjuri ceo kurac djevojci, on turi samo glavče
be še dogorelo do nokata — evo mene dole ! unutra. Kako je djevojka sada pala bila u vatru to
ona pozivaše i moljaše momka da joj ga ceo sjuri i to
ne samo
može jedanput.
i kako Nu momak
nema volje. »Teraj,sebre,
izgovaraše da ne
sve do muda.
momče! daću ti stotinu dukata, samo me ne ostavi u
[10] [105]
tom trenutku!« poviče djevojka sva u vatri. Momak Treći put razglasi carica da ko će je voziti, al pod
joj ipak ne učini po volji, već joj sjuri kurac do istim uvjetima, da ne sme ništa sramotna reći. Onda
polovine. Djevojka opet moljaše momka da joj učini onaj treći brat, najbudalastiji, upregne konje, dotera
po volji, obećavši mu i drugu stotinu dukata koju je pred carske dvore i prikaže se da će on nju voziti.
od njega dobila. Momak se pak naslađivaše mukom Poveze. Kad uz put, vidi ope carica de je skočio konj
djevojčinom i ne micaše kurca s mjesta. »Ta daću ti na kobilu. Zapita: »Šta je ono, kočijašu?« On
sav novac što sam ga od tebe dobila, samo ga sjuri!« odgovori: »Ta ništa. Ispeo se konj na kobilu.« Ona
poviče djevojka dogorevši joj do nokata. Ali, mo- reče: »Pa što radi na njoj?« A on odgovori: »Ispeo se
mak ni da čuje. pa gleda da mu ne bi kurjaci ždrebadi poklali.« Ma-
lo dalje vidi carica da skoči bravac na krmaču pa
Utom
vrata otac, »Ta
i poviče: koji tjejeraj,
sveoca
gledao i čuo, iligrunu
li ti tvoga, ću te na ope zapita kočijaša: »Šta ono radi?« A on odgovori:
mestu ubiti! Zar hoćeš da upropastiš oca tvoga?« »Ta ništa. Ispeo se bravac na krmaču pa pazi da mu
I tako sin dobi natrag sav novac kojeg je ne bi kurjak krme odnio.«
poklonio djevojci, na svoju i očevu radost. Uvečer povrati se carica kući te ne dadne svom
kočijašu otići nego ga ustavi na večeri. Kad su
večerali, ona nj eg a natera da se svuče, legne u
134 CARICA I TRI BRATA krevet, a ona legne do njega te uzme njegovu ruku
pa metne sebi na prsi te zapita: »Šta je ovo?« On
Bio je jedan car pa nije nikog imo nego jednu ćer odgovori: »Devojačke prsi!« Ona opusti ruke pa
od šesnaest godina. On umre, a carstvo primi ta metne na dlake (bročke) te zapita: »Što je ovo?« On
njegova ćer. Danas-sjutra, carica već za udaju, al ko reče: »Livada.« Ona spusti malo niže ruku na pičku
bi se našo da zaprosi cara? (vladara). Ne sme niko. pa zapita: »Što je ovo?« On reče: »Bunar!« Ona
Onda ona pusti telala da vikne ko će caricu odvesti u spusti još niže na krušnicu te reče: »Što j ovo?« On
bližnji
da će gagrad, al dapogubiti.
odma ne sme ništa sramotna govoriti, je r odgovori: »Knez!« Kad je tako sve svoje nedodirlji-
ve stvari prošla, al on nikakve sramotne riječi nij e
Nitko ne smjedne, nego bila tri brata, dva rekao, onda ona ope uzme svoju ruku pa metne
pametna a jedan pribudalast, a imali dobru kočiju i njemu na prsa te zapita; »Šta je to?« On joj
konje. Onda reče najstariji brat: »Vala, idem ja odgovori: »Momačke prsi!« Ona spusti ruku, uvati
caricu voziti!« Upregne konje i ode. Poveze caricu. njega za mudraca (supotu), zapita: »Što j to?« On
Kad su bili uz put, skoči konj na kobilu. Carica joj odgovori: »Kon j! « Ona metne ruku na kesicu te
zapita: »Šta ono?« On odgovori nako kako je: »Sko- zapita: »Šta j ovo?« On ope reče: »Zobnica!« Onda
či konj na kobilu!« Ona ga zapita: »A što on oće?« ona zapita: »A šta taj tvoj konj jede?« On reče:
On reče: »Oće da jebe!« Ona odmah vrati kola pa »Paše po livadi!« Onda ona: »Pa daj pušti ga u
posječe kočijaša. moju livadu, nek pase!« On pušti pa po malom
Onda dočuju ona dva brata. Onda ope kad carica trbuhu tuc ovamo tuc onamo, dok ona ope zapita:
proglasi ko će je voziti, pođe srednji brat. Isto uz put »Zašto tvo| konj neće da pase u mojoj livadi?« On
vidi
»Štocarica,
ono?« đe
On jenjoj
skočio brav ac nakokrmaču
isto odgovori i prvi pa zapita:
brat. Ona joj reče:
livadi, pa »Žedan je !«—Onda
ga napoj!« ona: dočeka,
On jedva »Pa eto turi
bunara
svojeu
vrati kola, a nj eg a odmah posječe. niklo u njezino puklo, a ona od dragosti i muke
[ ] [ ]
stane prdjeti pa zapita: »Šta se ono čuje?« On reče: sve do bašće, ali badava, pile odnešeno. Vrativši se
»Ta ništa. Ljuti se knez.« Onda ona zaviče: »Udri natrag da vidi šta je sa vinom, ali kad on tamo, na
kneza zobnicom po zubi! Šta on ima gospodariti od svoju žalost opazi da je dijete igrajuć se uhvatilo za
mog bunara?« Kad je konj počeo piti (il puštati) pipu i tako ju istrglo, vino iscurilo a dijete se
vodu, onda ona zaviče: »Utopi se! utopi se!« te utopilo.
zanimi. Kad se konj napojio, njoj se dopadne i sjutra U svojem strahu od žene pobježe u šaš te se
namjesti svog kočijaša za cara, a sebe za caricu te sakrije, ali najednom eto ti uplašene čorde pa
more biti da i danas još konje napajaju. upravo preko šaša i nesrećnom stade mu vol na
kurac i zdrobi mu kurac i muda. On od boli i
135 STRADNJA PODSKUTAŠA zdvojenja skoči
umrijeti, jer pa bjež
je znao u krušnu
da će žena kadpećdode
i odluči ovđe
kući kruh
peći pa je naumio da izgori.
Bila nadžak-baba gospodar u kući, a čovjek bio Kad se je žena vratila kući, nije se obazirala za
metla. Ljudi bili imućni i imali jedno djete. Radi mužem, već se presvuče i pođe peć ložiti da peče
njihovoga imetka su ih susjedi uvjek tražili, naime kruh, jer je kvas bio gotov. Stala ložiti vatru, a! čuje
gazdaricu, jer kućnog gazde nije bilo, da im kumuju iz peći gdje nešto jeca i vapi: »Uh, ala je teško
djeci. umrijeti!« Ona pogledi u peć te spazi muža. »Ama
Tako jednom spremila se gazdarica na krstitke boga ti, šta ti tu radiš?! Ja sam mislila da ti jasle
ispekavši kolača i pilića i ostalog priredivši. Obukavši popravljaš. Ajde van!« »Ne mogu, draga, već molim
se svečano, reče svomu mužu: »Dakle ja sada idem te deder samo loži!« »Ta ne luduj, već hajde van!«
a ti gledi da mi je sve u redu. Pazi na dijete da mu »Ne mogu, jer jastreb odnio pile!« »Ta biće pilića
se šta ne dogodi. Povi ga, ako bude mokro pa onda još, ajde van!« »Ne mogu. Vino je iscurilo!« »Ta
gledi da pretočiš ono vino, a i drva nacjepaj, jer biće vina još. Samo ha jde van!« »Ne mogu nikako!
treba mi. Pripazi na piliće da ih jastreb ne odnese. Utopilo se dijete!« »E, pa daće Bog drugo! Hajde
Da, pa jasle popravi, jer ih ja take više ne mogu samo van!« »Bogme ne mogu, jer su mi kurac i
gledati, a i soli nisi još samljeo. Dakle gledi da to muda zdrobita!« »Ta šta, i to još? O, kuga te
bude, jer ti mene valjda znadeš, pa ako ne bude sve odnila, nikad te ne bilo! Sad crkni, kad za ništa
kako sam rekla, onda teško tebi! Ja ću te naučiti nisi!« I time poturi vatru u peć i tako jadnik zaglavi.
zašto sam uzela tebe drolju!« — To rekavši ona
otide.
Siroma muž nije znao što bi prije počeo te 136 KUKU, POPE, MOJA SIROTINJO!
misleći da uzmogne sva svršiti, početi će dva posla (Poslovično)
ujedno. Udari pipu u bure te pusti vino da curi, a on
će dotle drva rezati pa kad bude škof pun, onda će Krenuo nekud pop i đak. Usput se stanu o
i drugi podvrći. Dijete je metno u komoru nuz bure svačem razgovarati pa i o vjernosti žena. Pop je
pa mu dao igrački da se zabavi. Nu tek što je počeo tvrdio da je njegova popadija potpuno vjerna i da je
rezatimudrva,
koje sletitoli
je žena jastreb
volila.te On
uhiti ponajljepše
skoči da obrani pile,
pile ne bi eniko
jednak pa imogao
nj eg ov aprevariti,
popadi jaa i dak
da bidaje su sve žene
on prevario.
te nabacujuć se drvljem za jastrebom proganjo ga Pop to nikako nije priznao te se nji dvojica oklade.
[10] [109]
Đak ako ne prevari, da služi popa godinu, a pop da 137 BULA I ĐAUR PRED KADIJOM
dade đaku kobilu ako prevari popadiju.
— E, daj mi tvoga konja pa ti haj de nazorice za Zagledala se bula u jednog snažnog đaura (Srbi-
mnom pa ćeš vidit! — Pop mu dade konja i on pođe, na) pa bi se htela s njime pojebati. Opkladi se ona s
a kad je bio blizu kuće popove, stade plakati. Videći njime: ako je osam puta uzastopce ne pojebe, da joj
to popadija upita ga što plače, a on joj odgovori da nešto za izgubljenu opkladu. Đaur, siguran u svoj
kroz plač: — Prođi me se, ne mogu ti od crna kurac, pristane na opkladu i odvali sedam puta;
obraza ni kazati! — Tad popadija navali još više na nabije i osmi put, ali ne mogade da zaprška.
njega te joj on reče: — Izgubio si opkladu, daj ovamo! — veli bula
— drvo
šuplje Idemoi ne
putem
dade jamui đavo
pop pa
miraopazi
nego pop jedno
se okladi đauru.
— Jok, ja sam te osam puta pojeb ao!
sa mnom u koga nas je viši kurac. Kad izmerismo — Nisi; izgubio si opkladu. Tužiću te kadiji.
palcima dužinu, moj duži, ali pop hoće da je njegov — Dobro, ajd emo kadiji — veli daur.
deblji pa će meni: »De da vidimo, čiji može u onu Kod kadije tuži se bula na đaura da joj on ne da
šubu na drvetu!« Ja nanesi, kad moj ne može, a pop izgubljenu opldadu.
nanese pa mu uljeze, a u drvetu zmija pa ga ujede za — Za što ste se kladili? — pita kadija bulu.
kurac i on odma umrije! — Eto, neka ti on kaže, čestiti kadijo ! — veli
Sad popadija stane kukati: — Kuku pope, moja bula.
sirotinjo! — Zatim se okrene na đaka pa ga — Ama, čestiti kadijo, opkladio sam se ja s
priupita: — A tvoj, đače, ne može? — Ovako ga je bulom da jedn om motkom omlatim osam oraha.
nekoliko puta priupitala pa će onda: — Hvala bogu, Potegnem ja motkom i omlatim u jedan mah zbilja
kad nije i tebe ujela zmija! Mrtvijem pokoj duši, a ti osam oraha. Od njih behu sedam puni, a osmi
prazan. Jesam li ja kriv što i onaj osmi nije pun?
kadĐak si mi
na ostao živ, eto
to odma mi tebe
pristane mjesto pope!
te popadija šćaše da — Nisi, ra jo! — reče mu kadija — ti nisi izgubio
odma započmu, ali će joj đak: — Boga mi se ne opkladu. Idite!
va lj a jeba vati popadi ja, što se neće prvi put osamari- Svrbi bulu i dalje, a htela bi da baš dobije
ti, jer je velika grehota, a kad se osamari, onda ne opkladu pa se sad ovako opkladi s đaurom: da on
ima grehote! legne između nje i njezine sestre. One će ga svu noć
Popadija mu ne dade ni izdušiti, nego će mu: — dražiti, pa ako on ne izdrži, već ih pojebe, gubi
Eto na tavanu starog samara sa kobile! — Đak opkladu. Pristane đaur.
dohvati samar da je osamari pa će: — Ne ima S večeri legnu oni troje zajedno: đaur u sredinu,
kuskuna na samaru! — Eto popove pasire, pusta mu a bula i njezina sestra s leve i s desne strane. Radi
ostala, pa načini kuskune! — Pošto načini kuskune, većeg razdraženja, priveže mu bula kurac uz butinu.
reći će: — Ne ima repa! — Eto popove kašike za Počnu ga dražiti — i gole behu. Posle mu odvežu i
zađedi u guzicu! — Pošto đak dohvati kašiku, zavika kurac, koji se već beše napeo. Mučio se đaur, ama
pop s viđelice, s koje je sve to gledao: — Ne pogani kud da odoli? Digne se i pojebe bulu i njezinu
kašike, bio jadan! Na poklon ti kobila, junački si je sestru.
— A, izgubio si opklad u! — viknu radosno bula.
dobio!
[ ] [ ]
— Jok, ajd emo kadiji, neka on presudi! — veli došao onaj majstor što opravlja muške zgode i stoga
đaur. zatraži od žene da mu da dvanaest groša da malo
Odu kadiji na tužbu bulinu đaur ovako odgo- prepravi svoj ud.
vori: Ženi beše bogzna kako milo kad je čula da ima
— Čestiti kadijo! Vezala bula moga đogata majstora koji umedu i taj alat da oprave, ali kako je
između dve livade za jedno drvo. Đogat gladan, jeo bila cicija, ona reče mužu da se malo cenjka i da će
bi, ali je vezan. Najzad ga bula odreši i đogat učini mu biti dosta osam groša. Muž najzad pristane,
zijan i u jednoj i u drugoj livadi. Jesam li ja kriv? samo da dođe do mogućnosti da se napije malo
— Nisi, rajo; nisi izgubio opkladu! — reče mu rakije i primi osam groša.
kadija.
Ali bula ne miruje. Sad se opklade da se bula KadKaži
— je pošao
mu da već,
ga nežena
kratimui ne
doviknu:
tanji, samo neka
naprči, a đaur da udrvi kurac, da se zatrči pa tako u ga pri vrhu zarubi, da bude malo pljosnat i zatubast
trku da ga nabije buli s guza. »Dobro, oću!« veli kao pečat u Mitra kavedžije!
daur. Naprči se bula. Đaur udrvio kurčinu i zaleti se,
ali u koji mah da joj ga nabije, vrdne bula i đaur ga
utera u — guzicu! 139 KAKO VLAH PRODAVAO ZECA
— Ho — ho! izgubio si opkladu. — veli bula.
—- Jok valaj! Nek nam kadija presudi! — reče Došao Vlah u Senj na vašar i nosio preko leda
đaur. prebačenog zeca. Opazi ga piljarica koja kruh
Kod kadije opet tuži bula đaura da neće da joj da prodaje, te ga upita. »Čuješ ti, Vlaše, oćeš prodati
izgubljenu opkladu. toga zeca?« Nato Vlah: »A da, da ću ga prodati, za
— Aman, čestit kadi jo, čuj me! Opkladio sam se oto sam ga i donio.« »Pa šta tražiš za njega?« »Ko bi
ja s bulom da ću u trku s mojim dogatom uleteti u mi dao kruva se najesti!« »Ta odi, vražji Vlaše, pa
dvorište kroz ar — kapiju. I taman ja pred kapiju, a je di !« Via predao zeca te seo uz koš i počeo jesti.
bula je zalupi te ja s dogatom uletim kroz kapidžik u Kad je već tri kruha pojeo, počeo je koš ogledavati i
dvorište. Jesam li ja kriv što je bula kapiju zatvorila? sa košom tresti pa ga piljarica upita: »Zašto to
— Nisi, nisi, rajo! Bula je izgubila opkladu! radiš?« a on reče da gledi hoće li biti kruha dosti.
Ražljuti se piljarica te baci zeca Vlahu natrag
rekavši: »O, ti vražji Vlaše, eto ti tvog zeca natrag.
138 SAMO DA GA MALO ZARUBI Ta ti bi mi sav kruh pojeo, pa ti još niti dosta ne bi
Bio muž pijanica, a žena neka oštrokonđa pa kod bilo!«
nje stajale pare i kadgod bi se mužu pripilo, morao Vlah ne odgovorivši niti reči, uzeo zeca pa
je njoj da se obrati za novac. Ali ona nije uvek htela krenuo dalje. Tako iduć, opazi ga druga Senkinja,
da mu daje para te se je morao dovijati kako da koja prodaje vino, te ga upita da li hoće zeca
izlaže koju crkavicu od nje. prodati. On joj odgovori da hoće, i to onomu koj
Jednog mu se dana silno pripije rakija, ali u mu dade vina se napiti. Senkinja ga pozove neka
džepu opet
mora nije da
imao ni od
traži prebijene pare. Šta
žene novaca. U će, kudmuci
svojoj će, pije. Kadkucati.
bačvama se Vlah prilično ganapio,
Tr govkinja počeokuca
upita zašto je po
po
doseti se, znajući da je pohotljiva, te joj reče da je bačvama. Vlah reče da se hoće osvjedočit i hoće li
[ ] [ ]
biti vina dosti za nj eg a. Ljutita ga oćera Senjkinja i Kad je seljak površio posla, njoj se veoma
baci mu zeca, je r ona ne da sve svoje vino za je dn og dopade pa reče da bi mogli još po jednom. Seljak
zeca. pristade, a ona mu reče da on legne polećke pa se
Vlah niti reči, već ha jde dalje. Opazi ga i jedn a ona pope na nj. Pošto tako i po drugi put površiše
žena. prilično lijepa i mlada te ga upita za cijenu rabotu, seljak pođe i ponese zeca.
zeca. Vlah reče da će zeca onoj dati koja mu dade — A što nosiš zeca? — upita ga ona. — Jesm o li
jebati. Žena malo promisli, te reče: »E pa hajd e, se pogodili da me jednom prevališ pa zec da bude
vražji Vl aš e! « Ženica legne, a Vlah na nju, nu ne moj?
htjede se niti da makne, samo što je kurca pola — Jesmo — reče seljak —- ali i ti si mene
zaturio, a žena»Miči,
poče govoriti: reče: »Ta
miči,miči, vražji
miči!« Vlaše!«sea nije
ali ganuo Vlahi jednom, te smo kvit s tim!
opet žena: »Ta uputi se, ti Vlaše! Guzicom miči!« a
Vlah opet mje sto da miče, poče govoriti: »Guzicom 141 SVETI ILIJA ČUVA NA NEBU JABUKE
miči! guzicom miči!« Na otu budalaštinu razljuti se Bio jedan čojek sa svetim Ilijom veliki jaran.
žena te reče: »Ti si, Vlaše, lud i ne znaš ništa! Hajde Onda ga digni sveti Ilija na nebesa, da odozgo
ti dole, a ja ću gore!« I tako bude. Kad je procedura osehiri svijet. Kad su tamo došli, vidi onaj čojek u
bila gotova, reče žena: »Na vidiš, je li, da je bilo svetog Ilije mnogo jabuka. Ali sveti Ilija morao je
dobro?« A Vlah će: »Dobro da, ali tko će to meni nekuda da ode pa reče onom čovjeku: »Čuvaj te
platiti? Jer nisam ja tebe, već si ti mene jebala!« Na jabuke , da ne bi tko u njih diro, a ne moj ni ti
taj bezobrazluk izruži ga žena te ga skupa sa zecom nipošto u koju dirati dok ja dođem!« Sveti Ilija ode,
otjera. a on ostane čuvajući jabuke. To su gromovi bili. Kad
Vlah zadovoljan sa učinjenom trgovinom ode, je r on pogledi svojoj kući i vidi svoga kuma komšiju
je je o, pio i je bo , a zec mu jo š ostao. gdje je pritisko kumu pa jebe, on misleći da ih sav
svijet vidi pa da ih prepane, zgrabi onu jednu jabuku
i odozgor baci na njih. Grom pukne i ubi obadvoje.
140 SAD SU KVIT Onda doleti sveti Ilija i reče: »Šta uradi, ako Boga
znaš! Što ubi kuma i ženu?« A on će mu: »Ta ja sam
Dode neki seljak u varoš noseći zeca da proda pa ih hotio sa jabukom samo preplašiti.« Sveti Ilija mu
ugleda jednu zgodnu mladu ženu gde stoji na kapiji reče: »Bog im je naredio da se ljudi jebu. To nije
jedn e kuće. Upita ga ona pošto bi prodao zeca. On grih nikakav. To se mora. Idi ti, ti nisi za mene!« I
joj kaza cenu, ali ona mu reče da je skupo. spusti ga opet na zemlju a on kuma i kumu sahrani,
Seljak beše mlad i đavolast, a žena mu se dopala vele, u jednu raku (grobnicu).
te joj reče da bi mogao zeca dati i jevtinije.
— Pošto? — upita žena.
Seljak joj odgovori da bi dao zeca da je jednom 142 ZAŠTO BOG PONEKI PUT NE VIDI ŠTA
prevali. I žena nije bila s raskida, naročito i stoga SE PONEGDE RADI?
što je seljak
pristade. bio i seljaka
Uvede mlad i lep i zdravi kao
u kuću kremen
pruži te
se na Bio neki Marko u vojsci, i kako je bio u svemu
minderluk, valjan i marljiv, postane posilni kod svoga starešine
[115]
te je tu malo bolje proživio nego ostali njegovi ude u tu sobu. Najzad sede na onu stolicu u sredini
drugovi, koji su bili obični, prosti redovi. sobe i poče da razmišlja. Slučajno mu pade pogled
Al i Marku ne bi suđeno da du go bl agu je . Jednog na ogledal o što beše pred njim i on se iznenadi "kad
dana snađe ga neka bolest i uzalud su mu lekari vide pred sobom planine, reke, gradove, varoši i
davali lekove koji bi i konju nahudili. Marko je sela. Odmah se seti da je to svet i da Bog odatle sa
bivao sv e slabij i, dok je dn og a dana ne ode Bogu na te sobe gleda i posmatra šta se po svetu radi.
istinu. Tako je doista i bilo. Marku dođe želja da vidi
Kako je bio pravedan na ovome svetu, njega je, svoje selo i šta se tamo radi; da vidi svoje seljake,
kao što se po sebi razume, i na onome svetu svoju kuću, ženu i decu svoju. Poče bolje razgledati i
očekivala
toga dobionagrada. Dospeo
je za posilnog je samog
i kod pravo Tvorca,
u raj, akoji
semje zaista
ku opazi železnički
stanicu, od koje jeput, vide iput
skretao poslednju železnič-
njegovom selu.
znao da je Marko bio valjan i čestit čovek i da se je Tako stiže pogledom u svoje selo. Ugleda sudnicu,
još na ovom svetu pokazao kao dobar posilan. do nje mehanu, pa onda vide i svoju kuću, ali kod
Jednoga dana imao je Bog da se krene na put pa kuće mu ne bejaše nikoga.
pred polazak prizove Marka i reče mu: »Mora da su na groblju«, reče Marko u sebi pa
— Marko sine! Evo ti dvanaest ključeva od pođe pogledom ka groblju. I zaista na jednom
mojih dvanaest soba. Po svih jedanaest soba smeš ići novom groblju ugleda svoju mladu i lepu ženu gde
i razgledati blago koje je u njima, ali u dvanaestu kuka i nariče, a s njom i dvoje njegovo dece. Marku
sobu da mi nisi ušao. Evo ti, ovo su ključevi od tih zasuziše oči. Koliko mu je bilo žao što je umro te nije
jedanaest soba, po kojima smeš ići, a ovo je ključ od sa svojom ženom i decom, toliko mu je opet bilo
dvanaeste sobe, u koju, ponova ti velim, da se nisi milo što ga žena još nije zaboravila.
usudio ući! Ne prođe mnogo, a udovici Markovoj priđe
Primi Marko ključeve i obeća da će poslušati seoski pop i poče da je teši. Ova doista utre suze i
zapovest, a Bog se diže i ode. otprati decu kući pustiv se s popom u razgovor.
Kad je ostao sam. Marko zaredi iz sobe u sobu. Malo-pomalo udovica kao da zaboravi svu svoju
Divio se onom grdnom blagu što je bilo po sobama, žalost i poče s popom da se kikoće i šali. Marko vide
onom silnom zlatu, srebru i dragom kamenju, ali je lepo kako mu pop ne teši samo rečima ženu, već
ipak osećao da nije potpuno zadovoljan. Neprestano pomalo i rukama pa se onda najedanput udovica
ga je kopkalo šta li to može biti u dvanaestoj sobi, u uputi u jedan šumarak, a pop za njom i tu se oboje
koju mu je zabranjeno ulaziti. Najzad pomislio: »Ako izgubiše. Vide Marko koliko je sahata pa se naljuti i
uđem i u tu sobu, ja neću ništa dirati, pa se neće ni u onoj pomami tresnu nogom u ogledalo te se
poznati da sam ulazio.« Tako i učini, otključa lepo i raspršti u hiljadu komada i sad se u njemu nije
dvanaestu sobu i uđe u nju. moglo ništa više videti.
Ali kako se iznenadi kad u njoj ne nade ni mrvice U zlo doba vide Marko kakvu je grdnu pogrešku
blaga, kao što je bilo po ostalim sobama! U sobi ne učinio, ali sad je već bilo dockan da se ona popravi.
beše skoro nikakva name štaj a, samo je dn a stolica na Ne znam šta je posle bilo, kako je Marko
sredini,
lima. a zidovi unaokolo behu pokriveni ogleda- dočekao
Bog karaoBoga, kako Ali
i kaznio. li sesejejedno
opravdao i da ali to
bar zna, ga je:
je
Marku sad tek beše čudo što mu je Bog kratio da zašto Bog poneki put ne vidi šta se ponegde radi.
[ ] [ ]
143 HOĆE I ONA DA UMRE! 144 NIJE TRESNUO KURCEM
Dva mladića seljaka sekla drva u šumi pored Čovek neki obiknuo da tresne ono po nekoliko
groblja. Najedanput ugledaju jednu mladu i vrlo puta, da ne bi isprskao gaće. Vidi to njegova žena pa
lepu udovicu iz drugog sela gde kuka nad jednim ga upita: »Zašto to radiš?« a on reče da mu nesreća
grobom. Kuka sirotica, do Boga se čuje. Iz njene postane veća. Posle toga sporečkaju se nešto te se
kuknjave moglo se razabrati da oplakuje muža. posvađaju. Jedanput kad je svršavao nuždu, a žena
— Eh, kad bi znao da će mene moja žena onako ga gledala, vide ga da ga ne treska pa misleći da nije
žaliti, ne bi mi bilo žao sutra da umrem! Mora da ga to zbog nje, možda za inat što se svađali, poviče:
»Tresni ga, more, ako smo se posvađali, nismo oči
je —
mnogo volela.
Batali ćorava posla — reče onaj drugi, koji je povadili!«
bio neženjen i koga su sve žene i djevojke u
njegovom selu znale kao veliku lolu. — Pored sve 145 UDOVICA VA RALA JEPCE
njene kuknjave, ja bih se smeo opkladiti da će za
po sata biti moja! Bila jednom udovica, čuvena sa svoje ljepote.
—- Vala, znam da si lola u tim stvarima, ali Ona bi se sa svakim poznanikom kladila da je ne
pristajem da se opkladimo da je ne možeš dobiti ne može odjebati četiri puta jedno za drugim. Ljudi se
za po sata, nego ni za pola godine! naravno uvek kladiše pa bi gubili svaki put opkladu,
Tako se oni opkladiše i momak onaj ostavi sikiru naime sve što su imali sobom, a ko bi dobio
pa se uputi kroz šumu i sa drugog kraja uđe u opkladu, taj bi je uzeo za ženu i postao bi
groblje. Dođe blizu udovice i poče i sam da kuka gospodarom imanja kojim je ona raspolagala. Bilo
nad drugim grobom. je, doduše, ljudi, koji su je doista po četiri puta
uzastopce izjebali pa ipak gubili opkladu. Stvar se je
Mladić
Udovica
odgovori
se malo
da mu
utiša
je umrla
i zapitažena,
ga koga
a nisuonbiližali.
ni naime u tome sastojala: povrh kreveta beše obešena
pola godine zajedno. tablica sa pisaljkom jednom i da se ne bi pogrešili u
— A od čega je umrla! — upita udovica. računu, udovica je uvjek beležila jednu crtu, što je
— Sramota je da ti kažem, ali ja sam je značilo da je jedanput odjebana, ali ona je bila tako
pogotovu oterao u grob! vj eš ta da bi ona, dok je ona j nj u je ba o, brže
—- Kako to? Kaži slobodno, što da te je sramo- izbrisala po crtu tako da je uvek izašlo po tri puta. I
ta? — reče udovica. kad bi onaj nju pokušao još jedanputa izjebati, ona
— Pa kako da ti kažem? — reče mladić i priđe opet izbriši crtu i tako bi onaj uvjek gubio opkladu.
joj bliže. — Znaš, imam mnogo veliki ud pa joj je to Pričaju za jednog kaluđera da ju je taj naučio
dosadilo. pameti i da je zadobio celo njeno imanje. Bio ju je
— Ej , sreća mi te donela! Dela i mene, pa da i ja devet puta izjebao u razmaku kratkog vremena pa
umrem te da me polože pored moga Simeuna, jer ipak uvjek izlazaše po tri puta i tek kad je po deveti
meni bez n jeg a ne vredi žive ti! put započeo, onda ga udovica savetova, potpuno
zadovoljna
stva i da jenjegovim
uzme za kurcem,
ženu. Ondaje,se bogami,
ostavi kaluđer-
posluša
zadobivši kao miraz cijelo njeno imanje.
[1] [119]
146 JEBNI BROJ Srednji brat krojač čekajući brata dosadi mu se te

i on krene u svijet da potraži sreću. I preda nj iziđe
Bila tri brata. Jedan bio obućar, drugi krojač, a ona ista baka te mu dade travu i kaza mu kao i
treći nije ništa radio nego kurac drkao. Jednom starijem bratu da ide u grad, a kad dođe tamo da će
krene obućar u svijet da bolju sreću potraži. Idući čut telala gdje viče: »Ko će za trideset dana
tako, dođe u jednu planinu. Tu iziđe preda nj jedna okrojiti i sašiti odijelo svoj kraljevoj vojsci, daje
ba ba pa ga upita kud ide. »Idem u sv ije t! « »A znaš kralj tri tovara blaga i tri konja, što će nositi blago!«
li kakav zanat?« »Znam obućarski.« »U sto dobrih On posluša babu i uradi sve što mu je kazala, ali
časova! Evo ti ova trava pa je metni u torbu. Kada prođe isto onako kao i stariji brat, jer i njemu
dođeš
kralju unačiniti
taj i taj obuću
grad, čućeš
za svutelala
njegovu
gdje viče
vojsku
ko hoće
kroz handžija
konja. na okladu
Najposlije odnese
krene tri brat
i treći tovara blaga Kad
u svijet. i svabitriu
trideset dana daće mu kralj tri konja i tri tovara onu planinu iziđe i pred njega baba pa ga upita:
blaga. Ti se pr ij avi pa zaišti sve što ti treba neka ti se »Gdje si pošao, momče?« »Pošao u svijet!« »A imaš
snese u jednu kuću. Kada ti sve donesu, ti metni li kakav zanat?« »Ja ne imam nikakva zanata, jer
torbu sa travom pod glavu pa lezi te spavaj i ništa se sam cijelog vijeka drko i gojio kurac!« »U hiljadu
ne brini. Za trideset dana biti će sve gotovo!« dobrih časa! Hajde u taj i taj grad. Kad dođeš, čuti
Tu on uze travu pa metnu u torbu, a kad dođe u ćeš gdje viče telal: »Ko će za trideset dana jebat
onaj grad što mu je baba rekla, a ono telal viče: trideset djevojaka pa da svaka ostane trudna, daje
»Ko će se primiti da načini kralju za svu njegovu mu car šest tovara blaga i šest konja, koji će nositi
vo js ku obuću za trideset dana, daje kralj tri konja i bl ago! « Ti se pr ij av i pa naredi da ti se djevojke u
tri tovara blaga, a ako ne načini otići će mu glava!« jednu kuću dovedu. Sa svakom provedi je dn u noć a
Kad on to čuje, prijavi se te ga odvedu kralju. Tu on ovu travu drži uza sebe pa se ne boj!« On uze tu
zatraži sve što mu treba za tolike silne obuće te mu travu pa pođe dalje u svijet.
se sve prenese u jednu kuću. Uvečer metne torbu sa Kad dođe u onaj grad, a telal viče: »Ko se može
travom pod glavu i leže spavati. Kad se probudi prvo pouzdati da za trideset dana ostavi trideset djevoja-
jutro, ali sve po kr oj en o! Ta ko on trideset dana po ka trudnih, daje kralj šest tovara blaga i šest konja,
gradu hodao, a trideset noći spavao, a kad se što će nositi blago, a ako ne ostanu trudne, da izgubi
probudio trideseti dan, ali sva obuća potpuno glavu!« On se odma prijavi te ga odvedu kralju i on
gotova! Tu obuću on preda kralju u redu i primi tri zaiska da se u jednu kuću trideset djevojaka zatvore.
konja i tri tovara blaga. Ko je veseliji od njega? Tu on provede s njima trideset dana i svaku po devet
Krene sa blagom kući. I opet pređe onu planinu puta na noć jebe. Kad iziđe trideset dana, nijedna se
pa zanoći u jednome hanu. U handžije bila veoma nije imala na nj potužiti, ali ga kralj zadrži devet
lijepa kći pa kad je on vidi, poželi s njome spavati. mjeseci da se osvjedoči jesu li sve ostale trudne. Kad
Handžija mu reče da će mu je dati, ali ako je devet iziđe devet mjeseci, ali svaka rodi po sina. Tada ga
puta ne jebe za noć, da mu dade ona tri konja i ona kralj zovne preda se pa mu dade što je obećao i još
tri tovara blaga. On pristane na to, ali ga je ona ga dariva. Tu mu kralj ispriča čudo o obućaru i
cijelu noć zabavljala
nego nijedanput te nije
jebati. mogao
I tako ne devet
siromah puta,
sjutridan krojaču, kako
obuo drugi su i oni
obukao svu svaki
vojskuzai trideset
kako je dana
njimajedan
dao
odšulja se iz hana bez niđe ništa i od put svijeta.
[ ] [ ]
po tri tovara blaga. Tu se on sjeti braće pa mu bijaše, 148 NIJE PROBJENA GDJE TREBA
veoma čudo zašto sa blagom nijesu kući došli.
Otolen on krene i dođe u onaj isti han u kome su Ženio se nakakav hodža. Uveče kad ih svedu,
mu braća blago na opklad izgubila. Handžija ga opazi on da mu je žena već probjena, a on je ovamo
lijepo dočeka, a ona djevojka stane ga posluživati. pod devojku uzeo. To mu ne bi milo, ali kad joj
On je plaho sevdiše te joj stane obećavati podosta pogleda u glavu, opazi da ne ima menđuša u ušima.
novaca da s njime spava. Handžija se i s njime Nato će je upitati: »Gdje su ti menđuše?« »Nijesu
opkladi da mu je dade cijelu noć, pa ako je devet mi ni probjene uši!« progovori ona. »E, sad znam«,
puta jebe, da mu handžija dade onakih šet konja i reče on, »nijesi probjena gdje treba, a onđe gdje
šestOn
tovara
na toblaga, a ako
pristane pa ječim
ne malo
jebe, povečera,
da on da prihvati
njemu. nije prije trebalo, jesi!«
i stane jebavati. Kad iziđe na sedam puta, reći će mu
djevojka da nije nego pet puta. »Dobro«, reći će on, 149 OSVETILA SE
»pomrsićemo ovo sve pa ćemo opet nanovo!« —
Kad opet iziđe na sedam, ona se stane prepirati da Bio jedanput jedan gazda čovek, koji je imao
nije nego četiri puta. Videći on da će ih tako vodenicu i mada je imao i od drugog iman ja dosta
prepirajući i zora zateći, izbroji basamake, kad ih prihoda da bi mogao rahat živeti, ipak mu je
taman devet te ti joj on na svakom basamaku izvali vodenica bila glavno i tu bi se po na jv iš e bavio. Imao
po jednom a na najgornjem prida tri puta. I tako je je i vrlo lepu mladu ženu, ali je bio noktaš pa je i
tu noć oko četrdeset puta jebao i okladu dobio te pored nje tražio uživanje na drugoj strani. Da bi njoj
uzme od handžije svojih šest i braćinih šest tovara to palo manje u oči, on je beše navikao da s njom
blaga i poćera u sv ij et da potraži braću. Kad nađe spava samo jedanput nedeljno i tada opet samo
braću, otidu svi kući te tu su u izobilju živili.
jednom
štedio i za
da one
ima druge
sn oš ajženske
a. Na s taj
kojima
se način
je ašikovao.
pomalo
Jednog dana dotera u njegovu vodenicu udovica
147 DOBRA JE DEVOJKA jedna na kolima dva džaka žita. Udovica je bila vrlo
lepa i mlada, a skoro je izgubila muža te je ostala da
Pošao jedan mlad Banaćanin u drugo selo da se sirotuje s jednim detetom, jer joj je muž po smrti
raspita za devojku, koju je ranije begenisao i hteo svojoj ostavio vrlo malo, tako da je jedva vezivala
da je zaprosi. kraj s krajem. Budući tako sirota, ona zamoli
Dođe u jednu birtiju u tome selu i pošto je popio vodeničara da joj same lje žito bez ujma , govoreći
dve-tri čaše vina sa birtašom, upita ga da li poznaje kako bi se time osevapio, a Bog mu je dao dosta te
tu devojku i da li zna kakva je. bi mogao to da joj učini a da mu se ne pozna.
— Ta kako je ne bih znao — odgovori birtaš — Vodeničar je pogleda, vide da je lepa i zgodna,
dobra je. Naši su je momci probali pa svi kažu da je dopade mu se te joj reče da će joj samleti žito bez
dobra! ujma a i sam joj dati jedan džak brašna, ali pod
uslovom da mu se da, inače nikako.
Udovica je bila poštena žena, a sem toga veoma
je žalila za svojim izgubljenim mužem te nij e imala
[1] [123]
ni najmanje volje da pristane na taj uslov, pa je bila Kad je bio gotov, uđe opet u vodenicu gdje je
u nedoumici šta da radi, da joj kuća ne ostane bez oko vatre sedelo još sedam vodeničara, sve mladi i
hleba. Razmišljajući o toj stvari, odmah je bila kršni ljudi. Vodeničar nije bio samo noktaš, već i
načisto da vodeničar to ne traži od nje zato što je hvaldžija i sve ga je nešto kopkalo da ispriča i po-
osobito vole, niti zato što je osobito lepa, jer je meljarima kakav je cvet ubrao, ali nije znao kako
znala da on ima i vrlo lepu i mladu ženu, već hoće da počne. Najzad poče sukati brke i osmejivati se.
samo malo da promene jelo. I stoga poče razmišljati To pade pomeljarima u oči te ga okupiše zapitkivati
0 nečemu, kako bi vuci bili siti, a ovce ostale čitave. šta mu se to desilo kad je tako zadovoljan i
raspoložen. On im, kosanćim posle malog ustezanja,
Najzad joj pade na um jedno lukavstvo. Reši se da ispriča da je smotao onu udovicu što je danas
mu prividno
međutim samo o obeća
da izvesti da će ženu
tome njegovu mu te
se dadati,
udesea dolazila.
nekako da on površi ta posla sa svojom ženom — A gde? — upitaše pomeljari.
mesto s njom, a ona opet bez ujma da samelje žito, a — Tu kod vodenice na polju u kolima —
povrh toga dobije džak brašna. odgovori on smejući se.
Tako i učini. Obeća vodeničaru da će mu se dati, — E jesi ti neka grdna lola — reče jedan od
ali uveče, kad se smrkne. Ona će, veli, opet doći s pomeljara — a bogme je valjana i zgodna. Video
kolima po brašno, a on neka izađe iz vodenice pa sam je danas kad je dolazila.
dođe u njena kola pa će mu dati obećanu naknadu Nije potrajalo dugo, a jedan se pomeljar diže od
za ujam. Vodeničar sasvim zadovoljan pristane, vatre, izađe iz vodenice i štuče u mrak. Posle je dn o
oprosti se njom, jedva čekajući da se smrkne. četvrt sata, vrati se on i poče kao i ranije vodeničar
Udovica se uputi s praznim kolima njegovoj kući, sukati brke i osmejkivati se. Vidilo se jasno da je i
nađe njegovu ženu i ispriča joj celu stvar. Žena on učinio sa udovicom ono isto što i vodeničar.
Posije njega izađe drugi pomeljar, pa kad se ovaj
koliko
toliko jeje bila
bila blagodarna
ljuta kad jeudovici
doznala
što da
joj jeje muž vara,
to,kazala, vrati,
svi nei>nda će treći pa tako jeda n za drugim, dok se
izredaše.
a još više što je našla načina da se njen muž uhvati u
klopku, a međutim da njen deo ne propadne, a u Pred zoru bi i udovičino žito samleveno i vodeni-
isto vreme da se sirota udovica spomogne. čar odnese pored njena dva džaka brašna još i svoj
Kad se smrklo, žena vodeničareva sedne u udovi- jedan i za srećna puta površi jo š jedn om posla pa se
čina kola i ode vodenici, a udovica ode svojoj kući. vrati u vodenicu, a ona ode svoj im putem. Zena
dotera kola sa brašnom udovičinoj kući, kaza joj
Vodeničar je svaki čas izlazio gledajući da li su došla ukratko da se osvetila mužu, ostavi kola i brašno,
kakva nova kola, jer je bilo još kola ostalih oprosti se i ode svojoj kući da se ispava.
promjera. Kako se obradova kad primeti da su došla
1 udovičina kola! Ne gubeći vremen a priđe on bliže Sutradan uveče dođe vodeničar svojoj kući čineći
kolima i poče pipati i zaista napipa žensko. Ona je u se nevešt kao da ništa nije ni bilo. I žena se takođe
kolima ćutala, a on je računao da ona ne govori zato činila nevešta znajući da će joj doći uskoro zgoda da
što je stidljiva i nije mu bilo protivno. Uđe ti on u mu očita što mu je spremila za dobrodošlicu. Kako
kola posle kratkog grljenja i ljubljenja, površi on smunjom
je toga dana bio
i površi red da spava
jedanput posao sapaženom, on leže
se izvali na
posla što je bolje mogao, ubeđen da je udovica drugu stranu da spava.
kudikamo zgodnija za te stvari od njegove žene.
[ ] [ ]
— Had još! — reče mu žena. 151 NIJE BAKI DO GIZDE

— Ne mogu više — odgovori muž — ti znaš da (Poslovično)
ja to uvek samo po jedanp ut činim!
— Kako jedanput, hrđo li jedn a! — ciknu žena Mladi svinjar čuvo s babom svinje, nu baba ne
— a sinoć si me devet puta smotao! htjede nikuda da vraća svinje kad u kvar uljegoše,
— Kad sinoć? — upita muž zaprepašćen. već je uvij ek on moro, mladić, da ih vraća. Ljutit
— E mo j golube — odgovori žena — mene si stoga, psovao je: »Babo, jebaću te, ako nećeš
pošao da varaš! Nije ono bila udovica u kolima, već vraćat!« Jednom mu reče ba ka: »Ama, sinko, ti
ja! Hteo si da me prevariš, ali ona čestita žena došla uvijek govoriš da ćeš me jebat, pa ipak nisi!« Nato
pa mi kazala
kolima. te sam
Ali ako, tako jasam
mesto nje uverila
se bar došla na
da njenim
moreš odgovoriAlsvinjar:
velik!« će mu»Jebo
ba kabi te, bako,
: »E, ali mipaje tikurac
pa sinko, turi
devet puta! kolko ide!«
— Ah, oca ti kurvinog! — viknu vodeničar. — Leže baka, a on na nju. On zaturi njega. Pita
Pa tebe su onda pojebali svi pomeljari! ba ka: »Imaš li jo š? Ako imaš, a ti tur aj! « Mladić
Tako je bilo doista, ali što bi, bi, pomoći mu se zaturi i ostalo, nu baka pita uvijek da li ima još.
nije više moglo. Mladić reče da nema. Nato baka popipa da se
osvjedoči, te opipav jaja, upita mladića: »A šta ti je
to?« »Ta to su, bako muda!« A baka će: » Ama,
150 KOLIKO ZUBI, TOLIKO JEBA sinko, skukljaj i to baki, i to! Ta nije baki do gizde!«
Putovao jednom hodža s bakom zajedno kroz

šumu pa onako umorni sjeli da se odmore. Prođe 152 DA JOJ NE ZARASTE
neko vrijeme, a hodži se digao onaj pusti pa se
strašno raspalio te pozove baku da svrše posao. Ali Bila majstorica udovica i imala kćer za udaju, pa
ga baka tako začuđeno gledaše e je mislila da nije su se obadve jebavale, kćerku jeba vo kalfa, a maj ku
pri svijesti, ali hodža reče: »Aman, babo, zar ne šegrt. Tako su jedanput ko obično u jednoj sobi
vidiš da ne mogu više da trpim! Iako smo stari, ipak spavali pa će kći upitati svoju majku: »Mamo, ta
bi mogli jo š bo lj e nego mnogi mladi. Stoga gl ed aj mo kako onaj tvoj radi?« a majka odgovori: »Mlado pa
svoja posla!« — Baka ti se opet nekako raspali pa nevišto, baš mi je toliko da mi pička ne zaraste!«
pristade, a hodža joj reče da će je onoliko puta Otalem postala poslovica: Majstorica daće i šegrtu,
izjebati, koliko irna zuba. Baka izbroji svoje zube i samo da joj ne zaraste.
nade svega dva. Hodža svrši na veliko zadovoljstvo
svoje i babino dvaput dužnost, a baka sva radosna
najedanput poviče: »Gle, pa ja imam još jednu malu 153 M UŽE VI J EVO LUKA VST VO
krnjotinu u donjoj vilici!«
Hoće Grk na put, a boji se da ga žena ne prevari
dokle se uzme
verna: ne vrati. Smisli
ja buk u pada je
se ovako
zavežeuveri
ozdoje liispod
mu
kreveta. Ispod jabuke namesti lonac mleka, ali tako
[126] [127]
da jabuka ne dohvata do mleka, ako samo jedan leži nekim izmišljenim poslom u varoš rekav mu da tamo
na krevetu; legnu li dvojica, mora da dodirne mleko. i noći i sutra zorom da dođe kući i istera stoku na
Svrši to — razume se kradom od žene — pa otide. pašu.
Posle nekoliko dana vrati se i odmah potrči da vidi Momak posluša i ode, a gazda ostade ceo dan
kako je bilo. Digne ponjave i pogleda — od mleka kod stoke i tek je dockan uveče dotera kući kad je
se napravilo maslo. (Toliko je mnogo udarala gazdarica već bila legla. Pošto je povečerao ono što
jabu ka u mleko! ) je gazdarica ostavila za momka, leže i sam i
očekivaše da li mu je žena još budna. Nije dugo
potrajalo, a on začu gde u sobi zaškripa pod njom
154 TA LAŽE RĐA, SERE MU SE! on
postelja
poče i da
pošto
se proteže
se uverioi da je
uzdiše,
budnaisto
i dakao
će ga
štočuti,
je i
Bio neki ostariji čovek pa imao mladu i lepu momak činio. Žena čuvši protezanje seti se muže-
ženu, koju nije mogao baš uvek da zadovolji kako je vljevih reči, ustade on ako žudna i izađe iz sobe u
njoj trebalo te je žena, po prirodi svojoj zdrava i kuću pa upita šapatom momka, što mu je te se
vatrena, češće uzdisala ne znajući možda i sama proteže.
zašto ni krošto. Za pakost imao je isti čovek mlada i — Kako se neću protezati, gazdarice — odgovo-
kršna momka, kojega kanda je Bog i stvorio njegove ri čovek takođe šapatom, ali podražavajući glas svoga
žene radi te je ona češće pogledala na nj. Čovek nije momka — mlad sam, zdrav sam, jebe mi se, a žene
bio bogzna kako bogat, već je imao malu kućicu pa nemam!
je u sobi sp av ao on sa ženom, a u kući do sobe — Pa to je lako — odgovori žena — ako nemaš
spavao mu isti momak. Jedne noći kad joj čovek žene, evo mene, muž mi ionako nije kod kuće! — S
opet nije mogao dati dževapa, žena se razdragana i tim rečima ona leže pored njega misleći da je njihov
uspaljena vrtila i preturala po postelji ne mogući da momak.
zaspi. Tako valjajući se i premećući se, čuje ona Sad čovek ustade, zagrte ženu i onako u mraku
nekoliko puta gde se momak u kući proteže i poneki čučnu nad njom i osra joj se na onu njenu zgodu.
put silno uzdahne. Žena kad primeti šta bi, skoči kao oparena pa od
— Šta li mu je ? — upita ona muža. zabune, stida i srama nemade kad ni da izgrdi
— Jebe mu se; eto što mu je ! — odgovori muž. momka, već uteče bezobzirce u svoju sobu da se
Žena zaćuta i počne da razmišlja, a muž među- opere.
tim vide da je učinio grdnu pogrešku što je to kazao Sutradan pošto je momak došao iz varoši i oterao
ženi, pa počne da premišlja kako i na koji način da stoku na pašu dok još gazdarica nije bila ni ustala,
tu svoju pogrešku popravi. Tako i on provede celu čovek polako i krišom izađe iz kuće pa pošto zavara
noć ne spavajući, ali je bar smislio kako će odvratiti malo trag, vrati se kući kao da ide iz varoši. Žena
ženu od momka. mu se nije smela ništa žaliti, samo je bila ljutita i
Sutradan zorom, pošto je momak isterao stoku na sumorna, ali joj se muž činio potpuno nevešt. Kad
pašu, reče čovek ženi da će u varoš i pošto mu ona uveče legoše, momak u kući opet poče da se proteže
spremi
umesto što mu je
da ode bilo nužno,
u varoš, kao štoonjeode od on
rekao, kuće.
odeAliu i da— uzdiše.
Opet mu se jebe ! — reče muž ženi.
polje gde mu je bio momak kod stoke, pa ga posla — Ta laže rđa jedna; sere mu se pa ga mrzi da
[ ] [ ]
ide napolje! — odgovori ozlojeđena žena. šta radiš, paša me vide pa reče: »Snašo, ako ćeš mi
Sad je muž bio siguran da je popravio svoju dati, pustiću ti čoveka!« Ja da bi te pustio, dadoh mu
pogrešku i da mu ženi neće skoro pasti na pamet da dvaput, ali veruj mi to je samo tebe radi!
istraži momka. — Ako, bako, ako, to se ticalo kuće, to nij e ništa
— reče starac.
— E sad — reče baka — kaži ti meni — jes i li ti
155 OSEVABILI SE koji put mrdnuo (skrenuo) mimo mene?
— Pa kad si ti meni lepo kazala, da kažem i ja
Nekakav siromašak imao lijepu ženu, koja se je tebi. Znaš kad ti ono beše teško bolesna, pa ona
dobro gledala
večeri dođe kosamšjednijem bogatim
ij a da pravi posao,komšijom.
ali po njegJedne
ovo j komšinica
Ona mlada,udovica
uzvrdaladođe pa mene,
se oko ti se nađe kao sestra.
ti bolesna, a ja,
nesreći zateče i muža kod kuće. Da bi ga se kur- ver uj mi, iz blagodarnosti povalih je dvaput.
tarisao, dade mu nešto novaca i posla ga da donese — Lolo jedn a! — uzviku baka — a kad sam ja
vina. Siromašak misleći da će se brzo vratiti, otrča bila toliko bolesna da nisam mogla to da radim,
hitro do mehane, uzme vina i brzo se vrati kući. sram te bilo! I ti si mi bio čovek! — poče baka
Taman on u kuću, oni ljulja i svršio posao pa kako plakati.
opazi domaćina, klisi mu sa žene ne imajući kad ni
gaća svezati, a domaćin ga dokopa objema šakama
za kurac. Kako je kurac još mokar bio, iskliznu 157 HOĆE PEKO, HOĆE JA!
domaćinu iz ruka, a ovaj pobježe. Domaćin dokopa
glavku vatre pa potrča za njim, ali ovaj brz pa upade Postariji Crnogorac imao mladu i jedru ženu,
u svoja vrata i zatvori ih. Domaćin se povrati kući pa kojoj nije mogao ništa učiniti te se sirota morala
će ženi: »Vala, ženo, baš se mi noćas osevabismo! Ti obratati na pomladeg svog komšiju. Jedne noći, kad
mu dade pičke, ja mu otra kurac i posvjetih mu čak je muž spav ao u kući i s puškom čuvao stražu od zlih
do njegovih vrata!« ljudi i dušmana, žena beše pustila svojega komšiju
kroz prozor u sobu i trudila se da naknadi ono što
joj muž ostao dužan. Kad joj dođe najslađe, ona se
156 ŽENA NE PRAŠTA ČOVEKU zanese zaboraviv i muža i sve pa vrisnu:
— Ha, poter aj, sokole! — Probudi se muž, ali
Sedeli starac i baba pored ognjišta pa će, tek reći kako je čuo gde mu žena još jednom, dva li viknu:
starac: »Isćeraj! poćeraj!« uvide da opasnost nije spolja
— Vidiš, ba ko, ostaras mo i nismo već više ni za nego iznutra pa viknu ženu kroz vrata:
šta; lepo smo proživeli pa što ću te pitati, pravo da — A šta ti je, more, te vičeš?
mi kažeš! Oni u sobi behu već dotle površili posla kad se
— Hoću, starče, pit aj samo! vide na nevolji, ali ženska glava puna lukavstva te se
— Pravo da mi kažeš, za svega našega zajednič- brzo doseti i progovori mu ne dižući se s post el je:
koga
— života
E kadjesi
meli tako
dala lepo
koji put i drugome
pitaš, kazaću ti.sem meni?
Znaš kad — Ama
sobom čitav sanjala sam gdepavojvod
buljuk Turaka mi se aosokoli
Peko ćera
srce pred
kad
te paša uapsi na pravdi boga, a ja dođoh da vidim to viđeh, te mu viknuh da ih ćera još!
[ ] [ ]
— Hoće Peko, hoće ja ! — reče ponosni Crnogo- vrata pa jurn e od hodžine kuće što ga noge nose.
rac, okrete se na drugu stranu i zaspa ponovo. Maločas eto ti hodže, oznojio se, zadihao se, nosi
hleba. »Gde je komšija da ručamo?« »Aferim«,
dočeka ga ljuta hođžinica, »ostare, pameti ne dobi!
158 NASRADIN-HODŽIN ĆURAN Takve li mi ljude dovodiš na ručak? Dok ja da
uidem u sobu da uzmem nešto, on ti zgrabi ćurana
Žalila se Nasradin-hodžinica po ćelom susedstvu pa zaždi; potrčah za njim, ali kud ja da ga
kako je hodža loše hrani. Malo-pomalo čuje se glas i dostigne m!« »A, oca mu njeg ova jebem, pa gde je?«
po čaršiji te dopre i hodži do ušiju i on smisli da je »Odjuri tamo što god može«, reče mu hođžinica i
pred svedokom
napravi podv arakutera
i pošu lje
laž.ga Kupi debeloga
na furunu ćurana,
da se peče, pokaza
»a ja ću mu da
rukom. »Drži«, kaže
ga stignem, on i pruži
pa makar da jejojnakraj
hleb,
pa kad je bilo doba za ručak, ponese ćurana s furune sveta.«
i pozove svog prvog komšiju, pa kući. Hodžinici Uzme ona hleb, a hodža gladan i besan, pojuri u
taman bio došao švaler, pogledaju, hodža tek što poteru. Kad prilično odmakne od kuće, spazi u
nije bio stigao. »Šta ću sad?« rekne švaler. »Ništa«, daljini komšiju kako struže pa mu podvikne: »Stani,
kaže hođžinica, »sedi tu, da vidim kako ćemo da se more komšija, stani, makar samo da umočim!«
gostimo, a oni da gladuju.« Utom stigne hodža sa »Valah, komšija, ne dam ti ni da me takneš!«
gostom na vrata, a hođžinica ispred njih. »Eto, odgovori onaj pa zagreba još bolje.
nijedna vero, eto neka vidi komšija kako te hranim A hođžinica unese hleb pa ti sa švalerom natena-
kao golubicu te da mi ne crveni obraz od tvoje ne skuckaju Nasradin-hodžina ćurana.
tužbe!« »Vidi se«, kaže hođžinica ljutito, »koliko
brineš; a kamo ti hleba?« »Uh!« pljesnu se hodža po
čelu, »kako da zaboravim!« pa joj pruži ćurana. 159 KUŠANJE
»Sedi ti, komšija, pa me pričekaj, sad ću ja!«
Vrati se hodža za hleb, komš ij a ostane da ga Bio jedan Turčin pa imao mladu i vrlo lepu bulu,
čeka, a hođžinica unese švaleru podvarak pa opet a sa nje i svojih pedeset godina. Imao je i vrlo lepa
iziđe pred vrata. Furuna beše podalje te se hodža mlada suseda Srbina. Kuće su im bile van varoši te
podobro zadrži. Dokle ga čekali, uzme hođžinica su bili osamljeni i u neku ruku upućeni jedno na
tucanj od avana, nasapuni ga dobro pa sedeći na drugo. Srbin je imao, kao najbliži sused, češće
pragu počne da ga gladi od jednog kraja do drugog. prilika da vidi svoju komšinicu bulu, i kako je bio
Gledao komšija, gledao pa mu se učini čudno. mlad i vatren, to ga je njena lepota dovodila do
»Boga ti, kado, šta je, kakav je to posao šta radiš?« ludila. Samo je o njoj mislio i njena slika nije mu
»E, komšija, ne bi trebalo da ti kažem, al mi žao da izbijala iz glave ni danju ni noću. Lepo čovek zalude
dobar čovek kao ti strada. Vidiš, moj hodža ima za bulom i reši se da je zadobije pa ma poginuo.
čudan običaj. Kad čoveka prvi put zovne na ručak, Svakom mogućom prilikom i kad su se videli, Srbin
ne da mu da okusi dokle mu ne zabije bar pola od je savetovao bulu da pristane da se s njim sastan e
ovoga
nica gatucnja u dupe!«
neprestano Gledai komšija,
sapuni gleda,bogami,
gladi; tucanj, hođži- nasamo.
Jednoga dana, na mnoge njegove molbe, pristane
popriličan, te ti on zavara domaćici oči, izleti na bula da on dođe u njihov u štalu pa će i ona doći.
[12] [133]
Srbin dode na urečeno vreme u štalu i uskoro dode i posluži te se namah doseti i on zaopuca meriti
bula, ali s nj om i Turčin s fenjerom u ruci. Nade se vurunu laktom uzduž i popreko.
Srbin na muci i preplaši se veoma, ali se brzo doseti — Ko je to noćas u ovo doba u vuruni? — viknu
pa poče kupiti ogrizine po štali. Turčin.
— Ko je to? — viknu Turčin ne mogav na prvi — Ja sam, komš ija — odgovori Srbin — nemoj
pogled poznati svojega komšiju. se ljutiti!
— Ja sam, komšij a! — odgovori Srbin. — A šta ćeš u vuruni? — upita pon ovo Turčin.
— A otkud ti tu? — upita Turčin začuđen. — Ama poslu šaj, aga — produži Srbin — spre-
— Pa eto došli mi gosti večeras podockan, a ja mio sam i kreč i cigle i svu ostalu građu, pogodio
nemam
a ko znasena
da da im nahranim
li bih konje, su
i našao. Hanovi kasaba daleko,
sigurno već majstorepadasam
vurunu mije sabajle dođu da počnu
dn ak o razmišljao da juzidaju
koliku ću dugu
pozatvarani, nego pomislim, daj da odem kod moga ograditi, a koliku široku, dok mi naposletku ne pade
komšije, da nakupim malo ogrizina, valjade se neće na pamet da je hleb što ga ti pečeš u tvojoj vuruni
ljutiti.* ponajbolji od sviju lebova što sam ih dosad jeo, pa
Turčin znajući svoga komšiju kao valjana čoveka, pomislih daj da ogradim vurunu istu kao što je
a pri tom imućna, doista se nije ljutio te mu reče: komšijina i onoliko dugu i onoliko široku, ne bi li i u
— Kako ljutiti, komšija! Ak o se neće komšija mene bio tako dobar hleb. Stoga sam došao da tačno
komšiji naći u nuždi, ja ko će? Nego ostavi te uzmem meru tvoje vurune.
ogrizine pa uzmi iz jasala lepa čista sena koliko ti — E aferim, komš ija, dobr o si pogodio da je
drago. Učinićeš i ti meni drugom prilikom. moj hleb najbolji. Nema ga vala takog u celoj
— E, baš ti hvala, aga! — reče Srbin, uze malo mahali. A bome ako se hoće dobar hleb, vuruna ne
sena iz jasala i pošto se ponova zahvali, ode kući treba da je ni suviše duga ni suviše uska. Izmeri,
misleći redom da li ga je bula prevarila, ili se je to komšija, i srećan ti posao. Alah neka ti blagoslovi
slučajno tako desilo. rad!
Sutradan nade Srbin bulu kad se vraćala s vode i Tako Srbin dovrši tokorse merenje i rastane se s
počne joj prebacivati što ga je tako prevarila i agom zahvaljujući mu što mu je dopustio da uzme
dovela ga u onako nezgodan položaj. Ona se klela meru od vurune. Ali ga je u duši grizlo što ga je
svim na svetu da ona tome nije kriva: »Dina mi hanuma prevarila te se rešio da joj sutradan gorko
našeg«, govoraše ona, »htela sam sama doći, ali prebaci njen ugursuzluk.
njemu odnekuda pade na pamet da obiđe štalu te I doista sutradan kad se najđoše, on ie poče koriti
tako moradoh s njim zajedno doći. Nego ako hoćeš što ga je prevarila. Prebacivaše joj kako on za nju
doći večeras u našu vurunu gde se peče hleb, ja ću meće život na kocku, a ona mesto da se na nj
nasigurno doći!« smiluje, izlaže ga sve većoj i većoj opasnosti. Bula se
Srbin gonjen požudom, koja slabo verma razloge, odgovaraše da njene krivice nema, da je htela doista
posluša i kad se spusti noć, on dođe na urečeno sama doći, ali da je mužu njenom opet palo na um
mesto pa se sakri u vurunu za hleb. Nije dugo da obilazi svoje imanje pa su tako došli i vuruni i tu
potr
opet ajalo kad zasvetli
s Turčinom. »E, fenjer
baš mii se
on ne
ugleda
da!« bulu, ali
pomisli ga zatekli.
doista I, veli, idadabii ga
naklonjena uverila
sama želi da
da jese i sona njemu
njime što
Srbin i poče misliti kako da se iščupa bede. Sreća ga pre sastane, neka dode doveče pravo u njenu odaju.
[ ] [ ]
»A da bi znao kuda valja ići, da ne natrapaš opet na Al i mu toga dana bula sama priđe i reče da je sad
kakvu nezgodu ili opasnost, ja ću ostaviti kod vrata izdržao probu i pokazao da je muško i dosetljiv te
kraj od konca, dok ne dođeš meni i ništa se ne mu se može poveriti. »Doista sam sama navodila
brini!« moga agu da ide sa mnom i u štalu i ka vuruni, pa
Srbin je bio u onim drugim godinama, kad je ona tako sam isto sama njemu privezala drugi kraj od
druga glava starija, i posle kratkog premišljanja konca za onu muku a sve zato da okušam prvo tvoju
pristane i obeća da će joj doći u urečeno vreme. ljubav, da vidim da li je tolika da ćeš mene radi
Kad nasta noć, on se diže komšijinoj kući i zaista izložiti se opasnosti, a drugo da vidim da li si
pred vratima napipa kraj od konca, i kako su vrata dosetljiv i da li možeš i mene spasti bede, ako bi
bila samo kuću
Turčinovu pritvorena,
pa sve i držeći
polakosei konca
be z šuma uđe nau
i idući slučajno zapali čini
žena mutavica u kakav
tako nezgodan
što, valja položaj,
uvek dajerje kad
na
prstima što se je lakše moglo, dospe do njenog oprezu i da ima sto očiju. Sad kad si se pokazao
kreveta. Onako mlad i plah, osetio toplo telo od valjan, reci sam gde i kad hoćeš da se nađemo. Ja
iksana pred sobom na krevetu i misleći da je to bula, sam tvoja!«
izgubi pamet, pa drž rukom te medu noge. Ali kako Tako su najzad bile nagrađene muke i opasnosti
se zaprepasti kad oseti da je rukom dohvatio ne kroz koje je Srbin prošao. I pošto ga je ona ponovo
žensko, kao što je računao, već muško i to još za ozbiljno uverila da je sve on o -ra nij e bilo samo
mošnice! Šta sad da radi? — uto se Turčin beše proba, on pristade i na četvrti sastanak, za koji se
probudio pa dohvati s čiviluka sablju i viknu: »Ko je može reći da je bio neizmerno prijatniji od prošla
to, bre, noćas?« tri.
— Aman kom šija, ja sam — odgovori preplašen
Srbin.
— Pa šta ćeš bre ovde u ovo doba spavan ja? 160 PA ONDA?
— E, čuj me, komšija, ne daj u mi oni dole u
mehani živeti. Ja im jednako govorim da u tvojim Otišao vlastelin drugome vlastelinu u lov i naložio
mudima mora biti puna litra, a oni jok, nego po pre odlaska sluzi da točno pazi na držanje mlade mu
litre, pa dođoh da se uverim, pa makar se ti malo i supruge. Vrativši se opet ka kući pozove slugu preda
naljutio! se da ga pita kako je nalog izvršio. »No, Miško, kak
Turčinu polaska ta pohvala njegove spreme pa je bilo?« — »Eh, zn aj u gospodin, dobro je bilo.
ostavi sablju opet o čiviluk i reče: Samo jenput je došel jen stronjski mladi gospon pa
— E, sad vidim, komšija, da si mi prijat elj. Idi i se je s milostivom f hižu (v sobu) zaprl.« — »Pa
reci im da nije ni litra, nego litra i po. Slobodno im to onda?« — »Ja sem se k vratima postavil pa sem
kaži, a poznaješ valjda po ruci! kroz klučenicu lukal.« — »Pa kaj si videl?« —
— Tak o je, aga, tako ću im i reći!« »Tišti mladi gospon je milostivu najpredi kušuval.«
I Srbin se diže i ode, ne mogući još da se pribere — »Pa onda?« — »Onda ju je k posteli otpelal.« —
od opasnosti iz koje se jedva iščupa. »Pa onda?« — »Onda joj kikle zdigel.« — »Pa
Sutradan
jasno ni da
da je ona svepogleda bulu.bila
to hotimice Sadtako
mu namestila,
se činilo onda?«
— »Onda ju je na poste lu hitil!« — »Pa onda?«
samo da on nastrada. uzrujano će vlastelin.
[ ] [ ]
— »Onda se meni tak kure zdigel da sam v 162 JAD AC!

kuhnju odbežal i kuharicu pojebal.«
Došla bula u bezistan da kupi nanule. Momak je
u tom bezistenu bio mlad i lep Grk pa kako je
161 DOKTOR MAZAO POPADIJU probala čas jedne čas druge nanule i on joj u tome
pomagao, opazi on kada joj se slučajno smače
Bio starac vlaški pop. Imao je lijepu mladu dva-tri put veo s lica da je bula neobične lepote a i
popadiju. On starac nije mogao da udovolji zahtje- nožica joj beše, da ne može lepša biti.
vom mlade žene, ali tome je odmagao mladi čvrsti Uspali se mlado i vatreno Grče pa poče da joj se
kućni liječnik.
zalaziti u kuću.Čim to pop
Dakako opazi,
liječnik je zabrani
izosto, alječniku
mlada udvarai ui ulaguje
doći pa je najzad zapita da li joj može
koje doba.
popadija morade postiti. Naravito to nije moglo I buli se dopao lep Grk pa mu reče da dode tu i
dugo tako ostati te popadija poče snovati kako bi tu oko večere. Kupi nanule i ode.
opet mogla sa doktorom se jebavati. Grk jedva dočeka da se smrkne pa ode žurno
Stoga jednom pričini se bolesnom i pretvarajuć bulinoj kući. Ona ga dočeka na kapiji, pusti ga
se da je teško u utrobi oboljela, tražila je da se po unutra i posadi ga za sto, na kome je bila spremljena
Iječnika pošalje. Teškom mukom se pop odluči bogata večera.
poslati po istoga te kad je on došao, dakako uz Taman oni posedaše za večeru, kad neko zakuca
nadzor popov, pregledao je bolesnicu te izjavio da je alkom na kapiji!
bolest opasna te se mora iznutra mazati, a to — Boga mi će to biti moj muž! — reče uplašeno
mazanje mora pop obaviti i to tako da kurac namaže Turkinja pa sakri Grče u jedan dolap i zaključa ga, a
lijekom te onda ženu dobro na sve strane izmaže. ključ metnu u džep od šalvara pa otvori kapiju.
.Turčin ude i pošto se pozdravi sa svojom ženom
Lako
neće. reći,zamoli
Stoga ali teško
popučiniti, jer neka
doktora popu on
kurac stajati
to obavi, po običaju sede da večera.
jer je on tome vj eš ti ji , a pop će ga za oto izvan Al i bula ga zadrža da ne počinje, dok mu, veli, ne
obične plaće nagraditi, ali dakako uz uvjet, da će ispriča, šta joj se toga dana desilo u bezistenu. Pa
pop kod mazanja prisutan biti, jer si je mislio da se onda mu ispriča kako je išla u bezisten da kupi
neće u njegovoj prisutnosti doktor usuditi pojebati nanule, kako je Grče obigravalo oko nje i saletiio je
popadiju, već da će je mazati. da joj dođe kući, da noći s njom; kako ga je htela da
Dok je doktor mazao, stajao je pop uz postelju te išamara, ali se, veli, uzdržala da ne bi bilo još veće
motrio kretnje doktorove te tom zgodom reče pop bruke, pa je smislila da mu se malo žešće osveti te
sam sebi: »Ama, da zapravo ne znam da je maže, mu je rekla da dođe oko večere njenoj kući.
rekao bih da je jebe, jer upravo tako miče guzi- — Pa je li doš ao? — upita besno Turčin.
com!« Te je riječi ponavljao kod svakoga mazanja. — Došao je! — odgovori bula.
Liječenje je dugo potrajalo, a možda još i danas — Pa gde je pasj a vera? — ciknu aga.
traje. — Eto ga u dolapu! — odgovori bula.
većTurčin
skoči,nezgrabi
mogašesaviše da govori
čiviluka od silnog
dimištiju pa gnjeva,
pojuri
dolapu da iseče Grka.
[ ] [ ]
— Ček aj! —- reče mu bula — zaključala sam ga; našla ovako na brzu ruku i naročito za tu priliku, da
evo ti ključ! je čaka u nužniku. I ode da sprema večeru. Kad muž
Taman to Turčin uze ključ u ruku, kad ona viknu: dođe kući ona se najedanput poče previjati i žalit
— Jadac! — i pršte u smeh. kako je na stomaku zavija. Jaukala je toliko da se
Turčin se seti da su doista neko veče lomili jadac, čak i njenom mužu stupilo. Najedanput istrča ona
a ljut što ga je žena tako vešto prevarila, baci sablju napolje i viknu mužu da ponese sveću.-Otrča žurno
na jednu, a ključ na drugu stranu pa ostavi večeru i na nužnik, zaključa vrata iznutra i namesti se kako
ode bezobzirce u kavanu. je trebalo, a jaran njen je dv a dočekao pa poče da vrši
Sada bula nađe ključ, otvori dolap i pusti Grče, posao. Uto stiže i muž sa svećom i videći da je
koje
malo beše skoro
i napoji premrloga od
umirujući da straha,
se ničegate sada
ga nahrani
više ne nužnik
danput zatvoren,
začu ženinstade
glas:sa svećom kod vrata. Naje-
plaši, jer joj muž, veli, neće doći bar do pola noći. — Podigni malo više!
Pošto je Grče došlo malo sebi i zaboravilo na Muž odigne sveću malo uvis.
blisku opasnost, iz koje tek što se izbavilo, oseti Opet se začu glas njegove žene:
ponovo da je muško i otpoče da miluje i ljubi bulu, — Izdigni još malo!
dok najzad ne pređoše na stvar te malo nakali srce na Muž podigne sveću još više.
buli što je prevatio onoliki strah. — More luđače, ne diži tu sveću! Ne kažem ja
tebi da digneš sveću, već ovome ovamo da mi
podigne još malo noge!
163 DIGNI JOŠ MALO! Vide muž šta je u stvari i da ga je žena prevarila,
ali kako joj je bio dao reč da joj neće zameriti da
Bio jedan čovek pa imao mladu i lepu ženu, ali je pokaže da je čovek od reči, ne kaza joj ništa.
bio džangrizalo pa je svaki čas prebacivao ženi da se
s drugim provodi. Čim je s kim vidi, odmah veli da je
s njim i bila. Dosadi se to ženi pa mu jednom reče: 164 KAKO JE ŽENA PREVARILA MUŽA
— Slušaj, muže, bolj e bi ti bilo da ti ostaviš
mene na miru. Jer ako se meni hoće, ne pomaže ti Imala žena ljubomorna muža, koji je uvjek mučio
sve to prebacivanje; ja ću učiniti šta mi bude volja, a prebacivanjem. Ali žena ko žena, čim joj je muž više
ti ne samo da nećeš znati, nego ćeš mi još držati na nju pripazivao, tim se je ona mudrije sastajala sa
sveću! svojim dragim. Tako se jednom dogovori sa dragim
Muž njen, koji smatrao sebe za prepredena u tim da ćeju se oni u slami na guvnu pojebati pred samim
stvarima, planu i reče ženi: mužem.
— Vala, ako ti to učiniš, pa još tako da ti ja Što ti žena smisli, vrag sve izvrši. Dragi se legao i
držim sveću, neka ti je prosto, neću ti ni reči reći, ali zatrpo slamom pa mirno čekao, a žena iduć sa
ti opet velim, mene prevariti nećeš! mužem si pripovjedajuć mu od gospodarstva, kad al
I žena je bila učin i horjackog kolena i zaveri se uoči mjesto gdje joj dragi pod slamom počiva. Ona
sama
ma jesebi da stalo.
glave će to učiniti i da će joj držati sveću, pa reče mužu
oosavši nekadragog
povrh malo čučne
stane, te
ko se
mora da senaispiša
nabode te
stojeći
Jedno veče zakaže ona svome jaranu, koga je kurac dragov. Iz početka je dragi turao ali kad njoj
[ ] [ ]
poče dolaziti vatra, stade i ona zezati te i dalje dođoše na drugu obalu pokaza se da Ciganin nema
pripovjedajuć baš od salaša govoraše po taktu kako novaca da plati skelarinu.
je već zezala: »Tako ti mo j čovječe, išla sam od Uzalud je skeledžija pretio da ga nikad više neće
salaša do salaša, od salaša do salaša« . . . ali kada prevesti ako mu sada ne plati. Ciganin i da je hteo,
uze dragi štrcati rastegne ona: »Od nije mogao da plati. Najzad kad se Cigo vide na
sa—la—ša—uh—do—sa—la—ša!« — I tako bje nevolji, kaže:
gotova, a muž uz svu svoju mudrost i pažnju nije se — Znaš šta je, gaz da? Kad nemam novaca da ti
ničemu dosjetio. platim, da ti kažem jedan pametan savet! Valjaće ti!
Vide sk el edžija da neće dobiti od Ciganina ni
165 NEMOJ SE POKAPATI, BABO! prevezao.
pare, pa pristade, tek da se ne kaže da ga je džabe
— Govori Cigo — reče on — al pamet no!
Neki Turčin krene na ćabu. Kod kuće imao ženu i — Nemoj nikoga da pustiš na skelu — reče Cigo
je dn o malo muško di je te . Kada je pošao, preporuči — dok se ne uveriš da će ti platiti skelarinu!
kuću imamu od mahale. Imam je često obilazio kuću — To već znam sad i bez tebe — reče skele džija
pa bi pokoji put ostao i na ručku. Jednom za ručkom — nego de ti reci što pam etni je!
jeli mlij eka. Onoj že ni pripanulo na um je'oucnuti Ciganin se promisli malo pa reče:
se, a imam nikad da to napomene te će ona: — Ak o ti je žena mlada i lepa, nemoj mnogo da
»Čuvajte se! Nemoj se koje pokapati, jer koje se je os ta vljaš samu!
pokaplje, jebaćemo ga!« — U tome se bajagi zasmije — Znaš li ti što pam etn ije ? — upita skele džija .
i prolije cijelu kašiku mlijeka po dimijama. Videći — E, slušaj jo š jedn u — reče Cigo. — Nemoj
imam u čemu je stvar i misleći da dijete neće ništa nikad da pričaš ženi da neko ima veći od tebe!
znati kazati, uhvati je pa pošteno izjeba. *— Haj d, sikt er! — viknu Ijutito skele džij a i pusti
Kada ručku
donesu se je mlijeka,
hadžija vratio
dok će sa dijete:
ćabe, jednom
»Čuvaj mu
se, Ciganina da ode svojim putem. Pa se vrati, zaključa
skelu i ode kući, gde ga je čekala njegova mlada i
babo, ne moj se pokapati, je r će te je ba ti imam ko i lepa žena, pa večera što je bog dao i leže sa ženom.
mamu!« U razgovoru upita ga ona, kao što je i obično
činila, šta je radio celog dana, je li dosta zaradio i da
li mu se štogod dogodilo. Čovjek je kao obično
166 NIJE POSLUŠAO SAVETA pričao sve šta mu se je važnijeg dešavalo toga dana,
pa onda joj ispriča kako ga je prevario jedan
Bio neki siromah čovek, koji nije imao drugoga Ciganin te ga je džabe prevezao, kako mu je davao
rada, do što je preko jedne poveće reke na svojoj razne savete, da se koliko-toliko oduži za prevoz i
skeli prevozio ljude i tovare. najzad kako ga je savetovao da njoj — svojoj ženi
Jednog dana uveče, kad već nije bilo više prolaz- — nikad ne priča da ima kogod veći od nje ga.
nika, htede on već da zakoči skelu i da je zaključa — Bože moj — nasmeja se žena — da luda
preveze.
katancem,Skeledžija
kad naiđeganeki
preveze
Ciganin
prilično
i zamoli
nerado
ga da
i kad
ga Ciganina,
— Bome,kao ima
da može
te jošbiti većegvećih
koliko od tvoga!
— prevari se
[ ] [ ]
čovek. — Eto u našega komšije, ovoga suludoga — Zato što će posle doći komšij a Petar — da te
Petra, ima valjda dvaput toliki ko moj! jebe!
Žena nije mogla to nikako da veruje i tako posle Vide sad skel edžija da je Ciganinov savet bio
kratkog razgovora pospaše. dragocen, ali da je on sam bio magarac što ga nije
Sutradan se diže čovek i ode na posao, a žena, poslušao.
kojoj nije izlazio iz glave sinoćni razgovor i komšija
Petar, dozva ovoga da doručkuju.
Komšija, koji je bio doista sulud, pristane i dode. 167 ESTAKVIRULA! BOŽE BLAGODARIM!
Žena iznese kisela mleka te sedne s njim i sa svojim
sinčićem da doručkuju. Nekakav Turčin pođe na ćabu. Kuću i ženu
Al i znaš šta reče ona suludome? — č u v a j se preporuči jednome hodži da ih pregleda dok on sa
dobro, da se ne pokapaš mlekom, jer ako se ko ćabe dođe. Hodža se brže sprijatelji sa hadžinicom pa
pokapa, biće jeben! je kad je god stio kao i sa sv ojom ženom posao pra-
— Dobro ! — reče suludi i zaista poče paž ljiv ije vio. Jednoga dana hodža taman da sjaše sa hadži-
kusati mleko. nice, a u sobu pane dijete. Hodža će nato u čudu
Ne prođe mnogo, a žena se pokapa. reči: »Estakvirula!« ali se opet ni hodža ni hadžinica
— Oprosti mi sad prvi put — molja še ga ona. - (nisu) bojali, da će ih dijete izdali, jera je bilo vrlo
Paziću odsad bolje. Suludi joj oprosti. malo. Kad je došao hadžija, jedanput iza ručka
Ona se pokapa i po drugi put i ona ga opet ustajući reći će: »Estakvirula!« a dijete će: »Boga
zamoli da je ne dira; veli, »slučajno je bilo«. Suludi mi je, babo, hodža iz majke izvadio ovoliko es-
joj oprosti i po drugi put. Tek što srknuše jo š po takvirula!« i pokaza od šake do lakta.
nekoliko kašika, a ona se i po treći put pokapa.
— E, sad ne zasluž ujem više da mi praštaš! — 168 APOTEKAR I ČOBAN
reče ona. — Sad ozbilje treba da me jebeš!
To rekav ode sa suludom u sobu te tamo površiše Neki čoban čuvao u planini ovce. Dobro se
posla, a ona se tom prilikom uveri da njen muž nije hranio i gotovo ništa ne radio, osim. što je za ovcama
ni najmanje preterivao, tvrdeći da je suludoga išao. Pošto priraste i iziđe na baluk \ poče mu kurac
mnogo veći no u njega. Ali nije verovala da je uvek ustajati. Ne znajući šta je to, mislio je da je
takav, te se rešila da ga češće proba, da vidi da li će nekakva bolest a kako je čuo da u varoši imade
uvek biti na jednoj meri. liječnika, potrči u varoš da traži. Tražeći doktora
Kad uveče muž dođe kući, ona mu pored ostalog naiđe na apotekara te ovome na pitanje ispriča
iznese i ono kisela mleka, što je ostalo od doručka. porašta je došao. Ovaj mu preporuči hladne obloge.
Muž poče jesti, ali kako je toga dana mnogo radio Čoban ode stajama i poče upotrebljavati hladne
pa je bio umoran te su mu ruke pomalo drhtale, on obloge te mu to unekoliko pomogne, ali čim bi (se)
se pokapa jednom pa i drugi put. zagrijao, kurac bi skako te je on više puta radi toga
— Pazi, tata, da se ne pok apaš i treći put — reče išao apotekaru. Jednom za večerom padne to na um
mu—sinčić
Što, — jer ćeš
sine? zlo proći!
— upita začuđeno skeledžija. apotekaru te se nasmija, a žena kada vidi da se
1
Izići na baluk znači moći pičke.
[144]
[145]
smije, obleti oko njega te joj on kaže zašto se je Pop se nasmeja i reče devojci: — To ti ne vredi
nasmijao. ništa, po tome se ne može poznati; već ćuti i ne
Sjutradan čoban dođe u apoteku ranije nego govori nikom, da ne puca bruka!
obično i ne nađe apotekara u dućanu te mu raspita za Devojka ode tužna i neutešena.
kuću i uputi se. Kada je došao apotekarevoj kući, Kad pop u veče dođe kući, on između ostaloga
apotekareva se žena sjeti šta joj je sinoć muž pričao reče popadiji svojoj kako je toga dana saznao da ta i
pa ga upita šta hoće. On joj reče da ne može njoj ta devojka nije više nevina. Pa joj onda ispriča kako
kazati, jer ga je sramota. »E, znam, znam šta ti je«, ju je neko silovao u mraku i kako nikakvog osobitog
kao prisjeti se ona, »gospodin je ostavio lijek kod znaka nije mogla da zapazi na njemu, do da mu je
mene!«
leže na — Pa ga i uze
postelju rečezamu
ruku, uvede u komad
da oboljeli sobu. Ona
turi ud —bioŠta
_kriv.
veli, kriv mu ud! — uzviknu popa dija . —
njojzi među noge. To on učini te kad poče kapucati, Ah, otac ga njegov , to je bio sigurno đakon
stane on vikati: »Oh, oh. lijepo ti je!« — I tako Jeremija!
namiri ćef i sebi i apotekarevici.
Otolen on pođe te se srete sa apotekarom na
vratima te će mu apotekar. »Je si li opet došao po 170 DECOPRAVITELJ IZ BEČA
lijek?« — »Ne valja tvoj lijek ništa. Kakav ima u
tvoje žene među nogama, ono mi je pravi lijek!« Pohvalio se čove k u kafani kako mu je žena vrlo
Ap ot ek ar se ujede za gubicu, a čoban ode veselo što poverljiva pa kako je vara da će poručiti po
je potrefio pravi lijek. naročitom decopravitelju iz Beča da učini da ona
zatrudni. Slušao ga nekakav nesretnik pa ti se pravo
digne prijateljevoj kući. Čim uđe, javi im se da je on
169 KRIV MU UD! onaj
ga nadecopravitelj
mnogo strana
iz Beča
čekaju.
i daGospoda
je u velikoj
ga i hitnji,
sluškinja
jer
Žalila se neka devojka popu, kako ju je neko dočekaju raširenih ruku. On prvo svrši sa sluškinjom
osramotio. u kujni pa joj reče da stavi noge na duvar, jer će se
— Pa koj i je to bi o? — upita pop. samo tako pomoći. Zatim i sa gospođom uradi isto i
— Ne znam; bila je pomrčina kao testo pa nisam njoj reče da ostane u tom položaju neprestano. Ode
mogla da ga vidim. on. Vrati se muž kući pa kako uđe, viđe sluškinju s
— Zar nisi mogla da ga poznaš po glasu? — nogama na duvaru. Zabezeknu se pa uđe u sobu pa
produži pop da ispituje. spazi i ženu u istom položaju. Zapita je: »Šta je to?«
— Nisam. Nij e ništa govorio! a ona reče: »Eto baš sada dode decopravitelj iz Beča
— Jesi li bar mogla da primetiš na njemu kakav koga sam toliko očekivala, pa mi još kazao da tako
znak; je li bio veliki čovek ili mali, kako mu je bilo ostanemo i da se ne mičemo!« Doseti se domaćin
odelo, ili si inače što zapazila na njemu, što nije kod jadu, ali dockan. To ga pouči kako mu valj a da se
drugih ljudi!« ubuduće upravlja.
— Ništa — odgovori snuždeno devo jka — bio je
običnog rasta i odelo je imao obično. — Pa onda
dodade snebivajući se: — Samo mu je ud bio kriv.
[ ] [ ]
171 NE RAZUME ČOVEK. KAD MU SE Obnoć stade Talijan jebavati ženu. Seljak to primje-
LEPO KAŽE ti pa reče ženi: »More, ženo, čini mi se da ov aj tebe
jeb e! « »I meni se čini!« odgovori žena. »E, pa reci
Mlada jedna kršna i lepa žena muzla kravu, a mu neka ti dade mira!« reče muž ženi a ona
momak joj drži tele da ne bi sisalo dok ona ne odgovori: »Reci mu ti; ja ne znam talijanski!«
pomuze. Kako je čučnula, ona se malo nezgodno
zagrnula te joj momak ugleda onu muku, i kako je
bio mlad i vatren on zatraži da mu da malo. 174 (MAGARAC SE ZAPOPIO)
— Sram te bil o! — obrecnu se ona na nj. —
Čekaj samo dok dode
tvoj bezobrazluk. pa ćešgazda, kazaću
ti dobiti tvoje!ja njemu za Ovdje može,
zapopiti još i danas običaj
samo ako ioleopstoji
malo da se zna,
pisati svatkoa
— Vala, ne da j! — reče nato momak. — Dok je samo kad dosta vladici novaca dade.
meni ped i šaka daće meni svaka! Jednom dogovore se seljaci i skupe punu kesu
Gazdaricu obuze rumen čak po vratu kad to ču, dukata pa svežu magarcu za rep i dovedu ga vladici
pa reče mnogo blažijim glasom, ali kao sa(n)ćim još u odaju. Kad vladika vidi, zapita: »Šta je to?« Onda
pomalo ljutito: seljaci reku: »Oćemo da ga zapopimo!« A vladika:
— Enede ga! Ja mu lepo kažem: pričekaj dok »Pa kako bi vi magarca zapopili?! Gonite to
pomuzim kravu! a on mi tu okupio: tara tara! napolje!« Oni okrenu magarca i povedu ga napolje.
Onda vladika zapita: »Šta je to na repu?« Seljaci
reku mu: »Mi smo mislili da ćete ga zapopiti pa smo
172 SAMO HOĆE DA PROMENI ponili novce, da platimo!« Onda reče vladika:
»Vratite ga amo!« Odreši kesu. Kad vidi dobrano
Bila neka raspusna žena i mada je imala krasna i novaca, onda uzme novce: pomiluje magarca od
slatka muža, ipak nije bila s raskida da se i kome glave do repa i reče: »Po glavi magarac, a po repu
drugome da. pop!« Uzme knjige, nešto pročita i zapopi magarca.
Jednom zaista tako kod nje neki pomladi čovek pa
kad površi posla, on kao da je bogzna šta učinio,
zapita je ponosito: 175 POP BAKSUZ
— A može li tako tvoj muž?
Žena ga pogleda ispod oka pa mu najzad reče: Pop se u ovome kraju, kao gotovo svuda, smatra
— E, moj bra jko, ako je po kurcu, moj bi muž za baksuza. Zato se mnogi, kad vide da će sresti
je bo i mene i tebe pa bi nam oboma oči iskakale, popa. hvataju za muda i to obično levo, uvereni, da
nego mene đavo tera da jedem govna, inače ti pored im tako neće smetati popov baksuzluk u poslu kome
njega nikad ne bi došao na red! su se krenuli. I popovi to znaju. U okolini Zaječara
još je živ jedan ostariji popa, ko ji je je dnom od
173 NE ZNA ONA TALIJANSKI boljih ljudi, kad ga je video da se drži za mudo,
rekao: »Batali,zabatali,
tebe uhvatio oba.« ne vredi ti ništa; ja sam se pre
Došao Talijan na konak seljaku. Seljak ima samo
jedan krevet pa posadi Talijana između se be i žene. I deca u igri hvataju se za mudo, kad hoće da im
[ ] [ ]
protivnik u igri promaši (na primer pri gađanju, 179 A BI LI TI, POPE, KAZAO?
igranju lopte, oraha itd.) i ta je navika dosta raširena
u ćelom ovom kraju. Bila u jednom selu lepa i mlada udovica, ali
prilično šarena te dođe jednog dana popu da
ispovedi svoje grehe. Pošto je učinila običnu već
176 GUZAR ispovest, da li je zgrešila ili nije, i da li je s kim u
zavadi, pop je zapita:
Prošao đavo pored vode od vodenice pa video — Ama ti, udovice, čini mi se šaraš pomalo!
guzar (koš u kome se hvata riba) pa će tek reći: — Pa šaram — odgovori ona — šaram čarape,
šaram i jaja za Uskrs.
»Ovo što
tamo su ili
ude,popovske
više ne bisage
izlazi!« ili kmetsko dupe, jer — Ama, ne mislim ja to — reče pop — nego
imaš, čujem, običaj da preskočiš poneki put ogradu.
— Pa preskočim kad mi ovce pređu u tuđu
177 POPOVA BESEDA livadu ili uskoče u čiju njivu.
— Ne pitam ja teb e to, nego mi reci jeb e li te
Hteo pop da oduči parohijane od psovanja, jer su kogod?
već prevršili meru i nj eg ov a strp lj enja. Jedn og Udovica ga pogleda đavolasto pa tek reče:
praznika okrete li besediti. Blagočestiti kristijani! — A bi li ti, pope, kazao, da te je ko je bo ?
Kakvi kristijani, vi neste kristijani, nego se onako
pcujete kado eđupci! Pcujte si majku, tatka pa sveci
pa anđeli pa Krista pa nebo i sve što ima sveto na 180 I NAJEBAO SE I SAČUVAO SVETINJU
ovaj svet! Od sad ne sme da bude više takoj! Jebem
li vam Boga vašega, ako čujem koga da pcuje; Pročuo se kaluđer kao dobar bogomoljac, kojemu
pričest mu neću da davam, iz crkva će ga iskaram! se molitva lepo primala, kao onomu koji i ne izlazi
među svet, nego sve sedi u ćeliji, čati i moli se. Sve
mu više dolazilo žena na molitvu i ispovest i starih i
178 RĐAV PUT mladih.
Ama za ove je kale mnogo više mario pa kako
Došla mlada lijepa djevojka sa sela popu na mu se mnogo htelo, a dobro je mogao, to smisli
ispovjed u varoš. Popu se cura dopala pa će je kako će se i lepo najebati a i svetinju sačuvati te
ispitivati ne bi li je kako prevario te će: »Kazi mi, obesi o prozor mesto zavese suknju. Kad bi mu se
grisna duso, iđase li ti kada rđavim putem?« koja mlada svidela, on bi po molitvi, ka o i rie
»Bogme, jesam, kako da nisam!« »A, kada to bi, prekidajući je rekao: »Digni suknju, snašo!« Koja
grisna duso?« »Eto baš onomadne, kadno sam se ga posluša, s njom bi lako svršio. Nađe li se neka te
vraćala u selo, kiša pljusnula, a glib se provalio, da sune na nj kao na bezobraznika, nju bi izgrdio?
sam jedva kući došla!« »Ta za to ja tebe ne pitam, »Bog s tobom, grešna duso, sto ti pada na pamet?
grisna
popo, toduso,
ja ninomajci
jesi lineveckazujem,
dala momku?«
nekmoli»Uz
tebi,kurac,
luda Ne mislim
tu krpu na japrozoru.
na tvojuDigni
suknju,
je, aratos
ne vidije mi
bilo,
se nego na
catiti!«
br ado! «
[1] [151]
181 LEK OD PRIŠTA popa. »Na livadu.« »Pa zar te, blago popi, ne bole
noge, kad ideš po tom čaglju?« »Pa bole, ali šta ću,
Nekoj seljanki izišao prišt na prstu. Ona je išla moram.« »Odi ti na konja, dušo moj a, ne dam ja da
kod mnogih lekara i tražila lek, ali joj nijedan ne se dete moga prijatelja muči.« Devojče se malo
mogade pomoći. Najzad se reši te ode u manastir, da snebivalo, ali kad pop ne prestade pozivati je, pruži
joj bolesnom prstu čita ju molitve. Mlad kaluđer kad mu ruku, pope se i sede ispred njega. »Gledaj, mo-
vide zgodnu seljanku, padne mu za oko i doseti se lim te, kakvu devojčicu ima moj prijatelj, a ja i ne
kako će bez muke da odjebe seljanku. Kad mu je znam«, i poče je štipkati, po obrazima »pa gle i sisi-
ona već kazala da je došla molitve prstu da čita, on ći! O! O! Taj će skoro steći i zeta, je li, blago popi?«
joj odgovori:
sramota Lepo,
te ti ne moguja kazati.
znam iSeljanka
lek od toga, al to da
ga okupi, je Devojčedalje.
jahali se malo
Idući opiralo, stidelo
tako, reći i rumenilo,
će joj od jedn omalipop:
su
joj kaže lek, iako je sramota, našta joj kaluđer »Reci, mala, igla!« »A što?« »Pa tako; reci igla,
odgovori da zavuče prst u pičku pa će joj proći. neće ti ništa biti.« »Pa igla!« »Tako, blago popi« i
Seljanka to učini i prst prođe. Posle nekoliko dana opet je pomiluje »eto je li bilo sto?«
kaluđer zavije svoj zdrav prst na ruci pa ode seljanki Prošlo neko vreme, opet će pop: »Dede, mala,
i reče joj: Znaš, šta je, snao! Ja tebi rekoh leka i ti reci sada konac!« »A što?« »Ništa, onako samo.«
se izleći. Sad evo mene boli prst, ded da i ja »Pa konac!« »Tako, blago popi, ti si dobro dete«,
zavučem makar za četvrt sahata. — Seljanka se pa opet drži za obraščiće i sisice. Odmaknu tako do
izgovarala kako je to sramota i da ona od stida ne nekoga zabrana. »Dede, mala, reci kurac!« »Juh!«
može to gledati. Našta joj kaluđer odgovori: Sramo- procrveni devojče i navali da se skine s konja, ali je
ta nesramota. Snao, ja tebi pomogoh, pomozi i ti popa dobro stegne za mišicu. »Što se plašiš, blago
meni! Digni suknju na glavu i meti preko očiju pa popi? Reci slobodno!« »Juh, ne mogu!« — »Što da
nećeš videti. — Seljanka ga posluša, digne suknju i ne možeš, neće ti ništa biti.« »Sramota me.« »Što da
pokrije oči. Kaluđer umesto da zavuče prst u pičku, te sramota? Eto, kako si kazala, igla, pa konac, pa
uhvati te odjebe jedanput pa i drugi put seljanku i što ti je bilo? Onako samo reci kurac!« Devojče se
ne vadeći kurac. Seljanki se usladilo kako zagoreli opiralo, ali najposle zažmuri. Kaže. »Eto šta ti je
kaluđer sipa pa će reći: Oh, popo, eto mi se lečimo, bilo!« slobodi je pop i neprestano je rukom pipka.
a kad bi neki video, ne bi verovao da mi lečimo prst, Kad su zašli dublje u šumu, opet će pop: »Dede,
nego bi kazao da se jebemo! dušo, reci: ,Sjaši, popo, pa jebi'« Opet se devojče
dugo opiralo i otimalo iz popinih ruku, ali je on
čvrsto držao, a ovamo joj govorio kako joj ništa
182 BRZA OSVETA neće biti, te najzad kaže: »Sjaši, popo, pa jebi!«
»Hoću, dušo, hoću, zlato moje: kako da neću!«
Jahao pomladi popa i u putu stigne devojče, ide odgovori pop, zaustavi konja, obori je u travu kraj
boso i muči se po neravnoj i tvrdoj putanji. »Čij a si puta, pa nategne popovski. Devojče bilo vrlo mlado,
ti, mala?« zapita je popa i ustavi konja. Ona mu se te vide malo više muke i raskrvavi je. Kad ona opazi
mi
kaže.radi
»Paon?«
to je,Odgovori
blago popi,
devojče,
moj najbolji
da jeprijatelj;
sve, Bogu šta krv, vrisne
godina!« što segod
i stane može: i »Jaoj
mlatarati čupati mojih
rukama.dvanaest
Pop se
hvala, dobro. »A kuda si pošla, mala?« opet će nađe u čudu, ali se brzo seti pa i on udari u plač.
] [ ]
»Jaoj mojih dvadeset i četiri!« »Čekaj da te kažem mi se na te pa me želja na te obalila. Tvoja je ljepota
ocu, što si me okrvavio!« popreti mu ona kroz plač. kriva, Bog zna, nijesam ja!
Pop joj pokaže krvav i zaguljen kurac, pa će njoj: — Brezobrazniče! — reći će popadija nešto
»A čekaj, da ja kažem tebe mojoj materi, što si ga i bl až ij e.
okrvavila i zagulila!« Zlurado devojče pred tuđom
nesrećom zaboravi svoju muku pa od radosti poče
podigravati i udarati pesnicu o pesnicu: »Oho ho! 185 KALUĐER I UDOVICA
Oho ho! Nećeš da sediš mirno! Tako ti i treba! Oho
ho!! . . .« U jednome manastiru bio mlad kaluđer, koji
jutr
nikako
en je.nijePadne
dolazioigumanu
na vreme,
u oči
ni napavečernje
ga jedanp
ni na
ut
183 SAMO DA GA ZNAŠ potraži da vidi šta je to. Kad on u njegovu ćeliju, a
onaj izvadio kurčetinu pa maže li je zejtinom, maže!
Svratio kaluđer nekome domaćinu na konak. Pre — Šta radiš to, nesretniče! — vikne na nj iguman.
večere dođe je dn a lepa i mlada snaša da pol ije — Ništa, oče igumane, mažem ga, da naraste! —
kaluđeru. Umiva kale ruke pa trljajući ruku o ruku Nikad od tebe ništa neće da bude, grešniče grešni!
govori tako da ga snaša čuje: »Ovolika mu je glava, — vikne iguman i ljutit ode.
ovolika su mu rebra, ovoliki je on!« — Počne snaša Prošlo malo vremena, nestalo manastiru para.
da se mrgodi a kaluđer, da bi je umirio: »De, de; ne Spremi iguman dosta pšenice, natovari dvanaestero
tražim ti da mi daš, samo hoću da ga znaš!« konja da je odnesu u grad na pazar pa koga da
pošlje, koga, seti se pa baš onoga kaluđera. Kad,
veli, ni je dobar za crkvu, biće bar dobar za drugo
184 BREZOBRAZNIK što. Kaluđer jedva dočeka, uzjaše i on pa hajd u
grad.
Otišo pop ljeti u nuriju, a popadija mlada, ostala Na kraju grada navalila se udovica na prozor pa
sama doma pa kako je bila pripeka, izvali se iza gleda svet. Prođe kaluđer i potera konje malo brže:
podne na minderluk, raskrebači noge i zaspi ko panj. — Đi, more, ili ću vas svih dvanaest poje bat i! — A
Uto banu odnekale đakon u sobu pa kako je onako zar možeš dvanaest puta? — pita ga udovica s
spazi, digne mu se onaj nesretnik pa ni dva ni tri, prozora. — Mogu te još kako! — odgovori kale.—
zabij ga u popadiju. Ona se probudi, ali kako joj je Baš ne možeš! — Mogu! — Ne možeš! — Mogu! —
onaj zabijo, ona od slasti se sve previjala pa joj ga Evo, da se okladimo: ako možeš dvanaest puta, da ti
on u vatri i vadio nije, dok ne onemogoše oboje. Sad platim pšenicu koliko vredi pa opet neka ostane
će popadija bajagi srdito na njega: — Šta si uradio, tvoja; ako ne možeš, moji su i konji i pšenica,
jadnice, zar ne znaš da sam ja tvoga pope žena? Pristaješ li? — Pristajem!
Kazaću ja to sve popi! Sjaše kaluđer, utera konje u avliju pa hajde gore.
— Pa kaži, nisam ja kriv! Udovica se već namestila. Udri, udri, odvali je
—
— A da kad
Eto, ko je,
sampasj
te augledo
vje ro? tako
! lijep u, ukrutio kaluđer jedanaest
ali ne može ništa. puta,
— A, utera kurac
izgubio si! —i dvanaesti put,
vikne udovica
veselo. — Jok, nisam, ti si izgubila! — Kako ja, kad
[ ] [ ]
ti? — Nisam — kaže kaluđer — izgubila si ti; — E, sad izgubi! — vikn e mu udovica. — Jok, ti
hajdmo kadiji, neka presudi! — Pristane udovica, si izgubila! — Kako ja, kad ti?! — Ja kažem, da si ti
dignu se te pravo kadiji. Pita on šta je? — Čestiti izgubila. Hajdmo, da presudi kadija! — Odu opet
efendija — počne kaluđer — imao sam ja jedn o evo kadiji. — Šta ćete sad? — pita ih on. — Čestiti
ovoliko štapče (i pokaže) pa se okladim sa ovom efendija — kaže mu kaluđer — okladih se s ovom
udovicom da joj omlatim dvanaest oraha. Omlatim udovicom. Okladih se da vežem konja na sred puta,
ja jedanaest, omlatim i dvanaesti, kad, on šupalji da ne može dohvatiti ni ječam s desne ni pšenicu s
Ko je sad kriv? Ko je izgubio opkladu! — Izgubila si leve strane. Vežem ja konja i udesim mu uže taman
ti — obrne se hodža udovici — on je omlatio koliko koliko treba, ali ona dođe pa ga preseče, a konj šta
ste
li —pogodili; nije on kriv
kaže kaluđer što je—onaj
udovici šupalj.
dobio sam,— Vidiš
nego će: udari
popase na desno,
pšenicu . . . popase
sad ko ječam,
je kriv? udari
— Panaona
levo,
je
odmah plaćaj opkladu! — Dobro — slegne udovica kriva — presudi kadija — da nije sekla uže, ostali bi
ramenima — razgovaraćemo se — veli — drugi put! i ječam i pšenica! — Eto vidiš — kaže kaluđer —
— Uzvrati te plati, a kaluđer i s parama i s pšenicom izgubila si, nego plaćaj opkladu! — Dobro, dobro
u manastir. — promrmlja udovica — naplatićemo se drugi put!
Prošlo neko vreme, opet ostao manastir bez Pođe kaluđer i treći put s pešnicom u grad. Na
troška. Spremi iguman pšenicu pa i ne traži drugoga ulasku ga opet čeka udovica. — A da 1 smeš sada?
da je goni u grad. Potera kaluđer konje, stigne do — Što da ne smem? — Al nećemo više kao pre! —
grada, udovica ga čeka. — Smeš li sad — kaže — da Kako hoćeš! — Da ja stanem na kraj sobe i da
se okladimo? — Sto da ne smem?! — Ali drukčije? zadignem košulju; ti da staneš na drugi kraj i da
— Kako hoćeš? — Dobro. Da spav aš jedn u noć sa izvadiš kurac i da potrčiš k meni. Ako možeš
mnom i sa mojom ćerkom. Smeš sve, i da nas ljubiš i odjedanput da ga uteraš, dobio si, ako ne, moji su i
da nas grliš i da nas štipčeš i što hoćeš, samo ne
smeš ono najglavnije. Prevariš li se te pojebeš makar konji
udovicai pšenica.
u jedan Pristaješ
kraj i podigne
li? — košulju;
Pristajem.
izmakne
— Stane
se
jednu od nas, gubiš opkladu. Pris taje š li? — Pri- on u drugi i ukruti kurac. Potrči k njoj, al se ona,
stajem! dok je stigao, obrne te ga on utera u dupe. — E, sad
Opet utera kaluđer konje u avliju, rastovari ih i baš izgubi! — Jok, izgubila si ti! — Kako ja? — Pa
razuzuri se. Udovica spremi večeru, nahrani ga i tako — izgubila — hajdmo kadiji, da presudi! —
napoji carski pa se svuče i sa svojom kćeri legnu Otidu na sud i treći put. — Dokle ćete da se
gole u krevet. Zna kaluđer kakve će muke da ima, parničite? pita kadija. — Šta je sad? — Ništa,
svuče se i on, ali tkanicama uveže kurac što je čestiti efendija — veli kaluđer — opet smo se
mogao tvrđe, da ga i on ne može da odveže, ako bi kladili. Kažem ja njoj, hoću da usednem na konja i
hteo. Legne između njih, otpočnu one da ga zadir- da uletim na vrata u sobu. Ona kaže, ne mogu.
kuju, prigrli on jednu, prigrli drugu, ljubi ih, grli, Mogu — ne mogu. Usednem ja konja, obodem ga
steže — kurac se napeo, da prsne. Kad je već bilo — ona zatvori vrata. Ja šta ću, uteram ga kroz
dogorelo do nokata, udovica dohvati skrivene nožni- prozor. Ko je sad kriv? : — Ona — presudi kadija —
ce pa mu
potegne presečekćer
pa najpre tkanice oko jedanput
pa majku, kurca, a pakaluđer
drugi što je zatvarala vrata? — Eto ti, vidiš — kaže
kaluđer — plaćaj opkladu! — Izvadi udovica, plati
put.
[16] [157]
pa ga isprati: — Idi bestraga! Od kaluđera se ne 187 POP UMIRE!

može ni đavo da uhasni!
Prilikom crkvene svečanosti dođoše popu mnogi
gosti, svi prijatelji mu popovi, pa tu je bilo i mladih
186 SKRUŠENA ISPOVJED, ALI BEZ žena i djevojaka, a također i djece. Tu su išli u
AP SOLU CIJE crkvu, a posle toga ručaše i zabavljahu se po miloj
volji sv e do kasne noći.
Došao mladić na ispovjed te kleknuvši u ispovje- Među gostima bio je i načelnik iz bližnjega sela sa
daonici stade svoje grijehe citirati, što ih je upamtio. svojom lijepom ženom i dvoje djece, curicama. Kad
Najednom zašuti. Odgovori
zašto ne govoriš?« Zato ga pop upita: »No,
ispovjedaiac: sinko,
»Ne mogu, je bilosupred
Gosti noć,i čekali,
čekali kad al anaupravo
jedn omdošao
nestane popa.
netko po
gospodine, odviše je ružno!« »Samo ti reci, jer te popa da ide na ispovjed. Sad ga stadoše svi tražiti
inače ne mogu odriješiti?« Ovaj opet zašuti a pop ga te najedanput dotrčaše curice načelnikove te digoše
počine koriti te će ovaj najednom: »E, kad se baš viku: »Ta eno gospodin parok umire, a mama ga
mora, onda znajte, jebo sam mladu curu!« Pop će: drži nogama i rukama da ne spadne sa divana! On
»No, pa šta je to? Ta skoro da si dobro učinio, Nek siroma samo još malo guzicom miče!« — Svi
se cura pripravi, neka se uči. Pa je li imaš još poskočiše da vide čudo što se zbiva, a među svima
štogod?« »Ta imam, ali to vam baš ne mogu kazati!« gledaocima najveće je obuzimalo veselje načelnika
»Ta kakvi ne možeš? Ti moraš, jer ti niti obećano mi porad dobroga srca svoje vjerenice žene.
prase otpusta pribaviti neće!« »E, kad je tako, znajte,
jeb o sam je dn u mladu ženu!« »A ko ju ?« Ovaj mu
reče koju, a pop će mu na to: »Pa pravo si učinio.
Neka se žena u poslu svome vježba. Pa šta dalje?« 188 KAKO JE KAPELAN JANI VODU
»E,
»Ta to vam samo!
govori opet neJesam
moguli reći. Tu ćete
ti reko, me ružiti!«
da moraš sve!« OTVORAO
»Ja dobro. Jebo sam mladu udovicu!« »No vidiš! Išla procesija u Mariju Bistricu. Medu hodočast-
Pravo si učinio. Neka mlada ne zaboravi. A imaš li nici bila takođe Jana iz Križevca, koju je gospodin
jo š štog od?« »Ta imam, ali to vam baš nikako ne župnik dobro poznavao, jer je marljivo polazila u
mogu te ne mogu kazati! »Ta ti si, momče, lud! crkvu. Kod procesije nalazio se također i gospodin
Kako da ne možeš kazati? Ti moraš, jer ti sva kapelan koji je predvodio i ravnao sa hodočastnici,
ispovjed uz kurac!« »Ama sve badava. To vam opet pjevao pobožne pjesme i razne molitve.
ne mogu kazati, makar vam još i purana donio!« »Ti U jednom selu čitava pobožna družina odmarala
donesi, biće ti za dušu, ali govoriti moraš!« »Ali vi se a buduć da je počelo smrkavati se, predloži
ćete se ljutiti!« »Kakvo ljutiti? Govori, kad ti kapelan da prenoće na istom mjestu a sutra da
kažem! « »E kad je tako, onda znaj te, jebo sam vašu podrane i dalje krenu. Hodočastnici pristanu na
gazdaricu!« »Ala vraže, ti si grešn iji od samoga predlog te se stanu priređivati svaki kako je znao i
antikrsta! Pa da te dalje ispitujem, ti bi još reko da si mogao na počinak.
je bo i mene ! Odlazi mi ispred očiju, kučko po je - Jana bijaše lijepa djevojka, a kapelan akoprem
bl ji va !« bogo bojaza n čo vj ek ipak je. volio li je pu žensku
[ ] [ ]
negoli najljepšega muškarca. Stoga se je uvjek u kad jednoga dana snaja opet htede u manastir, reče
blizini Jane nalazio. Tako se zdesio i ovaj put i starac da će i on s njome. Vidi snaša da nema kud,
upravo kad je čorda prolazila sa paše, u čordi pa pristane. Kaluđer vidi starca, pa da ipak ne bi
nalazio se i bik, a smotrivši ga Jana upravo u času propustio jebanje sa snašom, prounjka: »O, o,
kad je skočio na jednu kravu, upita ona kapelana snaso! Tebi, bome, treba velika molitva. Ti moraš
zašto je bik u čordi i zašto skače onako težak na ovde prenoćiti pa cu ti je sutra o jutrenju očitati!«
slabe krave. Kapelan da poduči Janu reče joj da je — Ali starac ne pušta snaje same; hoće i on da
bik isto to u črdi što je kapelan u p rocesiji, naime da prenoći u manastiru.
drži red i pomaže kravama, pa ako se kojoj začepi U sobi gde je njih dvoje valjalo da prenoće, reče
voda
dapačedaonimi bez
vodu pušta,znade,
da krava a on opazi
to dobro
i samrazumije,
da će se kalcan
na onu starcu da on
do vrata, legne nadapostelju
u nameri u ćošku
se on noću kad astarac
snaji
voda zatvoriti, te odma stvar uredi. zaspi privuče snaši i odjebe je.
Jana upita da kako on to može opaziti. Kapelan Naš starac se seti kaluđerovoj nameri i reče snaji
joj odvrati tako upravo kao što i on opaža te vidi da da ona legne na njegovu postelju, a on će na njezinu.
i kod Jane nije sve u redu. Te tako riječ po riječ Snaša, šta će? Pokori se i leže na svekrovu postelju.
odstraniše se njih dvoje te u samoći pokaže kapelan Noću otvori kalcan lagano vrata, dođe do postelje
Jani kako on razumije vodu otvoriti. Samo je Jana gde je držao da snaša spava, izvadi kurac i dade ga u
opazila da je kapelan češće negoli bik simo-tamo ruke starcu! Držao starac neko vreme pa povadi i on
dupetom migao. svoj kurac pa ga dade kaluđeru, koji se seti prevare.
Nekoliko mjeseci posle hodočašćenja opazi žup- Drali se tako neko vreme pa onda kaluđer iziđe iz
nik da Jani trbuh raste, te ju upita: »Ta čuješ ti, sobe.
puco, a kaj je s tobom? Ta ti ideš ušir! Kad se je to Ujutru starac ne dade snaji da ostane i za
pripetilo?!« »Gospon župnik, to se je pripetilo kad molitvu, već je odvede sa sobom doma.
sam išla na Bistru, pa mi se voda stala, a gospon Posle izvesnog vremena nadu se kaluđer i starac u
kapelan su bili tako dobri pa su mi vodu pustili!« jed noj mehani.
»Kaj, kapelan je taj mešter bil? A kad je to bilo pri — Ama, starče, ja tebe poznajem! Gde smo se
tamo ili simo ići?« »To im ne mogu povedati. mi ono videli? — zapita kaluđer.
Gospon su fort sim i tamo delali!« — P a . . . držasmo se cele noći za kurčeve ,
kaluđeru!
189 DRŽALI SE ZA KURČEVE
190 DUMNA, POP I CRKOVNJAK ZAJE DNO
Mlada snaša se spanđaia sa jednim žirovnim, SPAVAJU
zadriglim kaluderom, malo-malo pa ona u manastir:
boli je glava pa joj tamo čita kaluđer molitvu i Bila dumna u prošnji pa došla u popa na konak.
odmah joj bude lašnje. Tako ona pravda doma svoje Pop je spavao s crkovnjakom pa će primiti u isti
odlaske u manastir. Ali svekru posta to sumnjivo. I krevet
da i dumnu.
je zaspao kaoCrkovnjak će da
puh. Zazove ga,hrče
a ona svedno
da mislihrče,
pop
spavao tamo on kao pečen. Pop ga zovne, ali on se
[ ] [ ]
ušutao te se ne ozivlje. Tad će mu skubiti s guzice kao i obično. Svrši pa ode. Svrši se i zabava te onaj
tri-četiri dlake. On sve hrče, a pop ti zapali dumni gost dođe po kaput. Kada tamo, ima šta i videti:
izasebice tri-četiri fišeka u rupu pa ti slatko zaspe Kaput pao dole i sav uzmakan u onu bozu. Vidi on,
obodvojica. eksera nema pa se stane prosećivati šta li je to
Ujutro će da misi, a dumna da mu udara uz moglo biti. Jedva se jednom seti: »Pa bila je velika
orgulje. Pop će slatko preko mise: »O blaga i sveta vrućina te se ekser istopio!« reče potpuno uveren
noći — da bi mi bila vazda onaka!« Dumna iz svojim pronalaskom.
orgulje carskijem glasom. »Da bi bila onakva sva-
ka!« A crkovnjak uz zvono: »Kad bi jošter došla
jedna taka -— ne bi mi na prknu ostala nijedn a 193 SPAS AV AJ , BOŽE, DUŠU, ĐAVO LI
dlaka!« ODNEŠE TELO!
Dogovori se kaluđer sa jednom ženom, čija je
191 RAZ GOVA RALI SE IGUMAN I kuća bila na kraju sela blizu manastirskih livada, da
IGUMANIJA jednog a dana, kad muž ove žene otidne u vodenicu,
ova iziđe kod manastirskoga sena i da se tu pojebu.
— Čime se vi, časna mati igum anija, zanimate uz Kad je došao taj dan, žena izvesti kaluđera da će
ovaj post? te večeri moći da se sastanu, jer joj je muž otišao u
— Čitam svet o pismo, časni oče igumane. A vi? vodenicu, gde će sigurno noćiti, kako ona mišljaše.
— I ja čitam svet o pismo, časna mati igumanija. Ali ne lezi, vraže, kako je u vodenici bilo malo
A dokle ste vi došli? pomeljara, to čovek samelje svoje žito i svečeri vrati
— Ja sam došla do: »Prosi u mene i dam ti!« A se svojoj kući. Zena ne imadne prilike da kaluđera
vi? — A ja sam došao do onoga: »Vozdignu noz je izvesti o tome
očekivaše da sedapribliži
sada nenoć.
može doći te kale blaženo
tvoi, da ne vozdremlješi! . . .« Kad se je smrklo i kaluđer se dobro potkrepio
rujnim vincem, uputi se na urečeno mesto.
Kako je bila polutama, to on spazi da se nešto
192 EKSER SE ISTOPIO! kod plašta crni i radosno upita još izdaleka: »Jesi
li tu?« Sa onoga mesta na koje on upravljaše
Neki popa udesio gajde s nekom ženom iz pitanje čulo se je nerazgovetno: »U«. Kaluđer
komšiluka pa je motao kroz tarabu. Namjesti se pomisli da je sve gotovo te još izdaleka smače
lijepo ona na jednu stranu tarabe, a on gura na čakšire i čim dođe crnoj prilici, on kleče da svoju
drugoj i to su radili u odredeno vrijeme. Jednoga je žeđ ugasi. Nu kako ta crna prilika nije bila ništa
dana bila kod komšike neka zabava u dvorištu, a drugo do krmača (svinja) koja, poplašena tom
popa dođe u opredeljeno vrijeme pa ga proturio posetom, jurnu pa glavom zaplete u kaluđereve
kroz plot. Kako je bila velika vrućina, jedan gost
skine kaput pa kad vide ono na tarabi, a uz to beše čakšire
moj kalete ivideći
njega ponese
se na preko
muci livade i potoka,
zavapija: to ti
»Spašavaj,
kratkovid, reče: »A, stani, da zakačim za ekser!« Bože, dušu, đavoli odneše telo!«
Popa sad pomisli da je to komšika te stane gurati
[ ] [ ]
put. a oni ga ne htješe povući dok ne vikne triput. I
194 KOJEGA SI ZAKONA? tako stari zaviknu i treći put: »Migudac! jer izgoriše
jaja i kurac!«
Fratar jebao Šokicu pa to obaznao pop rišćanski,
pa kad se vraćao uvečer s pazara, uhvati je uz plot
pa joj ga zatuče, a ona oćuti po kurcu da to nije 196 TRI SVEŠTENIKA
pratar pa zaviče: — Kojega si ti zakona? — A pop
vuče k sebi i nabija : — Našega, našega, našega! Jedna popadija ostane udova sa četvero nejake
dece pa kako je u Beogradu skupoća dosta velika, a
ona ostala sirota, da bi mogla da othrani decu, oda
195 MIGUDAC! se razvratnom životu. A kako u Beogradu ima dosta
i sveštenih lica udovaca, to ona otpočne provoditi
Tri kaluđera ne dadoše jednoj snaši mira, već ju ljubav i saživi se prvo sa jednim đakonom, a potom i
neprestano tentaše. Žena bila vijerna svome mužu te sa jednim sveštenikom, no ova joj dvojica ne budu
mu stvar priopćila, nato joj muž reče neka pozove dosta te se saživi još i sa trećim, sa protom.
sutra kaluđera i da im kaže da će im volju ispuniti, a Jedne večeri zaranije dođe kod nje đakon. I baš
sutra je prilika, jer joj muž nije doma. kad su se spremali da legnu, zakuca neko na
Kaluđeri dođoše u označeno vrijeme te se smje- vratima. Popadija šta će od zorta, no sa kr ije đakona
stiše na tavan te ćeju radi opreznosti izmjenice u šifonjer. Kad otvori vrata, a ono popa čeka pred
je dn og po je dn og na užetu spustiti u štalu, a kad vrata. Po pa di ja ga pusti unutra i malo docnije, kad
bude isti gotov, neka vikne migudac! na što će ju ga se popa beše počeo spremati da legne, zakuca opet
povući gore, a potom spustiti drugoga i tako dok se neko na vratima! Šta će sad popadija od zorta, te
sva tri obredaju. Za toga je muž pripravio vruće strpa popa pod krevet. A kad otvori vrata, prota
željezo,
Među kojim će kaluđerom
kaluđeri jedan biodupeta
star, žeći.
ostala dvojica čeka. * Ona
vremena pusti
legnu. protu
Prota unutra
nadiže i posle
popadiji kratkog
noge raširivši
mladi. Kao starijemu htjedoše dati prednost, nu stari ih reče: »Ovako počinje služba!« i poče govoriti:
to ne htjede, već reče da će on zadnji ići, jer njemu »Blagoslovi, vladiko!« Čim je prota ovo izgovorio, a
treba više vremena tome poslu, a mladići ćeju odma popa ispod kreveta produži: »Blagosloveno carstvo
gotovi biti, dapače nećeju ni do pice doći. oca i sina i svjatoga duha!« Još popa nije ovo ni
Jednoga su spustili i čim je on, da će ženi prići, dovršio, a prota pobego na vrata. Taman je popa
podigo mantiju, ožeže ga muž, a on od boli viknu ovu rečenicu dovršio i izvukao se ispog kreveta, a
migudac! na što ga povukoše gori i oni mu se dvojica đakon iz šifonjera nasta vlja: »Ninje i prisno i vo
sprdaše što je tako brzo gotov bio. On ne tje kazati vj ek i vjekov!« Popa čuvši da ovde ima jo š neko
šta bi, jerbo si mislio zašto bi on sam ožežena tura osim njega, strugne za protom na vrata, a popadija
bio pa šutio. I drugome se isto tako dogodi. Sada pusti đakona iz šifonjera i s njim se izje be.
dođe red na starog, nu stari reče pre nego ga
spustiše: »Mene ne vucite dok ja ne viknem triput
migudac! jer moguće da će mi se prohtjet još
je danp ut !« —- Kad ga dole spustiše, dakako da je
muž pripalio, a stari kaluđer viknuo migudac! prvi
[165]
[14
197 IZNOSITE SANDUK! ambaru i izvrši šta je hteo. Pa kako mu se i na tom

poslu veoma dopala, a u isto vreme da bi je
Bila u jednom selu mlada i lepa, ali veoma šarena zaćutkao, on joj tutne dukat u šaku.
žena. Prođe jedno veče pop pa je upita da li bi Ona, tako ista glupava kao i muž joj, da mužu
mogao da svrati. Ona ga pusti, ali tek što je on dukat i kaže kako ga je dobila.
površio posla, kad naiđe neki vojnik, koji je svake Momak uze dukat pa ga prevrtaše po dlanu i
noći dolazio te ti ona strpa popa u jedan sanduk pa zagledaše pa tako idući po avliji poče govoriti kao
poče s vojnikom ono što je već učinila s popom. Tek sam za sebe, ali prilično glasno:
što je s vojnikom jednom svršila, kad eto ti nekog — Ovo je dobro, ali ono drugo ne val ja! Ovo je
trećeg zakuca na prozoru. Ona je znala ko je te mu
odgovori polako da ga ne može pustiti, jer joj je, dobro,
Čuje alito ono drugosanedoksata
popadija valja! pa ga zovne sebi i
veli, došao brat. upita ga šta znači to što govori.
— Daj bar, da te poljubim jednom — reče ov aj — Pa ja ko velim — reče sluga — dobr o je što
spolja — pa da idem! je pop dao mojoj ženi dukat, ali opet ni je dobro što
Ona se zagrte, i, kako je bio mrak, poturi onome je jeb o!
stražnjicu te je onaj poče cmakati, ali ubrzo vide da Vi de po pa di ja šta je pop uradio pa se reši da mu
je prevaren pa otrča kući, ug rej e žarač i vrativ se se osveti, a to odmah.
zatraži da je još jednom poljubi. Zovnu momka u sobu i naredi mu šta ima da
Međutim je ona već bila ispričala vojniku kako je radi. Momak misleći valjda da je i to ušlo u pogodbu
onoga prevarila te vojnik sada zaželi da onaj spolja te svrši posla s popadijom, a ona njemu dukat u
poljubi i njega u stražnjicu. Smakpe gaće i natrđi se, šaku.
ali mu onaj brat spolja gurnu usijan užarač u Siđe momak u avliju pa opet poče po njoj da seta
stražnjicu te vojnik odlete s prozora i viknu: i da prevrće oba dukata govoreći:
»Vatra!«
Kad pop ču da je vatra, spopade ga samrtni strah — Dobro je i ovako, a dobro je i onak o!
Naiđe odnekud pop pa čujući šta sluga govori i
da ne izgori, te poče zapomagati i vikati: videći da ovaj prevrće po rukama dv a dukata, upita
- Iznosite sanduk! Iznosite sanduk! ga šta znače njegove reči i otkud mu dukati.
— Pa eto — odgovori sluga — ti si jeb o moj u
ženu i dao joj dukat, a ja jebo tvoju popadiju i ona
198 DOBRO JE I OVAKO, A DOBRO JE I mi dala dukat. Kako god uzmem, vidim da je dobro
ONAKO! i ovako, a da je dobro i onako!
— Vala pra vo i veliš! — reče pop; otpusti slugu,
Bili pop i popadija. Oboje mladi i lepi, a oboje su jer vide da mu je teško bilo na taj način podmirivati
voleli da zagrizu malo zabr an jeno g ploda. Jednog dva troška.
dana vide pop jednog glupavog mladog čoveka, koji
je imao veoma lepu ženu, i pogodi ga za momka,
računeći da će tako najlakše ulučati priliku da mu
obljubi ženu.
I zaista jednoga dana saleti pop sluginu ženu u
[ ] [ ]
199 POP OSTA I BEZ PIČKE I BEZ KONJA jutro ispred popine kuće na vodu prolaziti, dabo me
bosa, a kao što je rosa ili blato podigla bi nogavice
Bio jedan seljak, koji imađaše lepu ženu. Popu da se ne ukaljaju.
tog sela dopade se žena seljakova i pop pokušavaše Pop begeniše snašu i njezine bijele noge, pa bi
sve moguće načine, ne bi li ženu za se pridobio. svako jutro, kada bi ona naišla, izišo pred nju pa bi
Najposle dosadi ženi popovo saletanje i ona poveri joj reko: »B ozij a bila, bjelonogo, je si 1 uranila?« To
svome mužu nameru popovu. Seljak kad ču ovo, dodije snaši pa se potuži svome čovjeku, a on joj
stade razmišljati šta da radi sa popom i kako da mu reče: »Nasamariću ja njega. Kada ti opet reče
se osveti. Najposle on dozva svoju ženu i dogovori ,bjelonogo!' a ti mu reci, ,zabjelile ti se oko
se s njom da idućeg praznika, kad pop na konju vrata! ' ako reče ,kada?' a ti reci ,večeras!' i gl edaj
pode u crkvu i koja beše u drugom selu, pođu i njih ga domamiti kući!«
dvoje, ali tako da seljak ide napred, seljanka malo Sjutra ujutru urani snaša na vodu, a popo će preda
dalje za njim i da očekuju popa, pa kad ovaj priđe, nju pa će joj: »Uranila, bjelonoga!« a ona će mu:
onda da se seljak skloni u šumu, a pop da se pridruži »Zabjelile ti se, oče, oko vrata!« a popo radostan
seljanki. Seljanka bi se pravila da pristaje da ju pop prifati: »A kada? « Onda ona reče: »A ko hoćeš
je be i uvela bi popa u šumu, a pop bi konja vezao doveče!« On je upita: »A gdje će biti onaj šokac
kraj puta. Tada bi seljak izašao iz svoga zaklona, Nikola?« (jer je snaša i njezin čovjek katolici bili, a
odvezao konja i pobegao. popo pravoslavni). Ona mu reče da će on spavati u
Tako i uradiše i kad se pop idućeg praznika odaji, a ona u kaci kraj vatre u kući. Onda će popo
pojavi na konju, sakri se seljak u šumu, a pop dotera reći: »Ja ću doći posije večere, nadaj mi se!« a ona
konja bliže seljanki i stade ju moliti da mu da. Ova mu reče: »Jok! Ja ti se neću nadati, dok mi ne daš
se s početka branjaše, ali najposle učini se kao da kese s parami!« I onako pipkajući ju, ugrije se popo,
izvadi kesu i u njoj trideset dukata u zlatu i dade
pristaje,
sa a popu siđe
seljankom s konja,
guščar, vezaleže,
Seljanka ga ukraj puta i pop
diže noge uđe snaši. Ona odnese pare i sve kaže svome čovjeku i
izvadi kurac. Ali u tom trenutku uzviknu seljanka: dade mu pare.
»Jao, pope, koliki je! Crven, crven pa debel, u Uvečer čovjek urene u kacu krmaču sa četiri
sredini uboden i tvoj konj odveden!« Kad ovo pop male prasadi i ostavi od kuće vrata otvorena, a ženu
ču, povika: »Vaistinu!« i pojuri za konjem, ali seljak zatvori u odaju, a on će paziti kad popo dođe i
beše već davno sa popovim konjem uvatio put. Tada pripravi batinu. Uvečer iza večere, kad je sve usaćilo
se seljanka vrati kući, seljak proda konja, a pop osta (umirilo), eto ti popo, otvori polako vrata. Dođe k
i bez pičke i bez konja. kaci misleći da u kaci snaša leži, odreši gaće pa će
polako zovniti: »Bjelonogo!« a krmača rokne, a
njemu se učini da snaša progovori i reče: »Odi!«
200 PRIČA O BJELONOGI POPINOJ Uđe u kacu, očepi ono jedno malo prase, ono
škikne, krmača pomisli da joj odnese krme, skoči,
Bila u selu u popinu komšiluku vrlo lijepa mlada podrapa popi gaće i poleti napolje, ali pogodi popi
snaša.
izjutra Kao
rano,što doklen
je to nadomaćin
selu običaj da mlade
ustane, taze snaše
vode između
pa poletinogu pa ga digne anapopo
ovamo-onamo, sebe okrenio
i izleti pred kućui
se repu
donese, da se kućani umiju, morala je ta snaša svako jaši na nj oj i zapomaže: »Primi, Bože, dušu moju, a
[ ] [ ]
davo!i neka nose tijelo!« Čovjek izlete iz kuće, ošine Kad je popadija vidila da ne more dobiti volova,
nekoliko puta popu batinom, on se svaii s krmače i reče Nikoli: »Evo ti moja ćerka od šesnaest godina.
nekako ode kući. U nje, beli, nije prostrana; moreš viditi posla!« On
Sjutradan urani Nikola i naiđe sa kolima i šest uvati popovu ćerku, izjebe ju jednom te nastavi i
volova ispred kuće popine, a popo uzja na konj a i drugi put, a cura se od velike radosti i meraka
hoće na put. Nikola mu reče: »Pomozi Bog, popo!« onesvjestila kad joj drugi put pustio iz kurca slatko.
a on odvrati : »Dao Bog, dobro, šokče Nikola!« — On zovnu popovicu pa joj reče: »Evo, vidi, cura ti
Nikola ga zapita gdje ide, a on reče da ide u nuriju već zamrla od velikog bola, je r je odviše tisna pa joj
kupiti bir, da ga glava boli. Onda mu Nikola reče: ne mogu utjerati. Daj ponesi nož da joj pičku malo
»Valaj, popo, ja znadem travu trolistu, od koje razrežem!« Kad je to cura čula, ona skoči i pobjegne
odma glava prođe. Ako hoćeš, daj mi kamilavku govoreći: »Džabe vam volovi, ja se ne dam rezati!«
kapu da u nju naberem trave pa metni na glavu i Tako Nikola prevari popadiju, jebe nju, snahu i
nemoj skidati doklen kući ne dođeš pa ćeš biti kćer joj, a volove odrene kući. Uveče kad je popo
sasvim zdrav!« On mu dade kamilavku kapu. Nikola kući došo, sjedne na krevet i reče: »Zna popo, što je
odnese u obalu, bajagi da travu traži, posere se u bilo i što će biti!« a popovica misleći da on zbilja sve
kapu, obloži travom i nabije popi na glavu. Nikola zna, pa će popi: »Kog ćeš vrag a znati? Nikola rek o
mu reče, kada kući dođe da sve govori: »Zna popo dati šest volova ko će mu pičke dati. Ja mu dado, a
šta je bilo, i šta će biti!« on oproba pa veli da je prostrana, da nije mogo
Popo zadovoljan ode u nuriju, a Nikola zaviče na viditi posla. Ja mu dadem snahu, a on oproba i nj u
volove i reče: »Ča Sivonja, Milota i Garota! Sve šest pa veli da je i u nje prostrana. Hotio da zašije, ona
vas za pičku da o! « To ču je popa di ja pa će Nikoli: skočila i pobjegla, a ja mu dadem našu kćerku
»A bi li meni dao? Bi li meni dao?« On reče da bi i Dragicu, a on okuša pa veli da je pretisna, da nije
pogode se. On uvati popovicu, stane jebavati, ali ne mogo utjerati pa zaiska nož da prereže, a cura se
tjedne malo
odleži pozadugo svršiti.
na njoj Kad je opet
pa nastavi svršiogurati.
jednoć, on
Guraj, uplaši panano,
bogme, pobjegne!«
ugno Naoto
čak do ćežličice,
cura iza
činivrata:
mi se»Jest,
da i
guraj onako praznim kurcem pa izvuče kurac i reče sada u meni stoji. Koliko je u mene nešto nalio, još
da joj je pizda pregolema pa da nije mogo viditi se i sada niz bedre cijedi!«
posla, biva svršiti jebac. Onda popovica dade mu Kada je to pop čuo, ljutit reče: »Jebem mu oca -
snahu govoreći: »Sve jedno je to; evo ti snaha, u nje šokačkog, svu mi je kuću usro, samo mi se nije još u
je tje šn ja pizda, u njoj rnoreš viditi po sla! « On uvati kapu posro!« Skine kapu, a govna niz nos i bradu
popovu snahu, digne noge pa joj zaklepa pa opet poteku, a on će: »Jest i u kapu, mater mu njegovu!«
nastavi onako praznim kurcom gurati. Popovica
radoželna znati, hoće li moći na sharii svršiti, došla
pa sve zaviruje. Onda će on viknuti na popovicu: 201 PRIČA KAKO JE ONAJ U POPA SE
»Vidiš da je i u nje prostrana pizdurina. Ponesi mi NAJMIO I ČETERES ZEČEVA ČUVAO,
brže iglu i konca da polak pizde za ši je m! « Kad je to JEBAO MU TRI KĆERI, POPADIJU I NJEGA
snaša čula, skoči ispod njega govoreći: »Jebo ti pas
trag! Ne dam se ja bosti. Idi k vragu ti i tvoji šest
volo va!« Bio jedan momak, koji je izgledo da je blento.
Nije imo niđe ništa. Pođe tražiti službe pa sretne
[ ] [ ]
popa, koji ga upita kuda ide, a on mu reče da ide
službe tražiti. Pop mu se naruga i zapita bi li on kod kupila a nije od čobana. Ona se spremi i ode pa kad
njega služio; to da mu čuva četeres zečeva u šumi, je došla čobanu, zaište zeca da kupi, ali on ne da već
da jih svaku večer kući dorene i u tor zatvori. Mladić za pičku. Ona šta će, moradne leći, a on i njoj zaprdi
mu reče; »Ja ću tebe godinu dana služiti, a ti ćeš mi i dade joj zeca. Ona odnese popu, a kad je uvečer
svoju kćer dati ako te vijerno godinu dana služio pop opet zečeve pribrojio, na svoje čudo jopet je
budem!« Pop misleći da on ne more nijednog a zeca bilo četeres zečeva u čobana.
iz šume dognati, pristane na pogodbu i odvede ga Treći dan pošalje on svoju najmlađu i najljepšu
kući pa se pohvali popadiji kako je našao jednog kćerku da mu zeca kupi. Kada je ona u šumu došla i
budalaša, koji će ga godinu dana dž abe služiti i kaže od čobana zeca iskala, reče jo j on: »Samo za pičku
joj za pogodbu. ja
je daje m zečeve,
molila i molila adaprodati
joj je neću
dn og nipošto!« — Ona
zeca za pare ga
proda,
Sjutradan uzme onaj užinu u torbu i ode u šumu
da čuva zečeve, ali je on imao jednu sviralu, na koju da će dati dukat, dva, pet. Koliko goda hoće, samo
koliko bi goda puta svirnuo, onliko bi mu zecova da ona pičke dati ne more. Ali čoban na pare neće
došlo. On uvečer skupi četeres zečeva i dorene ih ni da gleda, već hoće pičke. Ona kad je vidila da
kući i u tor zatvori, a sjutra rano pušti i odrene u druge nema, pusti ga na sebe, a on joj zaprdi i osladi
šumu. Pop se stane čuditi i ne bude mu drago što se mu se. Zadrži ju kod sebe neko vrijeme govoreći da
tako ludo pogodio. ne more zeca ufatiti i zaprdi joj tri puta. Onda tri
Dan po dan, primaklo se vrijeme godine. Onda puta na sviralu svirne. Dođu tri zeca: on njoj sva tri
reče pop svojoj najstarijoj ćeri: »Ajde ti u šumu zeca dade. -— Kad je kući došla, da vidiš radosti od
čobanu pa se preodjeni, da te ne pozna i kupi od popa. On je sva tri zeca zaklo. Uvečer izađe popo da
njega jednog zeca pošto-poto, samo da ga prevari- broji zečeve, ali opet nađe čet eres zećeva u čobana!
mo, jer vidiš, godina se primiče pa ću te morati Sjutradan reče on popadiji da ona ode u šumu
spremi
onome i budalašu
ode u šumu i beskućniku
i zaište od čobana
dati!« jednog
— Onazeca
se čobanu da kupi zeca,
zečeve dobivaju. jer spremi
Ona se da kćerii ode,
odnekuda drugde
ali čoban ne
da joj proda, a on joj reče da on zeca nipošto da pa ne da, nego za jebac. Popadija legne, a on i
prodati neće niti more, već ako hoće neka mu pičke njoj zaprdi i dade joj zeca, ali uvečer jopet je pop
dade, da će on njoj jednog zeca dati, veli »jedno za nabrojio četeres zećeva!
drugo«. Ona kad je vidila da drukČe biti ne more, jer Popo stane ružiti popadiju i kćeri te se preinači i
joj je i pop zapretio da zeca mora đoniti ma kako spremi sam u šumu da kupi zeca. Kada je čobanu
bilo i da mu ne ide na oči ako je dn og zeca ne došo, zaište zeca da kupi, a čoban mu reče: »Ja
donese, ona vesela što je zeca dobila ode i dade zeca zećeva ne prodajem po nikakove pare, već daj da te
popu, a on ga zakolje i skuha za večeru. jebe m pa ću ti je dn og zeca pokloniti!« Popo kada je
Kad je bilo uvečer, izleti pop preda nj i reče: vidio da dr uge ne ima, okala gaće i naguzi se, a
»Deder izb ioj ! Tebi jedan zec fali!« Kad pop čoban mu zaprdi u guzicu i dade mu zeca. Kada je
izbroji, ali svi zečevi! On se još više začudi. uvečer bilo, jopet popo nabroji četeres zećeva i vidi
Sjutradan reče pop onoj srednjoj kćerki da se ona da je on jebo sve tri kćeri, popadiju i njega.
preobuče i da ona ide čobanu i da jednog kupi zeca, Kada se je namirila godina dana, onda čoban
jer da joj je star ij a sestra od nekoga dr ugog a zeca zaište od popa da mu dade najmlađu kćerku, a popo
reče: »Jok! Evo ti ovaj kabo pa kada ga puna
[1]
[173]
gde ono prođe, da prodeš i ti. Evo ti i pogača i buklija

nagovoriš, ja ću ti kćer dati!« A on reče: »Dobro, vina i ploška ra ki je ; puno odnosiš, puno da doneseš.
pristajem!« Pop metne kabo preda nj i reče mu: Ajde sad! — Otide sluga u branik, naseče drva,
»Daj sada govori!« A on počme: »Ja se najmi u natovari na kola pa se izvali u hladovinu da ruča.
popa da mu čuvam zecove. Pop posla svoju najstari- Izreže na sred pogače kotur od kore, izvuče ga pa
ju kćerku da .kupi zeca. Ja ju je ba i dado joj zeca. polako, polako izvadi svud sredinu i pojede, a
Drugi dan posla pop srednju kćerku k meni da kupi pogača ostane šuplja. Ispije i rakiju i vino pa
zeca. Ja ju jeba i dado joj zeca. Treći dan posla pop prilegne te odspava. Kad se digne, a jedan vo počne
svoju najmlađu ćerku, ja ju triput odjeba i dado joj da piša. On brzo podstavi te napuni i plošku i
tri zeca. Četvrti dan posla pop popadiju da kupi
zeca. Ja ju jeba i dado joj zeca. Onda dođe pop da bukl iju. paDrugi
pogaču onim sekoturom
vo posere. On danapuni
zatvori, se ne balegom
poznaje.
kupi zeca; ja mu zap—« A pop vikne: »Dosta je! A kuče se bilo izvalilo kr aj nekoga pa nj a pa nikako
Prekipi kabo! Eto ti kćeri, na tamo te bilo!« da pođe. Upregne ti on volove pa ftstanom odalami
kuče do-bro. Zaciliče ono pa pravo kući, što god
može, a on s volovima u trk za njim. Kad stigli, a
202 POP I NJEGOV SLUGA kuče od zorta ne pogodi na vratnicu, tek se provuče
ispod plota. On skine s jarma sekiru pa udri, te iseče
U nekom selu bio pop dozlaboga dženabet; na plotu koliko za kola, utera drva u avliju i da popu
dodijao ćelom selu, a već sluga nije mogao kod pogaču i pune sudove. Kad pop vidi šta je, namršti
njega da se svrti, ni nedelju dana. A bila i tri brata, se malo. — Srdiš li se, pope? — pita ga sluga. — Ne
siromasi, da u boga nisu ništa imali, pa kud će od sve srdim se — kaže on.
nevolje, već u službu. Pođe najstariji popu, ne bi 1 ga Prođe dan-dva, digne se sluga da kopa vinograd,
primeo. — Primam te — kaže mu on — ali znaš li a s njim pođe i pop. Kopa sluga, a pop ga gleda kako
—
prvikakva
kaže je»srdim
u mene
se«,pogodba?
da bude Ko od i nas
jeban da dvojice
mu se brzo radi pa ga hvali. — Ništa to — kaže sluga — ja
odere jedna vaša s grbine! — Šta će siromah, hleba mogu da kopam s dve motike! — Ne možeš, vala —
nema, primi se. kaže pop. — Mogu! — Ne možeš! — Mogu! —- E,
onda idi — kaže mu pop — te od kuće donesi još
Nije prošlo mnogo, a sluzi već dosadi. Pop mu jednu motiku, da vidim i to čudo! — Vinograd bio
daje silan posao, loše ga hrani, za svaki mu rad na brdu blizu popove kuće; siđe sluga u avliju, gde
prigovori, dočekuje ga i ispraća s psovkom, naredi sedi popadija. — Popadijo — kaže sluga — rekao
mu da učini i što se ne može da učini — prekipi slugi pop, da mi odmah daš! -— Začudi se ona i zaprepasti
i jedanput kaže da se srdi. Pop učini sve po pogodbi pa počne da ga rezili. Aja, navalio on na nju, kazao
pa mu da put. pop, da mi daš, nikako drukčije i to odmah! — Viče
Pogodi se srednji brat. Prošlo nekoliko dana, ona popu: — Šta, ti mu kaza da mu dam? — Stane
rasrdi se i on i pop učini i njemu kao i najstarijem. sluga na sred avlije pa dovikne popu: — Pope, ne da
Dođe i najmlađi (njega računali da je malo mi! — Podaj mu odmah, anatema te ubila! —
udaren) da se pogodi. Kaže mu pop sve kakva je
pogodba, on pristane. Prošlo malo, zovne ga pop popreti
motiku pop te ti onkuta
iz nekoga pojebe popadiju,
i otide opet uuzme jednu
vinograd.
jedn o jutro. — Ev o ti — veli — kola i volovi da Kopa, kopa jednom motikom pa promeni te uzme
ideš u drva. Kad ovo kuče pode iz branika, tad i ti;
[ ] [ ]
bude zaspao, a oni da ga gurnu u vodu da se udavi.

onu drugu i kopa njom. — Eto —- veli — pope, Tako i učinili, ali im sluga čuo dogovor pa tek što
kako se kopa s dve motike! — Nije popu pravo, ali zaspali, a on se premesti na drugu stranu te ostane
šta će, otrpi. Kad dođu uveče, ima pop šta i da čuje. popadija na kraju pa probudi polako popa i šane
Jedva ostane živ od popadije. — Srdiš li se, pope? mu: — Pope, pope, hajde da ga gurnemo! — Pop
— pita ga sluga. — Ne srdim se — kaže on. pomisli da ga popadija budi. gurne što god može pa
U drugu nedelju bila neka svadba u selu preko se opet namesti da spava. Kad se svanulo — hoćeš!
brda. Pođe pop s popadijom pa mu na polasku kaže Sluga tu a popadije nigde! — Zar si ti tu? -— pita ga
da dobro čuva vrata, dokle se oni ne vrate s veselja. začuđeno pop. — Tu, pope, tu gde ti, tu i ja! — kaže
Čim oni zamaknu preko brega, skine ti on vrata,
uprti na leđa pa hajde i on za popom. Stigne u selo, mukažem
ti sluga. —
— rekne
Srdiš lipop
se? —— ipitasrdim
ga. se!
— Pa — pravo
Ti znaš,
da
otide pravo na svadbu pa usred svatova stovari kakva je pogodba —- kaže sluga — nego ja nisam
vrata, sedne na njih pa se dugačkim prutom brani na tako dušmanit čovek kao ti. Kožu da ti derem neću,
sve strane, da ko ne dođe do vrata. Dopadne glas i onako mi je dosta, al kad si ti moju braću jebao,
popu, dotrči on: — Šta je to, nesrećni sine? — Evo, hoću i ja tebe! — pa nategne popa te odjebe i otide
šta je — kaže on — zar ne vidiš da čuvam vrata? — si putem, a pop ostane.
Presedne popu veselje, potrči brže preko brega u Išao, išao tako, vidi čoveka gde čepa drva. Drva
selo, kad kod kuće, svinje oborile i razrile sve, nije bila krivuljava, pa se teško cepala, a i čovek bio
ostalo ništa na mestu. Kad se smrklo, dođe sluga i dosta slab. — Šta radiš to? — pita ga sluga. — Eto,
donese vrata. — Srdiš li se, pope? — Ne srdim se — cepam drva. — Pa zar se tako cepaju drva? — Nego
kaže on. kako? — Pazi — kaže mu sluga, dohvati sekiru i
Vidi pop, ne može se više ovako pa se dogovori s udari u jednu oblicu te se ona malo raspukne; on
popadijom da ona potrpa popove knjige i drugo što zavuče obe šake u pukotinu pa kako bio jak,
se može
beže. da ponese
Popadija učini ukako
vreću
joj pa
popčim se smrkne,
rekao, da
al sluga bio rastegne
— Dederukamati! — ikaže
oblicasadse onome.
rascepi sOnkraja na kraj.
aj, siromah,
čuo za nj ihov dogovor • pa razveže vreću, izvadi rascepi sekirom malo pa. zavuče obe šake, slug a
knjige, a sam se zavuče unutra. Kad se dobro trgne sekiru te se onome stegnu ruke pa ne može da
smrklo, digne pop vreću na grbinu pa s popadijom mrdne. Onda mu sluga odreši čakšire, pojebe ga pa
beži! Išli tako, išli, put ih nanese do neke reke. Kad nastavi put, a njega ostavi s rukama u procepu.
gazili preko nje, sluga počeo da se kvasi u vreći te Hajde, hajde, eto ti ide k njemu čovek i nosi dve
progovori: — Diguj pope, diguj, kvasi se dupe! —- mešine vina. — Šta nosiš to? — pita ga ovaj. —
Popadija čuje neki govor, al nije dobro razabrala te Vina — kaže on. — Hoćeš li da prodaš? — Hoću.
kaže: — E, popo, progovoriše ti knjige, odavna ih — Daj skini, da probam! — Skine onaj, razdreši
nisi čitao, nego kad pregazimo, da pročitaš malo! — jednu mešinu i pruži mu cev da proba. Proba sluga
Kad pregazili vodu i otvorio pop vreću, ima šta i da pa ga pita kakvo mu je vino u onoj drugoj mešini.
vide. — Zar si ti tu, božji sine? — Tu, pope, tu; gdi — To isto — veli onaj — ako ne veruj eš, drži ti tu
ti, tu i ja. Srdiš li se? — Ne srdim se — kaže pop. mešinu, dokle ja razvežem i ovu drugu pa probaj! —
Zaustave
nešto se svi naa obali
da ih posluša, pop seda dogovori
spavaju. sPošlju slugu
popadijom Razveže on i drugu, proba sluga, ajak, učini mu se
da nije vino jedno isto. Kune mu se vinar da je
da puste slugu, neka legne nakraj do obale pa kad
[177]
[1]
jedno isto, sluga ne ve ruj e. — Znaš šta — kaže mu nikako da pristane, znala je da će tu noć da joj dođe
— drži ti jednom rukom jedn u mešinu, dragom švaler, al putnici molili te ih ona najposle pusti u
drugu, da ja probam čas jednu, čas drugu pa ću onda sobu, a ona ostane u kući. Pop i ona dvojica zaspe
da vidim je li vino jedno isto! — Prevari se onaj te odmah, al sluga znao sve šta je pa nije hteo da
uhvati obe mešine, da ne može nikako da se brani spava. U jedno doba noći, eto ti nekoga, kuc! kuc!
(pusti li makar jednu ruku, prosu se sva mešina), a na prozor. Sluga otvori pa* polako zapita ko je. — Pa
sluga mu odreši čakšire, pojebe i njega pa ga ostavi ja sam — odgovori onaj sp ol ja — otvori vrata. —
tako na putu, a on ode dalje. Ne može se sad — kaže sluga — došli neki ljudi na
Išao, išao pa seo na jednu ćupriju da se odmori. konak, eto ih u kući, nego dođi sutra uveče! A nosiš
Pridremao
ima šta i damalo,
vidi: idu
kad pop
se probudi,
i onaj štometne
cepao oči
drvanai onaj
put, lipečenu
nešto?kokošku
— Pa nosim
i buklijukaovina.
što —sam
Dajrekao,
mi to pogaču,
— veli
s mešinama! Šta će sad? Seti se on te brže-bolje sluga — a ti se vrati pa dođi sutra. — Pruži mu
skoči s ćuprije u vodu, nade blata te se i po licu i po švaler sve što je nosio kroz prozor, pa ne može da
odelu ukalja tako da ne može niko da ga pozna, pa trpi, nego će reći: — Pa daj bar malo da te
iziđe opet na put. U tom stignu i ona trojica. — poljubim, kad ne možemo ništa da radimo! — Sluga
Pomozi Bog! — Bog pornogo! — A vide li, boga ti se natrti i pruži mu kroz prozor guzicu. Ljubi on,
— pita pop — takvoga i takvoga čoveka? — A ljubi pa će tek: More, nešt o ti smrdi duša! — Pa
videh ga, oca mu nj eg ov a je be m, prođe malopre, može biti — reče sluga — sinoć sam jela leća. Nego
prevari me te jeba pa me još i baci s ćuprije u blato i ja ne mogu da trpim: daj bar malo da te podržim
te vidiš kakav sam! — Pa kud ode? — Ode pravo za kurac! — Prevari se onaj i izvuče kurac, sluga ga
tamo u selo — kaže sluga — nego ako hoćete da mi uhvati jednom rukom, a drugom izvadi nož pa frc!
pomognete, hajde da idemo da ga tražimo! — Pa i odseče ga svega. Jaukne ti švaler što god može pa
mi ga tražimo, nego ti pohitimo svi, da nam ne dune na vratnice i odjuri putem vičući neprestano:
umakne! — Frc kurac do muda! frc kurac do muda! — A
Pođu odatle putem, išli, išli, stignu pred mrak u Ciganin krao luka u nekoj gradini pa kad čuje viku,
neko selo. A sluga znao da u njemu ima neka pomisli da njega jure, skoči preko ograde pa nagne
udovica pa ih povede pravo k njoj na konak. Stignu još brže pred švalerom. Onaj viče: frc kurac do
pred njenu kuću i zamole da ih primi, samo da muda! frc kurac do muda! a Ciganin — Vala, ako
prenoće. — Ne mogu — kaže ona — nije mi tu me stigneš, odoše i muda! I tako se odjure, bog se
muž, otišao u vodenicu a nemam ništa ni za večeru pita kuda ...
— počne ona da laže. — Ne mari, snaho — kaže A sluga odlomi parče pogače, reščereči kokošku
sluga — nismo mi neki loši ljudi, a večeru ti i ne pa počne da večera i da zaliva vinom. Probudi se
tražimo, samo koliko da ne prenoćimo na poljani. — vinar: — Šta radiš to? — pita ga. — Eto, šta,
Ne mogu — počne opet udovica da vrda. — Nema večeram! — Pa daj i meni malo! — Sluga mu pruži
gde da spavate, samo ta jedna soba i kuća (kujna), odsečen kurac, uzme ga onaj, glođe, grize, ne može
nema mesta. — Pa ti nas makar pusti u kuću, a ti da otkači ništa. — Pa ovo meso nije pečeno — kaže.
spavaj u sobi —kako
da se zgrčimo poče bilo,
opet mnogo
sluga dasmo
moliumorni,
— mi ćemo
a ne —
snu Pabioakootvorio
n ije, eno
usta žara pa ga mu
pa kako ispeci!
bili—beli
A pop
zubi,u
znamo u ovom selu nikoga. — Udovica nije htela svetleli se u pomrčini. — Metne vinar kurac na
[ ] [ ]
popove zube, obrtao malo, obrtao pa proba opet da koji to umeju da poprave; i ja sam umeo, ali kud ću
jede , opet tvrdo. — Šta je to? — kaže sluzi. — to sad da radim? . .. -— Molim te, hodžo, molim te
Mora da ne valja žar. — Pa ako ne valja — kao Boga, učini, neću nikada da ti zaboravim. Išti,
odgovori mu sluga — izvadi kurac pa ga popišaj! — šta hoćeš, samo učini, ako možeš! — E, komšike,
Onaj tako i učini, popisa se popu u usta, pop skoči i kad si me tako zaklela, da ti i učinim. Nikom
u mraku napravi se čitav darmar, a sluga, kako je drugom ne bih učinio ni za kakve pare, tebi ću da
bio kr aj prozora, skoči i uteče od njih, a ostavi ih u učinim za ljubav, otkad se znamo, dobri smo
svađi i boju. prijatelji. Zar, ne daj Bože, da se meni nešto desi pa
tvoj muž da mi se ne nade na pomoći? — Obraduje
203 ŠILO ZA OGNJILO se žena što popov

popravljao će da sačuva
posao, muža, a hodžadokle
popravljao, se potrudi
god mu te
bila volja. I, istina, prođe nekoliko meseci, dete se
U staro vreme nisu popovi bili mnogo učeni. rodi zdravo i čitavo.
Služe koju godinu pa s vremena na vreme otidu do A kad izišla godina, vrati se pop na vilaje t. Kad
vladike da se za godinu dana jo š ponešto nauče, U došao kući, još s vratnica viče veseo: A, ima li nešto
to staro doba živeli u jednom selu, kuća do kuće, novo? — Iziđe žena, nosi dete, miluje ga pop, a ona
pop i hodža. Pošao pop vladici da se malo dotera u Ijutito: — Miluješ ga sada, a, kako si ga ostavio? —
poslu pa pri polasku zovne hodžu. — Slušaj, Kako? — uzbuni se pop. — Tako, znaš ti dobro —
komšija — kaže mu — ja odlazim i neću za go- napravio si ga samo pola; da ne beše hodža, dobro
dinu da dođem. Ne budi ti teško, svrati ponekad i bi ti bilo! — Žena prosta ispriča mužu sve kako je
mojoj kući, ostaje mi žena sama. Ko će da joj se bilo, a on onda šta će, nema kuda, vidi da žena ni je
nade, ako ne ti? Zatreba li joj nešto, daj joj, vratiću kriva, al se zarekne da se hodži osveti pošto-poto.
ti sve kad dođem s puta! — Ne beri brige, komšija Jedan dan digne se hodža sa svojom ženom u
— odgovor i mu hodža — ako komšij a komšiji neće, vinograd. Vidi to pop, ponese neke krpetine i
a ko će? Idi ti slobodno na put, ako štogod ne bude suknjetine pa prekim putem otrči pre njih do
imala moja kuća, to neće i tvoja! vinograda, spusti se u potok, uv ij e ok o se be one
Otide pop, a ostavi mladu i lepu popadiju, ali već krpe, navuče suknje, zavije glavu da mu se samo oči
trudnu. Hodža se i pre oblizivao oko popadije, a sad vide pa počne da stenje. Stigao hodža sa hodžini-
mu padne zgodna te ti drugi, treći dan dode k njoj. com, prođu pored potoka i čuju da neko ječi.
— More, znaš li, što je, komšinice? — Kaži mi, Pogledaju u potok, ima šta da vide: trudna žena, tek
komšija, da znam! — Tvoj pop napravio jednu što se nije porodila. — Sadi, boga ti — kaže hodža
grdnu pogrešku; ako se dozna, obrijaše mu bradu! ženi — te pomogni jadnici, vidiš da se muči. Ja ću
— Juh, crna kukavica — uplaši se popa dij a — šta je idem na onaj breščić, da čekam. Javi mi kakvo je
to učinio? — Eto šta — kaže hodža — otišao, a nije dete. — Ode on, a hođžinica side u potok i počne da
ti napravio celo dete; napravio ga samo pola, noge i otpasuje porodilji komad po komad. Pop stenje i
trbu, a ono drugo nije. Dozna li se samo, otide i na jači, a hođžinica ga teši: — Ne boj se, polako, ni je
robiju!
može, da— se
Pa nekako
šta da radim?
popravi.——Ne
Ta znam
može nili?ja,— ako
Pa ništa,
Smaknedeonajoši donju
ovo suknju,
da skinemo,
a pop jedeobori,
j oš opritisne
vo! . . i.
ono, nije da ne može — počne hodža — ima ljudi nategne. — Muško, hodžo, muško! — razdere se
[ ] [ ]
hođžinica što god može. — E, neka joj je živo! — komšije te mi ga dogradi, oćah na veliku sramotu
usklikne veseo hodža pa izvadi pištolj i opali, pu! . . . našu dijete sakato roditi!« Kalajdžija joj reče da šuti
Kad pop površi posao, izkoči iz potoka i vikne i da će se on već za to s popom razračunati.
hodži: — Valah, komšija, kad si ti moju ženu jebao, To je bilo i prošlo. Otišao pop rano u crkvu na
niko nije ni video, al kad ja tvoju pojebah, ti si mi Vaskrsenij e. Poslij e nj eg a pošla i popa di ja te se njoj
čak i šenlučio! pridruži kalajdžija. Kako je crkva bila podaleko od
sela, sjedu popadija i kalajdžija pod jedno drvo da
malo počinu. Tu se popadiji zadrijema pa malo
204 POP I KALAJDŽIJA zaspa. Kalajdžija joj snimi ponajlak sa prsta dva
U jednome selu bili komšije pop i kalajdžija. U prstena.

prstenovaKada
pa ih se onatražiti,
stade probudi, opazi nedaima
ali uzalud, ne ihima
pa
kalajdžije bila žena lijepa, na koju se je popo ne ima! Kalajdžija će je nato upitati: »A gdje si
poašičio, ali joj se nije smio nikad javiti. Jednoga držala ruke kad si spavala?« »U krilu medu noga-
ljeta krene kalajdžija zanatom u svijet, a žena mu ma!« »Bogm e će ti ih biti pička proždrla, jer je ona
ostane trudna kod kuće. Vidi to popo pa će jedno- pohlepna na sreberne i zlatne stvari!« »A bi li se
ga jutra upitat komšinicu: »Ode li ti kalajdžija u mogli kako izvaditi?« »Bi, kako ne bi?« odgovori
svijet?« »Ode«, odgovori smjerno kalajdžinica. kalajdžija pa ti joj ga lijepo dva puta žicnu i poturi
»Ama meni se čini da si ti trudna pa mi se čini da joj svaki put po prsten.
ćeš prije roditi nego se on povrati!« »Hoću«, Kad popadija vide prstene, reći će kalajdžiji:
odgovori opet kalajdžinica. »Sramota! Obješenjak »Imala sam jedan mali kotlić pa sam ga vazda među
jedan, ostavio di je te nedograđeno pa će se roditi nogama držala kad bi kravu muzla. Toga mi je
sakato bez ruku i nogu!« Prepade se kalajdžinica pa kotlića nestalo. No vidi da nije i njega proždrla!«
će stidno upitati popu: »Zaboga, oče, bi li se ikako Kalajdžija gurnu i treći put pa će joj: »Evo ga, evo
moglo pomoći?« . . . »Bi«, odgovori pop »no dođi sve krećem u dno, nego se presuvratio te sakreno
kad vidiš da ne ima popadije kod kuće pa ću ja povraz unutra pa ga sada ne mogu da prevrnem. No
dograditi!« kaži popu, neće li on kako prevrnuti!«
Kalajdžinica bojeći se sramote da ne rodi sakato Kada su se iz crkve povratili to ostadoše pop i
dijete, jedva je čekala da ugrabi zgodu da ode popi, popadija sami, reći će mu popadija: »Kako se mi
da joj dijete dogradi i sramote je spase. Ta joj se ogriješismo za onog siromaška što rekosmo na nj da
zgoda brzo ukaza, jer i popo tražiše priliku te je kotlić ukrao! « »A, zar si ga našla?!« upita u čudu
otpremi popadiju na nekoliko u rod, kako bi pop. »Bogme jesam i da znaš de! Proždrla mi ga
komodno mogao kalajdžinici dijete dograditi. I pička pa mi ga jutros kalajdžija vadio. Sve sam čula
dogradio joj ga. kako je u dno kucao, no se okrenuo povrazom
Kada se je dijete rodilo, rodilo se je, dakako, unutra pa ga ne može izvaditi, nego mi reče, popo će
potpuno razvijeno te se je kalajdžinica u svojoj to vještije!« Pa mu onda ispriča sve što se je među
naivnosti molila Bogu popi za z dravlje što joj^ je njom i kalajdžijom desilo. Pop joj zaprijeti da to
dijete dogradio
kalajdžija, i sramote
osu žena je spasao.
na nj vatru: Kada
»Kakav si tiječovjek,
došao nikom ne»Zla
pomisli: kazuje
konai zajma
ujede ne
se vraća!«
za gubicu, a u sebi
da ostaviš dijete nedograđeno! Da ne bi pope
[ ] [ ]
205 DOCKAN KAZALA — Je li to?

— Još gore! — odgovori devojk a.
Bio neki star duhovnik, ali je bio zdrav i držeć Starac se beše sasvim uspalio. Ovo je zgodna
čovek pa mu je u dokolici pored dobre hrane padalo prilika, pomisli u sebi, da se i ja omrsim pa se
i žensko na pamet. Jednog dana dode mu jedna vrlo namesti i površi posao.
lepa i vrlo mlada devojka. Htela bi nešto da kaže, ali Kad se diže, on ljubeći lepo devojče upita je
je sramota. Čiča je pogleda, vide da je ne samo lepa, smešeći se:
bela i rumena, nego i jedra, da joj snaga raspinje — Je li to uradio ona j tvoj obe šen jak komšija?
one tanke košulje, Devojka pokri oči rukama i što je god tiše mogla
— Pa šta bi htela, kćeri moja ? — upita je starac prošaputa:
Duhovnik— seJoštržegore!
iznenađen.
blago.
— Htela bih nešto da vam se požalim, ali me — Pa šta još može gore biti? — upita je on.
sramota! — Zarazio me! — odgovori devoj ka briznuv u
— Kaži slobodno, curice — kaže. — Ja, kome bi plač.
kazala, ako ne meni? De reci šta ti se je dogodilo? Starac huknu i počeša se iza uveta.
Devojka se malo oslobodi pa poče: — Pa što mi to pre ne reče, Bog te ubio!
— Vi znate sina našeg komšij e . . .
—- A onog kršnog mladića? Znam, kako ne bih?
— odgovori starac. — Pa šta ti je radio? 206 SAM GA JE NAČEO
— Učinio je vrlo rđavo sa mnom — reče
devojka. Bio neki pop, kome đavo nije dao mira, kad god
— Pa de reci šta ti je učinio? je opazio kakvu pozgodniju ženu ili de vo jk u. Izme-
— Sramota
Starcu me jemisao
sinu dobra — odgovori devoj
kroz glavu. ka. devojci
Priđe đu
isprosi
devojaka
za jednoga
koje krasnog
je prevario,
momka,jednaza sekojega
uskoro
se
i blago se smešeći pogladi joj po obraščićima i tiho pored sve njegove dobrote znalo da hoće poneki put
je zapita: da se osveti.
— Je li to uradio? Kad je verenik upitao devojku da mu iskreno
— Još gore! — odgovori ona. kaže da li je nevina ili ne, ona mu prizna da ju je
Starac se maši rukom niže, još čak ispod malog pop prevario, ali dodade da je sem popa niko više
trbuščića i osetiv toplinu njenog mladog lepog tela, imao nije.
oseti gde mu se razigra krv po žilama pa prošaputa Lako je pojmiti da je to mladiću bilo veoma
još tiše: nepravo i nije se čuditi što se rešio da se za to popu
— Je li to? osveti.
— Još gore! -— odgovori devojka takođe Na dan svadbe pozove, kao što je to vajkadašnji
šapatom. običaj, i popa na ručak, ali mesto da mu natoči u
Starac je polako prevali na svoju postelju i zagrte čašu vina, kao i ostalim gostima, on natera nevestu
je. Kad joj sagleda lepe oble but ine i oseti sveži te se u nekom
nemenjena popu,kutiću pomokri
pa je onako u čašu
punu i metekoja je bila
preda nj.
mladalački miris njenoga tela, on oseti da mu se
povrati snaga i jedva čujno prošaputa: Pop misleći da to njemu iz počasti toče neko
[1] [185]
osobito vino, jedva je čekao da progutne koji 208 BROJ SEDAM

zalogaj te da ga oproba.
Kad je srknuo, on se namršti i upita mladoženju: Vr lo je nezgodno pred dobrim poznanicima
— Kakvo ti je ovo vino? spomenuti broj s e d a m , jer će obično u šali
— To je vino, pope — odgovori mladoženja — dodati ko: »na kurac« (tj. sedam) ili kako je to već
iz onoga bureta što si ga ti načeo! svuda poznata šala: »dobro, dobro!« ili: »na zdra-
Sad pop već uvide šta je, ali je bilo dockan. vl je !« ili: »ako! ak o! « -— Zato, ko hoće da izbegne
tu nepriliku, kazuje mesto s e d a m — s e d a š ,
da time on natovari koga brzopleta, koji bi hteo da
207 KAD IDE PAPA U RIM dodaje;
z i b e n e.ili po varošima kažu nemačko ime
Jedan katolički pop i popadija imađahu vrlo lepu Jedno je vreme medu velikoškolcima tolko to
jabuku pred kućom. Nu lopovi se behu navadili pa ušlo u modu da niko nije ni govorio srpsko ime
svaku noć kradu. Lepo dodu pa sve otresu, a pop ne br oju, ne go svi nemačko. Kad je tako predsednik
oseti. On da bi uhvatio lopove, predloži popadiji da je dnog društva velikoškolskoga bio na audijencij i kod
povežu mnoga zvonca mala na grane pa kad lopovi kralja Milana, zapita ga ovaj koliko godina postoji već
počnu da tresu, oni da ih osete. Tako i urade, društvo njihovo, a on mu odgovori: »Zibene, Vaše
povežu zvonca na grane, a lopovi dodu da tresu. Veličanstvo!«
Kad osetiše zveku zvonaca, oni pobegoše, a jabuke
dole ostave nepokupljene.
Pop i popadija dodu i onako gologuzasti počnu 209 PITANJE
kupiti jabuke po zemlji, a popadija kako je napunila
krila od košulje a sagla se, ispala joj ona muka na — Kad bi te neko uhvatio, vezao ti ruke pa
guzovima pa popu dođe zgodno te je pipne rukom i počeo da te jebe u guzicu, šta bi ti uradio?
zapita je: »Šta ti je to, što ti je ispalo?« Popadi ja — Ja bih ga molio da me pusti!
odgovori: »Pa to mi je, pope, Rim!« A on ga beše — Znam, al on ne pušta . . .
udrvio, a ona ga zapita: »A šta je tebi to, pope, što ti — Onda bih ga zamolio da opljune , da ide lakše.
se udrvilo?« »To mi je pap a!« A ona odgovori: »Pa,
pope, dede neka papa ode u Rim, kada je tako
strašan!« A pop odgovori: »Pa ajd, neka ide u 210 ZAŠTO SE NE JEBE DUPE, NO PIZDA?
Rim!« pa potera popadiji pozadi. Ali jedan od
lopova bio je ostao na jabuki pa kad vide gde se pop Postoji pričanje da je najpre dupe bilo namenje-
i popadija jebu, on poče da trese jabuke govoreći: no za jebanje. Otuda i poslovica: d u p e je
»A jd , kad ide papa u Rim, neka mu sv a. zvona k u r c u k a l u p . Pa je posle pizda, vele, umolila
zvone!« On otpoče da trese, a pop i popadija Gospoda da taj posao njoj dodeli. Tako je i bilo i
poplaše se pa pobegnu. Ovaj se skine te pobere dupe se često ljuti na tu odluku. Odatle prdež pri
ja buk e. je ba nj u.rekao
voljio, A daje da
bi igaonoGospod koliko-toliko
oseti ponekad zado-
šta je kurac,
kad se omakne te ne pogodi u pičku.
[ ] [ ]
211 KRALJEVIĆ MARKO BEZ LEKA dupe. Stranac stade da dreči. Nu ovaj mu reče da je
tako platio sa dva gusta. »Ej more, ej, oćeš i sapreda
Oboleo grdno Kraljević Marko. Uzalud ide od i saostrag gust. Kad činiš ti nekome gust, činiš i sebi
hećima do hećima, nigde leka. Ne pomaže ni pa činim i tebi pozadi!«
rumenika krčmarice Janje. Ovako bolnom prebol-
nom pade mu na pamet posestrima vila. Osedla
Šarca pa u planinu. 213 KAKO JE AGA STRADAO
Dozva vilu i kaza joj kako boluje i kako mu bolji
nigde leka nema. Dopao se agi njegov komšija Era. Nije druge, baš
»Padatosejenapiješ
samo lako, pobratime«,
vode iz rukureče mu vila,
nejebena »trebai
Turčina namisli
ali samoagane Eru da zgode.
bijaše izjebe, Ne
kakolezi
većvraže,
u Turaka običaj,
jedanput se
bolest će otići od tebe kao rukom odne ta!« deseć aga u bostanu opazio kako se Era na plot
Zahvali se Marko posestrimi na savetu pa ode naperio da sere. Aga pomisli: »Eto prilike!« pa se
tražiti po turskoj carevini nejebena Turčina. Pitaj došulja do Ere, izvadi kurčinu, prihvati Eru, privuče
jednog, pita j drugog, svaki obara oči i odgovara da ga k sebi bližje te mu htjede da zamandali makar i u
mu toga leka dati ne može. Uzalud je Marko na posranu guzicu.
svojemu Šarcu obigrao celu carevinu, nijedan se Era se stade otimati i drečati ko jarac. To čula
Turčin ne nade koji bi mogao reći da nije bio jeben. je dna agina bula. Dotrča u bostan pa kad ugleda što
Najzad se Marko u nevolji priseti da ide samom joj lipi aga hoće, skoči tamo do nj eg a pa lupi po
padiši, nadajući se da će tu za izvesno biti za nj leka. rukama i po kurcu. Aga, ne mogavši učiniti što je
Dođe i do sultana i kaza mu svoje jade pa ga zamoli nakanio, pusti Eru pa u svojoj vatri napetom
da mu dopusti da se napi je vode iz njegovih ruku. kurčinom skoči na bulu te joj zavarvari sve do
»Možeš, Marko«, odgovori padiša, »ali sumnjam, da muda.
će biti kakve vajde, jer ko zna šta ti je i sa mnom u Videć Era zgodu pa da se osveti agi, koga je bula
mladosti bilo!« » Ej !« uzdahnu Marko, lupnuv se objeručke držala, priskoči do njega, raspori mu tur
očajno u grudi, »teško Marku u jebenu carstvu!« pa mu zaćera kuru u guzicu. Aga je bio već gotov,
nu Era ga prikvačio ko žabac žabu pa ne pušća dok
ne bude i on gotov. A kada je svršio i agu pustio,
212 TURSKI OBIČAJ upitaće ga smeten aga: »Ama bolan, sad mi reci da
tko je bio od nas troje jeben?« Odvrati mu Era:
Dođe jedan stranac Evropejac u Turskoj u »Bula bijaše prcana, a onaj koji je imao kurac u
kupleraj pa ne znajući turski običaj, zapita kuplera guzici, da je jeben!« Aga nato: »Pravo reče, jer
šta staje jedan mrdac, da ide kod bule. Turčin mu kako si mi zaturio, nisam guzicom niti micati
odgovori: »Ne znam, kako hoćeš, brate. Ako hoćeš mogao!«
sa jednim gustom, košta dve lire, a ako hoćeš sa dva
gusta, košta jedna lira, pa biraj što ti je drago!« 214 JEBIGUZAČKO NASILJE
Stranac videći
pristane na to i da
ode jeu sobu
jevtinije
kod sa
bule.dvaNugusta, pa
tamo on Išao neki čovek kroz planinu pa usred najgušće
otpoče da bulu jebe, a njega Turčin za kukove pa u šume nade čoveka gola, naga, privezana uz drvo.
[ ] [ ]
— Šta ti tu radiš? — upita ga. smeti da se s takvim još čovekom nadmeće? A ne

— Eh, šta radim! — Ne dao Bog nikome ovo. pošlje li, zna šta ga čeka od Turaka. Najposlem
Napadoše me neki ljudi, svukoše me gola, privezaše objavi po svojem kraju, ko hoće da se javi sam da
ide, neka to učini za tri dana. Prođe jedan dan,
uz drvo pa se izredaše sva četvorica na meni! ništa; prođe drugi, ništa. Treći dan već misli vladika
— Pa što se nisi branio? neće niko da se javi, a eto ti nekoga kaluđera, s kim
— A čime da se branim? su svi terali podsmeh, hoće da ide on. Ne bude milo
— Pa rukama! vladici, ali nema kud, blagoslovi ga i on otide.
— Kako ću, kad su mi ruke privezane uz drv o pa Kad stigne u Stambol, javi se caru, dođe i derviš i
ne mogu da maknem njima!
— Što se nisi branio nogam a? otpočne
kaluđer gamudrovanje.
šakom opet Derviš ćuteći na
ćuteći preseče opiše
pola.krug,
Ondaa
— I noge su mi vezane, ne mogu ni njima! derviš digne ruku i promrda malo prstima, a kaluđer
— Pa zar nisi mogao nikako da se braniš? na to ukruti svoj kažiprst ozdo naviše i — svrši se
— Ama razumi čoveče, ne mogu ni da se nadmudrivanje.
mrdnem, a kamoli da se branim! Naredi car te iziđe kaluđer pa pita derviša: •—
—- E — reče onaj št o je došao — kad ne možeš Boga ti, zna li nešto đaurin? — Učen čovek —
da se braniš, hajd da te i ja jebem! odgovori mu derviš — mnogo učen. Ja mu kažem
zemlja je okrugla, a on meni: jest, ali je pola zemlja,
215 TROJICA PREGAZILI REKU a pola voda. Onda ja nje mu kažem: o z g o kiša
pada, a on meni ali o z d o trava raste. Učen čovek,
Htela trojica da pregaze reku pa bojeći se da se ba da va!
ne udave pojedince prelazeći, goli se svuku, uprte Onda car otpusti derviša, a zovne kaluđera. —
Kako ti se čini ovaj moj derviš? — pita ga. -— Svet
svoje
pozadastvari
pa una vodi
leđa zabije
pa se drugi
uhvateprvome
jedan drugoga
a treći mnogo priča za njega, zna li nešto? — Akmak,
drugome. Gledao ih čovek sa obale pa će ih upitati: budala, čestiti care! — odgovori kaluđer. Car se
»Kako vam je bre?« Onaj što je bio napred vikne: zaprepasti: — Kako to?! — Eto kako: kaže on
»Jaoj, do Boga!« Drugi će reći: »Nit što gubim, nit meni, ima jednu gibanicu, a ja mu kažem: da
što dobijam!« a treći: »Ja bih ovako mogao do podelimo! Onda on meni: da se posere na moj deo,
Carigrada!« a ja njemu da mi se posere na kurac! Akmak budala!
216 KALUĐER NADMUDRIO DERVIŠA 217 NASTRADIN-ODŽA PLATIO DUG
U Stambolu bio neki derviš, učen da mu para nije Isti onaj Nastradin-odža, o čijim se šalama i
bilo pa je čikao svak og da se s njim na dm udru je . obešenjaklucima tako mnogo priča, dugovao jedno-
Jedan dan poruči tur ski car srpskom vladici da pošlje me bogatom Turčinu prilično novaca pa nikako da
popa ili kaluđera da se s dervišem nadmudruje, ne ih vrati. biMada
pretrpio se za
se i još Turčinu već dosadilo
neko vreme, čekati,
da Nastradin-
pošlje li za tri dana, neka se dobru ne nada. Nađe se
vladika u čudu, derviš bio nadaleko znan, ko će -odža nije imao lepu ćerku, divnu Zulejku, na koju
[ ] [ ]
je bogati Turčin bio već bacio oko i uveliko sklopi plan kako da se osveti Turčinu i za samu tu
razmišljao kako bi je se dočepao. Najzad mu dode nameru.
na pamet dobra misao. Reši se da ponudi odžu da Kaže on ženi da ona poruči Turčinu da je on
mu odža da ćerku, da bude drugarica njegovim primio njegovu ponudu i da će mu poslati još
ćerima i da pomaže u kući za neko vreme te tako da večeras Zule jku.
odradi očev dug. A mislio je kad već Zulejka bude u Turčin se neizmerno obradovao kad je dobio
njegovoj kući i danju i noću, da će se ukazati prilika tako povoljnu poruku i žudno je očekivao čas kad će
kad će moći biti s njome nasamo i učiniti što je tako ugledati divnu Zulejku u svojoj kući.
žudno želio. Međutim Nastradin-odža ode kod berberina te
Učinilo najpre
pridobije mu se da
za jesvoj
najpametnije da lepim
predlog ženu rečima
Nastradin- mu obrije i brkove i bradu, vrati se kući, nabeli se,
nabakami se, mete surmu na obrve a na glavu lažnu
-odžinu pa će ženska strana lako privoleti i odžu da kosu, obuče se u odelo svoje kćeri, zavesi se i na
tako učini. Ode on kod Nastradin-odžinice i kaže joj svoje veliko zadovoljstvo vide da je postigao što
kako mu odža duguje poveliku svotu novca, kako želeo, a to je da tako doteran i nagizdan liči na svoju
neće nikako da plati i kako će on morati otići zbog ćer. A to je utoliko prirodnije lakše bilo što je on
toga kadiji na davu. Već bi kudikamo bolje bilo, kao njen otac imao iste take oči i isti izraz lica kao i
produži on, da vi date meni vašu Zulejku, da bude s ona, i ako je i bilo kakovih razlika, njih su skrivale
mojim ćerima i da pomalo pomaže u kući pa kad feredže i veo.
prođe godina, nek se vrati, a on duga više neće Kad je tako nalickan došao u sumrak u Turčino-
tražiti od odže. Dalje uveravaše Turčin odžinicu da vu kuću, bio je veoma dobro dočekan i niko ni je
će njenoj Zulejci biti dobro u njegovoj kući, da je mogao ni posumnjati da to nije glavom sama
on ni po rani ni po odelu neće odv(a)jati od svojih Zulejka, lepa ćerka Nastradin-odžina.
kćeri i da će kod njega mnogo bolje živiti neko i kod
svoje kuće. Kad jea sve
dozrele, bilo trida lepe
se leže, ćeri skupe
i zgodne Turčinove,
oca i sve tri
mater
Nastradin-odžinica znajući da je Turčin ženjen i svoju da im dopusti da Nastradin-hodžina Zulejka
da ima i sam tri odrasle kćeri, nije ni slutila kud on spava sa njima, računeći da će ona znati dosta priča
smera svojim predlogom, već sirotica, znajući da je iz života Nastradinova i da će uz njeno pričanje
dug hrdav drug i da ga Nastradin-odža nikad neće prijatno provesti veče i slatko pospati. Mati njihova
platiti ako se ostavi na njegovu volju, pristane da nije imala ništa protiv toga, a«.i otac je hteo da što
govori mužu o tome i da ga privoli na to, kako im ne bo lj e prik rije sv oj u želj u da bude sa Zule jkom
bi ka di ja visio kao sa bl ja za vratom. nasamo te i on drage volje odobri.
Čim je Nastradin došao kući, žena mu poče Kad su devojke polegale sa »Zulejkom«, počne
kazivati šta je Turčin govorio i saletati ga da na ona da im priča o svome ocu. Ona je pričala tako
svaki način dopusti da njihova Zulejka ode u lepo i tako zanimljivo da su devojke smatrale za
Turčinovu kuću i da svojom službom odradi njegov sreću što je Zulejka došla u njihovu kuću. Najzad im
dug. »Zulejka« poče pričati i take stvari koje su uspalji-
Nastradin
govorila je samo
i slušajući ćutaO dok je njegova žena
razmišljao. vale de vojačku buj nu maštu i budile dotle uspavanu
njihovu pohotu. Razume se da je to đevojkama još
Odmah se je dosetio šta smera Turčin i ubrzo
[1]
[193]
više godilo nego priče o Nastradin-odži, ma kako ds se da mu se osveti pa se obukao- u žensko odelo,
su ove bile zanimljive. doterao se i nabelio da bi obmanuo Turčina i da je
Kad je »Zulejka« već primetila da se devojke uspeo da još te prve noći osramoti njihove tri kćeri.
počeše protezati i međusobno pipati po mestima Ono što je bilo, nije se dalo više izlečiti. Njoj
koja još nije bila dotakla čovečja ruka, ona im u naposletku nije toliko bio kriv Nastradin-odža. On
poverenju saopšti kako je jedne noći prisluškivala je hteo da kazni gadnu nameru Turčinovu, što mu se
gde je njen otac pričao njenoj majci da ima jedno kao roditelju nije moglo zameriti, i uspeo je. Ali je
sredstvo, kojim svaka devojka može da ima polna njoj najteže bilo što njen muž da traži drugu pored
uživanja a da ne zebe da će je dragan odati ili da će nje, kad je ona još lepa i zdrava. Trebalo je sad ona
ostati u drugom stanju. da musamo
Treba se osveti. A to
da izjavi da je
želisad
da bilo najlakše
sledeće učiniti.
noći Zulejka
To je bilo baš ono što su devojke odavno i želele,
a naročito u ovome trenutku kada su ih nestašne s njom spava, pa će se Nastradin-odža pobrinuti da i
Zulejkine priče dovele u krajnje razdraženje. Oku- ona provede prijatno noć, isto kao i njene ćeri.
piše Zulejku da im kaže kakvo je to sredstvo. Ona Uveče reče ona mužu da je Zulejka pričala
se najzad skloni da kaže i da ga sa svakom od njih vazdan lepih priča njihovim ćerima o svome ocu pa
oproba. Priđe prvo najstarijoj pa jednom četkicom, je rada da i njoj priča. Turčin misleći u sebi da će
koju je imala pri sebi, poče da joj češka tajni ud. skorim i na njega doći red, pristane.
Devojka je osećala neizmernu milinu iz koje pade u Ne treba uveravati da se i Turčinova žena provela
zanos. Tu priliku upotrebi Zulejka, to jest Nastra- divno pored Zulejke, koja joj je pričala tako
din, te joj namesti pravi muški alat i svrši onako kao zanimljive priče da cele noći nije oka sklopila.
što se to obično radi i devojka srećna i presrećna Najzad trećeg dana pomisli Turčin da je već
klonu malaksala, da ustupi mesto drugoj sestri, koja vreme da i on ostane malo nasamo sa Zulejkom, i
doživi istu kći
najmlađa sudbu. Tako je naposletku
Turčinova, dok najzadprošla i treća i
zamorene stoga
i da seodmah
spre mečim
jestsuivapoustajali
pa da idunaredi da sevan
na teferić mesivaroši
pita
zadovoljene ne pospaše sve redom. gde će ceo dan provesti.
Kad su sutra poustajale, primeti mati devojačka a Da ne bi kuća ostala pusta, on naredi Zulejki da
žena Turčinova čudnu iznurenost na njihovim licima ostane kod kuće, a on sa ženom i ćerima ode na
i grdne modre koturove ispod očiju. Odmah sasu- teferić. Ali tek što su se oni tamo bili razazurili, kad
mnja da nisu čista posla te preduze strogo ispitivati se on — po ranije smišljenom planu — seti da je
sve tri ćeri. One najzad u plaču priznadoše da im je duvankesu zaboravio kod kuće. Za Turčina nema
Zulejka kazala za jedno nevino sredstvo kojim se provođenja bez duvana i stoga se ni žena ni ćeri mu
uživa kao i u obljubi i da su sve tri pokušale to ni najmanje ne začudiše kad on zape da se vrati čak
sredstvo. u varoš po duvan.
Kao pametna žena, Turkinja je odmah prozrela Kad je stigao svojoj kući, zalupa alkom na
celu stvar. Uvidela je da je njen muž hteo da dovede vratima i uskoro se na je dn o prozorče na zidu —
Zulejku samo zato u kuću da bi imao prilike da je kao što se obično grade na turskim kućama — začu
obljubi. Uvidela je sem toga da je Nastradin-odža, glas Zulejkin.
za koga se znalo da je bio neobično bistar i dosetljiv — Ko je to? — upita ona.
čovek, odmah prozreo nameru njenoga muža i rešio — Ja sam — odgovori on — tvo j gazda!
[ ] [ ]
i moje parče, nek se sirotica najede, Ko zna da li je

— Moj je gazda otišao na teferić! Ti ne možeš biti u svojoj kući bila kadgod sita!
moj gazda. Nego kaži ko si? Turčin mrgodno pogleda u sve tri svoje ćeri pa u
— Ama nemoj biti luda, ja sam tvoj gazda. svoju ženu, pa srdito oturi od sebe tepsiju s pitom i
Zaboravio sam duvan pa sam došao da ga uzmem. reče gnjevno.
Nego me pusti unutra, da ne čekam toliko! — Evo mu i moje parče! Jebo je i mene, nije
— Ne mogu te puštati dok ne vidim ko si. samo vas!
Proturi glavu kroz ovo prozorče pa ako si moj
gazda, ja ću ti otvoriti!
218 KAŽEM JA IGUMANU, BIĆE BRUKE . . .
prozorče,
Turčin alinije
u istom
imao trenutku
kud, većNastradin-odža
proturi glavunatače
kroz
mu na vrat ranije spremljenu rogu, tako da se Turčin Jedan pomladi kaluđer u jednom manastiru oseti
nije mogao mrdnuti niti mogao izvući glave iz se jednog dana nešto nelagodan i poboji se da će ga
prozorčeta. savladati kakva boljka. Seti se da mu je jedan njegov
Uzalud je on molio i preklinjao Nastradin-odžu, prijatelj, lekar iz obližnje varoši, kazao jednom
jer sad mu je već bilo ja sno da je to on, sve su prilikom da mu odmah pošalje mokraću svoju na
molbe bile bez uspeha. Čak je odricao da neće pregled, čim oseti da mu nije dobro. Reši se da tako
vratiti od odže taj nesretni dug, ali odža osta i učini i kaže kuvarici manastirskoj, koja je u isto
neumoljiv. On je hteo da do kraja izvede svoju vreme spremala i ćelije manastirske, da ne izručuje
osvetu. mokrću iz njegovog noćnog suda.
Odža otvori vrata, iziđe napolje i kad se uveri da Ko zna šta je kuvarica radila one noći te je bila
je sokak pust i da ga niko neće videti, on smače veoma neraspoložena i tako zaboravila nalog kalu-
Turčinu dimije i kako je Turčin već bio pognut đerov, već prosula mokraću. U zlo doba se seti da je
napred, on mu ga namesti i učini mu istu uslugu trebala da se
učinila pa je doseti
sačuva tei se
da sama
će biti grđenau što
pomokri to nije
kaluđerov
koju je učinio i njegovim ćerima i njegovoj ženi.
Kad je površio posla, on uđe opet u kuću, noćni sud da bi izbegla grdnju.
zaključa vrata, nađe gazdin duvan, dade mu ga i Kad je kaluđer svršio svoj posao u manastiru,
skide mu s vrata rogu. uzme jedno staklence, napuni ga iz svog noćnog
Turčin jeben i zlovoljan, skoro razglavljen odge- suda i u punom uverenju da je mokraća njegova,
guca na teferić. Prošla ga beše sva volj a za provo- pošlje po manastirskoj sluzi staklence s mokraćom
đenjem. Kako beše već vreme ručku, posedaše da doktoru u varoš, da je ovaj pregleda i da kaže kakva
jedu. Svi su jeli ćuteći. Videli su da je domaćin nešto je bolest.
karli pa nisu hteli da ga ljute. Dode red i na pitu. Posle jedno dva sahata vrati se sluga i donese
Domaćica podeli pitu na pet komada, svima po jednu cedulju od doktora pa je preda kaluđeru.
jedan komad. Tek će najmlađa ti reći. Kaluđer pogleda cedulju i jeza ga obuzme. Na
— Ja sam sita. Moje parče pite nek jede cedulji je bilo napisano doktorovom rukom:
Zulejka.
— I moje parče! — I moj e! — uzvikaše obe joj —
»Trudnoća!«
Ej, teško meni, sinjem kukavcu! — huknu
kaluđer — eto šta sam dočekao! Ama lepo kažem
starije sestre skoro u jedan mah.
—- Pa vala, ni ja nisam baš gladna. Neka Zulejci
[197]
[1]
igumanu, mani se ćorava posla, biće bruke! a on veli biti a eto bolestan si« itd. Tada će smrtno bolesni
»neće!« Eto kako neće! prijatelj reći: »E pa kad hoćeš baš da mi izvršiš
pošlednju želju, jer mi se evo približio samrtni čas,
molim te da točno izvršiš što ću ti u amanet
219 SLUŽI ZA STARO ostaviti!« »Hoću, prijatelju, ako tebi neću, pa kome
ću?« »Znaš, prijatelju, kad sam bio mlad, pogodim
Mlad jedan seljak, zdrav kao dren a odrpan, da se s jednim drugom da on mene jebe dvaput i ja
ga psi nemaju za šta prihvatiti, pogodi se u jednoga njega dvaput. Pa ja njega odjebah dvaput, a on
čoveka da ga služi, ali ajluka da mu ne daje, već da mene samo jedanput, pa sam mu ostao dužan jedno
je ba nj e. Molim te da ga nadeš pa neka te odjebe
ga služiobuću
kapu, za staro,
itd. na primer, za staro odelo gazdino, jedanput umesto mene, da taj dug ne nosim na onaj
Čovek taj imao vrlo mladu i lepu ženu. Jedno svet. Bojim se, biće greh!«
veče dođe strahota pijan kući i počne je saletati. Smejaše se prijatelj slatkoj šali od prijatelja, koji
Žena videći ga onako pijana, okrete mu leda viknuv: i na samrtnu času ostade doslcdan svojim šalama.
— Odmakni, bekrijo, od mene!
— Okreni se ili ću sad probati novu rupu! —
reče pijanac. 222 NAVODADŽIJA
Kad to ču, momak iz druge sobe uzviknu:
— A meni staru! Znaš, gazda, da smo se Jedan čovek pozove nekoga drugoga, koji je
pogodili da služim za staro! volio uvek da bude provodadžija, pa mu rekne:
»Molim te, hoćeš li da mi budeš navodadžija za tu i
tu devojku?« »Hoću!« odgovori navodadžija. ^Do-
220 UKRADEN TIGANJ bro, aii pod uslovom!« »Može i pod uslovom, da
čuj
poćiem?« »Ti ćeš
za mene; akootići dev ojci
rekne pa ćešti jeje pitati
da hoće, uhvatihoće
pa jeli
— Znaš li da mi je onomad lopov ukrao tiganj
pa ga sakrio pod kapu i tako prošao ulicom i niko odjebi jedanput za moj račun pa dođi da mi kažeš
nije primetio tiganj pod kapom? kako se jebe, jer mi to valja znati!« »Hoću!«1 reče
— To nij e moguće, šta je radio s drškom? Ona radosno provodadžija gotov da pođe. »Stani, nije to
se morala videti. sve. Kad meni ispričaš kako se ona jebe, onda ću ja
— Dršku je zavukao tebi u dupe! jebati te be pa da odeš da ispričaš njoj kako ja
jebe m, jer i ona treba da zna kakav sam ja je ba c! «
221 OPORUKA
223 PRIČA KAKO SE JE ONA RASPIČILA
Bila dva prijatelja, koja su celoga veka lepo
živela i kao dobri prijatelji dopuštali jedan drugome Išo čovjek i žena pa nađu jednog gdje jebe
najmasnijih šala. prijatelj
pa će ga posetiti Jednome od njihgadođe
i zapitati da lisamrtni
ima štočas
da bolan?«
kobilu. Onaj
a on mu
čovjek
odgovori:
ga zapita:
»Ne pita
»Štaj; raspičila
to radiš,mišta
se
naruči, »jer ljudi smo, dušu nosimo, ko zna što može kobila pa spičavam.« Oni stanu pa gledaju, a on kad
[ ] [ ]
je izvuko, begeniše mu žena pusat i odu dalje. Nisu pa sječe, a najednom dođe k njemu medvedica
daleko išli, a ona pane i zapomaže da ne more dalje. dvizica. On se prepane, ispane mu bradva iz ruke,
Čovjek ju zapita što joj je, a ona mu reče da se je i ona stane oko njega mumljati i drešiti mu gaće, pa se
ona ko i ona kobila raspičila pa da trči po onoga izvali, digne noge uvis i zapovjedi mu da je mora
čovjeka da i nju spiči. jebati, jer da će ga svega istrgati, ako to ne učini.
On šta će, poteče i nađe onoga čovjeka pa ga On, šta će, priklekne i zaprdi medvedici. Kad je
okupi moliti da ide i njegovu ženu spičiti, jer se je, svršio, ona skoči, stane oko njega igrati i radovati se,
veli, raspičila i pala pa ne more dalje. On dođe k pa ode u šumu, valjda da mu nešto donese, a on
njoj, povali ženu i pritisne jabavati, a ona otatali brže-bolje pograbi gaće u ruku, a pritisne kapu, pa
bjež i niz planinu kući. Kad se medvedica povratila i
prditi. On poviče:
svrši. Dok je on »Stisni,
jebavo stisni,
onaj jeda sve
spičim!«
oko i njega
tako đonila meda, ne nade onđe više onoga čovjeka, ali
oblazio pa će mu reći: »Na moju dušu, što je nađe njegovu bradvu, koju je on u stranu ostavio.
nevješt, bi reko da jebeš, a ja ti ne velju, ne daj Ona uzme bradvu sobom. Dan po dan i ona
Bože!« zatrbutavi te porodi dvojke: muško i žensko, muško
bude kao čeljade, a žensko kao medveče. Ona ih je
hranila i dojila, pa kada su već narasli, reče jednom
224 BOLJI CIGANIN ono njezino muško dijete svojoj materi: »Mama,
kaži ti meni gdje je moj otac?« Onda ona uzme onu
Video Ciganin jednom kako jedan mlad ribar bradvu i dade mu govoreći: »Na ti ovu bradvu pa
jeb e je dn u slabu ženu te se sav oznojio pri tom, pa hajde u to i to mjesto, a sve nosaj bradvu u ruci, pa
će povikati čudeći se: — Sram te bilo, momče, tko ti reče: ovo je moja bradva, to je tvoj otac, jer
znojiš se dok odjebeš jednu slabu ženu, a ja jebem on je-tebe u meni napravio, kad je lupače u planini
četiri kobile najedanput pa se ne oznoji! sjeko!«
On jedan
uzme ode pačovjek
hodaj onu
danas, hodajodsjutra,
bradvu njega,dok
pa jednom
okreni,
225 TURČIN I MAGARICA pa obrni i reče: »Otkuda tebi moja bradva?« A on
odmah prione za njega: »Tvoja i jest, ti si moj otac.«
Bio Turčin u Ljubinju i hranio magaricu pa joj »Nisam«, »Jesi« i tako dođe stvar do suda i on sve
rekao: Moja kenjice, moja sestrice, da mi umiješ pred sudom pripovidi: kako je njemu njegova mati
oprati čamašir i sukati piti', ne bih se nikada s kazivala da ju je jedan čovjek što je u šumi lupače
boljom oženio! sjeko jebo i njega i sestru mu napravio, pa onda
pobjegao, a bradvu istu tu, koju je on pozno, onđe
ostavio. Sud osudi da ga on mora priznati za
226 PRIČA KAKO JE ČOVJEK JEBO zakonitog sina i sebi u kuću primiti, te mu nađenu
MEDVIDICU I ONA OTRBLA VILA I ime: Medjedović.
RODILA DVOJKE Zatim neko vrijeme ode on u polje i nađe 300
plugova gdje oru. On se stane sa oračima kladiti da
Jedan čovjek majstor lupača prakljača ode u će on svih trista crtala i lemeša strpati u jednu veliku
planinu sjeći lupače. U jednoj dolači sagnuo se on vreću, zametnuti se nj om e i pobjeći, da ga oni neće
[2] [201]
moći stići. Onda oni skinu svih 300 gvožđa sa pluga i zlatnim stanom sjedi i zlatan bez tka. On kaže da je
strpaju u jednu vreću. On se zametne pa bježi i njega car po nju pošlo da odmah s njime ide. Ona
uteče im pa dode jednom kovaču i reče mu da mu odmah pođe, on ju metne u sepet, zadrma lancem,
skuje od ono svi 300 gvožda jedan topuz i on mu oni je odvuku gore; on nađe i drugu, treću i svih
skuje. Međutim nestane u cara 9 sestara, svaku noć devet kćeri i pošalje caru gori, ali najmlađe nigdje
po jedne. Car proglasi da će još jednu, najmlađu naći ne more. Ode daleko i u jednim dvorima svim
kćer i tri tovara dukata dati onome tko mu kćer od zlata nađe u jednoj odaji najmlađu carevu kćer,
sačuva i kaže gdje su mu onih devet sestara. Onda se onoga aršin-brade-pedalj-ćose i oroza. On mu reče:
Medjedović prijavi da će on čuvati carevu desetu »Zar si tu?« pa potegne topuzinu, pa udari aršin-
-brade-pedalj-ćose u glavu i razbije mu glavu. On
kćer i dođe
sa kćeri, on klegne
njoj na konak. zagrli
s njome, Car gaju,zatvori u odaju
ali u prvi san pane, a ovaj ga umlati posve. Onda udri onoga
dođe u odaju aršin-brade-pedalj-ćose na orozu njegova oroza, dok ga ne ubi, pa uzme curu za ruku
jašući i reče mu: »Zar si ti došo da čuvaš carsku pa dovede i metne je u sepet. Zadrma lancem, a oni
kćer?« a oroz odmah skoči na njega i stane ga povuku i izvuku i najmlađu carsku kćer. Onima od
pandžama grepsti. On skoči, popane svoju topuzinu radosti omakne se i sepet i lanac i pane u jamu. Kad
pa udri aršin-brade-pedalj-ćose i svega ga stuče i iz- to vidi Medvjedović, prepane se, ali sjeti se da mu je
baci napolje, uzme jedan gvozden klin pa topuzom rekla carska kći najmlađa ako mu do nevolje dode,
rascijepi jedan jablan pred carskim dvorom, provuče da iz brade onoga aršin-brade-pedalj-ćose iščupa
aršin-brade kroz one ciplje, izbije klin, pa mu drvo dvije dlake, jednu bijelu, a jednu crnu, pa da će mu
stisne bradu, a oroz ode na jablan. Onda on reče doći dva ovna, jedan bijel a jedan crn, on neka
aršin-bradi-pedalj-ćose: »Ti čekaj do sjutra tu, a ja uzjaše na bijelog ovna, pa će ga iznijeti na onaj
odoh spavati« pa se vrati u odaju i legne sa curom svijet. On tako uradi. Dođu dva ovna, on uzjaše na
spavati, i kad je sjutradan usto, ali nema niti cure, bijeloga, onda se oni pobiju, pa kako su se zatrčali i
niti aršin-brade-pedalj ćose, istrgo jablan iz zemlje i jedan dr ugogovan
ovna skoči, u glavu
bježi udario,
i odneseongasaubimračni
je lo g navilajet
crnogi
odvuko za sobom. On reče caru: »Idem ja njega
tražiti«, i ode. Nađe jednu rupu u zemlji, iz nje vire ostavi kod dvaju jablana. On ne smjedne ostati na
žile od jablana, a vršika dolje u nju okrenuta. Onda zemlji, ispenje se na jablan, kada on, ali na jablanu
se vrati k caru pa mu rekne da za tri godine skuje je dn o gnij ez do kolik guvno i u nj em u dva mlada
jedan gvozdeni lanac a na nj eg a gvozden sepet, pa tića, svaki golem kolik najveći vo, a uz drugi jablan
da će on u sepet sjesti, a ljudi da ga na lancu kroz plazi guja kolik najveća stožina, debela ko hrast i
onu rupu spuste, pa će mu on kćeri na onome svijetu hoće tiće da pojede. Njemu bude žao, potegne
naći i amo dobaviti. Car učini tako. Tri su mu topuzom i ubije onu guju. Kad eto ti jedne velike
kovača tri godine lanac kovala, pomisli koliko je ptice i odmah poleti da Medvjedovića zgrabi, ali oni
mogao biti dug, i na njemu sepet od gvožđa. On tići zaviču: »Nemoj ga, draga mama, on je nama
sjedne u sepet s ovim topuzom i ponese hrane što život spasao. Vidiš dolje pod jablanom koliku je
mu more biti, pa ga ljudi spuste u onu rupu, a on im aždaju ubio!« Ptica ga zapita šta traži da mu dade, a
on reče: »Ja ništa drugo neću, nego me iznesi na
je
na reko kada on
oni svijet, zadrma,
stane tražiti neka
kćeri ga vuku.Dode
carske. Kad uje jedne
došo onaj svijet.« Ona reče: »Ajde sjedi na mene!« On
krasne dvore, kad ono careva najstarija kći za sjede, a ona vrkne i iznese ga na ovaj svijet blizu
[ ] [ ]
carskog dvora. On dođe caru, car mu napravi dvore

ukraj svojih, a bolje od svojih i da mu najmlađu kćer snahe nema. Uiđe u sobu gde su spavali, ima šta i da
za ženu. Ako je živ i sad je jebuca, jer nije šala vidi! Priđe da ih rastavi, siromašak progleda i nju
carski zet biti. kroz travu, zalepi se i ona. Dođu zaove da otrgnu
bar sv oj u mater, on progleda kroz travu — sastave
se i one! Digne se po kući govor, čuđenje, vajkanje,
227 ČUDOTVORNA TRAVA uplaše se da nisu neke čini, neki namet te potraže da
ide neko popu, da on dođe i očita molitvu. Ko će da
Voleo se momak sa de vojk om , a nisu mogli da se pode, pođe baš onaj siromašak. U selu nisu imali
uzmu. Ona bila bogata, a on puki siromašak. Isprosi popa, on otide čak u drugo selo, ispriča mu šta je i
se ona za prvoga momka u selu, urede kad će da zovne ga da odmah pođe. Metne pop knjige u
bude svadba pa pozovu i svatove, a med njima i bisage, uz ja še kobilu pa pođu. Kobila išla malo brže
onoga siromaška. Njemu bilo mnogo teško i od te pop izmakne poprilično pa kad je mislio da ga
žalosti nije znao šta će da radi, niti je mogao da jede siromašak neće da vidi, svrne u jedan šumarak kraj
ni da spava, venuo s dana na dan i ostao kao senka. puta, skine se s kobile, dovede je do jednoga panja,
Sažali se na nj jedna baba, vešta vračara, pa ga popne se na nj pa počne da jebe kobilu. I siromašak
zapita šta mu je. On joj ispovedi sve po redu. — Ne išao malo brže, vidi popa šta radi, progleda kroz
bo j se — rekne mu ona kad je sve čula — otiđi i ti travu i pop ostane onako, kako se bio uhvatio kobili
na svadbu, kad te zvali, a ja ću da ti pomognem, za rep. Stigne onaj: Šta je to, pope?! — Vidiš, šta je
koliko umem i znam! — Onda potraži i da mu neku — rekao mu pop — nego ti idi, ja ne mogu!
travu: -— Uzmi — kaže — ovu travu. Što god kroz Otide on i ispriča šta je bilo s popom. Dignu se
nju prvi put progledaš, mora da ostane odmah od mladoženjine kuće da vide. Istina tako! Uplaše se
onako kako je bilo u taj čas, dokle god ga ti po drugi svi šta će da bude, a najviše svekar i svekrva; počnu
put uveče,
dan kroz tugledaj
istu travu
dobro ne
gdeprogledaš. Kad
će da legne bude taj
mladoženja da viču kuću,
njihovu na snahu
počnuda daje seona donela tu
ratosiljaju nje nesreću
i obećajuu
s mladom. Prikradi se nekako te ih progledaj kad sve (darove) što su ih dobili onome ko skine to
počnu da se jebu, oni će da se sastave i neće niko čudo. Onda siromašak ispriča kako ga je neka baba
moći da ih rastavi. Ti ništa ne čini dokle ti ne naučila leku i zatraži da mu uz darove dadu i nju, a
obećaju mladu nevestu, a posle samo progledaj kroz on izvadi travu, progleda kroz nju i svi se rastave,
travu još jedanput pa će da se odvoje. kao da ništa nije ni bilo. Uzme odatle i darove i
Uzme siromašak travu pa kad bilo vreme, otide mladu, ode svojoj kući te tamo tek počne pravo
na svadbu. Prođe veselje, smrklo se, večeraju, ve se lj e.
izvedu mladence. Dovuče se siromašak do neke Mole ga ljudi da ide i popa da pusti. On neće. On
rupice kroz koju se videlo u sobu pa kad mladoženja može, kaže, još malo da pričeka. — Kad bilo tek
digo mladi noge i taman počeo, progleda ih kroz ujutru, digne se k popu i nadu ga kako još čuči na
travu i oni se odmah sastave jedno s drugim pa ni da kobili golokrak, a kako noću bila zima, gotovo se
mrdnu! Mučili se da se rastave, mučili, aja, ne može smrzao. Kad čuje da ga siromašak može otarasiti
nikako. bede, obeća mu i kobilu i sto dukata (koliko je kod
Ujutru čekala svekrva da joj se digne snaha, sebe imao). Siromašak ga pogleda kroz travu i on se
[4]
[205]
u taj čas otrgne od kobile pa mu da sve što je rekao i Uvečer ode i on na pir te se malo ponapio, a kada
još mu obeća da mu ništa neće uzeti za venčanje. su uvečer dj ev oj ku i momka u h ud žar u sveli, on ode
Tako siromašak steče i onu koju je volio i dosta za hudžaru i sluša te kada se je onaj momak popeo
uz nju. na curu i uterao kurac u pičku, ona bila tisna pa kad
joj je ugonio, ona stane pr djet i, a on reče: »Šćapiš!«
I tako su ostali do sjutra, uvjek držeći noge na
228 ŠĆAPIŠ! — SRNDAJLI 1 ramenim pomalo ljuljajući (zezajući) bez gaća.
Kada su sjutra došli svatovi da probude mladjen-
Bile dvi žene u jednom selu pa se dobro pazile. ce, imali su šta i viditi. Onaj digo curske noge na
Jednom se sastanu na vodi a bile obadve kuljave, rame
curu, paa onpomalo ljulja.
im kaže Onimore,
da ne ga stanu
jer daružiti da sinoć
još od pušti
imale, što se kaže, trbuh do zubi. One se zareku da
ako jedna rodi muško a druga žensko dijete, da se ta uvjek tako drži, već da odmah šalju po kaluđera, da
djeca uzmu, jer, vele, kako se njih dvi paze, da će se im molitvu čita.
i njihova djeca tako paziti. Sreća ili nesreća je htjela Pošto je kaluđer u manastiru daleko bio, ne
da je jedna rodila muško, a druga žensko dijete. čedne niko po njega otići. Onda reče onaj momak
Djeca su dorasla za udaje i ženidbe, ali je muškić da će on ići po kaluđera, samo da mu dadu dobru
bio vukarast, a ženska, djevojka bogata pa ni je be de vi ju, da na njoj dorene kaluđera. Oni mu dadu
hotila poći tome momku, već pode za drugoga je dn u mladu, vrlo li je pu bed ev iju . On odjaše do
momka u selu. manastir a pa sve kaže kaluđer a što se dogodilo, v eć
Baš kad su svatovi vodili djevojku, on je oro pod da se odma spremi i da ide s njime da im molitvu
kućom, ali kud će njegova nesreća, ovamo mu se čita.
udaje djevojka, a onamo mu se volovi nikako ne Kaluđer se spremi, uzjaše na kobilu. Ali je na
daju u lijes
poćerao gujuuvatiti. Najedanput
da ju ubije, a ona opazi
pravo on da kje njemu
bježi sokol putu
kaluđerbilomorao
na jednom
sjašiti, mjestu
a dade vrlo strinoonom
bedeviju jašiti.momku
Tu je
i savije mu se oko nogu i zapišti: »Ne daj me, po da vodi, a on je išo za njime. Ali je momak vidio da
Bogu brate!« On se prepane, ali ipak obrani ju i kaluđer sve gledi bedeviji pod rep, a imala je vrlo
spasi od sokola. Kad ju je spasio i soko pobjego, lijepu okruglu pičku pa je valjda kaluđer begeniso.
reče mu guja da on što god želi, od nje zaište, da će Kad su sišli dolje, opet je kaluđer uzjao i reko
mu ona to dati. On joj reče da on najvoli da mu se onome momku da on ide polako, da će on njega tu i
sami volovi u lijes vataju i puštaju. Onda ona mu tu čekati. I poćera bedeviju kroz šumu. Ali onaj
rekne: »Eto, kada hoćeš da ti se volovi uvate, a ti momak dosjeti se da će kaluđer jebati bedeviju. Čim
reci: »Šćapiš!« a kada hoćeš da ti se pušće, a ti reci: je on zamakao za brdo, poleti za kaluđer om i vidi u
»Srndajli!« pak će ti se raspušćati.« šumi kraj puta gdje je kaluđer svezo bedeviju za
On je to odmah pokušao. Ode kod volova i reče: je dn u bukv u, digo rep i utero joj kurčinu u
»Šćapiš!« a oni se sami uvate u plug (lijes). Onda pizdurinu i zbija, a on reče: »Šćapiš!« I moj ti
kada je hotio jih pustiti reče: »Srndajli!« i oni se kaluđer ostane onako zezajući bedeviju.
raspuste. On zajmi bedeviju preda se i dotera u selo sa
kaluđerom na nozi, a svijet izašao pa se čudom
1
Turski. čudio. On ostavi bedeviju i kaluđera kod svatova.
[ ] [ ]
Pode po jednu gataru da ona kaže šta će i kako će. da celim putem ne sme ništa opsovati. Vozeći se
Onda kad je došo gatari, sve joj kaže i razloži. udare na neko blato, iz koga konj nije nikako mogao
Gatara obeća da će ona to sve urediti i pođe sa onim izvući kola. Ortao Banaćanin na sve načine, i milom
momkom. Ali kad su došli do jedne vode, gatara se i silom, ajak, dogo samo mahne repom, pa nikako
uzgrne do više pojasa da vodu prigazi, a onaj napred. Kad je već, štono reč, dogorelo do nokata,
momak reče: »Šćepiš!« i ona ostan(e) onako uzgrnu- osvrne se on vladici: »Dozvolite mi, sveti vladika, da
la. da joj se je i pička i guzica gola vidila. ga opsujem.« I vladici već bili dosadili čekanje i
Kad su išli kroz selo, sjedio je jedan hodža pokraj muke kočijaševe te će mu reći »Ta ospuj ga, samo
puta. Imao je veliku bradu i pušio čibuk. Pa kad su da se odavde izvučemo!« Radostan Banaćanin po-
oni naišli, bilo mu začudo kad je vidio gataru gole tegne što«, bolje
vladika! a on može te konja
kao strela izletibičem: »Đi!te jebao
iz blata te
se tako
pizde i guzice pa će onim čibukom pokazati na
guzicu držeći se za bradu i reći: »Šta je to?« Istom oproste bede.
kad je on donio lulu pod guzicu i uvatio se za bradu,
onaj reče »Šćapiš!« i hodža ostane onako držeći lulu
eatari pod guzicom. On zajmi i hodžu i gataru preda 230 TRI ŽELJE
se pa preko sela, a svijet trčo kao na čudo.
Na oto je čudo došo i jedan hadžija iz sela pa kad Išao neki car noću po gradu da čuje i vidi šta mu
je vidio kako on aj digo noge curi i onako na ramen u radi narod. Idući tako, udari na jednu nisku kolebi-
diii. onaj kaluđer jebe kobilu, gatara se uzgrnula cu, u kojoj su stanovala tri brata, siromasi, da već
gola. a hodža drži se za bradu i podnio čibuk gatari nisu nigde ništa imali. Zastane car kraj vrata, da
pod guzicu i drži, stane se čuditi i uvati se i on za sluša šta će braća govoriti. Rekne najstariji: »Da mi
bradu, a on aj vikne: »Šćapiš!« I nj em u ostane brada je da samo jedanp ut zagrabim lopatom iz careve
hazne, drugo ništa ne bih želeo!« A srednji će:
u ruci.
Pošto se je svijet uplašio i nije znao šta će, onaj »Meni da je da jedanput pojebem caricu!« Najmlađi
mladić reče im da njemu od sviju skupe hiljadu pak kaže: »Ne bih hteo ni jedno ni drugo, samo kad
dukata, da će ih on te bede oprostiti. Oni pokupe bi mi car dao ralo i vo love !« Ču je car sve to, pa se
pare i njemu dadu. On reče »Srndajli!« i oni se svi vrati u dvor. — Uj ut ru zovne sva tri brata i upita ih
raspuste. Onda narod popane, ko za sikiru, netko za šta su sinoć govorili. Oni se ustezali i najpre nisu
kolac, netko za kamen, a mladoženja, hodža i hteli nikako da kažu, ali kad im car popreti, počnu
hadžija u onoj brzini zgrabe govno, da njega umažu. da priznaju. »Ja sam želeo«, kaže najstariji »da
I poteraju ga, a on vikne: »Šćapiš!« a oni ostanu lopatom zagrabim blaga iz tvoje riznice.« »Neka ti
onako, a on pobjegne te kad je već iz sela izmakao, bu de !« rekne car »d ajt e mu lopatu i vodite ga u
onda im dovikne: »Srndajli!« I ode iz onoga kraja riznicu!« Kad otidu tamo i otvore mu carevo blago,
ponesavši sa sobom hiljadu dukata. on se od radosti smete te okrene lopatu naopako,
zarine u blago, ali kad izvadi, a ono se svi dukati
omaknu s lopate, te ne izvadi ništa. »Šta si želeo ti?«
229 BANAĆANIN VOZIO VLADIKU upitajebe
da carcaricu.
srednjega brata.carPrizna
Naredi i on kako
da dovedu je hteoi
magaricu
Pogodi vladika Banaćanina da ga vozi, ali ugovore natera ga da je pred svima izjebe. On se malo
[ ] [ ]
ustezao, ali kad mu pripretiše da mu neće ostati na Knjaz naredi te ga otkuju pa mu reče: -— Ja te
ramenima glava, nemade kud već učini posao. »E oslobađavam, idi kući slobodno, ali gde god koju
znaj sad« rekne mu car »kakva je u magarice, takva kozu vidiš, ti da je jebeš, jer vidiš kako i meni štetu
je i u carice! A šta si ti tražio?« obrne se najmlađem prave!
bratu. »Ja samo ralo i volove, svetli care, da orem,
te da se hlebom hranim.« »Ti ćeš i da budeš srećan«
rekne mu car, da mu i ralo i volove i još silno blago, 232 KAKO JE KNEZ MILOŠ PEDEPSAO
te ostane srećan i zadovoljan do devetoga kolena. KOZU
231 JEBO KOZU KneznaMiloš

osudio obaznaotamnicu.
doživotnu da je jedan jebao kozu
Jednom pa ga
se uvukla
koza u kneževu baštu i sve obrstila. Nitko se živ nije
Jednom čoveku uđe koza u voćnjak i obrsti mu usudio a da to kaže knezu, da ne bi planuo od
nekoliko mladih voćkica. Ovaj šta će od muke da ljutine. To ipak vidio knez pa navalio kao da će
radi, no uhvati i odjebe kozu. To primete neki i svijet pobiti. Napokon će mu momci sve po istini
dostave vlasti, vlast ga optuži i sud ga osudi na kazati kako je koza bila u šteti i da nije niko kriv,
robiju. Kad je jednom knjaz Miloš bio u Topčideru, je r je koza lupežasta po naravi. Nato će hladnokrv-
svrati u tamošnji kazneni zavod, pa raspitujući no knez: — Dovedite mi, momci, onog kozojebicu,
redom zašto je koji osuđen, dođe i do ovog što je da je izjebe kako treba ovđe preda mnom.
je bao kozu i upita: — Zašto je ovaj osuđen? —
Upravnik zavoda odgovori: — Jebao je kozu,
gospodaru! — Knjaz Miloš ovim iznenađen viknu: 233 JEBO KOZU
— Teže gvožđe na noge, oca mu njegovog, malo mu
je što jeb ava žene, nego jo š i koze! — I ode. Posle Došo čojek popu da se ispovjedi. Pop zapita:
nekoliko dana dođe u šetnju knjaz Miloš opet u »Sta je, rišćanine?« »Došo sam, pope, da se ispovje-
Topčider i ode da poseti voćnji rasadnik. Šetajući po dim i pričestim.« »Pa dobro, kaži svome popi, šta si
rasadniku dođe do jedne lepe mlade kalamljene sagrešio?« »Vala, pope, sve ću ti kazati, samo jedno
jabuke, koju be še koza svu odrala, upita upravnika: ne smim!« Popo reče: »Kaži, kaži svome popi
— Šta je ovo i ko je smeo tako lepu voćku da slobodno!« Ovaj odgovori: »Ušla mi bila koza u
nagrdi? — Upravnik odgovori: — Koza, gospodaru! kupus pa mi je bilo žao ubiti, a drugo joj ništa nisam
— Pa kako to? — upita knjaz. — Uspravi se uz mogo, pa sam je jebo!« »Biži rišćanine, proklet bio!
voćku, gospodaru, zakači rogom, sa vi je voćku i brsti zar si došo da se pričestiš?« . . . »Ma nemoj, pope,
— odgovori upravnik. Knjaza Miloša ovo naljuti, pa živ bio! Evo ti jedan dukat pa upiši u crkvu!« Pop
upita: — Je li tu onaj što jebe koze? — Jeste, reče: »Stani rišćanine, dok vidim u drugoj knjigi« pa
gospodaru! — Dovedite ga odma ovamo! — I reče: »More, ja, dav o i jest, jebo bi je i ja!« I tako
upravnik naredi te dovedu osuđenoga. Ovaj uplašen, se grij a reši.
znajući
drhćući kako kod knjaza
pred njim. Miloša
Knjaz ga upita:nema šale,
— Jesi li tistade
što
je be š koze? — Jesam, gospodar u! — odgovori on.
[ ] [ ]
234 MLADIĆ NAPLATIO I OCA I POPA 235 POP JEBO KOBILU
Bio jednom svećenik, koji je ljubio lijepu ženu Bio vlaški pop udovac, a imao mladu kobilu, koju
mlinara seoskog, a ona i njega pa se rado jebavahu je sam odranio te mu tako omilila da ju je počeo
svaki dan. Jednoga se dana dogovore, misleći da su jebava ti, a to je i nj eg ov sluga dobro znao, je r je pop
sami, da će sjutradan ona doći opeta na polje. Tada više puta, kad su se kamo vozili i kad mu se
će on slati po njenog muža da mu kola popravi, a prohtjelo jebati, rekao slugi, ko tobože da je
dotle da će se njih dvoje zabavljati i jebat. milosrdan prama slugi: »E, sinko, deder ti sjedi
Po običaju morao sin sa ocem, nu ovaj put se sin odostraga pa se malo ispavaj jer si i onako malo
pod krevet sakrio pa čuo i slušao taj divni posao i noćas spavao!«
posluhnuo pa seSluga je znao
pričinio kano što
da se popu hoće
je zaspao, a čimte je
je
razgovor. Čuo dalje kako će ona prirediti dobar
objed pa da će sama sa svećenikom jesti. to popo opazio, digao je mantiju pa kurčinu u
Sjutradan kaže sin ocu: »Ej, ćaćo, danaske ćemo kobilinu pizdu. Tako se jednom poslije jebanja
dobro objedovati. Donjet će majka dobrog objeda, ukazaše na putu tri lovca, a jer je pop bio strašljiv,
ali idi u susret, jer će maca popu sve dati!« upitati će slugu: »Šta su to za ljudi? Da to nisu
Dođe zbilja podne, a muž ide ženi u susret, tako hajduci?« Ali sluga nješto bio ljut na popa pa
da njoj ne bijaše moguće drugo van direkte k njima odgovori, da poplaši popa: »Ti idu i traže da uapse
ići. »Zdravo, muže, donjela sam ti dobar objed. svakoga onoga koji kobilu jebava!« Popo uplašen
Znaš šta, mogli bi prečasnog popa zvati da i on s reče: »Ta valjda nije?« Nu sluga odgovori da jeste,
nama jede. Ajde, sine, idi k popu, da dođe k nama dapače da ćeju svakoga kobilojepca uštrojiti.
ručati!« Ide sinak k popu pa će reći: »Bjež'te Međutim se lovci približili kolima, a poplašeni
prečasni, ide ćaća, hoće vas zatući, jer ste mi mamu pop nije htjeo niti da čeka dok ovi štogod upitaju,
već skoči i poviče: »Pa šta onda, pas vam matere u
pojebali!«
dođete Dode da
sjekirom, natrag: »Ej, ćaćo,
mu korjen jedan reko popo
i stablo da
jedno dušu, u moja jaja mir! Ako sam jebavao, ja i
posječete i iskorjenite!« Ide mlinar, a popo vidjev odranio; ja ranio, ja i jebavao kobu, pa šta ćete mi
gdje ovaj dolazi sjekirom, nagne u bijeg što je igda onda?« I tako se pop sam odao.
mogao!
Dođe sin natrag pa će maji: »Ubiće ćaća popa,
jer je tebe iz jeba o! « Kad ova to začuje, bj eži pa ide 236 AKO SAM, SVOJU SAM!
prijavit. Dođu žandari. Sin će opet ocu: »Deder,
ćaćo, sakrij se, doće žandari da te zatvore, jer si Bio pop jedan udov pa nije smeo da se usudi da
našu kobilu izjebo!« Ovaj se brzo sakrije u grmu! po selu traži one zgode, bojeći se da ne nagrabusi te
Ovi će da streljaju, kadno otac zavikne: »Ta nijesam je tako bio zagoreo da mu je, štono vele, već bio
ja vašu već sv oju kobilu iz je ba o! « No oni nj ega ipak mrak pred očima.
zatvorili, a popo dalje mlinaricu jebo. Jednog dana bio je na svom gumnu i gledao kako
momak sa kobilom vrše pa mu pade na pamet da bi
on mogao
skine mraki sa
sa kobilom
očiju. da izvrši posla, tek koliko da
Pošlje momka u slamu da spava pa sam poče
[2] [213]
terati kobilu po gumnu. Kad mu se učinilo da je 238 PA ŠTO MI NE KAZA, PO BOGU

momak zaspao, zaustavi kobilu, priđe joj polako BRATE!
odstrag i izvrši svoju nameru. A sluga je sve to kroz
slamu gledao.
Jednom kaluđeru dođe jednoga dana neki veoma
Potom pop opet probudi momka te ovaj poče snužden čovek da mu se ispovedi.
opet da tera kobilu. Najedanput se začuše puške
vrlo izdaleka pa posle sv e bliže. Dugo se čovek premišljao da li će da kaže što je
— Ama, što li oni puca ju? — upita pop. grešio i jedva se naposletku odvaži i kaza da je jebo
— Traže jednoga što je je bo kobilu! — odgovori mačku.
sluga. — Ih, nesretniče, šta učini, da od Boga nađe š!
— A g de bi se ja sakrio? — upita pop. Što
mojihse očiju
tako i ogreši, po više
ne dolazi Boguovamo
brate!i ne
Odlazi
skvrniispred
više
— A što da se kriješ ? -— reče sluga. ovu svetu obitelj tvojim grešnim dahom!
— Ama, ne volim da imam posla s oružanim
ljudima! Čovek poče da ga preklinje za oproštaj od greha,
— Pa onda idi tamo u ono džbunj e. ali se kaluđer ne dade umoliti.
Ode pop i sakri se u džbunje. Utome se primako- — Da dam prilog manastiru? — reče čovek.
še i lovci — jer to su oni pucali zeca. Zapitaše slugu — Ne poma že! — odgovor i kaluđer.
vide li zeca gde je proletio. Sluga im znacima — Da postim? — reče čovek.
odgovori da jeste i da je tu u džbunju, pokazav — Ne vredi ti ništa! — odgovori kaluđer.
mesto gde se pop beše sakrio. — Da se molim i dan i noć Bogu, ne bi li mi
oprostio? — reče čovek.
Lovci počeše s naperenim puškama da se primiču — Ne pomaž e ti ništa! Nema opr ošt aja ! — reče
džbunju, a pop kad opazi puščane cevi, poplaši se i
skoči pa reče: kaluđer — već idi, beži mi ispred očiju!
— Ama, za Boga, ljudi, manite me se! Ako sam je Ode čoveknekoliko
tumarao još neveseliji. Bio je ok
dana onuda kao ubijen. Tako
o manastira ne
jebo, sv oj u sam kobilu je ba va o, nisam va šu! jedući ni pijući što i ne progovoriv ni s kim ni reči.
Kad jednog dana ugleda onog istog kaluđera gde
maše na nj rukom da mu dođe bliže. Poradova se
237 ETO, POPE, ZGODA! čovek misleći da je kaluđer našao u svetim knjigama
da se i onaj greh može oprostiti pa potrča kao bez
Došo seljak popu da se ispoveda. — Šta si duše kaluđeru.
uradio? — pita ga on. — Krupan gre! gospodine Kaluđer ga sasvim tiho upita:
popo! Molim te da ostanemo sami u crkvi pa da ti — Ama kako si ti to učinio?
kažem. — Učini mu pop po volji i on mu prizna: — — Šta, oče? — upita čovek. .
Jebao sam mačku. — Pa kako si to učinio? —
začudi se pop. — Pa eto tako: zavukao sam joj — Pa kad si onu mačku, znaš, je bo? — reče
glavu u torbu, stego preko pola, pa učini. — Eto, kaluđer još tiše.
— Ne pitaj me, duhovniče i ne spominji mi to
pope, zgoda
se sakrio te ga— nisu
viknevideli)
crkvenjak
— a tiiz me
budžaka — ju(bio
teraš da ja više. Mrsko mi je kad na to pomislim! — reče
držim, pa me sve izgreba! čovek.
[ ] [ ]
— Ama kaži mi, kad te pitam, čuje š li! — reče stane razmišljati, al kadija učini srkle na nj da mu
kaluđer navaljujući. odmah sve ovce dotera. Onda seljak iziđe napolje pa
— Pa eto kako — uzdahnu čovek — zavukao za nekolko dekika povrati se opet kadiji, a zapita
sam joj glavu i prednje noge u saru od čizme, a za kadija: »Šta se vrati? Idi mi ovce doćeraj!« Onaj
stražnje noge sam je držao dok sam svršio posla! seljak reče kadij i: »Ma vrati se, efendija, da te
— Pa što mi ne kaza ranij e, po Bog u brat e! zapitam šta je moj šarov tebi bio? Jali brat, jal
Meni sva muda izgrebe! rođak, il on tebe jebo, jal ti njega pa da ti miraz
dopane, kad sam ja šarova hranio i uzdržavao?«
Kadija sikteriše seljaka i istera napolje i više nikada
239 NASADIO SELJAK TURČINA nije ovaca poisko.
Neki Turčin dođe u selo da kupi ždrijepca. Svi
semeni dovedoše svoje ždrijepce, ali nije nijednoga 241 OSTAREO KURAC I MATORA PIČKA
begenisao. Na jp ot li je jedan obj eš enj ak dovede kobi-
lu pa mu je ponudi. Pošto je Turčin pregleda, reći Susretne stari kurac staru pičku. — Kamo ideš,
će: »Bolan, ovo je kobila, a ja hoću ždrijepca!« pičko? — zapita kurac. — Idem u svijet, a kamo ti
»Ama stoga sam ti je i doveo, jer kad nijesi mogao ideš, kurče? — I ja idem u svijet — odgovori kurac.
između onoliko ždrijebaca da izabereš ždrijepca, evo — Pa ajdemo onda skupa — reče pička. — Pa
ti kobila pa kupi pa načini ždrijepca po svom ćeifu!« ajdemo! — odgovori kurac.
Tako su skupa i kurac i pička pošli svijetom. Na
putu upita kurac pičku: — Zašto si ti ostavila svoga
240 KAKAV ROD KADIJA ŠAROVU? gospodara? — a ona mu poče ovako: -— Kad sam
bila još mlada, bilo mi.j e sve dobro. Nisam bila na
Bila u jednog čoeka hiljada ovaca i imo jednog ništa prisiljena. Kad sam došla u osamnaestu godinu,
šarova psa, koji je sve s ovcami išo i čuvo. Jedne onda sam već počela jade trpiti. Moja je naime
godine počmu ovce mrijeti. Domaćin se prepane da gospodarica uvijek po noći turala u mene nekakve
neće sve ovce pomrijet, dade svakom ukućaninu po kolce, a ja sam se uvijek ljutila te sam te kolceve
jednu ovcu i šarovu jednu, ne bi li čijom srećom grizla i škakljila, dok ne bi iz tih kolčeva čak izašla
koja ostala. Jedna po jedna sve ovce pomru, samo pjena. Ondar bi tekar prestala, a ona (moja gospo-
osta ona šarova ovca. Posle pode za rukom i od one darica) bi onda izvadila kolac. To je bilo u mladosti,
jedn e ovce za nekoliko godina naplodi se osamdeset ali kad sam na to navikla, naljutila se na me moja
ovaca. Onda šarov krepa. gospodarica te me je bacila. Sada idem tražiti drugu
Onaj domaćin misli se što će sada, jer ne.ima gospodaricu. A zašto si ti od tvog gospodara otišao,
nikoga od šarovova roda, da na njega i njegovu kurče?
sreću opet ovce ostanu. Ode kadiji da ga za savjet Nato poče kurac:
zapita, al kadija uzme ćitap, stane listati i reče — I mene je m oj gospodar bacio, jer sam
onome
idi kući seljaku:
i doreni »Kad šarov
sve ovce nikoga
meni, od roda
jer kad nema,
niko njegov privikao
sam na oneobičavao
bio mlad poslovejekoje
menebi sa
mojmnom radio.
gospodar Kad
metati
nema, nikome ne dopada neg meni.« Seljak se ušuti, u nekakve rupe, koje su me škakljile, a mene je jako
[26] [217]
ljutilo pa bi od ljutine uvijek počeo bljuvati u rupu. 243 PALAC BEZ KOSTIJU
Onda bi on rnene izvadio iz onih prokletih rupa. Ali
kad sam na to već privikao, onda on mene više ne Jedan stari major vrbovaše devojčicu u komšilu-
treba pa me je bacio. Sada idem tražiti drugog ku pa mu ispade za rukom i uvede je u svoju sobu;
gospodara! Idimo dakle, pico, dalje! počne je milovati za sisice i hvatati za rumeni pičić
— Idimo! — ogovori pica. te mu se podiže malo i on se oseti veoma spreman za
I tako su otišli stara pica i stari kurac po svijet(u) teški posao. Izvadi ga i podiže odozdo prstima da
skupa i ako si još nijesu našli gospodara, onda još kruće stoji pa zapita devojče: »Znaš li šta je ovo?«
idu po svijetu skupa. Devojče malo poćuta, a on joj dobaci: »Ovo je
palac bez kostiju!«
reče: »A, Devojče
to nije ništa, da se vragolasto
vidiš, nasmeje
čičo, koliki je ui
242 ŽENA UZŽELILA DETE našega momka!«
Jedna žena nije bila srećna da ima dece. Šta nije

radila pa opet ništa! Jako se jedila zbog toga i 244 ČOVEK OJAČAO
neprestano je tražila i savete i lekove i vraćanja i sve — More, što sam ti strašno ojačao! — reče
drugo, samo da rodi. prijatelj prijatelju našavši se s njim iza dugog
Jednoga dana dode joj neka baba u pohode i reče vremena što se nisu vidj eli.
joj da ni je nikad sirotinji delila, zbog toga joj Bog — A po čemu sudiš?
ne da decu. »Nego ti, dete moje, umesi dobru — Pa pre nisam mogao kurac ni sa dve ruke da
pogaču i ispeci najbolju kokošku pa napuni zastrug savijem, a sad mogu i sa dva prsta!
sa sirom i pljosku sa rakijom i pre sunca iziđi na — E, moj prij atelj u, nisi ti ojačao , nego to ti
pijac, gde sezovi
prvog vidiš, radnici,
ga da nadničari,
te odjebe ipogađaju,
ostaćeš u pa koga
drugom kurac oslabio.
stanju.
Zena sva srećna još od veče poče spremati i do 245 SVE JAČI U RUKAMA!
ponoći bila je gotova. Lepo se opra i očešlja, obuče
nove haljine, ponese sve što treba i pođe na pijac. — More, bab o — rekao starac -— opazio sam da
Srete prvog jednog čiču. Dođe do njega, pozdravi ga što više starim, sve sam jači u rukama. — Kako, to,
i zamoli da pođe s njom da mu da da se dobro starče? — Pa tako, dokle sam bio mlađi, nisam
najede pa onda da je odjebe. Čiči svaka žila uzdrhta, mogao kurac ni da previjem, a sad mogu da ga
uze pune grudi vazduha, i duboko uzdahnu pa joj savijem na koju hoću stranu!
reče: »E, dete moje, dok sam mogao, nije me
nijedna tako molila, pa ja njoj da dam i pogaču i
pečenja, a sad ti ne mogu ništa da uradim! I mene 246 STARCA IZDAO KURAC
neko da pritegne, svu bi mi guzicu iscepao i ne bih
se mogao odbraniti. Idi, blago meni pa traži drugog Setio se starac babe posle dugog odmaranja, a
čoveka, koji je za taj posao!« ona jedva dočekala. Kad je počeo da klati, starac
nekako u sumnji upita babu:
[ ] [ ]
— Ulazi li ti? 249 MALEN KURAC

— Ulazi, ulazi! — odgovori baba.
— I meni! — reče starac. Tužila Banaćanka muža u konzistoriju što nema s
Kad posle pogledaše, videše da se ona muka njim kreveta, to jest, ne može da je jebe. Pozovu
previla preko polovine tako da se vrh vraćao starcu. njega u konzistoriju pa će mu prota predsednik
konzistorije reći: »Skidaj se, da vidimo imaš li onu
stvar!« Ovaj se skine, kad tamo a ono kurac kao
247 PORASTAO MU POD STAROST zrno pasulja. Videći to prota pljune pa rekne: »I
tebe nije sramota s takvim kurcem pred prečasnu
Sedeo kao obično dedo Stola nedeljom izjutra na konzistoriju?«
postelji, čitao novine i čeko da mu baba donese
preobuku. Kad mu baba položila i ostavila preobu-
ku, uze se on svlačiti. Malo tek pa viknu radosno 250 OTKUD DECA KAD NIJE VALJAO?
babi: »Babo, gde si? Ovamote brže, pogle samo
koliki je u mene! Vidi ga, kamo se gica kao u Bio neki postariji čovek pa imao prekomere mali
magareta, jaoj, gde ću ga!« »Ćuti, rdo jedna stara, ud i vrlo lepu mladu ženu. Bojeći se da zbog njegove
ne brukaj se, nego skidaj te naočare s nosa!« mahne žena ne potraži kakvog prijatelja iz sused-
odgovori mu baba. stva, on nabavi ud od gume pa se je na taj način
trudio da zadovolji ženu, krijući veliko oruđe kojim
je to činio i čuvajući se obazrivo da ona to
148 TREBA KURAC U RUKU UZETI lukavstvom ne primeti. Ali žena ipak pored sve
njegove smotrenosti primeti da on upotrebljuje neku
drugu spravu, a ne prirodnu i zatraži da vidi stvar.
Došla
kako jedna
je muž žena pakod
ne jebe muknjaza Miloša da sedošla
reče: »Gospodaru, žali Muž nemade kud, nego pokaza ono čim ga je
sam kod tebe nešto da se žalim, al ne mogu u lice da priroda obdarila.
ti kažem, no dozvoli da ja kažem knjaginji Ljubici, a Kad je videla kako mu je mali, žena se digne i
ona tebi da kaže!« — I knjaz je posla kod knjaginje. pravo kod duhovne vlasti pa zatraži razvod braka.
Ova došavši pred knjaginjom, poče se žaliti kako je Čovek morade po njenom traženju da ga pokaže i
muž ne jebe, jer ne može da potrefi u pičku da duhovnom sudu.
zavuče kurac, no sve muva oko nje, dok se ne —- Eto vidite — reča ona — zar jedna zdrava i
prospe, a ona nikako ne može s njim da svrši. Na mlada žena može biti s tim zadovoljna?
ovo joj knjaginja odgovori: »E, moja draga, što ne Upitaše čoveka šta on ima da kaže u svoju
uzmeš rukom pa da ga namestiš? Eto ja sam odbranu.
knjaginja pa ga uzmem u ruku i namestim. Tako i ti — Imam to, slavni sude! Kad je ona sa ovim
radi pa ćeš viditi kako će ti tada dobro biti.« udom izrodila četvoro dece, treba da je zadovoljna s
njime!
[ ] [ ]
251 MUŽU BUDALI ŽENINO DUPE 254 NIJE DONELA SLANIK
Imao muž nevernu ženu, ali se vesto krila te nije Šetao pop po svom selu u Banatu pa dode do
mogao da je uhvati na delu. Jedanput je prevari kao kuće siromašnog jednog Banaćanina. Banaćanin
da hoće da ide na duži put, al čim padne mrak, on se kako ga vide, istrča pred njega i saleti ga da svrati
vrati kući i sa kr ije se ispod prozora da vidi hoće li ko kod njega na večeru.
da dođe. Maločas, eto ti jednoga komšije pa s njom — Nemojte da izbegavate nas siromahe! —
pravo u sobu. Povečeraju pa počnu i da se miluju. govorio je Banaćanin — svratite i kod nas malo.
Natera je on da se svuče gola pa je pipne za pičku. Ak o nismo bogati, mi smo dobri i pošteni ljudi pa
»Čije je
pipne za ovo?«
guzicu.»Tvoje«
— »Tokaže ona. moje
je one »A ovo?«
budale,pa što
je što Najzad
je Bogpop
dao,vide
ješćemo!
da bi uvredio domaćina, kad ne
sada ko zna gde je.« A muž sve čuo ispod prozora bi svr atio te uđe u kuću te pošto se pozdravi i sa
pa se polako dokrade u kuću, mete žarač na vatru, domaćicom sede za sto, a domaćica poče brzo da
te ga dobro usija pa taman kad oni počeli da se jebu, postavlja i da donese jelo. Prvo donese sira i luka.
a on s žaračem posred njih pa čvrk! ženu u pičku. Šva- Pop uze malo sira i uze jedan struk beia luka pa se
ler jurne na vrata, žena vrisne prdne od zorta. »Ne poče osvrtati za so. Domaćin kad primeti da nema
boj se, guzo«, kaže on aj , »ti si mo ja, neću ja tebi soli, viknu ženi:
ništa; ja ću samo ono što je tuđe!« — Ta slanik daj, Soso! Valj da neće popa u tvo je
dupe umakati!
252 ČUDNA SVETINJA
255 DRVENA POLITIKA
Upita jednom neka žena prolazeći selom popu,
na
kakveglasu dosjetljivog
svetinje koja bi čoveka,
se mogladacjelivati.
li imade»Dakako«
u crkvi Bio jedan vrlo zgodan čojek pa imo jedinog sina
te ga da na nauke. Kad mu sin sve škole izuči, dođe
odgovori popa »imade ovđe Kraljevića Marka lijevi kući, a otac ga zapita: »Pa, sinko, jesi li sve naučio?«
guz.« »E, blago vami, pope, vami je ta svetinja blizu On reče: »Pa jesam.« »Nisi još drvene politike
pa je se možete siti nacjelivati!« odvrati mu dosje- naučio. Još nauči i nju pa 'š onda sve znati!« Sin
tljivija žena. zapita: »Đe se ona uči, babo?« On mu kaže gde i
ode. Kad mu kaže, dijete ode tamo i reče: »Opravio
253 POLJUBI ME U DUPE! me moj otac da me izučiš drvenu politiku!« »Pa
dobro!« Zakolje jedno prase, natakne na ražanj,
Nekakav popa vidi s leđa nekakvu matoru i ružnu ispeče pa uveče metne u sobu, a njega zatvori i reče
ženturinu pa mu se s leđa učini mlada i lepa pa mu: »Eto ti to prase pa večeraj, ali pazi šta ćeš
pojuri za njom. Kad joj priđe, vidi da se prevario pa načeti. Ako mu najprije načmeš, odrežeš uho i ja ću
rekne: »Ih, snašo, da si tako lepa i spreda kao što si tebi odrezati uho, ako odrežeš plećku i ja ću tebi
ostraga, baš koja
one strane bih tite jepoljubio!« »Pa ti,snaša.
lepša!« rekne popo, ljubi s odrezati
tebi osjećiplećku
glavu.(ruku),
Štogod ako mu osječeš
načmeš njemu i glavu
ja ću itebi,
ja ćua
moraš načeti! Sad dobro misli što ćeš početi!«
[ ] [ ]
On se misli zadugo pa smisli i reče u sebi: »E 257 POSLUŠAO ČOVEK ŽENU

hoću vala najprije turist prst prasetu u dupe pa
oblizati pa nek i on sjutra meni tako uradi!« Pa Okupila žena neka svoga čoveka da ide kudgod
pojede polak praseta. Sjutradan dode onaj i reče: izjutra kao i drugi ljudi, da bi ona mogla pospremati
»E, kamo, jesi li načeo?« »Valaj jesam«, reče, po kući.
'»najprije mu turio prst u dupe pa oblizo, zatim sio — Zaseo mi tu kao neka svek rva! -— gunđala je
pa jeo. Pa de i ti meni ako hoćeš!« On ga spravi kući žena — pa ne možeš od njega da se makneš niti da
i reče: »Idi sada kući pa kaži ocu da si bolju politiku svršiš kakav posao! A kad dođe podne, on zakera
naučio nego ja!« Tako dijete ode i ocu kaže, Šta je što postelje nisu nameštene, što odaje nisu pomete-
poslam bilo i kako su politiku vodili, ne znam. ne —
i opajane!
Pa kuda ću da idem? — upita muž.
— Idi u kavanu, sastani se i razgovori se s
256 ERO U DŽAMIJI ljudima!
— Šta ću u kavani, kad ništa ne pi jem?
Putovale Ere tako po kiriji s konjima. Onda naiđu — Idi onda u crkvu!
pokraj jedne džamije, a Turci se sastali u džamiji da — Šta da radim u crkvi?
čine dovu, da im kiša pane. Onda jedan Era rekne — Gleda j šta rade drugi ljudi pa radi to i ti!
društvu: »Ćerajte vi konje, a ja odo da vidim što Vidi čovek da mu nema opstanka u kući pa se
Turci rade!« Onda Era dođe i upita Turaka: »Što vi diže, uze čibuk i ode pravo u crkvu. Bilo je baš na
to činite?« A Turci mu odgovore: »Činimo, Ero, prvi dan Duhova. Kad uđe u crkvu, crkvenjak mu
dovu, da nam kiša padne!« Onda upita Era: »Bi li i reče da sklopi gdegod čibuk. Čovek posluša pa
ja umio ko i vi, da vam pomognem?« Onda Turčin ćušnu čibuk u čizmu pa se pomeša među ostale
odgovori: »Gledaj, Ero, kako god ja, onako i ti!« ljude.
Onda oni Turčin počne klanjati, a Ero isto onako. Držeći se čvrsto ženinog saveta, gledao je što
Kad se Ero naguzi da klanja kao i on, a drugi mu drugi ljudi čine pa je to isto i on činio. Kad su se
Turčin turi prst u dupe. Onda Ero isto tako drugom drugi krstili, krstio se i on. Dođe vreme da se kleči.
pred sobom. Onda se oni Turčin obazre pa šakom uz Videći da drugi kiekoše, kleče i on, ali naje da np ut
obraz onom Eri. Onda Ero drugom tako za sobom oseti gde mu se nešto zabode u stražnjicu. Beše
udari šakom. Onda Turci podignu se da biju Eru, a sasvim zaboravio da je zadeo čibuk u čizmu, nego
u Ere bila je sova tovarna za pašom. Kad je Eri bilo mišljaše da je neko iza njega gurnuo mu palac u
dodijalo, stio da izađe na džamijska vrata, zapne mu stražnjicu pa se seti ženinih reči te ćušnu i on palac u
sova na vratima. A Era podzibi svom snagom te stražnjicu onome što je klečao pred "njim. Ovaj se
prelomi sovu i pobjegne svom društvu. »Jesi li zgranu, obrte se pa mu ispali šamarčinu, da su mu
naučio dovu?« »Be, jadna ti dova, da ne prelomi sve svetlaci sevali pred očima. Mesto da se obavesti
sovu, bi izvuko džamiju na Ercegovinu, koliko sam čovek, pomisli da je običaj da se tako radi pa se
bio podzibio!« obrte te opali šamar onome iza sebe. Nasta jedna
gužva
Kadu dođe
crkvi.kući,
Jedva
izbičovek
ženu iznese
što muglavu.
je dala onakav
savet i od tada nije više nigde izlazio iz kuće.
[ ] [ ]
258 GUZIČKI SE NE MOŽE U RAJ 260 SKUPO ZADOVOLJSTVO

Bio neki čovek veoma pravedan. Celoga veka Našla se nekim slučajem dva Ciganina u Stambo-
svojega živeo je od onoga što je svojim trudom lu te lutali po njemu pa zažele da se uvuku i u
zarađivao. Nikome ništa nije zajeo, nikoga nije sultanov harem, da i to čudo vide. Preskoče preko
oglobio. Pravo je bilo da ode u raj. zida, al taman se našli pred haremom, opaze ih
Kad se oprostio sa ovim svetom, anđeo koji evnusi, uhvate, vežu, pa pred sultana. Pita ih on šta
naređuje gde će koji posle smrti ići, naredi ovome će tu, i oni mu lepo priznaju. »Vi znate« kaže im on
čoveku da ide u raj. Ovaj je čovek bio ćelav, što nije »da svaki gubi glavu, kogod pođe u moj harem, ali
nikakav greh i prema naređenju anđela dođe na
rajska vrata i zakuca. Sveti Petar otvori rajska vrata pošto
učinim.ste Vodite
mi odmah priznali,
ih (kaže hoću i uja moju
slugama) vama nešto da
gradinu,
i kad vidi da se nešto okruglo beli pred njim, viknu neka pre smrti prođu kroz nju i neka izaberu tamo
Ijutito: »Marš odatle! Zar se guzički ide u raj?« ko šta hoće.« Rečeno, učinjeno. Kad se vratili, pita
sultan Ciganina šta je izabrao, on mu pokaže tri
trešnje, a sultan naredi, da mu se sve tri uguraju u
259 MEDAKOVIĆA ŽDREBAC guzicu. Skleptaju odmah Ciganina, polože na trbuh i
zavuku mu jednu trešnju, a on počne da se smeje.
Tužili Medakovići Radakoviće sudu, jer je njiho- Zavuku mu i drugu, a on se sve više i više smeje.
va bed ev ija ubila Radakovića ždripca. Sud pozove Kad počeli da mu zavlače i treću trešnju, on se
Medakoviće i Radakoviće sa svjedocima na raspra- zaceri od smeha. Sultanu još odmah bilo čudno zašto
vu. Zovn e prvu je dn u babu, ko ja je kao sv jed ok se ovaj smeje, pa naredi da prestanu i upita ga šta
pozvana i sudac joj reče: »Ded, babo, kaži ti kako je mu je tako smešno. »Kako da se ne smejem, čestiti
Radakovića bedevija ubila Medakovića ždripca?« A care«, rekne mu on, »ovaj moj pobratim izabrao
ona mu odgovori:
Medakovića »Tako,
ždribac, gospodine, zamisli
a ja Radakovićeva da sipati
bedevija, lubenicu!«
da ti prinjušiš meni pod rep, a ja da se ritnem i tebe,
ne daj Bože, u zlo mjesto pogodim, a ti se srušiš na
zemlju i umreš. To je tako bilo, pa sad sudi kako 261 NASARAJDIN-ODŽA OSVETIO SE
znaš!« KOMŠIJAM
Sudac babu mirno otpusti, a izreče presudu da je Jedanput zdogovori se on sa svojom ženom kako
Medakovića ždribac kriv bio, jer je Radakovića be- će da prevare svoje komšije, koji su na odžu jako
deviju bez njezine privole pod rep prinjušio i čak na mrzili i njegovu ženu i zdogovore se te uzme odža
nju skočiti hotio, pa da Medakovići od Radakovića jedan grkljan od govečeta i naspe u nj eg a krvi pa ga
ništa nemaju tražiti. zaveže sa obadva kraja pa se ozbiljno svađi sa
ženom i obori ženu pa joj oni grkljan s punom krvi
prereže pod vratom. Krv se prospe, žena umrtvi, a
komšije se skupe
ubiti misleći da ijepočmu
ženu odžu
zaistapsovati
zaklao.i steli su gasei
A odža
počme moliti: »Nemojte me ubiti, ja ću opet moju
[26] [227]
ženu oživiti!« Te uzme jednu šuplju cijev pa turi 262 NE DA NIJEDANPUT!

ženi u dupe i počne piriti u dupe kroz cijev. Utom
žena ustane kao što je bila zdrava. Utom komšije Kosila raja aginu livadu u Bosni pored Drine, a
poklone odži život i čudili se kako to može biti da aga se izvalio potrbuške na samoj obali pa puši
žena ustane, kad je već bila zaklana. čibuk i gleda kako se ribe igraju po vodi. Međutim
Zatim posvadi se jedan njegov komšija sa svojom je iz dokolice je dnak o lupkao desnom nogom po
ženom i onako ljut povali svoju ženu i baš ozbiljno travi, dok tako ne poplaši jednog poljskog miša, koji
je zakolje, da se već nije više nikad ni digla. A ovaj je bio pod busenom te ovaj zaždi preko aginih nogu
pošto se je odljutio, uzme i on kao i odža cijev i tako pa preko tura i leđa te skoči u Drinu. Trže se aga pa
i onzaklata
se počne puvat
više neženidiže.
u dupe
Te da
se biskupe
ustala.komšije
Ali ženai skoči, poteže pištolj iza pojasa i skresa ga za mišem
u Drinu.
zdogovore se kako će odžu smaknuti s ovog svijeta, Na pucanj pištolja okupiše se učas svi kosači oko
da jih više ne vara. Pa uzmu jednu vreću pa uvate njega pitajući ga porašta ispali pušku. On im ispriča
odžu i metnu ga u vreću. Otalen ponesu ga da ga kako mu je miš prešao preko tura pa je za njim
bace u more i metnu ga moru na obalu. A oni ljudi pucao. Kosači prsnuše u smeh. »Pa zar ti, aga, na
odu u an da popiju po kavu i da se tamo još miša ispaljuješ pušku?« »Jest,« odgovori aga, »da-
promisle šta će s odžom. A odža u vreći sve viče: nas miš, sutra mačka (mačka), prekosutra lisica,
»Neću! neću!« A čobanin koji je čuvo sto do dvista onda kurjak pa bi tako od moje guzice napravili
ovaca dode do odže i zapita ga: »Šta ne'š?« A odža carsku džadu (drum)!«
mu rekne: »Nagone me da uzmem carsku kćer pa ja
neću da je uzmem.« U tom oni čoban rekne: »Ajde
ti da ja tebe odrješim iz vreće, pa ti mene zaveži u 263 PICA I GUZICA
vreću!« A odža je dv a to dočeka i ova j ga pusti iz
vreće, a odža zaveže čobana u vreću i rekne mu da Svadila se pica i guzica za ono mesto na telu
sve viče čoban: »Neću! neću!« Te čoban ostane na između dupeta i nje. Guzica veli: »To mesto pripada
obali u vreći vikajući sve: »neću!« A odža zajmi one meni a tvoje je gore, gde ti vuna raste!« A pica joj
ovce i ode s njima kući. Malo posije dodu oni ljudi odgovori: »More, zar nisi toliko puta gledala kako
iz ana i uzmu onu vreću i bace u more i vrate se. A tu ostavljaju sepek putnici što u mene ulaze?«
odža pošto je prije onije ljudi došo kući s velikim
br oj em ovaca i oni ljudi kad dodu nađu odžu kod
kuće i čuva one ovce. Utom se ljudi začude i reknu 264 CRKVA NIJE POPINA NO SEOSKA
mu: »Otkud ti, odža, sada tu? Mi smo tebe bacili u
more i otkud ti tolike ovce sada?!« A odža im Sagradiše Vlasi crkvu svete Petke te seljaci sami
rekne: »E, kamo sreće da ste me još malo dublje u morali kamen, vapno, drva, crijep i sve ostalo
more bacili, još bi ovolko ovaca istero iz mora!« A dovažati, a također i ostale troške novčane podmi-
ovi pošto su vidli da mu ne mogu ništa učiniti, kad je riti.
jo š izviše
nisu mora mogoni izići
nikad diralii tolike ovce doćero, onda ga
u odžu. Kako
crkvu su većtrošku
o svom Vlasi svoje glavedai misleći
sagradili, kad sučiniti
mogu tamo oni
što goder hoćeju, to počeše pušiti, žene pipati i po
[ ] [ ]
volji u crkvi pr djet i. Dakako da je pop tu bruku 267 NE ZNAJU ONI NAŠKI!
zabranio i svoje vjerne izružio i nagrdio.
Kad to vjerni rišćani čuše, počeše mrmljati, a Stajale na vratima mati i kći pa mati prne. Tuda
jedan drugome reče: »Gle ti tog, mo j mu u dupe, on slučaj no prolazili nekakvi oficiri pa će kći prekoriti
jeb e uz crkvu, a mi niti pipat ne sm ij em o! A mi smo mater što prdi pred ljudima.
ju gradili!« A drugi pr de lj a zaviče: »Gle ti govana -— Šuti, budalo nijedna, ne znaju oni naški! —
od našega popa Jovana! On nam ne da niti u crkvi odgovori joj mati.
prdjeti, a mi ga ranimo!«
265 PRDULJINA GUSKA 268 OTPRDITI

Vraćajući se posle Svetoa ndre jske skupštine u
Došla djevojka na ispovjed te poče u ispovjedao- Srbiju, dođe knez Miloš u putu 19. januara 1859.
nici sve svoje grijehe pripovjedati, ali najednom godine u Aleksinac. Izmeđ(u) ostalih, koji su došli
zape te reče da ju je stid i zamoli popa, koji ju je knezu na podvorenje, dođe i neka Anđa, njegova
bodrio da neke sve iskaže, da će mu debelu gusku nekadašnja ljubav. Kad Anđa izađe preda nj, on je
donesti, ako pop nikome ne prokaže ovaj grijeh. nije mogao poznati. »Zar me ne poznaješ, gospoda-
Pop joj obeća, a ona mu reče: »Jedanput sam ru? Ja sam tvoja Anđa!« »O Anđo, Anđo, otprdeli
prdnila u crkvi!« Pop se nasmije pa primjeri: »Pa šta smo no i ja i ti!« (t.j. ostareli smo).
je to, draga, ta ja sam se čak posro za oltarom!«
Kad to razumjela djevojka, dobila je veći kuraž te
mu još ispovjedi da se je u nedelju za crkvom jebala. 269 OPAMETIO GA!
Pop ju utješi da to baš nije nikakvo zlo, dapače je
on sam već u sakristiji jebavo pa je oprosti grijeha. Neki odbogat
krenuo kuće čovjek
sa sela ubiograd,
veoma tvrd.
krenuo bi uKada bi
namjeri
Došo opet svetac, a pop bio na prodikaonici. da kupi mesa, ali kad bi počeo kupovati, žao bi mu
Spazivši djevojku, koja mu je gusku obećala a bilo novaca te bi kupio mj es to mesa džigericu, dr ob
đonila mu je nije, zaviknu joj ogorljivo pred svim ili paču ili glavu, samo da manje istroši. Vraćajući se
narodom: »Ej, prduljo, a šta je sa guskom?« Ali ona kući uvjek bi prigodio da u koga drugoga prenoći.
mu ljudto odgovori: »Ako sam ja prdila, a ti si za Tako je jedne noći zanoćio kod jednoga koji je znao
oltarom srao; ako sam ja za crkvom ljubila, ti si u za njegovu mahanu. Domaćin ga primi dobro, ali
sakristiji jebavo. Eno ti guska za oltarom, sam si ju pošto večeraše, domaćin mjesto da se prekrsti i
nasadio!« Boga blagodari, digne nogu pa prne i reče: »Mal ti
jedem, kćer ti je be m, prdim ti za dušu!«
266 ŽALOST Tvrdici biješa to začudo pa ga upita šta radi?
— Prođi se, brate! Imao sam punca, koji je
Naricala jedna žena za mužem pa joj nehote veoma tvrd bio i od se be žalio. Od evlada nije nikog
omakne
je tješil e:te »Custe
prne. Da zabašuri,
li, kone mojerekne
, kakoženama
mi ja dnšto su
oj od imao nego jednu kćer, koju sam ja uzeo. Pa kad je
on bio ugursuz te nije umio trošiti, evo ja trošim i
žalosti srce puče!« svaku ga večer ovako spomenem!
[2] [231]
Tvrdica kad to ču pomisli: »Ovako će biti i čuo sam, nego ako si vidjeo! — dodade dedo
meni!« i od tada počeo je ljudski živiti i opametio se. hvatajući vrata.
Ak šam mrkli, pička zvrkli, kur ac se roguši da
pičku probuši!
271 OKLADA BABE I ĐAVOLA
270 NEMA TU: ČUO SAM, NEGO AKO SI Bila u babe lijepa kćer. Đavo ju begeniso i
VID JE O! donese babi torbu dukata da mu kćer dade. Ona
reče: »Ne dam ja kćeri po aikakove novce, već mi
je liUbila ženanesrećnica

ga ubila dijete pa sud pozvao
od zla srca ilisvjedoke dakako
slučajno, vidi ćemo
kćer!« seOnokladiti.
pristaneTinametni torbu koje
tri stvari dukata, a jababa
će mu ću
se ona branila. Došlo gotovo sve selo. Svako ti zna zadati da će učiniti. Baba uze kabo luga i prospe ga
pričati kako je bilo, rasprede pa ne odušuje, ne da na vjetru. Vjetar ga raznese, a baba reče đavlu:
onome što bilježi oka otvoriti, a kad ga najpotle »Ako ovaj lug pokupiš, dobićeš kćer!« On skoči i
sudija pripita može li se zakleti na sve te riječi, je li sav lug sabere. Onda baba prospe kabo vode i reče
to baš sve svojijem rođenim očima vidjeo, a on: — đavlu: »Ako ovu vodu sabereš opet u kabo, dobićeš
Jok ja! Kako video, bolan ne bio, nego sam čuo! kćer!« On sabere svu vodu i zaište kćer. Ona se baba
Tako jedan, tako drugi, treći. Dosadilo se već zabrini i prdekne i reče đavlu: »Ako onaj prdac
sudiji te reče da mu dovedu jednoga koji bi najbolje uvatiš, dobićeš kćer!« Đavo je trčo po svem polju,
znao baš tačno kako je sve bilo. Istače se dedo, a i ali prca nije mogo dobiti. I tako baba dobi torbu
svi drugi povikaše da će on najbolje znati. Uđe on u dukata.
sudnicu, spusti kraj sebe potežu torbu oprtnjaču,
pokloni se lijepo pa na pitanje sudijino kako je bilo,
razveza, rasprede i bolje i tako i dulje nego ijedan 272 POPRDLJIVA DJEVOJKA
do njega. Kad je već predahnuo i otro se od znoja,
upita i njega sudija je li baš to sve vidjeo rođenima Bila jedna cura kriva nosa, a bila već za udaje.
očima svojim, a on: — Jok, valah! Kako vidjeo, Pošto dođu svatovi da je zaprose, vide da je cura
bolan ne bio, nego sam lije po čuo! — Sudija, kome kriva nosa. Onda odgovore: »Lepa kuća, samo
je, možeš misliti, već sa svij em prekipjelo, viknu nakrivo badža!« Ona se sjeti da će joj nać manu pa
Ijutito: — A što si ulazio da sjedočiš? Nema tu: čuo ona rekne: »Ako je i nakrivo badža, pravo dim ide!«
sam, nego ako si vidjeo! — I poče ga tjerati napolje. A ona nesrećom njezinom prne. On da ona obeća im
Dedo se sagne da uprti torbu, potegne njome i dat po košulju, samo da ne kazuju da je ona prnula.
prdne podobro. — Magarčino jedna! — viknu Tako da im košulju. Svatovi odu, a ona se domisli:
sudija ljut, bud nas namuči čitav sahat zaludnicama »Vala, nema ga danas ko ne prdi!« pa u potjeru za
svojijem, kud još i prde! — Ko to? — odupre se svatovima pa rekne: »O svatovi, čeknite malo, da
dedo. — Pa ti, ti isti! — Ko to smije reći? — Kako, uzmem iglu. Ostala mi u košulji.« Onda ona stigne i
ko
ušima smije reći? Kad
svojijem! sam eto
— Nema tu, lijepo čuo rođenijem
lijepi gospodine moj, ščepa košulju
ne prdi!« — Ii rekne im: »Tražite
tako svatovi u mislivi odu
djevojke
kući koja
bez
devojke, neki smijući se, neki karli k doma.
[ ] [
273 U SITA OCA POPRDLJIVA DJECA večerati, jela je najmlađa vrlo dobro, a prosac reče
(Poslovica) momku: »Vidi, koliko pojede!« a momak na oto:
»Bila gladna.« Kad se je napila vode, opet reče
U jednome selu dođu prosioci da prose jednu prosac: »Vidi, koliko popi vode!« a momak odgovo-
devojku. Devojka im iznese kahvu, ali po njezinoj ri: »Bila žedna.« Kad su se iza sofre dizali pomakn e
nesreći, kad se preže da dodaje — deknu ko kobila. se ona cura i prne, a prosac reče momku: »Nuto
Prosioci kad to čuše, ostaviše se prošnje, no se prde!« a momak mu odvrati: »Najela se, sita.« I
stadoše spremati da se vraćaju natrag. Djevojačka tako, isprose tu najmlađu sestru.
majka izvadi po lijepu košulju te daruje prosioce i
zamoli ih da nikome ne kazuju šta se je dogodilo. 275 MIŠ
Kad prosioci otidu, buktisa stara na kćer, pa joj
između ostaloga reče: »Eto vidiš, odoše mi tri
košulje dara, samo da ne kazuju tvoje sramote!« Bio jedan čoek pa nije imao djece pa se uvjek
Kada kći razumje da je ona dala tri košulje, potrča molio Bogu, da mu Bog dade djete kolik miš. Onda
za prosiocima, a kada ih stiže, reći će im: »Molim što se molio mu Bog podjelio te mu dade i njegova
vas, dajte mi one košulje! Ostala mi je u njima jedn a žena rodi djete kolik miš. Onda miš reče svome ocu:
igla, koja mi je veoma mila, pa da je izvadim!« »Ajde, babo, da oremo!« Babo mu reče: »Kako ćeš
Prosioci joj ih dadoše, a ona kada ih se dokopa, reći ti orati ko miš?« A on reče: »Metni ti mene
će im: »Hajte, slobodno kažite svakome šta sam prednjaku volu u uho, a ti drži plug!« Babo tako i
uradila. U sita oca poprdljiva deca!« učini pa ore bez brige. Onda naiđe jedan trgovac pa
Kada to čuše prosioci, stanu se zdogovarati te se vidi đe pr ednjak sam bez gončina se vraća i prav o
zdogovoriše, vratiše se i isprosiše devojku. ide pa zaišće vola da kupi. Onda on rekne: »Daj ti
meni
mogu prodaj
ja tebitogprednjaka
svog prednjaka!«
prodati!« Onda
Ondaćećereći:
miš»Ne
iz-
274 TRI MUCAVE SESTRE lećeti iz uha pa reče: »Prodaj, babo, mene i pred-
njaka!« Ponda njemu reče: »Nek on mene metne u
Ono su bile tri sestre, sve tri tepave i na udaju. bisage, đe mu dukati st oj e. Ja ću bisage progristi, a ti
Jedan dan poruče im iz drugog sela da će doći prosci ajde odzad pa kupi!« Onde on proda prednjaka za
da jednu prose. One se dogovore da će mučati, da šezdese dukata. Porene i oćera.
prosci ne doznadu da su tepave. Uz put progrize miš bisage, dukati se svi prospu, a
Uvečer dođu prosci u kuću i zasjednu oko vatre. njegov otac pokupi. Onda miš kroz onu škulju pa u
Momak jednu curu, najmlađu, begeniše, jer je bila zemlju u rupaču uteče. Onaj trgovac pogleda, ne ima
izvanredno lijepa. Kad su sjedili oko vatre, došla je dukata. Pomisli da odnese miš s sobom u rupaču.
kuja u kuću i skočila na žrvanj, koji je u jednom Počne pa kopaj, traži, kopaj, traži, pa ne mogne naći
budžaku bio, da liže. Onda ona na js ta rij a cura reče: niti miša niti dukata. Okane se i ode kući.
»Pat na drvan!« a druga reče: »Ti se skoti pa ga Onda miš izađe na testu pa u travi legne a naiđu
treni!« a najmlađa reče: »Ja mudra pa obrnuta!« dva lopova, da ukradu ovcu. Onda miš vikne: »E, de
Onda onaj jedan prosac reče momku: »Sve tri ćete?« Oni se obazdriju oko sebe, ne vide nikoga.
mucave!« a momak će: »Ništa je to.« Kad su sjeli Onda opet pođu, a on ope vikne: »E, đe ćete?« —
[ ] [ ]
Oni onda viknu: »Ko to viče?« Onda miš iziđe i 276 ERO TRIPUT PRNO
reče. »Ja. Kud to idete?« Oni mu kažu da idu ukrasti
ovcu. Onda miš reče: »Pove'te i mene sobom!« Oni Putovao jedan Era iz vodenice, nosio brašno kući
ga povedu. Onda oni dođu u tor i izaberu najbolju svojoj pa naiđe na jednog gatara, da mu vraČka
ovcu. Ponda zapita jedan drugog: »Imaš ti nož?« — koliko će još živit. Onaj mu gatar ukratko kaza:
»Nemam!« »Imaš ti?« »Nemam!« I nije nijedan imo »Dok triput prneš!« Onaj se Era okari i pode, a
noža da ovcu zakolju. Onda miš reče: »Idem ja u brašno se stovari s konja. Onda Era tovareć brašno
onu kuću čija je ovca bila, da ukradem nož!« Ode prne jednom. Opet malo dalje spane mu jedna
pa nađe dva noža, jedan veliki i jedan mali pa nije vreća. On se ražljuti pa kane da je brzo itne na
znao
izdignekojeg da »Jali
iz kuče: ponese.
mali,Ispenje se naOnda
jal veliki?« policu da
ustane konja paako
jedaput i drugi
se zlo put.
sluči Onda
kao štoEra: »Ok jadan!
je dosad, Još
pa ja odo
čojek i žena pa se stanu krstiti i Bogu moliti, de na onaj svijet!« Idući tako putom stane u lad te
neko viče, a nema nikoga u kući, a miš uteče pod ruča. Kad pode da brzo ustane, omakne se i treći
kašiku. Onda on iziđe i dode, kadli ona dva lopova put. Onda Era kaže: »Nema više živit!« pa se izvrati
ovcu pustili i pobjegli. Dalje on dođe k njima i na po puta kao mrtav. Dođu krmci, jedu brašno.
zapita: »Što ste pustili ovcu?!« A oni reknu: »Tašta Onda naiđu žandari pa Eru počnu pitati: »Što ti
si sinuo vikati?« — A on rekne: »Ta našo sam dva ležiš, a krmci jedu brašno?!« Onda Era odgovori:
noža pa nisam znao kog da ponesem!« Lopovi se vra- »Ne pitaj, brate, umro sam još jučer!« Onda jedan
te, uzmu ope ovcu, a on ode pa donese mali nož. Pon- žandar odgovori: »Oca ti jebem u dupe!« pa štapom
da zakolju ovcu i ogule. Stanu meso dijeliti, daju i mi- svoga Eru uzduž i popreko. Era skoči i natovari ono
šu, a on kaže: »Ja neću mesa, nego dajte mi samo brašno što je ostalo iza svinja. Onda Era pode i trefi
crevku!« Oni mu dadu, a on uzme crevku, izvuče na drugog Eru. Počne njemu kazivat kako je on umro:
testu pa se zavuče u crevku. A naiđe kurijak, zgrabi »Pž tako mi Boga, dođe jedan lekar bolji od Boga te
onu crevku i proždre. Onda miš stane u kurijaku me odma izliječi! Osta«, kaže, »zdrav ko od majke
vikati: »U — a — ču va j do kuri jaka !« Kurijak rođen!«
bježi, a on sve više u njemu viči. Već kurijak susto,
isplazio jezik od haršina. Onda kurijak reče: »Boga
ti, šta si ti u meni pa vičeš?« A on odgovori: »Ja ti 277 KAKO JE SNAHA SVEKRU ZA
neću kazati, nit se moreš kurtarisati, do ne dođeš MUŠTULUK GOVNO DALA
mom ocu u kuću pa prvim nogama ne staneš preko
praga, a ne prdneš!« Ondar kurijak rekne: »Ja ne Krčio čovjek u njivi. Imao je duge opanke. Navali
znam đe je tvoj otac!« A on mu kaže: »Ja ću tebi mu srati i on skala gaće i posere se. Kada je bio
put kazivati, samo ti ajde!« Te ga dovede svom ocu. gotov, obazdre se da vidi govno, ko što je to u
Kurijak prebaci prve noge preko praga, prdne. Miš seljaka običaj, ali govnu ni traga! On se prepane da
izleti iž njega, uvati kurijaka za rep pa stane vikati: mu je to prama glavi te kako je već večer bila, ode
»Evo, babo, kurijaka! Drži, da ubijemo!« Babo kući i sjede kod vatre, podboči se žalostan. Snaha ga
doleti
đukatims sikirom
ozgodnii ubije
i višekurijaka.
nije oro.Te tako miš sa onim upita:
je »Šta pa
išo srati je tebi,
mu sebabo?«
učiniloA da
onjejoji crijeva
pripovjedi kakoa
izasro,
[26] [237]
kada je pogledo, ne ima govnu ni traga pa veli: »Ta probam je li slano. Probaj i ti je li slano.« A kad je
mi je prama glavi!« on probo, pljune: »Ko bi to jio!« »Joj!« veli ona »da
Kada je snaha stala izuvati svekra, nade govno u ja jede m bolesna, kad a ti ne možeš zdrav!«
opanku pa zaviče: »Babo, meni muštuluk, tebi
govno! Evo ga u opanku!«
279 KAKO JE ČOVJEK BIO POBOŽAN
278 PEČENO GOVNO Ono je čovjek bio pobožan pa sve molio krunice.
Jednom ode srati, a moli krunicu. Vrag dođe k
Biokaže,
žena čoek on
dobar ženi, mlad
ju posluša. se oženio.
Jednoć izađu Što
sve mu
ženegod
iz njemu i stane
pobožnost, mua se
sereš rugati
Bogu i govoriti:
se moliš!« »Etoodgovori:
A onaj ti tvoja
sela pa se spominju kako koja oprela, kako koja »Što na usta izlazi, ono Bogu, a što na guzicu, ono
otkala i kako koja živi i kako j kojoj čoek dobar. A tebi!« — Onda vrag pobjegne.
ta se-ista žena javi: »Meni je moj čoek dobar. Tri
godine nije mi ništa kazo, što mu kažem, posluša
me.« A druga će kazat: »I meni čovek dobar bio 280 PALIO ĐAVOLU SVEĆU TE MU I
dok sam bila mlada. Deder se ti razboli pa ćeš vidit POMOGAO
kako će ti bit u bolesti!«
Ode čoek u drva te dođe uveče iz drva, a žena Čovek jedan hteo da se obogati odjednom, sve
glavu zavezala maramom, a samulira: »Joj, dragi sanjao o tom da nađe gde zakopan ćup para. Svima
čoek, ja ću umrijeti!« A on gladan nju dvori čitavu je već svecima po crkvi popalio sveće, ali mu nijedan
noć. Pita nju oće 1 ić vraču ili po doktura ili po ne dođe u snu, kako se on nadao i molio se — niti
babicu. »Ne idi nikuda, dok ja ne sanj am !« mu kaza gde blaga ima.
Kad ujutru svanulo, kaže ona: »Izvedi me na- Kad je već bio gotovo svu nadu izgubio u svece i
pol je!« Iznese on napolje te se ona posere za kuću i smislio teška srca da se batali ćorava posla, senu mu
on je ope odnese u kuću natrag. »Fala Bogu, sad će u glavu da taj posao oko blaga i nije svetih otaca i
ti bit lakše!« veli on, a ona kaže: »Ja sam sanjala o apostola, koji su i sami gladovali i samo o onom
što ću ozdravit. Moj mili čoek, da ti ispečeš ono svetu radili, neko upravo onoga nepomenika, anate-
moje govno, a ja ću bit odma zdrava!« A taj čoek ma ga bilo! Video i njega u crkvi na ikoni svetog
jedva to dočeka te on uzme rajlik u i naloži veliku arhangela Mihaila, kako ga ovaj metnuo pod noge te
vatru i mast ucvrče i ide on po njezino govno i speče i njemu upali pogolemu sveću i veću nego pre
ga punu rajliku, i kad je peko, začepio je nos i svecima i pomoli mu se da mu dođe u snu te kaže
va vi je k se Bogu molio, da bi Bog dao da mu žena gde ima blaga.
ozdravi. A ona se smije da on ne vidi. Kad je ispeka I gle, đavo ga posluša i dođe, baš onaj s ikone, -
i donio k njoj i vavijek se smija: »Vala Bogu, sad će pljunuti. Dođe i uze ga lepo za ruku i kao povede ga
mi žena ozdravit!« A ona zdrava zdravcata i bila. nekud. Vodio ga, vodio, dok ne dođoše u grdnu
Kad je donio,
solio?« »Bome,onaženo,
njega japita:
ne »Joj, moj »A
znam!« čoek, jesi si1
kako neku
da se šumu,
čovek gustu, visoku.i Dugo
već pomeo su jošput,
zaboravio takonaišli,
kojitako
je
mogo peći, a ne znaš je 1 slano?! Svako kuvanje ja dotle sve lepo motrio. Dođoše i do jednog drveta,
[ ] [ ]
običnog. Tu đavo pokaza rukom i reče: »Eto, ovđe što ga prevario. Nađe Ćosu u njivi gde drži jednog
ima grdno blago!« Čovek uze razgledati drvo. da mu zeca, a drugog je bio tu prikrio u blizini zajedno s
umotri kakav znak po kome bi ga posle poznao pa done tim ručkom. Mehandžija vikne na nje ga što ga
kad vide da mu je uzalud, zapita brižno anatemnja- prevario, a ovaj mu kaže da će s njim razgovarati tek
ka: »A kako ću ja sutra poznati, kad nemam pošto mu zec donese ručak od kuće. U tom, kao
nikakvog znaka, ni noža pri sebi, da ga zarežem?« A ba ja gi, kaže zecu da trči za ručak pa ga pusti! Ni je
davo mu reče: »Naseri se dobr o pa to ti je znak!« I malo postojalo, a on se osvrne kao onom drugom
nestade ga. zecu, koji je tu bio sakriven zajedno s ručkom, i
Čovek se obradova na to pa se napregne, koliko uzvikne: »Evo, doneo ga!«
već
Kad nese bisutradan
mogao od radosti,obeseli
probudio, te načini
se,poveću
setivši gomilu.
se sna, Dopadne
ručak se mehandžiji
pa navali na Ćosu dazecmukoji tako brzo
ga proda donosi
i Ćosa mu
ali e brže još sneveseli kad vide da je gaće napunio i ga naposletku proda po skupe novce. Odneo mehan-
prepunio. džija zeca kući pa ga s njive pošlje po ručak. Čekao i
Tako mu je đavo pomogao! čekao pa ni ručka ni zeca. Kad je video da ga i tu
Ćosa prevario, reši se da ide da ga nade i da ga ubije.
Tako ga nade kod kuće. Ćosa se već nadao da će mu
281 ĆOSA I MEHAN DŽIJA ovaj opet doći pa svakom ukućaninu vezao oko guše
po crevo puno krvi i kad mu mehandžija podviknuo,
Radio Ćosa neko vreme i zaradio četir dukata i a on ga stane moliti da ga pričeka samo u toliko da
tri dinara, za dukat kupio magare, a ono resto čuvao pokolje sve njegove ukućane pa ga posle može slo-
i otišao kod mehandžije da pije. Kad je napravio bodno ubiti. Zađe i svima preseče crevo. Krv line i oni
trošak za tri dukata i tri dinara, on otide kradom u popadaju. Zatim kaže mehandžiji da ga pričeka da ih
štalu, gde mu je magare boravilo pa mu nabije u oživi te da vide kako će ga ovaj ubiti. Uzme sviralo i
dupe tri dukata i tri dinara zatim pozove mehandžiju počne svirati, kada svi poklani namah ustanu.
da mu plati račun. Kad su došli kod magareta, Ćosa Dopadne se mehandžiji ova Ćosina svirala pa ga
lupi pesnicama magare u trbuh, a ono ispade dukat i okupi da mu je proda. Ćosa mu je naposletku proda
dinar. Lupi ga drugi put, a ono opet tako. Lupi ga i po skupe novce. Mehandžija se vrati kući i pokolje
treći put, a ono opet ispade dukat i dinar. — Više sve što je imao živo u kući. Zatim uzme onu Ćosinu
neću; toliko ti dugujem. Uzmi tvoje pa idi! kaže sviralu i počne njom svirati, ali bez uspeha. Što je
Ćosa mehandžiji. već bilo zaklano, to se ne diže. Zato se na jodl učni je
Mehandžiji se dopadne Ćosino magare, koje sere reši da ide da nađe Ćosu pa da ga odmah ubije, bez
sve same dukate i dinare, pa navali na Ćosu da mu reči.
ga proda. Ćosa mu ga naposletku proda, ali mu kaže Kad je tako došao Ćosinoj kući, njegovi mu
da ga zatvori u štalu pa da ga ne gleda za šest dana. ukućani kažu da je Ćosa već davno umro. Međutim,
Šestog dana da otvori i tada će naći punu štalu sve on je znao da će ovaj opet da ga traži pa je bio
samih žutih dukata i belih dinara. Mehandžija tako i naredio njegovima da ga tek malo začeprljaju u
uradi, ali
magare gdekad je šestog
je lipsalo dana noge
i napelo otvorio
uvis.štalu nade zemlji, a u to
džija čuvši ruci je držao
potraži mu jedan
grob, šiljat
da se kolac. Mehan-
bar posere na
Mehandžija pođe u poteru za Cosom, da ga bije njega. Ovi mu kažu gde mu je grob, i kad je ovaj
[2] [241]
taman čučnuo da se posere, a Ćosa mu odozdo gadi pa da bi to i dokazao opkladi se s društvom da

ćušne kolac u guzicu, zbog čega mehandžija ostane će pojesti ljudski pogan.
tu na mestu mrtav. Donesu mu u čanku tada baš zgotovljene pogani i
on poče da jede. Videlo se po.njemu da mu nije
prijalo, jer se sve više mrštio, ali on nije hteo da
282 DA MU OSUJETI NAMERU prizna da se gadi, već se upinjao te i dalje jeo. Kad
je doterao do polovine, on se na je ži i poče da
Umirao neki čovek pa kad je već naredio kako da povraća.
bude sa imanjem i šta će kome ostati, reče: — Šta ti bi? — povik aše ostali.
— zabodite
nite, Molim vas
mi još,
krst prijat elji moji, kad me sahra-
u trbuh! se — Nađoh jednu dlak u — odgovori on — pa mi
zgadi!
— Zašto, da od Boga nadeš?! — upitaše ga
prijatelji.
— Eto zašto — odgovori samrtnik — živeo sam 285 HUSARSKO GOVNO
vrlo hrđavo sa mojim komšijom Petrom i često smo
se svađali. Jedanput mi se u svađi zakune da će mi se Jednoć išli husari manevrirati pa su pošli u jednog
posrati na grob. On je kao čovek i kako mu se sad grofa šumu. Jednom husaru dode potreba da ide na
dala prilika, on će izvršiti svoju zakletvu. On će se stranu, zaostane, sveže svog konja za jedan rast,
posrati ispod krsta računeći da mi je to glava pa zato nasloni pušku do drugog rasta, čučne pa sere. A uto
vas i molim da mi za bode te krst u trbuh pa neka mi dođe grof, zgrabi karabin, koj i je nabit bio pa
se posere na kurac, oca mu rčinskog! zavikne: »Ili pojedi ovo govno, ili ću te ubit!«
Husaru ne bi na ino, već sjedni pa počni jist. Al mu
se jak o gadilo, a kad je grof vidio da je husar malne
283 KRST NA TRBUH polovicu svoga govna izjeo, oprosti mu ono što ga je
Nekakav nevaljali čovek razboli se i oseti da će još bilo pa mu vrati karabin. Husar brže ob ja ši
umreti te pozove jednog jedinog svog prijatelja da konja, skoči prema grofu, naperi na nje ga karabin pa
mu iskaže poslednju želju. Kad ovaj dođe, reče mu: mu zapovjedi: »II požderi odmah ostatak, il ću te na
»Kad umrem, pobodi mi krst na trbuh, a nemoj mjes tu ubiti !« Kud će, šta će ti moj grof, milo mu ne
nikako više glave.« »Zašto?« upita prijatelj. »Zato« bi jaše , sila kola tare, već aj d, poje di onu ostalu
progovori nevaljalac »jer sam za života počinio polovicu husarske kobasice.
grdnih zala pa može kome pasti na um da dođe na Sutradan dođe grof ritmajstor u da tuži tog husa-
grob i da mi se pored krsta posere na glavu, a ovako ra. Husari soldati su staja li u glidi pa grof nije
će pored krsta na kurac da mi se posere!« prepoznao onoga kojega bi okrivio. Onda je ritmaj-
stor zapovjedio: »On aj ko ji grofa pozn aje, nek stupi
van!« A izađe na tu zapo vije d onaj husar pred
284 ZGADIO SE NA DLAKU ritmajstora: »Gospodine ritmajstore, ja poznajem
Razgovarali se neki ljudi u društvu o gađenju. toga gospodina!« »A odakle ga poznaš?« »Poznam
ga, jer smo jučer zajedno ručali.« Da se ne osramoti,
Tek će jedan između njih reći kako se on ničega ne
[ ] [ ]
odustane grof od tužbe pa mu dade šaku dukata da — Jutros, aga.

nikom ne kazuje kako su se častili. — To nije hleb, nego su to govna.
— A šta ti imaš u trbuhu, aga?
— Govna, daka ko! -— odgovori aga.
286 NASREDIN-ODŽA U DEBRU — A kad si ih jeo ?! -— upita raja.
Kad je Nasredin odža pošao u Debar (Makedoni-

ju), on je mislio da će i tamo činiti ono što je po 289 CINCARIN I ŠEGRT
drugim varošima činio. Kad se je približio Debru, on
sretne na putuBoga
upita: »Ama, jednog Debranca
ti, ima i poštokakva
li u Debru ga zadrža,
stvar, Pitalo danas
majstore, šegrče ručku?«
majstora»Govno!«
Cincarina: »Šta majsto-
»Dobro ćemo,
koja bi se mogla za deset para kupiti i da se od nje re tebi, ali šta će biti meni?«
čovek dobro najede pa da je posle može prodati za
deset para?« Debranac mu odgovori: »Ima, i možeš
kupiti za deset para jedno škembe, i pošto pojedeš 290 BUBA GA SERE
izmet, ako si voljan da prodaš škembe, svaki će ga za
deset para kupiti.« — Čim je Nasredin odža dobio Došlo dete kod Cincarina da kupi za marjaš
ovakav odgovor, odmah se s puta vratio i više meda. Cincarin kao Cincarin, ne dade ni pola
nikako u Debar nije dolazio. kašike.
— Pa ovo je malo, čiča! — reče dete.
— E, dete — odgovori Cincarin — med je to,
287 GOVNA JIST1 buba ga sere. Da ga serem ja pa da ti napunim
čorbaluk za marjaš!
Došao Šobotaga u nekakva seljaka pa će od šale
oprijet đetetu čibuHom u trbuh i upitati ga: »Šta ti
je, di je te , u trbuhu? « »Bogme, škrob, ag a! « Dije te 291 POJEDI LAZU!
ne budi lijeno pa pošto mu odgovorilo, upitaće ono
njega: »A šta je u tebe, aga?« »Govna, dijete!« »A S one strane Save egzekutor, koji naplaćuje
Boga ti, aga, kad si ih ijo? »Bogme, dijete, kad sam porezu i izvršuje ostale naplate, važi kao bauk i ceo
tebe pitao« odgovori Šobot. Poslije toga je ovo ga se svet plaši. Tako kao što u nas decu plaše
Šobotaga češće pričao pa bi uvijek dodao: »E, niko vukom, tako i u njih egzekutorem.
me ne prevari ko vlaško dijete!« Čovek i žena iz jedne siromašne kuće pođu
je dn og le tn jeg dana na nj iv u da žnju, a kod kuće
ostave samo svoja dva sinčića, manjega Lazu u
288 ŠTA IMAŠ U TRBUHU? kolevci i većega Trišu kod kolevke da Lazu ljulja i
zabavlja i da ga čuva.
Pitao
— Turčinaga,
Hleba, raju: Šta imaš u trbuhu? Najedanput
strano lice, kao banu egzekutor
što već u kuću.
obično deca čine,Triša
uplašivideći
se i
— Kad si ga jeo ? zbuni. Uzalud je egzekutor pitao gde su mu otac i
[2] [245]
mati, Triša se uplašio pa ni da bekne. Najzad se očeve stanu se braća svađati kome će pripasti ćup,
egzekutor doseti pa reče: jer je svak od njih govorio da je on oca na jbolje
— Odmah da kažeš gde ti je otac ili ću te poje sti! nadgledao i da po očevom zaveštaju treba njemu da
Ja sam egzekutor! pripadne ćup, pa kako se nisu mogli složiti, odu
Dete znajući da se samo onom detetu kaže da će kadiji da im on presudi. Kadija naredi da se donese
ga pojesti egzekutor koje ne sluša, a znajući, opet, ćup, prostre nasred sobe čilim, a ćup obesi na sredini
da samo nije ništa skrivilo, reče plačući: nad ćilimom. On sedne nasred čilima, a njima naredi
— Nemoj mene, ja sam dobar. Poj edi Lazu, on da stanu van čilima, pa šta pane na čilim i na njega,
se usro! to će biti njegovo, a što pane van čilima, to njih
trojica dalupipodele;
batinom po ćupupai raz
naredi
bi je gavazu da uradi
ga. Gavaz jednom
po
292 KADIJA I TRI BRATA naredbi, a govna se iz ćupa sroljaju na kadiju, njega
i čilim sve izmacaju a i braću poprskaju. I tako je
Bio jedan čovek, imao tri sina, i svu je trojicu kadija najviše dobio.
lepo othranio i oženio. Kako je on bio poštar te nije
mogao raditi, sinovi mu odrede jednu sobicu, gdi je
sam sedeo i sam se slušao, a oni ga prenebregnu. 293 NASARAJDIN-ODŽA PLATIO KADIJI
Vide starac šta sinovi od nj eg a uradiše i da se ne TAPIJU
može dugo ovako izdržati, doseti se jadu te nabavi
jedan ćup i nekoliko tantuza pa donese u sv oj Ode odža kod jednog seljaka i kupi od njega
sobičak, a da sinovi ni znali nisu. U ćup je starac jedn u njiv u i od e kadiji na tu nj iv u da izvadi tapiju.
srao, a tantuze svako veče pošto se zatvorio brojao. Kadija rekne odži: »Dobro, odža, ali ja ti ne mogu
Jedne večeri jedna od njegovih snaha čuje da u prije petka dati tapije, jerbo imam mlogo posla.
starčevoj sobi nešto zvecka, oslušne na vrata i ču da Nego idi kući i dođi u petak i donesi mi jedan ćup
starac broji pare, pa kaže svome mužu, a ovaj masla pa ćeš u petak bit gotov!«
ostaloj braći. Nekoliko večeri tako su svi slušali i Odža pošto sasluša kadiju, iziđe i ode kući pa
uvek čuju da kod starca zveče pare, pa najzad se uzme jedan ćup pa počme i on i njegova žena u
reše da ga pitaju šta to on radi svako veče. Sjutradan njega srati i do petka naseru pun ćup, samo metne
sva tri sina odu u očevu sobu: Šta ti, babo, svako na vri ćupa jednu litru masla i onda poravni tako da
veče bro ji š? — A starac im odgovori: — Broj im bi reko čoek da je to sve maslo. Te uzme ćup i ode
pare što sam u srećno doba uštedio. — Oni ga opet kadiji. Ali prvo je odža pređo oni ćup kadinoj
zapitaju: — Gde su ti te pare? Sta ćeš s njima da ženi i rekne j oj : »Kažo je efendija da ostaviš ovi ćup
radiš? — A starac im odgovori: — Evo ih u ćupu i masla i ne smiješ da ga načneš dok on ne dođe!«
ostaviću onom sinu koji me bude najbolje nadgle- A odža ode kod ka di je i rekne mu: »Efendija, ja
dao. — Sinovi kad ovo čuju, stanu se nadmetati ko sam došo da mi daš tapiju na onu njivu, a maslo sam
će oca bolje da usluži. Kad je starac video da su dao tvojoj kaduni. Ako se ne vjeruješ, a ti pošlji
sinovi počeli stantuze,
povrh govana njim dobro
uvežepostupati, mete gau pod
ćup i zakopa ćup zaptiju neka pita kadune jesam li donio maslo.«
Kadija odma posla zavtiju i osvedoči se kod
krevet i posle kratkog vremena umre. Posle smrti kadune da je odža donjo maslo.
[ ] [ ]
Zatim kadija odma napravi odži tapije i odža tu jelu, de su se i ona dva brata okonačila. Počnu
ode. A kadija odma ustane i ode kući, dokopa oni peći jednog ovna. Onda reče stariji brat: »Meni
ćup pa udari svom rukom kroz maslo. Kad izvuče, natuži mokriti!« On se pomokri, ovariše adži niz
kad pogleda, a on izvuko punu ruku govana! Te bradu. Onda reče adžo: »Ala s je le rosice!« Onda
odma poviče na zaptiju da vrati odžu. A odža, pošto reče: »Bome, meni natuži i srati!« On se ozgo
vidi zaptij u, počme bježati, a zaptij a poviče: »Vrati posere. Opet ovariše adži niz bradu, a adžo reče:
se, odža, ne valjaju te tapije, jerbo nije kadija »Ala s jele smokvice!« Onda reče: »Bome, meni
udario mura!« A odža bježeći poviče: »Vala, ako ne dotešća držati!« On pusti kolo niz jelu. Poče kršiti
vl jaju tapije, beli, ne valj a ni maslo!« I po bj egne . niz jelu, a Turci pobegnu. A oni sidu s jele pa počnu
jesti ovna.
šta radi A Turci
ovan. Turčinpošalj
izviriu iza
je dn og Turčina
obale, da vide
a kad ga vidi
294 DVA BRATA, OBA OBJEŠENJAKA dva ona brata, viknu ga: »Odi, ne boj se!« Turčin
dođe njima. Počnu jesti ovna, a jedan brat rekne
Dva brata najme se u jednog adže da čuvaju Turčinu: »Eto ti dlake na jeziku!« Turčin isplazi
ovaca. Jedanput popne se mladi brat na krušku da jezik, a on mane nožem po jeziku i odseče mu jezik,
trese krušaka. Polete ovce, a jedu kruške. Počne a Turčin poleti za onim Turcima, poviče: »Blug!
stariji braniti od ovaca, a ovce sve kruške pojedoše. blug!« ko nema jezika, a Turci ga ne razumiju, a
Onda reče mladi brat s kruške: »Odi ti tresi, a ja ću pobegnu od njega. Tako ona dva brata upute adži
braniti!« Stariji se na krušku popne, a mladi počne ovce!
braniti. Uzme malj pa sve ovcu po ovcu u glavu, sve
ovce pobije, samo jedan ovan ostane. Kad počnu vu-
ći ovce u potok, mladi po dvije u potok vuče, a stariji 295 OPKLADA: KO MOŽE SRATI, A DA NE
po jednu. Dok sve ovce u potok svuku, budne i STENJE?
mrak pa na onoga jednog ovna svežu sva zvona i Opklade se Srbin i Švaba da vide koji je tvrđe
zatvore ga u bašću pa dodu adži i reknu: »Ti nama petlje: ko može srati, a da ne stenje. Potera prvo
plati. Mi više nećemo biti u najmu u tebe!« Adžo Švaba, potera, ne diše, ne treplje, ali kad već bi da
poče njima plaćati, starijem bratu po dvi cvancike, a izvali govno, on ne mogade da ne zastenje. Onda
mlađem po jednu cvanciku. Onda reče mlađi brat: poče Srbin. Da bi prevario Švabu da mu ne opazi
»Ja sam po dvije u potok vuko!« Onda reče adžo: stenjanja, on zametnu razgovor kroz zube: »A je li,
»A što no govori!« A stariji brat odgovori: »Bunca kaži ja Švabo, a imaš li oca, de?« »Imam!« »A je li
ko budala!« tvoj otac imo oca, a?« »Imala.« »A šta ti je bio
Kad njima adžo plati, a oni idu kući, nadu na deda, a?« itd. I tako dobije opkladu.
putu jedan mlin, ugledaju đe se pod mlinom okreće
kolo. Onda rekne stariji: »Ja ću ovo kolo ponijeti
sestri pršljenčić!« On uprti kolo na se i putujući 296 PRIČA KAKO JE ONAJ POPU MJESTO
zavrne u konak pod jednu jelu. SMOKVE DONIO GOVNO
KadBrže-bolje
bašći. adžo izjutra
adžodasazove
vidi ovaca,
Turke ali
da sam ovanonau
idu naći Bila u popa vrlo lijepa na udaju kćer. Pop
dva brata. Oni putujući i nji zavrne konak pod istu proglasi u narodu da će onomu ko mu o Đurđevu
[2] [249]
danu donese taze smokvu dati kćer. To se svuda na curi: »Idi pa na kakav mu drago način dobij jednog a
daleko i široko čulo pa to začuju i neka tri brata. zeca od onoga lopova!« Cura ode i zaište od njega
Oni se dogovore i tri smokve metnu u med pa kad je zeca da joj proda, ali on ne da, već joj reče da će joj
došo Đurđevdan, onda najstariji brat izvadi onu dati jednog zeca, ako mu dade da ju jednom jebe.
je dn u smokvu, uzme u ruku i pone se popu i dođe do Ona se otimala, ali nije smila kući bez zeca pa se
je dn e ćuprije. Na toj ćup riji nađe jedn u vrlo staru pusti i on joj zaklepa. Uvati jednog zeca i dade joj.
babu. On a ga zapita: »Sta to nosiš u ruci?« a on Ona ponese zeca kući. On uzme sviralu, zasvira, a
odgovori: »Nosim govno!« Ona mu reče: »Govno i zec moj iz ruku iskoči i pobjegne. Ona opet zamoli
bilo!« čobana da joj dade drugog zeca. On reče: »Hoću,
tazeKad je došoa meni
smokva, popu, tvoja
pružikći!«
mu Otvori
ruku i ruku
reče: kad
»Tebiu ama da mii daš
će, pusti, opetdajojte zaklepa.
opet jebem!«
Dade Ona jadna,ona
joj zeca, ja šta
ga
ruci taze govno, još se veli, puši! Pop ga sikteriše i ponese, a on zasvira na sviralu. Zec se koprene,
reče: »Izdiri napolje! Jebo ti pas mater! Zar ti je to izmakne i pobigne, a ona jebena bez zeca ode kući.
smokva?« On pokunjen ode kući. Drugi dan pošalje pop popadiju da od čobana
Kad je vidio drugi brat da stariji cure dobio nije, izmakne bud kako jednog zeca. Ona ode, al joj se
uzme i on smokvu i odnese popi, al mu se dogodi dogodi isto kao i kćeri, pa i ona jebena ode kući i
kao i starijem bratu. kaže popi da čoban nikako zeca ne da.
Mlađi brat kao obično najluđi, uzme onu treću Treći dan ode pop sam čobanu, dabome preobu-
smokvu, stisne u šaku, dode do ćuprije, baba ga čen, i zaište da mu proda jednog zeca. On mu reče
zapita: »Gdje ćeš to, sinko?« a on reče: »Valaj idem da on zeca prodati ne more ni po jedne novce, a kad
popu da ištem od njega kćer!« A ona će mu: »A šta ga je pop obrlatio da mu jednog zeca pošto-poto
ti je to u ruci?« »Bogme, baba, taze smokva. Nosim dade, on mu reče: »Hoću, ako ćeš mi dati da te
popi!« Baba mu reče: »Smokva ti i bila!« jednom je be m! « Popo ko popo, žao mu dati kćer za
Kad je došao popi, pruži mu smokvu i reče: prosta seljaka, a bogme i guzice, stane se izvinjavati
»Popo, tebi taze smokva, a meni tvoja kćer!« Pop da to ne more biti, već neka traži novaca koliko
primi smokvu, ali mu reče: »Ja ti kćeri ne mogu dati hoće, ali čobanin ostane pri svome i reče popi:
dok mi tri dana ne čuvaš sto zečeva pa ako mi sve »Nema druge, ako hoćeš dobiti zeca, daj da ti
zečeve doreneš, vodi slobodno kćer!« On ne tjedne jednom žegn em!« Pop savr e ramenima, skala gaće,
zečeve čuvati, znajući da će se zečevi po šumi naguzi se, a čoban otraga utera svom popi. Kad je
razbjeći, već se vrati nazad i dođe babi na ćupriju. sve lijepo svršio, ufati jednog zeca i dade popu, a on
Baba ga zapita je li mu pop dao djevojku, a on joj ga uzme u naručaj i ponese kući, ali čoban zasvira na
reče da ne da, već hoće da mu tri dana zečeve sviralu, zec se koprene, iskoči i pobigne u šumu. Pop
čuvam. Baba mu dade jednu sviralu i reče: »Ajde se pokunji, jeben ode kući.
popu pa mu čuvaj zečeve. Uvečer kad kući pođeš, ti Uveče dojavi čoban sve zečeve i preda popu i
sviraj u sviralu, zečevi će svi za tobom a ti ji predaj reče: »Eto, pope, ja tebi tri dana čuvah zečeve i
popu!« Tako i učini. Kad je bilo uvečer, ide on, pređo sam ti sve, daj mi sada svoju kćerku!« Pop ga
bi
svira,
mu a drago.
zečevi svi za njime. Pop izađe pa gleda i ne odbije govoreći
kacu punu nasutimu: »Hoću,Onako'š
besjeda!« šta mi
će, ovu
vidi veliku
da je
Sutradan ode on opet čuvati zečeve. Pop reče prevaren, vrati se kući.
[ ] [ ]
Kad je došo na ćupriju, upita ga ona baba: »Đe ti 298 MARKO SE SPREMAO NA MEGDAN
je djevojka?« a on joj sv e kaže i reče: »Ne pi taj, ne
da pop. Veli mi da mu jednu veliku kacu natrpam Kad se Marko Kraljević spremao nekome na
be sj ed a pa da će mi onda dati kćer!« Baba savjetuje mejdan, obuvajući čizme prdne. Čuvši to mati
da se vrati popu i povede što više ljudi i neka u kacu njegova, rekne mu: »Sinko Marko! ti si i dosad na
govori kako je sve od početka bilo, pa će mu pop mejdan polazio, ali nijesi to činio; ti si se još sad
dati kćer. prepao; već ne idi sad, ako Boga znaš, jer neće
On tako učini. Vrati se popu, zovne desetak ljudi dobro biti!« A on joj odgovori: »He, moja mati! ja
i počme u kacu govoriti da svi ljudi i pop čuju sve iz sam samo prdnuo, a onaj na koga idem već se i
početka.
svoju kćer,Kaddaje kupi
došo da
od reče:
mene»Prvi dan zeca,
jednog pošaljealipop
ja posrao dosad!«
nisam dao, dok mi nije dala da ju jebem. Eto, pope,
je dn a! « — Pop se uzvrpoljio, onda će on dalje: 299 OD STRAHA
Drugi dan pošalje pop popadiju da od mene kupi
zeca, ali joj ja nisam dao, dok mi nije dala da ju Paša noćio kod bega. Kad je jutro osvanulo, a
je be m. Eto, pope, biše dvi je riječi!« be g još leži, neće da ustane. Pita be g pašu: »Šta si
Pop se stane češati iza ušiju, al on dalje nastavi: sanj o?« »Sanjo sam da je na munaru bio još jedan
»Treći dan dode pop i zaište od mene jednog zeca, munar.« »U, da je!« čudi se beg. »A što si još
al mu ja nisam dao dok« a pop zaviče: »Dosta! Ne sanjo?« »Sanjo sam« kaže »da je na tom munaru
more više u kacu stati! Eto ti kćer i vodi ju tepsija a u tepsiji voda. Vjetar puše, tepsija se njiše.
be straga!« A šta bi ti radio, kad bi to sa nj o? « »Ja bi se od
straha i popišo i posro!« »A vidiš, ja sam se samo
popišo!«
297 TURSKA I HRIŠĆANSKA VJE RA
Sastali se hrišćanin i Turčin pa počeli hvaliti svaki 300 NAJHRABRIJI PODANIK
svoju vjeru. »Ma šta taj vaš Isus?« zapita Turčin,
»da ti ja pričam, šta je učinio Muhamed. Vozio se Jednom se sultan rešio da sazna koja je narod-
on noćom pa se digne oluja, hoće sve da potopi. nost u njegovoj carevini najhrabrija. Naredi da se od
Vide Muhamed kakv o će zlo da bude pa se izasere u svake narodnosti pošalje po jedan njemu u jildiz.
more. Od njegova govna postane ada gdje se svi Posle nekoliko dana skupilo se u jednoj dvorani u
spasu.« »Bre ništa je to«, veli hrišćanin, »ali kad se jildizu mnogo predstavnika svih naroda koji su pod
jednom opet Isus vozio, digne se isto tako bura i da sultanovom vlašću. Svi posedali naokolo i čekaju
Isus ne poteže kurčinu i od nje napravi ćupriju, šćaše padišaha svih pravovernih. Vrata i prozori na dvora-
more sve potopiti!« »Aman jarabi, zašta li će mu ni bili su otvoreni. Najedanput uljeze sultan u
tolika kurčina?« zapita preneražen Turčin. »Pa za dvoranu sa revolverom i poče pucati. Sve što bejaše
Muhamedova dupeta!« urani
dvorani naženikoga,
ne beše na vratasem
i prozore.
jednog Za tili čas koji
Evrejina, u dvo-
je
ostao na nekom kanapetu sedeći. Sultan mu priđe,
[2] [253]
potepka ga po plećima i reče: »Bravo, moj najhra- 303 POKORA

briji podanice, šta želiš da ti dam?« »Silni care,
najpre jedne čiste gaće!« progovori skromno Čiva. Došao seljak popu na ispovijest. Ispovjedio je
popu mnogo teških grijehova. Molio ga je da mu
vlašću ko ju ima oprosti sv e to. Pošto grijehovi ni je su
301 U STARU JE RUPU POTR EVIO ! bili obični, pop nij e htio da oprosti težaku.
— Za takve teške grij ehove, kakvi su tvoji —
Dodu dva pobratima pred jednu kuću da kradu. reče pop težaku — treba i pokoru da činiš. Bog ne
Prozor je bio visok te se jedan popne na ramena oprašta bez molitve i pokore.
svome drugu, u nameri da prozor otvori. Gazda
primeti lopova pa opali iz puške. Ovaj padne i — Nare duj, pope, što znaš, samo me oprosti
toga!
vikne: »Pobratime, ja sam ra nj en !« Onda ga onaj
drugi uzme na leđa i nagne bežati. Kad je daleko — Bog je milostiv pa će oprostiti. Donesi crkvi
izmakao, spusti ga i upita: »Gde si ranjen ?« Ov aj za kandilo Bogorodičino po litre ulja kao pokoru.
pokaže guzicu i jaukne. Pobratim mu odreši čakšire i — Pope — nato će težak hvataj ući se za desni
vidi gde se sav usrao od stra, a ranu nigde nema, pa brk —- poseri mi se na ovo, ako ti ja za to donesem i
mu reče: »Ne boj se, pobratime, u staru je rupu kap ulja!
potrevio!« Okrene popu leda i odmagli iz crkve.
302 PRODULJI GA! 304 ERO UKRO PLOČU POTKOVICU

Čovjek odmaknuo već u godinama pa ne može da Došao jedan Era jednom trgovcu na dućan pa
se sladi sa ženskima. Izdala ga snaga u kurcu, a nekako zavara oči trgovcu i ukrade mu ploču
pogibe za pičkom. Jeo je dobra i snažna jela, ne bi li potkovicu konjsku. Onda Era metne brže-bolje za
mu pomoglo. Sve je bilo badava. Vrag ga natjera da silaj, a trgovac se dosjeti pa kaže Eri: »Ero! Ti
ode za to liječniku. Našao se liječnik šaljivčina pa ga ukrade meni ploču!« Onda Era rekne: »Ja nisam!«
ovako savjetova: »Svako jutro kad ustaneš i svako Trgovac! »Baš jesi!« »Nisam!« »Jesi!« Onda trgovac
veče kad lijegaš, poteži kur ac prema guzici, šupku. kaže: »Ajde, da mi se zakuneš kod kadije!« Onda
Na taj način kurac će ti se produljiti. Kad tako Era rekne: »Ajde!« Te tako dođu kod kadije!
potežući ga sa glavićem stigneš do šupka, dođi k Onda kadija rekne: »Oćeš li Ero zaklet se?« Era
meni pa ćemo dalje liječiti!« rekne: »Oću!« Kadija potegne ćitap i Era se zakune
Siromah povjerovao. Svako jutro i svako veče da nije ukro ploču. Onda kadija poište od Ere
potezao je prema šupku ono jadne kožetine. Mazao cvanciku jeminluka što ga zakleo. Onda Era rekne:
je i premazivao je svakako, ne bi li stigno do šupka. »Kaku cvanciku? Serem ti se, tamo njemu, u lulu!«
Najposlije dotjera i do njega. Veseo otrča liječniku pa potegne Era ploču iza silaja pa pred kadiju; kaže:
koji mu je dao taj savjet. Ispripovjedi mu da je »Ja za cvanciku mogu mog konja u sve četiri noge
najposlije
»Dobro, je«glavićem
reče mu od kurca
liječnik došao
»sada se nadonj poseri,
šupka. potkovat!« I tako Era posvedoči sam na se.
jer ti i onako ne treba nizašto više!«
[ ] [ ]
305 PRIČA KAKO SE JE ROB POSRO PRED 308 SERI, RĐO, ISTULI SE LUČ!
JEDNOM KUĆOM Bio neki mnogo plašljiv čovek pa nije nikako
Za vreme robova posere se jedan rob pred noću smeo izaći da sere, već ga je uvek žena morala
jednom kućom. Domaćin od one kuće uvati ga i napolje izvoditi. Jedne večeri kada ga beše izvela,
zapita ga štono ne sere pred svojom kućom, a on mu reći će muž: »O da divne noći za ajduka!« »Seri,
reče da je on rob, a ovaj će mu: »Čiji li si ti rob?« A rđo, istuli se luč!« »Gde je, ženo, i zaboga vuk?«
on odgovori: »Bozi!« Onda ga onaj domaćin odvede viknu uplašeni muž pa onako gologuz nadre na
pred džamiju i reče: »Kad si ti boži rob i to je božija vrata, misleći da je žena rekla da je vuk.
kuća pa seri pred njom, a nemoj pred mojom!«
309 ZET KOD TAŠTE
306 NE ZNA, ŠTA ĆE PRE Ode zet kod tašte u goste pa pošto posedi dva-tri
dana, tašta mu spremi punu košnicu jaja pa okači iza
Dode komšijinica kod komšijinice, baš kad je ona vrata da ih za sv oj e vreme gotovi za zeta dok je u
bila u najvećem poslu. gosti i da mu ne da da ide dok ih ne pojede. Nu zet
— Kako si, prijo, što radiš? — upita došljakinja. za to nije znao, a jedne noći beše ga navalilo da
— More, drugo, u brzini sam ti i žurbi velikoj —- sere, a ne smeđe da izađe napolje od pasa. On
odgovori domaćica — dete mi plače, valja mi ga tumarajući po kući onako u pomrčini nade košnicu
podojiti, sere mi se, da prostiš, pa bi valjalo i to da sa jaja te se ozgo posere pa okači opet i sutradan
svršim, a muž mi došao na ručak v alj ^ mu dati da pođe odma da ide, jer ga beše sramota, da ne vide
jede . E, ne znam, drugo, šta ću pr e! govna u košnici. Nu tašta ga zadržavajući za rukav
reče: »Ela, zete, nećeš da odeš kući, dok ne pojedeš
Pusti
— dete
Bože,
neka
drugo,
plače,
luda
bolje
ti si!će —dareče
raste;
došljakinja.
nego idi se
— sve ono iz košnice!« On se još više uplaši da nije
poseri pa podaj mužu da ruča! tašta videla govna, pa oće da mu da da pojede i ne
znajući da ga ona sa jaja htela počastiti, dok sve ne
pojede da ne ode.
307 STRAŠLJIVI MUŽ
Imala žena muža strašljivicu, da već strašljiviji 310 KAKO JE IŠO ZET U PUNICE 1 POSRO
nije mogao biti; nije smeo sam ni da iziđe da sere. Iz- SE U STAP
vela ga jedanput žena noću pa dokle on čuči i sere, Jedan se oženi, pa pošto je bio velika fukara nij e
ona držala reč. — E — rekao muž — baš divna noć hotio nikako doći u punice. Prošle nekolike godine,
za hajdukovanje — Ćuti, rđo — presekla ga žena —
pa seri tu, ne vidiš da dogore luč! a punica poručuj danas, poručuj sjutra i on se teško
nakani i ode punici. Kad se on pomolio, punica istrči
preda nj pa poviče: »Hvala Bogu, eto moga zeta!« i
dovede ga u kuću. A treba znati da je ona imala dva
vrlo zla psa.
[ ] [ ]
Uveče punica zetu metne večeru i pokupi što je onome ko pogodi kakav i gdje njegova kći biljeg
god imala kajmaka i metne preda nj, misleći da će ima. Po vrhu da će mu dati i kćer za ženu; a ko ne
mu i za sjutra ostati. Ali zet, pošto je fukara bio, pogodi, da će ga posjeći.
nije kajmaka jeo, pa kod punice begeniše i pojede Devedeset i devet mušterija dolazilo hadžiji i
sav kajmak što mu je ona donijela. Kad je punica to pogađalo kakav biljeg ima njegova kći, ali nijedan
vidila, ona jo š nešto ka jma ka što je imala metne u nije mogao pogoditi i on ih sve posiječe.
kući u stap da joj prekonoć uskisne, da sjutra dade U jednome mjestu bio je jedan ćelo, ništa nije
zetu kiselog kajmaka. imao nego četiri koze i mater, a vele bio je tako
Po noći potjera kajmak zeta napolje, poleti zloćudan da bi uvijek svoju mater istuko, kad bi
napolje, otvori vrata, a psi navale na njega i ne izjutra za kozama pošo i kad bi se uveče kući vratio.
dadnu mu se napolje ni pomoliti. On se siromah u On začuje za hadžinu kćer, odmah proda koze, ode
kući uzmuči, šta će. Sramota ga punicu zvati, nađe u jednom ku jund ži ji, pa mu ukrade tri prstena: jeda n
kući stap pa se iskrha u stap i nasere pol njega. se sjao kao zvijezda, drugi kao mjesec, a treći kao
Sjutra prije zore, dok još punica nije u kuću izašla i sunce. Kupi jednog živa zeca, jednu tamburicu,
vidila što je uradio te radi sramote, skoči zet, počme knežev muhur (kao što imaju u Bosni seoske
se spremati da bježi kući. Punica mu reče: »Gdje ćeš starješine), jedne diple od dva piska i jednu sviralu
ti to?« A on odgovori da mu je vrlo nužno, da mora jednostavku. Materi reče da mu umij es i brašnenicu,
ići kući; a ona mu reče: »Aja, ti bogme nećeš, zete, jer da je sj utra putnik. Mati ga upita kuda će ići, a
ja te je dv a dočekala, pa da odmah ideš. Ja ne dam! « on reče da ide hadžinoj kćeri biljeg pogađati. Ona
Zgrabi za ruku i stane ustavljati, govoreći dalje: mu reče: Kad toliki pametni ne pogodiše, već
»Nisi ti i sav kajmak u mene pojo, ja imam još izgiboše, kako da on pogodi svojom ćelom. On joj
kajmaka u stapu. Dok ono ne pojedeš, nećeš ići!« sveže sile iza ušiju, a ona mu spremi zahire da miriše
Onda on kad je čuo da mora ono iz stapa jesti, karanfiljem i biberom, jednu pogaču, pečena oroza,
misleći
se punicida izona znade
ruku da je on Kad
i pobjegne. u stapje posrao,
punica istrgne
poslije kolačića na maslu
»Hajde, sine, pečenih
dao Bog i oku
da nikad ne rakije i reče
dođeš!« A onmu:
će:
Zavirila u stap, kad imala šta viditi: po stapa nasrato. »Kuja laje, vjetar nosi, ja ću opet doći!«
Onda ona reče : »Jebo mu pas mater, šta mi ovo U hadžije bilo deset pasa kao deset vukova pa
uradi!« kada bi ko došao i ne što namislio da biljeg, pogodi,
Sada ima riječ oko Zenice kada neko pođe u zaboravio bi dokle bi se pasa kutariso. Kada je ćelo
punice, dovikne mu drugi: »Nemoj u stap, kao i došo pred kuću hadžijinu, psi navale na njega, a on
onaj!« pusti onoga zeca, a psi za zecom odlete, a on serbez u
kuću.
Hadžija je sve to sa pendžera gledao pa će reći:
311 KAKO JE ĆELO UZEO HADŽINU KĆER »Meni su toliki ljudi dolazili, ali niti jedan nije umio
pasa prevariti, nego onaj ćelo. Vjere mi, bojim se i
U nekog hadžije velmože rodi se kći jedinica sa mene će prevariti!«
jednim biljegom . Kada je kći za udaju dorasla, a to
je st mj es eč no vr ij em e dobila, proglasi hadž ij a da će Kad ga
hadžija je upita
ćelo što
došo hadžiji,
je on došo, anazove mu»Što
on reče: boga,
i onoa
dati tri tovara blaga i tri konja što će nositi blago devedeset i devet, koje si ti pogubio!« Onda mu
[ ] [ ]
hadžija reče: »Danas nemani povjerenstva niti dže-

lata koji bi te mogao pogubiti!« Zatvori ga u reče: »Trči odmah, neka udari muhur, voda će, veli,
podrum da tu prenoći, da mu sjutra pred ljudima oprati murećef, a nama će prsten ostati.« Cura ode
javn o glavu odrubi. ćeli i dozvoli mu. On je povali na tle, podigne noge,
On sjede nasred podruma po tursku savitih nogu, izvadi kurčinu i ispraši u pizdu. Pošto dobro razgle-
metne preda se torbu na torbu, kapu na kapu, a onaj da, vidi više pičke na napizdku mladež. On udari
prsten što se sjao kao zvijezda, uzme tamburicu, muhur na pičku i dade curi prsten, a ona vesela
sitno kuca, jasno popijeva. To se dopane hadžinoj odnese materi i stane joj se tužiti kako ju je zabolilo
kćeri pa joj vrazi mira ne daju, već siđe i poviri u kad joj je muhur u pičku tisko, ali posle kad je
podrum i vidi onaj prsten kako se sja. Odleti materi mazo, da joj je milo bilo. A ćelo legne spavati.
i kaže kako je pred ćelom prsten koji sja kao Sjutradan, kada su ljudi došli, izvedu ćelu iz
zvijezda Danica. Mati joj reče: »Idi odmah u podrum podruma i sastave sa još jednim begom, koji je isto
ćeli i gledaj da mu prsten izmakneš budzašto.« Cura tako došo da curi biljege pogađa. Zapita onaj
uđe u podrum i zaište od ćele prsten da joj proda. najprije ćele: »Deder, ćelo, kaži kakav biljeg ima
On joj reče: »Ne dam ni za koji pare, već ako ćeš mi moja kći?« Onda ćoso zapita hadžije je li njemu
dati da te u čelo poljubim.« Ona ode i kaže materi, a serbez sve po istini kazati, a hadžija reče da jest,
mati joj reče: »Idi odmah i podaj nek te poljubi, dodavši: »ako ovarišeš, blago tebi, ako ne ovarišeš,
neka te poljubi, neće te poljupcem odnijeti.« Ona se nema glave na tebi!« Onda on reče: »Ja se razboli,
vrati, skine fes sa glave, on ju cmokne u čelo i dade prođe ispred mene zvjerka lisica, ja ju pogodi, a ne
joj prsten, a ona ga odnese i dade materi. ubi, ona drugi put prođe ispred mene, ja puko,
Čelo odmah metne drugi prsten na kapu i nastavi pogodi ju, ali ne ubi. Ta lisica prođe i treći put
pjevati. Cura se povrati opet, zaviri ćelu i vidi drugi ispred mene, ja puko, pogodih ju i ubi ju. Svjedoči-
prsten, odleti i kaže materi da je opet pred ćelom te, ljudi, ako ne bude u hadžine kćeri mladež na
prsten, koji se
ćele i onaj sja kao
prsten mjesec.pošto-poto.
izmakne Mati je pošalje
Cura dadođe
od napizdku više pičke. ju,
udario. Pregledajte Ja jeako
jebonei na pički
bude ovaj muhur
istina, vi me
ćeli u podrum i zaište od njega i ovaj prsten, a on posijecite!« Kad je on to izgovorio, reče i onaj beg:
reče: »Daću ti, ako mi se raskopčaš, da te u prsa »Jest, vjere mi i ja sam to isto htjeo reći da joj je
među dojke poljubim!« Ona opet kaže materi, a ona mladež više pičke.« Kadija ne dadne tome begu ni
jo j dozvoli. Kći dođe, raskopča se i izvadi do jk e, a progovoriti, već osudi da se ćeli cura i pare imaju
on sve lijepo pregleda i poljubi je među dojke, dade dati. Hadžija ne bude tome razi. Onda oni ljudi
joj prsten, a ona ga odnese materi. reku: »Kada je tako, treba noćas zatvoriti ćelu, bega
Ćelo metne i treći prsten na kapu i nastavi kucati, i curu u jednu odaju pa ćemo sjutra doći i kod koga
a cura opet ode i zaviri u podrum i ugleda treći curu nađemo, onda neka curu vodi.« Beg zahvali
prsten, otrči materi i kaže da opet pred ćelom ima Bogu i pomisli mene cura voli nego onoga ćelu.
prsten koji se sja kao sunce. Mati je i opet pošalje, Onda ćelo reče: »Neka, hvala Bogu, neće ona nikad
da mu i taj prsten izmakne pošto-poto; ona ode ćeli bega zapasti, dok ja živ bu de m! « Hadžij a odmah
zatvori ćelu u odaju, beg će večerati pa će onda doći,
i zaišteveć
blago, prsten,
da mua on jojdareče
dade joj da
na ga ne da
pičku ni zaudari,
muhur koje a cura će opet za njim, dokle sude po kući raspremi.
pa da će joj prsten dati. Ona kaže materi, a mati Kada su hadžija i beg večerali, reče hadžija begu:
•Čuvaj se da te onaj ćelo ne prevari. Ti radi sve što i
[ ]
[261]
on radio bude.« Od večere, kad je beg u odaju valj a da kod mene ostaneš i mene ko oca slušaš!«
došao, stane po odaji gore dole šetati, sve mu veli On mu reče: »peke, hadžija!« Hadžija nastavi: »Još
škripa jemenija stoji a ćelo stenje za vratima. Svjetlo danas valja ti uzeti mojih dvanaest konja i natovariti
jo š u od aj i ni je bilo, a bio je mrak. Be g upita ćele: dvanaest tovara šenice i odagnati u vodenicu i na
»Šta ti radiš, ćelo?« A on će: »Bogme serem.« A mojih dvanaest vidova samljeti i kući dognati!« On
be g će mu: »Bome i meni je navrlo, ne znam što odmah skoči, uzme svoje diple, sviralu i nož, vikne
ću.« Ćelo reče begu: »De seri se na po sobe.« Beg na momke; oni mu natovare dvanaest konja pšenice
pomisli da i ćelo sere pa i on čučne i posere na po i on ode u mlin svirajući.
sobe ko vo. Kad se izasro, reče mu ćelo: »Boga mi, Onoga su vakta, vele, i medjedi znali govoriti, a u
beže, nosi ga odatle,
glavu odjednom!« Beg ako
zapitadode
ćelu:hadžija,
»Gdje jeos je će ti
tvoje!« hadžije je bio jedan stari medjedina. On ga zovne i
reče mu: »Idi odmah u vodenicu i onoga moga zeta
A on mu reče: »P oj o sam ga. Ev o vidi kako se s ćelu satari!« Meded odma ode u mlin i nađe ćelu
njime davim!« Strpa jedan kolač u usta i pred gdje melje i svira. To se medjedu dopane i on mu
begom je de. Be g misleći da ćelo zbilja govna jede , reče: »Ala ti lijepo umiješ na sviralu svirati!«, a ćelo
zgrabi rukom i počne jesti, ali mu se ne dadne mu odgovori: »Ja bih i tebe naučio za po sata, ali su
proždirati, pa reče ćeli: »Odi pomozi, ako si brat. ti dugi nokti a krivi prsti, već daj da ih malo
Daću ti pregršt dukata!« Ćelo mu reče: »Ko svoje ispravimo!« Medjed privoli, a on podigne jedan
jedi ga sam!« Be g reče: »Be momče, ja ga svega kamen od vodenice, medjed podmetne prste; on
pojesti ne mogu, pa me odmah posjeko!« a ćelo mu pusti kamen, koji uvati medjedu obe prve noge kao
reče: »Moreš nešto svezati u maramu pa metni za u stupicu. Ćelo turi medjedu sviralu u guzicu,
pojas, nešto pod kapu, a nešto turi pod noge u napuše ga kao mješinu, uzme nož i medjeda svega
je men ije! « A beg, šta će u nevolji, sve tako učini i obriči, turi mu diple u guzicu, podigne kamen,
legne na dušek, na kojem je već ćelo ležao. A cura
će kada dode, leći medu njih. ispusti medjeda,
diple. Kada ga je augledao
on odleti kući,upita
hadžija, a diple odzad
ga: »Šta je
Kada je cura došla, legne medu njih dva i odmah to!?« a on mu reče: »Ne pitaj, onaj tvoj zet, Bog ti
se okrene begu, ali joj on zasmrdi ko hala i ona se ga ubio, reče me naučiti svirati, ispravlja mi prste pa
brže-bolje okrene ćeli, a on izvadi oroza, onih mi obriči svu dlaku, turi u guzicu cijev pa me napuha
medenih na masti pečenih kolačića, stane jesti a ko mijeh, izvadi cijev a turi mi nešto u guzicu, pa čuj
rakiju piti a i curi kolača davati. Beg zapita ćele šta kako se dere!« Bogami se i hadžo prepane.
to jede i curi daje, a on mu reče: »Znaš onoga što Ćelo kada je samlio, natovari brašno i doćera
smo mi malo prije jeli!« Beg pomisli da joj on kući, rastovari, dođe hadžiji u odaju, tu ga hadžija
govana daje, izvadi svoju maramu iza pasa, odriješi i lijep o dočeka i dade mu kafu. Šjutradan zovne
stane curu nuditi da jede. Cura pobjegne od njega, hadžija zeta i reče mu: »Sjutra će u mene kositi 300
od bega, koji govna jede, prione za ćelu, zagrle se i kosaca, ti i moja kći morate sve pokupiti, ako ne
tako zagrljeni osvanu. Kad su ujutru ljudi i hadžija u pokupite, ne ima glave na tebi!« On mu reče:
odaju ušli, nadu ćelu i curu zagrljene, prislonili »Dobro, mi ćemo kupiti!« uzme ženu i ode da kupe
jedno drugom trbuh uz trbuh, da buha između njih sijeno. Oko pola dana pošalje hadžija opet medjeda
proći ne bi mogla. Ljudi kad to vidješe, dadu curu da ide da mu zeta šatre. Kad je ćelo vidio da medjed
ćeli, a hadžija mu reče: »E ti, ćelo, ti ko moj zet njima dolazi, reče ženi: »Vidiš, ženo, da ja moram
[ ] [ ]
mreti. Hajde da se pojebemo, da bar na onaj svijet na rajnliku i na vatra. »E grmi, Bog nas kaznio!«
ne idem željan pičke!« Povali ženu i stane jebavati, a viču aj du ci pa bj ež . Ot epu vrata jednom ajduk u
medjed dođe, zaviri otud, zaviri odovud, pa skoči i jezik, a ba ba viče »stani!« tom, a ovaj zine i viče
otrči hadžiji bez duše. Hadžija se nađe u čudu što se »e!« pa bježi bestraga u šumu za drugovima. Eto,
medo tako poplašio, zapita ga: »Šta ti je, što si se sinko, tako ostalo sve baki i didu i večera i silni
tako plahnuo?« A on mu reče: »Ne pitaj, Bog ti zeta novci i pun sudić vina pa sve odnesoše svome sinu
ubio! Ja dođo da ga zgrabim, a on povalio jednu palčiću. I ja sam tamo bila i vina se napila.
medjedicu i svu je obričio, turio cijev u nju i puše,
samo što je još nije stala dreka!« Hadžija se naljuti,
zgrabi pušku i ubije medjeda, a ćelo ostane jebući 313 ZGODE I NEZGODE
-HODŽENASARAJDIN-
hadžinu kćer.
Bio je jedan tako zvani Nasradin-odža, koji je
312 BAKA I DIDA bio malo ludoglav. Posije toga bio je i siromah te
jedanput rekne mu njeg ov a žena: »Molim te, čove-
Baka i dida išli su u goste svome sinu palčiću. če, kako ćemo mi živiti, kad nigdi ništa nemamo?
Baka ispekla oroza i načinila kolače. Idu oni, dođu Zašto se kako ne promećeš kao i drugi ljudi što rade
do bare: »Bako, kako ćemo preko?« A baka kaže: i trguju?« Ne lezi vraže, ode njegova žena jedanput
»Mi ćemo poredat kolače preko bare pa ćemo na čaršiju poslom, a odža se dosjeti što ga je žena
preći!« Dobro, pređu oni tako preko bare a baka će: prekorila kako će da žive, što se ne promeće kao i
»Dido, kad ti ja stanem na nogu, ne smiješ više drugi ljudi. Te iznese iz kuće jednu ponjavu i prebaci
je st !« Sj ednu i počnu jest. Mačka ide ispod stola što je preko Ijenke, ko ja je bila na dvi je sove naslonje-
na. Uzme nož i svu ponjavu isprosjeca tako kako
su ponijeli
ja sam jo ši stane didi na
gladan!« »Manogu,
jedi,a dido
nisamće:ti»Bako,
stala pa
na može čovek tuda prolaziti. I tako se počme odža
nogu!« A did vidi mačku, posiče je, a mačka pruži kroz ponjavu prometati i provlačiti kud je prosjeko.
jezik, zamrnjaukne, a djed se sruši, a ba ka nešto U tom času dođe mu žena iz čaršije i zatekne ga de
tamo divanila i dido oživi. Dođu u selo pa se skrenu se kroz ponjavu promeće i provlači te ga počme žena
kućegazdi i zadu u podrum da se naloču. Gazda psovati govoreći mu ovako: »Ta šta si to učinio,
dođe, a djed sa babom bjež i ponese vrata. Dođe u budalo nesretna! Ja ti nisam kazala da se tako
šumu, popne se sa babom na rastić a dole sjede promećeš, nego da šta kupiš i opet da prodaš na
ajduci. Tera baku pišat: »Dido, mene tera, oću 1?« dobit!«
»Pišaj, babo, samo nemoj u rajnliku ovi ajduku!« A Odža se opet jedan dan uputi u čaršiju i kupi na
ba ba piši, pa u sred rajnlike. »Bože, rosi se !« viču pazaru jednu kravu te je odma zakolje i oguli. Meso
ajduci. »Dido«, ope će baka, »mene tera srat!« objesi na kasapnici i počne glasom vikati: »Ajde, ko
»Moš, bako, samo nemoj u rajnliku!« Baba sere, a će mesa kupovati!« A okolo odže se skupi nekoliko
ajduci viču: »Joj, Bog je nama dao knedla!« Onda vašaka te ih odža zapita što su došli? Da li oće mesa
baka kaže: »Meni je teško držat vrata, da ih kupiti? Vaške mašući repom i mičući glavom sve se
spustim!« »Nemoj, bako, biće svašta!« Kaže dido, a oko odže skupe, a odža uzme svo meso i razdaje
ona usprkos pusti vrata, a ona skotrljaju na ajduke i vaškama na ve re si ju do petka i ode kući. U tom dan
[26] [265]
po dan dode prvi petak, a odža skupi sve one vaške i da šta ukrade. Dodu u planinu. Sinovac ugleda
zaište novce za meso. Vaške počmu mahati repom, a krivo drvo. »Moj čiko, dobra gredelja za pluga!« On
odža se ražijuti pa umami sve vaške u podrum pa se vrati s njime odmah kući. Kaže: »Snaho, ne treba
zatvori vrata a uzme jedan dobar štap i udri vaške ga učiti, neće hrsuz biti; radin će biti. Daj onog
po podrumu te ga vaške prevare i prodru zid na srednjega!«
podrumu i pobjegnu. A ostane jedan star pas. Nije Povede opet srednjega, kaže, ugleda račvasto
mogo izići. A odža udri po njemu, dok iz one drvo. »Moj čiko!« kaže »dobrije vila za sijeno!«
provaljene rupe izgrebe jedan ćup pun dukata. A Vrati i tog kući, ništa ne ukrade. Kaže snahi: »Neće
odža pusti onog starog psa, a uzme onaj ćup s ti hrsuz biti, hoće radin da bude. Daj onog mla-
novcima i tako se poplati za kravu. đega!«
Povede mlađega. Dodu u planinu jednu u brdo.
Te će odža opet drugi dan natovarit na magarca
žito i ode u vodenicu; kad se je vratio iz vodenice, Sjedu. Pomoli se veli Turčin, na njem ćurak, vodi
uzme tri dukata pa metne magarcu pod rep u dupe. ovna za sobom u konopcu, na ovnu zvono. Kaže:
Kad je bio kroz čaršiju, onda udari magarca nogom »Idem ja, čiko, onog ovna ukrasti od onog Turčina!«
govoreći: »De, što ne ideš? Ne seri više dukata!« A »Kako ćeš ti ukrasti ovna od Turčina kad ga u
je dan trgovac vidi da magarac sere dukatima pa konopcu vodi?!« »Ti, čiko, nemaj brige za to!« U
zapita odžu: »Pošto ćeš mi prodati magarca?« A torbi ponio nove jemenije. Onda se posere, da
odža mu zacijeni sto dukata, a trgovac potegne sto prostiš, u jednu jemeniju pa baci na putu pred njega.
dukata i da odži, a odža njemu da magarca i rekne: Kad naleže Turčin, zaviri pa reče: »Dobre jemenije,
»E, čuješ, gazda! Ako oćeš da ti magarac dobro sere al je je opoganio pasji ruvet!« On ide pred njim.
dukatima, a ti mu podaj svako veče po sto oka zobi i Kad ga odmami daleko od one jemenije, onda će i
nemoj mu nipošto do ujutru ići!« Tako trgovac onu drugu na putu ostaviti. Kad Turčin onu jemeni-
poslušao i odžu,
podrum metnei pred
kad jenjega
bilo sto
uveče,
oka zatvori magarcaga.u
zobi i zatvori ju nađe,
je me ni je reče:
pa ne»Hi! Je boEvmu
opra! pas druge,
o joj trag, đeštoone
bi ne uze
dž abe
Kad ujutru ode taj gazda i otvori vrata, kad unutra a je me ni je dobio! Vala, idem ja ovna svezati ev o ov de
magarac pojeo mlogu zob i livso prije ponoći. A pa se vratiti da onu jemeniju donesem!« Turčin se
gazda zbog svoje sramote, što ga je ludi odža vrati, a on ovnu začepi zvono, odriši i u šumu
prevario, nije to smio nikom kazati. odvede i hamidži dovede. Onda uze sa ovna zvono:
»De ti, čiko, drži ovna! i sad bi ja da ukradem ćurak
s nog Turčina!« »Prođi se, sinko!« reče hamidža,
314 UČIO SINOVCA KRASTI »kako'š ukrasti s čoeka ćurak?! Kad si ovna kurtari-
so, dobro je to!« On uzme zvono, dođe pokraj puta
Ono su nede bila dva brata, oba hrsuzi pa oni u jednu čekaru i trnje pa stade zvečati zvonom.
je dan stane umrijeti pa onog dobije na samrti. Onda Turčin začuje zvono, stade ovna mamiti a za njim
kaže: »Brate, tako ti Boga istinoga, tako imao kad ići, a ćurak ne mogaše kroz čekaru provlačiti. Ostavi
za mnom na oni svijet, nauči mi djecu krasti, da na trnu. Pošto Turčin zađe u čekaru, on zbaci zvono
najzadnji ne ostanu!« Kaže: »Hoću, brate!« pa oko trnja, uzme ćurak pa uz planinu čiki. Čiko se
Kada brata sahranio, dode snahi po starijega nasmije na njega. Veli: »Mili Bože, na svemu ti
onog svog sinovca. Zaište. Ona ga dade. S njim pode hvala, bolji je i od mene i od babe svoga!«
[ ] [ ]
» Što ćemo sad, čiko?« reče dij ete, »oćemo klati 316 NAUČENJAK I BALEGA
ovna?« »Pa de!« Zaklaše ovna, urediše te ga
pripekoše. Akšam prođe, a jacija dode. Reče Gradio čovek kuću i kad su mu grede bile na
dijete: »De, čiko, da se plašimo pa koji kog uplaši, zemlji, na jednu se gredu posere krava. Majstori
nek sam ovna jede! »Pa de, ko će prije?« »Ajde ti, neimari ne uklone tu kravlju balegu, već dignu gredu
čiko, prvo, pa ću onda ja!« Ode čiko, plaši ga od gore na krov zajedno s balegom.
svake ruke, a on sve viče: »Ko si gođ, čiko si!« Kad U toga čoveka bio sin na velikim školama pa
ga ne mogaše nikako uplaštiti, onda ode on čiku došao o raspustu kući i videći gore na gredi balegu
plašiti. Uzme kožu ovnovsku pa ju napuše, odnese u uzvikne: — Ama molim te, babo, kaži mi kako se
mrak pa jednom
gaj! Nisam motkom
ja, čiko po njoj
je!« Čiko bub, da
misleći bub!je »Poma-
Turčin naša
— krava pope
E, moj gore— naodgovori
sine krov te otac
se posra na gredu?!
— jadne su te
dijete uvatio pa tuče, ostavi ovna pa bjež kući. Kad škole, kad ti i to ne znaš!
tamo, upita ga snaha: »Đe ti je, čiko, dijete?« A on:
»Ne pitaj, aman, dijete pogibe!« Ona stane kukati.
A di je te kad vidi da se čiko uplašio i po bje go , 317 FLITANJE
ispeče lijepo ovna, sjede te večera, što on ne može Imo neki car ćer, a ta je uvik flitala. Bojali se
pojesti, ono u torbu skresa, uprti i donese kući. roditelji da se neće moći udati radi toga, al nekako
Majka mu kuka neprestano. Dijete na vratima je sretno ispalo pa kad je došao neki knjažić da je
viknu: »Otvori, ma jk o, vrat a!« Kad ulje ze u kuću, isprosi, ona se nije uflitala. Uđade se ta careva ćer
nazva Boga majci: »Jeda, majko, čike, je li došo?« za istog knjažića, a otac je njoj kazo prije vjenčanja:
»Jeste bome došo. Pa on kaže da si ti, sinko, »Krij ti to flitanje!«
poginuo!« »Zovi, majko, čiku, neka večera. Nije Taj knjažić i careva ćer spavali u istoj sobi. Svake
imodijšta
je et e!večerati!«
« Kad čikoOna zovne:
uljeze, »Hajde,gazlato,
pomilova došlo
pa poljubi. bi se ona noći usrala u krevet, a znala je uvik
nekako učinit da je knjažić otišo u noći vanjka, a
»Fala Bogu, kad je on došao! Bolji je, snaho, i od ona bi dotle uzela svoju posranu ponjavu pa metnula
mene i od babe svoga!« u njegov krevet, a njegovu ponjavu metnula u svoj
krevet pa je dalje spavala. Kad se čoek u sobu
povratio, vidi da mu je posran krevet i zastidio se,
315 UČTIVOST jer zbilja mislio da je u snu učinio. To je traj al o
jedno dvadeset dana. Onda ode knjažić na ber aj-
Došo biskup na selo pa seljaci da ga što bolje zung u svijet da promijeni zrak. Mislio je da će tako
dočekaju pored ostalih naredaba odrede da jedan flitanje mentovati. Za neko vrime povrati se kući i
stoji u ćenifi pod sandukom pa čim se biskup posere, dode rano ujutro u sobu svoje žene. Al ima šta vidit!
da mu otare krpom guzicu. Prituži se biskupu pa I njezin krevet posran, a on sav veseo kaže: »Joj,
pođe srati, a onaj dole sve čeka. Kad je biskup bio ženo, fala Bogu! Ja sam mislio da samo ja u kreve t
gotov, otare mu onaj guzicu. Začudi se biskup šta bi
pa se nadviri nad sanduk, a onaj ozdo misleći da je serem, pa sam otišo na berajzung, al to i ti radiš!«
opet guzica otare onom krpom biskupu nos i usta.
[269]
[ ]
318 KAŠALJ dušu? Sutra ionako nastaje mrs pa će ti sa decom

biti slade.« Prekonoć umr e čovek. Ženi žao čoveka,
Bio neki čoek, mučio ga kašalj, ode doktoru da a još žalije joj što mu nije dala mleka. Sve joj se
mu pomogne. Doktor mu dade lijek. Drugi dan činilo da je zbo g toga umro te počne pred svima
dode taj čoek, kaže da taj lijek ne pomaže. susedima naricati: »Ej, teško meni grešnoj! Ti sinoć
Doktor mu dade drugi lijek. Treći dan eto tog htede, a ja ne dadoh, jutros te nudim, a ti ne
čoeka, opet traži lijek. Doktor ljutit, odredi mu možeš!«
gorke vode pa kad je onda zakašljo, a njem se tur
napuni. Slijedeći dan sastane se sa doktorom. Pita ga
322 SPI S DICOM!
ovaj:
smem?«»Jeodgovori
1 još kašljete?« »Ta kako ću, kad ne
mu bolesnik.
Ka pe ta n Li ča ni n do de u Se nj i
z a k u c a na vrata, da ga prime na konak, jer nije
319 OSTAREO bilo mj es ta u krčmi. Odgovori sluškinja po se nj sk u:
»Ne može gospa, spi s dicom!« — »Nije meni do
Neki šaljivi starac sretne se sa nekom ženom, gospine pizdice, nego do meke posteljice!«
svojom starom poznanicom. Ona ga zapita kako je,
je li zdrav.
— Jedva ti dižem noge, stigao sam ti već do 323 TVRDI I MEK SIR
rupe! — odgovori joj starac u šali.
Sišao Era u grad i doterao sira na prodaju, i
mekog i tvrdog. A trg bio na jednoj uzvišici na
320 OTKLE JE SNAŠA brdašcu. Došla k Eri je dna gosp oj a, da kupi sira pa
zapita
— "za cenu.
Ov aj ti je meki, gospo, po četiri groša oka, a
Ima selo Donji i Gornji Zgođeni, pa iz Donjih
Zgodeni došla jedna mlada snaša u čaršiju, te pazari ovaj tvrdi po tri.
nešto od jednog trgovca i ostane mu nešto dužna. — Nemoj, Ero, nego da j ti meni ov aj meki sir
On ju zapita odakle je, da je u knjigu upiše, a ona po tri groša oku, a poteraj odmah dole do kuće mi,
mu reče: »ozdo Zgodena«. A on će: »Ne pitam ja uzeću poviše.
tebe je si li ti ozdo zgodena, nego iz kog si sela«, a — E valaj , gospo, ne bi ti šćerao ni ov aj tvrdi za
ona opet nastavi se kleti: »Na moju dušu, ozdo tri groša, a kamoli meki!
Zgodena« Trgovac tako napiše u tefter.
324 KMET NIJE RAZUMEO SELJAKA
321 NARICANJE
Ode seljak kmetu da tuži sina što ga ne sluša.
Kmet upita sina »zašto?« a ovaj odgovori: »Što mi
NekiAličovek
mleka. žena ležao
mu ne bolestan pa mu»Kako
dade, govoreći: se pripije
ću ti neće da kupi čakšire!« Presudi kmet da mu otac
dati mleka, kad je post? Zašto da se mrsiš i da grešiš kupi čakšire, a sinu naredi da ga sluša. Posle
[ ] [ ]
izvesnog vremena dođe ti opet taj seljak kmetu da

tuži sina: »Evo, ova j moj u čakširama opet se 326 OBRAMNICA
napeo . . . pa neće da me sluša . . . nego ako bi ga ti
mogao da saviješ! . . .« a kmet: »Marš napolje, jebo Nosila seljakinja vode iz Iriga na obramnici.
te pas u dupe:« razumevši ga pogrešno. Sretne je jedan gospodin i reče joj: »Daj mi malo,
snašo!« a ona mu odgovori: »Kako ću ti dati? Ova
straga već smrdi, a ova spreda je prodrta pa curi!«
325 ZA ČIM VLAH NAJVIŠE ŽALI
327 BABA NA SUDU
KadU je zatvoru
došaou Tanasija
Glini ležao također
Ćiro već
da dvije
odsjedigodine.
koju
godinicu, Ćiro ga upozna, jer je bio iz istoga sela pa Bila u babe kobila pa došo Mijatov ždrebac kobili
ga upita šta je nova u selu i kako mu je kod njegove ba bi noj i prinjuši pod rep, a kobila opali nogama pa
kuće. Tanasija mu počme pripovjedati da baš nije ubije ždrepca. Onda Mijat tuži babu kadiji da mu
ponajbolje, jer je Ćirin otac umro. Nato će Ćiro: plati ždrepca, a kadija upita babe je li njezina kobila
»Gle, pa umro! Ha, bio je beli već ostario!« ubila Mijat ova ždrepca. »Jest, efendija!« a on reče:
»Pa što ne platiš, krmačo?« Onda će baba: »Nemaš
Tanasije mu reče, da mu je žena noseć vodu zimus ti da arlaišeš. Čekaj ti, dok ja pokažem. To je
poškljiznula se i tako prelomila desnu nogu. Kad ovako: na priliku da sam ja kobila, a da si ti, efendija,
razumio Ćiro: »Gle ti, kurve! Ja sam joj uvjek Mijatov ždrebac pa da ti prinjušiš meni pod rep, a ja
govorio neka pazi, al kad kurva neće, neka je, i da se itim nogama pa tebe ubijem. To je tako bilo!«
pravo j oj !« »E moj Ćiro, ali i sinu ti se zlo dogodilo. Onda kadija sikteriše sve i istera napolje, a baba
I on se je vozeć spao jednom iz kola pa prelomio dobije sud.
vrat!« »Ala, što ti to govoriš! E, pa što nije pazio! a
reci, bolan, kako
pripovjedati kako jemuto sebilo?« — Sad astade
sin vozio, Tanasija
najednom se
konji poplašili od medjeda, koga je Cigan vodio te u 328 NE RAZUMIJE SRBIN HRVATSKI
trku nizbrdice zakrenuše na stran puta pa ljes u
grabu! Konj riđo prelomio prednju nogu, a sin mu Na jednoj zabavi u Zagrebu bio je i neki Srbin.
slomio vrat. Kad to doču Ćiro, skoči ko pomaman te Ang až uj e on je dn u li je pu mlađu Hrvaticu za kadril,
stane kleti: »Ta da mu Boga jebem, kurvin sinu, što ali mu se ona izvini rečima: »Ne mogu, trudna sam!«
mi to učini od riđe! Ta što si nije ne samo vrat već i (umorna). Srbin, videći joj trbuh ravan, začudi se pa
ruke prelomio! Ama da sam bio kod kuće, odsjekao je upita: »Zar je moguće?« a Hrvatica: »Ta je
bi mu i prelomljenu ši ju kao puranu! A mo j riđo! bome!« (dabogme). »E pa kad vas je bo , nema
eto vidiš što mi kopile učini!« sumnje. Čestitam mu, ko ne bi?«
329 TAKO JE BILO I RANIJE!

Jednoj udovici, koja je imala nešto malo imanja,
učini se da mnogo plaća poreza pa zamoli jednog
]
[273]
prijatelja te joj napiše žalbu nadležnoj vlasti, u kojoj Sahat je računice. Nadzornik će zapitati živoča-
poglavito naglašava kako joj je poreski odbor stog mališana: »Imaš osam jabuka. Četiri dadeš
mnogo razrezao. sestri, a četiri pojedeš; koliko bi ti ih još ostalo?«
Nadležna vlast pošlje žalbu poreskom odboru s »Ostao bi ti mqj kurac!« odgovori mališan.
naređenjem da odbor dade izveštaje o tome pred-
metu.
Poreski odbor odgovori da on udovici nije ništa 333 ĐAVO I VOJNIK
više razrezivao nego što je i ra ni je bilo razrezano.
Došao vrag k Bogu pitati da mu dade koju
ljudsku dušu, jer da ih je žedan i gladan. Bog ga
330 BELI GRA U VREĆI pošalje veleći mu: »Hajde u vojničku kasarnu pa
ujutro u dizanje, prvoga vojnika koji se prekrsti nosi
Jednom dođe jedan seljak na vašar i donese gra. sobom i darivam ti njegovu dušu!«
Priđe njemu Talijanka. »Što imaš u vreći?« »Graa!« Vrag od e zadovoljan. Uj ut ru rano čeka iza vrata
»Je beli gra u vreći?« »U vreći je pa ne znam je 1 vojničke kasarne, hoće li se ko ji prekrstiti. Truba
je be ili ne je be . Ja sam ga sinoć usuo.« zatrubi. Vojnici klisaju iz kreveta, psuju Boga,
sunce, zvijezde. Ništa nije ostalo, a da nijesu
ispsovali. Jednom se vojniku nadrkala kurčina, pa
331 JAJA je uzeo u ruku i trči uz i niz vojničku sobu vičući:
»E, sad da mogu đavola uhvatiti, bih ga pojebao!«
Došla seljanka popu na ispovjed, ali mu zaboravi- Kad đavo to ču, obježe Bogu glavom bez obzira.
la donijeti rednju od jaja. Bog ga upita šta bi, a đavo će mu: »Bogme, da ne
jaja—pa Evo me, dumo,

te molim kao bolnaje ispov ijed.
g i st ar ije gZabor
da meavila sam
opremiš utekoh, još me izjebaše, a kamoli da s.e ko tu krsti!«
bez jaja!
— Sve ću ti pogoditi — reče jo j pop — ali to 334 TESTAMENT
nikako ne mogu! Ako mi kažeš i jednoga popu ili
fratra koji bez ja ja ispovjeda , ispovjediću i ja tebe! Umirao imućan čovjek. Od srca poroda nije
— Aj d, pope, s bijesom! Ispovjedi ti mene s imao, a nije imao ni bliske rodbine. Kad su njeki od
ja jima ; donijeću ja tebi tvo ju redn ju. daleke rodbine vidjeli da mu je blizu pošljednji čas,
često su ga obilazili i za zdravlje pitali, a i ako se do
tada nikad ne sjetiše njega.
332 OTVORENO DIJETE Kad je jednoga dana jedan od te daleke rodbine
ostao nasamo sa bolesnikom, molio je bolesnika da
Mladi učitelj učiteljevao na novoj školi. Djeca mu što ostavi u testamentu. — Kako i ne bih — reče
bila otvorene glave. Omakom prvoga polugoda u porugljivo bolesnik — kad si me uvijek volio i
pohode će školi školski nadzornik. Učitelj sokolio pazio! Ostaviću ti kurac pa zabodi u nj stijenje i
djecu da se ne plaše i da gospodinu nadzorniku zapali ga, neka ti gori za zdravlje!
odgovaraju bez straha.
[ ] [ ]
veselo kući. Na putu srete ga žena njeka, koja je bila

335 DOŠAO ŠVABO MEĐU SRBE poznata kao velika šaljivčina.
— Što to nosiš, bra jo, pod pazuhom? — upita
Došao Švabo medu Srbe, izvadio jedan fišek žena.
dukata i metnuo pred sebe pa slušao o čemu Srbi — Eto, kupio malo postava, da mi žena skroji
razgovaraju. A Srbi, kako ih dao Bog, odmah okupe košulju.
razgovor o jebanju, o sranju, o kurcu, o pički i — Pa koliko si kupi o? — zapita ga pono vo žena.
drugim bezobraznim stvarima. -— Onoliko koliko mi žena reče: četiri lakta. Dva
Na kraju razgovora Švabo pokupi onaj novac pa lakta za rukave, lakat za prsi, a lakat odostrag.
ostavi
— Amau džep. Natote,ćeŠvabo,
molim ga upitati
kaži jedan
pravo,Šrbin:
tako bio — Šta,
ženska. budalino,
— Dosta su ti tražiš
bila tritoliko?
lakta. —
Dvapokori ga
lakta za
zdravo, zašto metnu pred sebe onaj novac pa ga rukave, a lakat za prsi.
posle ostavi? — A šta ću odostrag? -— nasadi se težak
—- On aj novac bio sam namenio da ga svi skupa pitanjem.
potrošimo u piću i veselju, samo ako bi vi (Srbi) — Kurac! —- odgovori vesel o ženska i odmagli,
održali jedan sat razgovora, a da ne pomenete bo jeći se da je u početku zabezeknu ti težak ne
je ba nj e, sranje, kurac i pičku, dupe i drugo. No vi to zadimi kamenom.
(kao što si video) niste mogli održati te zato sam i
novac ostavio.
338 TIGANJ
336 SVAK NA SVOME . . . — Ja sam progu tao tiganj.
— Idi, molim te, otkud to može biti!
Društvo
igralo karata.veselih i dobro
Igrali su raspoloženih
za novac. U početku momaka
sreća se — Ak o ne veruje š, pipni me izmeđ nogu pa ćeš
svakojako okretala. Njeko je gubio a njeko je mu napipati dršku!
dobijao. Kad su dovršili igranje, počeli su računati
šta je ko izgubio a šta je dobio. Najposlije vidješe da
nema razlike u dobitku i gubitku, nego samo od 339 NA JAJA!
njekoliko para.
— Svaki je ostao na svom e! — reče jedan hoteći Kad se neko s kim hoće da našali o Uskrsu, onda
mu obično reče: »Dođi mi danas na jaja!«
tim kazari da niko nije ništa ni izgubio ni dobio,
nego da je na svom novcu.
— Svaki na svome, a ti na mome ! — dod a jedan 340 DIPLOMACIJA
šaljivčina. Htio je tim da kaže: na mome kurcu!
Sastao se, pričao je neki šaljivčina, konj, vo i
337 KOŠULJA baba, da vije
veli: »rat! rat!ća
« juvo okaže:
diplomatskom položaju.
»glad! glad!« Konj
Prip ovjedač
Kupio seljak četiri lakta postava da mu žena zastade te ga njeko iz društva upita: »A šta reče
skroji košulju. Zamotao postav u papir i pošao
[277]
[ ]
ba ba ?« »Da je poljubiš u pičku!« odgovori šaljiv- na jegdarcu brdašcu prepredajući konce, zauzbija-
čina. jući ovce. Od sedam lakata u se sagonila, sv ojoj
majci donosila, svoje majke pitala: »Što je ovo, mila
moja majčice?« A ona reče: »To ti je kurčeva
341 OGLAŠENJE nadrka, pizdina zadrka. To se ti uči jebati kao i otac
i mati!« Amin.
Kurče viti. prčeviti moji parohij ani! Prvobračni
Dobrokur Picerazbiković isprosio sebi ženicu, djevi-
cu gospođicu Tesnopicu u Gurguzovcu kod Gologu - 343 BABA STOJNA
zića. A venčaće
Prisustvovaće se na i dan
gospodin Svetoga Svirače
gospođica. Kuroklina.im Bila neka baba Stojna i suviše pobožna žena. Ona
vojn a banda u predelu »Terakuru« kod »Mudodav- je išla u obližnji manastir svak e večernje, jutr en ja i
ca« više »Dupopogledi«. službe, zbog česa su đaci morali redovno čitati sve
Ak o znate kakvo srodstvo, izvolte meni javiti, da one duge molitve, jer ih je ona dugo dolazeći na
ih ne venčam, nego nek se izjebu negde za plotom, pamet naučila, a nisu smeli ništa skratiti. Njoj se pak
pa nek idu bestraga! beše uvrzlo u glavi da će se posvetiti.
Da bi se đaci oprostili bede, prebace konopac
preko šlisa od tornja i za kraj vežu korpu i izdignu
342 OČE NAŠ gore, a konopac drže za kraj u oltaru. To je bilo na
jutrenji. Još nigde zora, a baba Stojna došla na
Oče naš, džide naš, džiden ti si, velen ti si. Ti jesi, jutr enju i viče đake. Đaci počnu jutr enju. U crkvi od
koji jesi, ja jesam koji jesam. Sito visi o klinesi. Ako naroda nikoga ne beše, sem baba Stojne. Tada usred
visi, zla ne misli, dudovina, prdovina. Zelen baća jutrenja on aj đak što u oltaru drži kr aj od konopca
koze vraća, po potoku po duboku, da najavi, da vikne: »Baba Stojana — a — a — a . . . Bogu je
ukupi žlicu masla. To maslo povadiše, ta kola dostojna . . . hajde u lesa do nebesa! . . .« glasom
namazaše. Ta kola riču, ta kola buču. Idu šićarskim kao da je sveštenik vikne »Blagosloveno carstvo!«
putem, nađoše šićarsko dite. Opanke gradijaše, u I spusti korpu pred babu na pod. Baba Stojna upravi
guzici ih kiseljaše, zubima ih okruživaše, kurcom ih pitanje na glas iz oltara: »A koji ste vi?« Onaj đak iz
nabadaše. Goniše naprvo kolica, tucaše sestricu oltara odgovori: »Mi smo sveci!« »E baš ja to
Jelicu, navališe ju na kolica. Propala joj pica kroz odavno i čekam« reče baba Stojna i ude u korpu i
kolica. »O šićarsko dijete, odi, pomozi češljati, daću sede. Đak je izdiže uvis i kaže: »Sveži, babo, prdesa,
ti jebati!« — Dođe dijete, pomože češljati, dade mu visoka su nebesa!« opet tonom istim. I ozgo je naglo
jebati. Otkide se kurac po vratu. Gone ga na konj u pusti na zemlju. Baba lupi o ledinu i odvali. Đaci joj
vrancu kovaču. Kovač kuca, kurac puca, ba ke baju , odgovore: »Na kurac, bako!« Baba odgovori: »Na
pice laj u: »Jeb o te vrag na blagi dan. Tuci nogom o kurac vala i vi, sveci! Da me jebete svi po jedanput,
klinac, a guzicom o kurac. Ja se laza i priplaza od a onaj stari i po triput, ako vam ikad više dođem u
dućana
Ona se do dućana.
njemu jako Izgubi pestu,
kunijaše: potvoribrajo,
Nijesam, na sestru.
tako crkvu, a kamoli na nebesa!«
mi moga runa i tvoga lijevoga muda! Već sam našla
[ ] [ ]
344 ISPOVJEDNIK »O vraže« svekrva će »trpaj ozgo, trpaj ozdo pa

mora da zakuljavi!«
Pred samu užinu odriješio ispovjednik u manasti-
ru nekog pokornika, jedva čekajući da izmoren pode
šta založiti. Ustane, a pokornik ustopice za njim, 347 ŠUPALJ MU KURAC
dok ga je dostigao taman kad je ispovjednik krećao
niza stepenice. Došli momci kući sa novačenja. Njeke uzeli u
— Oče, ostao mi još jedan gr ijeh ! — reći će vojs ku , a nj ek e ne. Medu onima koji su nezdravi
pokornik. vraćeni kući, bio je i jedan naoko zdrav momak.
— Klekni pa ga —ispo
Rekao sam: vjed i! ti redovinu!
Jebem Mnogi ga pitali jer
nije odgovarao, sa što nijemrzilo
ga je uzet udavojnike.
odgovaraNikome
na to
— Jebem je i ja, kad vam je ovak a! — otrese se pitanje. Pitanja ipak nijesu nikad prestajala. Kad se
redovnik i ode na užinu. momku najposlije dosadilo da sluša ta pitanja,
odgovoriće jednom: »Nijesu me uzeli u vojnike, jer
mi je kurac šupalj!« Niko ga više nije pitao za to.
345 LICE SUNCU . . .
Tužio se prijatelj prijatelju da je ozebao. Nazeba 348 PO TRI JAJA
ga je uhvatila, ne zna ni sam kako. Ili je jako išao pa
se oznojio i stao na vjetar, ili se po noći u hladnoj Pošli na put čovjek, žena i kćer im. Ponijeli uza se
sobi otkrio i tako otkriven spavao. Bilo kako mu kruva i pet jaja. Čovjek stade dijeliti jaja. Sjeli su
drago, nazeba ga je morila, a nije joj mogao naći užinati. Šebi ustavi tri, a ženi i kćeri dade po jedno.
pomoći. Tražio je kod prijatelja. Skoči ćer pa reče: »Tako se ne dijele jaja! Daj ti
— Ništa za to — tiješio ga je ovaj — kad bude njih meni pa kako ja podijelim, dopašće svakome po
lijepi dan, a sunce upeče, otiđi u zakloneću od vjetra tri, a ne dvojicu po jedno, a jednoga tri!« Otac
prema suncu. Okreni lice suncu a guzicu kurcu pa će nadao se kakvom čudu i dade kćeri sve pet. Kćer
te odmah proći nazeba! zadrži za sebe tri, da ocu jedno, a majci jedno i reče:
Šalu je i Bog ostavio! »Tebi, oće, evo jedno, a imaš dva, to su tri. I tebi,
majo, evo jedno, a u ćaće imaš dva, to su i tebi tri.
Ja zadržah tri. Tako ima svako od nas po tri jaja!«
346 SNAŠU
Bila u kući tek dovedena mlada. Nije bila 349 ŠALJIV LJEKAR
vjenčata, nego tek od pet, šest mjeseci. Dode stran
čovjek u kuću pa je upita: »Jesi li se, snašo, Bio je vrlo šaljiv Ijekar u njekom malom mjestu.
obukla?« »A po vragu« prihvati svekrva joj »mora li Ostario je tu liječeći mlado i staro. Rado se šalio sa
obiknuti!
jebi, Ta, hajde
za tobom u Velebit,
će doći uhvati vuka
kući i obiknuće pa ga
se tobom bolesnicima.
bolesnici, rečeKad
joj: je»Šta
jednom
ti fali?došao njeko
Trbuh ti jej sprijed,
mlad oj
stati!« »Rekao bih da je kuljava?« opet će strani. guzica odostrag; fali ti samo kurac pod trbuhom.«
[2] [281]
350 POP Đ A VOL AN Medu njima čekao je i fratarski laik, pa mesar, da

one u kolu maličak zabavi, neka im ne dojadi stanje,
Đavolan pop pošao u lov s nekim varošanima. ne pridušuć od posla pričeo im je kazivati: »Moja
Zasjeli i opočivali. Pop zašao na stranu da se braćo, da ste vidj el i kako je jučer fratarski laik u
popiša. »Da vidite, braćo« reći će jedan u šali fratarskoj ogradi pritiskivao neku žensku, pukli bi
»kolika je u popa kurčina! Mogao bi s njom gloginje od smijeha!« »Bolan« reći će laik »kad očituješ
mlatiti.« »Prvo li ti je žena rekla!« javi se iz strane mene, ne sakrivaj ni nje: ono ti je bila žena!«
pop.
351 POŠTENA ŽENA 354 GLUHI

Stao fratar na prozoru. Šimun išao je iz mlinice.
— Jebe m ti ženu! —• stresao se neki nekome. — »Uranio, Šimune!« reći će fratar. »Iz mlinice!«
Ajde, brate — odgovori ona j — jebi, ako bi ti »Dobro jutro, velju!« »Svi melju!« »Aj jebem ti
dala. — I onako ne možeš uhvatiti reda kod svoje ženu!« završi fratar. »Ne moš, oče, od navale! « reče
kuće! — završi mirno izazvani. gluhi Šimun i odmagli.
352 U BERBERNICI 355 NIJE SE MOLILA KAKO TREBA

Neki se gost brijao u berbernici. Šegrt ga brijao, a Imala jedna žena dve kćeri, jednu udatu a drugu
majstor sjedećke gledao. Kad ga je šegrt lijepo neudatu. Ona što je bila udata nikako da rodi, mada
uredio, gosa zaiskao koliko mu je za trud. je bila dve godine već žena. Muž stoga poče bivati
—
— ŠtaNij edate — reče
što date, jer šegrt.
ja ne znam što vas ide. prema njoj ravnodušan
svađe između pa se takom
njih i svakom malo-pomalo
prilikomizrodiše
muž joji
— Bog vas vidio, kako ste plaćali drugima, tako predbacivao da je nerotkinja. Njoj se to dosadi te se
platite i nama! požali jednog dana materi. Pokušavaše mnoga sred-
—- Ali se ja — reći će gosa — nij esam nikada u stva, ali bez uspeha. Najzad se mati reši te ode u
berbernicama br ij ao , već bi me br ij al a mo ja žena, a jedan obližnji manastir i pomoliv se Bogu pomoli se
za plaću ja bih je svakiput pošteno odjebao, biva i Bogorodici, da joj kći rodi. Zaista ne prođe mnogo,
odjebao bih brijačinu. Takvo je, dakle, bilo moje a rodi joj neudata kći krasno detence. Sirota mati
plaćanje do sada. brižnu u plač te brže-bolje manastiru. »Ama sveta
— Molim vas, eto vam majs tor a pa platite nje mu Bogorodice« govoraše žena kroz plač »nisam ja
— reći će šegrt. tebe molila da mi rodi neudata kći, već ona udata!«
353 FRATARSKI LAIK

Sjekao mesar na tapdni meso pred svojom
komardom, a mušterije čekale da ih po redu opremi.
[ ] [ ]
356 ČUPAJ, KUME, AKO SU TI ČISTE Žena je tvrdila da mora muž košulju dići, dočim je
RUKE! muž protivno tvrdio. Napokon se dogovore da će ići
k popu pitati pa kako on odluči, neka bude.
Došo kum kod kuma u goste, a kuma se sirota Sutradan odu k popu pa mu sve po duši kažu.
dala iz sveg srca u posao da gosta što bolje dočeka i Pop se našao u neprilici, jer nije znao komu bi pravo
počasti. dao pa pozove popadiju i propovjeda joj čitav slučaj
Spremila je ručak, da ne more bolje biti i umesila i zamoli ju za savjet.
gibanicu, kaku je retko koja kuća videla na svojoj — E, pa neka spavaju goli kao mi dva — reče
trpezi. Kad je došlo vreme ručku, posedoše gost i popadija.
domaćin za sofru,
metu je nasred sofre apakuma iznese
oko nje prvoostala
poreda gibanicu,
jela. Mladenci se zadovoljili tim savjetom i nisu se više
pravdali.
U zlo doba se seti da nije iznela pršute te se uspe na
tavan da i toga donese. Ali kad se vraćala preko
jedne grede, oklizne se, u padu joj se su kn je zagrnu 359 KA KVA KORIST OD JARCA
te golom stražnjicom pade na gibanicu te joj se sva
zalepi od debela mesa. Nije joj bilo žao što se malo Revizor obilazeći škole pri koncu školske godine
ubila, ali je srce bolelo za gibanicom te bojeći se da dođe i u varoš Leskovac. Ispitujući decu iz prirodne
ne propadne, u svojoj muci i očajanju vikne: nauke, upita jednog đaka: »Znaš li šta je jarac i
— Čupaj , kume ako su ti čiste ruke! kakve koristi imamo od njega?« Đak mu odgovori
da zna i počne redati: »Od jarca jedemo meso,
topimo loj, od creva prave se žice, dlaka se prede i
357 TUMAČENJE SNA prave pokrovci, a koža se upotrebljava za rešeta i od
rogova* prave se češljevi.« »Imamo li još kakve
Ustala
sanjala devojkačudan
nekakav iz postelje
san. pa priča majci kako je koristi?« upita revizor. Đak odgovori da nemamo.
— Pa šta si to san jal a? — upita ju mati. »Još jednu si korist zaboravio« reče revizor, i upita
— Kako da ti kažem, ne znam ni sama, nešto zna li ko od ostalih đaka da mu kaže koja je to
dugačko, crveno pa zarubljeno. korist? (Revizor je hteo, da mu đak kaže i korist od
— Dugačko znači put — reče mati razmišljajući papaka, jer se od njih vadi tutkal, a dak se toga nije
— dugačak put, crveno znači radost, ali ne znam šta sjetio.). Između sviju ustade jedan najmanji i reče:
će da mu znači to što je zarubljeno! »Ja znam, gospodine!« »E dobro, mali, kad znaš,
Otac devojci, koji se obuvao za to vreme i slušao ded reci koja je ta korist?« Đak reče: »Od jarca
sve što su mati i kći govorile, promrmlja više kao za imamo još korist što prca (jebe) koze!« Revizor mu
sebe: »To mu nešto liči na moj krasni!« ozbiljno odgovori: »Dosta, mali, pogodio si!«
358 TKO ĆE KOŠULJU DIĆI? 360 KAKO JE U ONE GOLEMA PIČKA
Bili muž i žena, koji su se istom vjenčali, ali se BILA, A U ONOGA OPET KURAC
nisu nikako mogli složiti u tom tko će košulju dići. Bio u jednom vilajetu jedan čovjek, koji je imao
tako veliki kurac da mu se nije u tome vilajetu
[2] [285]
nijedna ženska usudila pičke dati. On ode po svijetu ga gavazi svukli, vide da je obrezan. Tad knjaz Miloš
tražiti sebi druga i dode u jedan vilajet, gdje mu reče: »A, bre pezevenk, što lažeš? Vidiš da si
reku da u njih imade jedna cura, koja ima tako Turčin!« Turčin od straha obgrli kolena knjazu
veliku pičku, da nije dan kurac ne može u njo j svršiti. Milošu pa zaviče: »Ne veruj, hodža-Miloš, kurče-
On ode kod te ženske, s njom se sporazumi, jer joj kanji, omatorio pa se otrcaja!« Ovo se knjazu
je reko da je u nj eg a na sv ij et u najveći kurac. Milošu dopadne, pa reče: »Pustite ga, oca mu
Kada je uzjahao na nju počne kurcem po pizdi njegovog, kad se tako lepo dosetio!« I tako se
mutiti i zapita: »Pička li je, han li je?« a ona mu Turčin spase.
odgovori: »Kurac li je, mrav li je?«
363 ODAKLE JE ONAJ CRVENKO?

361 ŠVABA JE PROBUŠIO IVAN I KOMAR
PLANINU! Jednom opazi jedna snaša u crkvi jednog crvenka
(ugojenog, debelog, crvenog mladog čovjeka) pa ga
Kad je ono bila izložba u Budimu, išle su begeniše, jer je njezin čo vj ek bio suh i slabunjav,
Bosanke a da tču ćilime, biva, tamo ih je slala koji je za njim klečao. Snaša zapita svoje nevjeste:
zemaljska vlada na palok. »Odakle je, nevjesto, onaj crvenko?« a ona joj
Dopratiće nekakva udovica kćer, baš lijepu, na odgovori: »Knez iz Jelovica.« A ona će reći: »Vidi
kolodvor pa će izljubiti materino zlato i suzama će vrata, vidi zavratka, a vidi onog žutog za njim moga,
na očima: »Luce, kćerce, zlato moje, gledaj se kad je bo on ćaću svog a! «
budeš u Budimu! Ne ocrni mi obraza!«
A Turčin će: »Švaba je probušio Ivan i Komar
planinu pa neće tvoju Lucu! Mašalah!« 364 KOLIKA JE PIČKA?
Bila u staro vreme jedna jebačica, da joj u pet
362 OTRCAJA SE KURČEKANJA carevina nije imalo ravne. Pukne glas o njoj na sve
strane pa dođi i do cara te ti on naredi da mu je
U ustanku pod knjazom Milošem Srbi uhvate dovedu. Car nije bio baš mlad, ali kad je sagleda,
je dn og Turčina i dovedu ga pred knjaza Miloša. nadigne mu se ona muka te ti joj ga jednom satera.
Knjaz Miloš, kako ga Bog dao durnovitog, viknu: Za malo po tom, opet mu dođe te ti joj ga još
»Ubite psa!« Turčin se stade moliti pa da bi spasao jedared prismesti, ali i to s mukom, a više ne
život uzviknu: »Ne hodža-Miloš, ja sam hristijanin!« mogade ni opepeliti. Jebačici pak tek sada došlo do
»A otkud, bre, u turskoj vojsci, kad si hristijanin!« je ban ja te ti učini hršum na cara, da i treći put
upita knjaz Miloš. »Moram, gospodaru«, odgovori pojebe pošto-poto. Kad on, kukavac, nije nikako
Turčin, »jer nas Turci silom poterali!« A da bi još mogao, naredi mu ona da je bar češka po pički, ne
bol je uverio knjaza Miloša, stade se krstiti i govoriti: bi li joj muka koliko-toliko prošla.
Vo imj a bre
»Lažeš, Oca Turčine!«
i Sina i Sv(etog)
pa reče Duha!« Knjaz
gavazima: viknu:
»Skidajte Češkao car neko vreme, češkao, dok mu se ne
smakne prsten s ruke te padne u pičku. Zavuče prst i
mu gaće, sad ćemo videti jesi li hristijanin.« Kad su počne pipati, ne bi li ga našao, ali prstena nema. On
[ ] [ ]
zavuče i celu šaku i potraži na sve strane, ali opet ne ne brine, jer da će ona tu stvar udesiti, samo neka
joj on za sjut ra spremi je dn o korito, meda i gu šč ij e
nade ništa. Zavuče i ruku do ramena, da bi malo perje, što on i učini.
dublje potražio — opet ništa! Onda se car sagne i
pogleda u pičku, prsten se ne vidi. Zapali sveću, Kad je bilo sjutradan, ona spremi ručak, zatim u
zavuče je u pičku i pogleda u sve kutove, nema drugoj sobi namjesti korito i izruči u nj svo perje, a
prstena pa nema. Onda ti se sam car uvuče u nju, ona se sva namaže medom, pa se uvalja u perje tako
kad već druge nije pa pode da traži. Tražio tako, da je sva bila pernata, a mužu naredi da pazi i kad
tražio, dokle tek čuje iz daljine glas: »Hej, ti more, vidi đavola da ulazi u njihovu avliju, da joj kaže, a
šta to tražiš?« »Upao mi« kaže car »prsten pa ga on da dočeka đavola, pa ako neće i dalje da mu
tražim!« »Budalo jedna!« dovikne mu glas »ja tu novac
ga ostavi,
pusti kod on
nje daunutra.
kaže daOvaj
je novac
tako kod žene,dočeka
i učini, pa da
izgubih kola i volove pa ih tri dana tražim, i nema ih,
a ti ćeš prsten da nađeš!!!« đavola i đavo čim je ušao, odma zatraži novac. Ovaj
počne vrdati i tražiti da mu đavo i dalje novac ostavi,
no davo veli da zna kako su pogodili, zato novac ili
365 DOŠO ĐAVO PO SVOJE će đavo sad od njega čudo da napravi. Pošto ovaj
nikako nije mogao đavola umoliti, reče mu najzad:
Bio jedan siroma čovjek, pa se sve mislio kako bi »Evo, novac je kod moje žene«, i pusti ga kod nje u
došao do neke šumice novaca da kakvu radnju sobu. Žena onako sva pernata savila glavu medu
otvori. Najzad se reši da pođe u svet. U putu ga noge, a kosu respletenu pustila preko glave, dupe joj
sretne đavo i upita ga gde je pošao, a ovaj mu došlo na vrh tela, a pička joj zinula pravo na đavola
ispriča kako je siromah i pošao je u svet ne bi li od i ona još ispod pičke iskesila zube. Đavo kad je to
koga dobio koju sumu novaca da i on kakav rad video, poplaši se i nagne begati, ovaj stane zadržava-
ti da ručaju, no đavo ne htede, govoreći: »Džaba ti
otpočne.
mnom da Nato mu đavo jaodgovori:
se pobratimiš, ću ti dati»Ako hoćeš
novaca, ali sa
ja pobratime i ručka i para, još sam stvorenja viđao, al
sam đavo.« Ovaj se promisli i pristane. Đavo mu da ko tvoju ženu još do danas ne!« I ode . . .
tristo dukata i kaže: »Evo ti tristo dukata za tri
godine bez interesa, uzmi i počni da radiš pa ćeš se
obogatiti, ali pamti dobro, onoga dana tačno kad se 366 PIČKA JE NA BAGLAME
navrše tri godine, ja ću doći kod tebe u podne na
ručak i tad neka budu pare gotove, jer neću ni jedan Bio neki odža pa otišao jednoga jutra na kasapni-
sahat za pare da čekam. Ako ne budu pare gotove, cu, kupio mesa pa pošao kući. U jednoj ulici
drži se dobro.« zaustavi ga neka bula i upita ga bi li se s njom kladio
I za kratko vreme on se obogati. Približilo se već gde joj je pička. Odža misleći da će nasigurno
vreme da treba novac vratiti, ističu već tri godine, a pogoditi, kladi se s njom u ono meso što ga je nosio
on sav novac uložio u espap pa se dao u brigu otkud kući, i rekne da joj je pička spreda između nogu.
će naći novaca da vrati đavolu. Najzad primeti i žena Bula rekne da nije pa se sagne i pokaže mu pičku
da je neveseo pa ga upita šta mu je? a on joj kaže da između noguopet
Sutradan ostrag.
odža Odža izgubii udari
kupi meso meso istim
i ode.putem
je sj utra tri godine i da će đavo u podne doći za pare
i da ruča. Nato mu žena odgovori da je to lako, da ka kući svojoj. U onoj ulici opet izađe pred njega
[2] [289]
ona bula i rekne mu: »Ajde opet da se kladimo gde osovinu u točku — da je u tebe što je u njemu, i ti bi
mi je pička!« Odža misleći da će sad nasigurno se okretao!
pogoditi, kladi se opet u meso koje je nosio i rekne
da joj je pička pozadi između nogu- Bula se usprsi i
pokaže mu pičku spreda između nogu. Odža opet 369 NA USNICI LEPEĆUG PIZDE
izgubi opkladu i ode kući.
Čim dođe kući rekne ženi da se svuče pa joj Vo jn ik se ranio u usnicu pa će hećim otkinuti
naredi da se sagne. Ona se saže i pička joj se pokaže lepećug od pizde i pristavit će je mješte usnice.
pozadi između nogu. Zatim joj rekne da se ispravi i Nakon nekoliko doba susrete ga onaj liječnik pa ga
povali nazad. Ona tako i učini i pička joj se pokaže upita:
se »A kako
uzdigne ti je?«
kurac, onda»Dobro,
mi igrabogme, samo brk!«
ovaj desni kad mi
spreda između nogu.
— Majku mu jebem, nisam znao da je pička na
bagl ame! — (šarkama) rekne odža, čudeći se čudu
koje nije znao. 370 KAKO TRAŽI MOMAK PIČKE
Mesila seljanka hleb pa spremila veliku vatru da
367 ŽENA RODILA NA DUPE joj se žar nagori. Od jar e zarumenila, a inače mlada i
lepa žuri da joj stigne hleb i ručak na vreme, kako bi
Sastanu se dva prijatelja pa će reći jedan drugo- odnela ručak radnicima na njivi. Bilo je hladno
me: »Znaš šta je novoga? Gradi se jedna crkva pa vreme i pocep ani mladić sa lakim odelom stupi u
joj je toranj dugačak koliko od avde do Višnjice!« kuću pa zamoli da mu dozvoli da se malo ogreje
(Selo blizu Biograda.) Onaj drugi zaćuta. Poslije pored vatre. Seljanka ga dragovoljno primi i pruži
mu tronožac da sedne. Kad se malo ogrejalo
opet
žena reći će drugi:
rodila »Nego»E,
na dupe!« znaštoštasi sam ja čuo?
slagao!« »E,Jedna
jest momče, oseti se muškim i po sredini uhvati ćelom
slagao! Ja tebi verujem za dva kilometra, a ti meni šakom svoj alat, povuče ga u napred i malo navi u
ne veruješ ni za dva prsta!« stranu dok ne učini »krc!« Proteže se malo pa tek
reče seljanki: »O snajo! baš mi se jede čorba, dajde
mi to tvoje lonče da skuvam ovo meso!« Seljanka se
368 DA JE U TEBI, ŠTO JE U NJEMU! nasmeši pa mu odgovori: »Ne moraš se mučiti: evo
gotove čorbe, sad moj muž skuvao meso!«
Vozio se jedan čovek na kolima, a poznanik neki
njegov htede malo da se našali s njim i da ga zadrži
malo, pošto je video da onaj mnogo šiba konje i da 371 NA VENČANJU
se veoma žuri. Stoga poče mahati rukama onom
čoveku u kolima te onaj najzad zaustavi konje i Došli mladenci da se venčaju i pop potraži od
zapita ga što maše rukama. mladoženje prsten, a kum mu kaže da viče glasno,
— Pa okreće ti se točak! -— reče šaljivčina, vese o jer je mladoženja
pravio gluv. poče
larmu u crkvi, Sveštenik,
prst pak, da nekroz
provlačiti bi
što je uspeo da čoveka zaustavi.
— E, moj pr ijatel ju — reče onaj pokazujući okruglinu između palca i kažiprsta, a kad vide to,
[ ] [ ]
mladoženja već povika: »Ja sam je sinoć, pope, 375 BLISKO SRODSTVO
probio!«
Pogonala se dva momka, da su u srodstvu. Jedan
veli ta jesu bliska rodbina, a drugi se krsti i čudi oda-
372 VEČERA kle ta rodbina, kad mu za to nikada niko ništa nije
govorio, niti je čuo da se govori. Onaj koji je
Uzeli se dvoje siroti, koji često puta nisu imali šta govorio, da jesu u rodu, stao se kladiti i nudio je
da jedu. Jednoga dana, nemajući ništa za večeru, drugome opklade, koliko ovaj hoće. Do opklade
upita žena muža: »Šta ćemo večerati?« Muž od sve nije došlo, nego su po sebi raspitivali starce, ali
muke od gladi u šali odgovori: »Pojebaćemo se pa nijedan
da im nije
on znao
nade ništa da kaže.
srodstvo Odu najposlije
u maticama popui
rođenih
eto ti večere!« Posle nekoliko dana, opet nisu imali
ništa za jelo. Uveče, kad je muž došao kući, zateče mrtvih. Pop se badava mučio i nije našao ništa.
ženu da je zadigla suknju pa greje pičku uz vatru. »Kako nijesmo u rodu«, upitaće prvi momak drugo-
»Šta radiš, ženo?« zapita muž. »Podgrevam večeru« ga, »kad je tvoja baba mome djedu nekoliko puta
odgovori žena. na kurac prđeia?«
Govorilo se po selu da je baba drugoga momka
bila dobra srca pa svak ome davala pičke.
373 PJANA L1KOTA
Ličanin došo kući pijan. Legne ženi da je pojebe, 376 IZLEČENA OD PRDENJA
ali trefi kurcem u guzicu. Kad se ujutr u probudio,
pita on ženu: Čuješ, ženo, ko je s mojim kurcem Oženio čovek svoga sina i izabrao mu dobru i
miješa palentu? lepu devojku. Prošlo neko vreme, a mladoženja
počeo sve više da slabi. Svi su u kući primetili to pa i
374 NI BOŽJI NI ĐAVOLJI otac, koji ga jednog dana zapita, zašto tako slabi i da
nije bolestan. Sin u početku reče da mu nije ništa i
Išli andel i đavo putem zajedno pa dođu u jedno da je potpuno zdrav pa na zapitkivanja očeva prizna
selo. Kad uđu u jednu kuću, zateku kućnu čeljad de naposletku da mu žena svu noć prdi i da ne može
sjeli oko sinije da večeraju. Onda će reći đavo trpiti onaj smrad, ali moli oca da ne kara snaju, jer
anđelu: »Vidiš, eto neće se ni pekrstiti ni Bogu će se time poroditi svađa. Otac obeća sinu da neće
pomoliti, ni prije ni poslije jela.« Andel reče: »Ako kazati nikom, a u sebi skroji plan šta sa snajom
treba da radi. Sutradan je posle obeda vešto rečima
su Božji, oće se bar prekrstiti, a ako su tvoji, neće!« izmami, kao da je došao neki čovek u selo i
— te se tako njih dvojica stanu prepirati, hoće, neće. objavljeno je kako će taj čovek da plati dobro
A ukućanima ni na kr aj pameti Bog ni krst, ni Bo žja onome ko je u stanju da mu uzastopce napuni čitavu
molitva, nego kad se siti nagruvaju, onda će kućni kacu sa prdanjcima. »Eto, tu bi dobre pare zaradili,
domaćin podići nogu pa odapeti kao konj. Kad to
čuju andel i đavo oba reknu: »Bogme, oni niti su bezazlena
kad bi koi prosta,
od nassvamogao
srećna to
skočidaponosno
učini!« i Snaja
reče:
Božji ni đavolji, niti znadu Boga ni đavola, ajde »Ja ću, tato, da mu napunim kacu bez odmora!«
odavlen da bježimo!«
[2] [293]
Svekar primi ponudu i reče joj da bi to sigurno mogla 380 KOLO JAHAČA SRPSKIH SESTARA
tek onda kad bi se prdanjci nakupili mnogo pa je
zbog toga potrebno da za deset dana nikako ne prdi. Došao Banaćanin u Beograd pa ga neko provodio
Snaja posluša svekra i kad je bilo desetoga dana, po Beogradu i pokazao mu sve znamenitosti. Beo-
svekar je dozva i reče: »Deder probaj prvo ovde kod grad se Banaćaninu vrlo dopao pa izjavi da bi rado i
kuće, da se tamo kod ljudi ne osramotimo!« Snaja sam nešto priložio na korist Srpstva. Prijatelj, koji
zape iz petnih žila pa ne mogade, i u toj zabuni i ga je provodio, stane mu redati društva u koja bi se
stidu reče: »E Boga mi, tato, da ga zubima vučeš, ne mogao upisati: Društvo svetoga Save, Kolo jahača
bi izišao!« knez Mihajlo, Kolo srpskih sestara, Dom napuštene
dece itd. vi —mene
»Upišite Banaćanin
u Kolo promisli malo sestara!«
jahača srpskih pa reče:
377 A ROGOVI?
— U Valjevu ukrali vola pa ga ofarbali i prodali 381 NAMESTI SE KAKO OĆEŠ, SALTE
kao konja. JEDNA RUPA NEK ISKOČI
—- A rogovi?!
— Rogovi tebi u dupe ! Došao niški Turčin kod sobarice, legao s njom u
krevet pa je šašolji. Kad ju je već dovoljno izmilo-
vao, upita ga ona kako želi da mu se namesti radi
378 PIJEVAC je ba nj a — Namesti se kako oćeš, salte j e d n a
rupa nek iskoči! — odgovori joj Turčin.
Jedan šaljiv i fratar vidio pijevca na kokoši pa
usklikne: Blago vama, ne treba vam se ispovjedati!
382 KOLIKO SAH?
379 E, ŠTO SI SAD BOLJA! Pita sin oca: »Koliko je, ćaća, sati?« »Pol na
deset« odgovoriće mu onako otprilike otac ne
Pošao Banaćanin sa ženom u Srbiju na sabor imajući sata uza se. »Tato, odaklem vi znate, koliko
nekoj crkvi. Uz put reče ženi: »Soso, kad dođemo u je sati?« upitaće opet sin. Otac upne prst u čelo i
Serviju, dobro se čuvaj da te ne jebedu, jer su kaže mu: »Odavle iz glave znam!« »A zato su u vas
Servijanci majstori u tome. Oni što jebedu, nema im ona uteza izmed nogu!« reče sin.
ravna!« Sosu zagolica Ijubopitstvo i jedva je čekala
da dođe u Srbiju da proba. Uveče joj se prikrade
neki Srbijanac kome je ona dala povoda i pojebe je. 383 POP JEBE U PUPAK
Opazi to Banaćanin pa je stane koriti: »E, kaži mi,
što si sad bolja?« Došlo dijete doma plačući: »Majko, rekao pop,
da te je jebav ao u pupa k!« »Muči, moj sinko«,
odgovori mu mati, »zato se ti ne plaši. Naš oco, da
je to istina, spustio bi i niže!«
] [ ]
384 KOZAR I DJEVOJKA EROTSKE I SKATOLOŠKE

Nabasaju žandari na prelo među ženskinje te će
POSLOVICE
jedan reći: »Došli smo da vas vodimo, jer ste kozaru I UZREČICE U SRBA
slomili kurac!« »Duše mi, ja nijesam«, odgovori
snaha »jer sam ja mirovala. Seka se s njim nešto Skupio
vrtila; ako mu ga ona ni je slomila!« VUK ST EFANOVIĆ KA RA DŽ IĆ
(Iz rukopisne zaostavštine)
385 KAKO SU POSTALI UNIJATI!

U sjevernoj Dalmaciji ima dolinica, koju zovu
Popadijinom dolinom. Jednoga jutra težaci, koji su
prolazili uz tu dolinu, vidjeli su gdje katolički fratar
je be po pa di ju pravoslavnog sveštenika. »Rodi li se
što od toga« reče jedan »neće biti ni pravoslavno ni
katoličko. Rodiće se unijat.«
1. Ukočio se ko popov na venčanju (kurac).

2. Dupe duvaru a pamet u glavu (tj. čuvaj se).
3. Kako je, slugo, napolju? — Vedro kao srebro! — A što su
ti čizme
4. Nemokre? — Kiša
zna goga šta jepada (a (Rekla
pička! on popisao čizme).
nekakva žena, koja je
prema »ogi ružno sjela pa je neko opomenuo da se pokrije).
5. Čudna starca, runjata mu je guzica!
6. Ako sam kriva dati, nijesam noge dizati!
7. Daj, Bože, da ne svane do Đurđeva dne! (Kazala nekakva
mlada koja je skoro dovedena.)
8. Bori se kao kaluđer s kurcem.
9. Bog te sačuvao nova trgovca i stare kurve!
10. Udijeli, kurčev narode, majku ti jebem! — (Pripovijeda
se da je vikao nekakav pijan slijepac na saboru prošeci, a sad se
reče kad ko što ište pa se ne moli smijemo i pokorno).
11 . Štakni babu u guzicu, nek ti dade Ijubenicu! (Na pitanje
šta?)
12. Ušao mu pundrov u dupe, (Kad je ko nemiran).
13. Tikva glava, govno mozak.
14. Igra se golim oko gola. (Kad ko važno što za malu stvar
drži).15. Lovcu govno u loncu a hajkaču u bakraču.
16. Da padne na guzicu, razbio bi nos. (Kad se kazuje za
koga da je vrlo nesretan).
17. Vidima je bijeda u starca žena mlada.
18. I to je bolje nego šašom dupe otrti.
19. Ako si i mati, pokrij se!
20. Ostao kao govno na cedilu. (Kad se mlijeko procijedi.)
21. Ne muti govna, da ne smrde.
22. Nije se setio radi četvrtka, već radi svoga prkna.
23. Rasprdnuti igru (tj. pokvariti. Gledaj: umrije kumče,
rasprde se kumstvo.)
24. Vječna mu patarica i blaženi tandrk! (Kaže se u šali
mjesto poknjiškoga: Vječnaja mu pamjat i blažen pokoj!)
25. Ne valja po pizde vode.
26. Bližnjoj nagore skutak a daljnoj i tupak.
27. Pouzdala se strina u sinovca pa ostala jalova.
28. Đavo si ti, kad se natrčiš! (Kad kome u šali i s
podsmijehom hoće da se kaže da je pametan i dosjetljiv.)
29. Rasrdio se govedar na selo pa osekao sam svoj kurac.
[299]
30. Odvalio kao Blagoje serući. 58. Jede govna kao pijan rotkvu.
31 . Ostao ko posran. (Kad se ko od svoje riječi ili od svoga 59. Jede govna kao Grk hajvar.
djela postidi.) 60. Ustima govna jedi (koliko ti drago), SAMO RUKAMA
32. Pustio guzicu na kolac. (Kad se ko razgoliči.) NE DIRAJ! (Tj. možeš govoriti što ti drago, samo se rukama ne
33. Prdi Mara na pudara. (Ko mari za to?) dovataj. Osobito reku žene i devojke momčadima.)
34. Pristao kao lisica za ovnujskim mudima, (Pripovijeda se da 61 . Jede govna, dok mu ja raka uhvatim.
je lisica videći ovnov a muda gd je vise, misl ila da će skoro otpasti 62. Što kuma donijela u torbici, to odnijela u guzici. (Kad ko
pa čitav dan ili i više u zaludu išla za ovnom po planini.) što kome donese, pa sam najviše i pojede.)
35. Otišao u guzicu po med. 63. Ne bi kriv ko prde, već ko ču.
36. Ja tebi dala jedanput kao poštenu knezu, a ti mene (sad) 64. Sam prde, sam kolac potrže.
zaopucao kao kurvu! 65. Ko prde, kolac poteže, a ko ču, jedva uteče.
37. Ko (na ovom svijetu) ne jebe punice, (na onom svijetu) 66. Trči se, a guzica mu se vidi. Gledaj: Glas do neba itd.
vući ćc joj šaš iz guzice. 67. Pri guzici je dušica rtica. (Tj. pri brizi o jelu i o ostalim
38. Jebem ga zavrat kao Bugarin bivola. tjelesnim potrebama često se duša i zaboravi.)
39. Jebi mlado, da te očešlja, a staro, da te počasti. 68. Uz kur kurje uz čapurje.
40. Ja nc kupujem u kurve kurac. (Reče se u Kotoru onome 69 . Ne čudim se babi Miljani što gazi po bari, već se čudim
koji svašto skupo prodaje.) popu Pavlu, što je on digao glavu!
41 . Kad davo nije posla imao, metao je petla materi u 70. Hoće guza mesa. (Kad koga biju što je ukrao kakvo
pičku. živinče koje se jede.)
42. Dokle kosih travu lipicu. 71. Naduo (napeo) se kako mudo na ugljenu. (Tj. ovnujsko ili
Dobro probijah svaku pičicu; jarčevo mud o kad se peč e za je lo. Kaže se za pon osi ta ili srdita
a kako stadoh po brdu vresak, čovjeka.)
kao da u kurac udari tresak. 12. Da padnem na leđa, slomio bih kurac! (Kad ko kazuje da
43. Miti ga kao mati poprdljivu ćerku. je vrlo nesrećan. )
44. Svakom svoje govno miriše. 73. Gola govna. (Tj. zlo. Đekoji u šali odgovori na ovu
45. Kamo vas, ćako i majko, da vi polijem i da vas poljubim poslovicu: Ako su gola, a ti skini kapu te ih pokrij.)
u ruku, da mi sjutra govna ne jedete! — Rekla nevjesta svekru i 74 . Prva čast (iza govna). (Reče se za nepovoljno jelo.)
svekrvi i ostalijem u kući prvo jutro pošto se dovela. U Dalmaciji. 75. Pita od govana biti ne može. (Jer makar se kakvi mirisi u
46. Reci
47. Rovitom govnu
ludom da malo
prne, kiše
a on treba.
se posere. nju 76.
metnu, opetglava
Jec prc će smrđeti.)
boli, leb ne stoji. (Kad bolestan mnogo
48. Prvome muštuluk, a drugome govno. (Kad ko kazuje što jede.)
kao kaku novinu, što su drugi već prije kazali.) 77 . Kad grmi nek i munje sevaju! Pripovijeda se kako je
49. Junak je govno (ko je svak obilazi). Kad se za koga rekne nekakv a žena prdnuv pod mužem, koji se bio učinio gluv pa kad
da je junak. je on zap ita o što se to ču, odgovor ila mu da grm i; ond a on uzm e
50. Jebu li ti brzu majku, koja je psima na Kosovu utekla. ugarak s vatre pa po njoj, govoreći: Kad grmi nek i munje sevaju!
(Kad se ko uteče te radi i govori ono što nije njegov posao.) 78. Dok bi Ciganin govno izio.
51. Kojoj kobili ne znaš ćudi, ne idi joj k nogama! 79. Dete se vrne i na ujca preko Dunava, a kamoli na slugu u
52. Nepoznatoj se kobili s repa ne ide. kući.
53. Voz govna! Tj. idi odatle. (Kad ko ćera koga od sebe, i 80. Da je lasno lajati, ne bi pas prdio.
znači: Bjež odatle — idi bez traga!) 81. Prevrni goveđu balegu, naći ćeš Irižanina pod njom.
54 . Kad se obrne tur na kur; ili: 82. Da je dobro govno, izjeli bi ga Cavtaćani.
55. Kad se ono posrano okrene naprijed. (Tj. kad posao 83. Ko magarca (na magarcu) jaše, valja i prdež da mu trpi.
pođe naopako.) 84. Prda prdu sustiže (npr. od straha).
56. Ne bi mu na mizdraku govno pod nos mogao donijeti. 85 Ne dao Bog kamenja jesti, a govna su mekana. (Rekne
(Kad se koji ponese pa se ne može s njime lasno da govori.) kašto mladi kad ga stariji narani nečišću.)
57. Jede
dogadaju govna. i(Kad
se govore ko govori
ove druge ludoposlovice,
sve tri ili nepovoljno.
koje seUs ovom
ovim koje86.
oniNaponajviše
dram jede,
drženazadram sere. (Seljaci govore za varošane,
tvrdice.)
rječma počinju.) 87. Ta prdio, ta govorio, njemu sve jedno.
88. Navalili kao muhe na govno.
[ ] [ ]
89. Premeće se s guza na guz. (Kad se za koga hoće da kaže, 127. Pogodio kao prstom u govno.
ne radi ništa, nego leži besposlen.) 128. Oči piruju a guzica gladuje. (Kad čovek što lijepo samo
90. Sveta je ovca, koja se posere u mlijeko pa ga ljudi opet gleda.)
jedu (pošto se ocijedi). Ovo se obično govori kad se živom 129. Čujte ljudi gdi guzica sudi! (Kad se što ludo radi.)
čoveku, npr. kakvom kaluđeru, rekne sveti. 130. U toga (njega) je srce kraj guzice. (Ko se za najmanje
91. Od sile prdi, a od rđe smrdi. što rasrdi.)
92. Ta govorljiv, ta poprdljiv (svejedno je sramota). 131. Ne može se s dušom u raj a s guzicom na pir.
93. Ko je srećan i u turu nađe (u šali se rekne). 132. Od sira dupe svira, od pogače dupe plače.
94. Svak o svojoj guzobolji nek se brine. 133. S jednom guzicom na dvije svadbe ne može se.
95. More ti do koljena a govno ti do ušiju! (Kad jednak 134. Ne nosi on tebi soli u guzici.
jednako me rekne : Mor e!) 135. Nije kriva guzica da je skupa šenica.
96. Ne seri, ne ribari, nego ori pa se rani! (U Srijemu.)
97. Misliti i srati, to je sve jedno (nego valja raditi). 136. Trpa guzica,
137. Cic, kao pijan u tur. (Kad
do Božića! konekakav
(Kazao ludo govori.)
pojedavši kokoš
98. Guta kao hala govna. na Badnji dan uveče.)
99. Šeta se kao posran golub. 138. tzjela ti guzica košulju. (Kad komu ostrag upadne
100. Kad dođe suđenik, nek izije govno kuđenik. košulja, a on ne zna nego onako ide.)
101. Ko od straha mre, za dušu mu se prdi. 139. Sveta Petko! Crveni guzica! (Rekla žena kad je drugu
102. Ni mu je u kući sit prdnuo, ni gladan uzdanuo. vidla metanišući oca parenu .)
103. Svjedoku govno od oku. 140. Ako sam ti u kuću, nijesam ti u guzicu!
104. Uze strunjicu pa obrisa guzicu. 141. Prc, guzo! (Ala baš!)
105. Utiče se, kao krpe u guzicu. 142. Magarac se po strnjiki valja,
106. Ko se umije posrati, umije se i oprati. Strnjika ga u guzicu bada.
107. Ne more se i prdnuti i stisnuti. 143. U Jer ine na guzici drenjine.
108. Mlad i zelen kao guščje govno. (Rekne se kome mladom 144. Ne vjeruj mu, da sjedne golom guzicom na vatru!
u šali.) 145. Grko, puno prknol (Kad je ko sit pa jelu nalazi manu.)
109. Mekoj devojci potrebni dojci. 146. Zabij se ti u petu numeru. (Tj. u guzicu. Kad ko rekne
110.Mekoj devojci meke i sise. što ludo. U avstrijskim državama i to najviše po varošima.)
111.S moga meka obraza i sise su mi meke. 147. Kao da mu je pundrav u dupetu. (Kad je ko nemiran.)
112.S meka obraza gola guzica.
113.S meka obraza gola govna. 148.
149. Kao
Kaži da mu nek
guzici je crv (Kad(Tako
u dupetu.
se raduje. ko štoje traži
nemiran.)
ili se nada
114. 115. Čist, kao dupe o berbi. Gledaj: Brblja, kao guzica čemu, što neće dobiti.)
(dupe) o vinoberi. 150. Ubio mraz obraze a naćve guzicu.
116. Srčku manje u prknu. (U Boci.) 151. Nos piruje, guzica gladuje.
117. Da bih se znao govnima hraniti (neću to učiniti). 152. Što bih ja za tuđu guzobolju glavu lomio?
118. Ne bih s njim otišao ni na sranje! 153. Kad vrana na dva koca stoji, jedan će u šupak.
119. Kad mene stase moja govna učiti plivati! (Kazala 154. Kad međedu guzica zaraste. (Tj. nikad, Gdekoji još
kamila, kad se plivajući posrala pa voda pronijela baiegu preda dodadu: Sad je koliko zolota.)
nju.) 155. Bez mrtva nije puna prkna.
120. Izrizikovao se kao govno na mrazu. (Kad se za koga u 156. Da može zavukao bi mu se u dupe. (Kad se ko kome
šali hoće da kaže da ie mnogo koješta probirao i naučio se. U vrlo ulaguje.)
Srijemu.) 157. Zamaglio kao pas ispod repa. (Kad ko pušeći vrlo
121. Kako ne zaboravi gaće vezati kad sere! (Kad se za koga zadimi.)
hoće da kaže da je vrlo zaboravan.) 158. Žena ima sedamdeset i sedam rupa (koje sve valja da
122. Kakila bi, ne bi. (Kad ko i hoće i neće što da učini.) zatisne onaj koji se oženi, tj. ženi valja mnogo koješta).
123. Da može, izio bi ono što isere. (Tako je tvrd.) 159. Progovorio bi na guzicu (da mu se usta svežu).
124. Prdni
125. Poješće gluvom
iglu, akod
posraće
uva, čuvalduz. (Prisješće
on će misliti da grmi.mu.) 160. To su govna u Đurđevoj kaci. (Kad je kakav posao
rđav.)
126. Prdnuo u varićak. (Valjda kad je u njemu već nestalo 161—162. Što muz, to guz. (Tj. što omuze, to i pojede, a ne
žita. Kaže se obično za čovjeka kad propadne ili oslabi.) može da nakupi sira i masla. Gledaj: Što kuc, to muc.)
[ ] [ ]
163. Hajde, guzo, da putujemo! (Kad ko besposlen a i strane zovu: vrata od Šuranja. Poslovica se ova rekne onuda za
nespremljen kako valja kud pode.) nepoštenu ženu ili devojku i znači: kao što su vrata ona svakome
164. Pičku valja milovati a ne gledati (jer se nema šta lijepo otvorena, tako je i ona za svakoga.)
viđeti.) 192. Nikao kao gljiva iz govana. (Došao odnekud.)
165. Na vjetru pušenje i danju jebanje ne valja. (Pripovijeda 193. Prde pa se onda okreće (da nije ko čuo, a to je valjalo
se da je rekao Ciganin.) Gledaj: Pičku valja milovati a ne gledati. činiti prije). Kad ko što ružno rekne ili učini pak se onda kaje.
166. Kad ću dati dupe, volim moje dupe. (Tj. kad ću 194. Da mi je i pološa vina,
promeniti moju stvar za tuđu opet onaku, volim moju stvar.) Samo da je krčmarica mlada!
167. Crnogorac kupio u Kotoru nove plavetne od rase gaće i 195. Daće dlaku! (tj. stradaće)
odmah ih metnuo na sebe. Više Kotora kad je bilo za puštit vodu, 196. Dvije volje, gaće dolje!
vidiv pla vetan od gaća kurac, poviče : A šta je ovo, žla mi sreća! 197. Da ti je sad glavica đe ženina guzica! (Rekne u šali drug
Ko mi ga promijeni? drugu na zlu konaku.)
168. I do sad je kuga strijeljala, ali nije u dupe zgađala. (u 198. Uživa kao kurac u ladnoj vodi.
199. Kaluđere! ženice te! — Ne bi ta. — Kaluđere! izbice te!
guzicu z,).
169. Izgubio (sam) ključe odguziee. (Kad koga ćera napolje.) — Biće ta!
170. Kad kurcu ora prođe, sto pičaka za paru. 200. Kaluđere, da te oženimo? — Da je prosto, kad ste
171. Usta su joj dinarom prorezana, a guzica svrdlom naumili! (navalili)
jarmenjakom. (Kad koja stiskuje usta kad govori, a jede za 201. Tajala, tajala pa i popi kazala. (Valjada kad devojka ili
dvojicu.) udovica zatrudni?)
172. Juhe do guzice, a mesa ni zalogaja. 202. Odnijela bi greben u brucama. (Rekne se za mladu
173. Zauvar je i mu(v)a u guzicu kad uleti. (Tj. od gladi je devojku, kad se hoće da kaže da već nije dijete, nego da je
dobro i najmanje što izjesti.) odrasla sasvim.)
174. Pitali šarova: „Sto su ti muda otrag? a on odgovorio: ,,A 203. Ko se najviše klanja, najviše ga jebu. (Tj. mladu
šta mi jc naprijed?" (Kad ko u kakvom događaju reče za što da nevjestu, a upravo znači: Ko se svakome jednako pokorava,
ne valja, a ništa nije kao što bi trebalo.) najviše ga gaze, cf.
175. Tako me ne ljubilo što zuba ne imalo (tj. zadnjica). Svakoj šuši: hejvala!
176. Smije se kao lud na pičku. Osta glava ćelava!)
177. Pun novaca kao muda kostiju. 204. Liže kremen (svaki čas), kao pas kurac. (Kad koji sve u
178. Sačuvaj me, Bože, jepca ukraj kuće a jebice usred kuće! pušku zagleda.)
179. Sila pravdu jebe kad god hoće. 205. Ko ne vidi pičku kroz rešeto, ispale mu oči! (Ovako
180. Pala pčela u hodže na kurac da nađe meda. reku u Risnu, kad ukori koji koga da ne zna ništa.)
182. (!) I stara ovca so liže. 206. Svaka ova dobrosretna upljina hoće svoj ćeif. (Pop
183. Ko na tuđu ženu uzjaše i niz brdo jaše, ne zna šta čini. Šćepo iz Grabova uzimljući u nos burmuta ovako mi je rekao.)
(U Krivošijama.) 207. Od prvoga tira dobroga sina! (U Dubrovniku čestita se
184. Kad guska prdne (npr. ustao, tj. u nesrećan čas). mladoženji poslije vjenčanja.)
185. Kazali Nasradin-hodži: „Odlećešepičke u oblake!" a on 208. Niti ištem da mi daš — niti velim da ne daš — samo
ufativši se za kurac odgovorio : „Evo im sjedala (na koje će opet kažem, neka znaš.
doći). 209. Sit pas, vaistinu!
(Kazao kaluđer ženi, koja mu se tužila
186. Sirotinjo, golotinjo — Jebu ti mi majku! — Kud ćeš kad da je muž goni od sebe.)
ja umrem? — (A. ona iz prikrajka odgovorila:) U tvoj rod! 210. Razvila barjak (tj. postala javna kurva.)
187. Turi i to babi, mudar majci bio! 211. Moš se odmoriti (ali nećeš meda naći. Kazao Nasradin-
188. O mjesece, sunčevo govno! (Pripovijeda se da je rekao -hodža čeli kad mu je pala na neku stvar.)
ozebao Ciganin putujući noću prema mjesecu.) 212. Neće pica mesa ni ševara,
189. Slatka ti zemlja kao popu pička! (Viču ratari volu kad ga Nego hoće žilavoga mesa!
uče orati. U Crnoj Gori i Zeti.) 213. Nosi pamet u gaćama.
214. Marko sjaši a Janko uzjaši,
I190.
babiOjseorasi,
kurac suvo
oće! voće, Dok doratu muda otpadoše!
191. Poštena ka i vrata od Suranja. (Šurani se zove nekoliko 215. Oženiće i tebe tata. (Tj. dobićeš
i ti ovo što ja imam pa
kuća na jednoj strani Kotora, po čemu se i kotorska vrata od one ćeš se kajati. Kad je nekakvo oženjeno dijete kunjalo pred
[ ] [305]
kućom, zaleti se pijetao te kljune o slinac. koji mu je iz nosa visio 247. Ko gladne godine govno izije, site se kaje.
a on onda kao pola plačući rekne: ,.Iš! Boga mi će tebe oženiti 248. Posrao se pa ručao.
tata!) 249. Saradžom srao! (Kletva.)
216.Ne bih ga ubio da ga uhvatim ženi među nogama! 250. Sluša Bog što kaćura prdi! (Kad ko koga kune.)
217. Lasno je tuđim kurcem gloginje mlatiti! 251. Ko se ruga, poseru ga.
218. Ko ne s kvasi guzicu, ne iz jede ribicu. 252. Valja posrati ponjavu dok se umre. Gledaj: Nije (tako)
219. Za parice i u carice. lasno umrijeti.
220. Da je svuda kao oko muda (niti bi trebale gaće ni 253. Govna i kučine (tj. tlo).
košulja; ili kao što se u Mađarskoj po varošima govori: ne bi 254. Kranjsko zvono i arbanaška žena i gradsko magare, to
trebala bunda). su na jveći mučenici na ovome svijetu. (Za kranjsko zvono zato se
221. Klin se klinom ćera. (Kazao Nasradin-hodža kad je misli što često zvoni. U Lici.)
ujedanput i jeo i srao pa ga neko zapitao zašto to čini.) 255. (!) Prda (prdežom se) ne bojadiše no broć, (Tj, s
222.
223. Proganja
Boji ga se sekao
kaoneka
kurvastvar
krozkiše.
pazar. praznim se riječima ili se besposličenjem posao ne svršava.)
224. Išla na oprošten je da izgubi poštenje.
225. Majka ti se gola bola! (Kao kletva ili psovka đeci — u
šali.)
226. Zekreće, kao iguman mudi.
227. Ko ima masla, on i muda maže. a ko nema, njemu i usne
pucaju.
228. Kao da je cara za muda uvatio. (Kad se vrlo ko ponese.)
229. Ne pada mi na um, koliko staru masku na mater. (U
Crnoj Gori.)
230. Ko se svoje žene stidi, drugi mu je jaše.
231. Lice kurvu ljubi.
232. Mic po mic pa namic!
233. Nad tebe se gaća ne odriješilo. (Kletva ženi).
234. Na devojku gaće, gaće;
Al neka ih, daće. daće! (Iz poskočice.)
235. Kurvi se naprijed plaća! (Kad ko ište da mu se kakav
posao naprijed plati.)
236. Jebena baka vrata zatvara.
237. Ja kriva, ja popu dala.
238. Jebem ti Segedin. (Jedan čovek ode u Segedin zimi, a
zaboravi opakliju poneti. Napati se strašno i nazebe pa kad dode
kući naloži veliku vatru, zaogrne se u opakliju i legne pored vatre,
kad ga vatra s jedne strane prepeče i prepali, on se onda okrene
na drugu stranu govoreći: Jebem ti Segedin!)
239. Jebao mu i miša u duvaru. (Kad se kazuje da je ko
kome sve psovao.)
240. Isnašica vodu pušta. (Kad se hoće da kaže da je sramota
od ljudi otići da se iziđe napolje.)
241. Živa dala! (Rekne se u šali poznatoj devojci, mjesto:
Živa bila!)
242. Zacrvenuo se kao da je pred kumom prdnuo.
243. Oli pas oli neko od nas.
244. Ima ih kao i krivokurijeh tatara.
245. Glava u berbernici i guzica u aščinici ne može biti.
246. Kao prdež u turu (npr. smeo se).
[306]
BELEŠKA
MRSNE PRIČE su izbor iz zbirke Fridriha S. Krausa,

austri jskog folkloriste našeg pori jek la (Burzanovica, Slavonska
Požega, 1859 — Beč, 1938). Kraus je zbirku prikupio najvećim
dijelom sam, putujući po našim krajevima, a objavio je na
srpskohrvatskom jeziku u svom godišnjaku Anthropophyteia
(Lajpcig, 1 904— 1912 ), namijenj enom folklorističkom istraži-
vanju polnog mora la. Za isti god išnjak je Tihomir R. Đordević,
poznati srpski folklorist, pripremio Erotske i skatološke poslovice
i uzrečice u Srba, pronađene u rukopisnoj zaostavštini Vuka S.
Karadžića. Iako po formi nisu priče, nj ima je, s obzirom na
tematiku i skupljača, nesumljivo mjesto u zbirci opscene narodne
proze. Potpuniji izbor iz pomenutog Krausovog godišnjaka
objavljen je u Prosvetinoj biblioteci „Erotikon" (1984).
D. I.
SADRŽAJ
1 Rasti, rasti, dok ja raspašem tkanice! 5

23 Maloljetna udača!
Kako je vlaški proto5 prodik o a zvao se Duka 6
4 Zet u tazbi nu 6
5 Kneza Miloša poruka Vu ku 7
6 Jebeni prvi novem bar 7
7 Ko j ti je kurac? 8
8 Može i taj kurac biti! 8
9 Neće kum da plju ne 9
10 Svirati kurc u 9
11 Stidljiva dev ojk a 9
12 Valja triput guzicu oznoji ti! 10
13 To zahteva učtivost! 10
14 A koja govna vozim ja? 11
15 Čov ek tražio magarca 11
16 Je li mi ćerka teška? 12
17 Krupnmu
18 Ćuk o govore
zavratila 1214
19 Ne zna Vlah po gospod ski 15
20 Put u Pičkovac 15
21 Erki ne cure 15
22 Jebeš! 16
23 Tri lovca 17
24 Jaoj, da mi je sad malo kurca! 17
25 Šta dj ev ojk a ne može reći 17
26 Pogino deda s kurca 18
27 Bij e nas pusta glasina! 18
28 Kaka v je kurac? 19
29 Od čega li je kurac? 19
30 Raspi ja znade kakvi su kurči 19
31 Čestosko ka, eto pici smok a 20
32
33 Matrakkurac
Velik 20 20
34 Kuku, Todore! 21
[311]
35 Kak o je snaša ždrepca prodavala a po p 76 Nešto što ni đav o ne mo že ispraviti 56

kupovo 21 77 Đavoiska šenica 59
36 Kaluđerski kurac 21 78 Čud o staroga hodž e 60
3" Zabun ila se 22 79 Kak o je otac naučio sina jeba vati 60
35 Kurcevi nekada 22 80 Priča kako je čoj eku bila lijepa žena pa mu je
39 Koji kurac bolj e more? 23 žao bilo jebavati, jer se je bojao da će umreti 61
-0 Što naj brž e raste? 23 81 Kako je otac i kako je sin je ba vo 65
41 Šta se naj tež e der e? 23 82 Priča o on om što se zareko da neće drugu uzeti
-12 Ženi kurac uve k prekratak 23 za ženu, već onu što ima dvi pičke 66
43 Jadno stanje kurca i obo jka 24 83 I bel kon j tuča zo b 67
44
45 Kralj eva ukćizetu24dugokur u 26
O popov 84
85 Našli, momci
Deia nevine! dev68ojk e 67
tata, i šarova
46 Kad dolazi Spasovdan? 27 86 Počinji, zaspala su deca! 68
47 U buda le kurac od čelika 28 87 Nije dupljosan a 69
48 O Ćeliji tvrdokur cu 29 88 Kak o Cigo posla ima 70
49 Što je za žen e 34 89 Još nije popa diju 70
50 Banaćanin u tingltanglu 34 90 Mala pogreška 70
51 Našao moma k nevinu dev oj ku 35 91 Čovek pomaže ženi za vreme poro đaja 71
52 Ko jo j ženi valja golem kurac? 36 92 Sve troje jed ne pameti 72
53 Nij e pička led 37 93 Oficirski izdaci 74
54 Ženske po ma mne na kurac 38 94 Ka dij a i tri brata 74
55 Crnogorac zarađivao kurcem 39 95 Draženje slaninom 76
56 Hodža i vlaška pizda 44 96 Čedn a žena 77
57 Merili smo kurčev e 45 97 Ništa bol je nij e ni zaslužio! 77
58 Predugačak kurac 46 98 Pička u tikvi 78
59
60 Muda 47se jedn o na drugo 47
Oslanjalo 99 Daj si na dete dupk u! . . . 78
100 Aga, ja bi mazo! 79
61 Čov ek izgubio oba mud a 48 101 Ej , Bože, od straa tvoga gde jeba svo j
62 Nagrajisa o zet u tazbini 48 svoga! 80
63 Kilonja 49 102 Ko zna gdj e ću ja biti dogo dine ! 81
64 Živele naše pice radosnice! 49 103 Svatovi je bu mlad u 81
65 O pizd inu dn u 50 104 Erk a ne zna za kog je udat a 82
66 Kako je išo pičić, kurčić i ja ja u drva 50 105 Silovao ju 82
67 Vra g i vražica 51 106 Ništa bez staroga majst ora! 83
68 Žaba, miš i buh a u snaše 52 107 Priča ka ko neće pica mlika već mesa 83
69 Vlažan stan 53 108 Ne slaže se račun 84
70 Dobro mu odgovorila 54 109 Ćebe 85
71 Priča kako je on aj reko: „De zini!" kad ju je 110 Da je na vrem e donese n, bio bi drugi Kraljević
jeba vo 54 Marko 85
72 Vuk 54 111 Sutra ćem o se pitati! 88
73
74 Uplasšioprav
Sve se de
kurca55 55 112 Trampa 89
113 Mladić dosk oči o caru 91
75 Kako potrevi baš tu! 56 114 Dođi, kume, da se bar pod ržim o! 92
[ ] [ ]
115 Sluga Jebeš! 93 156 Žena ne prašta čoveku 130

116 Da mu da 93 157 Hoće Peko, hoće ja ! 131
117 Voj nik se osvetio popu 94 158 Nasradin -hodžin ćuran 132
118 Gatalo 95 159 Kušanje 133
119 Oko rupe, đavole! 95 160 Pa onda ? 137
120 Kako je ona čobanica ono me čobanu dva prsta 161 Doktor mazao pop adi ju 138
kož e za vola sa kurca zgul jival a 96 162 Jadac! 139
121 Vragol an sluški nja u popa 96 163 Digni još malo ! 140
122 Čuva dev ojk a poštenj e 98 164 Kako je žena prevarila muž a 141
123 Umalo ne ograjisasmo na bela j! 99 165 Nem oj se pokapati, babo ! 142
124
125 Knez-Milošev
Koj a je to pravica?
sud 9999 166 Estakvirula!
167 Nij e posluš aoBože
saveta 142 im! 145
blag odar
126 Desila se retkoprsta 100 168 Apoteka r i čoba n 145
127 Silovana 101 169 Kriv mu ud! 146
128 Zašto ženi nikad dosti 101 170 Decop ravit elj iz Beča 147
129 Koliko je kuraca poje la? 102 171 Ne razume čovek, kad mu se lepo kaže 148
130 Priča o čob anu trokur u 102 172 Samo hoće da prom eni 148
131 Hoće da vež e sva tri uj ed no 103 173 Ne zna ona talijan ski 148
132 Zvižda o, ne zvižda o, eto men e! 104 174 (Magarac se zap opi o) 149
133 Kad se dje voj ka raspali 105 175 Pop baksu z 149
134 Carica i tri brata 106 176 Guzar 150
135 Stradnja podskutaša 108 177 Popova beseda 150
136 Kuku, pope, moj a sirotinjo! 109 178 Rđav put 150
137 Bula i đaur pre d ka di jom 111 179 A bi li ti, pop e, kaza o? 151
138 Samo da ga malo zarub i 112 180 I na jeba o se i sačuvao svet inj u 151
139
140 KakosuVla
Sad h prod
kvit 114avao zeca 113 181
182 Lek
Brza od prišta 152
osveta 152
141 Sveti Ilija čuva na neb u jab uk e 115 183 Samo da ga znaš 154
142 Zašto Bog pon eki put ne vidi šta se poneg de 184 Brezobraznik 154
radi? 115 185 Kaluđer i udovi ca 155
143 Hoće i ona da umre ! 118 186 Skrušena ispov jed, ali bez apsolucije 158
144 Nije tresnuo kurcem 119 187 Pop umir e! 159
145 Udovi ca varala jep ce 119 188 Kako je kapel an Jani vo du otvor ao 159
146 J ebni br oj 120 189 Držali se za kurče ve 160
147 Dobra je dev ojk a 122 190 Dumna, pop i crkovnjak zaj edn o spava ju 161
148 Nije prob jena gdj e treba 123 191 Razgovarali se iguman i igum anija 162
149 Osvetila se 123 192 Ekser se istopio! 162
150 Koliko zubi, toliko jeb a 126 193 Spašavaj, Bože, dušu, đavoli odnese telo! 163
151 Nij e baki do gizde 127 194 Koje ga si zakona? 164
152 Da jo j ne zaraste 127 195 Migudac! 164
153
154 Mužev
Ta laželjevo
rđa, lukavstvo
sere mu se!127128 196
197 Tri sveštenik
Iznosite a 165166
sanduk!
155 Osevab ili se 130 198 Dob ro je i ovako , a dob ro je i onako ! 166
[ ] [ ]
199 Pop osta i bez pičke i bez konj a 168 239 Nasadio selj ak Turčina 216
200 Priča o Bjelonog i pop ino j 168 240 Kakav rod kadij a šarovu? 216
201 Priča kako je on aj u pop a se na jm io i četeres 241 Ostareo kurac i matora pička 217
zećeva čuvao, jebao mu tri kćeri, popadiju i 242 Žena uzželela dete 218
njega 171 243 Palac bez kost iju 219
202 Pop i nje gov sluga 174 244 Čovek ojačao 219
203 Šilo za ogn jil o 180 245 Sve jači u ruka ma! 219
204 Pop i kalaj džij a 182 246 Starca izdao kurac 219
205 Dock an kazala 184 247 Porastao mu pod starost 220
206 Sam ga je načeo 185 248 Treb a kurac u ruku uzeti 220
249 Malen kurac 221
207
208 Kad
Broj ide papa 187
sedam u Rim 186 250 Otkud deca kad nije valjao? 221
209 Pitanje 187 251 Mužu budali ženino dup e 222
210 Zašto se ne jeb e dup e no pizda? 187 252 Čudna svetinja 222
211 Kralj ević Marko bez leka 188 253 Poljub i me u dup e! 222
212 Turski obi čaj 188 254 Nije donela slanik 223
213 Kako je aga stradao 189 255 Drvena politika 223
214 Jebiguzačko nasilje 189 256 Ero u džam iji 224
215 Troji ca pregazili reku 190 257 Poslušao čovek ženu 225
216 Kaluđer nadmu drio derviša 190 258 Guzič ki se ne mož e u raj 226
217 Nastradin-odža platio dug 191 259 Medakovića ždrebac 226
218 Kažem ja igumanu, biće bruke . . . 197 260 Skupo zadovolj stvo 227
219 Služi za staro 198 261 Nasarajdin-odža osvetio se komš ijam 227
220 Ukraden tiganj 198 262 Ne da nije danpu t! 229
221 Oporuka 198 263 Pica i guzica 229
264 Crkva nij e popina no seoska 229
222
223 Navodadžija
Priča kako se je199ona raspičila 199 265 Prdulj ina guska 230
224 Bolji Ciganin 200 266 Žalost 230
225 Turčin i magarica 200 267 Ne zn aj u oni naški! 231
226 Priča kako je čovj ek je bo medvidicu i ona 268 Otprditi 231
otrblavila i rodila dvo jke 200 269 Opam eti o ga! 231
227 Čudotvo rna trava 204 270 Nem a tu, čuo sam, nego ako si vi dje o! 232
228 Šćapiš — Srndajl i! 206 271 Oklad a babe i đavola 233
229 Banaćanin vozio vladiku 208 272 Poprdljiva dj ev oj ka 233
230 Tri želje 209 273 U sita oca popr dlji va djeca 234
231 Jebo kozu 210 274 Tri muca ve sestre 234
232 Kako je knez Miloš ped eps ao kozu 211 275 Miš 235
233 Jebo koz u 211 276 Ero triput prn o 237
234 Mladić naplati o i oca i popa 212 277 Kako je snaha svekru za muštui uk govno
235 Pop jeb o kobilu 213 dala 237
236
237 Ak o sam,
Eto, pope, svo ju sam!214213
zgoda! 278
279 Pečenoje govn
Kako o 238
čov jek bio poboža n 239
238 Pa što mi ne kaza, po Bogu brate! 215 280 Palio đavo lu sveću te mu i pom oga o 239
[16] [317]
281 Ćosa i meha ndži ja 240

282 Da mu osujeti nameru 242 322 Spi s dico m! 271
283 Krst na trbuh 242 323 Tvrdi i mek sir 271
284 Zgadi o se na dlaku 242 324 Kmet nije razume o seljaka 271
285 Husarsko gov no 243 325 Za čim Vlah najv iše žali 272
286 Nasredin-odža u Deb ru 244 326 Obramnica 273
287 Gov na jisti 244 327 Baba na sud u 273
288 Šta imaš u trbuhu? 244 328 Ne raz umi je Srbin hrvatski 273
289 Cincarin i šegrt 245 329 Tako je bilo i rani je! 273
290 Buba ga sere" 245 330 Beli gra u vreći 274
291 Poje di Lazu! 245 331 Jaja 274
292 Kadi ja i tri brata 246 332 Otvoreno dije te 274
293 Nasarajdin-odža platio kadiji tapiju 247 333 Đavo i vojn ik 275
294 Dva brata, oba obje šenj aka 248 334 Testament 275
295 Opkl ada: Ko mož e srati, a da ne sten je? 249 335 Doša o Švabo među Srbe 276
296 Priča kako je ona j popu mjes to smok ve doni o 336 Svak na svo me . . . 276
govno 249 337 Košulja 276
297 Turska i hrišćanska vje ra 252 338 Tiganj 277
298 Marko se spr emao na meg dan 253 339 Na jaj a! 277
299 Od straha 253 340 Diplomacija 277
300 Najhrab riji podani k 253 341 Oglašenje 278
301 U staru je rup u potrev io! 254 342 Oče naš! 278
302 Produl ji ga! 254 343 Baba Stojna 279
303 Pokora 255 344 Ispovjednik 280
304 Ero ukro ploču potkovic u 255 345 Lice suncu . . . 280
346 Snašu 280
305 Priča
kućomkako256se je rob posro pred jedn om 347 Šupalj mu kurac 281
306 Ne zna, šta će pre 256 348 Po tri ja ja 281
307 Strašljivi muž 256 349 Šalji v Ijekar 281
3.08 Seri, rđo, istuli se luč! 257 350 Pop đavola n 282
309 Zet kod tašte 257 351 Poštena žen a 282
310 Kako je išo zet u puni ce i posro se u stap 257 352 U berbernici 282
311 Kako je Ćelo uzeo hadži nu kćer 258 353 Fratarski laik 282
312 Baka i dida 264 354 Gluhi 283
313 Zgode i nezgode Nasarajdin-hodže 265 355 Nije se molila kako treba 283
314 Učio sinovca krasti 266 356 Čup aj, kume, ako su ti čiste ruke! 284
315 Učtivost 268 357 Tuma čenje sna 284
316 Naučenjak i balega 269 358 Tko će košulju dići? 284
317 Flitanje 269 359 Kakva korist od jarca 285
318 Kašalj 270 360 Kak o je u one golema pička bila a u onoga opet
kurac 285
319
320 Otkle
Ostareoje snaša
270 270 361 Švaba je prob uši o Ivan i Koma r plani nu! 286
321 Naricanje 270 362 Otrcaja se kurče kanja 286
363 Odakle je ona j crvenko? 287
[ ] [ ]
364 Koli ka je pička ? 287 MRSNE PRIČE

365 Doš o dav o po svoj e 288
366 Pička je na bag lam e 289 Prikupio i izdao
367 Žen a rodila na du pe 290 Fridrih S. Kraus
368 Da je u tebi, što je u nj em u! 29 0
369 Na usnici lep ećug piz de 291 Priredio i izabrao
Dušan Ivanić
370 Ka ko traži mo ma k pičke 291
371 Na ve nča nju 291
372 Večera 292 Džepna knjiga Beograd skog izdavačko-grafičkog zavoda
373 Pjan a Likota 292
374 Ni bo žji ni đavo lji 292 Vidosav
Glavni i Stevanovi
odgovorni ć urednik
375 Blisko srodstv o 293
376 Izlečena od prd enj a 293 Uređuju
377 A rogovi ? 294 Radoslav Bratić, Ljubiša Jeremić, Ljiljana Lapčević, Rajko
378 Pijevac 294 Petrov Nogo, Jovan Radulović, Tiodor Rosić, Dimitrije Tasić
379 E, što si sad bol ja ? 294
380 Kol o jahač a srpskih sestara 295 Recenzenti
381 Names ti se kak o oćeš, salte jed na rupa nek Radoslav Bratić
Jovan Radulović
iskoči 295
382 Kol iko sati? 295
383 Pop jeb e u pu pak 295 Likovno-grafička oprema
384 Kozar i dj ev oj ka 296 Rade Rančić
385 Kak o su postali unija ti 296
Korektori
Nevenka Nedeljković
Erots ke i skato loške posl ovi ce i uzrečice u Srba 297
Beleška 309 Jovanka Petrović
Izdavač
Beogradski izdavačko-grafički zavod
OOUR Izdavačka delatnost
Bulevar vojvode Mišića 17/ VI
Slog, štampa i povez
Beogradski izdavačko-grafički zavod
OOUR Grafička delatnost
Bulevar v ojv ode Mišića i 7
Za izdavača
Antun Martić
Telefon plasmana: 011/650-933
Tekući račun za sve uplate: 60802-603-17522
Tiraž: 20 000 primeraka
Beograd. 1986.
YU ISBN 8fc-13-«X)28-2
886.1/ .2-36:398
Mrsne priče; erotska, sodomijska i skatološka na-
rodna proza / priredio i izabrao Dušan Ivanić. — Beo-
grad; BIGZ, 1986 (Beograd; BIGZ). — 324 str.; 20 cm
— (Džepna knjiga Beog radskog izdavačko-grafičkog za-
voda. Bel etr istika)
ripeBOA neji a: Jahr biicher fiir Folkloristische Erhebungen

und Forschungen zur Entwicklunggeschichte der geschle-
chtlichen Moral. — Beleška / D. I.: CTp. 309.
YU ISBN 86-13-000 28-2
1. MBaHHh, HyuiaH, n. nor. u npwp.
06pat)CHO y HapojjHoj 6H6JIHOTCHH Cpdnje, Eeorpan
Mrsne priče su jedinstvena zbirka

»bezobrazne«, »bestidne« narodne proze,
nastajale na srpskohrvatskom jezičkom
području,
raznovrsnihu ukrštanju
kulturnih domaćih
uticaja naizvora
našimi
prostorima. Nesumnjivo ona vrsta folklora
koja je zadržala živu aktuelnost. Te se
priče čitaju pre svega kao humorističko
štivo koje uživa u otvorenom imenovanju i
opisivanju nagonskog, ali je to i jedna
moćna i buntovna narodna reka koja ruši
sve okoštale sisteme, državu, religiju,
naciju, porodicu, klasu, vođe i junake,
profesije i prirodne podjele i granice.
Potvrđuje samo moć života i življenja,
onog sa donje strane, kao prkosnog otpora
onome što se nameće odozgo, u obliku

Dokumen - Tips Mrsne-Price PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Dokumen - Tips Mrsne-Price PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

7/16/2019 Mrsne Price

Džepna knj iga ,

BEOGRADSKI IZDAVAČKO-GRAFIČKI ZAVOD

12 VAL JA TRIPUT GUZICU OZNOJITI! — E, vaša svetosti, možete vi i od mog krasnog

18 ĆUK MU ZA VRA TILA 19 NE ZNA VLAH PO GOSPODSKI

kako bi ja rekla kurac!« »A dede reci, seko, muda!« 28 KAKAV JE KURAC!

»Mah, ženska glavo, danas dodoše dvi žene na 34 KUKU, TODORE!

32 MATRAK 35 KAKO JE SNAŠA ŽDREPCA PRODA VAL A

47 U BUDALE KURAC OD ČELIKA 48 O ĆELIJI TVRDOKURCU

70 DOBRO MU ODGOVORILA pičku. Gledajući je tako poduže, njemu se kurac

78 ČUDO STAROGA HODŽE On tako učini i nekoliko puta izjebe. Kada je

malo ranije nego obično prohtelo te kaže mužu šta

90 MALA POGREŠKA 91 ČOVEK POMAŽ E ŽENI ZA VREME

Braća se zamisle i najstariji reče. »Valaj, ja

121 VRA GOLA N SLUŠKINJA U POPA

143 HOĆE I ONA DA UMRE! 144 NIJE TRESNUO KURCEM

146 JEBNI BROJ Srednji brat krojač čekajući brata dosadi mu se te

— Had još! — reče mu žena. 151 NIJE BAKI DO GIZDE

Putovao jednom hodža s bakom zajedno kroz

— »Onda se meni tak kure zdigel da sam v 162 JAD AC!

pa ga isprati: — Idi bestraga! Od kaluđera se ne 187 POP UMIRE!

197 IZNOSITE SANDUK! ambaru i izvrši šta je hteo. Pa kako mu se i na tom

gde ono prođe, da prodeš i ti. Evo ti i pogača i buklija

bude zaspao, a oni da ga gurnu u vodu da se udavi.

203 ŠILO ZA OGNJILO se žena što popov

U jednome selu bili komšije pop i kalajdžija. U prstena.

205 DOCKAN KAZALA — Je li to?

osobito vino, jedva je čekao da progutne koji 208 BROJ SEDAM

— Šta ti tu radiš? — upita ga. smeti da se s takvim još čovekom nadmeće? A ne

216 KALUĐER NADMUDRIO DERVIŠA 217 NASTRADIN-ODŽA PLATIO DUG

i moje parče, nek se sirotica najede, Ko zna da li je

carskog dvora. On dođe caru, car mu napravi dvore

231 JEBO KOZU KneznaMiloš

234 MLADIĆ NAPLATIO I OCA I POPA 235 POP JEBO KOBILU

terati kobilu po gumnu. Kad mu se učinilo da je 238 PA ŠTO MI NE KAZA, PO BOGU

Jedna žena nije bila srećna da ima dece. Šta nije

— Ulazi li ti? 249 MALEN KURAC

251 MUŽU BUDALI ŽENINO DUPE 254 NIJE DONELA SLANIK

On se misli zadugo pa smisli i reče u sebi: »E 257 POSLUŠAO ČOVEK ŽENU

258 GUZIČKI SE NE MOŽE U RAJ 260 SKUPO ZADOVOLJSTVO

ženu oživiti!« Te uzme jednu šuplju cijev pa turi 262 NE DA NIJEDANPUT!

265 PRDULJINA GUSKA 268 OTPRDITI

je liUbila ženanesrećnica

taman čučnuo da se posere, a Ćosa mu odozdo gadi pa da bi to i dokazao opkladi se s društvom da

odustane grof od tužbe pa mu dade šaku dukata da — Jutros, aga.

Kad je Nasredin odža pošao u Debar (Makedoni-

potepka ga po plećima i reče: »Bravo, moj najhra- 303 POKORA

302 PRODULJI GA! 304 ERO UKRO PLOČU POTKOVICU

hadžija reče: »Danas nemani povjerenstva niti dže-

318 KAŠALJ dušu? Sutra ionako nastaje mrs pa će ti sa decom

izvesnog vremena dođe ti opet taj seljak kmetu da

329 TAKO JE BILO I RANIJE!

jaja—pa Evo me, dumo,

veselo kući. Na putu srete ga žena njeka, koja je bila

344 ISPOVJEDNIK »O vraže« svekrva će »trpaj ozgo, trpaj ozdo pa

350 POP Đ A VOL AN Medu njima čekao je i fratarski laik, pa mesar, da

351 POŠTENA ŽENA 354 GLUHI

352 U BERBERNICI 355 NIJE SE MOLILA KAKO TREBA

353 FRATARSKI LAIK

358 TKO ĆE KOŠULJU DIĆI? 360 KAKO JE U ONE GOLEMA PIČKA

363 ODAKLE JE ONAJ CRVENKO?

384 KOZAR I DJEVOJKA EROTSKE I SKATOLOŠKE

385 KAKO SU POSTALI UNIJATI!