1.

Појам и значај наследног права

- у објективном смислу – скуп норми које уређују имовинскоправне последице смрти физичког лица
- задатак: да регулише грађанскоправно ступање (сукцесију) у права и обавезе покојника
-појмови: - отварање наслеђа (тренутак смрти оставиоца) ; заоставштина (целоукупна имовина оставиоца у
тренутку смрти), наследници (они на које прелази заоставштина или њен аликвотни део, они су увек универзални
сукцесори), сингуларни сукцесор (легатар – на њега прелазе само конткретно одређене обавезе или права)
- наследно право регулише само последице смрти физичких лица (за правна лица постоји компанијско право) и
то имовинскоправне последице, а не јавноправне односе
- наследно право не уређује дужност сахрањивања, место и начин сахрањивања, али уређује да наследници
сносе трошкове сахране
- значај наследног права: успостављање правичног поретка сукцесије (нпр. да повериоци знају од кога да наплате
дугове), очување приватне својине и имовине, заштита породице (нужни део)

2. Субјективно наследно право и наследна нада

- једно схватање субјективног наследног права: овлашћење наследника да стекне заоставштину (ово схватање
има смисла у Аустрији где не постоји систем ipso iure наслеђивања)
-у Србији заоставштина прелази по сили закона на наследнике у тренутку оставиочеве смрти (ipso iure
наслеђивање), те је овде наследно право у субјективном смислу схваћено као правни положај особе која је
постала наследник
- то треба разликовати од права на давање наследне изјаве (претпоставља се прихватање наслеђа, ако да
негативну наследну изјаву – као да никада није ни био наследник)
- наследна нада: лице може стећи положај наследника тек у тренутку оставиочеве смрти; пре тога могу да постоје
изгледи да ће постати наследник – наследна нада, али тиме не може да се располаже – не ужива правну заштиту
и сваки уговор којим неко отуђује наслеђе којем се нада је ништав

3. Начела наследног права

1) ipso iure наслеђивање
-заоставштина прелази по сили закона на наследнике у тренутку смрти
-ко се одрекне наслеђа као да никада није ни био наследник – има ретроактивно дејство
2) приватноправни карактер наслеђивања
-последица наслеђивања је промена сопственика оставиочевих добара, не и промена режима у којем се
та добра држе
-шта је било приватна својина остаће приватна својина (то се обезбеђује могућношћу склапања тестамента и
широким кругом законских наследника)
3) универзалност наслеђивања
-један систем наследноправних норми који уређује последице смрти сваког оставиоца и по коме се
наслеђују сва права из заоставштине
4) начело равноправности
-правни поредак не садржи правила којима би се формално фаворизовала одређена лица због њихове расе,
пола, националне припадност и сл.
-забрањено је да се међу легатарима и наследницима праве разлике с обзиром на ирелевантна својства
-оставилац не сме путем тестамента дискриминисати потенцијалне наследнике или легатаре, нити
може од њих захтевати понашање које води ка дискриминацији трећих лица (такав тестамент је апсолутно
ништав)
5) начело ограничености основа позивања на наследство
-постоји три основа позивања на наслеђе: закон, тестамент и уговор о наслеђивању
-уговор о наслеђивању је забрањен
6) слобода тестирања
-завешталац је овлашћен да по својој вољи располаже својом имовином за случај смрти
-постоје општа ограничења, дакле, завешталац је слободан, у границама принудних прописа, јавног поретка
и добрих обичаја, да уреди наследноправне последице своје смрти (и још једно ограничење – нужни део)
-три облика:
 1) слобода састављања тестамента (бира да ли ће да саставља тестамент или законско наслеђивање)
2) слобода наследноправног обликовања (по својој вољи уређује наследноправне последице своје смрти –
именује наследнике, оставља легате, поставља услове, рокове...)
3) слобода опозивања тестамента (може једнострано по свом нахођењу да опозове тестамент)
7) породично наслеђивање
-првенство у наслеђивању имају оставиочеви сродници и супружник
-предност имају потомци

6. Универзална и сингуларна сукцесија

-сингуларна сукцесија-
-легатари (испорукопримци) су сингуларни сукцесори
-стиче једанили више појединачних предмета из заоставштине
-не стичу имовинско право тренутком смрти, већ право потраживања (облигационо право)
-универзална сукцесија-
-прелазак заоставштине као целине на оставиочеве наследнике
-сва права и обавезе се као целина преносе на једног или више наследника
-јединство објекта сукцесије – наследник је онај оставиочев правни следбеник који стиче целокупну
заоставштину или аликвотни део заоставштине (део изражен разломком или процентом)
-унитемпоралитет – наследници сва права и обавезе из заоставштине стичу у једном моменту – тренутку смрти
оставиоца
-унимодалитет – јединство начина стицања (модус аквиренди) свих права и обавеза из заоставштине – по сили
закона, у тренутку смрти
-унилинеаритет – јединство субјеката који стичу заоставштину – наследничка заједница – сви наследници су
имаоци свих права и обавеза – заоставштина није подељена по објектима већ по идеалним уделима; правне
последице – могуће само једно наслеђивање, именовање легатара у тестаменту не производи стварноправна
дејства (неспојиво са виндикационим легатом)
-уникаузалитет – наслеђивање је јединствен правни основ – наследник има исти правни положај у погледу свог
целокупног удела
-одговорност за дугове – одговарају само универзални сукцесори до висине своје наслеђене имовине, ако их је
више – сразмерно велићини својих наследних делова, ако тестаментом није предвиђено другачије, повериоци
имају предност у односу на легатаре, те они не одговарају за дугове
-новопронађена имовина – расподељује се универзалним сукцесорима сразмерно величини наследних делова
-обавезност универзалне сукцесије – мора постојати бар један наследник, ако не остане ниједан тестаментарни
или законски наследник, својство универзалног сукцесора стиче држава

7. Извори наследног права

Закон о наслеђивању
-ступио на снагу 5.5.1996.
-шест глава: опште одредбе, наслеђивање на основу закона, наслеђивање на основу завештања, уговори у
наследном праву, прелазак заоставштине на наследнике и прелазне и завршне одредбе
-наслеђе се расправља према оном закону који је важио у тренутку оставиочеве смрти (два изузетка:
1)пуноважност тесамента се цени према закону који је био на снази у тренутку сачињавања тестаментаи 2)
пуноважност уговора у наследном праву се цени према зак који је био на снази када су уговори закључени)
Закон о ванпарничном поступку
-последице смрти се утврђују у оставинском поступку, који је посебан ванпарнични поступак
-правила о оставинском поступку су у општим одредбама ЗВП-а и у глави ''расправљање заоставштине''
Закон о облигационим односима
-ЗОО се примењује као општи део грађанског законика (који немамо) – одредбе које се односе на уговоре сходно
се примењују и на остале правне послове
-подразумева се одређена еластичност у примени
-ЗОО садржи одредбе о могућности наслеђивања права и обавеза из облигационих односа
Јавнобележничко законодавство
-од 1.9.2015.
-нотари сачињавају јавне исправе о правним пословима, потврђују приватне исправе о правним пословима и
врше послове овере, а могу и да спроводе ванпарничне поступке као повереници суда
Остали извори наследног права
-ЗОСПО, ПЗ, ЗПП, ЗУС, ЗАСП, Зак. о привредним друштвима,...

8. Закон о облигационим односима као извор наследног права

-ЗОО се примењује као општи део грађанског законика (који немамо) – одредбе које се односе на уговоре сходно
се примењују и на остале правне послове
-подразумева се одређена еластичност у примени
-ЗОО садржи одредбе о могућности наслеђивања права и обавеза из облигационих односа

9. Устав РС као извор наследног права

-чл.59: „Јемчи се право наслеђивања, у складу са законом. Право наслеђивања не може бити искључено или
ограничено због неиспуњавања јавних обавеза.“
-институционална гарантија наслеђивања-
-обезбеђује уставноправну заштиту наслеђивања као правног института
-пре свега забрањује законодавцу да укине насеђивање
-за правилну примену потребно одредити уставноправни појам наслеђивања – јемчи се приватноправно
наслеђивање
-наслеђивање је преуставни појам – оистијало пре устава – законодавац је овлашћен да уреди и ограничи
наслеђивање, али приликом тога мора поштовати суштинску садржину наслеђивања, као затеченог института
(неотуђиво језгро наслеђивања: слобода тестирања, зак. наслеђивање најближих чланова породице и право на
нужни део)
-индивидуална гарантија наслеђивања-
-значи да су уставом зајемчена конкретна права која настају поводом наслеђивања – слобода тестирања и
право наследника да мирно уживају своје наследство и да не могу бити лишени наследства (право на заштиту
од противправног напада државе на њихов наследноправни положај)
-индивидуална компонента може се ограничити, али искључиво законом, а приликом тог ограничавања,
законодавац је дужан да поштује принцип пропорционалности

10. Смрт оставиоца као претпоставка за наслеђивање

-класично схватање смрти јесте када престану спонтани крвоток и дисање, данас – мождана смрт
-чињеница смрти уписује се у МК умрлих, а за тај упис је надлежан матичар на чијој је територији лице умрло, а
уколико није познато место смрти, онда тамо где је нађен леш
-матичар уписује смрт на основу пријаве за упис, уз коју се прилаже потврда о смрти (коју издаје лекар)
-свако лице које има непосредан правни интерес може покренути поступак за доказивање смрти
-претпостављена смрт – проглашење несталог лица умрлим
-жив човек се не може наследити, смрт оставиоца се означава термином отварање наследства
-значај смрти: 1) у моменту смрти заоставштина прелази на наследнике; 2) заоставштину чине само она
наслеђивању подобна добра; 3)својство наследника може имати само оно лице које је постојало у тренутку
смрти; 4)од момента смрти почињу да теку многи рокови
-моменат смрти је онај тренутак који је уписан у МКУ – тај тренутак се сматра отварањем наследства
-ако је тренутак смрти уписан на основу правоснажног решења о утврђивању смрти, ондносно о проглашењу
несталог лица за умрло, као дан отварања наследства се узима онај који је у решењу ванпарничног суда означен
као дан смрти

11. Основ позивања на наслеђе

-је скуп правних чињеница које у сваком коонкретном случају одређују која лица ће постати оставиочеви
наследници и колико ће износити њихове наследне квоте
-наслеђивање може бити вољно (оставилац одређује наследнике и висину њиховог дела) или законско
(законодаваац одређује наследнике и висину наследних квота)
-до вољног наслеђивања може доћи на основу тестамента, а у страном законодавству може и на основу
заједничког тестамента или уговора о наслеђивању (апсолутно ништави у РС)
-наследник може наследити један део заоставштине као законски, а други као тестаментарни наследник (начело
паралелног односа основа за позивање на наслеђивање)

12. Појам и састав заоставштине

-заоставштина је имовина физичког лица (оставиоца) која у тренутку његове смрти прелази на наследнике
-чине је сва наслеђивању подобна права (актива) и обавезе (пасива) која су припадала оставиоцу у тренутку
његове смрти
-2 бита елемента: 1) наследивост и 2) припадање оставиоцу у моменту смрти
-наследивост субјективних грађанских права и обавеза-
-наследивост је подобност субјективног грађанског права да буде објекат наследноправне сукцесије
-најчешће се наследиви и ненаследиви поклапају са преносивим и непреносивим, мада постоје изузеци
-стварна права су наследива (код заложних права се мора водити рачуна о акцесорности), прелази и државина –
случај спиритуализоване државине (јер не мора да значи да је стекао ефективну фактичку власт)
-правва из облигационих односа (смрт повериоца или дужника не доводи до гашења облигације – потраживања и
дугови прелазе на наследнике; 3 одступања: 1)чисто личне облигације; 2)ако је споразумом странака предвиђено
да не прелази на наследнике и 3)ако законодавац изричито предвиди да су одређене тажбине и дугови
ненаследиви)
-права и обавезе из породичних односа (снажно везана за личност свог имаоца и одликује их ненаследивост)
-право на одрицање од наследства, наследноправна трансмисија – право на одрицање траје до окончања
првостепеног поступка за расправљање заоставштине, али ако наследник умре пре свршетка оставинске
расправе, а није дао наследну изјаву, право на одрицање од наслеђа прелази на његове наследнике(то је
наследнноправна трансмисија)

13. Издвајање из састава заоставштине

-заоставштину чине само наследива права која су припадала оставиоцу у тренутку смрти
-оно што је за живота отуђио не прелази на његове наследнике
-наслеђивање је деривативни начин стицања права
-у тренутку смрти одређена права из имовине оставиоца прелазе на трећа лица без обзира да ли се та трећа лица
појављују као наследници у конкретном случају – то није наслеђивање већ издвајање из састава заоставштине
-у два случаја се дешава:
1) у корист потомака који су живели у заједници са оставиоцем
2) издвајање предмета домаћинства мање вредности
3) у корист надживелог супружника по основу ликвидирања брачне тековине (заједничка имовина)
4) у корист ванбрачног партнера по основу ликвидирања заједничке имовине ванбр. другова (заједничка
имовина)
5) у корист члана породичне заједнице по основу ликвидирања зај. имовине (заједничка имовина)
6) у корист државе по основу наплате трошкова социјалне помоћи
7) по основу оставиочевих уговорних располагања код којих је пренос права одложен до момента његове смрти
-у корист потомака који су живели у заједници са оставиоцем-
-потомци могу захтевати да им се из заоставштине издвоји њихов допринос у повећању вредности оставиочеве
имовине
-овлашћена лица: потомци који су живели у заједници са оставиоцем
-издвојени део н е спада у заоставштину, тј нема наследноправни карактер
-објекат издвајања: допринос у повећању оставиочеве имовине (ако је нпр. унео ново добро у имовину,
допринео повећању вредности постојећих добара, исплатио оставиочеве дугове или спречио пропадање неких
ствари из оставиочеве имовине)
-издвајање предмета домаћинства-
-потомцима, супружнику или родитељима који су са њим живели у истом домаћинству припадају
предметидомаћинства мање вредности који служе за задовољавање свакодневних потреба
-овлашћена лица: потпмци, супружник и родитељи, под условом да су у тренутку његове смрти живели са њим
-објекат издвајања: предмети домаћинства намењени за подмиривање редовних потреба – покућство, намештај
и постељина, електрични уређаји и кућни љубимци
-остали случајеви-
-издвајање удела у заједничкој имовини (брачна тековина, заједничка имовина ванбрачних другова или
породичне заједнице)
-у корист државе (када је остварио сталну новчану помоћ по прописима о социјалној заштити грађана, орган
управе има право да захтева повраћај исплаћених износа)
-уговорна располагања код којих се пренос права одлаже до момента смрти (то је уговор о доживотном
издржавању нпр.)

16. Постојање наследника као претпоставка за наслеђивање

-наследник је онај на кога у тренутку оставиочеве смрти прелази заоставштина, односно аликвотни део
заоставштине
-за стицање својства наследника је нужно постојање правног субјективитета (тј. мора имати правну способност)
-наследник може бити само онај ко је правно квалификован за примање заоставштине:
1)да постоји у тренутку оставиочеве смрти:
-уколико је жив у тренутку смрти оставиоца;
-не може наслеђивати ако је умро пре или истовремено са оставиоцем, нити ако је рођен после оставиочеве
смрти;
-коморијенти – оборива претпоставка да су умрли истовремено;
-насцитурус – може наследити и дете већ зачето у тренутку оставиочеве смрти ако се роди живо; проблем
nondum conceptus-а – дете које није зачето за живота оставиоца а постоје реални изгледи да ће бити зачето након
оставиочеве смрти (замрзнут концепцијски материјал оца);
-нестала лица као наследници – могу бити наследници, битно је да је надживело оставиоца, практичан проблем
-непознати наследници – ирелевантно је што је боравиште непознато, објављује се, имају 3 године да се јаве
-правно лице као наследник – могу наслеђивати, само путем тестамента, по закону једино када заоставштина
припадне држави (као последњем законском наследнику); нема посебних правила па се примењују аналогијом
применом правила која се односе на физичка лица; изузеци – задужбина (не постоји у тренутку смрти а
наслеђује), за време живота оставиоца покренут поступак формирања правног лица, оно може бити његов
наследник
2)да није неспособан за наслеђивање
-неспособност за наслеђивање је установа којом правни поредак одређеним лицима забрањује да наслеђују
било ког оставиоца – апсолутна неспособност
-положај странаца – под условом реципроцитета имају исти положај као и држављани, апатридима се признаје
право на наслеђивање
-моменат за оцену држављанства наследника – тренутак оставиочеве смрти
3)да није недостојан за наслеђивање
-недостојно је за наслеђивање оно лице којем правни поредак забрањује да наследи одређеног оставиоца
(релативна неспособност)
-ово је грађанскоправна казна за недозвољено понашање према оставиоцу
-разлози:
1)са умишљајем усмрти оставиоца (или покуша, или је посредни или непосредни или је саучесник или га наводи
на самоубиство);
2)принудом или претњом натера оставиоца да сачини или опозове тестамент (недозвољено утиче или
спречава оставиоца да сачини тестамент, унесе неку одредбу у тестамент, да опозове тестамент или поједине
одредбе);
3) ко фалсификује тестамент (прављење лажног или преиначење правог, уптреба лажног или преиначеног
тестамента, набављање фалсификованог тестаммента, злоупотреба оставиочевог бланко потписа...);
4)ко уништи или сакрије тестамент (умишљај + намера да се спречи остварење оставиочеве последње воље);
5)ко се теже огреши о обавезу законског издржавања (без оправданог разлога, битно је да је теже);
6)ко ускрати оставиоцу нужну помоћ (ако се оставилац налази у непосредној опасности за живот, а наследник му
није пружио помоћ иако је то могао учинити без опасности за себе или другог)
-правна дејства: наступа по сили закона, недостојан не може наследити тог оставиоца ни на основу закона ни
завештања, нити може стећи какву корист из завештања
-опроштај недостојности – изјава воље оставиоца којом се отклањају правна дејства недостојности
-недостојност не смета потомцима недостојног, они наслеђују као да је овај умро пре оставиоца4
4)да није се одрекао наследства

23. Појам и значај законског наслеђивања; круг законских наследника

-законско наслеђивање је наслеђивање до којег долази у одсуствуделотворног и потпуног оставиочевног
тестаментарног располагања
-примењује се када: 1) тестамент не именује наследника, 2) када је ништав, 3) када је опозван, 4) када
тестаментарни наследник не може да наследи или да негативну наследну изјаву
-ако се тестаментом располаже делом заоставштине, остатак, који није обухваћен тестаментом, расподелиће се
према правилима законског наслеђивања – мешовито наслеђивање
-круг законских наследника-
-српско право прихвата породично законско наслеђивање (наследници су: потпмци, супружник, родитељи, браћа
и сестре, сви потомци браће и сестара, дедови и бабе, стричеви, ујаци и тетке, браћа и сестре од стричева, ујака и
тетки и сви њихови потомци, прадедови и прабабе и сви остали преци

-својство законских наследника имају и адоптивни сродници (усвојеник и његови потомци као и усвојилац)
-ако нема ниједног наследника (законског или тестаментарног), заоставштина припада РС и постаје државна
имовина
-редовна правила наслеђивања су за крвне сроднике и супружника, а посебна правила за адоптивне сроднике и
државу

24. Општа правила паренталног система

-парентеле су наследни редови;
-родоначелник прве парентеле је оставилац, те њу чине сви његови потомци
-родоначелници друге парентеле су родитељи оставиоци и њихови потомци
-трећа парентела су бабе и деде и њихови потомци
-четврта су прадеде и прабабе итд.
-однос наследника из различитих парентела – принцип хијерархије – припадници даљег наследног реда се не
позивају на наслеђе док постоје припадници ближег наследног реда
-модалитети паренталног система-
-парентално-градуелни: однос између припадника исте парентеле уређује се према степену сродства (они који су
у истој парентели ближег степена сродства искључују оне даљег)
-парентално-линеарни: парентеле се деле на линије, при чему се однос између припадника исте линије уређује
према праву представљања
-наслеђивање по линијама – линија је скуп законских наследника који чине најближи оставиочев сродник у
наследном реду и сви његови потомци (нпр у другом наследном реду постоје очева и мајчина линија);
заоставштина се дели на једнаке делове између линија (нпр у другом наследном реду свака линија добија по ½)

25. Право представљања

-принцип репрезентовања-
-носилац линије искључује из наслеђа своје потпмке
-принцип наступања-
-када један сродник не може да наследи осавиоца на његово место долазе његови потомци који заједно
наслеђују део тог који не може да наследи
-разликују се 2 лица – репрезентовано лице (сродник који је требало да наследи) и репрезентанти (потомци)
-услови за примену-
1) својство репрезентованог лица могу имати само сродници из прве, друге и треће парентеле (до баба и деда,
прадеде, прададе и остали не могу да буду репрезентовани – овде могу да се позову нпр оставиочеви пасторци)
2) до примене права представљања долази само ако репрезентовани не може да наследи оставиоца (није жив,
недостојан је или искључен из права на нужни део, лишен права на нужни део или је дао негативну наследну
изјаву)
3) својство репрезентаната имају потомци репрезентованог лица (они не морају бити наследници
репрезентованог лица

26. Први наследни ред

-заоставштина се дели на једнаке делове између оставиочеве деце и супружника (супружник је „кћер оставиоца“)
-примена права представљања: када дете не може или неће да наследи, долази до права представљања –
дететова деца конкуришу на наслеђе (унучад) – неограничена примена
-када супружник не може или неће да наследи – не примењује се право представљања (дели се на децу само)

27. Други наследни ред

-када иза оставиоца није остао ниједан потомак који би могао или хтео да наследи; у овај ред улазе оставиочеви
родитељи, њихови потомци и супружник (који добија ½ )
-родитељи остатак (1/2) деле на једнаке делове, сем ако оставилац нема супружника (онда добијају цело
наследство)
-примена права представљања – ако не може или неће да наследи, право представљања се неограничено
примењује
-утицај квалитета сродства на примену права представљања – побочни сродници се деле на пунородне (рођени
брат/сестра) и полуродне (брат/сестра по оцу/мајци); пунородни сродници могу бити репрезентанти оба
родитеља, а полуридни само као репрезентанти оставиочеве мајке, то јест оца
-прираштај у наслеђивању – скуп правила којима се уређује расподела заоставштине када није могућа примена
права представљања, јер у једној линији нема наследника који би могли и хтели да наследе
Три ситуације:
1) када један родитељ не може/неће да наследи, а искључена примена права представљања – његов део
прираста другом родитељу
2) када оба родитеља нису наследници, а само један од њих има потомке који могу да наследе – ти потомци
наслеђују од оба родитеља (нпр оставилац има рођеног брата и две сестре по мајци, а родитељи и брат не могу
да му наслеђују – те две сестре по мајци добијају по пола наследства)
3) када у другом наследном реду не постоји ниједан сродник који може и хоће да наследи – све припада
супружнику

28. Трећи наследни ред

-наслеђују када иза оставиоца није остао нијеадн припадник другог или првог наследног реда
-у трећем наследном реду се наследници групишу у лозе – очеву и мајчину лозу – свака лоза добија по ½
заоставштине, носиоци лоза су бабе и деде (сваки по ¼)
-право представљања – неограничено се примењује, али се води рачуна о квалитету сродства – пунородни
сродници су они који потичу од оба родоначелника лозе (рођени стриц, ујак, тетка и њихови потомци) а
полуродни само од једног родоначелника лозе (нпр полустриц по оцу оставиочевог оца)
-прираштај - када неки од родоначелника није постао наследник а нису се стекли услови за примену права
представљања – 1) његов део прираста делу другог родоначелника лозе; 2) оба родоначелника не могу да
наследе а само један има потомке - прирашта репрезентантима оног који их има и 3)кад у једној лози нема
сродника који могу/хоће да наследе, деда и баба друге лозе добијају по ½

29. Четврти и остали наследни редови

-наслеђују ако нема никог из прва три
-овде се деле у 4 лозе (свака се дели на 2 гране – дедину и бабину), а носиоци грана су родитељи оставиочевих
баба и деда – свако добија по 1/8
-прираштај – није могућа примена права представљања, тако да се примењује прираштај у 3 ситуације: 1) из исте
гране један не може – добија други из исте гране; 2) из једне гране нема предака који могу да наследе –
наслеђују из исте лозе друга грана, тј све што припада тој лози и 3)ако у једној лози нема предака, наслеђују
преци из друге лозе
-остали наследни редови – неограничен број редова, на пети и даље редове се примењују правила четвртог реда
-наслеђивање у случају вишеструких веза са оставиоцем – ако неко има више основа позивања на законско
наслеђивање, тј вишеструко крвно средство – ЗОН не поставља правила, а у упоредном праву води до
вишеструког наслеђивања

30. Наследноправне последице потпуног усвојења

-потпуно усвојење производи иста наследноправна дејства као и крвно сродство
-престају међусобна наследна права усвојеника и његових потомака са усвојениковим биолошким сродницима
(усвојено дете и његови потомци не наслеђује своје родитеље и њихове сроднике)
-ако дете усвоји маћеха/очух – делимичан престанак наследноправних веза – усвојеник задржава везу са
родитељем чији га је супружник усвојио, а прекида се веза са другим родитељем (и његовим сродницима)

31. Наследноправни положај усвојеника из непотпуног усвојења

-непотпуно усвојење делује inter partes, јер се њиме заснива однос између усвојиоца и усвојеника и његових
потомака
-усвојеник и његови потомци наслеђују усвојиоца, не и усвојиочеве сроднике (А усвоји лице Б. Лице А има оца В;
отац умре, лице А не прими наслеђе – не наслеђује лице Б; ако умре лице А, наслеђује га Б)
-постоји могућност да се наследна права усвојеника према усвојиоцу ограниче или усвоје, само ако је усвојилац
имао рођену децу
-усвојеник из непотпуног усвојења може да наслеђује своје крвне сроднике
-губитак законског наследног права адоптивних сродника-
-и потпуно и непотпуно усвојење могу престати поништајем, а непотпуно може и раскидом
-ако је престало за живота усвојиоца и усвојеника, не могу да се наслеђују међусобно
-могуће је да усвојилац за живота поднесе захтев за престанак, па да умре пре окончања поступка – ако је захтев
био основан, усвојеник и потомци га неће наслеђивати
-претпоставке за губитак законског наследног права усвојеника:
1)само код непотпуног усвојења
2)да је поднет захтев од стране усвојиоца
3)да је захтев за престанак усвојења основан

32. Наследноправни положај усвојиоца из непотпуног усвојења

- усвојилац може добити доживотно плодоуживање на делу усвојеникове заоставштине, под 3 услова:
да нема нужних средстава за живот,
да усвојеник нема наследнике из првог наследног реда и
да приликом заснивања усвојења нису била искључена усвојеникова наследна права

33. Смањење наследног дела супружника у првом наследном реду

-наследни део супружника може се смањити онда када конкурише на наслеђе са оставиочевим дететом којем
није други родитељ (тј са ванбрачним дететом оставиоца или дететом из претходног брака или усвојеним
дететом коме надживели супружник није родитељ или усвојилац)
-услови:
1) да постоји оставиочево дете коме надживели оставиочев супружник није други родитељ
2) да је имовина супружника већа од онога што би наследио при подели заоставштине на једнаке делове са
децом (заоставштина 1000е, 3 детета, дакле супружник добија 250е, битно је да му је имовина већа од тога како
би му део био смањен)
3) да суд оцени да је смањење оправдано (имовинско стање и способност за привређивање деце и супружника,
вредност заоставштине, дужина брака...)
-начин смањења: смањује се тако да буде до два пута мањи од наследног дела сваког детета (ако има 3 детета,
супружнику може да се смањује до 1/8); постоји коефицијент смањења који мора да буде између 1 и 2, па се
рачуна по формули

34. Повећање наследног дела супружника у другом наследном реду

-само у другом наследном реду, када нема нужних средстава за живот
-мало повећање –
-када суд одлучи да се у корист супружника коституише плодоуживање на делу или целини заоставштине (у том
случају добија ½ целе заоставштине и плодоуживање на остатку или делу остатка);
-траје до смрти супружника, сем ако:
1) са санаследником закључи уговор о преиначењу доживотног плодоуживања у доживотну ренту 2) када суд на
захтев санаследника укине доживотно плодоуживање због промењених околности)
-услови: само ако услед смрти оставиоца остане без нужних средстава за живот, мора саставити захтев за
повећање законског наследног дела (рок од годину дана, захтев није наследив), до повећања долази на основу
дискреционе одлуке суда
-велико повећање-
-када супружник наследи целу заоставштину
-услови:
1) супружник мора поставити захтев да му се додели целокупна заоставштина
2) заоставштина мора бити тако мале вредности да би њена подела довела супружника у оскудицу

35. Смањење наследног дела супружника у другом наследном реду

-може бити смањен до ¼ , када оставиочева наслеђена добра ине више од половине његове посебне имовине, и
ако заједница између супружника и оставиоца није трајала дуже време
-услови:
1) да преко половине оставиочеве имовине чине наслеђена добра
2) да брачна заједница није трајала дуже време
3) да супружников санаследник стави захтев за смањење у року од 1 год од оставиочеве смрти
4) захтев може поднети само онај санаследник који припада лози из које потичу оставиочева наслеђена добра
-последице: додељује се санаследнику који је захтевао смањење
-супружниково право избора: да уместо наслеђивања у својину изабере плодоуживање на ½ заоставштине, које
може преиначити у доживотну ренту (ово право је ненаследиво)

36. Губитак законског наследног права супружника

-губитак може постојати када се супружнику који може и хоће да наследи ускраћује својство законског
наследника упркос томе што је у моменту оставиочеве смрти постојаобрак
-три случаја:
1) оставилац покренуо поступак за развод бракка, а након смрти се утврди да је захтев основан (наследници могу
наставити започети поступак)
2) ако се након смрти утврди да је брак био ништав из разлога за које је супружник био свестан у тренутку
закључења брака (ирелевантно ко је покренуо поступак за поништење, битна је несавесност супружника)
3) ако је заједница живота трајно престала кривицом супружника или споразумом

37. Повећање наследног дела оставиочевих родитеља

-мало повећање-
-када се у корист родитеља установи доживотно плодоуживање на делу заоставштине
-велико повећање-
-када суд одлучи да родитељ наследи целокупну заоставптину
-услови исти као за повећање наследног дела супружника (немање средстава за живот, постављање захтева,
оцена суда)
-оптерећена лица:
1) према супружнику – родитељи који живе у (ван)брачној заједници, не могу један према другоме, оба
родитеља морају бити без нужних средстава за живот
2) када један не може да наследи – други може од његових репрезентаната или од супружника
3) када нема заједнице живота између родитеља – један према другом (може само онај који није скривио
престанак заједнице живота)

38. Држава као законски наследник

-заоставштина без наследника постаје државна имовина
-држава одговара за оставиочеве дугове и у обавези је да испуни оставиочеве легате
-држава може имати и положај претходног или потоњег наследника ако је завешталац именовао тестаментарног
наследника под условом, односно роком
1) држава је принудни законски наследник – не може се одрећи наследства (нити може бити искључена из
наследства негативним тестаментом)
2) држава не може бити недостојна за наслеђивање
3) не може постати ималац наследивих права која су резервисана искључиво за физичка лица
4) дужност државе да испуни оставиочеве налоге није посредно правно санкционисана

39. Појам и правна природа тестамента

-тестамент је једностран, формалан, строго личан и опозив правни посао којим оставилац уређује правну судбину
своје имовине за случај смрти
-постоји када:
1) именовање наследника (целу или аликвотни део имовине остави неком лицу);
2) легат (када једну ии више тачно одрђених ствари и права остави једном лицу);
3) негативни тестамент (када некога искључи из наслеђа);
4) када опрости недостојност
5) када опозове раније састављен тестамент
-правна природа:
1) једнострани правни посао (настаје на основу изјаве воље само једног лица)
2) формални правни посао (форма тестамента је конститутивни елемент)
3) једнострано опозив правни посао (завешталац га до смрти може опозвати)
4) доброчин правни посао (корисник тестаментарног располагања оставиоцу не дугује ништа)
5) каузални правни посао (јер је видно изражена кауза – сврха)
6) правни посао mortis causa
7) неадресован правни посао (не мора бити саопштен икоме да би производио правна дејства)
-строго лични правни посао-
-формални униперсоналитет – приликом састављања тестамента је искључена могућност заступања
-материјални униперсоналитет – забрана одредаба у тестаменту којима завешталац препушта трећем лицу
доношење одлуке о важности или садржини тестаментарног располагања (овакав тестамент је ништав)

40. Активна тестаментарна способност

-е способност завештаоца да сачини пуноважан тестамент или да га пуноважно опозива
-тестамент може сачинити свако лице способно за расуђивање које је старије од 15 година
-способност за расуђивање – да је у стању да схвати значај својих поступака и њихових последица и да поступа
према таквом схватању
-моменат за оцену способности – прематренутку сачињавања тестамента – битно је да је у моменту састављања
имао 15 година и био способан за расуђивање

41. Судско стављање тестамента ван снаге када тестатор изгуби способност за
расуђивање након сачињавања тестамента
-може се десити да састави пуноважан тестамент па после тога да изгуби способност за расуђивање – тестамент
остаје пуноважан и производиће правна дејства
-изузетак: заснива се на хипотетичкој вољи завештаоца – може се ставити ван снаге цео или део тестмента, под 4
услова:
1) да губитак способности настаје након састављања тестамента
2) да су се битно измениле прилике које су представљале одлучујућу побуду завештаоца да располаже за случај
смрти
3) да је губитак способности онемогућио завештаоца да сам опозове тестамент
4) заинтересована лица треба да подигну тужбу за стављање тестамента ван снаге (тужба има конститутивну
природу)
-поништење тестамента-
-апсолутно ништав ако је завешталац имао мање од 15 година у тренутку сачињавања или ако је био лишен
правне способности у том тренутку услед неспособности за расуђивање
-релативно ништав – ако је сачинило лице старије од 15 година али неспособно за расуђивање, али није било
потпуно лишено пословне способности (нпр. пијана пунолетна особа)

42. Animus testandi – завештаочева воља

-тестамент је изјава воље којом завешталац уређује правну судбину своје имовине за случај смрти
-та изјава воље мора бити слободна (ако није сачињен тестамент под утицајем мана воља) и озбиљна (када
постоји намера оставиоца да сачини тестамент - Animus testandi)
- Animus testandi – означава да је завешталац изјавио вољу са циљем да постигне одређена наследноправна
дејства; одсуство ове намере има за последицу апсолутну ништавост тестамента
1) састављен у шали
2) ментална резервација – када завешталац свесно сачини тестамент који је у супротности са његовом стварном
вољом
3) недовршена тестаментарна располагања – када завешталац саопшти неке своје идеје и жеље у погледу
располагања за случај смрти, али само саопштавање тих идеја не представља тестамент

43. Форма тестамента

-је унапред предвиђен спољни (видљиви) облик кроз који завешталац треба да изјави своју вољу да би настао
пуноважни тестамент
-примарни циљ – заштитна функција, гаранција истинитости последње завештаочаве воље
-врсте:
1) олографски
2) алографски
3) јавнобележнички
4) судски
5) конзуларни
6) бродски
7) војни
8) међународни
9) усмени
-може бити јавни или приватни (код приватних се не тражи присуство носиоца јавних овлашћења, то су
олографски, алографски и усмени)
-може бити редовни, ванредни и изузетни (редовни – могућност састављања није условљена неким посебним
околностима и рок трајања није ограничен; ванредни – бродски и војни, могу се сачинити само у посебним
животним околностима; изузетни – усмени, само када се завешталац нађе у изузетним приликама због којих не
може располагати у другој форми и временски ограничен је)

44. Олографски тестамент

-редован, приватни тестамент, за чије састављање је неопходно да завепталац својеручно напише цео текст
тестамента и да се на крају текста потпише
-два битна елемента за пуноважност: својеручна писмена редакција воље и својеручан потпис на крају текста
-не мора се назначити датум састављања тестамента, али се препоручује
-мора написати све својеручно на начин који обезбеђује утврђивање аутентичности његовог рукописа (не може га
искуцати на машини или издиктирати неком другом)
-ирелевантно је шта је коришћено као подлога, чиме је писан текст, на ком језику и којим писмом
-потписивање: својеручно, не инсистира се на пуном имену и презимену – може надимком, псеудонимом, само
именом, само презименом, иницијалима...; на крају текста испод или десно од последње речи у тексту

45. Алографски тестамент

-редовни, приватни тестамент, саставља се тако што завешталац пред два истовремено присутна сведока
својеручно потписује унапред састављено писмено, изјављује да га је прочитао и признаје га за своју последњу
вољу
-три елемента форме:
1) писмена редакција последње воље (може сам на било који начин саставити, а може препустити и другим лицу
да то за њега учини),
2) потврђивање исправе (потписује, признаје га за свој тестамент, изјављује да га је прочитао, да све то уради
истовремено у присуству два сведока, да се испод потпишу сведоци)
3) присуство тестаментарних сведока
-својство завештаоца може имати само ице које је способно да прочита и потпише тестамент
-свихстви сведока: писмен, способан да потпише, зна језик на коме завешталац признаје исправу за свој
тестамент (али не морају бити упознати са садржином тестамента нити језик на коме је написан)

46. Јавнобележнички тестамент

-редовни, јавни тестамент који по казивању завештаоца сачињава јавни бележник у облику јавнобележничког
записа
-има три стадијума: припремање, посмена редакција, потврђивање тестамента
-надлежност: сваки јавни бележник на територији РС, у својој канцеларији саставља (изузетно може ван, ако
завешталац не може да дође)
-припремни стадијум: утврђивање идентитета (увидом у службену исправу или саслушањем два сведока),
испитивање да ли има активну тестаментарну способност, и да ли је његова воља слободна и озбиљна (може
одбити да састави тестамент)
-писмена редакција оставиочеве последње воље: тестамент саставља нотар по казивању завештаоца, не може се
сачинити тако што ће завешталац доћи са већ припремљеним тестаментом; циљ је консултантска функција
-потврђивање тестамента: 1)упознавање завештаоца са садржином, 2)одобравање тестамента тако што
завешталац даје изричиту изјаву којом га признаје за своју последњу вољу и 3) потписивање тестамента (прво
завешталац, па јавни бележник и печат)
-ако је завешталац:
1) нем – мора бити прочитан у присуству једног тестаментарног сведока, а овај клима главом уместо потврдне
изјаве
2) глув – он лично чита тестамент, у присуству нотара и једног тестаментарног сведока
3) не може да чита или пише – тестамент му мора бити прочитан у присуству два т. сведока и нотара
4) не зна службени језик – мора му бити прочитан текст преко судског преводиоца у присуству нотара и два т.
сведока
5) слеп и глув – мора му бити прочитан преко тумача, у присуству нотара и два т. сведока
6) није у стању да пише – ставља на тестамент рукознак у присуству два т. сведока, отисак кажипрста десне руке
-остала правила: сви листови се повезују јемствеником, а крајеви јемственика се на последњој страни повезују
печатним воском или налепницом
-својство оставиоца: свако лице које има активну завештајну способност
-посебно својство т. сведока: ако завешталац није у стању да говори, чује, види, чита или пише; они потврђују да
постоји потпуна идентичност између онога што пише и што је завешталац признао као своју последњу вољу;
морају бити 1)писмени, 2)знати језик у службеној употреби, 3)у стању да се споразумеју са завештаоцем

47. Судски тестамент

-редовни јавни тестамент, који саставља судија према казивању завештаоца
-примењују се правила о јавнобележничком тестаменту
-специфичности у односу на јавнобележнички: овлашћено лице и стадијум потврђивања
-надлежан је основни суд, спроводи судија појединац, у згради суда (изузетно, ван)
-потврђивање тестамента:
1) завештаоцу који је у стању да прочита и потпише исправу судија даје да прочита судски тестамент, када га
прочита, изјављује да је његова воља у свему верно унета и потписује
2) ако не може да прочита и потпише исправу (слеп, неписмен, слабовид...), морају учествовати и два т. сведока
-остала правила: када завешталац састави тестамент пред судом на чијем подручју нема пребивалиште – суд који
је саставио тестамент обавештава надлежни суд

48. Међународни тестамент

-редовни јавни тестамент који се саставља тако што завешталац пред овлашћеним лицем и два сведока изјављује
да је унапред састављено писмено његов тестамент и да је упознат са садржином
-три стадијума: 1) писмена редакција, 2)потврђивање и 3) потписивање
-састављање међународног тестамента није условљено постојањем страног елемента, на пуноважност не утичу:
држављанство, пребивалиште и боравиште, место састављања и место имовине
-овлашћено лице: сва лица која су овлашћена за састављање јавних тестамената (судија основног суда, нотар,
конзуларни представник Србије, заповедник брода и војни старешина)
-једини услов: да буде сачињен у писменом облику (ирелевантно ко и на који начин преноси оставиочеву вољу
на папир)
-потврђивање: тако што у присуству овлашћеног лица и два сведока изјављује да је исправа његов тестамент и да
је упознат са њеном садржином (не мора и прочитати тестамент)
-потпис: 1)својеручно потписати у присуству овлашћеног лица и два сведока; 2) признати раније стављен потпис;
3) ако не може да потпише, саопштиће разлог овлашћеном лицу, које ће то унети у тестамент, 4) тражити да га
друго лице потпише
-потписи завештаоца, сведока и овлашћеног лица стоје на крају тестамента
-обавезан датум (дан када га је потписало овлашћено лице)
-не тражи се да завешталац буде писмен, да може да прочита изјаву,да зна језик суда нити да има очувано чуло
вида
-тестаментарни сведоци – увек потребно присуство два т. сведока, мора да зна да чита и пише, да зна језик на
коме оставилац потврђује тестамент
-овлашћено лице мора сставити потврду којом утврђује да су поштована сва правила приликом састављања
тестамента

49. Усмени тестамент

-приватни тестамент који се саставља тако што завешталац усмено изјављује своју вољу пред три сведока када,
услед изузетних прилика није у могућности да располаже својом имовином у другој форми
-изузетне прилике: да се нађе у изненадној и непосреној опасности да изгуби живот или активну тестаментарну
способност (не морају објективно постојати, али је битно да је код оставиоца створен објективно оправдан утисак
да му је угрожен живот)
-за пуноважност је ирелевантно да ли је смрт наступила
-тестаментарни сведоци – мора их бити три, итовремено присутниих, морају имати очувано чуло слуха и знати
језик на којем завешталац изјављује последњу вољу
-имају дужност да обавесте суд о садржини усменог тестамента
-ограничена важност усменог тестамента – престаје да важи 30 дана од дана престанка изузетних прилика у
којима је сачињен

50. Сведоци у тестаментарном праву

-сведоци идентитета: пунолетни, довољно способан да да обавештење о идентитету завештаоца
-тестаментарни сведоци-
-олографски тестамент је једини где се не траже сведоци
-код судског, бродског и војног само ако завешталац не може да прочита и потпише
-тестаментарни сведоци су посебна врста позваних сведока
-услови: 1) пунолетно лице, 2) потпуна пословна способност, 3) одсуство неподобности за обављање дужности
сведока
-апсолутно неподобан: не може код одређене форме тестамента, с тим да је ирелевантан његов лични однос са
завештаоцем (нпр. не зна службени језик)
-релативно неподобан: услед одређеног односа са оставиоцем – не може ако је лично заинтересован за
садржину тестамента (крвни сродници у правој линији, побочни до четвртог степена, тазбински до другог
степена, адоптивни, супружник, ванбрачни партнер, бивши, старалац...); ова правила се не примењују на усмени
тестамент
-код јавних тестамената додатна правила: за нотарски тестамент не може оно лице које је у служби нотара, које
ради у нотарској канцеларији,односно суду, на чији правни положај тестамент може утицати и оно лице које је
састављачу тестамента сродник
-последице повреде правила о сведоцима – рушљив тестамент

51. Чување тестамента

-некада завешталац не жели да заинтересованим лицима буе познато постојање његовог тестамента, али да се
оставинском суду омогући да сазна за тестамент и добије увид у његову садржину, а то се остварује службеним
чувањем тестамента
-чување врши суд, ако то завешталац жели (није обавезно)
-суд је дужан да на чување прими сваки тестамент
-даје завештаоцу потврду о пријјему тестамента
-завешталац не може предати тестамент на чување преко пуномоћника – мора лично
-ако је предат суду на чијем подручју завешталац нема пребивалиште, суд је дужан да по пријему тестамента о
томе обавести суд на пребивалишту завештаоца
-ако је предат у отвореном омоту, судија га чита (и указује на евентуалне недостатке), а ако је у затвореном – не
чита га
-судија је дужан да о пријему тестамента састави записник у који уноси начин на који је утврдио идентитет
завештаоца
-подизање тестамента може обавити и пуномоћник уз специјално и оверено пуномоћје

52. Именовање наследника

-је тестаментарно располагање на основу којег једно или више лица стичу својство завештаочевог универзалног
сукцесора
-именовање наследника не представља обавезну садржину тестамента
-изричито именовање: на непосредан начин се изражава намера да одређено лице буде универзални сукцесор
(мора садржати податке на основу којих се одређује ко је наследник, битнија је намера од употребљених израза)
-прећутно именовање: наследником ће се сматрати и лице коме је остављена једна или више ствари, односно
права, ако се утврди да је завештаочева намера била да то лице постане наследник (ако је предвидео да то лице
нпр. измири његове дугове или га сахрани, или нешто друго што раде само универзални сукцесори, или када му
појединачно наброји све предмете из имовине)

53. Правила о припадању наследства

1) уколико одреди једнг наследника, а не одреди део – њему иде све (наследник је Пера – Пера добија све)
уколико одреди више наследника, без квота – деле једнако (наследници су Пера и Жика – добијају по ½)
2) уколико одреди једног насленика и његов наследни део – остатак законским наследницима
уколико одреди више наследника, са квотом, а има вишка – остатак законским наследницима
3) уколико именује наследнике тако да једнима одреди наследни део а другима не – они чији део није одређен
наслеђују остатак једнако (ако је нпр дао 1/3 Ани, 1/3 Милици и остали наследници су Пера и Жика, Пера и Жика
добијају по 1/6)
-прерачунавање завештаоца-
-када су тестаментарне одредбе о висини наследних квота контрадикторне или неспроводиве, суд одређује
наследне квоте на основу корективних правила
1) када постоји више наследника и збир њихових наследних квота је већи од један
-тада суд сразмерно смањује наследне квоте тако да збир буде једнак 1
-умањене квоте морају остати у пропорцији коју је предвидео завешталац
-нпр. Ана добија ¾ , Милица и Пера по ¼ , суд ће одредити да Ана добија 3/5, Пера и Милица по 1/5
2) када одреди више наследника, а само некима постави квоте, тако да осталима ништа не остане
-суд сразмерно смањује квоте наследника чији је део одређен тако да наследници с неодређеним делом
добију део који је једнак делу наследника коме је одређена најмања квота
-нпр. Јован добија ½, Лазар 1/3, Марко 1/6, а наследници су још и Новак и Петар

сл. 2) сл. 3)
3) ако предвиди да ће целу заоставштину наследити тестаментарни наследници а збир квота је мањи од 1
-ЗОН не поставља правило за овај случај
-суд увећава њихове квоте тако да буду у сразмери једна са другом (као претходни случај, само увећавају

54. Разбаштињење
-одредба у тестаменту која је усмерена на то да се законским наследницима потпуно или делимично ускрати
могућност да наследе завештаоца у тренутку његове смрти; ово се зове негативан тестамент
-код потпуног разбаштињења – да одређено лице не добије никакве користи из заоставштине
-код делимичног разбаштињења – када предвиди да ће одређено лице добити мање од онога што би добило по
правилима законског наслеђивања; посебан случај је када том наследнику остави само нужни део
-важно је разликовати изричито (прави негативни тестамент) и прећутно (када целу имовину остави другоме)
разбаштињење
-прећутно разбаштињење је условљено делотворношћу одредбе о именовању наследника (тј. може опстати само
ако лице коме је остављена заоставштина постане наследник)
-ограничења: разбаштињење је ништаво ако је у супротнисти са принудним прописима, јавним поретком или
добрим обичајима (нпр. ништав је ако искључује сестру јер је удата за човека који има децу из првог брака)
-државу не може разбаштинити изричито, већ само прећутно – предвиђајући другог наследника

55. Проста супституција

-одредба у тестаменту којом завешталац одређује наследника за случај да друго лице не постане наследник
-јављају се два лица: институт (првобитни наследник) и супститут (онај који наслеђује ако институт не може)
-услови да би дошло до просте супституције:
1) да наступи супституциони случај – свака околност која доводи до тога да институт не наследи завештаоца
(нпр. да умре пре завештаоца, да да негативну наследну изјаву...)
2) да супститут може и хоће да наследи
(тј да доживи оставиочеву смрт, да буде достојан и способан за наслеђивање и да се не одрекне наследства)
-правне последице - ако именује супститута тестаментарном наследнику – искључује се примена правила о
прираштају у тестаментарном праву, као и право представљања и прираштаја у законском наслеђивању или
правила о следореду

56. Фидеикомисарна супституција

-у ширем смислу-
-завешталац предвиђа да ће по наступању одређених околности једно лице престати да буде наследник и да ће
на његово место ступити други наследник
-претходни наследник је фидуцијар а потоњи фидеикомисар
-фидуцијар добија наследство у тренутку смрти, а када наступи предвиђена околност, фидеикомисар постаје
наследник
-пример: Нека Петар буде мој наследник, све док мој син не постане пунолетан. (Петар је фидуцијар и наследник
је све док фидеикомисар, син, не постане пунолетан и Петар му пренесе наследство)
-предвиђена околност се назива супституциони случај (може бити нпр протек рока, неизвршење налога,
испуњење одложног услова...)
-сличне установе: фидуцијар и фидеикомисар нису санаследници, јер не наслеђују истовремено, већ се
сукцесивно позивају на наслеђе; разликује се и од просте супституције – институт и супститут искључују један
другог, а фидуцијар и фидеикомисар су непосредни и посредни наследници

57. Правни положај претходног и потоњег наследника

-два периода: први траје од тренутка смрти до наступања супституционог случаја, када долази до смењивања
фидуцијара и фидеикомисара на месту наследника
-фидуцијар-
-мора бити жив у тренутку смрти оставиоца, достојан и способан за наслеђивање и не сме се одрећи од наслеђа
-могућност управљања и располагања нследством је ограничена, да би фидеикомисар био заштићен од умањења
наследства
-нема одредби о фидуцијару, примењују се правила о плодоуживаоцу (с тим што он није ималац права на туђој
ствари већ господар заоставштине чије је право ограничено – првиремени наследник)
-дужан је да управља заоставштином са пажњом доброг домаћина; овлашћен је да употребљава ствар и
прикупља плодове
-изутеци:
1) може уз дозволу потоњег наследника да отуђи или оптерети непокретност из заоставштине;
2) завешталац може предвидети да претходни наследник може да отуђи ствари и права из заоставштине
3) дозвољена су располагања која су потребна за испуњење легата, налога или исплате дугова
4) може отуђити ако је таква мера неопходна за управљање заоставштином
-фидеикомисар-
-наследник завештаоца, а не фидуцијара, а стиче заоставштину у моменту наступања супституционог случаја
-у моменту смрти оставиоца не стиче заоставштину већ право на очекивање заоставштине (низ овлашћења –
право инвентра, тј да може захтевати попис имовине и право на обезбеђење заоставштине)
-реална суброгација-
-заоставштина у фидуцијаровој имовини егзистира као имовинскоправна целина
-уколико дође до уништења или оштећења неког добра из фидуцијарове имовине (заоставштине) а на његово
место дође ново добро као накнада за уништено, односно противчинидба за отуђено добро, наступа реална
суброгација
-дакле, све што је фидуцијар прибавио као накнаду или противчинидбу за добра из заоставштине, предаје
фидеикомисару (нпр. накнада штете за уништено добро, наплата потраживања, ...)
-такође на фидеикомисара прелазе и обавезе које је фидуцијар преузео ради редовног управљања
заоставштином (нпр узео кредит да би поправио кућу)

58. Фидеикомисарна супституција у ужем смислу

-одредба у тестаменту којом завешталац именује наследника своме наследнику или легатару
-као ситуациони случај предвиђа смрт фидуцијара
-овај облик супституције је забрањен и тестамент је апсолутно ништав
-нпр. Наследник ми је син. Ако умре, нека моју заоставштину наследи његов син.
-модалитети:
1) прећутно именовање наследника своме наследнику (када забрани наследнику да располаже заоставштином)
2) пупиларна супституција (када именује наследника свом малолетном детету за случај да оно умре пре него
што стекне активну тестаментарну способност – нпр. Наследник је моја ћерка. Ако умре пре навршене 15. године,
њен наследник нека буде моја сестра)
3) квазипупиларна супституција (када именује наследника детету, с тим да дететов фидеикомисар губи то
својство ако оно до смрти стекне тестаментарну способност; нпр. Мој наследник је моја ћерка. Њен наследник је
моја сестра. Ако ћерка до смрти стекне активну тестаментарну способност, моја сестра јој неће бити наследник)

59. Услов у тестаменту

-одредба којом завешталац правна дејства тестамента чини зависним од неке будуће и неизвесне околности
-поделе-
1) позитиван (остварује се наступањем неког догађаја) и негативан (потребно је да неки догађајне наступи)
2) потестативан (зависи искључиво од т. наследника), каузални (зависи од природног догађаја или трећег лица) и
мешовити (делимично зависи од т. наследника)
3) одложни (тј суспензиван – дејства тестамента не наступају у тренутку смрти оставиоца) и раскидни (тј.
резолутивни – дејства тестамента наступају у тренутку смрти, али њихово трајање је неизвесно)

60. Правни положај наследника постављеног под одложним условом

-док условно именовани наследник има положај фидеикомисара, траје стање пенденције тј. лебдења и означава
да није сигурно да ли ће услов наступити
-положај фидуцијара овде има лице које је завешталац одредио у тестаменту или законски наследник
-остварење услова фидеикомисар стиче својство наследника (тек у тренутку остварења услова, дакле мора бити
жив)
-изостанак услова (када је извесно да се услов неће остварити – условно именовани наследник губи својство
фидеикомисара, а фидуцијар постаје потпуни наследник)

61. Правни положај наследника постављеног под раскидним условом

-овај наслендик стиче заоставштину у тренутку оставиочеве смрти
-у периоду пенденције услова, он има положај претходног наследника, а потоњи наследник су законски
наследници или лице које је завешталац одредио у тестаменту
-испуњење раскидног услова: наследник престаје да буде фидуцијар и предаје заоставштину потоњим
наследницима (ово делује ex nunc)
-изостанак раскидног услова: дејства тестамента бивају коначна и овај постаје потпуни наследник
-када је у тренутку оставиочеве смрти извесно да се раскидни услов неће остварити, узима се да ни не постоји, те
овај у тренутку смрти постаје потпуни наследник, а ако је раскидни услов остварен пре смрти завештаоца, узима
се да наследник није ни именован

62. Посебна правила за услов у тестаменту

-немогућ и недозвољен услов-
-немогућ – када се дејство тестамента везује за околност која се не може остварити из објективних и фактичких
разлога
-недозвољен – онај који је у супротности са принудним прописима, јавним поретком и добрим обичајем
-ови услови се сматрају непостојећим, те се поништава само одредба о услову, а именовање наследника постоји
-фикција оствареног и неоствареног услова-
-сматра се оствареним ако његово остварење, противно начелу савесности и поштења, спречи онај на чији је
терет одређен (наследиће ме Мика ако из прве да наследно, а ако не онда ће ме наследити Ђурђевић; и онда
Ђурђевић обори Мику; овде се услов сматра оствареним)
-сматра се да услов није остварен ако је њеово остварење, противно начелу савесности и поштења, проузроковао
онај у чију корист је услов одређен (нпр. наследиће ме Мика, али ако падне неки испит, престаће да буде
наследник и Ђурђевић ће наследити; Ђурђевић обори Мику – сматра се да услов ипак није наступио)
-негативни одложни услов-
-сматра се позитивним раскидним условом
-нпр. мој наследник ће бити Јован ако се не буде дрогирао – прелази у: Мој наследник биће Јован, али ако се
буде дрогирао, престаће да буде наследник

63. Рок у тестаменту

-одредба којом завешталац правна дејства тестамента везује за одређени термин, истек времена или наступање
неког извесног догађаја
-правна дејства зависе да ли је наследник именован под одложним или раскидним роком
-дејства одложног рока:
-за истек времена, или за одређени датум везује се наступање дејства тестамента
-наследник у тренутку смрти стиче статус фидеикомисара и има само право чекања
-не мора бити жив у тренутку истека рока, већ само смрти оставиоца
-нпр. Мика ће постати мој наслендик 10 година након моје смрти (чак и ако Мика умре пре рока, његови
наследници ће наследити)
-дејства раскидног рока:
-тестаментарни наследник у тренутку смрти оставиоца постаје фидуцијар, тј претходни наследник и тај положај
задржава до истека рока, а фидеикомисар је законски наследник (они који то својство имају у моменту смрти, а
не истека рока) или друго лице ако је одређено тестаментом
-ако фидуцијар не доживи крај рока, заоставштина се додељује оставиочевим законским наследницима или лицу
које је у тестаменту одређено
-немогућ и непримерено дугачак рок-
-немогућ рок – нпр. 30. фебруар, узима се да је непостојећи, сем ако је случајно – рок одређује суд у складу са
правом намером оставиоца
-непримерено дугачак рок – узима се да је непостојећи, сем ако је случајно (нпр. уместо 10 написао 100 година),
суд одређује
-ако завешталац умре после одређеног датума, под одложним роком – наследник стиче заоставштину у тренутку
смрти оставиоца, а ако је под раскидним роком – као да наследник никада није ни именован

64. Налог у тестаменту

-одредба у тестаменту којом се за тестаментарног наследника или легатара предвиђа дужност да изврши неку
чинидбу у корист другог лица или ради остварења објективног циља, при чему између оптерећеног лица и
корисника налога НЕ настаје облигациони однос
-ако до неиспуњења налога дође кривицом наследника, узима се као да је наступио раскидни услов
-субјекти су: оптерећено лице, кориснк налога (лице у чијем интересу је предвиђено извршење налога, не мора
нужно постојати) и лица овлашћена да захтевају испуњење налога (извршилац завештања и лице које има правни
интерес)
-разликовање од легата-
-код легата завешталац оставља легатару одређене имовинскоправне користи из заоставштине, не постављајући
га за наследника
-легат мора имати користника (легатара), тај корисник мора бити правни субјекат и предмет легата мора бити
имовинскоправна корист
-правне последице се састоје у томе да се заснива облигациони однос између онетара (тестаментарни наследник)
и легатара – онетар је дужник а легатар поверилац који има право на накнаду штете коју трпи ако онетар не
изврши своју обавезу
-с друге стране налог не ствара облигациони однос, те корисник не може захтевати испуњење налога нити има
право на накнаду штете
-разликовање од потестативног раскидног услова-
-да би тестаментарни наследник спречио наступање раскидног услова, мора се понашати тачно онако како
завешталац то захтева и губи заоставштину чак и ако је без његове кривице дошло до раскидног услова
-основни критеријум за разликовање – налог је увек усмерен на о да се оствари неки општи циљ или да се нешто
учини у корист трећег лица, а потестативни раскидни услов је ограничен искључиво на наследника именованог
под условом
-дужност извршења налога – ако постоји корисник, он нема захтев; постоје посредна (неиспуњење налога у
кривици оптерећеног лица значи наступање раскидног услова, а право на тужбу имају извршилац тестамента и
лица са правним интересом) и непосредна (могућност да се оптерећено лице судским путем принуди да изврши
налог, захтева треће лице-извршилац тестамента, наследник или санаследник-, а не корисник) санкција
-рок за извршење налога – ако завешталац не одреди, одређује суд на захтев извршиоца тестамента или другог
лица које за то има правни интерес
-немогућ и недозвољен налог – немогућ ако се не може извршити из објективних и фактичких разлога,
недозвољен ако је у супротности са принудним прописима, јавним поретком и добрим обичајима; ови налози
сматрају се непостојећим
-ако је налог извршен за време живота, тестамент производи дејства као да налог није ни постојао

65. Појам и правна природа легата

-легат је располагање за случај смрти којим завешталац одређеном лицу (легатару) оставља неку
имовинскоправну корист из заоставштине, не именујући га за наследника
-то мора бити тачно одређено право из заоставштине
-легатар је сингуларни сукцесор и у тренутку оставиочеве смрти стиче облигациони захтев према оптерећеном
лицу да му пренесе остављено право из заоставштине
-да би стекао право које му је остављено, оно му мора бити пренето

66. Субјекти легата

-онерат (дужник испоруке)-
-одређује га завешталац, а може бити тестаментарни наследник, законски наследник или други легатар
-ако је други легатар, то је сублегат (подиспорука)
-ако не одреди онерате, испуњавају га сви наследници (законски и тестаментарни) сразмерно својим наследним
деловима
-ако је неколицина лица обавезна на исплату легата, они одговарају сразмерно својим деловима
-легат се не гаси ако онерат не доживи оставиочеву смрт, већ има право да тражи извршење легата од лица које
се позива на нследство уместо онерата
-легатар (испорукопримац)-
-може бити сваки грађанскоправни субјекат (и физичко и правно лице)
-услов: да је жив у тренутку оставиочеве смрти, да је способан и достојан за наслеђивање и да се није одрекао
легата (у супротном легат остаје без правног дејства, сем ако није одређена легатска супституција)
-модалитети код одређивања легатара-
-може бити под роком, условом или оптерећен налогом
-може оставити предмет легата неколицини лица – заједнички легат
-прелегат: легат остављен законском (урачунава му се у наследни део) или тестаментарном (издваја се из
наследног дела) наследнику

67. Предмет легата

-може бити свака имовинска корист (једна или више ствари, сума новца, потраживање, опрост дуга, службеност..)
-може бити:
1) индивнидуално одређени легат
-одређује се по конкретнном својству које га разликује од осталих предмета (нпр. кућа у Новом Саду)
-услов: да се предмет легата налази у оставиочевој имовини у тренутку смрти, ако није, легат се сматра
опозваним
2) генерично одређени легат
-шредмет одређен по неком општем својству (нпр. 1000е, или ловачке пушке)
-када им је количина одређена, није битно да ли постоје у заоставштини, онерат мора те ствари да набави и
преда легатару (изузетакк: ако се нагласи да се предају само они који су у заоставштини)
-ако није одређена количина – сви такви предмети који се у тренутку смрти затекну у заоставштини
3) легат потраживања
-предмет легата је потраживање које оставилац има према трећем лицу
-онерат са легатаром мора да закључи уговор о цесији и тако му уступи потраживање

68. Посебне врсте легата

1) легат остављен повериоцу
-правно дејство зависи од тога да ли се подударају предмет легата и повериочевог потраживања
-ако не – поверилац од онерата може захтевати и исплату дуга и исплату легата
-ако да – поверилац може захтевати само једно давање
2) легат остављен дужнику
-има дејство отпуштања дуга, ако није другачије предвиђено
-ако остави дужнику предмет који је од њега потраживао – онерат мора са дужником закључити уговор о
отпуштању дуга
-ако му остави други предмет – онерат према дужнику има потраживање дуга и обавезу из легата

69. Правни положај легатара

-у тренутку смрти легатар стиче право на легат (тј. облигационо право према онерату), а право на легираном
предмету стиче када му онерат пренесе предмет
-може постојати легат под одложним условом или роком
-легатар мора бити жив у тренутку оставиочеве смрти, не сме бити недостојан и неспособан за наслеђивање и не
сме се одрећи легата
-одрицање од права на легат се врши као и одрицање од наследства
-легатар стиче легирани предмет када онерат изврши своју обавезу (начин условљен природом предмета)
-застарелост: 1 година од како је легатар сазнао за своје право и био овлашћен да тражи његово извршење
-смањење легата-
-легат је дуг из заоставштине а не на заоставштини
-повериоци имају право да се наплате пре легатара, а ако после њиховог намирења вредност имовине буде
мања од легата, легат се смањује
-првенство имају и нужни наследници – завешталац не може легатом умањити нужни део својих нужних
наследника – нужни наследник је дужан да исплати легат у мери у којој ће његов нужни део остати неокрњен
-легатар не одговара за оставиочеве дугове, сем ако оставилац у тестаменту не предвиди да ће легатар
одговарати за неке дугове (а одговара у границама вредности легата)

70. Тумачење тестамента

-је утврђивање правно реллевантног смисла завештаочеве изјаве
-суд није слободан да тумачи по свом нахођењу већ је везан начином тумачења – користи се субјективни метод
тумачења, који је усмрен на утврђивање стварне намере завештаоца
-одредбе тестамента се тумаче према правој намери завештаоца
-узимају се у обзир и околности које се налазе изван текста тестамента

71. Допунска правила за тумачење тестамента

-користе се када суд не може да утврди шта је права намера завештаоца
-увек се тумачи у смислу који је повољнији за законске наследнике или оне који су нечим оптерећени
1) принцип favor testament
-судија приликом тумачења треба да омогући да тестамент буде делотворан
-тј. ако једно тумачење води ка нишавости тестамента, а друго не, узима се то друго значење
-прво се утврђује намера, па ако се сумња онда се приступа благонаклоном тумачењу, а примењује се само
ако неко од значења води ништавости
2) тумачење у корист законског наследника
-ако има више значења, а сва су пуноважна и делотворна, у случају сумње суд тумачи у корист законског
наследника
-релевантно је значење за најближег законског наследника
3) у корист лица коме је наложена нека обавеза
-ако постоји сумња о каквом се терету ради и о његовој висини – узима се значење повољније за
оптерећеног
-има супсидијарни карактер у односу на правило да се тумачи у корист законског наследника

72. Прираштај у тестаментарном праву

-у тестаментарном праву није могућа примена права представљања
-ако тестаментарни наследник не може или неће да наследи, на његово место не долазе његови потомци
-прираштај у тестаментарном праву је повећање наследног дела тестаментарног наследника, до којег долази
услед тога што његов санаследник не моћже или неће да пирми наследство
1) ако именује више наследника, али не и њихове квоте, свима се дели једнако (ако их има 4, добијали би сви по
¼, али ако се двоје одрекну наслеђа, ово прво двоје добијају по ½)
2) ако именује више наследника, па једнима одреди квоте а другима не, део наследника који не може или неће
да наследи припада овима којима квоте нису одређене
3) више наследника и свима је одређен наследни део, не долази до прираштаја, већ остатак иде законски
-наследни део мора бити јединствен (не може да се одрекне вишка а да узме свој наследни део, или обрнуто –
све или ништа)

73. Опозивање тестамента

-посебан облик располагања за случај смрти, којим завешталац ставља ван снаге свој раније сачињен пуноважни
тестамент
-3 услова: да поседује активну тестаментарну способност, да постоји озбиљна намера да стави ван снаге своје
тестаментарно располагање и да је воља за опозивање слободна
-рушљиво је опозивање ако је учињено под манама воље (претња, заблуда, принуда) или ако је неспособан за
расуђивање, а ништаво ако није учињено у намери да се раније тестаментарно располагање опозове
-може опозвати по сопственом нахођењу до своје смрти; строго личан акт
-начини опозивања тестамента-
1) изричито формално – када сачини нови тестамент у коме саопштава намеру да свој ранији тестамент опозове
2) прећутно формално – када сачини нови, садржински другачији тестамент (може бити делимично неспојив)
3) изричито неформално – када уништи исправу на којој је сачињен тестамент (објективни елемент) у намери да
га стави ван снаге (субјективни елемент)
4) прећутно неформално – опозив легата тако што након састављања легата отуђи легирани предмет

74. Апсолутно ништав тестамент

-ако је супротан принудним прописима, јавном поретку и добрим обичајима
-незаконит тестамент у ужем смислу-
-у супротности са принудним прописима
-ако је сачинило лице млађе од 15 година или лице које је потпуно лишено пословне способности
-одредбе су ништаве ако: одређују наследника свом наследнику или легатару, забрањују наследнику или
легатару да отуђе остављено право, забрањују или огранилавају наследницима деобу наследства
-забрањено је располагање у корист овлашћеног лица које је учествовало у састављању тестамента и њеове
породице
-однос из кога потиче забрана мора да постоји у моменту склапања тестамента
-повреда јавног поретка и добрих обичаја-
-генерална клаузула ништавости – када је тестамент противан основним начелима правног поретка
-када је у супротности са принципима који проистичу из целоукупног превног поретка
-то су случајеви дискриминације, или када покушава да утиче на личну слободу наследника и легатара, као и када
вређа владајући морал у области породичног живота
-правне последице-
-као да никада није био сачињен
-тужбу подиже свако лице са интересом (посредним или непосредним) да тај тестамент буде поништен, а без
рока
-конверзија могућа, ако ништавост није последица лоших намера завештаоца већ његовог непознавања права
-делимична ништавост-
-када је ништава само једна одредба у тестаменту – принцип да се корисно штетним не квари – остатак
тестамента производи дејство, само се избацују ништаве одредбе
-изузетак: ако је ништава одредба одлучујујћа побуда за састављање тестамента или ако је битна за егзистенцију
тестамента

75. Релативна ништавост тестамента

-мане воље, одсуство активне тестаментарне способности и повреда форме
-мане воље-
-када постоји заблуда о мотиву
-поништење захтева само лице са правним интересом, субјективни рок је 1год., а објективни 10 (за савесног)
односно 20 (за несавесног)
-одсуство активне тестаментарне способности-
-старије од 15 година, било неспособно за расуђивање, али не потпуно лишено пословне способности
-повреда форме-
-субјективни рок 1год, објективни 10год
76. Право на нужни део
-круг нужних наследника-
-потомци,
усвојеници и њихови потомци,
супружник, родитељи,
усвојиоци, браћа, сестре,
дедови и бабе и остали преци
-наведени нумерус клаузус, суд
не може да примењује
аналогију

-услови за стицање својства нужног

наследника-
-само ако је у конкретном случају
позванона наслеђе по правилима законског наслеђивања
-мора испунити опште услове било ког наследника: да доживи оставиочеву смрт, да буде достојан и способан за
наслеђивање и да се не сме одрећи наследства
-између нужних наследника постоји хијерархија као и код законског наслеђивања – лице које не може да се
позове на наследство као законски наследник због постојања ближег законског наследника не може да оствари
ни право на нужни део (нпр. не може мајка да се позива на нужни део ако оставиоца наслеђују деца)
-приликом утврђивања да ли неки од нужних наследника у конкретном случају може да се позове на наслеђе
узимају се у обзир и законски наследници који не спадају у круг најужих наследника (тетка, стриц, ујак...), да не
би нужни наследник имао повољнији положај од оног који би имао да је законски наследник
-апсолутни и релативни нужни наследници-
-апсолутно нужним наследницима нису потребни додатниуслови, сем да се у конкретном случају позивају на
наслеђе по правилима законског наслеђивања
-релативнонужним наследницима потребна још 2 услова: да су неспособни за рад и да немају нужних средстава
за живот

77. Величина нужног дела

-величина нужног дела износи половину онога што би по правилима законског наслеђивања припало супружнику
или потомцима, односно трећину за остале
-да би се израчунала величина рачуна се колики би део наследника био да се законски распоређивало, па се
дели са 2, односно 3
-супружников нужни део увек износи ½ законског, чак и када наслеђује у другом наследном реду
-узимају се у обзир сва лица која испуњавају услове да буду позвана на наследство по правилима законског
наслеђивања, спадали они у круг нужних наследника или не (нпр тетке, стричеви, ујаци...)
-не узимају се у обзир они који су умрли пре оставиоца, недостојна лица, они који су се одрекли наследства и она
која су искључена из права на нужни део

78. Обрачунска вредност заоставштине

-вредност нужног дела се добија тако што се величина нужног дела (у разломку) множи одређеном рачунском
масом
-та рачунска маса је обрачунска вредност заоставштине
-актива заоставштине – добија се на основу пописа и процен заоставштине
-пасива заоставштине – дугови, трошкови пописа и процене и уобичајени трошкови сахране
-поклони које је оставилац учинио некоме из круга законских наследника или поклон који је поклонио било коме
у последњих годину дана живота (меродаван моменат када је ствар предата)
обрачунска маса=нето вредност – поклони
нето вредност=актива – пасива
на пример:
-оставилац има 3 стана у вредности од по 100.000е и 3 аутомобила у вредности од по 10.000е – актива је
330.000е
-дугови, трошкови процене и пописа и трошкови сахране су изнели 10.000е, то је пасива (нето вредност је
320.000е сада)
-у последњих годину дана свог живота је свом другу Мики дао један стан у вредности од 100.000е и том истом
Мики је пре 10 година дао још један стан у истој вредности (први се урачунава, други не) и својој сестри је пре 10
година дао стан од 100.000е – вредност поклона је 200.000е
-дакле обрачунска вредност заоставштине је 200.000е+320.000е=520.000е
-у поклон се не рачунају: они учињени за постизање општекорисних сврха (нпр давања Црвеном крсту),
уобичајени мањи поклони, давања на име издржавања и обавезног школовања и имовина обухваћена уговором
о уступању и расподели имовине за живота
-вредност поклона се одређује на основу стања поклоњене ствари у моменту када је поклон учињен и стања на
тржишу у моменту утврђивања обрачунске вредности (нпр. поклонио нови ајфон 6 2015е године, а умре 2020е,
гледа се вредност новог ајфона 6 2020е године)

79. Правна природа права на нужни део

-наследноправна природа-
-разликује два дела заоставштине: расположиви и резервисани део
-ако пређе границе нужног дела, нужни наследник има право на одговарајући аликвотни део заоставштине
-нужни наследник је универзални сукцесор и припада наследничкој заједници
-ако је завешталац чинио поклоне који улазе у оставинску масу, то има за последицу сразмерно повећање квоте
нужног наследника, како би се намирила вредност његовог нужног дела
-ако је услед прекомерних поклона вредност запставштине недовољна да се намири нужни наследник, он може
од покломопримаца захтевати повраћај поклона
-облигационоправна природа-
-нужни наследник не добија аликвотни део заоставштине већ одређену суму новца
-има право да од тестаментарних наследника, легатара и евентуално поклонопримаца захтева одређене новчане
противвредности
-има положај повериоца а не санаследника – не улази у наследничку заједницу
-ако је због прекомерних тестаментарних располагања вредност заоставштине недовољна да се намири нужни
наследник, он може захтевати допуну свог нужног дела од поклонопримаца
-у српском праву-
-има обигационоправну природу – нужном наследнику припада новчана противвредност нужног дела
-постаје поверилац тестаментарних наследника и легатара
-изузеци:
1) завешталац може одредити да нужни наследник добије аликвотни део заоставштине
2) до измене природе права може доћи на основу преображајне судске одлуке

80. Искључење из права на нужни део

-тестаментарно располагање којим се ускраћује нужни део нужном наследнику који се повредом неке законске
или моралне обавезе теже огрешио о завештаоца
-разлог за искључење: теже огрешење о оставиоца повредом неке моралне или законске обаврзе – не доводи до
искључења ако се не може квалификовати као теже огрешење о оставиоца
-типични примери: умишљајно извршење кривичног дела према оставиоцу које се гони по службеној дужности,
или према његовом детету, усвојенику или родитељу или супружнику и одавање нерду и непоштеном животу
-animus exheredandi – исказује вољу само ако на несумњив начин изрази у тестаменту своју намеру да неког од
нужних наследника разбаштини
-ово је један вид негативног тестамента, а воља може бити изражена на изричито или прећутно
-није потребно да завешталац наведе разлоге за искључење
-моменат за оцену постојања разлога – тренутак смрти оставиоца
-терет доказивања – на оној страни која се позива на искључење као на своју предност
-правне последице: -потпуно искључење (нужни наследник не добија никакве користи) или делимично (добија
користи које су мање од његовог нужног дела)
-ако је потпуно искључење, поставља се фикција да је умро пре оставиоца

81. Лишење потомака из права на нужни део

-тестаментарано располагање којим завешталац свом потомку који је презадужен или расипник ускраћује право
на нужни део у корист његових потомака
-такође се назива разбаштињење у доброј намери
-разлози за лишење: ако је презадужен или расипник, и само ако има у тренутку оставиочеве смрти малолетне
репрезенанте, односно пунолетне репрезентанте који суу неспособни за рад и немају нужних средстава за
живот
-последице лишења: у корист потомака лишеног – узима се као да је лишено лице умрло пре оставиоца
-меродаван моменат – тренутак смрти
-не долази по сили закона, већ на основу оставиочеве воље која је на несумњив начин изражена у тестаменту

82. Начин на који се утврђује повреда нужног дела

-нужни део је повређен ако је вредност оставиочевих завештајних располагања и поклона учињених нужном
наследнику или лицу уместо којег овај долази на наслеђе мања од вредости наследниковог нужног дела –
проблем је што не узима у обзир да може бити намирено путем законског наследног реда
1) одређује се вредност нужног дела
2) утврђује се да ли је оставилац намирио нужног наследника – законски, тестаменнтарни део, легат или поклон
3) пореди се вредност нужног дела са вредношћу онога чиме је оставилац намирио нужног наследника
-повреда може бити потпуна (није ништа добио, има право на пун нужни део) или делимична (има право на
допуну нужног дела)

83. Намирење нужног наследника

-може бити намирен на три начина:
1) кроз аликвотни део заоставштине (као законски или тестаментарни наследник)
-биће намирен када му остане аликвотни део заоставштине чија је вредност већа или једнака у односу на
вредност његовог нужног дела
-остављање аликвотног дела са теретом – ако је вредност аликвотног дела једнака или мања од вредности
нужног дела, мора бити ослобођен било каквог терета, ако је вредност квоте већа од нужног наследног дела,
наследник бура да ли ће узети само нужни наследни део без терета или већи наследни део са теретом
2) као легатар
-намирен је ако добије чист легат чија је вредност већа или једнака вредности нужног дела
-ако је добио легат са теретом, а вредност легата је једнака нужном делу или мања, узима се да нема терета
-ако је вредност легата већа од нужног дела, а има терет, бира да ли ће узети ограничени легат или захтевати
чист нужни део
3) као поклонопримац

84. Повреда нужног дела облигационоправне природе

-дужници нужног наследника – оставиочеви тестаментарни наследници и легатари, изузетно поклонопримци,
ако је вредност онога што су добили тестаментарни наследници недовољна за намирење нужнног дела
1)унутрашњи однос тестаментарних наследника и легатара
-правило је да тестментарни наследници и легатари дугују новчану противвредност нужног дела сразмерно
делу заоставштине који су добили на основу тестамента (Теа је добила ½ , а Леа и Ана по ¼ , ако је нужни део
Пере 10.000, Теа му даје 5000, а Леа и Ана по 2500)
2)спољашњи однос
-тестаментарни наследници солидарно одговарају, али само до висине вредности коју су добили на основу
тестамента
 -нужни наследник може тражити само од једног да му исплати и више него што је његов удео у обавези (нпр.
Пера тражи Теи да му исплати свих 10.000), а тај дужник који је исплатио нужног наследника има право на
регрес од осталих (сада Теа може да тражи од Лее и Ане по 2500)
-завешталац може да одреди редослед по којем ће тестаментарни наследници и легатари бити у обавези да
исплаћују нужном наследнику новчану противвредност а може ту обавезу превалити на једног тестаметнарног
наследника или легатара, или да предвиди да њихово учешће неће бити сразмерно њиховим уделима
-привилеговани легат – ако је оставио више легата и наредио да се неки легат исплати пре свих осталих; тај
легатар дугује нужни део само ако вредност осталих тестаментарних располагања није довољна да намири
нужни део
-посредни и непосредни легат-
-непосредни легат – није одређен онерат, тако да је дужност његовог испуњења на свим наследницима,
сразмерно квоти; овде нужни наследник мора да обухвати и легатара тужбом за исплату новчане
противвредности нужног дела
-посредни легат – испуњење наложено одређеном тестаментарном наследнику; нужни наследник може, а и не
мора да обухвати легатара тужбом за исплату новчане противвредности нужног дела, а онерат који је исплатио
нужни део може тражити смањење посредног легата
-поклонопримац као дужник-
-само ако вредност онога што је припало тестаментарним наследницима није довољна да намири нужни део
-редослед – обрнут од онога по коме су поклони учињени

85. Повреда нужног дела наследноправне природе

-редослед намирења – пво се смањују тестаментарна располагања, а ако то није довољно, онда се враћају
поклони
-ово се примењује и када је једно лице и тестаментарни наследник и поклонопримац – прво се смањује
тестаментарно располагање
-тестаментарна располагања смањују се сразмерно, при чему је ирелевантно да ли се налазе у једном или више
тестамената
-поклони се враћају по редоследу супротном од којег су давани

86. Захтев за заштиту нужног дела

-заштита се остварује у оставинском поступку или у парничном поступку подношењем тужбе
-када нужни део има облигационоправну природу, нужни наследник подноси облигациону тужбу за исплату
новчаног потраживања
-рок је три године, а почиње да тече од проглашења тестамента којим је нужни део повређен, односно од смрти
оставиоца ако је повређен поклонима
-ако има наследноправну природу, подноси се тужба за смањење тестаментарних располагања и повраћај
поклона, а рок је три године од проглашења тестамента, односно за поклоне три године од оставиочеве смрти
-наследивост права на заштиту нужног дела – у српском праву је релативно наследиво; ако оставиочев потомак
или усвојеник који није захтевао нужни део умре пре истека рока за постављање захтева, то право припада
његовим наследницима у року од 6 месеци од његове смрти

87. Уговор о наслеђивању и други забрањени уговори у наследном праву

-уговор о наслеђивању-
-је уговор којим једна уговорна страна (уговорни завешталац) оставља своју заоставштину или њен аликвотни део
свом сауговорнику или трећем лицу
-ово је mortis causa правни посао (јер уређује судбину имовине након смрти оставиоца), али за настанак правног
посла неопходна је сагласност воља
-од тестамента се разликује по начину закључења и могућности једностраног опозивања; овде се не примењује
субјективни већ нормативни метод приликом тумачења
-овај уговор везује уговорног завештаоца, те га не може једнострано опозвати; представља јачи основ позивања
на наслеђе од тестамена (овим уговором се зато опозивају супротне одредбе ранијег или каснијег тестамента,
сем ако каснијим тестаментом не побољшава положај сауговорника)
-овај уговор је без изузетка ништав
-уговор о будућем наслеђу-
-уговор којим неко лице отуђује наслеђе којем се нада
-ништав је и уговор о деоби заоставштине који је закључен за живота оставиоца
-уговор о будућем легату-
-уговор којим потенцијални легатар располаже остављеним легатом још за живота оставиоца или га уступа
-ништав је и уговор којим се предвиђа да потенцијални наследник у тренутку оставиочеве смрти неће постати
власник одређене ствари из заоставштине
-уговор о садржини тестамента-
-уговор којим се једно лице обавезује да састави тестамент, унесе одређену одредбу у њега, да опозове
тестамент или одређену одредбу, или да не уради те радње
-уговорно одрицање од будућег наследства-
-уговор о одрицању од наследства које није отворено, на основу ког се потенцијални наследник још за живота
оставиоца одриче од наследства које би му припало након оставиочеве смрти

88. Појам и правна природа уговора о уступању и расподели имовине за живота

-уговор којим се један уговорник (уступилац) обавезује да својимм потпмцима бесплатно уступи своју имовину
коју поседује у моменту закључења уговора
-правне особине: именовани уговор, једнострано обавезан (обавезе само за уступиоца), доброчин (потомци не
дугују ништа), каузални уговор (има видљиву намеру уступиоца да бесплатно увећа имовину својих потомака),
формалан уговор (мора бити закључен у законом прописаној форми) и посао inter vivos

89. Закључење уговора о уступању и расподели имовине за живота; уговорне стране

-закључење-
-уговор настаје када се уговорници сагласе о његовим битним елементима
-битни елементи су:
1) ствари и права за која се уступилац обавезује да их пренесе на своје потомке
2) animus donandi – намера уступиоца да бесплатно увећа имовину својих потомака
3) посебни услови – предмет, форма и уговорне стране
-предмет-
-може бити уступиочева имовина која постоји у часу уступања расподеле, у целини или делимично
-само она права која поседује у тренутку закључења, не може бити будуће право или заоставштина
-форма уговора-
-у форми јавнобележничке потврђене исправе
-нотар је дужан да уговорнике упозори да уступљена имовина не улази у заоставштину
-прави клаузулу о потврђивању уговора
-уговорне стране-
-овај уговор уступилац може закључити само са својим потомцима и супружником
-ако закључи са неким другим, радиће се о уговору о поклону
-ако закључује са потомцима, неопходна је сагласност свих уступиочевих потомака који ће у моменту
његове смрти постати законски наследници (могу се сагласити и накнадно, у јавнобележничкој форми)
-ако се бар један није сагласио, долази до конверзије – уступљени делови се сматрају поклонима
-својство уговорних страна могу имати и потомци који неће постати законски наследници у тренутку смрти
(на пример унука и деда закључе уговор, иако је његова ћерка, тј. њена мајка жива и биће законски
наследник кад он умре)
-сагласност репрезентованог лица везује и његове потомке (нпр. син се сагласи са овим уговором који је
између оца и ћерке, па син умре а има децу – ту децу везује његова сагласност)
-уколико у тренутку закључења уговора није постојао потомак који је касније настао (нпр. склопи са ћерком,
син се сагласи, а касније добије још једно дете), тај потомак мора да се сагласи накнадно за пуноважност
-није потребна сагласност супружника, али ако се он не сагласи, за њега се рачуна као да су овако пренета
добра поклони (значи када се рачуна нужни део супружника, и ова пренета добра се урачунавају у
оставинску вредност), а за потомке се рачуна као да је уговор о расподели (не урачунавају се у вредност)
90. Правна дејства уговора о уступању и расподели имовине за живота
-уступљена имовина не улази у уступиочеву заоставштину
-из те имовине се не могу намирити нужни наследници
-добра која су сауговорници стекли на основу овог уговора урачунавају им се у законски наследни део, сем ако
уговором није другачије предвиђено
-уступилац може за себе, супружника или треће лице конституисати право доживотног плодоуживања на свим
или неким уступљеним добрима, или предвидети дужност сауговорника да доживотно издржавају уступиоца или
да му плаћају доживотну ренту

91. Опозивање уговора о уступању и расподели имовине за живота

-ниједна страна не може једнострано раскинути, а могућ је споразумни раскид, који мора бити у истој форми која
се тражи за закључење уговора
-уступилац може једнострано раскинути у два случаја:
1) због грубе неблагодарности
-када је сауговорник према уступиоцу учинио кривично дело, када му ради о глави или када му намерно
проузрокује замашну имовинску штету
-груба незахвалност: физичко злостављање уступиоца, претње уступиоцу да ће бити отеран из куће или
увредљиво понашање према уступиоцу
2) због неизвршавања терета
-ако сауговорник не извршава дужност издржавања предвиђену уговором, или ако не измири уступиочеве
дугове чија му је исплата наложена
-код осталих терета њихово неизвршење не може имати за последицу право на опозив, али суд може
одлучити да уступилац има то право или право да тражи принудно извршење терета
-последице опозивања: ако је опозван према једном сауговорнику, уговор остаје пуноважан и производи дејства
према осталим уговорним странама, а онај који је вратио уступљено добро задржава право на нужни део (а
приликом рачунања нужног дела, добра уступљена сауговорницима се рачунају као поклони)

92. Појам и правна природа уговора о доживотном издржавању

-уговор којим се давалац издржавања обавезује да издржава примаоца издржавања, а овај се обавезује, у
накнаду за то, да му пренесе својину на одређеној ствари или неко друго имовинско право, с тим што је стицање
својине, односно другог имовинског права, одложено до тренутка смрти примаоца издржавања
-правне особине: именовани уговор, двострано обавезан (има обавезу и за даваоца и примаоца издржавања),
теретни уговор (свака страна дугује накнаду), личан уговор (строго везано за лична својства даваоца
издржавања) и уговор са трајним извршењем (даваоц издржавања врши то до смрти примаоца)
-алеаторност – да би био пуноважан уговор, са стране даваоца издржавања мора постојаи ризик – мора да се
обавеже на давање издржавања на неодређено време, то јест до смрти примаоца издржавања (ништав је овај
уговор ако даваоц издржавања зна колико ће још примаоц издржавања живети)

93. Закључење уговора о доживотном издржавању

-настаје када се давалац и прималац сагласе о битним елементима
-битни елементи су:
1) предмет примаочеве обавезе
-ствари и права која постоје у тренутку закључења уговора
-не могу бити: заоставштина и ствари и права која ће се затећи у заоставштини
2) предмет даваочеве обавезе
-састоји се у издржавању примаоца
-издржавање се одређује уговором и не мора се састојати у материјалним давањима
-давалац је и дужан да сахрани примаоца и да сноси трошкове његове сахране, чак и када уговором то није
изричито предвиђено
-сагласност трећег лица за закључење уговора-
-не тражи се сагласност трећег лица, сем када:
1) уговор закључује старији малолетник, односно лице делимично лишено пословне способности, потребна је
сагласност законског заступника
2)када се у својству даваоца појављује физичко или правно лице које се у оквиру свог занимања стара о
примаоцу, тражи се сагласност надлежног органа старатељства, у форми решења које се доноси у управном
поступку
-својства уговорника-
-по правилу између физичких лица, али на месту даваоца може бити и правно лице
-проблем – између неких лица може настати законска обавеза издржавања – да ли та лица могу закључити овај
уговор – могу (супружници, родитељи са својим дететом или другим сродником)

94. Форма уговора о доживотном издржавању

1) у форми јавнобележничког записа
-ако је предмет примаочеве обавезе непокретност и ако је прималац пословно неспособно лице
(кумулативно)
-солемнизација – јавни бележник потврђује да садржина исправе одговара вољи уговорнинх странака
-сачињава се и посебна исправа – клаузула о потврђивању уговора
2) у форми јавнобележнички потврђене исправе
-пословно способни
-надлежност-
-сваки јавни бележник на територији РС
-ако је предмет уговора непокретност – онај на чијем службеном подручју је непокретност

95. Правна дејства уговора о доживотном издржавању

-ствара узајамну обавезу – давалац да издржава, прималац да да одређену ствар или право
-примаочева обавеза нечињења – не сме отуђити, уништити или оптеретити ствар која треба да пређе у својину
даваоца
-ако су купци, поклонопримци или други правни следбеници те ствари несавесни, даваоц издржавања се може
супротставити
-ако давалац издржавања упише у јавну књигу своје право из уговора, несавесност купаца/поклонопримаца се
претпоставља
-непреносивост права и обавеза-
-ово је лични уговор – intuit personae , што значи да се природа уговора противи преношењу на другог повериоца
-ненаследиво је право на издржавање
-обавеза даваоца је по правилу непреносива, али уговором може бити предвиђено да треће лице може
предузимати све или одређене радње за извршење обавезе издржавања
-последице смрти даваоца издржавања-
-права и обавезе даваоца су релативно наследиви – могу да пређу на супружника и потомке, под два услова:
1) да могу бити позвани на наслеђе у конкретном случају
2) морају да пристану на продужење уговора о доживотном издржавању (ако не пристану уговор се раскида)
-ако нису у стању да преузму обавезе издржавања (нпр малолетни или неспособни за рад), имају право
нанакнаду за раније дато издржавање
-давалац након примаочеве смрти-
-када прималац умре, оно обухваћено уговором се издваја из заоставштине и прелази на даваоца
-по сили закона, у моменту смрти – по томе се разликује од легатара
-има стварноправну природу
-давалац није примаочев наследник
-примаочеви нужни наследници-
-не могу се из овога намиривати
-одговорност даваоца за примаочеве дугове-
-није наследник, те не одговара за дугове
96. Раскид уговора о доживотном издржавању
-двоструко се разликује од поништења уговора: раскидом престаје пуноважан уговор (док код поништења
престаје ништави) и узрок за раскид не постоји у моменту закључења уговора
-споразумни раскид уговора-
-нови уговор којим давалац и прималац одустају од раније закљученог уговора о доживотном издржавању
-раскид уговора због неизвршења-
-престанак уговора услед тога што једна страна не извршава своје уговорене обавезе
-моћже бити потпуно (дужник не предузима ништа како би извршио обавезу) и делимично (извршава само део
своје обавезе) неиспуњење
-не може се дозволити расид у случају када давалац спорадично не испуњава незнатан део обавезе издржавања
-раскид уговора због промењених околности-
-услед тога што су се након његовог закључења околности толико промениле да је исуњење уговорних обавеза
постало знатно отежано
-опције: да се уговор раскине, ревидира или да се преиначи у доживотну ренту
-раскид уговора због поремећених односа-
-до раскида долази када се односи између уговорних страна толико поремете да постану неподношљиви

97. Ништавост уговора о доживотном издржавању

-примењују се општа правила уговорног права – ништав је ако је у супротности са принудним прописима, јавним
поретком и добрим обичајима
-такође је ништав ако је фиктиван (симулован) или када је његов предмет немогућ, недозвољен, неодређен или
неодредив, када не постоји основ уговора или је основ недозвољен или када је недозвољен мотив битно утицао
на одлуку да уговорник закључи уговор, а друга страна је то знала
-релативно ништав је ако је закључен под манама воље или од стране ограничено пословно способног лица без
сагласности његовог законског старатеља
-одсуство алеаторности-
-разлог релативне ништавости – када уговор није представљао неизвесност за даваоца издржавања
-симуловани уговор-
-ако је створена лажна представа да је закључен уговор о доживотном издражавању да би се прикрио неки други
стварно закључен уговор (тај други је дисимулован уговор, а уговор о издржавању је симулован)

98. Појам, извори и основна обележја оставинског поступка

-ванпарнични поступак у коме се утврђују наследноправне последице оставиочеве смрти
-утврђује се која имовина сачињава заоставштину, која су лица наследници,...
-оставински поступак има декларативну функцију
-има превентивни и заштитни значај, јер путем оставинског поступка законодавац обезбеђује да се норме
материјалног наследног права правилно примене на неспоран појединачни случај
-није намењен решавању наследноправних спорова. због чега се битно разликује од парничног поступка
-стадијуми:
1)претходни поступак
2)припремање оставинске расправе
3)оставинска расправа
4)доношење оставинског решења
5)поступак по правним лековима
-извори: опште одредбе ЗВП и сходно се примењују норме ЗПП-а

99. Начела оставинског поступка

1) начело официјелности
-учесници ннемају могућност да својом вољом утичу на покретање, развој, окончање и предмет поступка
-изузеци: када нема непокретности иза оставиоца, тада се поступак покреће по предлогу
2) истражно начело
 -суду је препуштена иницијатива за прикупљање релевантног чињеничног материјала
-то значи да суд може да утврђује и оне чињенице које странке нису изнеле
3) ограничена примена обостраног саслушања
-одступа се тако што приликом расправљања заоставштине, један учесник може да даје изјаве без присуства
осталих
-суд је, ипак, дужан да на рочиште позове сва заинтересована лица
4) ограничена примена начела непосредности
-по том начелу суд у истом саставу изводи доказе, обавља расправе и доноси одлуку
-одступање: судија наследноправне последице смрти утврђује на основу доказа који нису изведени пред
њим, а оставинско решење може донети судија који није учествовао у поступку расправљања заоставштине
5) начело социјалности
-суд по дужности посебно води рачуна и предузима мере за заштиту права малолетних лица о којима се
родитељи не старају и других лица која нису у могућности да се самостално брину о заштити својих права

100. Субјекти оставинског поступка

-свако лице коме у поступку припадају одређена овлашћења и дужности
-главни: оставински суд и учесници, и нотар
-споредни: они који помажу суду у спровођењу поступка (матичар, орган старатељсрва, суд где је заоставштина,
суд где је оставилац умро), они који подстичу неке процесне радње, али не остварују права из заоставштине
(повериоци оставиоца, извршилац тестамента, старалац заоставштине...)

101. Надлежност и састав оставинског суда

-надлежност-
-суд који је стварно и месно надлежан за расправљање заоставштине
-стварно је надлежан основни суд
-месно је надлежан онај на чијем подручју је оставилац у тренутку смрти имао пребивалиште/боравиште
-састав-
-у првом степену судија појединац
-у другом степену веће од тројице судија
-поједине радње може предузимати и судски помоћник (записних свих изјава и предлога, сем о одрицању)

102. Нотар као повереник суда у оставинском поступку

-надлежност нотара може бити:
1) изворна
-када право или дужност нотара да спроводи одређени поступак или поједине радње у поступку проистиче
из законских норми о расподели надлежности
-судија нема могућност да одлучи о томе да ли ће одређени поступак спроводити нотар, нити може изабрати
који ће га нотар водити
2) факултативна
-заснива се на конститутивној одлуци суда
-мора суд донети одлуку којом спровођење неког посла поверава нотару
-у РС је правило принцип факултативне надлежности, сем: састављање смртовнице, попис и процена
заоставштине и доношење привремених мера за обезбеђење заоставштине (та три су у изворној надлежности
нотара)
-услови за поверавање: поверавање спровођења оставинског поступка нотару није обавезно, већ суд процењује
да ли је целисходно да то уради
-одлука о поверавању: у форми решења
-одређивање надлежног нотара: онај који је сачинио смртовницу, а ако има сметњи, председник оставинског
суда решењем одређује другог
-права и дужности нотара као повереника суда-
-дужан је да спроведе поступак који му је поверен, сем када:
1)постоји разлог за његово искључење (нпр. у браку је са тестаментарним наследником) и изузеће
2)када постоји друга околност која га објективно спречава да прихвати посао
-поступа у складу са правилимаоставинског а не нотарског права
103. Учесници у оставинском поступку
-сва она лица која претендују на то да буду оглашени за наследнике, легатаре или да им припадну нека права из
заоставштине
-процесни појам учесника-
-на основу тога да ли претендује на одређену наследноправну позицију, а не да ли је заиста има
-није битно да ли је наследник или легатар, већ да тражи да се утврди то његово својство
-својство учесника имају и лица која тврде да им припада неко право из заоставштине – у смислу да оставинско
решење непосредно утиче на правнуу позицију одређеног субјекта (нпр. нужни наследник, ималац
плодоуживања на заоставштини, ималац права чекања, корисник налога...)
-повериоци оставиоца, супружник или ванбрачни партнер који тврди да му нешто припада на основу (ван)брачне
тековине, давалац издржавања из уговора о доживотном издржавању и сл. нису учесници у оставинском
поступку, већ се могу фигурирати као споредни субјекти оставинског поступка

104. Извршилац тестамента

-лице коме је поверено старање о томе да се тестамент спроведе онако како је завешталац хтео
-њему припадају одређена овлашћења у погледу управљања и располагања заоставштином
-правило је да завешталац поставља извршиоца у тестаменту, али то може урадити и оставински суд ако је
неопходно (посебно када су у тестаметну предвиђени рокови, услови и налози)
-извршилац може бити физичко или правно лице, може бити и заинтересовано лице само ако га завешталац
постави (суд не сме поставити заинтереосвано лице), и не може бити поверилац наследника
-прихватање дужности – дужност не почиње у тренутку смрти оставиоца, већ у тренутку прихватања дужности
-правни положај: да се стара о чувању заоставштине, да управља њоме, да се стара о исплати дугова и легата, да
брине да одредбе тестамента буду спроведене како је завешталац хтео...
-извршиоцу се предају ствари из заоставштине у непосредну државину
-наследницима су овлашћења у погледу управљања и раслполагања ограничена овлашћењима извршиоца

105. Старалац заоставштине

-лице именовано да се стара о заоставштини онда када су наследници непознати или одсутни, и у осталим
случајевима када је то потребно
-поставља га оставински суд када: су наследници непознати или одсутни, када то захтевају легатари, повериоци
или корисници налога и када је то потребно
-оставински суд је дужан да о постављању стараоца обавести орган старатељства, који може поставити другог
стараоца, те се овај постављен од суда зове привремени старалац заоставштине
-не могу га именовати други субјекти сем оставинског суда
-старалац: чува заоставштину, управља њоме, наплаћује потраживања, исплаћује повериоце и легатаре и
проналази непознате или одсутне наследнике
-овлашћења могу бити ограничена на поједине објекте
-има обавезу да органу старатељства подноси извештаје и рачуне

106. Смртовница
-јавна исправа која садржи чињенице релевантне за утврђивање наследноправних последица оставиочеве смрти
-омогућује оставинском суду да добије податке на основу којих ће утврдити да ли су испуњене процесне
претпоставке за вођење оставинског поступка
-обавештење о смрти суд добија од матичара (на чијој територији је оставилац умро), у року од 30 дана
-смртовницу саставља нотар на чијем је подручју било последње пребивалиште/боравиште оставиоца
-нотар смртовницу доставља суду у року од 30 дана од пријема решења којим му је поверено сачињавање исте
-садржина смртовнице-
-обавезни елементи: подаци о оставиоцу, подаци о његовој смрти (датум, место), подаци о супружнику, брачној и
ванбрачној деци и усвојеницима, подаци о потенцијалним законским и тестаментарним наследницима и
приближна вредност имовине
-препоручљиви елементи: подаци о активи, пасиви и релевантним правним пословима, као и о сведоцима
усменог тестамента или лицима која су умрла пре оставиоца а могла су бити позвана на наслеђе да су жива

107. Проглашење писменог тестамента

-процесна радња у ванпарничном поступку која се састоји у томе што суд у присуству два сведока и
заинтересованих лица отвара тестамент, чита његову саджину и саставља записник о томе
-проглашава се сваки тестамент, без обзира на то да ли је пуноважан или опозван
-проглашење тестамента има функцију публицитета – омогућује заинтересованим лицима да се упознају са
садржином

108. Проглашење усменог тестамента

1) ако су сведоци саставили и својеручно потписали исправу о изјави завештаоца, суд ће ту исправу прогласити за
писмени тестамент
2)ако нису саставили исправу, суд понаособ саслушава сведоке о садржини завештаочеве изјаве и околностима
од којих зависи пуноважност тестамента

109. Поступак када је тестамент нестао или уништен

-ако може да се докаже: његово постојае, да је био сачињен у предвиђеној форми, његова садржина и да га
завешталац није уништио у намери опозивања
-ако међу заинтересованим лицима нема спора око тих ствари, суд ће заказати рочиште и саслушати
заинтересована лица
-заинтересована лица су сви потенцијални законски наследници, као и она на која се непосредно одражава
постојање тестамента

110. Мере за обезбеђење заоставштине

-све док оставинско решење не постане правноснажно, постоји неизвесност у погледу тога ко су наследници и
шта чини заоставштину
-наследници често не могу стећи ефективну власт над стварима и правима из заоставштине, што ствара опасност
да ће неки предмети бити уништени, изгубљени или бесправно присвојени од стране трећих лица
-привремене мере-
-лица овлашћена за изрицање: јавни бележник (надлежан за смртовницу), суд на чијем подручју је овај умро или
на чијем подручју је заоставштина
-постоје три мере: попис и процена заоставштине, предаја заоставштине на чување и печаћење оставиочевог
стана, појединих просторија или других просторија
-мера оставинског суда-
-у форми решења, против којег се може уложити жалба са суспензивним дејством
-мере: попис и процена заоставштине, предаја заоставштине на чување, печаћење просторија, постављање
привременог стараоца заоставштине и одвајање заоставштине од имовине наследника

111. Попис и процена заоставштине

-одређују је:
нотар надлежан за смртовницу (најкасније до предаје смртовнице, на захтев наследника или легатара)
оставински суд (решењем, на захтев наследника, легатара, поверилаца или по службеној дужности)
-по службеној дужности: када су наследници непознати, када су им непозата боравишта, када су малолетна лица
или када се заоставштина предаје држави
-спровођење пописа: врши јавни бележник, а изузетно и судијски помоћник
-попис обухвата све непокретне и покретне ствари у непосредној државини, као и оне које су се налазиле у
посредној државини
-врши се у присуству два пунолетна лица
-приговор могу поднети учесници у поступку, у року од 9 дана од пријема записника
112. Предаја заоставштине на чување
1) када ниједан од присутних наследника није способан да управља имовином, а нема зак. заступника
2) када су наследници непознати или одсутни
3) када постоје друге околности које начажу посебан опрез
-може одредити: оставински суд, суд на чијој терит. је оставилац умро, на чијој терит. је заоставштина и нотар
-спровођење мере: суд или нотар чувају новац, драгоцености, штедне књижице и сл., а остало се предаје на
чување поузданом лицу (може бити и неко од наследника)

113. Припремање оставинске расправе

-почиње када суд сазна за смрт лица, а завршава се заказивањем рочишта за расправљање заоставштине или
доношењем решења о обустављању расправљања заоставштине
-обухвата: испитивање процесних претпоставки за спровођење оставинског поступка, претпоставки за доношење
решења којим се спровођење оставинске расправе поверава нотару, дефинисање процесне грађе, предузимање
мера за обезбеђење заоставштине
-оставински суд за смрт сазнаје: од матичара или од заинтересованих лица тако што подносе предлог за
покретање оставинског поступка
-ако суду није достављена смртовница: поверава сачињавање нотару, судијском помоћнику или је сам саставља
-испитује и да ли постоји његова међународна надлежност за расправљање заоставштине

114. Обустављање оставинске расправе

1) када утврди према подацима из смртовнице, да иза оставиоца није остала имовина
2) када је остала само покретна имовина, а ниједно од лица позваних на наслеђе не тражи да се спроведе
оставинска расправа
-може поверити спровођење нотару који је сачинио смртовницу
-дужан је да позове лице које је именовано за извршиоца тестамента да се изјасни о прихватању те дужности
-обавештава орган старатељства ако постоји насцитурус или ако се одлучује о правима и интересима
малолетнника

115. Оставинска расправа

-је централни стадијум оставинског поступка, у коме суд расправља сва питања релевантна за доношење решења
-одвија се на рочишту, али неке радње се могу обавити и изван рочишта
-сва заинтересована лица се позивају на рочиште посебним позивом, по правилима о личном достављању
-ако се пропусти да се достављање позива уредно обави је разлог за вођење корективне парнице

116. Позивање огласом

може се позвати и огласом, ако се не зна да ли има наследника, ако је непознато боравиште наследника (а да
притом немају пуномоћнике), ако се наследници налазе у иностранству или оставински суд посумња да учесник у
поступку није најближи сродник и да има лица која имају исто или јаче право на наслеђе
-наследник треба да се пријави у року од годину дана од објављивања огласа
-предмет: сва релевантна питања, суд је дужан да узме у обзир и изјаве дате ван рочишта и пред другим
органима

117. Процесноправни аспекти давања наследне изјаве

-редовно се даје усмено на записник пред оставинским судом (записник потписује наследник), али може и у
форми јавно оверене исправе (важи и за позитивну изјаву)
-у изјави треба навести да ли се односи на законско, тестаментарно или нужно наслеђивање (у супротном се
узима да важи за све)
-прећутно давање позитивне изјаве: ако је наследник располагао заоставштином
-може се дати и преко пуномоћника (специјално пуномоћје)
118. Упућивање на парницу
-битна карактеристика оставинског поступка је одсуство спора
-у случају спора суд прекида поступак и упућује странке на парницу или на поступак пред органом управе (ако је
спор о постојању и пуноважности усвојења)
-могуће само када постоји спор између учесника у оставинском поступку
-спор о примени права-
-када странке имају различити став и томе коју норму применити, како је тумачити...
-оставински судсам решава спор
-спор о чињеницама-
-када странке имају различити став у погледу животних догађаја и друштвених односа на које се не примењује
материјалноправна норма
-ако је спорно и чињенично и правно питање, оба питања решава парнични суд
-поступак кад спора о чињеницама-
-оставински суд доносе решење којим прекида оставински поступак и упућује на парницу странку чије право
сматра мање вероватним
-странка мора покренути парницу у року који одређује суд (максимум 30 дана), а ако не уради то, оставинска
расправа се наставља
-странка чије је право мање вероватно је она на којој лежи терет доказивања
-спор о саставу заоставштине-
1) да ли нека имовина улази у састав заоставштине
2) да ли и колико потомци могу да издвоје из оставштине по основу доприноса у повећању њене вредности
-може само ако се споре наследници
-спор о праву на легат-
-не прекида се оставински поступак, а на парницу упућује странку чије право сматра мање релевантним
-само када је спор о чињеницама

119. Оставинско решење

-мериторна судска одука којом се утврђују наследноправне последице оставиочеве смрти
-има декларативну природу – утврђују се дејства која су сама по себи наступила у тренунтку смрти оставиоца
1) увод
-број предмета, назив суда, име судије, ознака да се ради о оставинском поступку, подаци о оставиоцу и
датум
2) изрека
-подаци о оставиоцу, заоставштини, наследницима, легатарима и другим сингуларним сукцесорима и о
предвиђеним теретима за наследнике или легатаре
3) образложење
-подаци о чињеницама и начину на које су утврђене, као и материјалноправне норме које су примењене
4) упутство о правном леку
-достављање решења о наслеђивању – свим учесницима у оставинском поступку, незезано за то да ли су
остварили неко право из заоставштине
-решење о легату – ако међу учесницима није спорно право на легат, ово решење се може донети пре
оставинског
-допунско оставинско решење – расподељује се имовина за коју се није знало

120. Жалба у оставинском поступку

-може изјавити жалбу само учесник у оставинском поступку (споредни субјекти своја права остварују преко
парнице)
-рок – 15 дана од дана када је учеснику достављено решење
-садржина:
1)означење оставинског решења на које се жали,
2)изјаву да се то решење побија у целини или делимично,
3)разлоге жалбе с образложењем и
4)потпис подносиоца
-доставља се првостепеном оставинском суду, који је може решењем одбацити ако је неблаговремена,
непотпуна и недозвољена
-ако не одбаци, доставља је на одговор осталим учесницима, који имају 15 дана да одговоре, а по истеку се шаље
другостепеном суду

121. Наследна изјава

-представља могућност сваког потенцијалног наследника
-не може се дати у тренутку смрти оставиоца, већ у периоду између смрти и давања изјаве постоји правни вакуум
-прихваћен систем непосредног стицања наслеђа са могућношћу давања негативне наследне изјаве

122. Негативна наследна изјава

-преображајно право (изјавом воље се обликују последице смрти)
-ово право има сваки законски и тестаментарни наследник, сем државе
-има строго личан карактер, непреносиво али наследиво право
-ако је дата за живота оставиоца, апсолутно је ништава
-рокови-
-до окончања првостепеног поступка за расправљање заоставштине
-ако не да негативну наследну изјаву до тада, сматра се да је ћутањем дао позитивну изјаву
-наследна изјава је неопозива
-претпоставке за одрицање од наслеђа-
-лице које се одриче од наслеђа мора бити потпуно пословно способно
-делимично лишени пословне способности могу само уз сагласност законског заступника
-старатељу је за давање негативне изјаве увек потребна дозвола органа старатељства, родитељима само ако има
непокретности у заоставштини или ако је део детета веће вредности
-форма изјаве о одрицању од наслеђа-
-формални правни посао где изјава воље мора бити службено примљена – изричито саопштена надлежном
органу
-редовно усмено на записник, може и у форми оверене писмене исправе
-правна дејства-
-ретроактивно
-фикција о непостојању наследника – као да је умро пре оставиоца
-може се одрећи само у своје име, не и у име својих потомака (дакле не искључује право представљања)
-не може се дати под условом и роком
-може се одрећи дела који му припада као законском наследнику и узети само део који му припада по
тестаменту, али део који добија по истом основу не може ''сецкати''

123. Позитивна наследна изјава

-није неопходна да би лице стекло својство наследника
-основно правно дејство – губи право одрицања од наслеђа
-може бити дата изричито, прећутно или ћутањем
-може бити дата усмено на записник или предајом оверене писмене изјаве
-позитивном наследном изјавом сматра се и одрицање у корист санаследника – узима се као да је узео свој
наследни део па га дао санаследнику (Пера Мика и Жика наслеђују по 1/3, Пера се одрекне у корист Мике, па
Мика добија 2/3 а Жика 1/3, узима се да је Пера дао позитивну, јер би у супротном ова двојица добијали по ½)
-може се дати конклудентном радњом (прећутно)

124. Поништење и побијање наследне изјаве

-неопозива је, али се може поништити
-апсолутно ништава-
-од стране млађег малолетника или ако нису испоштована правила форме
-негативна је ништава и ако је узета на записник од стране судијског помоћника, под условом или роком или од
стране заступника без дозволе органа старатељства
-релативно ништава-
-мане воље или од стране старијег малолетника

125. Наследноправна транзмисија

-је наслеђивање права на наследну изјаву
-када наследник умре пре окончања првостепеног поступка за расправљање заоставштине, а не одрекне се
наслеђа, право на наследну изјаву наслеђују његови потомци
-јављају се три лица: оставилац, трансмитент (оставиочев наследник) и трансмисар (транснмитентов наследник)
-ако трансмисар прихвати наслеђе, узима се да је трансмитент наследио оставиоца, па заоставштину
трансмитента чини његова посебна имовина плус оно што је наследио, па таква заоставштина прелази на
трансмисара
-ако се трансмисар одрекне наслеђа, узима се да трансмистент никада није ни постао наследник, па трансмисар
наслеђује само посебну имовину трансмистента
пример:
Умре Жика, а један од његових наследника је његов син Пера, који умре пре окончања првостепеног поступка, без давања
наследне изјаве. Пера има ћерке Теу и Леу, и оставио је тестамент, којим оставља све Теи. Ако њих две, као
трансмисари, прихвате наслеђе од Жике, Перину заоставштину чине и оно што је наследио и Перина посебна имовина и
све то иде Теи, по тестаменту. Ако не прихвате наслеђе, узима се да Пера никада није био наследник, па њих две (по
законском наслеђивању) добијају по пола онога што би Пера наследио од Жике.
-услови:
1)трансмитент је оставиочев наследник, мора доживети тренутак смрти оставиоца (и да испуњава све услове да
би био наследник – способност и достојност за наслеђивање), мора имати својство провизорног наследника (да
није дао наследноправну изјаву, да је било неизвесно да ли се прихвата или одриче наслеђа)
2)трансмисар мора бити трансмитентов наследник и према њему да испуњава све опште услове за наследника, а
ирелевантно је да ли је недостојан према оставиоцу

126. Confusio bonorum – спајање заоставштине и имовине наследника

-правно сједињавање права и обавеза из заоставштине са посебном имовином наследника
-једно лице не може имати две имовине, тако да у тренутку смрти, заоставштина постаје саставни део имовине
наследника
-правне последице-
-наследник одговара за оставиочеве дугове (целом својом имовином)
-конфузија (престаје облигација када исто лице постане и поверилац и дужник – нпр родитељ је позајмио детету
1000е, дете наследило то потраживање, оно је истовремено и поверилац и дужник – облигација се гаси)
-консолидација (престанак стварног права на туђој ствари када то лице постане сопственик ствари – нпр
наследник је имао право плодоуживања на оставиочевој њиви, наследи ту њиву, постане њен власник, гаси се
плодоуживање)
-конваллидација (оснажење располагања оставиочевим стварима и правима које је наследник неовлашћено
чинио за живота – нпр. дете прода очев стан, отац умре, дете га наследи – та продаја није била важећа, а кад га је
наследио оснажена је)

127. Одговорност наследника за оставиочеве дугове

-наследници наслеђују и права и обавезе, дакле и дугове
-поставља се питање обима одговорности, а ту постоје три система:
1) одговорност ultra vires hereditatis
-неограничена одговорност наследника за оставиочеве дугове
-нпр. заоставштина вреди 1000е, а дуг је 2000е, наследник мора повериоцу да исплати 2000е
2) одговорност cum viribus hereditatis
-вредносно и предметно ограничена одговорност
 -наследник одговара стварима и правима из заоставштине оставиочевим повериоцима, а својим
повериоцима из своје имовине
-оставиочеви повериоци не могу тражити да се измире из посебне имовине наследника (и обрнуто –
наследникови повериоци се не могу измирити из заоставштине)
3) одговорност pro viribus hereditatis
-наследник одговара за оставиочеве дугове правима и из своје имовине и из заоставштине, али до висине
вредности наслеђене имовине
-српско право користи pro viribus hereditatis систем
-одступа се у три случаја и тад се користи одговорност cum viribus hereditatis:
1)када оставиочеви повериоци поднесу предлог за одвајање заоставштине од имовине наследника
2)када суд постави стараоца заоставштине
3)када је наследник именован под условом или роком, док траје период пенденције, претходни наследник
одговара за дугове само заоставштином
-одговорност наследника за дугове је предметно неограничена – значи да поверилац може да се намири било из
заоставштине или из посебне имовине наследника, али вредносно ограничена – значи да наследник одговара до
висине активе заоставштине
-оставиочеви дугови су сви наследиви дугови плус дугови заоставштине (нпр. трошкови сахране) и за све то
одговарају наследници (ако неко други плати трошкове сахране, може тражити од наследника накнаду)
-одговорност санаследника за дугове-
1) учешће у одговорности – унутрашњи однос, деле дугове сразмерно величини своје наследне квоте (изузетак
само ако је у тестаменту другачије предвиђено)
2) природа одговорности – спољашњи однос – солидарно одговарају до висине свог наследног дела, постоји
право регреса ако један намири повериоца већим износом од свог дела

128. Separatio bonorum

-када након оставиочеве смрти заоставштина постаје засебна имовинскоправна целина у оквиру наследникове
имовине
-правило је да постоји јединствени режим у оквиру наследникове имовине
-суштина ове установе јесте да се наслеђена права ставе у посебан грађанскоправни режим како би се омогућило
оставиочевим повериоцима да наплате своја позивања
-ово се ради на захтев оставиочевих поверилаца, који се може поднети три месеца након смрти оставиоца
-одлуку о одајању суд доноси ако повериоци учине вероватним постојање потраживања и опасност да ће наплата
бити отежана
-повериоци који су тражили одвајање имају право првенства у односу на остале
-правна последица: заоставштина је имовинска целина у оквиру наследникове имовине и наследник не може
њоме располагати (а суд заоставштини може поставити стараоца)
-одвајање заоставштине спречава конфузију, консолидацију и конвалидацију (сем ако су располагања учињена
пре одвајања, она остају важећа)
-примењују се правила о реалној суброгацији (све што наследник добије на име заоставштине је део
заоставштине)

129. Наследноправни захтев

-тужба којом тужилац, на основу бољег или истог наследног положаја, тражи од туженога (другог наследника)
уступање дела или целе заоставштине
-тиме лице реализује свој положај универзалног сукцесора за случај да није то постао правноснажним
оставинским решењем
-пресуда којом суд усваја овај захтев није преображајна, већ обара претпоставку тачности правноснажног
решења
-на пример, оставиочева браћа наследе оставиоца, појави се ванбрачно дете оставиоца, оно диже тужбу против
те браће
-тужилац је лице које себе сматра наследником; мора доказати да му је у тренутку смрти оставиоца припао део
или цела заоставштина (да је био наследник), а може и наследник против санаследника, ако сматра да је том
другом санаследнику припао већи наследни део од оног који је утврђен правноснажним оставинским решењем
-тужени јесте онај који је правноснажним оставинским решењем оглашен за наследника, а у моменту
оставиочеве смрти није заправо постао наследник – то је привидни наследник
-услов јесте да постоји правноснажно оставинско решење, а ако не постоји:
1) ако су остале само покретне ствари, а неко лице је де факто ступило у положај наследника, а нико од
претенденатаније захтевао оставинску расправу, лице које мисли да има бољи или исти наследни положај, не
може против привидног наследника подићи наследноправни захтев, већ може поднети предлог за спровођење
оставинске расправе
2) када оставинско решење још није постало правноснажно, прави наследник штити свој интерес жалбом
-овај захтев је дозвољен када: се нађе нова имовина, нови наследник, нови тестамент, када је оставински суд
расправљао о питањима за која је требало да пошаље учеснике на парницу или када се по правилима парничног
поступка може поднету предлог за понављање поступка;
-право на наследноправни захтев не застарева, а могућа је реална суброгација

130. Правни положај санаследника

-санаследници чине наследничку заједницу
-правна природа – сувласници или заједничари? –неки мисле да су заједничари до деобе (због идеалног удела), а
након деобе сувласници
-сви имају свој идеални удео, који не представља физички део заоставштине
-располагање уделом је ограничено – може пренети само на другог санаследника или конституисати
плодоуживање у корист другог санаследника
-може и пре деобе закључити уговор о уступању дела са неким трећим лицем
-када један санаследник умре, на његово место ступају његови наследници
-санаследници заједно управљају и располажу имовином – за било који акт потребна сагласност свих
-ако је именован извршилац тестамента – он управља до деобе
-ако санаследници не могу да се сложе – суд може да одреди који ће санаследник управљати или да постави
управитеља наследства
-управитељ наследства је треће лице или неки санаследник, који није овлашћен да располаже, сем ако то одобри
суд, ако је предвиђено тестаментом, ако се сложе сви санаследници или ако је потребно ради исплате
оставиочевих дугова
-неподељена заоставштина преддставља целину, не примењује се институт сonfusio bonorum, али се примењују
правила о реалној суброгацији

131. Деоба заоставштине

-наследничка заједница престаје деобом
-деобу може тражити сваки санаследник у свако доба (осим у невреме) и право на деобу не застарева
-може бити споразумна (ако има сагласности свих санаследника, а постигну ту сагласност у току расправљања
заоставштине, уноси се у решење) или судска
-судска деоба – сваки санаследник може тражити, покреће се предллогом и води је основни суд у ванпарничном
поступку, мора обухватити све санаследнике
-правило је да се врши физичка деоба, ако не може, онда цивилна;
-ако је санаследник живео и привређивао у заједници са оставиоце, може се извршити деоба исплатом удела
(њему иде цела заоставштина, а он исплати осталим санаследницима новчану противвредност); он може и
тражити да му се доделе предмети домаћинства који служе за задовољење његових свакодневних потреба, а то
му се урачунава у наследни део
-обавеза заштите између санаследника после деобе – сви морају да обећају да ствари наследног дела немају
правних и физичких недостатака,

132. Collatio bonorum.

-урачунавање поклона и легата у наследни део подразумева да се приликом деобе заоставштине узимају у обзир
поклони и легати које је оставилац оставио неком од наследника
-примењује се код законског наслеђивања, а ако је тестаментарно, само ако је оставилац то предвидео у
тестаменту
-под поклоном се мисли на сва доброчина располагања
-систем реалне коалиције – сви враћају поклоне у заоставштину, па се све то дели
-систем идеалне коалиције – санаследницима који нису добили поклон исплаћује се из заоставштине одређена
сразмерна вредност
-у српском праву се користи систем идеалне коалиције
-изузето од урачунавања је: уобичајени и мањи поклони, плодови и друге користи које је наследник имао до
тренутка оставиочеве смрти, трошкови издржавања и обавезног школовања наследника
-репрезентантима се урачунава у законски наследни део поклон који је оставичац учинио репрезентованом лицу
-ова правила суд примењује на захтев овлашћеног лица (а овлашћена лица су поклонопримчеви санаследници)
-оставилац може искључити примену овог правила