КОМУНИЗАМ

Након почетка индустријске револуције у Европи долази до стварања нове

статусне групе, радничке класе – пролетеријата. Радничка класа је у 18. И 19. Веку
била у незавидном положају у односу на капиталистичку-власничку класу, услови
рада су били изузетно лоши, деца су приморавана на рад, безбедност радника
није била битна, а плате једва довољне за задовољење основних животних
потреба. У таквом окружењу јавља се велико незадовољство све веће радничке
класе, спорадични протести и демонстрације су свакодневница али проблем је
непостојање заједничког циља и свести о класној припадности радника.
Социолози а касније теоретичари комунизма, Карл Маркс и Фридрих Енгелс су из
прве руке посматрали тадашње проблеме капиталистичког друштва. Комунизам је
управо заснован на основној Марксовој теорији класних сукоба, по њему нормално
стање у капиталистичком друштву је сукоб, између две основне класе, радника и
капиталиста, разлог сукоба је однос експлоатације између њих. Радницима је
плаћен само део онога што им припада и што су радом заслужили, док
капиталисти акумулирају остатак у своје већ огромно богатство. Нова идеологија
која ниче на темељу ове теорије има управо за циљ рушење таквог поретка
револуцијом и успостављање бескласног друштва. То би се учинило
прерасподелом средстава за производњу која су се налазила у рукама
капиталиста. 1848. Године први пут је објављен „Комунистички манифест“ што
представља почетак комунизма као идеологије. Од тада се у Европи јавља велики
број углавном реформистичких социјалистичких или пак социјал-демократских
партија, међутим једна која се издвајала јесте била руска социјал-демократска
партија и њен огранак Бољшевици. Након Париске комуне и лекција које су
комунисти научили, велики тест комунизма представљала је Октобарска
револуција 1917. Долазак бољшевика на власт у Русији значио је формирање
прве Комунистичке земље на свету. Супротно мишљењу великог броја људи
комунизам није остварен ни у СССР-у ни у другим земљама леве оријентације.
Као нова идеологија није био утврђен начин на који би се дошло до њега међутим
урађено је доста на побољшању положаја радника. Лењин је огромну количину
земље поделио сељацима и започео аграрну реформу, а у фабрикама су
створени раднички совјети као средство контролисана саме фабрике. Проблем је
што је Лењин у почетку централизовао партију у довео је у положај рањивости,
која се огледала у корупцији и опортунизму, централизацијом партије омогућено је
да након смрти лењина на власт дође Стаљин који је бар по мени раскрстио са
комунизмом и сатанизовао га својим чисткама и неоснованом паранојом. Иако се
комунизам ширио Стаљинова политика „социјализма у једној земљи“ је то
успорила, што је и био један од разлога пропасти револуција у Шпанији, Баварији,
и другим земљама. Важно је напоменути још један проблем комунистичке
идеологије, то су фракције, због непостојања модела доласка до бескласног
друштва свака држава је на свој начин покушавала да учини то са мањом или
већом ефикасношћу. Тако су и настали различити „изми“, титоизам, стаљинизам,
лењинизам, маоизам итд. Након Другог светског рата и победе над фашизмом
долази до масовне експанзије „комунизма“ проблем је успостављање Совјетске
контроле зарад сопствене добити над источном Европом чиме је империјализам
запада изједначен са империјализмом СССР-а, једна од земаља која је одбила да
падне под утицај Совјета била је Југославија и можда један од најуспешнијих
модела комунизма-социјализма. Титоистички модел је био далеко блажи према
политичким противницима од совјетског а и у погледу животног стандарда
Југославија је била далеко испред осталих земаља источног блока. Потрошачка
добра су била далеко приступачнија а Југославија је за 20 година од разрушене
земље аграрног типа постала друга по реду у виду економског раста. Радничко
самоуправљање као економски модел давало је одличне резултате

„Раднички савет је требало да представља негацију совјетске праксе и совјетског

бирократизма. Требало је да буде подстрек за већу производњу, а са увођењем
радника у управљање индустријом и у одумирање државе. Идеја о одумирању
државе са доласком пролетеријата на власт потиче од Карла Маркса.“

Током хладног рата долази до биполаризације света на комунистички и

капиталистички који су у сталном сукобу, већ тада је било јасно да је комунизам
као идеологија стао у месту. Немогућност ширења без изазивања великих ратова
негативно је утицала на саму репутацију комунизма. А његово изопачење од
стране тоталитарних диктатора као што су Мао Це Тунг, Стаљин и многи други
довело је до тога да комунизам од идеје постане утопија коју ни тзв. Комунистичке
земље не могу да достигну. 80-их година долази до кризе која гута СССР у то
време исцрпљен трком у наоружању. Падом СССР-а долази и до пада комунизма
у свету.

Након пада комунизма, долази до периода транзиције у многим земљама па и у

нашој, велики број фабрика је затворен или приватизован што је људима био
јасан показатељ природе капитализма, и у најокорелијим антикомунистичким
земљама је након светске економске кризе дошло до поновног формирања неког
вида комунистичких или социјалистичких партија, са свим својим манама
комунизам се показао као идеологија која за разлику од капитализма тежи
успостављању класне једнакости, колико год далеко она била. За 50 година је од
заостале земље која се ослањала на пољопривреду, створио светску суперсилу.

Данас је комунистичка партија Руске федерације друга по величини у тој

земљи,јасно је да широке народне масе на комунизам још увек гледају као на
најбољу опцију.

Димитрије Митровић 4-3

Литература и извори : Карл Маркс „Комунистички Манифест“

Уџбеник из Социологије

Хана Арент „извори тоталитаризма“