Boja je pojam koji se odnosi na određeni svetlosni osećaj fizičke osobine svetlosti, čija kretanja registruje

vizuelni aparat (oko i deo mozga zadužen za interpretaciju podataka), a koja dolazi iz nekog izvora ili se
odbija sa površine neke materije. Zraci svetlosti su elektromagnetna kretanja tačno određenih talasnih
dužina. LJudsko oko registruje sve one koji se nalaze u opsegu između 3600 i 7800 angstrema.[2][3] Deo
ostalih svetlosnih kretanja se može osetiti pomoću drugih čulnih organa.[4]

Kada kretanje na određenoj talasnoj dužini dođe do ljudskog

oka, ono izaziva određen nadražaj koji ima za rezultat
percepciju boje: žute, plave, crvene, itd. Ako u oko dospe snop
kretanja svih talasnih dužina tada se registruje bela boja. Ako
neka materija odbija zrake svetlosti svih talasnih dužina, tada se
ta materija vidi kao bela. Suprotno tome je kada određena
materija upija sve zrake, odnosno ne odbija ni jednu talasnu
dužinu, onda se ta materiju vidi kao crna.[5][6] Između te dve
granice nalazi se ceo spektar boja.[7]

Kružna paleta boja

Kada se pusti da bela sunčeva svetlost padne na staklenu prizmu, ona se lomi pod različitim uglovima,
razlažući se na sastavne delove, koji izlaze na drugoj strani prizme u obliku šarene trake boja. Taj efekat
se naziva sunčev spektar boja. U sunčevom spektru se mogu jasno videti devet boja sa posebnim
prelazima. Tih devet boja čine: crvena, narandžasta, žuta, žutozelena, zelena, zelenoplava, plava, indigo i
ljubičasta. Te boje takođe se mogu videti posle kiše, kada se sunčevi zraci lome kroz kišne kapi razlažući
se na spektar boja (duga). LJudsko oko razlikuje 160 nijansi boja sunčevog spektra. Ovo ne predstavlja
ukupan broj boja koje ljudsko oko može da razazna. Normalno ljudsko oko razlikuje oko deset miliona
boja.

Boja se, takođe, odnosi na praškastu materiju ili pigment, koji ima svojstvo da oboji neku površinu.
Pigmenti, u sklopu sa vezivnim sredstvima, se koriste kao sredstvo za bojenje i njihovim međusobnim
mešanjem se mogu dobiti sve boje.

Problematikom boja su se tokom istorije ljudske civilizacije bavili mnogi ugledni i učeni ljudi među
kojima se naročito istakao njemački fizičar Vilhelm Ostvald, koji je i prvi napravio danas opšte prihvaćenu
podjelu boja prema hromatskim svojstvima.
Boja Raspon talasnih dužina Frekvencijski raspon

Crvena

Narandžasta

Žuta

Zelena

Cijan

Plava

ljubičasta

1. OBJAŠNJENJE

Boja je čulni doživljaj koji nastaje kada svetlost karakterističnog spektra pobudi receptore u mrežnjači
oka.[9] Boju se takođe pripisuje površinama objekata, materijalima, svetlosnim izvorima, itd. zavisno od
njihovih svojstava apsorpcije, refleksije ili emisije svetlosnog spektra.

U vidnom spektru, zadnosno od skupa boja, koje ljudsko oko može raspoznati, dolaze redom crvena,
narančasta, žuta, zelena, plava, ljubičasta. Zbog toga je i naziv za područje u spektru elektromagnetnih
talasa učestalosti (frekvencije) ispod svetlosnog talasa koji odgovara crvenoj boji infracrveno zračenje, a
iznad učestalosti talasa za ljubičastu boju ultraljubičasto zračenje. LJudsko oko ne zapaža to zračenje
(tada se vidi druga boju koja je u pozadini), ali ga zapažaju vidni organi nekih životinja, na primer pčela.
Spektar boja se može videti ako se snop bele svetlosti usmeri na optičku prizmu, čime dolazi do njenog
rasapanja (disperzije). Infracrveno zračenje se može zapaziti na drugi način: ako se na njegovom putu u
rasutom spektru nađe termometar, temperatura biva povišena - ljudski organizam doživljava to zračenje
kao toplotu.

Tradicionalna podela boja u umetnosti je na osnovne i složene. Tri osnovne boje su: crvena, žuta i plava.
Osnovne se ne mogu dobiti mešanjem drugih boja. One se zovu i primarne boje. Tri složene boje
dobijaju se mešanjem osnovnih boja: crvena + žuta = narančasta, plava + žuta = zelena i plava + crvena =
ljubičasta. Te boje se nazivaju i sekundarne. Tercijarne boje dobijaju se mešanjem primarnih i
sekundarnih (na primer plavozelena, žutozelena i druge).
Druga podela boja je na tople (crvena, žuta, narančasta) i hladne (plava, ljubičasta, zelena). Tako su
podeljene zato što se u prirodi mogu primetiti uz određena toplotna stanja (crveno – vatra, plavo –
more). U neutralne boje spadaju smeđa, kafena i slično.

Komplementarne boje su dve boje od koje jedne nema ni malo u drugoj boji. One se nalaze na
suprotnim stranama Ostvaldovog kruga boja. To su: narančasta i plava (zato što narančasta nastaje
mešanjem crvene i žute, tj. u sebi nema nimalo plave boje), ljubičasta i žuta, crvena i zelena.

Dugine boje obuhvataju spektar šest boja (primarne i sekundarne) koje se mogu videti propuštanjem
zraka svetlosti kroz trostranu kristalnu prizmu.[10]

Nauka koja se bavi proučavanjem boja zove se optika.

U drugim delatnostima sistemi boja se se određuju na temelju praktičnih i tehnoloških razloga. Kod
aditivnog mešanja boja koje se koristi u televiziji i računarstvu najveći raspon prikaza boja dobija se kada
su primarne boje crvena, zelena i plava. Kod suptraktivnog mešanja boja koje se koristi u fotografiji i
štamparstvu primarne su boje cijan, magenta i žuta, pri čemu se u štamparstvu radi postizanja većeg
kontrasta dodaje još i pigment crne boje.

2. SIMBOLIČNO ZNAČENJE BOJA

Boje su uvek imale i veliku simboličku vrednost. Na primer zlatna boja (posebno u hrišćanskom
slikarstvu) predstavlja isijavanje duha i svetosti, dok je ljubičasta (purpurna ili porfirna) vladarska boja.
Rimski carevi koji su nasledili titulu dobijali dodatak Porfirogent (rođen u porfiru) zbog retkog ljubičastog
kamena – porfira koji su carevi dovozili iz dalekog Egipta.

Simbolička vrednost boje menja se zavisno od okruženja.[11] Crveno je, na primer, boja ljubavi, ali u
političkom životu ona označava komunizam. Zelena je boja nade, ali ujedno i islama, i pokreta za zaštitu
prirode – zelenih. U evropskom kulturnom krugu crno je boja žalosti i pokore, međutim na dalekom
istoku, npr. u Indiji, to je bela boja. Ostale boje su isto tako simbolične: žuta je boja židovstva, ali i
Vatikana; crna je boja fašizma i terora uopšte; ružičasta označava optimizam, ljubičasta ljubomoru, itd.

U novom veku boje su najvažniji činioci državnih zastava. Bojom su označeni i sportski klubovi. Boja je
često odrednica nekog grada (u Londonu crveni autobusi i trgovi...). Boje su i sastavni delovi zaštitnih
znakova pojedinih proizvoda (crvena podloga za bela slova – Koka-kola, ljubičasta Milka, itd.).
Crvena - ljubav, strast, radost, tamno crvena - vrag, revolucionarna boja svih zastava.

Plava - aristokracija, istina, vernost, plemenitost.

Zelena - mir (maslinova grana, lovorov vijenac), nada, besmrtnost (evergrin).

Žuta - um, pamet, svetlo, razum.

LJubičasta - čarobnjaštvo, pokora, strpljenje, umetnost.

Narančasta - plodnost, sjaj, bogatstvo.

Ružičasta - slatkoća, sramežljivost, nježnost, devojaštvo.

Grimizna - čast, kraljevstvo, kardinalska boja, dostojanstvo, bogatstvo, uzvišenost.

Bela - čistoća, mir.

Crna - tuga, bolest, smrt, nesreća, teror.

Psihološko delovanje boja

Svaka boja ima određeno psihološko delovanje, to jest izaziva razne osećaje. Ovo su primeri nekih boja i
njihovih delovanja:

Crvena - snažno, razdražujuće delovanje, popravlja raspoloženje, ubrzava puls, disanje i mišićnu
napetost.

Žuta - deluje podsticajno, izaziva radost i veselje, i predstavlja nadu. Velike je vidljivosti i upotrebljava se
u prometu.

Narančasta - deluje svečano, veselo, izaziva osećaj zdravlja, životne radosti.

Zelena - odmara, deluje blago, stvara unutrašnji mir, odmara vid.

Plava - deluje smirujuće, suprotno od crvene, pasivno, hladno, potiče koncentraciju i umiruje.

LJubičasta - deluje mistično, tajanstveno, očaravajuće i prigušuje strasti.

Bela - umara.

Prostorno delovanje boja

U ljudskom oku tople boje se čine bližima, a hladne daljima, iako se nalaze na istoj udaljenosti odoka.
Prostorne vrednosti su ponajbolje iskoristili slikari u umetnosti ( koloristička perspektiva), a posebno
fovisti.