ORTOPEDIJA VILICA iliti ORTODONCIJA

(1st part typed by Dooshan Stojchewsky)

1. Razlika izmedju rasta I razvoja

Ova dva procesa pocinju od oplodjenja jajne celije i do kraja zivota se neprekidno smenjuju.

RAZVOJ – process diferencijacije

(razvoj podrazumeva diferencijaciju i specijalizaciju koje se desavaju od neistovetnih celija. Tokom
razvoja dolazi do stvaranja nekih drugih, drugacijih celija koje bi bile u novim funkcijama)
Periodi razvoja:
1. Embrionalni (prvih 8 nedelja, formiranje emb. organa) = intrauterini
2. Fetalni – do rodjenja = intrauterini
3. Rodjenje = postnatalni
4. Zrenje = postnatalni
5. Starenje = postnatalni
Tokom zivota zigot se razvija u odraslu razvijenu osobu, a osnovni(?) proces je diferencijacija tkiva
tokom koje se stvaraju nove celije, tkiva, supstance, organi (te nove celije indukcijom uticu jedna na
drugu tako sto jedna grupa celija utice na susedne ubrzavajuci/usporavajuci njihov rast). Sam
pocetak tog razvoja je pod genetskom kontrolom.

RAST – process transformacije zigota – 1 celija – multicelularna, odrasla osoba

(rast podrazumeva uvecanje neke materije, uklucujuci (?) same celije, povecanje broja celija I
intersticijuma)
Rast se odvija zahvaljujuci procesima hipertrofije, hiperplazije i povecanja intercelularne supstance.
Tokom rasta imamo periode usporavanja i ubrzavanja.
Period najintenzivnijeg rasta su:
- Fetalni
- Prva godina zivota
- Mlecna denticija
- Pubertet
Rast je:
- filogenetski proces – jer se menjao tokom evolucije
- ontogenetski proces – jer se stvaraju oblici osobeni za svaku vrstu
- individualni – jer se stvaraju osobine karakteristicne za svaku jedinku
Rast je pod kontrolom metabolickih, nutritivnih, hormonalnih faktora. Izrazene osobine jedinke
(fenotip) zavise odnasledja (genotipa) i faktora spoljasne sredine.

2. STOMATODEUM – primitivna usna duplja

3. RAZVOJ 1’ i 2’ PALATUMA

Oplodjenjem jajne ceije nastaje zigot koji se deli i:

- 4 dan intrauterinog razvoja = stadijumu MORULE, spusta se niz jajovod i ulazi u uterus
- 5 dan= stadijum BLASTOCISTA, implantacija embriona u uterus
- 10? – 14. dan= stvaraju se embrionalni organi
- II nedelja= embrion se sastoji iz dva klicina lista (ektoderm i endoderm) i to je
BILAMINARNI DISK
- III nedelja = TRILAMINARNI DISK (nastaje mezoderm)
Iz ta tri klicina lista nastaje sve u organizmu:
- Ektoderm – koza, cns
- Mezoderm –misici, vezivo, kosti, kvs
 - Endoderm – epitel resp. sistema i git-a (ili epitel, rs i git ?)
- Kraj III nedelje =embrionalni disk ulazi u SOMITSKI period. Duz neuralne cevi
(chorda dorsales), koja je preteca kicmenog stuba, stvaraju se PARNI BLOKOVI
MEZODERMALNOG TKIVA (SOMITI) koji zadebljavaju i rastu jedan oko drugog,
Imai h 42-44 para i sukcesivno se postavljaju (predstavljaju buduci kicmeni stub).
Okcipitalni, cervikalni, torakalni, lumbalni, koksalni, sakralni.
- IV nedelja=formira se 5-6 skrznih lukova, 5 facijalnih procesusa I pocinje formiranje
jezika.
Ravoj brahijalnih (skrzih) lukova:
1. Mandibularni – mandibular, maksila, mastikatorni misici, prednje 2/3 jezika
2. Hiodni luk
3. …ostali nemaju imena 
- 21-31. dan = formiranje 5 FACIJALNIH PROCESUSA. To su: mezenhimalni procesusi
prekriveni ektodermom. Oni ogranicavaju bukofaringealnom membranom I grade
STOMATODEUM (prim. usna duplja). Facijalni procesusi su: gore 1 frontonazalni, sa
strane 2 maksilarna i dole 2 mandibularna. Oni pocinju da rastu jedan ka drugom I da se
spajaju. Bukofaringelna membrana koja je na dnu, je bilaminarna, tj. sastoji se iz
ektoderma (ka usnoj supljini) i endoderma (ka primitivnom farinksu).
- 28. dan= rupture bukofaringealne membrane – komunikacija izmedju stomatodeuma i
primitivnog farinksa.
- 28-31. dan = medjusobno se spajaju mandibularni procesusi, ali na tom mestu ostaje
vezivno tkivo sve do kraja prve godine zivota, kada se definitivno zameni za kost.
(intram…) (odvaja stomatodeum od perikardnog(?) ispupcenja)
Frontonazalni procesus – raste na dole I deli se na dva lateralna I jedan medijalni produzetak. Iz
medijalnog produzetka nastaje: celo, delom gornja usna i 1’ palatum. Izmedju ovih produzetaka se
nalaze OLFAKTIVNE PLAKODE, koje prodiru dublje u mesoderm i nastaju OLFAKTIVNE
JAMICE (olf. kese I alae nasi (nosna krilca)).Sa bocne strane glave nalaze se OTICKE i OPTICKE
PLAKODE (vid, sluh). Daljim rastom pars medialis frontonazalnog procesusa, deli se na 2
GLOBULARNA PROCESUSA. Od ovog rasta nastaje: vrh nosa, kolumela, filtrum, tuberkulum
gornje usne, ceo 1’ palatum.
Maksilarni procesusi –rastu unapred, na gore, unutra i spajaju se sa: mandibularnimprocesusom,
medijalnim i lateralnim delom frontonazalnog procesusa
 Primarni palatum
1’ PALATUM – se formira izmedju IV - VI NEDELJE i cine ga gornja usna I alveolarni procesus
iz koga nicu(?) 4 sekutica, a unazad se prostire do foramen incizivusa.
(sa stvaranjem 1’ palat. Pocinje deljenje stomato..?)
- VI NEDELJA = stomatodeum se deli na ORALNI i nazalni deo.
Od dubljeg dela frontonaz.proc. formira se nosni septum koji deli nosnu duplju na desnu i levu
polovinu.
Na unutrasnjoj strani maksilarnog procesusa zadebljava mezoderm I nastaju palatinalni procesusi
koji rastu jedan ka drugom i formiraju 2’ PALATUM.
- VII NEDELJA = nagli rast jezika, ispunjava ceo stomatodeum i ??rast palatinalnih
procesusa jednog ka drugom i oni rastu nadole. Za sve ovo vreme glava je naslonjena na
prekardijum sto znaci da je mandibula zakocena u rastu i zaostaje za maksilom.
- VIII NEDELJA= RETROFLEKSIJA GLAVE EMBRIONA, mandibular se oslobadja,
jezik se oslobadja i spusta, oslobadjaju se palatinalni procesusi koji talasastim pokretima
rastu jedan ka drugom.
- VIII – XII NEDELJA = formira se 2’ palatum spajanjem medjusobno palatinalnih
procesusa unapred sa 1’ palatumom, odozgo sa nazalnim septumom.
Gornja usna nastaje od: pars mediana FNP -> medijalni deo i od maxilar. procesusa -> lateralni deo.
 4. RAZVOJ SKELETA VILICA U INTRAUTERINOM PERIODU

Sve kosti mogu nastati na dva nacina:

1. ENHONDRALNO – prvo se formira hrskavicava osnova koja se i zamenjuje kostanim
tkivom. Na ovaj nacin se formiraju kosti baze lobanje (okcipitalna, sfenoidna, etmoidna).
Izmedju njih se nalaze sinhondrazeod kojih je najvaznija sfenookcipitalna koja zavrsava rast
u 16. godini.
2. INTRAMEMBRANOZNO – kost se stvra direktno iz vezivnog tkiva gde nastaju
intramembranozni centri osifikacije koji pocinju da stvaraju kost. Na ovaj nacin nastaju
kosti svoda lobanje (frontalna, parijetalna, maxilla, mandibula). Te kosti rastu nasuturama i
fontanelama (zatvaraju se posle rodjenja).
MANDIBULA– pocinje razvoj u 6.nedelji, kada nastaju intramandibularni osifikacioni centri u
predelu bifurkacije n. alveolaris inferior (foramen ?) i tu se kost nagomilava u svim pravcima.
U mandibularnom procesusu nalazi se MEKELOVA HRSKAVICA oko koje se nagomilava kost I
ona odredjuje oblik vilice. Kada se definise oblik, ona se resobuje i ostaju sfenomaleolarni i
sfenomandibularni ligament i slusne koscice maleus i incus.
Izmedju 10.i 14. nedelje se formiraju 2’ hrskavice: kondilarna, koronoidna i protuberantia mentalis.
U pocetku se rast odvija apozicijom, stvara se kost u svim pravcima, a prvi procesi resorpcije se
uocavaju oko 10. nedelje oko zametka zuba.
(R: lingvalna strana corpusa mandibule – omogucuje rast mand. unapred.
A:gornja ivica tela mandibule – rast u vertikalnoj ravni, povecanje visine corpusa. Zadnja ivica
ramusa ..?.. predeo kondilarnog procesusa, spoljasnja strana corpusa mandibule)

MAKSILA- u 8. nedelji pocinje formiranje oko hrskavice nazalne kapsule.

U frontonazalnom procesusu nastaju intramembranozni osificirajuci centri za: nazalnu, lakrimalnu
kost I bilaminarni centri za premaksilu (1’ palatum).
U maxilarnom procesusu nastaju isti centri za: vomer, maksilu, palatinalnu i zigomaticnu kost,
delove temporalne I sfenoidne kosti.

U 10.NEDELJI pocinje rast kosti (process apozicije, resorpcijei remodelacije).

RAZVITAK ZUBA U INTRAUTERINOM PERIODU

Razvoj zuba pocinje u6. nedelji intrauterinog razvoja. Zubi nastaju odektoderma (gledj)i
mezoderma (dentin, cement). Ektodermalni prekrivac maksilarnog I mandibularnog procesusa
proliferise i zadebljava i u svakoj vilici nastaje (1’ dentalna lamina- zubna gredica), oblika
potkovice, koja ponire u mezoderm.
7.NEDELJA–1’ zubna gredica se deli navestibularni deo, od koga nastaje fornix (vestibulum) i
dentalnu laminu -> zubi.
8. NEDELJA – nastaju primordijalni gledjni organi proliferacijom dentalne lamine.
(u svakoj dentalnoj lamini dolazi do lokalizovanja prolifer. celija pa nastaje 10 ovalnih ispupcenja)
8n – mlecni sekutici, ocnjaci, 1.molar
10n – 2.mlecni molar
Gledjni organ sve vise ponire u mezoderm koji se kondenzuje (oblik kape) i nastaje
DENTALNAPAPILAod koje nastaje dentin i pulpa. U isto vreme se kondenzuje i okolni mezenhim
i nastaje DENTALNI FOLIKULkoji daje cement i periodoncijum. ->zvono
Gledjni organ, dentalna papilla, dentalni folikul => ZUBNA KLICA (pupoljak, zubni zametak).
Svaki zub se ovako razvija I prolazi kroz stadijume pupoljka, kape i zvona (trenutak kad nastane
dentalni folikul).
16. NEDELJA – od zadnjeg produzetka 1’ dentalne laminevnastaje zametak 1. stalnog molara (i svi
molari ce se razviti iz nje).
Od unutrasnje strane gledjnog organa mlecnih zuba proliferacijom se dobija sekundarna dentalna
lamina od koje ce se formirati zameci za zamenske zube (stalne zametke).
(od lingvalne -> zato zameci stalnih zuba leze lingvalno).
6. MESEC –kalcifikacija mlecnih zuba, od rodjenja kalcifikovane krunice mlecnih svih zuba.
-neposredno pre rodjenja – kalcifikacija 1. SM i sekutica
*16. nedelja – 1. molar
*6. mesec i.u. – zametak sekutica i ocnjaka
*Na rodjenju – 1. premolar
*Krajem prve godine – 2. premolar I 2. molar
*3,5 – 4. godine – 3. molar

Na rodjenju:
-formirani su zameci svih mlecnih zuba, zameci stalnih sekutica, ocnjaka i prvog molara (6
zametaka)
- zavrsena je mineralizacija krunica svih mlecnih zuba
- pocinje stvaranje zametka 1PM
-pocinje stavranje okluzalne povrsine 1M, incizalne ivice sekutica i vrha ocnjaka.

(RAZVOJ ZUBA:
*faza pupoljka - inicijacije
*faza kape - proliferacije
*faza zvona - histo I morfodiferencijacije
* faza stvaranja krunice zuba – mineralizacije

JEZIK: embrionalno poreklo, misici jezika

Razvoj pocinje u 4. nedelji – mezenhimlano poreklo.

-Na unutrasnjoj strani mandibularnog skrznog luka pojavljuju se dva lateralna mezenhimalna
ispupcenja (zadebljanja), tzv. LINGVALNA ISPUPCENJA. Izmedju njih nastaje medijalno
ispupcenje – TUBERCULUM IMPAR I kada se oni spoje nastaju PREDNJE 2/3 JEZIKA.
-ZADNJA 1/3 JEZIKA nastaje od zajednickog ispupcenja 2, 3 i 4. skrznog luka i to je KOPULA.
Spajanjem zadnje 1/3 I prednje 2/3 nastaje jezik, a na mestu spajanja nalaz se SULCUS
TERMINALIS.
-Misici jezika nastaju iz okcipitalnih somita koji migriraju u predeo jezika, noseci sa sobom
ogranke n. hypoglossusa.
-inervacija jezika govori u prilog njegovog neobicnog razvoja.
Mukoza prednje 2/3 – n. trigeminus
Mukoza zadnje 1/3 – IX kranijalni nerv n. glossopharingeus
Misisci jezika – XII kranijalni nerv n. hypoglossus
*lingvalna ispupcenja rastu i srastaju medjusobno ali srastaju i sa tuberculum impar-om dajuci
jedno zajednicko ispupcenje od kojeg nastaju prednje 2/3.
6. PROMENA ODNOSA VILICA U TOKU INTRAUTERINOG RAZVOJA

Do kraja 7. nedelje glava embriona je spustena na prekordijum, pa je onemogucen razvoj

mandibule i odnos vilica je DISTALAN
U 8.nedelji dolazi do RETROFLEKSIJE GLAVE embriona, mandibula se oslobadja I pocinje da
raste brze od maksile, pa je u 12.nedelji odnos ORTOGNAT, ili mandibula moze biti naprednija pa
mozemo imati mezijalni odnos.
Do rodjenjamaksila opet brze raste pa se dete radja sa distalnim odnosomvilica – RETROGNAT.
U 6.MESECU posle rodjenja, zahvaljujuci sisanju, uspostavlja se ORTOGNAT ODNOS.

STEPEN RAZVIJENOSTI ORGANA ZA ZVAKANJE U TRENUTKU RODJENJA

LICE - cini 1/8 lobanje (kod odraslih 1/3)

GLAVA – kosti su odvojene hrskavicavim ili vezivnim tkivom, kranijalna baza je kratka, svod
nepotpun.
ORBITE – prostrane. 80% velicine je formirano.
SINUSI – nerazvijeni.
VILICE – nerazvijene, bez alveolarnih procesusa (alveolarni rubovi), mandibula u retrognatom
polozaju (distalni odnos)
MANDIBULA:
- nerazvijena brada,
- u predelu simfize leva i desna strana spojene su vezivom (u prvoj godini zarasta(?))
- processus coronoideus (misic.nast.) – mali
- processus condilaris - jako povijen unazad
- zglobna jama - plitka (fossa temporalis)
ZUBI:
- formirani zameci: mlecnih zuba, stalnih sekutica, ocnjaka i prvih molara, pocinje
formiranje prvog premolara
- zavrsena mineralizacija mlecnih zuba
- pocela mineralizacija okluzalno 1. molara, incizalnih ivica sekutica i ocnjaka

7. ODNOS VELICINE VISCERO I NEUROKRANIJUMA KOD

NOVORODJENCETA I PROMENA OVOG ODNOSA TOKOM
POSTNATALNOG RASTA

Na rodjenju, lice cini 1/8 lobanje, celo je zaobljeno i jako ispupceno, naduvsi (?) se na ostali deo
lica koji je uvucen (narocito donja usna i brada), nerazvijeni su grebeni obrva, nos je kratak, nazalni
most je ulegnut (prcast), obrazi ispupceni zbog masnog jastuceta, usne skoljke postavljene nisko,
mala usta, a oci izgledaju velike i razmaknute.
Lice je KRATKO I SIROKO, u profilu KONVEKSNO, jer u fetalnom periodu rast je najvise
transverzalan a onda sagitalan, pa vertikalan.
Posle rodjenja, smanjuje se ispupcenost cela i dobija iskosenost, lice raste brze od lobanje, nos
raste u vertikali i protrudira se, a zigomaticni deo unazad. Lice najvise raste u sagitali, pa u
vertikali, pa u transverzali (rast se zavrsava u 12. godini).
Zatim nicu zubi, razvijaju se alveolarni procesusi i brada. Ramus je duzi i uspravljeniji, lice raste u
vertikali zahvaljujuci rastu corpusa, alv. procesusa i nicanju zuba. Lice raste u dubinu anteriornim
rastom nosa.
VILICE :
 premestaju se – unapred i nadole ;
 rastu – unazad i nagore (izduzivanjem zubnih nizova)

* fontanela – ima ih 6, srastaju posle rodjenja

* skelet lica – viscerokranijum ; skelet lobanje – neurokranijum.
 RAZVOJ OKLUZIJE

Odvija se u 5 STADIJUMA :

I STADIJUM : rodjenje – 6 meseci – PERIOD BEZUBIH VILICA

(* ?eci koji su zubi formirani a koji su u kosti)

Alveolarni procesusi nisu formirani, vec imamo ALVEOLARNE RUBOVE prekrivene cvrstim
desnima. (formiranje nicanja zuba)
Maksilarni alveolarni rub : oblika potkovice (labiobukalni, lingvalni segment)
Dentalnom brazdom podeljen je na spoljasnji (iz kog ce nici zubi) i unutrasnji deo. Spoljasnji deo je
transferzalnim brazdama podeljen na deset segmenata iz kojih ce nici po jedan zub. Najvaznija
transferzalna brazda se nalazi izmedju segmenata ocnjak – 1MM, i u maxili i mandibuli sluzi za
odredjivanje sagitalnog odnosa vilica.
Mandibularni alveolarni rub : oblika slova U.
Takodje je dentalnom brazdom podeljen na spoljasnji i unutrasnji deo, a transferzalne brazde nisu
jako izrazene kao u maksili, a takodje se izmedju ocnjak – 1MM nalazi lateralni sulkus.
Posto je cetvrtastog oblika, sastoji se iz frontalnog i dva lateralna segmenta, a izmedju se nalaze
segmenti za ocnjake.

Maksilarni alveolarni rub prevazilazi mandibularni i u sagitali i u transverzali i omogucava

pravilno postavljanje mlecnih zuba. Lateralni sulkus je u mandibuli na rodjenju distalnije postavljen
da bi na kraju ovog perioda imali ortognat odnos.

Kada se vilice sastave, alveolarni rubovi su bocno u kontaktu,, a u frontu odstoje !!!

*crtez u skripti – str. 11 (nista posebno...ovo sto pise...nacrtani segmenti)

POLOZAJ ZAMETAKA MLECNIH ZUBA

Mlecni zubi su postavljeni u svojim folikulima , rotirani i u teskobi jer alveolarni rubovi nisu
dovoljno razvijeni.
U maxili : lateralni sekutici su postavljeni jos oralnije i rotirani distalno.
U mandibuli : sekutici leze unutar linije luka (jos oralnije) i ako se vilica ne razvije dovoljno
(sisanje)oni tako i nicu. Ocnjaci i molari su uvek dobro postavljeni u nizu.
Do nicaja mlecnih zuba, vilice bi trebale da se razviju i da sekutici niknu sa dijestemama i time je
zavrsen 1. stadijum.
Rast mandibule i maxile u transverzalnom i sagitalnom pravcu obezbedjuje prostor za pravilno
postavljanje sekutica do njihovog nicanja.

II STADIJUM : 6 MESECI – 2.5 GODINE : od pocetka nicanja mlecnih zuba do

kompletiranja mlecne denticije

4 – 10 meseci : prvo nice donji pa gornji centralni sekutic.

* ako nikne ranije – rana denticija (dentitio praecox)
* ako nikne kasnije – kasna denticija (dentitio tarda)
6 – 11 meseci: zatim nice donji pa gornji lateralni sekutic, i sa godinu dana treba da niknu svi
sekutici!
Njihovim nicanjem treba da se ostvari pravilan sagitalni preklop, ali ne i dubina preklopa. Oni ce se
duboko preklapati, a bocno alv. rubovi su u kontaktu.
11 – 18 meseci : donji MM pa gornji MM
Donji IV ima izrazenu centralnu fisuru (2/3 okluzalne povrsine) i jako strme kvrzice koje upravljaju
nicanjem gornje IV. Meziolingvalna kvrzica gornje IV klizi po kosinama donje IV i one vode
kvrzice gornje IV da se uzglobe u I klasu.
* Nicanjem IV dolazi do PRVOG FIZIOLOSKOG PODIZANJA ZAGRIZAJA !!!
15 – 22. mesec: gornji i donji ocnjaci
2.5 godine: gornja i donja V.

Krajem 2. godine: zavrsen je rast korenova mlecnih sekutica, zavrsava se rast ostalih mlecnih zuba
i zavrsena je mineralizacija 6.(?), stalni zubi pocinju polako da krecu.
(* crtez u skripti, bezveze, samo klasa za pomenute cetvorke na 13. strani)

MORFOLOSKE OSOBINE NORMALNE OKLUZIJE MLECNE DENTICIJE

 Transferzala: svi gornji zubi preklapaju donje

 Sagitala: I klasa – svaki gornji zub okludira sa dva donja, i to sa antagonistom i 2/3
distalnog zuba. Svaki donji zub okludira sa dva gornja i to sa antagonistom i 1/3 mezijalnog
zuba
* izuzetak: gornja V i donja I (jer su suvise mali)
* bukomezijalna kvrzica gornje IV je u bukomezijalnoj brazdi donje IV, a bukodistalna kvrzica
je u prostoru izmedju donje IV i donje V.
* bukomezijalna kvrzica gornje V je u bukomezijalnoj brazdi donjee V, a bukodistalna kvrzica
je u bukodistalnoj brazdi donje V i ceo zubni niz se zavrsava ravnoj postmolarnoj ravni
 Vertikala: dubok preklop sekutica.

III STADIJUM: 2.5 – 6 godina: period MLECNE DENTICIJE

Rast i razvoj zubnih nizova (lukova) od 2,5 – 6. godine.

Usporava se malo rast, nema vecih promena u ustima, nema nicanja novih zuba, ali se u kosti
zavrsava razvoj korenova mlecnih zuba i pocinje resorpcija korenova mlecnih zuba, nastavlja
mineralizacija stalnih.

OSOBINE IDEALNE MLECNE DENTICIJE:

1. DIJASTEME IZMEDJU SEKUTICA

Treba da se formiraju nicanjem mlecnih sekutca i obezbedjuju prostor za pravilnu postavu(?)
stalnih sekutica. Ako ih nema, to je znak primarne teskobe.
2. PRIMATNE DIJASTEME
Maxila: ispred ocnjaka – prostor za lateralni sekutic
Mandibula: iza ocnjaka – prostor za ocnjak
3. DUBOK PREKLOP SEKUTICA
Nicanjem sekutica uspostavlja se dubok zagrizaj, alv. rubovi bocno kontaktiraju. Nicanjem
donje IV dolazi do prvog fizioloskog podizanja zagrizaja, a smanjenje dubine preklopa nastaje i
zbog abrazije sekutica, pa do kraja 6. godine imamo incizalni odnos sekutica.
4. mlecni zubni niz se zavrsava u RAVNOJ POSTMOLARNOJ RAVNI (postlaktealnoj (?))
jer je gornja V manja od donje.
Krajem ovog perioda, zahvaljajuci abraziji sekutica i kvrzica, smanjuje se dubina preklopa,
mandibula klizi mezijalno i dolazi do prelamanja postmolarne ravni unapred (sto omogucava
nicanje prvog stalnog molara u I klasi).
* 6. godina (OPT) – 52 zuba

POLOZAJ ZAMETKA STALNIH ZUBA

- stalni zubi u odnosu na mlecne – oralnije.

- maxila – lateralni sekutic – oralnije od centralnog – pupljicast (?) odnos (ako u takvom
odnosu niknu – 1’ teskoba).
- premolari – u bifurkaciji mlecnih premolara i kod primarne teskobe su u grozdastom(?)
polozaju.

IV STADIJUM: 6 – 12 godine: PERIOD MESOVITE DENTICIJE

Ovaj period pocinje nicanjem prvog stalnog molara, u 6. godini!

Pre nicanja 1. stalnog molara, dolazi do prelamanja postmolarne ravni unapred, tako da ce se
uspostaviti I klasa nicanjem sestice.
Ako prelamanje izostane – prvi molari nicu u II ½ klasi.
Definitivno uzglobljavanje 1.S.M : uspostavlja se tek posle smene bocnih mlecnih zuba u 12.
godini. Posto su mlecni molari veci od stalnih premolara, njihovom smenom nastaje visak mesta, i
to vise u mandibuli nego u maksili, pa ce se donja 6 vise pomeriti mezijalno i nastaje I klasa.
(*gornja 0.9...donja 1.7mm)
- Ako je u mlecnoj denticiji pacijent imao distalni zagrizaj (stepenik), 1. stalni molar se uzglobljava
u II klasu, u najboljem slucaju (kod povoljnog rasta) u ½ II klasi, a nikad u prvoj.
- Ako je imao mezijalni – III klasa, ½ III.

Nicanjem prvog stalnog molara dolazi do II FIZIOLOSKOG PODIZANJA ZAGRIZAJA !!!

STVARANJE PROSTORA ZA STALNE SEKUTICE

U 7. i 8. godini imamo problem da li ce biti dovoljno mesta za smestanje stalnih sekutica, jer u tom
momentu nedostaje 1-2 mm u maksili i 5-6 mm u mandibuli. Taj dodatno prostor se obezbedjuje :

1. neznatnim transferzalnim rastom vilice

2. zahvaljujuci dijastemama (izmedju mlecnih)
3. zahvaljujuci labijalnoj inklinaciji gornjih i donjih sekutica u odnosu na mlecne
4. zahvaljujuci labijalnoj migraciji gornjih i donjih sekutica u odnosu na mlecne.

Kod neke dece ima dovoljno mesta za sekutice, pa se pojavljuje fizioloska diastema mediana ‹ 2
mm, koja se spontano zatvara nicanjem 2 i 3.
Ako nema dovoljno mesta, zubi nicu u teskobi (1’ teskoba).

7 i 8. godina – nicu donji pa gornji centralni, pa lateralni sekutici.

9 – 10. godina – MIRAN PERIOD : ali se intenzivira resorpcija mlecnih i mineralizacija stalnih.
Dalja smena zuba se odvija razlicito u maksili i mandibuli:
Mandibula: 3–4-5
Maxila: 4-5-3
Nicanjem premolara (ako nije bilo aproximalnih karijesa i ranih extrakcija), javlja se visak
prostora, u maksili 0.9 mm, a u mandibuli 1.7 mm. U maksili sluzi za pravilno postavljanje
ocnjaka, a u mandibuli omogucava mezijalno pomeranje 6 i definitivno uspostavljanje I klase (Lee
Way – prostor (jedva sam nasao po netu da ‘’lee way’’ znaci manevarski prostor)) 
9 – 12. godina – smanjuje se dubina preklopa – rastom premolara i alv. procesusa.
12. godina – zavrsava se transferzalni rast vilica (uspostavlja se definitivno I klasa)

NORMALNA SMENA ZUBA – HRONOLOGIJA I REDOSLED

MLECNI: I (4-10) … II (6-11) … IV (11-18) … III (15-22) … V (2.5 god.)

STALNI:
- maksila: 6 (6-7 god) … 1 (7-8) … 2 (8-9) … 4 (10-11) … 5 (10-11) … 3 () … 7 (12-13) .. 8 (18-
25)
- mandibula: 6 (6-7) ... 1 (6-7) … 2 (7-8) … 3 (9-10) … 4 (10-12) ... 5 (10-12) …7 (11-13) …8 (18-
25)

V STADIJUM: 12 - … - STADIJUM STALNE DENTICIJE

- nicanje drugih stalnih molara: donji (11-13 god), gornji (12-13 god). Gornji imaju izrazitu
tendenciju mezijalnog pomeranja.
- 3 molari (umnjaci): nicu od 18 – 25 godine. Vrlo cesto pokazuju varijabilnost u pocetku, duzini
trajanja i zavrsetku razvoja. Obicno se zameci formiraju od 3,5-4 godine, a ako ih nema do 14.
godine, proglasavamo hipodonciju. Cesto ostaju impaktirani.
- zavrsava se rast korenova. Zatvaranje apeksa zuba 2-3 godine po nicanju.

MORFOLOSKE OSOBINE STALNE DENTICIJE :

Vertikalno : gornji sekutici preklapaju donje, dubina preklopa 2-4 mm, incizalni stepenik 2-3 mm.
Transferzalno : sredine nizova se poklapaju. Bukalne kvrzice gornjih preklapaju bukalne kvrzice
donjih.
Sagitalno: svaki gornji zub okludira sa antagonistom i distalnim od sebe, a donji sa antagonistom i
mezijalnim od sebe. (izuzetak gornja 8 i donja 1).
Zubi su u I klasi po Angle-u.

6 KLJUCEVA OKLUZIJE PO ENDRJUSU :

1. gornji prvi stalni molar je u I klasi po Angle-u, tako da je njegova bukodistalna kvrzica u
prostoru izmedju 1. i 2. stalnog molara.
2. meziodistalna inklinacija tako da je gingivalni deo krunice postavljen distalnije u odnosu na
incizalni deo.
3. vestibulo-oralna inklinacija (TORK): oralno – bocni zubi, vestibularno – gornji S, lingvalno
– donji S.
4. nijedan zub ne sme biti rotiran
5. svi zubi su poredjani po kontaktnim tackama
6. zubi su poredjani po ravnoj ? blagoj Speovoj krivi koja ne sme biti dublja od 1 mm.
‹1,5 mm – skeletni otvoren zagrizaj ; ›1,5 - skeletni dubok zagrizaj ;

FIZIOLOSKE PROMENE VERTIKALNIH ODNOSA U OKLUZIJI

 I RODJENJE : dete se radja bez zuba, alveolarni rubovi su prekriveni cvrstim epitelom
(desnima) koji su bocno u kontaktu a u frontu otvoren zagrizaj.
II NICANJE MLECNIH SEKUTICA: uspostavlja se dubok preklop, a bocno su alv. g. i dalje
u kontaktu.
Nicanje IV – prvo fiziolosko podizanje zagrizaja (smanjena dubina preklopa)
III 2.5 – 6 godina – zahvaljujuci masetericnom zvakanju, dolazi do abrazije sekutica i
smanjenja dubine preklopa, tako da do 6. godine mozemo imati incizalni odnos sekutica.
IV 6. godina - nicanje stalnih zuba : drugo fiziolosko podizanje zagrizaja.
V 9-12. godine – definitivno uspostavljanje dubine zagrizaja nicanjem premolara i alv.
procesusa. Dubina preklopa sekutica je 2 – 4 mm.

RAST MAKSILE POSTNATALNO

Obe vilice rastu UNAZAD I NAVISE, kost se stvara na zadnjoj I gornjoj povrsini, a premestaju
UNAPRED I NADOLE.
Maxila najvise raste na TUBERU I ALV. PROCESU (mesta najvece apozicije).
Najveca polja apozicije – zadnja povrsina tubera pa dolazi do povecanja sagitalnog promera
maksile.
zigomaticni procesus I zigomaticna kost prate maksile unazad, pa ce na prednjoj I unutrasnjoj
povrsini – RESORPCIJA, a na zadnjoj I spoljasnjoj – APOZICIJA.
 rast u sirinu (lica) – transverzalni rast
Na zigomaticnom luku spoljasnja povrsina i gornja i donja ivica su apozicione, a unutrasnja
resorpciona, sto povecava temporalnu fosu i sirinu lica sa sirinom kostiju vilica.
Od zigomaticne kosti pruza se linija deljenja dole na maxilarni luk. Iza ove linije je apozicija, a
ispred resorpcija.
PREMAKSILARNI DEO: spoljasnja povrsina je resorpciona, a apozicija je na dole (tako raste),
tako da pod nosne duplje raste na dole.
ALVEOLARNI PROCESUS najintenzivniji apozicioni rast izduzuje se u sagitali I raste u vertikali.
PALATUM: Donja povrsina je apoziciona, ali se oralna (ne) smanjuje jer to kompenzuje rast
alveolarnog procesusa
Gornja povrsina – resorpciona - vertikalni rast nosne supljine.

RAST MANDIBULE POSTNATALNO

spoljasnja povrsina unutrasnja povrsina

(slika u skripti str 20) (slika u skripti str 20)

MANDIBULA: raste dodavanjem kosti na GORNJOJ i ZADNJOJ povrsini (raste unazad i navise,
a premesta se unapred i nanize).

KORONOIDNI NASTAVAK:
resorptivne povrsine: prednja i zadnja ivica, bukalna povrsina.
apoziciona: oralna povrsina – raste ka bazi lobanje.
KONDILARNI NASTAVAK: zajedno sa zadnjom ivicom ramusa, mesto najintenzivnije apozicije.
apozicione povrsine: gornja i zadnja povrsina caput-a, prednji i zadnji rub.
resorpcione povrsine: spolj. i unutrasnja povrina vrata.
  sirok caput, uzak collum.
RAMUS: sa spolj. i unutrasnje strane je podeljen granicnom linijom koja ide od colluma do
corpusa.
Spoljasnja strana: ispred linije resorpcije, iza apozicija.
Unutrasnja strana: ispred linije: apozicija, iza: resorpcija.
Zadnja ivica: najintenzivnija apozicija (rast unazad i u sirinu)
Prednja ivica: resorpcija (ono sto je nekad bilo zadnje sada je prednje). Pomeranjem ramusa unazad
stvara se mesto za zube jer se izduzuje corpus (u sagitali).
CORPUS:
Spoljasnja strana: donja ivica – apozicija (intenzivno), predeo simfize – resorpcije => naglasava se
brazda.
Unutrasnja povrsina: apozicija
ALVEOLARNI PROCESUSI: u prisustvu zuba, raste u vertikali i doprinosi vertikalnom rastu lica,
a izduzuju se u sagitali zahvaljujuci resorpciji prednje ivice ramusa.
****bez naslova i kao precrtano u skripti****
RADIOGRAFSKE: na preseku 2 senke (menton – Me, artikulare - Ar)
KONSTRUISANE: koje ne postoje anatomski (S – u centru selle turcice)
spajanjem tacaka dobijamo referentne ravni i izmedju njih citamo uglove kojima analiziramo
snimak.
Ispod je resorpcija koja je najintenzivnijau sublingvalnoj fosi. Zadnja ivica ramusa – intenzivna
apozicija (ramus raste u sirinu i nazad). Prednja ivica ramusa – najintenzivnija resorpcija i ono sto
je nekad bila zadnja ivica ramusa bice prednja kako se proces odvija. Pomeranjem ramusa unazad i
pravi se prostor za sve zube.
Corpus – spoljasnja strana donja ivica – apozicija brada – vrlo intenzivna apozicija, a predeo iznad
brade resorpcija (predeo simfize) cime se jos vise naglasava brada. Unutrasnja strana brade –
apozicija. Alveolarni procesus raste u prisustvu zuba u vertikali i doprinosi vertikalnom rastu vilica.

****sad kontam zasto je precrtano….manje vise isti tekst kao na prethodnoj strani…ok, glup sam
sto prvo nisam pogledao****

ETIOLOGIJA MALOKLUZIJA

LOKALNI ETIOLOSKI FAKTORI:

(lokalna oboljenja, malokluzija, poremecaj f-ja, mikro i makrodoncija, rani gubitak zuba, perzistencija
mlecnih zuba, lose navike, labijalni frenulum, anomalije u broju zuba, nepravilnosti u polozaju zubnih
zametaka)

I LOKALNA OBOLJENJA:

1. oboljenja TMZ-a: mogu da dovedu do ankiloze zgloba. Mandibula postaje nepokretna (?),
u distalnom odnosu, zaostaje u razvoju. Pacijent ce imati izrazit retrognat odnos lica.
2. osteomijelitis: dovodi do deformacija vilica i poremecaja u rastu.
3. tumori (benigni i maligini): prave pritisak na kost i uzrokuju deformaciju vilica, poremecen
polozaj zuba (hemangiom).
4. parodontopatije: dovode do migracija zuba, pojave dijastema.
5. karijes: dovodi do sekundarne teskobe.

II TRAUMA:
 1. traume TMZ-a: ankiloza.
2. traume u mlecnoj denticiji: dete pada uvek na glavu, intrudira zub u alveolu, dolazi do
dilaceracije zuba. (Tarnerovi zubi).
3. traume u stalnoj denticiji: obicno nastaju Fr sekutica trouglastog oblika.

III POREMECAJ LOKALNIH FUNKCJA:

Dovode do disbalansa neuromisicnih aktivnosti ravnoteze i mogu se aktivirati karakteristicne

malokluzije koje uspostavljanje pravilnih f-ja iscezavaju.

1. nepravilno gutanje – gutanje sa tiskanjem jezika NE moze da izazove malokluziju, jer

progutamo 1000 puta u toku dana, ali zato moze da odrzava vec postojeci otvoreni zagrizaj
(adaptirano ponasanje jezika) tako sto ce kod dece sa distalnim zagrizanjem da protrudira
gornje a retrudira donje sekutice.
Kod naslednog potiskivanja jezika (dokazano metodom blizanaca i famil.), polozaj jezika i
gutanje sa tiskanjem izaziva malokluziju (izazivaju male nerazvijene vilice). *knjiga 148.
str*

2. nepravilna morfologija i f-ja usana

3. nepravilna mastikacija (temporalna i masetericna)
temporalno: -ostaje dubok preklop, nema abrazije – ne prelama se postlaktelna (?) ravan,
odnos zuba g ½ ???
*nije ovo nego o bruksizmu pricaj*

IV LOSE NAVIKE:

1. sisanje cucle: u infantilnom periodu je normalno, a ako dugo i cesto upraznjava tokom dana
, moze nastati ulegnuce na alveolarnim rubovimajos pre nicanja mlecnih zuba i to je preteca
otvorenog zagrizaja, ali se obicno spontano koriguje.
2. sisanje prstiju: najcesce dete sisa palac, i obicno se navika spontano izgubi do kraja 2.
godine. Ako se navika produzi do 5. godine, moze se promeniti okluzija fronta., a ako oko
pete godine prekine sa navikom i ako je nasledna tendencija ka normalnoj okluziji doci ce
do spontane korekcije. Ako se navika produzi na mesovitu denticiju nema spontane
korekcije i mora da se radi aparat.
Ako je dete nasledilo II/1 , sisanje prsta ce imati trajni efekat na zube (protruzija gornjih,
retruzija donjih, teskoba donjih, povecan incizalni stepenik, infrapozicija fronta i otvara se
zagrizaj). Kod ovog deteta treba spreciti pocetak upraznjavanja navika – vestibularna ploca.

3. sisanje donje usne (grickanje): kod II/1 (veliki incizalni stepenik) pogorsava postojece
stanje.
4. tiskanje jezika: obicno adaptacija na postojecu nepravilnost I faktor koji pogorsava otvoren
zagrizaj.
Endogeno (nasledno) protrudiranje jezika – nastaju posledice (protruzija gornjih i donjih
sekutica, infrapozicija i otvoren zagrizaj). Kod makroglosije imamo kompleksno tiskanje, pa
imamo kompleksno otvoren zagrizaj od 6 do 6.

Stepen izrazenosti promena usled lose navike zavisice od prirode i nacina upraznjavanja lose
navike, intenziteta, ucestalosti u toku dana, duzine trajanja i naslednog odnosa vilica.

V ANOMALIJE U BROJU ZUBA

 1. hiperdoncija – i u mlecnoj i u stalnoj denticiji dovode do teskobe, rotacije, inklinacije,
impakcije stalnih (meziodens impaktira gornje centralne sekutice), diastema mediana
prinude… *ovaj deo pogledaj u knjizi*
2. hipodoncija – posledice zavise od toga koji, koliko zuba nedostaje. Ako je vise zuba:
rastresitost, nerazvijeni alv. grebeni , dubok zagrizaj. Ako nedostaje gornji lateraralni
sekutic: velika diastema mediana, diastema izmedju ocnjaka i centralnog sekutica, moze
ocnjak da odluta i da nikne(?) izmedju centralnih sekutica i mlecnog ocnjaka koji perzistira.
Ako nedostaje 2. PM, perzistira 2. MM.

VI MAKRO I MIKRODONCIJA
Posledica je primarna teskoba i primarna rastresitost.

VII NEPRAVILAN POLOZAJ ZUBNIH ZAMETAKA

(rotacija, inklinacija, transpozicija)
Najcesce gornji ocnjak, gornji i donji II PM i donji III SM. Mlecni zubi retko, cesce stalni.
Gornji ocnjak – moze u svim polozajima, obicno vestibularno/palatinalno.
Donji III SM – obicno horizontalan, a krunica moze biti u svim pravcima.
Donji II PM – obicno ektopicno sa krunicom ka lingvalno.
Posledica impakcije stalnih zuba sa nepravilnim polozajem je perzistencija mlecnih zuba i gubitak
prostora za stalne.
VIII LABIJALNI FRENULUM

Izaziva divergentnu diastemu medianu. Kod OFD sindroma imamo veliki broj labijalnih frenuluma
koji dele gornju vilicu na segmente i stvaraju pseudorasepe gornje vilice.

IX RANI GUBITAK ZUBA

* Mlecnih zuba: posledice ranog gubitka mlecnih zuba kao i brzina i stepen gubitka prostora,
zavisice od toga koji je zub izvadjen, koliko zuba, starosti deteta i raspolozivog prostora u zubnom
nizu. Gubitak prostora najbrze nastaje nakon vadjenja II MM i narocito nakon donjeg mlecnog
ocnjaka. Sto je dete mladje, brzi je gubitak. Najbrzi gubitak se desava kod nasledjene 1o teskobe.

Rano vadjenje mlecnih zuba je 6 -12. meseca i ranije pre normalne smene. Rano vadjenje mlecnih
sekutica - ako je teskoba staviti zabicu ili cuvar prostora.

Rano vadjenje II MM :

a) pre nicanja 1.SM – prvi stalni molar se bodili pomera unapred i zauzima prostor ... 2
PM koji ili ostaje impaktiran ili nice ka oralno (ektopicno).
b) Posle nicanja 1.SM – vise imamo naginjanje i rotaciju susednih zuba u taj prostor,
narocito u mandibuli, i gubi se prostor za II PM.

Rana Ex 1.MM : II MM i I SM se pomeraju unapred bez rotacije, a mlecni ocnjak distalno, pa se u

mandibuli gubi prostor za I PM, a u maxili za ocnjak.

Rana Ex oba MM : mezijalno se pomeri I SM a distalno ocnjak i nastaje asimetrija zubnih nizova.

Rana Ex mlecnog ocnjaka: obicno ispadne zbog nicanja lateralnog sekutica kod 1o teskobe i ako je
to jednostrano, odmah se pomera sredina zubnog niza na tu stranu.

Lokalni efekat rane Ex mlecnih zuba je skracenje (2o teskoba) i poremecaj sredine zubnog niza.

Odnos vilica kod II/1 klase: Ex bocnih zuba u donjoj vilici uzrokuje lingvalni kolaps sekutica i to
jos vise pogorsava stepenik, a kod II/2 Ex bocnih zuba produbljuje zagrizaj.
* Stalnih zuba: svako vadjenje stalnih zuba je rana Ex!

Najcesce se vadi I SM zbog ks. Ako se Ex pre formiranja stalne denticije, skracuje se zubni niz na
toj strani., susedni zubi se naginju i rotiraju. U taj prostor nicu antagonisti i kompltno se remeti
okluzalna ravnoteza i f-ja.

Ako nedostaje gornji centralni sekutic (dilaceracija, trauma, ekstrem. makrodoncija).

a) ako velicina ex prostora nije smanjena, moze se ubaciti zabica (i funkcija i estetika) i kad se
zavrsi rast, ide protetika ili implantat.

b) prvi centralni sekutic se drzi da se ne izgubi sredina, lateralni sekitic spusti na mesto izgubljenog
centralnog sekutica – kada zavrsi rast, uradi se protetika (krunica i apendix za dvojku).

X PERZISTENCIJA MLECNIH ZUBA

Najcesce posledica pogresnog nicanja stalnih zuba. U mandibuli stalni sekutici mogu niknuti
oralnije od mlecnih, izostaje resorpcija mlecnih i dete ima 2 reda zuba.
Mlecni ocnjak perzistira kod hipodoncije lat. sekutica ili impakcije stalnog ocnjaka.
Mlecni zub koji perzistira predstavlja smetnju za nicanje stalnog.
Mlecni molari perzistiraju kod ankiloze (narocito II MM).
Generalizovana perzistencija mlecnih zuba vidi se kod kleidokranijalne dizostoza.

OPSTI ETIOLOSKI FAKTORI

I SINDROMI
1. Kleidokranijalna dizostoza
Nasledjuje se autozomno-dominantno. Pacijenti su nizeg rasta, imaju hipoplaziju klavikula (mogu
da sastave ramena), brahiocefali... ? (siroka glava sa ispupcenim parijetalnim i frontalnim kostima),
nerazvijena Mx (uska, teskoba zubnog niza, gotsko nepce, pseudoprogenija), veliki broj
prekobrojnih zuba, generalizovana perzistencija mlecnih zuba, kasno nicanje i impakcija stalnih.

2. Kraniostenoze
Nasledjuje se autozomno-dominantno.

 Apertov sindrom – rano srastaju koronarna, sfenoparijetalna i skvamozna sutura.

Mozak nastavlja rast i nastaju impresije digitalis na unutrasnjoj strani kostiju lobanje.
Oxi brahicefalna (?) (ushiljena i siroka lobanja), egzoftalmus i hipertelorizam (orbite
postavljene lateralno), celo lice je asimetricno, maxila je nerazvijena, mentalna
retardacija, sindaktilija (spojeni prsti 2-4 sake i svi noge).

Kruzonov sindrom – rano srastaju koronarna i romboidna sutura, nema sindaktilije,

izrazen egzoftalmus, ostecenja optickog nerva, hipertelorizam, strabizam (razrokost),
nistagmus, nerazvijena maxila
 Tracher – Colinsov sindrom – zbog unistenja trigeminalnog gangliona (nepoznatog
porekla). Nastaje 29. dana intrauterinog razvoja (incizura mandibule).
3. Pjer Robinov sindrom
NIJE NASLEDNE etiologije!

Nastaje usled zakasnele retrofleksije glave embriona u 9. nedelji. Zbog nje jezik ostane visoko
podignut, zaglavljen izmedju palatinalnih procesusa i oni (ne?) mogu da se spoje. Mandibula
zaostaje u rastu i razvija se TRIJAS: mikro i retrognatija, rascep 2’ palatuma, glosoptoza.
Dete se radja sa PTICIJIM PROFILOM i prvih nekoliko meseci ima asfikticne napade (mlitav jezik
pada na glotis) i ako prezivi, razvice II/1 klasu (r….rotaciom (?) unazad).

II DEFICITARNA ISHRANA
Neunosenje kalorija i proteina. Remeti rast celog organizma i usporava .. razvoj.
Pothranjenost i usporeno sazrevanje su direktno povezani. Posledice su teze .. je dete u mladjem
zivotnom dobu.
- Cesto uzimanje ugljenih hidrata + losa oralna higijena = karijes = 2’ teskoba.
- Deficit vitamina D = rahitis.
- Hipervitaminoza vitaminom A = rascep 2’ palatuma.
- Deficit vitamina A = remeti razvoj i nicanje kostiju a narocito hrskavica.

III OPSTA OBOLJENJA

Deluju u intrauterinom i postnatalnom periodu. Najkriticniji period organogeneze je prvih nekoliko
godina zivota u postnatalnom periodu. Najopasnija su virusna oboljenja:

1. rubeola – bilo kad u trudnoci izaziva defekt ploda i remeti ritam razvoja i nicanja zuba.
2. infektivni hepatitis – prenosi se na plod, nastaju multiple telesne anomalije i rascepi.
3. jak grip – rascep.
4. kongenitalni lues – Hacinsonovi zubi.

POSTNATALNI PERIOD:

1. teza akutna febrilna stanja – ona privremeno zaustavljaju rast. Nekad mogu uzrokovati
poremecaj u nicanju i resorpciji mlecnih zuba.
2. hronicna respiratorna infekcija – pacijent dise na usta.
3. epilepsija – indirektan uzocnik malokluzije, ali antiepileptici dovode do hipertrofije gingive
sto usporava nicanje zuba.
4. oboljenja sa paralitickim efektom – poliomijelitis (decija paraliza), muskularna dist…,
cerebralna paraliza. Poremecaj u misicima i nervima, gubi se neuromisicna ravnoteza. Kod
decije paralize imamo retrognatiju mandibule, a kod druga dva poremecaj govora (unjkav)
zbog paralize mekog nepca.

IV RASCEPI
1. rascepi 1o palatuma (4-6 nedelja)
a) UNILATERALNI: kompletni i inkompletni.
Inkompletni – kao usek na usni do mekotkivnog … . Nisu se spojili maxilarni i medijalni
deo frontonazalnog procesusa.

Kompletni – maxila ima 2 segmenta, manji rotiran unutra, veci sa premaksilom rotiran
upolje. Maksila ima stepenast oblik luka, rascep usne alv. procesusa, sa leve strane i kod
decaka cesce. Kod kompletnog rascepa jos postoji komunikacija izmedju nosne i usne
duplje (sa jedne strane). Nosno krilce je sa te strane razvuceno.

b) BILATERALNI : kompletni i inkompletni.

Oba maksilarna procesusa se nisu spojila sa frontonazalnim procesusom, kosi je
nerazvijen i on je kriv sto se nisu spojili.
 Kompletni – maksila ima 3 segmenta, dva lateralna rotirana unutra (ukrsten zagrizaj),
sredisnji segment je premaksila i ona je potpuno isturena ispred lica. Moze biti i rotirana
i samo je pripojena za kolumelu, oba nosna krilca razvijaju nadole, sa obe strane
komunikacija nosne i usne duplje.

c) MEDIJALNI RASCEPI – nisu se spojila 2 globularna procesusa (rascep gornje

usne).
2. rascep 2o palatuma (8-14 nedelje)
Nisu se spojili palatinalni procesusi. Obicno se vidi od submukoznog rascepa (samo kost) do
kompletnog rascepa (komunikacija nosne i usne duplje, trouglastog i kruskolikog oblika
razlicite sirine).

3. kombinovani rascepi (1o i 2o palatuma)

a) unilateralni rascepi 1o palatuma i medijalni rascepi 2o palatuma. Nije se spojio
maxilarni sa frontonazalnim procesusom i nisu se spojili palatinalni procesusi.
(*rascep gornje usne kombinacija)
b) bilateralni rascepi 1o i 2o palatuma. Nisu se spojili oba maksilarna sa FNP i nisu se
spojila oba palatinalna procesusa. Obostrano komunicira nosna i usna duplja, vidi se
septum.
4. retke forme rascepa
a) rascep donje vilice = # mandibularni procesus
b) oroaurikularni procesus = # Mx i Mb
c) oroorbitalni rascep = # Mx i lateralni deo FNP
5. mikro forme rascepa
a) submukozni rascepi palatuma
b) palatofaringealna inkompetencija (kratko meko nepce, unjkav govor)
c) bifidna uvula.

Promene na Mx luku (klinički izgled) – posledica rascepa primarnog palatuma

1. Hipodoncija lateralnog sekutića

2. Hiperdoncija lateralnog sekutića
3. Stalni očnjak impaktiran sa horizontalnim položajem
4. Hipoplazija gleđi centralnog sekutića – hirurgija
5. Rotacija centralnog sekutića u predelu rascepa
6. Ukršteni zagrižaj (jednostrano/obostrano)
7. Pseudoprogenija
8. Obrnuti preklop sekutića

Terapija rascepa

Komplikovana, dugotrajna, zahteva tim stručnjaka, kombinovanu ortodontsko-hiruršku terapiju, ali

uključuje i logopeda.

Počinjemo sa ortodontskom th:

Prave se stimulatori koji će zatvoriti komunikaciju i omogućiti sisanje. Uzima se otisak optozilom i
izliva se model. Onda se testericom u predelu rascepa model iseče na delove i onda se segmenti
malo približe i pomere unapred, pa se uradi proteza. Ona se kači za kapu na glavi bebe. Vremenom
se smanjuje rascep, olakšava se ishrana i olakšava se hirurgija. Da ne bi kočila rast, svake druge
nedelje pravi se nova proteza.

Ako imamo izolovani rascep gornje usne, hirurgija se radi u 12. mesecu. Ako je kompletan rascep
primarnog palatuma onda se hirurgija usne radi sa 6 meseci. Rascep sekundarnog palatuma se
zatvara sa 18 meseci, pre učenja pravog govora. Rascep alveolarnog procesusa – stavlja se
transplantat pre nicanja očnjaka.

Negativni faktori koji deluju u toku intrauterinog života

Isti faktori koji utiču i na rascepe – nasledni i nenasledni

1. Deficitarna ishrana:
*poremećaj metabolizma Ca – dovodi do hipoplazije gleđi
*hipovitaminoza vitamina D – rahitis
*vitamin A:
 Hipo – poremećaj razvoja hrskavice i kostiju
 Hiper – rascep sekundarnog palatuma
2. Rdg zračenje – u organogenezi ne dolazi u obzir
3. Nekontrolisano uzimanje lekova
4. Virusna oboljenja (HIV, hepatitis, rubeola)
5. Stresovi
6. Pušenje, alkohol, droga

Nasleđivanje

Svaki organizam razvija se pod uticajem naslednih faktora i faktora sredine i razvijaju se
karakteristične osobine – fenotip. Promene u genotipu mogu biti:

1. Kombinovane – razmena genetskog materijala u toku mejozeizmeđu homologih hromozoma

2. Mutacije – promene na genima koje dovode do pojave novih osobina kojih nije bilo u
roditelja. Mogu biti:
 Genomske – povećan/smanjen broj celih hromozoma, npr. trizomija 21 (Down-ov
sindrom)
 Hromozomske – promena građe hromozoma fragmentacijom
 Genske – promena biohemijskog sastava, zamena azotnih baza i DNK.

Oplođenjem jajne ćelije nastaje zigot koji ima 46 hromozoma smeštenih u jedru u parovima. Prva
22 para su somatski (autozomni), a 23. par su polni hromozomi XX/XY. Hromozomi istog para
zovu se HOMOLOGI. Hromozomi su nosioci naslednih elemenata – GENA.

Mesto na hromozomu gde je smešten par gena naziva se LOKUS. Svaki gen jednog hromozoma
ima svog partnera na drugom hromozomu. Ako su oni po načinu dejstva jednaki to je
HOMOZIGOTNO stanje, a ako su različiti, to je HETEROZIGOTNO stanje – onda je jedan
dominantan, a drugi recesivan.

Genetske informacije se prenose preko nukleinske kiseline. Hromozom je sastavljen iz DNK koja je
u vidu dvostruke spirale, a sastavljena je od nukleotida. Svaki nukleotid se sastoji iz azotne baz:
purinske (A I G) I pirimidinske (T I C), jednog molekula fosfata I jednog molekula šećera. RNK za
šećer ima ribozu, a DNK dezoksiribozu.

Primarna uloga gena je sintetisanje proteina; oni nose šifru o rasporedu azotnih baza. Tri para
azotnih baza daju informaciju o sintezi jedne AK.

tRNK prepisuje informacije o rasporedu AK, nosi u ribosome, koji su u citoplazmi, gde će se
sintetisati proteini.

Način prenošenja naslednih osobina

 AUTOZOMNO DOMINANTNO
 Vertikalni tip nasleđivanja, jedan gen koji određuje osobinu, prenosi se sa generacije na
generaciju, jednako ga prenose i jednaka je učestalost kod oba pola. Anomalija se prvi put
javi u generaciji usled mutacije gena. Patološki gen je dominantan, a normalan recesivan i
čim se patološki gen pojavi, mutacija će se ispoljiti. Svaka opterećena osoba ima najmanje
jednog opterećenog roditelja, a opterećeni roditelji će imati 50% normalne, a 50%
opterećene dece.

 AUTOZOMNO RECESIVNO
Recesivan gen odgovoran za anomaliju ispoljiće se samo u homozigotnom stanju, tj. da bi
dete obolelo, mora da nasledi patološki gen i od oca i od majke. Oboljenje zavisi od oba
roditelja – horizontalni tip nasleđivanja (albinizam). Najčešće se oboljenje javlja kod dece
čiji su roditelji u srodstvu jer je učestalost za neku anomaliju veća u familiji nego u opštoj
populaciji.
Imaćemo jedno 25% zdravo dete (zdravo fenotipski i genotipski), 50% fenotipski zdravo, ali
prenosilac gena i 25% obolele dece.

 POLIGENO NASLEĐIVANJE
Veći broj gena sa malim, ali aditivnim dejstvom uz faktore spoljašnje sredine dovodi do
pojave anomalije. Ispoljena osobina koja se ovako nasleđuje pokazuje velike varijabilnosti u
izgledu (zavisi od gena i faktora sredine). Učestalost je veća među rođacima opoeterćenih
osoba, nego u opštoj populaciji. Ako se u jednoj generaciji rodi dete sa anomalijom,
verovatnoća da će se u sledećoj generaciji roditi je 4%, ali ako se rode dve bebe sa
anomalijom, učestalost se povećava na 10% u sledećoj generaciji.
Ako su roditelji krvni srodnjici, rizik da se iza jednog deteta rodi i drugo sa anomalijom je
veći nego u opštoj populaciji (konsangvinitet).

 NASLEĐIVANJE NEZANO ZA POL

Može biti X vezano ili Y vezano. Ako je X vezano, prenosi se samo sa majke na sina, tj.
holandrično.
X vezano može biti recesivno ili dominantno.
a) X vezano recesivno – vrlo retko žene oboljevaju jer je potrebno u homozigotnom
stanju da se javi, ali su žene prenosioci.
Muškarci nemaju odgovarajući normalan gen, patološki gen se ponaša kao
dominantan i to je hemizigotno stanje.
Žene su prenosioci, a obolevaju muški potomci. Ne može se preneti direktno sa oca
na sina, već sa oca preko njegovih ćerki na unuke.

b) X vezano dominantno – češće obolevaju žene (2x), oboleli očevi imaće obolele ćerke
a zdrave sinove.

Način ispitivanja u medicinskoj genetici

1. METODA ISPITIVANJA FAMILIJA
Crta se familijarno drvo, počev od prve osobe u familiji za kojku se zna da je obolela, crtaju
se svi potomci. Služi da se odredi na koji način se anomalija prenosila.

2. METODA POPULACIJE
Cilj je da se odredi frekvencija pojedinačnih gena u populaciji, da se vidi koji faktori
menjaju frekvenciju gena, zašto se neki geni pojavljuju češće, kako humana genetika utiče
na frekvenciju gena.
3. METODA BLIZANACA
 Imamo mono-homozigotne, koji nastaju podelom jedne jajne ćelije i dvojajčane, koji nastaju
oplođenjem 2 jajne ćelije. Prvi imaju isti genotip i uvek su istog pola, a drugi imaju sličan,
ali opet različit genotip.
Ovom metodom se procenjuje da li je neka karakteristika nasledna ili nije. Nedostatak je što
ne može da se proceni na koji način je nešto nasledno, ako je nasledno.
Ako oba jednojajčana blizanca imaju ispitivanu karakteristiku (konkordantnost), a od
dvojajčanih jedan ima, a drugi nema (diskonkordantnost), onda je ta karakteristika nasledna.

Genetske varijacije kod progenije

NAPOMENA – Habzburgovci, 11. generacija – autozomno dominantno.

U najvećem broju familija progenija se nasleđuje poligeno, što je dokazano metodom familija i
blizanaca.

U okviru jedne familije mogu se naći ljudi sa težim oblikom, a kod drugih članova sa blažim
oblikom (prost obrnut preklop); posledica je različite ekspresivnosti gena.

II klasa se indirektno nasleđuje kod sindroma: Apertov, Kruzonov, kleidokranijalna dizostoza i

Down-ov. To su sve pseudoprogenije.

Etiologija distalnog zagrižaja

Ranije se mislilo da izostanak dojenja, nisko polaganje deteta, disanje na usta, loše navike uzrokuju
II/1 klasu.

Metodom familija i blizanaca utvrđeno je da se nasleđuje verovatno poligeno, a ovi faktori

pogoršavaju kliničku sliku.

Etiologija strmog zagrižaja (degbis, II/2)

Metodom familija i blizanaca je dokazano nasleđivanje. Izgled ????? je takođe dokaz nasleđa, kao i
prenošenje iz mlečne u stalnu denticiju.

Etiologija skeletno otvorenog zagrižaja

Metoda familije i blizanaca
Pogoršavaju loše navike (tiskanje jezika, sisanje prsta) i makroglosija.

Morfološke osobine zuba I zubnih nizova uslovljene naslednim faktorima

KARAKTERISTIKE ZUBA

1. Formiranje i kalcifikacija zuba – nasledni su, ali i faktori sredine mogu uticati.
2. Nicanje zuba – redosled i vreme nicanja zuba su pod genetskom kontrolom i faktora koji
remete (perzistencija mlečnih zuba, endokrini poremećaji, hiperplazija gingive – usporava, a
rana Ex mlečnog zuba – ubrzava).
3. Oblik zuba – nasleđe, karakterističan izgled svake grupe zuba.
4. Anomalije strukture zuba – amelogenesis/dentinogenesis imperfecta se nasleđuju autozomno
dominantno.
5. Veličina zuba – nasleđuje se poligeno, ali I ishrana I hormonalni uticaji deluju.
6. Broj zuba:
 Hipodoncija – nasleđuje se najčešće poligeno, dok kod nekih familija ????? I autozomno
dominantno/recesivno.
Dokaz: češće je kod žute rase, učestalost je veća kod lanova familije nego u opštoj
populaciji, metoda blizanaca.
 Smatra se da se hipodoncija I hipoplazija gleđi zuba nalaze pod kontrolom istog gena, pa
kod jedne osobe možemo videti hipodonciju jednog lateralnog sekutića, a hipoplaziju
drugog. Češće je kod žena.
 Hiperdoncija – češća je kod muškaraca (2x). Postoji indirektna naslednost kod sindroma
dzsostosis cleidocranialis (autozomno dominantno) i kod OFD (X vezano dominantno).
Najčešće poligeno nasleđivanje, a može i autozomno dominantno.
7. Položaj zuba – nasledno
8. Diastema mediana – paralelno nasleđuje i to je poligena

KARAKTERISTIKE NIZOVA

Teskoba se nasleđuje jer su veličina zuba i vilica pod kontrolom različitih gena, kao i rastresitost.

Endokrini poremećaji
POREMEĆENA FUNKCIJA HIPOFIZE

Hipofiza je smeštena u sella turcica. Podeljena je na prednji i zadnji režanj. Prednji luči STH
(hormon rasta), tropne hormone (regulišu rad drugih žlezda).

Sama hipofiza je pod uticajem hipotalamusa, tako što on luči realising faktore, koji preko
hipotalamusnog portnog sistema stižu do hipofize.

STH - najvažniji hormon koji utiče na metabolizam masti, ugljenih hidrata i proteina (kontroliše
sintezu tako da je direktno odgovoran za rast skeletal i hrskavice).

a) HIPOSEKRECIJA – nedostatak hormona ne utiče na razvoj fetusa, već se deficit

manifestuje tek nakon završene II godine. Razviće se ???? (patuljast rast). Pacijenti
imaju proporcije tela i izgled lica koji daju utisak nezrelosti. Pubertet kasni, ali se
dešava i mogu rađati decu. usporen je razvoj vilica i zubnih lukova, mlečni zubi
niču na vreme, a stalni kasne.
Hiposekrecija kod odraslih – nema uočljivih promena.

b) HIPERSEKRECIJA – pre puberteta razviće se gigantizam. Nastaje zbog

eozinofilnog tumora žlezde I imamo proporcionalno uvećanje tela. U kasnije uzrastu,
ako dođe do hipersekrecije, razviće se akromegalija. Tkiva mezoderma reaguju na
povećanu koncentraciju hormona u krvi I nastaje proliferacija mekog tkiva I
koštanog tkiva na ????.
*uvećanje unutrašnjih organa (pankreas)
*uočljive promene na licu (zadebljanje frontalnih, mastoidnih, etmoidnog sinusa,
uvećano I razoreno tursko sedlo, uvećana frontalna I zigomatična kost. Maksila se
neznatno uvećava I to u transverzalno, dok mandibula raste intenzivnije I to u
predelu kondila I simfize. Dolazi do progenizacije I otvaranja zagrižaja, uvećanja
zubnog niza u mandibuli, dijasteme, obrnut preklop sekutića, bočno ukršten zagrižaj,
povećana donja visina lica.
*koža je ogrubela, zadebljao potkožni sloj čela, usne, nosa I brade.
Poremećena funkcija tireoidne žlezde
Štitna žlezda luči hormon tiroksin koji stimuliše kariogenezu, sintezu protein, glikogena,
metabolizam masti. Nalazi se pod uticajem hipofize.

HIPERTIREOIDIZAM nema uticaj na razvoj orofacijalnog sistema.

HIPOTIREOZA – efekat zavisi od uzrasta u kom se desio nedostatak hormona.

KONGENITALNI NEDOSTATAK HORMONA – razvija se (tireoidni) kretenizam. Retko se
manifestuje po rođenju jer se prvo iscrpe hormone majke. Dolazi do mentalnog I fizičkog
poremećaja u razvoju, patuljast rast sa jako kratkim ekstremitetima. Kasni srastanje fontanela, glava
je velika, kasni denticija, zubi su nepravilnog oblika, vilice nerazvijene (naročito maksila – uska
vilica, teskoba zubnog niza, pseudoprogenija). Na rtg-u se vidi da kasni zatvaranje fontanela,
proširena sella turcica, kasni resorpcija mlečnih I nicanje stalnih zuba. To je urođeni nedostatak
hormona.

Ako se javi u kasnijem detinjstvu, razviće se juvenilna hipotireoza, usporen je telesni I seksualni
razvoj, kasni pubertet, patuljast rast sa kratkim ekstremitetima, blaža mentalna retardacija, kasni
nicanje zuba.

Klasifikacija malokluzija

Nepravilnosti položaja pojedinačnih zuba

ROTACIJA – zub je rotiran oko vertikalne ose pa imamo centričnu rotaciju (kada se osa rotacije
poklapa sa aksijalnom osom zuba) i ekscentričnu (kada je zub rotiran oko ma koje ose paralelne sa
prethodnom).

Th: derotacija – kod centrične nam treba spreg sila, koristimo dve sile istog pravca, suprotnog
smera, jednake jačine; kod ekscentričnog nam treba jedna sila dugačkog intenziteta.

Kod derotacije istežu se supragingivalna vlakna i teže da vrate zub u prvobitan položaj (može da se
radi fibrotomija).

Etiologija: teskoba, nasleđe, prekobrojni zubi, Ex bočnih zuba u mandibuli (Ex šestice, petica i
sedmica se nagnu u prazan prostor i rotiraju).

Rotirani frontalni zubi zauzimaju manje prostora u zubnom nizu, pa na njihovu derotaciju moramo
da utrošimo prostor zubnog niza (pojačaćemo teskobu), a rotirani bočni zubi zauzimaju više
prostora u zubnom nizu pa njihovom derotacijom dobijamo prostor.

DIJAGNOSTIKA

Rtg dijagnostika u ortopediji vilica – cilj rtg ispitivanja

Radiografsko ispitivanje uključuje intraoralne I ekstraoralne snimke I na osnovu njih dobijamo
informaciju o:

1. Zubima i okolnom tkivu

2. Odnosu kostiju lica prema bazi lobanje
3. Skeletnoj zrelosti (snimak šake), dentalnoj zrelosti

Intraoralni snimci
1. RETROALVEOLARNI SNIMAK koristi se za određivanje:
 Položaja neizniklog zuba
 Prekobrojnih zuba
 Periapikalnih procesa
 Fraktura
 Kontrole ispuna
 Parodontalnih oboljenja
Najčešće se RA snimak koristi za određivanje položaja neizniklog zuba metodom paralakse.

Naprave se dva RA snimka. Prvi je u ortoradijalnoj projekciji, a drugi takav da se sagitalni ugao
menja, tj. tubus pomera distalnije. Ako se zub pomera u istom pravcu kao tubus (rtg cev) onda je on
smešten oralnije u odnosu na zubni niz; a ako se zub pomera mezijalno, dakle u suprotnom smeru,
on je smešten vestibularno u odnosu na zubni niz.

2. OKLUZALNI SNIMAK (nagrizni) koristi se za:

 Određivanje položaja neizniklog zuba
 Snimanje spine mentalis radi određivanja sredine donje vilice, sredine zubnog niza

Na snimku se, u mentalnom predelu, vide bodlje pripoja mišića (genioglossus,

geniohyoideus i mylohyoideus). Mogu se videti 1, 2, 3 bodlje. Te senke se nalaze na sredini
donje vilice, a kako se na okluzalnom snimku vide i senke zuba, može se zaključiti da li se
sredina donje vilice i sredina donjeg zubnog niza slažu.

Ekstratraoralni snimci

OPT – prednosti I nedostaci

Izrađuje se kod svakog pacijenta za dg ortodontskih nepravilnosti.

*određivanje statusa zuba
*odnosa mlečnih I stalnih (resorpcija mlečnih, razvitak stalnih)
*otkrivanje patoloških procesa u vilicama

PREDNOST - jednom ekspozicijom dobijamo kompletan status zuba I vide se obe vilice sa
zubima + TMZ

NEDOSTATAK – snimak se radi tomografski (u jednom sloju), pa strukture van ovog sloja
mogu biti nejasne. Front može biti iskrivljen, + superponiranje sa senkom kičmenog stuba.
Structure su uvećane. Deformacija u predelu premolara.

TEHNIKA SNIMANJA – glava je u kefalostatu, ispred glave kruži cev u jednom, a iza
glave film u kaseti u drugom smeru. Vreme ekspozicije je 30 s. za to vreme glava mora biti
apsolutno mirna, da ne bi došlo do deformacija.

TELERENDGEN – tehnika I vrste snimanja

Profilni snimak glave

Na njemu analiziramo: sagitalne I vertikalne odnose: zuba, vilica I mekotkivnog profila.
NEDOSTACI – strukture su uvećane pa se ne mogu raditi linearna merenja, već se stavljaju
u odnose (%). Ne vidi se treća dimenzija (transverzala) pa je potrebno raditi i anteriorno-
posteriorni snimak.
TEHNIKA SNIMANJA – glava je u kefalostatu (u profilu), a kaseta sa rdg filmom je
paralelna sa medijalnom ravni glave. Donja ivica kasete je paralelna sa frankfurtskom
horizontalom (orbitale-tragion). Napadna tačka ?? je na meatus acusticus externus i udaljena
je 1 m (zato su strukture uvećane).

Značaj i način procene dentalne zrelosti

Histološka i dentalna zrelost treba da budu usaglašene, a kad postoji statistički značajna
razlika od ±2 standardne devijacije od prosečne zrelosti, tad govorimo o ranoj ili zakasneloj
denticiji (dentitio pracox/tarda).
 Dentalna zrelost može da se odredi na osnovi dve metode:

1. PO MATEKI
Poredi se broj izniklih zuba sa prosečnim vremenom nicanja pojedinih zuba. Metoda nije
pouzdana jer postoje faktori koji mogu da ubrzaju nicanje zuba (rana Ex mlečnih) ili
usporavaju (ankiloze, trauma, endokrini poremećaji, fibrozna displazija gingive).

2. PO DEMIRIJANU
Procena se vrši na osnovu 8 stadijuma mineralizacije zuba. Za analizu koristi opt I zube
u donjem levom kvadrantu. Svaki zub ima razvojnu ocenu, prema stadijumu razvoja.
Ocene za pojedinačne zube se saberu I iz tabele odredi dentalna starost. Zatim se u
drugoj tabeli pogleda kolika treba da bude hronološka starost deteta (uzrast), pa se te dve
veličine upoređuju I ako opstoji statistički značajna razlika, govorimo o ranoj ili
zakasneloj denticiji.

Značaj i način procene osealne zrelosti

Najpovoljniji period za ortodontsku terapiju je period puberteta (adolescencije –

prelazak iz juvenilnog u odraslo doba). U ovom periodu dolazi do ubrzanog rasta tela,
lica i vilica. Kod devojčica je to otprilike 10, a kod dečaka 13 godina. Međutim, postoje
velike individualne varijacije, pa zato hronološka zrelost nije dobar pokazatelj razvoja
uzrasta, pa se za određivanje osealne zrelosti koristi snimak šake.

Kosti šake tokom osifikacije prolaze kroz tri stadijuma:

1. Epifiza I dijafiza su iste širine
2. Stadijum kape – epifiza počinje da okružuje dijafizu u vidu kape
3. Stadijum “U“ – epifiza i dijafiza su srasle.

Koristeći ove stadijume, Bjork je opisao 8 razvojnih stadijuma sazrevanja kroz koje prolaze kosti od
9.-17. godine.

Jedan od stadijuma razvoja je stadijum S koji označava pojam sezamoidne kosti palca I to se dešava
neposredno pred početak pubertetskog skoka rasta.

INDIKACIJE ZA SNIMANJE ŠAKE

 Postojanje statistički značajne razlike između hronološke i dentalne zrelosti (±2)

 Pre sprovođenja th modifikacije rasta (th funkcionalnim aparatom) kod pacijenata sa
distalnim, progenim, skeletno otvorenim zagrižajem
 Pre hirurške th skeletnih nepravilnosti (uzrast 16-20 godina)
 Pre sprovođenja terapije brzog širenja maksile (“cepanje nepca”)

Cepanje nepca:
# šraf se okreće 2x dnevno, vilica seširi 0,5-1 mm dnevno
# th – 2 nedelje, za tovreme se vilicerazmaknu 1 cm
# pojava dijasteme medijane je znak da je sutura pukla
# 3-6 meseci stoji aparat kao retencija

Analiza profilnog telerendgen snimka

Na paus papiru se iscrtaju određene strukrure:

  Mekotkivni profil
 Frontalna kost
 Nosna kost
 Sella turcica
 Baza donje vilice
 Gornja I donja vilica sa zubima
 Ramus I kondilarni procesus
 Simfiza

Nakon toga, ucrtavamo tačke:

I podela: NEPARNE – nalaze se u medijalnoj ravni ( N, Sna, A, B)
PARNE – gonion Go, kondilion Cd
II podela: ANATOMSKE – na koštanim I mekotkivnim strukturama (Sna)
RADIOGRAFSKE – na preseku dve senke (menton Me, artikulare Ar)
KONSTRUISANE – ne postoje radiografski, anatomski (S-centar sellae turcicae)

Spajanjem tačaka dobijamo referentne ravni, a između njih čitamo uglove kojima analiziramo
snimak.
Najčešće korišćene tačke:
N – nazion – najanteriornija tačka nazofrontalne suture
S – sredina konture sella turcica
Se – sredina otvora sella turcica
Ar – presek zadnje ivice ramusa I okcipitalne kosti
A – subspinale – najudubljeniji deo premaxillae
Sna – spina nasalis anterior
Snp – spina nasalis posterior
B – supramentale –Njveće udubljenje na alveolarnom procesusu mandibulae
Pg – pogonion – najprominentnija tačka brade
Gn – gnation – na bradi, simetrala ugla koji gradi tangenta na donju konturu mandibule I linija N-
Pg
Me – menton – najniža tačka simfize
Go – na mandibuli, simetrala ugla između tangenti ramusa I korpusa
Cd – kondilion – najviša tačka kondila

Referentne ravni:
 Ravan prednje kranijealne baze (SN, SeN)
 Ravan zadnje kranijalne baze (S Ar)
 Ravan kranijalne baze (S Ba)
 Palatinalna (osnovna ravan gornje vilice) (SpP)
 Okluzalna ravan OccP
 Mandibularna ravan (Mp)
 Ravan ramusa (Go-Ar)

Analiza skeletal lica u sagitalnom pravcu

Ugao SNA govori o položaju maksile u sagitalnom pravcu

82˚ – normognatizam
> 82˚ - maksilarni prognatizam (anteropozicija)
< 82˚ - maksilarni retrognatizam (retropozicija)

Ugao SNB govori o položaju mandibule u sagitalnom pravcu

80˚ - normopozicija
> 80˚ - mandibularni prognatizam
< 80˚ - retrognatizam mandibule
Ugao ANB međusobni položaj vilica u sagitali (+ je ako je A ispred NB, a – je ako je A iza NB)
2-4˚ - određuje se skeletni odnos vilica u sagitali.
> 4˚ - II skeletna klasa: maksilarni prognatizam, mandibularni retrognatizam, kombinacija,
bimaksilarni prognatizam sa dominacijom maksile, bimaksilarni prognatizam sa dominacijom
mandibule
< 2˚ (i negativan ugao) - III skeletna klasa: mandibularni prognatizam (prava progenija), maksilarni
retrognatizam (pseudoprogenija).

Na telerendgenu se određuju razlike između skeletnih i dentoalveolarnih nepravilnosti.

*Moguće je da se skeletni nesklad ublaži dentoalveolarnom kompenzacijom (npr. II skeletna klasa –
uspostavlja se dentoalveolarna kompenzacija protruzijom donjih i retroinklinacijom gonjih zuba).
*moguće je da se na skeletnu nadoveže i dentoalveolarna nepravilnost.

Analiza skeleta lica u vertikalnom pravcu

 Ugao NS-Spp – odnos maksile prema PKB u vertikali (inklinacija)

(PKB – ravan prednje kranijalne baze)

12˚- normoinklinacija
> 12˚ - retroinklinacija
< 12˚ - anteroinklinacija

 Ugao NS-MP - vertikalni odnos mandibula-PKB

32˚ - normoinklinacija
> 32˚ - retroinklinacija
< 32˚ - anteroinklinacija

 Ugao Spp-MP - međusobni vertikalni odnos vilica

20˚ - pravilan odnos u vertikali
> 20˚ - sklonost ka otvorenom zagrižaju
(anteroinklinacija maksile, retroinklinacija mandibule, kombinacija) – vertikalni tip rasta
< 20˚ - dubok zagrižaj
(anteroinklinacija mandibule, retroinklinacija maksile, kombinacija) – horizontalni tip rasta

Tip rasta lica

Tokom rasta, vilice se u odnosu na kranijalnu bazu pomeraju napred i nadole. Imamo 3 tipa rasta
lica:

1. NEUTRALAN (bez rotacije) – *rast prednje i zadnje širine usaglašen;

*pomeranje napred i nadole
*vertikalan rast kondila i spuštanje art. Fossae
*vertikalan rast gornjeg i donjeg alveolarnog procesusa
2. RAST ROTACIJOM UNAPRED (horizontalni)
Smanjena prednja visina, povećana zadnja visina lica
3. RAST ROTACIJOM UNAZAD (vertikalni)
Povećana prednja visina, smanjena zadnja visina lica

Vilice mogu rasti:

 Konvergentno – dubok zagrižaj
 Divergentno - otvoren zagrižaj

Metode za procenu rasta lica:

 1. Bjorkova – određujemo zbir uglova Bjorkovog poligona:
NSAr + SArGr + ArGoMe = 396˚
396˚ - lice raste ravnomerno
> 396˚ - rotcijom unazad
< 396˚ - rotacijom unapred

2. Odnos prednje (N-Me) i zadnje (S-Go) širine lica

S-Go⁄N-Me * 100 = 62-65% - lice raste bez rotacije
> 65 – povećana zadnja visina, smanjena prednja – prednja rotacija, dubok
preklop
< 65 – smanjena zadnja visina, povećana prednja visina- zadnja rotacija,
otvoren zagrižaj

3. Podela ugla Go:

AR

Go1

Go2

Go
Me

Go1>Go2 – prednja rotacija, dubok zagrižaj

Go2<Go2 – zadnja rotacija, otvoren zagrižaj

Procena razvijenosti viličnih baza

Referentna ravan je NSe (70 mm)

Corpus maxillae = 7⁄10 NS = ?? (49 mm)
Corpus mandibulae = 21⁄10 NS = tv (147 mm)
Ramus mandibulae = 5⁄7 corpus mandibulae (105 mm)

Analiza položaja sekutića

 70˚

90˚

Čitaju se spoljašnji uglovi.

Ugao I-SpP = 70˚

< 70˚ - protruzija sekutića (gornjih)
> 70˚ - retruzija sekutića (gornjih)

Ugao i-Mp = 90˚

> 90˚ - retruzija donjih sekutića
< 90˚ - protruzija

Ovaj položaj se određuje uglom inklinacije sekutića i linearnom udaljenošću od vertikalnih ravni.

Koje se funkcije klinički ispituju na pacijentu?

Klinički nalaz

Analiza lica – anfas

Određivanje indeksa lica – pomoću kefalometra (koristi se u Schwarcu)

IL= širina (Zy-Zy) ⁄ visina (Opn-Gn) * 100

Mezoprozop – srednje – 84 - 87,9

Leptoprozop – usko > 88
Euriprozop – široko < 83

*Analiza u transverzali – gledamo simetričnost leve i desne strane u odnosu na medijalnu liniju.
Apsolutna simetričnost ne postoji, ali konstatujemo jače izražene asimetrije usled asimetrično
razvijenih vilica.

*Analiza u vertikali – lice delimo na tri sprata:

I ČEONI: trihton (th) – početak koštanog dela čela – glabela (najispupčenija tačka na čelu)
II NOSNI: glabela – subnasale 8tačka gde se kolumela nastavlja na gornju usnu)
III BRADNI: subnasale – gnation (najniža tačka na bradi u medijalnoj ravni)
 gornja trećina: gornja usna
 donje dve trećine: donja usna i brada odnos 1:2
 Donji bradni sprat se koristi za diferencijalnu dijagnozu vertikalnih nepravilnosti zagrižaja.
On će biti normalan kod dentoalveolarnih nepravilnosti u vertikali (dentoalveolarni otvoren
zagrižaj i duboki); smanjen je kod skeletnog dubokog zagrižaja; povećan je kod skeleton
otvorenog zagrižaja.

Analiza profila lica

Pri analizi profila lica, pacijent treba da sedi-stoji sa prirodnim položajem glave i pogledom
upravljenim u daljinu.

Posmatramo 3 tačke:
N – presek frontalne i nosne kosti
Sn - subnasale
Pq – pogonion, najisturenija tačka brade

1. PRAV PROFIL LICA (ortognat tip lica) – sve tri tačke sun a N vertikali
2. PRAV PROFIL ali retrognat tip lica – Sn i Pg su iza N vertikale
3. PRAV PROFIL ali anteriorni tip lica – sn i Pg su ispred N vertikale

Ukupno ima 9 profila lica za svaki po 3 tipa lica.

Analiza biometrijskog polja

N-vertikala (paralela na tačku nasion)- prednja linija biometrijskog polja

O vertikala (orbitale vertikala) –od donje ivice orbite spušta se normalna linija na liniju
orbitale-????; yadnja linija biometrijskog polja.
Biometrijsko polje se deli na tri dela.

Normalan nalaz:
 gornja usna dodiruje N vertikalu
 donja usna je na prelazu prednje u srednju trećinu biometrijskog polja
 brada je na sredini biometrijskog polja.

II klasa: prognatia maksile ( gornja usna probija N vertikalu)

III klasa: prognatia mandibulae (donja usna dodiruje N vertikalu, prada probija biometrijsko
polje).

Morfologija i funkcija usana pri žvakanju, gutanju i govoru

Analiza usana u profilu:

One imaju stepenast položaj (donja je malo iza gornje)
Anfas:
U fiziološkom mirovanju usne treba da su u blagom, neusiljenom kontaktu i takve
usne su kompetentne.
Ako se one ne dodiruju – inkompetentne su.

Diferencijalno dijagnostički treba razlikovati:

1. Morfološki (anatomski) inkompetentne usne (kratka gornja ili donja usna):
Kod ovih pacijenata se položaj ne menja nakon ortodontske terapije jer usne i
dalje ne ostvaruju spontani kontakt bez dodatne mišićne kontrakcije.
2. Funkcionalno inkompetentne usne (potencijalno kompetentne) – usne su
odgovarajuće veličine, ali zbog izražene malokluzije (distalni zagrižaj, protruzija
 gornjeg fronta), onemogućen je njihov kontakt. Posle ortodontske terapije, spontano
se uspostavlja normalna funkcija.

Nepravilne funkcije:

Pri gutanju – pri nepravilnom gutanju 8često udruženo sa tiskanjem jezika), donja usna
se uvlači između gornjih i donjih zuba i ostvaruje kontakt sa vrhom jezika. Obično se
uočava hipertrofija m. mentalis i m. orbicularis oris.
Loše navike – (sisanje i grickanje hrane) - II⁄1, protruzija gornjih sekutića, retruzija
donjih sekutića.

Funkcionalna klinička analiza obuhvata:

1. Određivanje položaja fiziološkog mirovanja i maksimalne interkuspacije

2. Ispitivanje orofacijalnih disfunkcija

Fiziološko mirovanje

- osnovni položaj mandibule;

- pacijent sedi uspravno, pogled u daljinu; frankfurtska horizontala (orbitale-tragion)je
paralelna podu. To je položaj koji se najduže zadržava u toku 24h. Mandibula je 2-3 mm
iza i ispod maksile. Između gornjih i donjih zuba se nalazi interokluzalni razmak (2-3
mm). metode za ispitivanje:
* fonetski metod – glas “m”
* komandni metod – “progutaj”
* nekomandni metod – razgovor, relaksacija musculature
* kombinovani – najprihvatljiviji
Provera: palpacija mišića submandibularne regije
* pomoću 2 telerendgena – jedan u fiziološkom mirovanju, drugi u položaju maksimalne
interkuspacije.

Položaj maksimalne interkuspidacije (centralna (habituelna) okluzija)

Ispitivanje načina dovođenja mandibule iz FM u max IKP – u 1 ili 2 faze

 2 faze:
1. fiziološko mirovanje – inicijalni kontakt – prerani kontakt. Ostvaruje se
kontakt na 1 ili nekoliko antagonista.
2. zatim mandibula načini klizajući pokret do položaja maksimalne
interkuspidacije. Takav put se naziva prinudni zagrižaj i na takvom putu
mandibula učini klizajući ili klizajući + rotacioni pokret.

Kretnju mandibule treba pratiti u sve tri ravni:

 SAGITALA – klizanje napred ili nazad;
III klasa – pomicanje unapred (prinudni progeni) – dobar prognostički
znak
II klasa - pomicanje unazad (prinudni distalni) – dobar pg znak

 VERTIKALA – veličina interokluzalnog otvora u FM;

* infrapozicija molara – povećan interokluzalni prostor u FM- veći
put mandibule – pravi dubok zagrižaj
* supraokluzija sekutića – mali interokluzalni prostor u FM – manji
put mandibule – lažni dubok zagrižaj (dubok preklop sekutića).
  TRANSVERZALA – ispitivanje sredine lica i sredine zubnih nizova.
* ako se sredina donje vilice i sredinja gornjeg i donjeg zubnog niza
poklapaju u fiziološkom mirovanju, a pri kretnji u max IKP dolazi do
lateralne kretnje mandibule i nesklada sredina – prinudni ukršten
zagrižaj.
* ako se sredine ne podudaraju ni u FM ni u IKP, a mandibula ne
skreće – asimetrična razvijenost vilica.

Zatim treba palpirati zglob i muskulaturu (mandibularne kretnje), registrovati zvukove i

pokretljivost zgloba.

Ispitivanje disfunkcija orofacijalnog predela

1. Disanje –
 neopaženo duže posmatranje pacijenta
 da duboko udahne sa zatvorenim ustima (širenje nozdrva kod nazalne, a kod oralne –
ništa)
 postavljanje ogledalceta ispod nosa (koja strana se zamagli)

2. Gutanje –
 Palpacija mišića poda usne duplje, da li akt gutanja izvršen pravilno ili nepravlno
Da li postoji kontrakcija musculature lica pi aktu gutanja - + kod nepravilnog
Da li postoji kontrakcija elevatora mandibule (m. temporalis)- + kod pravilnog.

 Postavljanje ogledalca na donju usnu, zatražiti da proguta:

Pravilno: može obaviti akt gutanja
Nepravilno: ne može da obavi akt gutanja jer mu je potrebna jaka funkcija m.
mentalis da bi progutali; ne može da stabilizuje mandibulu.

 Elektromiografski –
3. Tiskanje jezika –
 Elektromiografija
 Rtg kefalometrija
 Sineradiografija
 Palatografija – na površinu jezika se nanosi boja (kontrastno sredstvo), zatraži se od
pacijenta da guta, govori, pri čemu jezik dolazi u kontakt sa okolnim tkivima.

4. Disfunkcije usana – visceralno gutanje, sisanje usne

5. Govor
* slušanje pacijenta
* posmatranje pokreta usana i jezika
* palatografija
6. Žvakanje

ANALIZA MODELA

1. Razlika između mlečnih i stalnih zuba (vidi ranije)

2. Suma incizivi – zbir meziodistalnih širina 4 sekutića
Ʃ I – gornja Ʃ i – donja
* Ako nedostaje 1 zub, uzimamo vrednost prisutnog zuba.
* Ako nisu prisutni lat. sekutići ili su atipičnog oblika:
u gornjoj vilici – 2mm manji od centralnog sekutića
- ili je 7mm
 u donjoj vilici – 1/2mm širi od centralnog sekutića
Ʃ I = 4/3 Ʃ i Ʃ I = (28 – 32mm)
Ʃ i = (21 – 24mm)
* Šestar se stavi vertikalno – paralelno sa uzdužnom osovinom zuba.

ŠVARCOVA ANALIZA

- Procena sagitalne i transverzalne razvijenosti vilica.

- Švarc je predvideo kolika treba da je širina vilica i visina luka na osnovu širine zuba (Ʃ I –
gornji) i indeksa lica (Zy – Zy / Oph – Gn )
- Vrednost širine vilice treba da je ista u maksili i mandibuli, a veličina visine luka za 2mm manja u
mandibuli za veličinu preklopa sekutića.
Maxilla (tačke za merenje):
- prednja širina: najdistalniji predeo centralne fisure 4.zuba ( I ml. molar, 1 st. premolar)
- zadnja širina: najdublji deo centralne fisure 6.zuba (1 st.molar)
Mandibula (tačke za merenje):
- prednja širina – bukomezijalni brid 5.zuba (II ml. molar, II g. premolar)
- zadnja širina – BMedijalna kvržica 6.zuba
BD kvržica ako ih ima 2
- Visina luka - u obe vilice se meri od prednje širine do najprotrudiranijeg centralnog sekutića u
incizalnoj 1/3.

* Primer
maxilla je treba razlika
PŠ 36 37 -1 * za donju vilicu se VL smanjuje
ZŠ 42 46 -4 za 2mm zbog inklinacije
VL 18,5 18,5 0
mandibula
PŠ 34 37 -3
ZŠ 42 46 -2.5
VL 14,5 16,5 -2

- Ako je nalaz Švarcove analize : ( - ) razlika: UŽA VILICA

> transverzala
( + ) razlika: ŠIRA VILICA
- Ako je visina luka : ( + ) PROTRUZIJA ZUBA
> sagitala
( - ) RETRUZIJA ZUBA

REKONSTRUKCIJA POLOŽAJA ZUBA ZA ŠVARCOVU ANALIZU

1. ako je zub koji se meri nikao ektopično

2. sekundarna teskoba
* 1º teskoba – nesrazmera u veličini zuba i vilica ( gužva u frontu )
* 2º teskoba – usled rane ekstrakcije mlečnih molara – mezijalno pomeranje stalnih bočnih
zuba na mesto zuba koji nisu nikli.
- Dif. Dg. – u maksili koristimo RPT liniju (raphe papilla transversi). Ona je normalna na
medijalnu raven i prolazi kroz najdistalniji deo papile incizivi i seče očnjak između vrha i distalne
površine.
1º teskoba – RPT na vrhu očnjaka.
2º teskoba – seče premolar
- Onoliko koliko je zub prešao RPT za toliko vraćamo pomerenu tačku na zubu.
3. kombinovana teskoba
- kada se na 1º nadoveže 2º - rekonstruiše se samo 2º.

ODREĐIVANJE SREDINE MODELA

Maxilla
- Prednja tačka: presek raphe palati mediana i 2. par plica transverzi
- Zadnja tačka:
 ½ rastojanja između 2 foveole palatine
 Otisak spine nasalis posterior
 Zadnja tačka raphe mediane
 Prelaz tvrdog u meko nepce

Mandibula
- Prednja tačka:
 Na osnovu snimka spine mentalis
 Prenosi se sa gornjeg modela na donji
- Zadnja tačka:
 Viziranjem pomoću ortometra prethodne 3 tačke
 Projekcija medijalne ravni sa gornjeg modela
- Prednja tačka se sa gornje prenosi na donju ako se sredine vilica poklapaju. Ako se ne poklapaju,
radi se o okluzalni snimak spine mentalis da bi se odredila sredina mandibule na osnovu senke spine
mentalis.

ODREĐIVANJE ASIMETRIJA

- Ispitujemo položaje zuba i to samo parove stalnih zuba koji su nikli, posebno za front, a posebno
za bočne zube u sve 3 prostorne ravni.
Transverzala – u odnosu na medijalnu ravan:
*bočni zubi: - posmatramo zube u odnosu na Švarcovu analizu
- široka vilica – zub udaljeniji od medijalne ravni je nepravilniji
- uska vilica – zub bliži medijalnoj ravni je nepravilniji
- napomena ovde se očnjak računa u bočne zube
*frontalni zubi: - frontalna rastresitost – zub udaljeniji od med. ravni je nepravilniji
- frontalna teskoba – zub bliži med. ravni i koji prelazi med. ravan je
nepravilniji
Sagitala - određujemo u odnosu na tuber ravan.
- ona je normalna na med. ravan i kad nemamo asimetrije, ona dodiruje distalne površine
oba prva stalna molara.
- ako tuber ravan tangira samo 1 st. molar onda je nepravilniji mezijalno pomeren zub.
- Odstupanje od pravila:
 Ako se sa jedne strane smenio mlečni zub, a sa druge nije u tom slučaju ne pišemo ništa.
 Samo u mandibuli! Ako se rano izvadi 1. st. molar, premolari na toj strain idu unazad
(distalno) i napiše se koliko su otišli unazad. U ovom slučaju tuber ravan određujemo na
osnovu premolara (notiramo samo parove zuba koji postoje u vilici).
- Frontalne zube posmatramo u odnosu na visinu luka po Švarcu.
* povećana VL – protrudiraniji zub je nepravilniji
* smanjena VL – oralnije postavljen zub je nepravilniji
 * normalna VL – nepravilniji je oralnije postavljen zub jer smo visinu luka merili
na najprotrudiranijem zubu.
Vertikala – u odnosu na okluzalnu ravan.
 Suprapozicija – zubi su se u toku nicanja promašili i prelaze iznad okluzalne
ravni.
- front – dubok preklop
- Ako su bočni zubi u infrapoziciji to je skeletna nepravilnost – skeleton dubok
zagrižaj ( gledamo Špeovu krivu).
 Infrapozicija – zub nije dosegao okluazlnu ravan
- zub koji nije nikao nije u infrapoziciji
PROSTORNE ANALIZE

1. MOJERSOVA ANALIZA
- radi se mešovitoj denticiji.
- Mojers je predvideo koliki je prostor za smeštanje 3, 4, 5 koji nisu nikli, na osnovu veličine stalnih
zuba koji su iznikli. (suma donjih inciziva)
- za predviđanje veličine neizniklih zuba uzeo je veličinu donjih zuba tj. Sekutića jer oni prvi niču i
zato što su mnogo stabilnijeg oblika i veličine u odnosu na druge.
- merimo raspoloživ proctor od distalne površine 2 do mezijalne površine 6.
- rekonstrukcije ako imamo:
1) Teskobu
2) Rastresitost
3) Pomerena sredina zubnog niza
4) Ako su zubi retrudirani (smanjen prostor) - u terapiji ćemo ih protrudirati ( za svaki mm
protruzije dobijemo 2mm po luku)
5) Ako su zubi protrudirani (povećan proctor) – u terapiji ćemo ih retrudirati ( za svaki mm
retruzije gubimo 2mm po luku)

- Rekonstrukcija se radi i ako su protrudirani (šestar se postavi oralnije) i retrudirani (šestar se

postavi vestibularnije).
- Iz tablice se prema Si odredi verovatnoća veličine prostora za 3,4,5 posebno za gornju, posebno za
donju vilicu.

2. LANDSTROMOVA ANALIZA
- Radi se u stalnoj denticiji.
- Podeljen je gornji i donji zubni niz na po 6 segmenata. Svakom segmentu pripada po 2 zuba. Zbir
meziodistalnih širina tih zuba predstavlja potreban proctor da se ta 2 zuba smeste, a veličina
segmenata predstavlja raspoloživ proctor i meri se između segmenata po kontaktnim tačkama.
* ovde se radi rekonstrukcija protruzije i retruzije po Švarcu.
- Iz potrebnog i rapoloživog prostora izračunava se razlika za svaki segment, a zbir svih razlika daje
ukupnu neusklađenost.
- Gleda se:
- Špeova kriva
> za dužinu zuba
- inklinacija fronta

- Špeova kriva:
- previše izražena – teskoba
- dubina Špeove krive – najveće rastojanje krivine zubnog luka od ravne površine koja ide od
incizalnih ivica sekutića do distalne kvržice molara, posebno se meri na svakoj strani.
- Inklinacija fronta:
 - gleda se telerendgenom
- inklinacija labijalno – dužina luka je veća
- inklinacija oralno – dužina luka je manja
- Primer:

Analizom prostora u GV dobijen je nedostatak od 9mm, izraženost Špeove krive nije postojala
( 0mm) i prisutna je protruzija sekutića za 2mm (njihovim vraćanjem gubimo 4mm). Ukupan
nedostatak prostora je 13mm.
- Dubina Špeove krive označava najveće rastojanje krivine zubnog luka od ravne površine koja leži
na sečivnim ivicama sekutića i distalnim kvržicama poslednjeg molara.

3. BOLTONOVA ANALIZA
- Boltonovom analizom određuje se neusklađenost u veličini zuba gornjeg i donjeg niza.
- To nije prostorna analiza!
- radi se u stalnoj denticiji (izuzev 7 i 8 )
- upoređuje se veličina gornjih i donjih zuba
- Za idealnu okluziju, veličina gornjih i donjih zuba na kraju terapije treba da je usklađena:
D12/G12 x 100 = 91.3 - usklađena veličina gornjih i donjih
> 91.3 - krupniji donji
< 91.3 – krupniji gornji
- Postulat – sitiniji zubi su pravilniji ( u nalazu pišemo zube koji su nepravilniji – krupniji)
* Krupniji gornji zubi se ređaju po većem lukum pa će incizalni stepenik biti veći na kraju terapije.
* Krupniji donji zubi se ređaju po većem donjem luku pa imamo:
 Rastresitost gornjih
 Smanjen horizontalni i vertikalni preklop donjih zuba
 Teskoba donjih zuba

OKLUZIJA PO ANGLE-u

- I klasa:
 BM kvržica gornjeg 1M okludira sa donjim 1M, između BM i BMedij. ili BD kvržice.
 Vrh gornjeg očnjaka se nalazi između donjeg očnjaka 1PM ili 1 mlečnog molara.

- II klasa:
 Polu druga – BM kvržica gornjeg 1M sa mezijalnom bukalnom kvržicom donjeg
- gornji očnjak i donji očnjak

▪ Puna druga – BM kvržica gornjeg 1M između donjeg ili 2MM i prvog stalnog molara
 Gornji očnjak između donjeg lat.sekutića i donjeg očnjaka

- II/1 : protruzija gornjih zuba u frontu

- II/2 : retruzija gornjih zuba u frontu
- III klasa:
 Polu treća – BM kvržica 1 gornjeg molara sa bukodistalnom kvržicom 1 donjeg molara
- gornji očnjak sa bukalnom kvržicom 1 donjeg PM ili 1MM
 Puna treća – BM kvržica 1 gornjeg M između 1 i 2 donjeg molara
- gornji očnjak između 1 i 2 donjeg PM ili 1 i 2 MM
NEPRAVILNOSTI POJEDINAČNIH ZUBA
- Suprapozicija – intrudirati
- Infrapozicija – ekstrudirati
- Inklinacija – inklinirati
- Rotacija – derotirati
- Ektopija – uključiti u niz
- Transpozicija – ili vratiti ili artikulirati
- Distalizacija

NEPRAVILNOSTI NIZOVA
- Uske vilice – širiti
Široke vilice – nema th
- Protruzija – retrudirati
Retruzija – protrudirati
- Teskoba – stvoriti proctor
- Rastresitost – zatvoriti dijasteme

NEPRAVILNOST ZAGRIŽAJA
- II klasa – mezijalno usmeriti mandibulu
- III klasa – distalno usmeriti mandibulu
- dubok zagrižaj podići
- otvoren zagrižaj zatvoriti
- ukršten – uspostaviti pravilan odnos bočnih zuba

KLASIFIKACIJA MALOKLUZIJA

I NEPRAVILNOST POJEDINAČNIH ZUBA

1. Nepravilnost položaja zuba

- Rotacija:
- Zub je rotiran oko vertikalne osovine.
- Centralna rotacija – ako se osa rotacije poklapa sa aksijalnom osom zuba
- Ekscentrična rotacija – ako je zub rotiran oko ma koje ose paralelne sa aksijalnom
osom.
- Th: derotacija.
- Kod centrične – nam treba sprega sila – koristimo 2 sile istog pravca, suprotnog smera, istog
intenziteta.
- Kod ekscentrične – treba nam jedna sila dugačkog intenziteta.
- Kod derotacije se istežu supragingivalna vlakna i teže da se vrate u prvobitan položaj (može da se
radi fibrotomija)
- Etiologija:
1. teskoba
2. nasleđe
3. prekobrojni zubi
4. ex bočnih zuba u mandibuli (ex 6 – 7 i 5 se naginju u proctor za rotaciju)

- Rotirani frontalni zubi – zauzimaju manje prostora u zubnom nizu pa za njihovu derotaciju
moramo da utrošimo proctor (pojačaćemo teskobu) – gubimo prostor derotiranjem.
- Rotirani bočni zubi – zauizimaju više prostora u zubnom nizu, pa derotacijom dobijamo prostor.
- Inklinacija:
- Zub je nagnut oko horizontalne ose.
- Centrično – osa prolazi između srednje i apikalne 1/3 korena – hipomoklion (?).
 - Ekscentrično – osa inklinacije prolazi oko ma koje ose paralelne sa prethodnom.
- Zub može biti inkliniran – mezijalno, distalno, vestibularno, oralno i u međupravcu.
- Najčešće je inliniran gornji stalni očnjak (“zub lutalica”)
- Th: inklinirati zub u suprotnom pravcu oko iste ose.
- Etiologija:
1. nepravilan položaj zametka
2. prekobrojni zubi
3. perzistencija mlečnih zuba
4. rana ekstrakcija
5. teskoba
6. patološki procesi u vilici
7. trauma (tumor, hemangiom)
- Bodili:
- I krunica i koren su pomereni za isti odnos u istom pravcu i nalaze se u zubnom nizu.
- Primer – rana ekstrakcija 2MM pre nicanja 1SM – 1SM se bodili pomera kroz kost
unapred i zauizima prostor 1SPM (sekundarna teskoba). Ostaje impaktiran ili niče ektopično-
- Th: bodili pokret moguće je dobiti samo fiksnim aparatom. Potrebno je vratiti zub na mesto.
- Etiologija:
1. položaj zametka (pogrešan položaj zubnih zametaka)
2. pogrešna ortodontska terapija (th fiksnim aparatima)

- Infrapozicija:
- Vertikalna nepravilnost zuba
- Ne dolazi do okluzalne (?)
a) pojedinačnih zuba
- najčešći uzrok je ankiloza i to kod mlečnih zuba (molari)
- kod stalnih: - donji 1M su 1cm u mandibuli – zub se odmah ekstrahuje.
- gornji očnjak i donji 2PM su infrapoziciji jer poslednji niču.
b) generalizovana
- Etiologija:
1. ankiloza
2. teskoba
3. loše navike (tiskanje jezika)
4. prekobrojni zubi
5. pogrešna th (dugo korišćenje nagriznih grebena)
6. patološki procesi u vilici
- Th: ekstruzija.
- Suprapozicija:
- Etiologija:
1. nedostatak antagoniste
2. bukalni položaj bočnih zuba
3. duboki preklop (II/2)
- Th: intruzija, ali je teška zbog moguće resorpcije korenova i prekida krvotoka. Može se dobiti
samo fiksnim aparatima, blagim kontinuiranim silama.
- Ektopija:
- zub niče van zubnog niza
- najčešće ovako niču:
o gornji očnjak – vestibularno
o donji 2PM – oralno (sekundarna teskoba)
o donji 3M
o donji očnjaci
- Etiologija:
1. teskoba (nedostatak prostora, kratak zubni niz)
2. položaj zametaka (nepravilan položaj drugog zametka)
3. patološki procesi
4. rascepi
5. fibrozna displazija gingive
6. perzistencija mlečnih zuba

- Transpozicija:
- 2 zubna zametka su zamenila mesta.
- Viđa se samo u stalnoj denticiji.
- Maksila – 3 i 4
- Mandibula – 2 i 3
- Može biti:
a) parcijalna- samo krunice menjaju mesto.
- Th – vraćamo zube na mesto
b) totalna – i krunica i koren zamenili mesta
- Th – ostavljamo ih gde su, a onda ih artikukizujemo.
- Etiologija:
1. zamena mesta zametaka
2. nepravilan pravac nicanja
3. nasleđe
4. patološki procesi u vilici

2. Nepravilnost broja zuba

- Hiperdoncija:
- povećan broj zuba
- lažna – perzistencija mlečnog zuba
- prava – 2 zuba iste grupe
- češća je u stalnoj denticiji kod muškaraca, gornji lateralni sekutić
- Prekobrojni zubi mogu biti:
1. tipični – lat.sekutić, 2pm, 3m ( lateralniji iz grupe)
- prekobrojni očnjaci – kod orofaciodigitalnog sindroma u obe denticije
- kleudokranijalna dizostoza
- rascepi (kada dođe do podele zametka)
2. atipični – meziodens ( prekorbrojni 11, 21) ometa nicanje sekutića, diastema
konvergentna (?)
- Th- odmah ekstrakcija.
- Etiologija:
1. hiperprodukcija dentalne lamine
2. nasleđe
3. dihotomija (potpuna podela zametka)
4. OFD, kleudokranialna dizostoza, rascepi

- Posledice – teskoba, inklinacije, rotacija, impakcija

- Terapija – ekstrakcija, a koji zub zavisi od veličine, oblika, položaja, karijesa

- Hipodoncija:
- nedostatak pojedinačnih zuba
- oligodoncija – nedostaje veći broj zuba (ektodermalna displazija)
 - anodoncija – nedostatak svih zuba
- Kao posledicu imamo: resorpciju alveolarnog grebena, rastresitost i produbljivanje zagrižaja.
- Češće u stalnoj denticiji, kod žena, u maksili bilateralno.
- Gornji lateralni sekutić, 2pm, donji 3m i donji centralni sekutić.
- Kad imamo hipodonciju stalnog – perzistencija mlečnog zuba.
- Etiologija:
1. nasleđe
2. lues
3. rtg zračenje, upotreba lekova u trudnoći i kongenitalno
4. OFD
5. Daunov sindrom (mikrodoncija, hipodoncija)
6. ektodermalna displazija
7. rascep (ako pri rascepu dođe do uništenja klice)

3. Nepravilnost oblika zuba

1. Nepravilnost krunice – najčešće poslednji zub u grupi
- lateralni sekutić – naglašen cingulum
- drugi premolar – molarizacija (3 kvržice)
- 1 stalni molar – naglašena Karabelijeva kvržica
- gornji centralni sekutić – fuzija, geminacija
2. Nepravilnost korenova – srastanje korenova (umnjak)
- višak korenova (umnjak)
- taurodontizam (Kavkaz) – široka komora pulpe, proteže se do
apeksa, kratki korenovi.
- angulacija

3. Fuzija (sinodoncijum) – u mlečnoj denticiji

- srastaju 2 zametka preko gleđi i dentina.
- najčešće srastaju gornji centralni i lateralni sekutić.
- može biti potpuna (kada su srasli celom dužinom i obično se
vade zbog makrodoncije) i delimična (samo su krunice srasle, pa se može pokušati sa separacijom).
- klinička slika – smanjen broj zuba i makrodoncija krunice ( 2
korena i 2 pulpe)
- etiologija – perzistencija interdentalne lamine ; nasleđe (auto-
dom.)
4. Geminacija – nepotpuna podela zubnog zametka (ml. i st. denticije).
- najčešće zahvata gornji sekutić i očnjak
- etiologija – invaginacija gleđnog organa; nasleđe
- klinička slika – incizura na incizalnoj ivici
- makrodoncija
- normalan broj zuba
- ako se potpuno podeli zametak imamo zube “blizance” i
prekobrojni zub (dihotomija).
5. Konkrescencija – srastanje korenova u predelu cementa.
- može biti prava i stečena.
- prava – tokom razvoja zuba, usled nedostatka prostora kod gornjih 7 i
8
- stečena – nako završenog rasta korena zbog ankiloze
- oprez pri ex, obavezna je separacija.
 6. Dens invaginatus (dens in dente) – zub u zubu.
- kod gornjeg latelarnog sekutića zbog invaginacije
gleđnog organa ili nagleđa(?)
- vidi se kao nabor od cinguluma do apeksa korena

4. Nepravilnosti strukture zuba

1. Amelogenesis imperfecta – nasledni poremećaj razvoja gleđi (mlečna i stalna denticija)
- hipoplastični tip – poremećaj u formiranju organskog
matriksa, dok je mineralizacija normalna, pa je gleđ tanka, tvrda i žućkasta (brzo se lomi).
- hipomineralizovani tip – organski matriks se normalno
stvara, ali postoji poremećaj u mineralizaciji gleđi. Ona je mekana, brzo se troši i tamno braon je
boje zbogugradnje pigmenata. Ovaj tip ima tendenciju zakasnelog nicanja i multiple retencije.
2. Dentinogenesis imperfecta – nasledni poremećaj razvoja dentina.
- po nicanju je zub normalnog oblika i veličine, ali se brže
troši, do vrata zuba- Dolazi do obliteracije komore pulpe sekundarnim dentinom i korenovi su
kratki. (interglobularni dentin dominira)
3. Hipolazija gleđi – to su oštećenja gleđi (češća na stalnim zubima), koja nastaju zbog
poremećaja metabolizma Ca za vreme razvoja gleđi.
- ova oštećenja se vide na parnim zubima i na osnovu toga donosimo
zaključak u kom periodu se desio poremećaj u mineralizaciji.
- etiologija –
virusna oboljenja
smanjen vitamin D (rahitis)
lekovi: tetraciklini (ne do 12god.), talidomid(?),
citostatici, fluoroza
endokrini poremećaji

4. Hačinsonovi zubi ( Lues ) – stalni

- sekutići – imaju polumesečastu incizuru na incizalnoj ivici
- molari – veliki broj kvržica

5. Tarnerov zub – oštećenje na mlečnom zubu usled PA injekcije

- klinička slika – krunice su manje površine, sa oštećenjem gleđi, žućkaste
boje

6. Dilaceracija – koreni krunica stalnog zuba su pod uglom.

- Nastaje kao posledica trauma nakon 3-4 godine i intruzije mlečnog zuba u
alveli tako da on traumatizuje zametak stalnog i dolazi do izvrtanja krunice u odnosu na koren.
- Najčešće se vidi kod gornjeg centralnog sekutića.
- Terapija – ovakav zub obično ostaje impaktiran pa se vadi.
- ili se pokušava namestiti koren pravilno u niz, uradi se separacija
krunice i nadogradnja.

6. Nepravilnost veličine zuba

- primarna i sekundarna teskoba, diastema mediana
- veličina zuba je ekstremno nasledna osobina i zavisi od pola, rase, etničke grupe.
a) mikrodoncija: - lažna – kada su velike vilice (rastresitost)
- prava – mali zubi, normalno razvijene vilice
- izolovana – poslednji zub u grupi ( gornji lateralni )
- generalizovana – ektodermalna displazija
 - Daunov sindrom
- hemifacijalna atrofija
b) makrodoncija: - lažna – uske vilice (primarna teskoba)
- prava – veliki zubi – normalne vilice
- izolovano: - simetrično – gornji centralni sekutići
- asimetrično – fuzija, geminacija, molarizacija 2pm
- generalizovana: - nasleđe

II NEPRAVILNOST ZUBNIH NIZOVA

1. Teskobnost zubnih nizova

- Primarna – nepravilnost transverzalnog pravca.
- nastaje zbog nesrazmere veličine zuba i vilica: - veliki zubi / normalne vilice
- normalni zubi / male vilice
- veliki zubi / male vilice
- vidi se kao gužva u frontu.
- najčešće se viđa kod: I klase (Angle) u obe vilice
II/1 – u mandibuli
II/2 – obe, ali češće u maksili – koronarna teskoba.
- pseudoprogenija – u maksili.
- etiologija pseudoprogenije:
o nasleđe
o Apertov i Kruzonov sindrom (kraniostenoze)
o Tričer – Kolins sindrom
o Rascepi
o Kleudokranijalna-distoza
o Rahitis
o Hipotireoza
- Sekundarna – nepravilnost sagitalnog pravca.
- nastaje pri ranoj ekstrakciji ili ___ mlečni zuba, pa se stalno pomeraju mezijalno.
- posledice su:
 Skraćenje zubnog niza
 Pomeranje susednoh zuba (rotacija, inklinacija)
 Gubitak prostora za stalne koji nisu nikli
 Pomeranje sredine

- Kombinovana – kada se na primarnu nadoveže i sekundarna teskoba.

- Tercijarna – češća je kod žena, posle 20. god. i to kod onih koje su bile u I klasi po Angle-u, sa
pravilnim preklopom sekutića.
- smatra se da nastaje zbog produženog rasta vilica (mandibula), a ne zbog nicanja
umnjaka.
- Dif. Dg primarne i sekundarne teskobe:
1. mlečna denticija – nema dijastema između sekutića - 1º
teskoba
2. niče 1 stalni – ispadaju 2 mlečna (mešana denticija) - 1º
teskoba
3. lateralni sekutići – niču palatinalno ili su rotirani - 1º teskoba
4. gornji očnjaci i donji 2pm – ektopija ili(?) impaktirani - 1º
teskoba
5. nedostatak ili karijes mlečnog zuba - 2º teskoba
6. modeli: RPT - 1º teskoba seče vrh očnjaka, a 2º teskoba seče
premolar
 7. RTG – pogrešna resorpcija korenova mlečnih zuba (1 stalni
resorbuje 2 mlečna) - 1º teskoba
- lepezast položaj lat. sekutića
8. pupoljičast položaj sekutića } 1º teskoba
grozdast položaj premolara
- RPT linija prolazi kroz distalnu tačku papile incisive u gornjoj vilici. To je zamišljena linija koja
dodiruje p.i. i prolazi u tački koja predstavlja vrh očnjaka (1º teskoba ) odnosno seče 1 premolar (2º
teskoba).
2. Rastresitost zubnih nizova
- Primarna – neusklađene veličine zuba i vilica.
- mali zubi / normalne vilice
- normalni zubi / velike vilice
- mali zubi / velike vilice
- Etiologija – nasleđe, Daunov sindrom, ektodermalna displazija, hemifacijalna atrofija
- Može biti: generalizovana (svi zubi) ili lokalizovana (mikrodoncija ili atipičan oblik pojedinih
zuba)
- U okviru lokalizovane rastresitosti se javlja – diastema mediana.
- Paralelna: ≤ 2mm - spontano zatvaranje nicanjem 2 i 3
≥ 2mm – th aparatom
- Sekundarna:
- Etiologija:
o urođeni i stečeni smanjen broj zuba (anodoncija, ektoderm. displazija, rana
ex stalnih)
o vestibularna inklinacija fronta – loše navike
o parodontopatija
o trauma, akromegalija
o
- Kombinovana – na generalizovanu mikrodonciju se nadoveže rana ex nekog zuba.
- Terapija- gubitak prostora se postiže:
1. retruzijom fronta
2. ispravljanjem Špeove krive
3. derotacijom fronta

3. Nepravilnost oblika zubnih nizova

- Maksila je u obliku poluelipse, a mandibula parabole.

1. Izdužena i sužena maksila - adenoidni tip lica

- II/1 klasa

2. Ušiljena maksila – rahitis (gotsko nepce) ili zaklpanje oštrijeg ugla između centralnih
sekutića.
3. Omega maksila – kod pseudo progenije (kraniostenoza, kleidokranijalna distoza,
hipoteireodizam, Tričer – Kolins sy).
- luk se u predelu PM sužava a u predelu fronta širi.

4. Četvrtasta maksila i mandibula – kod II/2 klase.

5. Asimetričnost – hemifacijalna atrofija.
6. Stepenast – rascep (unilaterlani rascep primarnog palatuma)
- sa jedne strane II/1, a sa druge II/2

7. U vertikali naglašena Špeova kriva – dubok zagrižaj (suprapozicija sekutića i infrapozicija

bočnih zuba), II/2
4. Nepravilnost u veličini zubnih lukova

- Sagitala –
a) Kratak niz
- Primarno – ako je vilicanerazvijena u sagitali (pseudoprogenija).
- Sekundarno – rana ex zuba (naročito bočnih) ili oralna inklinacija sekutića kod II/2
b) Dugačak niz
- progenija u mandibuli
- II/1 u maksili (protruzija)
- bimaksilarna protruzija – u obe vilice.
- Transverzala –
a) Uskost vilica – nedovoljna razvijenost apikalnih baza u transverzalnom pravcu.
- prenosi se iz stalne u mlečnu denticiju
- češća je u maksili, auskost jedne se nasleđuje nezavisno od druge.
- može biti:
 Simetrična: - nasleđe
- et. f. pseudoprogenije (kraniostenoze,
kleudokr. Distoze, rahitis, Tričer-Kolins sindrom)
- loše navike, disanje na usta
 Asimetrična: - jednostrani rascepi
- hemifacijalna atrofija
- patološki procesi u vilici
- opekotine
b) Širok niz – apikalna baza može i ne mora da bude apikalno prerazvijena.
- Može biti: - simetričan
- asimetričan
- Posledice preširoke vilice – restresitost.

III Nepravilnost zagrižaja

Nepravilnost u sagitali
1. Malokluzije I klase

- Bočni zubi su u I klasi (opiši u 4 tačke), ali može imati sve nepravilnosti pojedinačnih zuba i
zubnih nizova (teskoba, rastresitost).
- Kao posebna nepravilnost izdvaja se bimaksilarna protruzija.
- Pacijent je u I skeletnoj i dentoalveolarnoj klasi, ali u obe vilice apikalne baze su u protruziji.
- Etiologija – nasleđe (to je karakteristika crne rase).
- Gornji i donji niz su izduženi zbog protruzije sekutića koji mogu biti postavljeni rastresito ili u
kontaktu ili u teskobi, zbo čega im je smanjen horizontalni i vertikalni preklop, a mogu čak biti i u
incizalnom odnosu.
- Usne: pune, isturene, u FM – inkompetentne.
- Kada se od pacijenta traži da sklopi usne, nabira se m.mentalis. Pri gutanju donja usna se jače
podiže da bi se ostvario kontakt sa gornjom i gubi se mentolabijalna brazda.
- Terapija – retruzija zuba (gubi se prostor)
- širenje vilica
> dobija se prostor
- ex svih 1pm

Malokluzije II klase
II/1 klasa
Distalni zagrizaj – protruzija gornjih frontalnih zuba
Etiologija – poligeno nasledje!!! Lose navike (orofacijalne disfunkcije – sisanje palca i tiskanje
jezika) pogorsavaju stanje, ankiloza zgloba, kongenitalne anomalije – nerazvijena mandibula.
Sve nepravilnosti se dele na skeletne i dentoalveolarne!
Dentoalveolarna II/1 klasa
- 1. Skeletna klasa – ugao ANB = 2-4
- Ceo gornji zubni niz je pomeren unapred zbog adaptacije u rastu
Th – distalizacija bocnih zuba do 1. Klase, pa onda retruzija fronta
Skeletna II/1 klasa
- Odnos vilica u 2. Klasi
- Etiologija – maksilarni prognatizam, mandibularni retrognatizam, bimaksilarni prognatizam
sa dominacijom maksile, bimaksilarni retrognatizam sa dominacijom mandibule
- Maksila – uska, izduzena zbog protruzije zuba, cesto se vidi ukrsten zagrizaj i apikalna baza
je nerazvijena
- Mandibula – najcesce normalna a moze i spljostena sa teskobom sekutica. Incizalni
stepenik (horizontalni preklop) povecan >4mm.
- Zagrizaj – dubok – ako mandibula raste rotacijom unapred, sekutici su u suprapoziciji,
bocni u infrapoziciji, naglasena je Speova kriva, pa je oblik mandibule cetvrtast. Otvoren –
retko, kada mandibula raste zadnjom rotacijom.
Funkcije
Usne – inkompetentne (potencijalno kompetentne). Gornja usna delimicno prekriva protrudirane
gornje sekutice, a kada je incizalni stepenik jako izrazen donja usna se umece izmedju dva niza i u
funkciji jos vise protrudira gornje a retrudira donje sekutice. Kod izrazene nepravilnosti, da bi
pacijent drzao sklopljene usne mora da isturi mandibulu – habitualni polozaj mirovanja
Profil – konveksan – gornja usna je isturena i delimicno prekriva gornje sekutice, a donja usna se
nalazi izmedju 2 niza. Gutanje – tiskanje jezika. Govor – interdentalni sigmatizam.
II/2 klasa
Distalni zagrizaj – retruzija gornjih frontalnih zuba
Etiologija – ekstremno nasledan. Postoje primarni i sekundarni oblik
Primarni oblik – je prava II/2 klasa i to je degbis – pokrovni zagrizaj. Moguci polozaji fronta
su sledeci:
- Centralni sekutici retrudirani, lateralni protrudirani mezijalna inklinacija
- Sa jedne strane su sekutici protrudirani, sa druge retrudirani
- 3 sekutica su retrudirana, 1 protrudiran
- Svi sekutici su retrudirani – maksila ima cetvrtast oblik
Ovaj oblik nastaje zbog rasta mandibule prednjom rotacijom (ugao SpP-MP <20) pa imamo skeletni
dubok zagrizaj.
- Maksila – kratka, siroka, prerazvijena apikalna baza, zubi su u koronarnoj teskobi, a krunica
i koren su pod uglom
- Mandibula – najcesce normalna, zubi su u teskobi, naglasena Speova kriva, front u
suprapoziciji, bocni zubi u infrapoziciji. Incizalni stepenik najcesce u granicama normale.
Traumatski dubok zagrizaj po vertikali, u sagitali II klasa.
Nos je isturen, a izrazena protuberantia mentalis, brada je povijena na gore, pa imamo utisak
spajanja vrha nosa i brade. Mentolabijalni sulkus je naglasen i smanjena prednja visina lica. Zbog
infrapozicije bocnih zuba, u FM je povecan interokluzioni razmak. Pacijent moze imati habitualni
distalni polozaj mirovanja ili habitualnu distalnu okluziju.
Sekundarni oblik – nema karakteristike degbisa. Odnos vilica u vertikali je normalan, nema
traumatski dubokog zagrizaja, vilice su pravilno postavljene.

PODELA MALOKLUZIJA III KLASE

Dentoalveolarna 3. Klasa
1. Prost, obrnut preklop sekutica – nastaje usled oralne inklinacije ili oralnog polozaja
gornjih sekutica (teskoba, nasledje, perzistencija mlecnih zuba). Vidi se 1 ili nekoliko (ali ne
i svi) frontalnih zuba u obrnutom preklopu. Bocni zubi su u 1. Klasi.
Biometrijsko polje – normalan izgled pacijenta u FM i centralnoj okluziji. Telerendgen – normalan
ugao SNA,SNB, ANB. Povecan I/SpP – oralna inklinacija. Klinicka slika – vidi se obrnut preklop i
abrazija labijalne povrsine gornjeg i lingvalne povrsine donjeg sekutica. Takv zub moze da uzrokuje
prinudni zagrizaj.
2. Prinudni progen zagrizaj – nasledne etiologije, u obe denticije. Nastaje usled oralnog
polozaja/inklinacije gornjih frontalnih zuba. Usled ranog kontakta na frontalnim zubima,
mandibula se prinudno luksira unapred i u stranu, ako je vodjena ocnjakom i nastaje
prinudni habitualni mezijalni zagrizaj. Za dg je vazno da pacijent moze da dovede zube u
incizalni odnos – kod skeletne ne moze – do habitalne okluzije, to opterecuje zglob. Pacijent
razvija inkomodacioni zagrizaj – direktno ide u habitualnu okluziju, izbegava kontakte.
Maksila je sprecena u razvoju – zubi su u teskobi. Svi frontalni zubi su u obrnutom preklopu.
Biometrijsko polje – u FM izgleda normalno, ali kad krene u CO, dolazi do ranog kontakta, istura
mandibulu i dolazi do prave progenije. Donja usna i brada su isturene, a gornja na svom mestu.
Telerendgen – rade se 2 snimka u FM i u cent. Okluziji. U FM – povecan ugao I/SpP – retruzija
gornjeg fronta, ostali su normalni. U centralnoj okluziji – povecan ugao SNB. ANB negativan???.
Corpus normalan
Skeletna 3. Klasa
1. Pseudoprogenija – nerazvijena maksila. Etiologija – kraniostenoze, kleidokranijalna
dizostoza, rahitis, rascepi, hipotireoza. Dg – ne moze da dovede sekutice u incizalni odnos,
nema ranog kontakta vec direktno ostvaruje CO,(-) incizalni stepenik, bilateralno ukrsten
zagrizaj.
Biometrijsko polje – gornja usna uvucena, a donja usna i brada na mestu (obrnuto od dentoalv.)
telerendgen – smanjen ANB <2, smanjen SNA < 82 – nerazvijena maksila, corpus smanjen.
2. Prava progenija – prerazvijena mandibula – nasledje.(-) incizalni stepenik, ne moze da
dovede sekutice u incizalni odnos, direktno dovodi zube u CO. Dentalna kamuflaza –
protruzija gornjih i retruzija donjih zuba. Transverzala – mandibula prerazivijena u svim
pravcima – ukrsten zagrizaj. Vertikala – otvoren/ dubok zagrizaj. Profil – konkavan.
Biometrijsko polje – gornja usna na svom mestu, donja usna i brada isturene. Telerendgen –
povecan ugao SNB, smanjen ANB.

Diferencijalna dijagnoza razlicitih vrsta progenih zagrizaja

 VERTIKALNE NEPRAVILNOSTI ZAGRIZAJA
Dubok zagrizaj
Dubok zagrizaj je normalna pojava u mlecnoj denticiji, ali u 9. Godini nicanjem premolara se
redukuje i stabilizuje se visina. On se vidja kod sve tri klase sagitalne nepravilnosti – temporalno
zvakanje
- Skeletno dubok zagrizaj – nastaje zbog suvise priblizenih vilica, rastom mandibule
rotacijom unapred – raste zadnja visina, a moze i rotacijom unazad. RTG – Go1>Go2, S-Go
i N-Me >62. Klinicki – naglasena Speova kriva – prednji zubi u suprapoziciji, bocni u
infrapoziciji. U fizioloskom mirovanju povecan interokluzioni prostor pa mandibula prelazi
veci put od FM do CO. Na licu je skracena donja 1/3, naglasen mentolabijalni sulkus
- Dentoalveolarni lazni dubok zagrizaj – tokom rasta, zubi se se premasili na cingulumima i
previse nikli – suprapozicija – dubok preklop. RTG – vilicne baze su normalne kao i uglovi.
Klinicki – FM bocni zubi su normalno nikli i interokluzalni razmak je normalan, pa
mandibula ide normalno iz FM u CO. Lice – normalna donja 1/3 lica. Jedini problem je
suprapozicija. Th – intruzija blagom kontinuiranom silom – fixni aparat – bocni nagrizni
greben je kontraindikovan.
Otvoren zagrizaj
Moze se javiti kod sve 3 sagitalne nepravilnosti. Po lokalizaciji moze biti frontalni i bocni. Podela
po zahvacenim strukturama
- Dentoalveolarni otvoreni – nastaje usled losih navika – tiskanje jezika i sisanje prsta, moze
biti frontalni i bocni, nema skeletnih nepravilnosti na licu, normalan ML sulkus, zubi u
infrapoziciji
- Skeletni otvoren – nasledni, nastaje usled poremecaja u rastu vilica, mandibula raste
zadnjom, maksila prednjom rotacijom. Lose navike i makroglosija nisu uzrok vec akcesorni
faktori.
o RTG – povecana prednja a smanjena zadnja visina lica, Bjorkov ugao je povecan
>396, Go2>Go1, strma mandibularna ravan MP, SpP/MP >32. Lice – slabo izrazena
brada, zbrisan mentolabijalni sulkus, bocni zubi u suprapoziciji, front je normalan,
 kada grize, grize na 6. I 7. Usne su inkompetentne/potencijalno, gutanje sa
tiskanjem, poremecen govor
- Rahiticni – hipovitaminoza D, 8-15 mesec – nepravilna mineralizacija kostiju. Nastaje
posle rodjenja i kosti dugo vremena ostaju mekane i podlozne deformaciji, pa misicna
funkcija dovodi do deformiteta. Sistemski gledano glava je velika i cetvrtasta, izrazene su
frontalne i parijetalne kosti, xO noge... mandibula je povijena, maksila izrazito uska –
gotsko nepce i u pseudoprogeniji – skeletno otvoren zagrizaj, teskoba, hipoplazija na
zubima. Th – vitamin D, hirurska.Pogresna terapija – predugo drzanje nagriznih grebena –
dovodi do intruzije. Preterano sirenje vilica, preterana distalizacija bocnih zuba. U taj
prostor se ubaci jezik pa se otvoreni zagrizaj odrzava.

TRANSVERZALNE NEPRAVILNOSTI

Ukrsten zagrizaj
Nepravilnost okluzije kod koje postoji nepravilan polozaj zuba u B-O smeru. Normalno, bukalne
kvrzice gornjih preklapaju bukalne kvrzice donjih, palatinalne gornjih u centralnoj fisuri donjih.
Lingvalne kvrzice donjih preklapaju palatinalne gornjih. Ukrsten zagrizaj se moze naci u sve tri
denticije.
Prema stepenu ukrstenosti – prema oralno - 1. BK gornjih sa BK donjih, 2. BK gornjih u
centralnoj fisuri donjih, 3. BK gornjih sa LK donjij, 4. Oralni promasaj. Prema bukalno – 1.
PK gornjih na BK donjih, 2. Potpun bukalni promasaj.
Prema broju zuba u ukrstenom odnosu – jedan, nekoliko, svi – uni/bilateralni
- Dentoalveolarni – usled oralne inklinacije bocnih zuba. Th – ispravljamo inklinaciju zuba.
Laterookluzija – prinudni ukrsten zagrizaj je posebna nepravilnost. Nastaje usled ranog
kontakta na nekim bocnim zubima koji prinudno vode mandibulu u stranu. Th – selektivno
brusenje. U FM sredine vilica se poklapaju, u CO se ne poklapaju.
- Skeletni – jedna ili druga vilica je nepravilno razvijena.
o Uska maksila – nerazvijena apikalna baza, bocni zubi bukalno nagnuti, oralni
promasaj. Th – skeletno sirenje maksile – pal. Expander, Y aparat, delerova maska
o Nerazvijena mandibula – brodijev sindrom, bukalni promasaj. Nastaje zbog malog,
nerazvijenog jezika, koji nema formativni uticaj na mandibulu. Javlja se traumatski
dubok zagrizaj. Gornji bocni zubi i alv. Nastavci u suprapoziciji
o Prerazvijena mandibula – prava progenija, bilateralno ukrsten zagrizaj
o Laterognatija – asimetricno razvijena mandibula. FM i CO ne poklapaju se sredine.
Th – monoblok

ISPITIVANJE OKLUZIJE

Sagitala – odredjuje se prema Angle-ovoj klasifikaciji, na osnovu odnosa ocnjaka i molara

obe vilice
1.Klasa – pravilan odnos zuba u sagitalnom pravcu. Vrh gornjeg ocnjaka okludira u
prostoru izmedju donjeg ocnjaka i prvog premolara, a BM kvrzica gornjeg prvog molara okludira sa
BM brazdom donje 6.
2.Klasa – distalni zagrizaj
- poludruga klasa – mandibula je za pola sirine premolara pomerena distalnije u odnosu na
maksilu. Vrh gornjeg ocnjaka okludira sa vrhom donjeg, a BM kvrzica gornjeg prvog molara sa BM
kvrzicom donjeg prvog molara. To je odnos kvrzica na kvrzicu ili angularni-singularni
antagonizam.
- puna druga klasa – mandibula je za celu sirinu premolara pomerena distalno u odnosu na
maksilu, pa vrh gornjeg ocnjaka okludira u prostoru izmedju lateralnog sekutica i ocnjaka, a BM
kvrzica gornjeg prvog molara je u prostoru izmedju donjeg drugog PM i donje 6.
U odnosu na polozaj gornjih sekutica, malokluzije druge klase se dele na
- II/1 – protruzija gornjih sekutica i distalan odnos vilica
- II/2 – retruzija i distalan odnos vilica.
3.Klasa – mezijalni odnos vilica
- polutreca klasa – mandibula je za pola sirine premolara pomerena unapred u odnosu na maksilu,
pa vrh gornjeg ocnjaka okludira sa bukalnom kvrzicom donjeg premolara, a BM kvrzica gornjeg
prvog molara sa bukdistalnom kvrzicom donjeg 1. Molara.
- puna treca klasa – mandibula je za celu sirinu premolara pomerena unapred pa se vrh gornjeg
ocnjaka nalazi izmedju donjih premolara, a BM kvrzica gornjeg prvog molara izmedju prvog i
drugog donjeg molara.
Kada su svi donji frotnalni zubi ispred gornjih imamo negativni incizalni stepenik – obrnut preklop.
Klasa mora da bude ista u sve 4. Tacke. Ako je doslo do pomeranja bocnih zuba potrebno je uraditi
rekonstrukciju, pa tek onda odrediti okluzalni odnos. Pored odnosa bocnih zuba, u frontu se u
sagitali procenjuje odnos frontalnih zuba – gornji sekutici preklapaju donje i velicina incizalnog
stepenika – horizontalni preklop – 2-4 mm. On se meri od incizalne ivice gornjih do vestibularne
povrsine donjih. Ako je takav odnos suprotan – obrnut preklop.
Vertikala – dubok zagrizaj – povecan je preklop sekutica, otvoren zagrizaj – ne postoji
kontakt sekutica. Normalna dubina preklopa je 2-3 mm, a meri se od incizalne ivice gornjeg do
incizalne ivice donjih sekutica
Transverzala – bocni zubi – bukalne kvrzice gornjih prekrivaju bukalne donjij, a palatinalne
kvrzice gornjih su u centralnim fisurama donjih, a lingvalne kvrzice donjih sa oralne strane
preklapaju palatinalne kvrzice gornjih. Nepravilnosti – ukrsten zagrizaj – odnos kvrzica kvrzica,
oralni i bukalni promasaj. Frontalni zubi – poklapanje sredina zubnih nizova.

Pravilo pisanja Dg i Th

Dijagnoza – od najtezih ka najlaksim

- Nepravilnosti zagrizaja – sagitala (klase), vertikala (dubok, otvoren), transverzala –
ukrsten
- Nepravilnosti zubnih nizova i vilice – uske/siroke vilice – svarc, protruzija/retruzija fronta,
teskoba, rastresitost, nedostatak prostora – mojers, landstrom
- Nepravilnosti pojedinih zuba – rotacija, ektopija, inklinacija, supra/infrapozicija,
makro/mikrodoncija
- Diastema mediana, pomerena sredina niza.
Plan Th – obrnut redosled
- Zatvoriti diastemu medianu, vratiti sredinu niza
- Derotirati, ukljuciti u niz ako ima ektopije, intrudirati/retrudirati, inklinirati – u kom pravcu
- Kod teskoba stvoriti prostor za sve zube, zatvoriti dijasteme kod rastresitosti, protrudirati ili
retrudirati front, siriti vilice ako su uske, za siroke vilice ne pisi nista!!!
- Uspostaviti pravilan transverzalni odnos – ako je ukrsten, zatvoriti zagrizaj – otvoren, podici
zagrizaj – dubok, mezijalno ili distalno usmeriti mandibulu – u zavisnosti od klase.
 TERAPIJA
AKTIVNI PLOCASTI APARATI

Deluju aktivnom silom koju stvaraju aktivni elementi – sraf ili opruge. Proizvodu aktivnu
mehanicku silu, deluje na skeletne i dentoalveolarne strukture. Elementi –
1.Akrilatna ploca – povezuje sve delove aparata, koristi se za kontrolu uporista, sprecava nezeljene
pokrete zuba.
- granice u maksili – prekriva ceo palatum, distalno treba smanjiti plocu koliko god je moguce da bi
se olaksalo nosenje, ali ne sme previse da se ne bi smanjilo uporiste. U predelu zuba lingvalno –
dolazi do okluzalnih povrsina – nekada i preko ruba kada se pravi nagrizni greben, ali ne sme da
vrsi pritisak na gingivu.
-granice u mandibuli – ekstendirati lingvalno koliko god je moguce – do granice pokretne i
nepokretne sluzokoze, da bi se omogucilo uporiste. Preterana ekstenzija moze ometati pokrete
jezika ili stvarati dekubituse.
Prilikom izrade akrilatne ploce, vazno je planirati uporiste – deo aparata koji prihvati silu i prenosi
na drugi deo aparata i pomera zube u zeljenom pravcu.
2.Retencioni elementi – odrzavaju stabilnost proteze u ustima
- obuhvatna – retencija i cuvar prostora. Moze se uz pomoc kompozita uraditi okluzalni naslon, ako
kukica ne stoji dobro – zbog boljeg kontakta kuckice i zuba. Kukice sa oba kraja ulaze u plocu, pa
je mogucnost ostecenja okolne sluzokoze svedena na minimum. Bolja stabilizacija, pravilno
uradjene ne ometaju izrastanje zuba, a po potrebi mogu podrzavati erupciju i uticati na pomeranje
zuba.
- adamsova kukica – delovi – omca, most, deo koji ulazi u plocu. Most treba sto vise da naleze na
povrsinu zuba. Moze da se fiksira na 1 ili 2 zuba
- strelasta kukica – zahteva 2 zuba u kontaktu, ne sme da povredi interdentalnu papilu
- kapljasta kukica – izmedju mlecnih i stalnih molara, izmedju sekutica u mandibuli, zahteva 2
zuba.
3.Aktivni elementi – labijalni luk – retencioni i aktivni element. Delovi – retencioni deo koji ulazi
u aparat, retruziona omca, luk. Indikacije
- Retencija rezultata terapije
- Retruzija sekutica u terapiji protruzije – sa derotacijom sekutica. Kada se luk zategne na
omce, iza sekutica se brusi akrilat
- Adaptirani labijalni luk – postavlja se gingivalno u odnosu na svaki zub i dovodi do
ekstruzije jer pravi pritisak – kod dentoalv. Otvorenog zagrizaja – gilanditolni luk
- M omca – ukljucuje ektopicne ocnjake u niz
- Kontralabijalni luk – terapija progenog zagrizaj – 3. Klasa. Retencija je u donjem aparatu, a
luk se spusta na donje zube ili retrudira – prava progenija.
- Bruklov luk – kod pomerene sredine niza.
4.Dodatni elementi
- filarete za jezik – vraca jezik unazad
-fiksator za ekstraoralnu vucu
- Nagrizni greben
- Frontalni ravan – u terapiji skeletnog dubokog zagrizaja, kontraindikovan kod
dentoalveolarnog. Dezartkulise bocne zube, a intrudira front – podize se zagrizaj i smanjuje
Speova kriva. Ekstendira se do iza maksimalne retropulzije
- Frontalni kos – u terapiji II/1 i dubokog zagrizaja. Mezijalno usmerava mandibulu, podize
zagrizaj. Bruklov aparat – dubok, ispravlja obrnut preklop donjih sekutica, a labijalni luk
doprinosi retroinklinaciji donjih sekutica
 - Bocni jednostrani – u terapiji jednostrano ukrstenog zagrizaja. Nagrizni greben se postavlja
na kontralateralnu stranu, da bi dezartikulisao ukrstene zube i omogucio sirenje.
- Bocni obostrani – kod obostrano ukrstenog zagrizaja – sraf na sredini. Kod obrnutog
preklopa sekutica – dezartikulacija pa se postave opruge za protruziju.
Indikacije za plocaste – pomeranje pojedinih zuba, grupe zuba, sirenje vilica i zubnih lukova,
korekcija malpozicija zuba, modifikacija rasta, retencija Th rezultata.

ZAVRTANJ – Sraf – aktivira intermitentnu silu. Okretanjem se proteza siri 0.25 mm.
Za izradu aparata najvaznije je planiranje uporista – nacin secenja akrilata.
Planiranje uporista – uporiste predstavlja deo zubnog niza koji prihvata i prenosi sile, da se ne bi
dogodila nezeljena pomeranja u vilici. Kada se planira postavljanje aktivnih elemenata u protezi,
treba da se planira uporist, i u kom pravcu stavljamo aktivne elemente. Kada zelimo da pomerimo
odredjene zube, a da ostali ostanu na mestu, silu reakcije treba rasporediti na veci broj zuba da ne bi
doslo do odredjenih pomeranja. Uporiste moze biti
Intraoralno
- Intramaksilarno – unutar 1 vilice
o Jednostavno – kada se pokretu 1 zuba suprotstavi pokret svih ostalih, kada se
pokretu jednokorenog zuba suprotstavi pokret visekorenog (gleda se povrsina
periodontalnog ligamenta!!)
o Reciprocno – ista grupa zuba se suprotstavi pokretu iste grupe zuba sa suprotne
strane – sraf po sredini – sirenje vilice
- Intermaksilarno – kada se pokretu 1 zuba vilice suprotstave zubi iz suprotne vilice
Ekstraoralno – nezeljena sila se preko aparata prenosi na skelet glave
Indikacije
- Pomeranje pojedinacnih zuba – mezijalno, oralno – otvoren sraf. Distalno – jednokraka
opruga i sraf. Mezijalno kada se pomera moze i jednokraka opruga sa omcom i otvoren sraf.
- Pomeranje grupe zuba – distalno i bukalno
- Tegljenje fronta – retencija labijalnog luka je u frontalnom delu proteze (kada se radi
proteza sa jednim srafom). Kada se radi Y aparat – front se tegli istovremenim aktiviranjem
oba srafa, a kada se naizmenicno okrecu – distalno pomeranje bocnih zuba i sirenje vilice
- Ispravljanje sredine zubnih nizova – sraf po sredini i labijalni luk – Briklov luk
- Simetricno sirenje vilica – sraf po sredini
- Asimetricno sirenje vilica

FUNKCIONALNI APARATI

Oni nemaju aktivnih elemenata, vec koriste silu koju stvaraju misici za pomeranje vilica i zuba.
Najjednostavnija je vestibularna ploca. Ona je smestena u vestubulumu izmedju zuba i alv.
Nastavka sa jedne strane i misica usana i obraza sa druge strane.
Granice – u frontu naleze na zube i prenosi misicnu silu na njih i dovodi do retruzije. Bocno
odstoji od zuba i omogucava jezikua da deluje iznutra, omogucava blago sirenje vilice jer odmice
misice obraza – transverzalni rast. Pozadi u predelu distalnih povrsina 2. Mlecnih molara ili
mezijalne povrsine 1. Stalnog molara.
Indikacije – odvikavanje od navike sisanja prsta, odvikavanje od disanja na usta,
odvikavanje od tiskanja jezika – ugradnja filareta za jezik. Za ranu Th dentoalv. Otvorenog
zagrizaja – retrudira zube i zatvara zagrizaj. Miofunkcionalna Th kod hipotonije m. Orbicularis oris.
U ovu svrhu se koriste fabricki gotove vestibularne ploce. U ranoj Th II/1 klase – radi se
individualna VP. Ona se izradjuje nakon uzimanja konstrukcionog zagrizaja, koji se mandibula
isturi unapred do 1. Klase, pa se uradi aparat od akrilata u kom imamo zleb za donje zube i da bi
plocu u ustima mora da isturi mandibulu napred i tako koriguje II/1 klasu.
Nosi se 14 sati dnevno minimum, a najbolji uzrast je mlecna denticija 3-4 god.

MONOBLOK AKTIVATOR – akrilatni deo, labijalni luk, dodatni elementi. To je funkcionalni

aparat koji nema aktivnih elemenata nego koristi znagu misica za pomeranje zuba, koji su u
kontaktu sa akrilatom. Izradjuje se na osnovu konstrukcionog zagrizaja cime se odredjuje polozaj
mandibule. Posto se mandibula drzi isturena, aktiviraju se misici otvaraci i zatvaraci i sila koju oni
proizvode se prenosi preko akrilata na zube. Posto su vilice razdvojene akrilatnom plocom misici se
istezu i nastaje miotakticki refleks koji dovodi do skracivanja misica – stvaranje sile z apomeranje
zuba.

Nacin delovanja monobloka – osnovna faza je uzimanje konstrukcionog zagrizaja kojim se

odredjuje polozaj mandibule. Ona se istura unapred- u sagitali i aktivira se m. Pterygoideus
lateralis, aktiviraju se i otvaraci i zatvaraci – stvara se sila koja preko akrilata deluje na zube.
- Kad pacijent drzi monoblok u ustima, mandibula se odrzava u mezijalnom polozaju, isteze
se MPL, stvara se sila vuce na kondilu sto stimulise rast ili pojacava rast mandibule
- Posto pacijent ne moze 24 h da drzi zatvorena usta i isturenu mandibulu, proteza pada na
donje zube, nastaje sila usmerena unazad koja retrudira gornje zube i istovremeno koci
rast maksile – hedgir efekat.
- Posto je aparat u kontaktu sa donjim zubima imamo njihovu protruziju – smanjenje
incizalnog stepenika
- Deo sile se preko aparata prenosi i na bocne zube – gornji bocni se distalizuju (zadnja
rotacija mandibule), a donji se usmeravaju mezijalno
Idealan pacijent – II/1 klasa, pacijent u periodu predpubertetskog skoka rasta (10. God zenke, 12
god decaci), mandibula u retrognatizmu,a maksila normalna ili sa blagim prognatizmom. Rast
rotacijom unapred ili bez rotacije, smanjena donja 1/3 lica. Gornji zubi u protruziji, donji u retruziji.
Modifikovani monoblok – II/1 – rotacija mandibule unazad, skeletna II/2 klasa – degbis,
asimetrija uzrokovana deformacijom mandibule, dentoalveolarni otvoren zagrizaj, prinudni progen
zagrizaj.
Kontraindikacije – skeletno otvoren zagrizaj, devijacija mandibule.

Uzimanje konstrukcionog zagrizaja

Najvaznija faza u izradi funkcionalnih aparata. Cilj je aktivacija MPL i otvaraca/ zatvaraca. Misici
se mogu aktivirati u
Sagitali
- Iz polozaja II u polozaj I klase – monoblok
- Mandibula se istura napred do incizalnog odnosa sekutica – bionator po baltersu,
regulator funkcije po Frenklu
- Mandibula se isturi u hiperkorekciju – donji zubi 2 mm ispred gornjih – ortopedski
korektor
Pravilo – zbir sagitalne i vertikalne korekcije traba da je 10mm!!!
Vertikali
- Visina konstr. Zag. Je u nivou FM – 2-3 mm. U ovom slucaju se neci izazvati miotaticki
refleks, jer su misici u ravnotezi. Sila u misicima nastaje zbog stiskanja zuba u akrilat. Da bi
mogao da deluje mora se nositi 24 h - regulator funkcije po Frenklu, bionator po Baltersu
- Visina je 2-4 mm iznad FM – postoji miotaticki refleks, nosi se 14h dnevno i koristi se za
monoblok
 - Visok KZ – 8-10 mm iznad fm. Izaziva miotaticki refleks i refleksno stiskanje zuba u
aparat, ali i pasivnu istegnutost misica mekih tkiva, pa nastaje sila kojom zubi upiru u
aparat. Intruzija prednjih zuba i pacijent se prevodi iz zadnje u prednju rotaciju. Nosi se
samo noci – Harvordol aparat. Indikacije – II/1 – rast zadnjom rotacijom.

Uzimanje konstrukcionog zagrizaja kod monobloka

Konstrukcioni zagrizaj kod II/1 klase – mandibula se isturi do I klase, 2-4 mm iznad FM, uz
vodjenje racuna o sredini vilica. Ako su sredine vilica poklopljene bez obzira da li se sredina
zubnog niza pomera, mandibula se istura pravo unapred. Ako se sredina donje vilice ne slaze sa
sredinom gornje, mandibula se vraca na sredinu i uzima se KZ sa poklapanjem sredina, cime se
ispravlja devijacija mandibule.
Modifikacije
- II/1 klasa sa zadnjom rotacijom – Harvoldov aparat – 8-10 mm iznad FM – prevodjenje
u prednju rotaciju i intruziju
- II/2 klasa degbis – prvo KZ u incizalnom odnosu sekutica jer retrudirani gornji sekutici ne
dozvoljavaju da se KZ uzme u prvoj klazi – iza gornjih sekutica se stavljaju Padl federi –
protruzija. Zatim se KZ uzima u prvoj klasi 2-4 mm iznad FM
- Skeletna asimetrija lica usled devijacije mandibule – kz se uzima sa poklapanjem sredina
vilica – razlicita aktivacija u levom i desnom zglobu
- Dentoalveolarni otvoen zagrizaj – Grudgeov aparat – uklanjanje losih navika, ekstruzija
fronta. On ima adaptirani labijalni luk i filarete za jezik. Kz se uzima u visini FM jer je
odnos vilica normalan
- Prinudni progeni zagrizaj – kz se uzima u maksimalnoj retropulziji/ incizalnom odnosu.
Iza gornjih zuba su padl federi.
Sa monoblokom moze da se izvrsi korekcija interksupalnog polozaja bocno – 1mm na 3-4 meseca i
retruzija gornjih sekutica 1mm-2 meseca. Ako je potrebno mozemo brusiti akrilat, da se oslobode
bocni zubi i omoguci nicanje i podizanje zagrizaja. Kod 1. Klase bruse se ravni vodeci zlebovi, kod
2. Klase se bruse kosi vodeci zlebovi.

EKSTRAKCIONA TERAPIJA
Ekstrakcija pojedinacnih zuba
- Gornji centralni sekutici – dilaceracija, trauma sa nepovoljnom frakturom korena,
makrodoncija
- Gornji lateralni sekutici – hipodoncija jednog i atipija drugog, oba se vade zbog simetrije
niza
- Donji sekutici – kod smanjenog horizontalnog i vertikalnog preklopa, vadi se jedan
najprotrudiraniji, pa imamo lingvalni kolaps ostalih
- Ocnjaci – retko, osim kad su impaktirani visoko u forniksu
- Premolari – zubi izbora za ex – cesto se kvare i tesko lece
- Prvi molar –ne postoji orto indikacija za ex – samo kad karijesa i ankiloze
- Drugi mola – blaga teskoba, ex pa se bocni zubi distalizuju. Kod izrazene teskobe ex 4.i 7.
- Umnjak – impaktirani, sa nepravilnim polozajem
Serijska ekstrakcija – terapijska metoda koja se sporvodi u mesovitoj denticiji (nedostaje 5mm i
vise) kod izrazene primarne teskobe, kada nicu centralni stalni a ispadnu cent i lat mlecni – to je
znak za serijsku ex. Tokom serijske ekstrakcije vade se kontrolisano neki mlecni zubi i prvi stalni
premolar da bi se obezbedio prostor za postavljanje stalnih zuba u niz
- Ex mlecnog ocnjaka – postavljanje lat. Sekutica
 - Ex prvog mlecnog molara – 6-12 meseci pre normalne smene i ubrzavanje nicanja prvog
premolara
- Ex prvog premolara – da se spusti stalni ocnjak
Modifikacije
- Ako se stalni ocnjak brze razvija od prvog premolara – odlaze se ex mlecnog ocnjaka,
extrakcija mlecnog prvog molara da se ubrza razvoj i nicanje prvog premolara, zajedno ex 4.
i III
- Ako se drugi premolar i 2. Stalni molar brze razvijaju od ocnjaka stalnog – odlaze se ex
prvog premolara do pocetka nicanja stalnog ocnjaka.
Kamuflaza – postupak koji se sprovodi u stalnoj denticiji, kod pacijenata koji su zavrsili rast sa
blagim skeletnim nepravilnostima gde se vadjenjem zuba postize dobar okluzalni odnos, a skeletna
nepravilnost ostaje.

Terapija hiperdoncije
Prekobrojni zub, anomalija koja je posledica prekomerne deobe zubnih gredica. Ex prekobrojnih
zuba u zavisnosti od oblika, velicine i funkcije zbog teskobe. Mesiodens – odmah ex da se ne
razvije dalje u kosti i ometa rast sekutica. Kleidokranijalna dizostoza – ex losih zuba, impaktirani
se izvlace po kvadrantima.
Terapija anodoncije
- Nedostatak gornjeg lateralnog sekutica – ex sekutica sa suprotne strane, zbog asimetrije
a sve bocne zube vuci unapred – II klasa
- Nedostatak gornjih lateralnih sekutica – cuvar prostora
o Bocno zubi u 1. Klasi – front u obrnutom preklopu jer su poredjani u manjem
luku. Th – th obrnutog preklopa – protruzija gornjih, lateralne sekutice protetski
nadoknaditi, bocno ostaje 1. Klasa
o Bocno zubi u ½ 2. Klasi – zub na zub. Th – dovuci gonje ocnjake do gornjih
centralnih sekutica, vuci sve bocne zube unapred – puna 2. Klasa
- Nedostatak drugog premolara – ex 2 mlecnog molara da 6. Dodje na njegovo mesto
- Nedostatak veceg broja zuba – ne razvija se alv kost pa se prave proteze sa zubima da se
uspostavi funkcija i stimulise rast kosti.

. Terapija teskobe
*ispričati podelu 1°, 2°, 3°, ? (? rpt, rtg)

Terapija je stvaranje prostora:

1. širenje vilice
2. protruzija fronta
3. distalizacija bočnih
4. ex
5. stripovanje (brušenje)
6. derotacija bočnih zuba
1° teskoba

 nedostaje 3-4mm u vilici:

◦ protruzija fronta (1-2mm) >radlfederi
◦ širenje vilice sa šrafom po sredini > slika strana 131
◦ stripovanje
 nedostajanje 5+ mm: ekstrakciona terapija
◦ serijska ex za mešovitu (III, IV, 4)
 ◦ stalna denticija→kamuflaža: fiksni aparat, ex 14,24,34,44
2° teskoba

Th: vraćanje zuba na njihovo mesto (distali bočnih zuba)

slika
kombinovana→ širenje pa distalizacija
1°→2° ex pa distalizacija
*kod izražene teskobe: ex 4 i 7

*Pošto su ivice vestibularne pločene smeštene duboko u forniksu, one prouzrukuje

usmerenu vuču pokretne sluzokože i mišićnih vlakana što izaziva vučnu napetost na alveolarnoj
kosti i na taj način se stimuliše apozicija kosti u predelu apikalne baze. Ako stalni zub još nije
izrastao stimuliše se njegovo bukalno usmeravanje rasta što utiče na proširenje apikalne baze.

Terapija distalnog zagrižaja

Dentoalveolarni - pomereni gornji zubi unapred ( II/1), skeletno je u redu.

1. Mešovita denticija:
 aktivni aparat:
*sa 2 šrafa za distalizaciju bočnih zuba → slika (ako raste prednjom rotacijom)

*labijalni luk za retruziju FZ → slika (zadnja rotacija...)

 (MLEČNO???) individualno izrađena vestibularna ploča prema kZ u incizalnom odnosu

(u I klasi)
2. Stalna denticija:
 kamuflaža, ex 14,24
→fixni aparat

da bi retrudirali front očnjaci ulaze u I klasu a bočna ostaje u II klasi.

Skeletni

1. Maksilarni prognatizam - prerazvijena maksila

Th - kočiti rast maksile ekstraoralnim silama (Headgear)

2. Mandibularni retrognatizam - treba stimulisati rast mandibule.

◦ Mlečni - vestibularna ploča - KZ u I klasa
◦ Mešovita - gornji pločasti aparat sa kosim nagriznim grebenom (???)
ili monoblok ??? KZ u I klasi
prednja rotacija - 2-4mm iznad FM
zadnja rotacija - 8-10 mm iznad FM (???)
◦ Stalna kamuflaža - ex 14,24
fiksni aparat - gumice II klase (intermaksilarne) slika
*kod izražene anomoalije→hirurško zbrinjavanje

*Regulator po Franklu I i II
*Bionator po Baltersu (pročitati iz knjige)

Terapija strmog zagrizaja

Dentoalveolarni lazni degbis – postoji samo oralna angulacija gornjih sekutica. Terapija je
protruzija gornjih sekutica kod mesovite, i fiksni aparat kod stalne denticije. Onda se radi protruzija
donjih sekutica da se dobije normalan incizalni odnos
Skeletni – pravi degbis – kod mlecne se ne radi nista, jer ce polozaj stalnih sekutica biti isti, kod
mesovite protrudirati sekutice u nicanju. Monoblok – kz u incizalnom odnosu, padl federi za
protruziju ili kz u prvoj klasi, 2-4 mm iznad FM, bruse se kosi vodeci zlebovi – podize zagrizaj.
Aktivni aparat – sa oprugama za protruziju ili tegljenje fronta ili kosi nagrizni greben.
Kod stalne denticije se radi kamuflaza – ex gornjih 4.

Terapija dubokog zagrizaja

Dentoalveolarni – fiksni aparat – intruzija sekutica blagim silama da se ne povredi apeks.
Kontraindikacija je frontalni nagrizni greben, da se ne bi menjali vertikalni odnos bocnih zuba i
polozaj skeleta koji je ovde normalan
Skeletni dubok – prednja rotacija mandibule, smanjen ugao B, bocni – infra, front – suprapoz.
- Mesovita – rade se funkcionalni aparati – monoblok. Kod 1. Klase na monobloku su
ravni vodeci zlebovi – nicu bocni zubi, podize se zagrizaj, mezijalno se usmerava
mandibula. Kod 2. Klase- kosi vodeci zlebovi – nicu bocni, podize zagrizaj,mezijalno
usmerena mdb, kz iz 1. Klase. Rade se i plocasti aparati – kod 1. Klase ravan frontalni
nagrizni greben, kod 2. Klase kos frontalni nagrizni greben – mandibula klizi mezijalno u
1. Klasu
- Stalna – fiksni aparat – ispravljanje Speove krive. Bocni se ne vade da ne prodube
zagrizaj.

Terapija otvorenog zagrizaja

Dentoalveolarni - na modelu bocni zubi su u kontaktu a u frontu ga nema
- Mlecna denticija – vestibularna ploca
- Mesovita – gornji plocasti aparat – sa filaretama i adaptiranim labijalnim lukom.
Funkcionalni aparat – Grudeov aparat – adaptirani labijalni luk – nije aktivan, stoji na
ekvatoru, filarete. Visina u FM.
- Stalna – fiksni aparat – kacimo gumice izmedju gornjih i donjih sekutica
Skeletni
- Mlecna denticija – bradna kapa
- Mesovita – Hedgir ili Harvoldov aktivator – 8-10 mm iznad FM
- Stalna – hirurgija

Terapija obrnutog preklopa sekutica

Dentoalveolarno poreklo – oralni/palatinalni nagib sekutica – ne svih. Terapija
- Zub u nicanju – vezba spatulom
 - Nikao zub – kosa ravan
- Plocasti aparat – sa bocnim nagriznim grebenom ili oprugama za protruziju gornjih
zuba. Maksimalno se nosi mesec dana da se ne bi intrudirali bocni zubi
- Kod rasta prednjom rotacijom i dubokog zagrizaja – kontraindikovan je bocni nagrizni
greben jer intrudira zube. Indikovan je bruklov aparat sa kosim frontalnim nagriznim
grebenom.
Kosa ravan – objasnjenje
Indikacije
- Dubina preklopa ne manja od 2 mm da bi se odrzali rezultati terapije
- Zub u obrnutom preklopu normalnog oblika i nerotiran
- Ne sme da postoji teskoba u frontu jer treba prostora za zub
- Mogucnost dovodjenja sekutica u incizalni odnos
- Dovoljan broj zdravih donjih zuba na koje se cementira kosa ravan
Tipovi –
- Fiksna sa sirokom osnovicom – cementira se na duploveci broj zuba od onih koji se
prebacuju da ne dodje do reciprocnog dejstva. Kosina 45-60 stepeni ugao. Nosi se 7-14 dana
- Fiksna sa uskom osnovicom – cementira se na onaj broj zuba koliko se prebacuje, donji se
retrudiraju, gornji protrudiraju
- Mobilna – briklov aparat

Terapija progenih zagrizaja

Prost obrnut preklop – kao gore napisano
Prinudni progeni zagrizaj
- Mlecna denticija – interceptivne mere, selektivno brusenje ili ex mlecne 3
- Mesovita – 1.plocasti sa obostranim nagriznim grebenom i oprugama za protruziju ili
sraf za tegljenje fronta. 2. Y aparat – okretanje oba srafa istovremeno. Monoblok – KZ se
uzima u maksimalnoj retruziji do incizalnog odnosa + padl federi na gornju – protruzija
Pseudorpogenija – treba stimulisati rast i izvlaciti maksilu
- Mlecna denticija – delerova maska – ekstraoralne sile – kod pacijenata sa nerazvijenom
maksilom
- Mesovita – delerova maska i Y aparat za tegljenje fronta
- Stalna – fiksni aparat i ex donjih 4, retruzija donjih zuba – kamuflaza
Prava progenija
- Mlecna denticija – bradna kapa – menja rotaciju mandibule. Indikovana je kod prednje
rotacije i protruzije donjih sekutica
- Mesovita – gornji plocasti aparat sa kontralabijalnim lukom za retruziju donjih
stalnih sekutica. Monoblok – kod blazih slucajeva- KZ u max retruziji
- Stalna – tezi slucajevi. Pre hirurgije se sprovodi orto th da se dobiju dobri nizovi.
-
Terapija ukrstenog zagrizaja
Dentoalveolarni
- Svi aparati koji deluju na krunicu menjajuci nagib u transverzali – inklinacija
- Jednostrano ukrsten – plocasti aparat sa srafom za bukalno pomeranje zuba i nagrizni
greben na kontralabijalnoj strani
- Obostrano ukrsteni – plocasti sa srafom na sredini i obostrani nagrizni greben
o Monoblok sa srafom
o Ekspanderi
Skeletni – nerazvijena maksila
- Mlecna denticija – delerova maska
- Mesovita – aktivni za tegljenje fronta, aparati za brzo sirenej nepca
Ako je mandibula nerazvijena – siriti mandibulu – frontalni nagrizni greben da se dezartikulise
mandibula i omoguci njeno sirenje pomocu lingvlanih lukova.

Koje sile upotrebljujemo u Th orto nepravilnosti

Zub je smesten u alveolarnoj kosti, okruzen periodontalnim tkivom. Da bi se pomerio, na krunicu
treba da deluje sila dovoljne jacine i treba da deluje dovoljno dugo da bi se aktivirali procesi
apozicije, resorpcije i modelacije kosti. Tokom dejstva sile, na strani pritiska pojavljuju se
osteoklasti koji resorbuju kost. Na suprotnoj strani zateze se periodontalni ligament i nastaje sila
vuce i aktiviraju se osteoblasti koji sintetisu novu kost. Da bi se odrzao trabekularni sistem kosti, na
udaljenim povrsinama se desavaju promene, pa cemo u pravcu pomeranja na udaljenoj povrsini
imati apoziciju, a na suprotnoj resorpciju. Prema jacini sile mogu biti
- Blage sile – nedovoljne za okluziju krvnih sudova. U pravcu pomeranja zuba imamo
smanjen protok krvi, dolazi do vazokonstrikcije i pojava osteoklasta koji resorbuju kost. Na
suprotnoj strani imamo vazodilataciju – osteoblasti – nova kost. Kada se zub pomeri dolazi
do prilagodjavanja periodontalnog tkiva na novi polozaj zuba, stvaraju se novi pripoji
kolagenih vlakana. Reorganizuje se celo tkivo
- Jake sile – dovoljne za okluziju krvnih sudova. Kada deluje, jaka sila, koren zuba na strani
pritiska zaustavlja protok krvi i na tom mestu nastaje bezcelijska zona. Cim nema protoka,
nima ni osteoklasta i zaustavlja se pomeranje zuba. Osteoklasti iz kostiju pocinju da
resorbuju kost i nastaje podminirajuca resorpcija. Kada se kost ii hijalina zona pomere zub
se skokovito pomeri
- Izrazito jaka sila – prekida potpuno krvotok – bol, rasklacenje, resorpcija korena. Takve
sile izbegavati
Prema duzini dejstva sile mogu biti
- Kontinuirane – koje moraju biti blage – fiksni aparati
- Intermitentne sile – prvo deluje jaka sila koja postepeno pada na nulu – plocasti
- Diskontinuirane sile – sila traje i naglo pada na nulu – kada dete nosi protezu i naglo izvadi
iz usta.

Bioloski principi pomeranja zuba – vrste pomeranja

- Inklinacija zuba – zub se nagonje oko horizontalne osovine, osa prolazi kroz hipomoklion.
Javlja se resorpcija sa obe strane, apozicija koja je naintenzivnija na apeksu i u predelu vrata
zuba
- Rotacija zuba – po celoj povrsini zuba imamo apoziciju, resorpciju i remodelaciju, a kako
su rasporedjene zavisi od broja korenova, rasporeda pariodontalnih vlakana i starosti. Kod
centricne rotacije deluju 2 sile iste jacine a razlicitog smera, kod excentricne deluje 1 sila
dugog intenziteta. Ako se javi recidiv posle terapije, to je zbog supraalveolarnih vlakana –
fibrotomija
- Bodili – kod fiksnih aparata. Koren i krunica se ravnomerno pomeraju. Na celoj povrsini
korena u pravcu pomeranja imamo resorpciju a na suprotnoj apoziciju
- Torkviranje – samo fiksni aparati – samo pomeranje korena dok krunica ostaje na mestu.
Sila mora da deluje na sto vecu povrsinu krunice. Najveci procesi se desavaju na vrhu
korena pa se moraju koristiti samo blage sile
- Ekstruzija – celom povrsinom korena imamo apoziciju i alveolarni procesus raste
 - Intruzija – blage kontinuirane sile – fiksni aparati. Celom povrsinom korena imamo pritisak
i resorpciju kosti.
Sva ova pomeranja koriste blage sile – do 150 g, ortodontske. Za dejstvo na kost koriste se
ortopedske isle – 800 g do 1kg.

Prevencija anomalija – preventivna ortopedija

U ortodonciji podrazumeva obezbedjivanje uslova za normalan razvoj i otklanjanje faktora koji ga
remete
Prenatalna prevencija – potrebno je obezbediti uslov za normalnu organogenezu jer se u tom
periodu razvijaju vilice, facijalni procesusi i zubi. Ne mozemo delovati na plod, ali obezbedjujemo
higijensko dijetetski rezim majke. Prevencija rascepa – virusne infekcije, zracenja, lekovi
Doba odojceta – od rodjenja do nicanja prvog mlecnog molara. Pojacava se dejstvo spoljasnjih
faktora, treba obezbediti uslove za normalno obavljanje funkcija i optimalno uzimanje hrane. Ako
se dete hrani vestacki, to mora biti sto pribliznije normalnom- prirodnom nacinu – kratka cvrsta
cucla sa malim otvorom, prilagodjena nepcu. Profilaksa rahitisa – vitamin D, svaki dan od 7. Dana
rodjenja do kraja perioda dojenja
Period malog deteta – prevencija u doba mlecnih zuba – 1-3 godine. Prevencija je usmerena na
pravilno uzimanje hrane da bi se obezbedio pravilan razvoj i sprecile hipovitaminoze. Posto se
razvija mlecna denticija, funkcija sisanja se menja funkcijom zvakanja cime se obezbedjuje opsti
telesni razvoj, pravilna okluzija i otpornost na karijes. Od uzih preventivnih mera imamo
- Prevenciju losih navika – vestibularna ploca, razgovor
- Prevencija disanja na usta – uklanjanjem faktora, vestibularna ploca, a kasnije monoblok
- Prevencija ranog gubitka zuba –
Mlecni zubi su vazni zbog funkcije zvakanja, razvoja alveolarnih procesusa i razvoja zagrizaja.
Gubitak mlecnih zuba u periodu izmedju 2-4 godine ima direktan uticaj na razvoj lica, resorbuju se
alv nastavci, putuju zameci zuba – sekundarna teskoba. U kasnijem periodu posledice zavise od
vrste i broja prekovremeno izvadjenih zuba
- Primarna prevencija – prevencija nastanka karijesa i sanacija karijesa
- Sekundarna prevencija – cuvari prostora
- Tercijarna prevencija – lecenje posledica gubitka prostora

Period rane mesovite denticije – preveniraju se posledice

– rane ex mlecnih zuba – cuvari prostora
– Upraznjavanja losih navika
– Uklanjaju se prinudni kontakti
– Th obrnutog preklopa sekutica
Interceptivna ortopedija – sire preventivne mere – rana th malokluzija u mlecnoj i ranoj mesovitoj
denticiji kada se pojave prvi simptomi
- Vestibularna ploca
- Vezba spatulom – rana th prostog obrnutog preklopa sekutica – dok zub nice. Stapic se
postavlja pod uglom 45 stepeni u odnosu na zub koji nice i vise puta dnevno po 5 min dete
gricka na stapic
- Kosina – th fiksiranog obrnutog preklopa sekutica
- Miofunkcionalna terapija – da bi se zubi i bilice pravilno razvijali potrebno je da postoji
ravnoteza misica usana i obraza sa jedne i jezika sa druge strane. Cilj je da se aktiviraju ili
redukuju odredjeni misici.
o Vezbe za hipotoniju m. Orbicularis oris – vestibularna ploca, prstima razvlaci
uglove usana, a istovremeno ih skulja
 o Evertirana skracena gornja usna – gricka gornju usnu donjim zubima, izgovara
glas P, zvizdanje, sviranje trube
o Vezbe za elevatore – kod otvorenog zagrizaja – stiskanje zuba u CO, zvakanje
konzistentne hrane. Kod progenije – sviranje klarineta i grickanje donje usne
o Vezbe za propulzore – za pterigoideus – zabaci se unazad i istura mandibulu
unapred
o Vezbe za opsti tonus muskulature – dvanje u balon
- Selektivno brusenje – kod ranog prinudnog kontakta. Radi se u mlecnoj denticiji ili u
stalnoj posle zavrsene terapije. Uzrok moze biti – predubok preklop fronta, ektopican
polozaj zuba. Kod mlecne denticije, ako je zub uzrocnik u smeni moze se izvaditi
o Prinudna progenija – bruse se frontalni do incizalnog odnosa
o Prinudni distalni – brusenje distalnih faseta na gornjim mlecnim ocnjacima, a
mezijalne fasete na donjim
o Prinudni ukrsteni – brusenje bocnih mlecnih zuba
- Cuvari prostora.
Mastikatorni misici
Mastikatorni misici
- Elevatori
o – m. Temporalis – pripaja se na skvami temporalne kosti gore, napred do
supraorbitalnog grebena. Dole se pripaja na koronoidnom nastavku i duz prednje
ivice grane mandibule. Ima 3 snopa. Uloge – glavni pozicioner mandibule, podizanje
mandibule prednjim vlaknima, retruzija zadnjim vlaknima, lateralne kretnje
mandibule tako sto zadnja vlakna pomazu pterigoidne misice sa suprotne strane,
izometrijska kontrakcija.
o M. Masseter – 2 snopa, glavni mastikatorni misic, najblizi molarima
 Povrsinski snop – gore na donjij ivici zigomaticne kosti pa ide koso, dole
spoljasnja strana angulusa tuberositas masseterica
 Duboki snop – gore donja ivica arkus zigomatikus, dole sp. Strana ramusa
iznad povrsnog snopa. Uloge – podizanje mandibule, obostrana kontrakcija,
retruzija obostrano, ekstremne lateralne kretnje – pomaze 3 misica sa
suprotne strane, mastikacija – jake kompresione sile.
o M. Pterygoideus medialis – gore na fossa pterygoidea sfenoidne kosti, dole
unutrasnja strana angulusa na tuberositas pterygoidea. Deluje sa maseterom, slabiji
je. Uloge – podizanje mandibule, lateralne kretnje, protruzija – veoma aktivni, nesto
manje ako je i sa otvaranjem usta.
- depresori
o M. Pterygoideus lateralis –
 Gornji snop – napred na facies infratemproalis ala major sf kosti, pozadi
prednji i medijalni deo kapsule i prednji deo diskusa
 Donji snop – napred na sp str lamine lateralis pterigoidnog procesusa, pozadi
fovea pterygoidea- prednja strana kondila. Uloge – protruzija kondila
mandibule, translatorna kretnja kondila napred i na dole uz pomeranje
diskusa napred, dominantan u pocetnim fazama otvaranja. Gornji snop
anteriorno pomera mandibulu – zatvaranje. Donji snop – otvaranje. Gornji
snop – pomaze delovanje elevatora pri zatvaranju, kontrolise vracanje
zglobne glavice i diskusa u cp – tad je donji snop inaktivan. Donji snop –
zajedno sa suprahioidnim misicima ucestvuje u svim fazama otvaranja. Kod
 lateralnih kretnji MPL sa balansne str pomaze delovanje elevatora sa radne
kod lat kretnji.
o Suprahioidni misici – m. Mylohyoideus, stylohyoideus, geniohyoideus, venter
anterior m. Digastrici. Dvojna funkcija – kada je mdb fiksirana u max ikp oni
podizu hioidnu kost i pomazu gutanje. Kada je hioidna kost fiksirana oni zajedno sa
mpl pomazu spustanje vilice i otvaranje usta. M digastricus – venter anterior, n
mylohyoideus, fovea digastrica – spusta mandibulu kada je hioidna kost fiksirana u
zavrsnim fazama otvaranja. M.mylohioideus – lingvalna ekstenzija pri umerenoj
funkciji jezika. Gornji pripoj – linea milohioidea. Zadnja vlakna od alveole 3 molara
do hioidne kosti, donja ivica mandibule, srednja i prednja vlakna se spajaju sa
vlaknima suprotne strane. Determinise nivo poda usta – mandibula fiksirana pomaze
u podizanju hioidne kosti, hioidna fiksirana pomaze otvaranje usta, spustanje
mandibule. Samo zadnja vlakna. Obostrana kontrakcija zateze prednja i srednja
vlakna i podize pod usta i jezik -!!!

MIŠIĆI JEZIKA
I Spoljašnji – sa jednim pripojem na visceroskeletu.
- m. genioglossus
- m. hyoglossu
- m. styloglossus
- sve ih inerviše n. hypoglossus
II Spoljašnji sa pripojem na susednim organima
- m. glossopalatinus
- m. glossopharyngeus
- inerviše ih plexus pharyngeus (čine ga vlakna n. Pharyngeusa i n. Vagusa)

III Unutrašnji – sa oba kraja se pripajaju u telu jezika.

- m. longitudinalis superior - podiže vrh jezika nagore i skraćuje dužinu
- m. longitudinalis inferior – spušta vrh jezika i skraćuje dužinu
- m. transversalis lingue – sužava jezik
- m. verticalis lingue – spljoštava i povećava širinu jezika
- inervacija od n. hypoglossus

ANATOMIJA I FUNKCIJA TMZ

- Građa: - caput mandibule
- fossa mandibularis – sa tuberculumom articulare
- discus articularis – deli na gornji i donji sprat
- Napred se na discusu pripaja m. pterygoideus lateralis, a po obodu sinovijalna čaura.
- Pokrete u zglobu ograničavaju fibrozne veze:
1. čaurne veze: - lig.temporomandibulare
- lig.capsulae colaterale
- one ograničavaju distalne pokrete mandibule (retropulziju)
2. fascijalne veze: - lig. sphenomandibulare
- lig. stylomandibulare
- raphe pterygomandibularis
- ograničavaju lateralne pokrete mandibule

OSNOVNI POKRETI MANDIBULE

1. Otvaranje usta – dolazi do rotacije zglobne glavice oko horizontalne osovine put napred i klizi
napred do tuberculuma koje ga ograničava.
- mišići koji učestvuju: - m. pterygoideus lateralis (vuče caput)
- m. mišići poda usta (nadhioidni) uz _____
- ____ hiodne kosti od strane pothiodnih mišića.
2. Zatvaranje usta – dolazi do klizne kretnje i rotacione kretnje unazad.
- učestvuju: m. temporalis, m. masseter, m. pterygoideus medialis
3. Propulzija – mandibula se istura unapred, manja je rotacija, a više klizi kondil unapred.
- učestvuju – prednja vlakna m. temporalisa
- pars superficialis massetera
- m. pterygoideus lateralis
4. Retropulzija – klizi kondil unapred (max 2-3mm)
- učestvuju – zadnja vlakna m. temporalisa
- pothiodni mišići
5. Lateropulzija – jedini asimetričan pokret mandibule.
- ima radnu stranu na kojoj se vilica kreće, a kondil rotira oko vertikalne ose.

POLOŽAJ JEZIKA U FUNKICIJI I U MIROVANJU

- Normalno, kada pacijent otvori usta, jezik se brzo pomeri unazad i postavi iza donjih sekutića –
normalan položaj.
- Poremećen položaj vidi se kod:
- II klase – kao pečurka je izdignur i iznad okluzalne ravni
- III klase – proširen, rasplinut na donju vilicu, ispod okluzalne ravni
- niskog pripoja lingvalnog frenuluma – spušten i protrudiran jezik; pacijent ima
sklonost ka tiskanju jezika što dovodi do dentoalveolarnog otvorenog zagrižaja i protruzije gornjih i
donjih sekutića.
- Poremećena funkcija jezika:
- gutanje sa tiskanjem jezika – jezik se protrudira do kontakta sa donjom usnom –
adaptacija na frontalni otvoren zagrižaj.
- kod poremećenog govora
- Veličina jezika:
- makroglosija – kompleksno skeletno otvoren zagrižaj. (od 6 – 6 )
- mikroglosija – male i nerazvijene vilice ( Brodijev fenomen)
- Tonus jezika:
- hipotoničan – rasplinut preko donjeg niza, sporo se povlači unazad i mlitav je pri
palpaciji ogledalcetom.
- hipertoničan – kad otvori usta, nalazi se preko donjeg niza i na njemu su impresije zuba.

FUNKCIJA GOVORA – artikulacija glasova i uloga OF struktura za pravilan razvitak govora

- Govor je najmlađa f-ja, najkasnije se uči jer je za nju potrebna mentalna i fizička zrelost.
- Dete uči da govori zato što stvara određene zvuke i njih povezuje sa onim što čuje (imitacija).
- U f-ji govora učestvuju: disajni organi i početni deo digestivnog trakta. Pokreti mandibule pri
govoru su isti kao pri žvakanju, praćeni su zvukom. Preko čula sluha se registruju u kori velikog
mozga i počinje formiranje glasova ( sa 6 meseci).
1. Govor počinje kratkim inspirijumom i laganim ekspirijumom
2. Larinks menja svoj položaj preko unutrašnjih i spoljašnjih mišića
3. Farinks menja zapreminu preko mišića.
4.Jezik menja položaj preko spoljašnjih mišića, a oblik preko unutrašnjih mišića.
5. Nastaje zvuk koji se sastoji iz čujnih i nečujnih komponenata.
- U usnoj duplji se od zvuka modeluju glasovi (artikulacija) : jezik, zubi, usne, meko nepce, dolaze
međusobno u kontakt i u kontakt sa palatumom i alveolarnim procesusom.

- Prema mestu artikulacije se dele na:

1. labiolabijalne ( P, B, M)
2. labiodentalne ( V, F)
3. dentodentalne ( S, Z, C)
4. lingvodentalne ( T, P, J)
5. linvoalveolarne ( L, LJ, R, NJ, N)
6. lingvopalatinalne ( Š, Ž, Č, Ć, Dž, Đ)
7. velarne ( K, G)
8. glotaine (?) ( H )

- Poremećaj u govoru se najčešće javlja kod težih skeletnih malokluzija (prava progenija, otvoren
zagrižaj), ali postoji mogućnost da se mišići prilagode na postojeću malokluziju i da se govor
normalno obavlja, ali mora da postoji dobro zatvaranje velofaringealnog ventila.
- Najčešći poremećaj je nepravilno izgovaranje glasova S, Z, C.
- Interdentalni sigmatizam – određuje se palatografijom.
- Unjkav govor – palatofaringealna inkompetencija i insuficijencija, muskularna distrofija.

ŽVAKANJE: razvitak funkcije žvakanja, vrste mišićnih kontrakcija, pokreti mandibule, tipovi
žvakanja
- Čim niknu prvi mlečni zub (7-8meseci) dete prelazi na čvrstu hranu i refleks sisanja menja refleks
žvakanja.
- Samo je početak žvakanja svesna aktivnost, dok je sve ostalo (drobljenje, mlevenje) refleksna
aktivnost.
- Refleksna aktivnost je zasnovana na aktivaciji mehanoreceptora koji se nalaze u periodoncijumu,
TMZ, jeziku, sluzokoži, mišićima.
- Pri žvakanju se odvijaju svi pokreti mandibule (u sva 3 pravca) – pričaj o mastik. mišićima.
1. Pravilan tip žvakanja je MASETERIČNI tip, i zahvaljujući njemu mandibula pravi lateralne
pokrete tokom mlevenja hrane.
- Hrana je dobro samlevena.
- Zbog lateralnih kretnji . abrazija sekutića – smanjena dubina preklopa.
- Pred nicanje 1 st. molara dolazi do prelamanja postloktealne ravni unapred što omogućava da se
pri nicanju 1SM uzglobe u I klasu u 6. godini.
2. Temporalni tip
- Izostaju lateralni pokreti, samo šarnirski.
- Hrana je loše samlevena.
- Nema abrazije sekutića i ostaje dubok preklop.
- Ne prelama se postmolarna raavn i zubi niču u ½ II kl. (angularni antagonozam – kvržica na
kvržicu).

- Ispitivanje funkcije:
- palpacijom mišića vidi se koji se mišić kontrahuje.
- pacijent sa temporalnim tipom ne može da zagrize na stranu jer ne zna da obavlja
lateralne pokrete.
- Kod maseteričnog tipa preovlađuju pokreti u horizontalnoj ravni, dok kod temporalnog skoro
isključivo vertikalni.
- Žvakanje se može podeliti u 3 faze – odsecanje, sitnjenje, mlevenje.
FUNKCIJA SISANJA – bezuslovni refleks
- Važno je da se dete hrani prirodno (min. 6 meseci).
- Sama funkcija zavisi od lokalnih taktilnih stimulacija.
- Sisanje je bezuslovni refleks koji se aktivira dodirom usana sa mamilom.
- Jezik obuhvatamamilu i protrudiran je do kontakta sa donjom usnom i prisisanju se prave pokreti
stvaranja vakuuma i muženja.
- Mandibula ide napred – nazad.
- Mleko se nakuplja na udubljenoj površini jezika. Kada se nakupi dovoljna količina, zaustavlja se
disanje i sisanje i nastupa gutanje (viceralni tip) – opiši. Kad proguta nastavlja dalje.

- Zašto je važno sisanje?

- Dete se rađa sa distalnim odnosom vilica i zahvaljujući pvim pokretima mandibula brže raste i sa
6 meseci se uspostavlja ortognat odnost vilica.
- Dete koje sisa ima 60x jaču f-ju mišića.
- Stimuliše se disanje na nos i salivacija.
- Dete sa majčinim mlekom dobija antitela i jača imuni sistem.
- Ishtana cuclom – cucla mora biti anatomski prilagođena nepcu, kratka, čvrsta, a flašica se mora
držati u horizontalnom položaju zbog ravnomernog razvoja lica.

FUNKCIJA DISANJA I NJENA ULOGA U RAZVITKU VILICA I LICA

* Uticaj obolelih od adenoidnih vegetacija na razvoj OF regije *
- Od rođenja, pa prvih nekoliko meseci, moguće je disanje na nos samo, zbog visoko postavljenih
anatomskih struktura vrata.
- Disanjem na nos . vazduh se čisti, vlaži i greje. U nosnoj duplji se nalaze receptori koji reaguju na
pritisak koji pravi vazdušna struja pri prolasku kroz izuvijane nosne hodnike.
- Pri većem fizičkom naporu uključuje se i oralna respiracija zbog veće potrebe za kiseonikom.
- Funkcije gutanja i disanja se smenjuju.
- Kada dete guta, prestaje disanje. Posle gutanja – vilica se opusti u FM, jezik se spušta na pod i
između tela jezika i krova usne duplje nastaje vakuum.
- Istovremeno , u nosnoj duplji se pritisak povećava – što omogućava transverzalni rast maksile i
spuštanje nepca.
- Kod navike disanja na usta, nemamo negativan pritisak , jezik je spušten i nema stimativnog
uticaja na maksilu. Istovremeno sa spoljašnje strane dominira pritisak bukcinatora i maksila ostaje
nerazvijena.
- Kod dugotrajnog disanja na usta, razvija se tzv. ADENOIDNI TIP lica: maksila je uska, uzan je i
izdužen zubni niz zbog protruzije, visoko nepce, maksilarni zubi u teskobi, ukršten zagrižaj,
smanjena salivacija, česta pojava karijesa, hiperplazija gingive.

- Etiološki faktori disanja na usta:

1. chr. rinitis
2. alergijski rinitis
3. uvećane tonzile, adeonide vegetacije
4. devijacija nosnog septuma
5. strana tela
6. povećana dubina nazofarinksa

- Funkcionalno ispitivanje disanja – posmatranje (širenje nozdrva), pomoću ogledalceta.

FUNKCIJA GUTANJA: visceralno (infantilno) i somatsko (zrelo) gutanje
- U toku života, normalna su dva načina gutanja:
- visceralno (infantilno) – od rođenja do nicanja mlečnih zuba.
- zrelo (somatsko) – od formiranja mlečne denticije pa na dalje.

1. Infantilno
– Zadržava tokom života za gutanje velih količina tečnosti.
- Mandibula je fiksirana mimičnom muskulaturom.
- Jezik bočno prelazi preko alv. Rubova i u kontaktu je sa obrazima, a vrh jezika se protrudira do
kontakta sa donjom usnom.

2. Zrelo
- Mandibula je fiksirana mastikatornom muskulaturom, jezik se bočno oslanja na zube, a napred se
vrh jezika postavlja iza gornjih zuba. (sekutići)
Prelazak sa infantilnog na zrelo može biti poremećen ili produžen:
1. kod dece ometene u psihofiz. Razvoju ostaje infantilno
2. mandibula je fiksirana mastikatornim mišićima ali i dalje guta sa tiskanjem jezika kao
posledica adaptacije na otvoren zagrižaj koji već postoji.

POSLEDICE PERZISTENCIJE VISCERALNOG GUTANJA

- Gutanje sa tiskanjem jezika ne može da uzrokuje malokluzijom ali može da je održava.
- Protrudira gornje, retrudira donje.

- Akt gutanja se odvija u 5 faza:

1. hrana se skuplja u vestibulumu, vilice su razdvojene, pacijent diše . Glosovelarni(?) (meko
nepce, nepčani lukovi i jezik) ventil je zahvaćen.
2. vrh jezika podiže bolus na telo i bolus se talasastim pokretima jezika prebacuje unazad.
3. bolus se prebacuje na koren jezika, otvara se glosovelarni ventil, a zatvara velofaringealni ( i
laringealni i Eustahijeve tube), zaustavlja se disanje, a zubi dolaze u kontakt.
4. koren jezika se spušta, bolus prelazi u farinks i nastavlja alimentarnim putem.
5. zatvara se glosovelarni, a otvara velofaringealni, nastavlja se disanje i mandibula dolazi u
FM.

POLOŽAJ DONJE VILICE

*Fiziološko mirovanje*

- To je položaj u kojoj su mišići otvarači i zatvarači u ravnoteži, vilica je opuštena, a između bočnih
zuba postoji interokluzalni razmak, koji se meri u predelu očnjaka i iznosi 2-4mm.
- U njemu se mandibula nalazi 2-3mm iza i 2-3mm ispred maksile.
- Određivanje: - frankfurtska horizontala treba da je paralelna sa podom.
- načini:
1. fonetski (m, m)
2. komandni (progutaj, progutaj)
3. nekomandni (razgovor)
4. kombinovani

- Najprecizniji način za merenje interokluzalnog razmaka je pomoću 2 telerdg snimka: 1 u FM, 2 u

CO.
CENTRALNA OKLUZIJA
- Najstabilniji položaj mandibule u kome je najveći broj zuba u kontaktu.
- Zglobovi su u simetričnom položaju, a okluzalne sile se na najfiziološkiji način prenose na kost.
- Položaj c.o. iz FM se normalno ostvaruje u jednom porektu (šarnirski), kada glavica samo rotira
oko horizontalne ose u donjem zglobu.
- Mi na pacijentu ispitujemo na koji način dovodi vilicu iz CO u FM. Normalno je u jednom
pokretu, ali nekada se pokret obavljau 2 faze.
1. iz FM mandibula dolazi do inicijalnog kontakta na frontalnim zubima, dok su bočni van kontakta.
To je nestabilan položaj mandibule i ona traži stabilniji položaj.
2. klizi napred/ nazad/ u stranu vođena očnjakom i uspostavlja habitualnu okluziju. Takav put se
zove prinudni zagrižaj, a mandibula prelazi veći put (klizi i rotira).

- Ako:
- klizi unapred - prinudni mezijalni
- klizi unazad – prinudni distalni
- klizi u stranu – prinudni ukršten

- Kretnju mišića u FM u CO ispitujemo u sve 3 prostorne ravni:

1. sagitala –zbog prognoze terapije
- III klasa – prinudno klizi unapred (dobra pa) jer čim uklonimo prinudu, bolje grize
- II klasa – prinudno klizi unazad (dobra pa) – isti razlog.
2. vertikala – gledamo veličinu interokluzalnog razmaka zbog dif. dg D-A i S dubokog
zagrižaja.
- D-A dubok – imamo dubok preklop sekutića jer su se promašili u rastu, a
vertikalan odnos vilica jeok, bočni zubi su normalno nikli - I Or (?) je normalan / mandibula
prelazi manji put.
- S – dubok – vilice su približene (smanjen ugao B, SpP/Mp < 20 stepeni)
- bočni zubi su infrapoziciji: I Or je povećan u FM, pa mandibula prelazi veći put
FM -> CO.
3. transverzala – procena sredna zub. Nizova i sredina vilica u FM i CO. Dif. dg prinudnih i
skeltno ukrštenih zagrižaja.
- prinudni ukršten – u FM se sredine vilica poklapaju, a u CO ne poklapaju.
- skeletno ukršten – asimetrično razvijene vilice.
- sredine se ne poklapaju ni u FM, ni u CO, za isti odnos.