ASINHRONI MOTORI

Princip rada asinhronih motora

 Ako se obrće permanentni magnet (NS), obrtaće se i bakarna ploča koja se

nalazi ispod njegovih polova, u istom smeru

 Ovu pojavu otkrio je fizičar Arago i nazvao „rotacioni magnetizam"

 OBJAŠNJENJE:
zajedno sa magnetom obrću se i njegove linije magnetne indukcije, koje seku
bakarnu ploču i u njoj indukuju struje (čije putanje su kružne, jer je ploča
masivan provodnik
 Neka magnetni polovi statora rotiraju i stvaraju obrtno magnetno polje

 Na provodnik rotora u kome teče struja i kada se nalazi u magnetnom polju

deluje elektromagnetna sila

 Relativna brzina obrtanja provodnika manja je od brzine obrtanja magneta

 Provodnik rotora i magnet ne obrću se sinhrono (u taktu), već ASINHRONO

 Ako bi se izjednačile brzine obrtanja provodnika i magneta, linije magnetne
indukcije ne bi sekle provodnik, u njemu se ne bi indukovale struje, nestala bi
elektromagnetna sila, provodnik bi počeo da se zaustavlja
 Ali sa zaustavljanjem, linije magnetne indukcije bi većom brzinom sekle
provodnik i opet bi se indukovale struje
 Krajnji rezultat je da se brzina obrtanja provodnika veoma približava brzini
obrtanja magneta, ali je uvek manja od nje

 Aragova sprava nije elektromotor, jer se magnet mora na neki način obrtati

 Nikola Tesla je uspeo da obrtno magnetno polje dobije bez

obrtanja magneta, pomoću nepomičnih kalemova kroz koje
su proticale naizmenične struje, međusobno fazno
pomerene

 Ovaj veliki pronalazak nazvan je asinhroni ili indukcioni

motor

Teslin elektromotor (indukcioni motor)

 Stvaranje obrtnog magnetnog polja

Obrtno magnetno polje stvoreno dvofaznom strujom

 Za stvaranje obrtnog magnetnog polja potrebne su najmanje dve naizmenične

struje fazno pomerene jedna prema drugoj
 Stator asinhronog motora sa najjednostavnijim dvofaznim namotajem: svaki
fazni namotaj ima samo jedan zavojak (po dva aktivna provodnika u
žlebovima statora)
 Sa U i X ozačeni su početak i kraj prvog faznog namotaja, a sa V i Y isto za
drugi fazni namotaj
 U i V su počeci, a X i Y završeci faznih namotaja
 Na dijagramu su struje u namotajima, koje se fazno razlikuju za 90°

 Magnetni polovi N i S obrtnog magnetnog polja obrću se zbog promena

smerova struja u faznim namotajima UX i VY
 Namotaj statora tako je raspoređen, da obrtno polje ima dva magnetna pola
(severni N - mesto odakle izlaze linije magnetne indukcije i
južni S - gde linije indukcije ulaze)
 Provodnici faznog namotaja UX i namotaja VY na međusobnoj su udaljenosti
od 1/2 unutrašnjeg obima statora
 Polje načini jedan obrt za vreme jedne periode
 Za vreme od 50 perioda u sekundi, obrtno magnetno polje obrnuće se 50 puta
u sekundi, ili 60  50 = 3000 puta u minutu
 Namotaj na statoru može biti i tako raspoređen, da obrtno polje ima četiri
magnetna pola: fazni namotaj UX ima 4 provodnika koji su međusobno udaljeni
za 1/4 unutrašnjeg obima statora (isto važi i za fazni namotaj VY)

 Struje kroz ove fazne namotaje iste su kao i u prethodnom slučaju

 Četvoropolno magnetno polje načini za vreme jedne periode 1/2 obrta, ili za
frekvenciju od 50 per/sek obrnuće se 25 puta/sek, ili 6025 = 1500 puta/minutu

 Da bi se dobilo šestopolno obrtno magnetno polje, provodnici svakog faznog

namotaja treba da su udaljeni za 1/6 unutrašnjeg obima statora, a kod
osmopolnog obrtnog polja za 1/8 i tako dalje
Obrtno magnetno polje stvoreno trofaznom strujom
 Trofazne struje stvaraju, po intenzitetu, ravnomernije obrtno magnetno polje
od dvofaznih struja
 Stator ima tri fazna namotaja UX, VY i WZ. U ovom primeru svaki od njih
ima po 4 provodnika, tako da se dobija četvoropolno obrtno magnetno polje

Na dijagramu su struje u
namotajima, koje se fazno
razlikuju za 120°
Osnovni elementi konstrukcije i vrste

 Dva osnovna dela: nepokretni (stator) i obrtni (rotor)

 Stator se priključuje na mrežu i po funkciji je induktor, jer stvara magnetno

polje

 Rotor je indukt, jer se u njegovim provodnicima indukuju struje

 Stator je izrađen u vidu šupljeg valjka, od dinamo limova debljine oko 0,5 mm
(da bi se na najmanju meru smanjile vrtložne struje i gubici u gvožđu)

 Na unutrašnjem obimu statora nalaze se žlebovi u kojima je smešten namotaj

statora

 Kroz namotaje statora protiču višefazne (najčešće trofazne) struje, koje stvaraju
obrtno magnetno polje
 Stator se stavlja u oklop (kućište) motora, koji je u obliku tanjeg cilindra
 Na oklopu obično postoje rebra, da bi se povećala površina za hlađenje
 Sa obe bočne strane oklopa dolaze poklopci, koji u svom centru nose ležišta za
vratilo rotora

 Na donjem delu oklopa nalaze se noge (stopala) motora koje služe za

pričvršćivannje motora za specijalne šine na odgovarajućoj čvrstoj podlozi
(kod većih motora - betonski temelji)
 Na zadnjem poklopcu je otvor sa rešetkom za strujanje vazduha kojim se hladi
unutrašnjost motora
 Snažno strujanje proizvodi ventilator, naglavljen na vratilu motora

 Na gornjoj strani nalazi se priključna kutija sa kablovskom uvodnicom

 U kutiji je priključna pločica, koja služi za vezivanje dovodnih provodnika

kabla sa jedne strane i krajeva faznih provodnika statora sa druge
 Raspored ulaznih i izlaznih krajeva namotaja je standardizovan - da bi se
namotaj statora mogao pomoću metalnih lamela po potrebi jednostavno vezati
u zvezdu ili u trougao
Asinhroni motor u preseku:

 Vide se i putevi strujanja vazduha za hlađenje motora

 On se usisava kroz rešetku zadnjeg poklopca i struji preko rebara za hlađenje
na oklopu motora
 Jedan deo ovog vazduha prolazi kroz prostor između statora i rotora.
 Magnetno kolo rotora sastavljeno je od istih limova kao i za stator i u
magnetnom pogledu čine celinu koja se naglavljuje na vratilo
 Rotor po svom obimu ima žlebove, koji kao i kod statora, mogu biti različitih
oblika, a u njima su smešteni namotaji
 Prema vrsti električnog kola, rotori se mogu podeliti na:
1. kratkospojene
2. namotane

Kratkospojeni rotor
 Namotaj rotora sastoji se od neizolovanih štapova od bakra ili aluminijuma,
koji su na obe čeone strane rotora međusobno kratko spojeni masivnim
prstenovima
 Takav namotaj rotora ima oblik kaveza i naziva se "kavezni namotaj"
 Motori sa ovom vrstom namotaja na rotoru - asinhroni motori sa kratko
spojenim rotorom, ili prosto kratko spojeni motori
 Ova vrsta elektromotora je najjednostavnija, najtrajnija i najjeftinija
 Prilikom rada, samo su im ležišta izložena trošenju
 Namotaj sa bakarnim provodnicima realizuje se tako što se okrugle bakarne
šipke postavljaju u okrugle žlebove, a sa obe bočne strane stavljaju se prstenovi
i tvrdo leme
 Na prstenove se još stavljaju i krilca koja služe kao ventilator
 Često se koriste i aluminijumski provodnici
 Gvozdeni deo rotora sa okruglim žlebovima zaliva se aluminijumom
 Tako se dobija aluminijumski kavez kao celina sa kratkospajajućim
prstenovima

Rotorski kavezni namotaj od Namotaj kratkospojenog rotora

bakarnih štapova i prstenova sa nekoliko limova
  Pod uticajem obrtnog magnetnog polja,
stvorenog strujama iz mreže u namotaju
statora, indukuju se struje u provodnicima
rotora (otuda i drugi naziv za ove motore -
indukcioni motori

 Pošto se provodnici rotora nalaze u

magnetnom polju, na njih deluju
elektromagnetne sile i dolazi do obrtanja
rotora u smeru obrtanja magnetnog polja

 Rotor se ne može obrtati istom brzinom kao i obrtno polje

 Kada bi rotor dostigao sinhronu brzinu, ne bi postojala relativna brzina između
njegovih provodnika i obrtnog magnetnog polja, ne bi bilo indukovanih struja,
niti elektromagnetne sile, pa bi rotor počeo da usporava
 Tada bi opet došlo do povećanja relativne brzine između rotora i polja,
indukovanja struje i pojave sile
 Kao krajnji rezultat, rotor asinhronog motora obrće se sa nešto manjim brojem
obrtaja n, nego što je broj obrtaja ns obrtnog magnetnog polja
 Obrtno magnetno polje kod asinhronog motora obrće se sinhronim brojem
obrtaja ns:
60  f
ns 
p

f - frekvencima pobudne struje (namotaja statora)

p - broja pari magnetnih polova

 Rotor asinhronog motora obrće se asinhronim brojem obrtaja n: n  ns

 Razlika između sinhronog i asinhronog broja obrtaja naziva se klizanje

asinhronog motora s, koje se najčešće izražava u procentima sinhronog broja
obrtaja ns:
ns  n
s 100%
ns
 Nominalna vrednost klizanja pod punim opterećenjem reda je veličine:
6% za male motore, 3% za srednje i 0,5% za velike motore
Namotani rotor

 U žlebove ovih rotora stavljaju se namotaji (obično trofazni), čije je izvođenje

isto kao i za namotaje statora, odnosno, kao višefazni namotaj
 Ako je na rotoru trofazni namotaj, njegova tri kraja vezana su za tri mesingana
klizna prstena, izolovana međusobno i od vratila za koje su učvršćeni

 Na klizne prstenove prislonjene su

četkice koje su u vezi sa trofaznim
rotorskim otpornikom.

 Motori sa ovom vrstom namotaja na

rotoru nazivaju se i asinhroni
motori sa kliznim prstenovima

 Kod ovih rotora, preko kliznih

prstenova, postoji veza namotaja sa
okruženjem
 Veza namotaja rotora može biti u „zvezdu" ili „trougao"
 Ako se namotaj spregne u zvezdu, tri kraja faznih namotaja spoje se u
neutralnu tačku na samom namotu, a ostala tri izvode do tri klizna prstena
 Kod sprege u trougao, njegova temena vezuju se za klizne prstenove.
Karakteristike asinhronih motora

 Karakteristika struje rotora I2 od

klizanja s

 Karakteristika faktora snage cos2

od klizanja s
 Karakteristika obrtnog momenta M
od klizanja s

 Maksimalna vrednost momenta (Mmax) naziva se prekretni moment - nastupa

pri prekretnom klizanju (spr)
 Maksimalni (prekretni) moment ne zavisi od omskih otpora rotora i statora

 Međutim, omski otpor rotora direktno utiče na vrednost prekretnog klizanja

 Promenom veličine omskog otpora rotora, menja se veličina klizanja pri

kojoj nastaje maksimalni moment, a da se pri tome vrednost maksimalog
momenta ne menja
 Promena omskog otpora rotora, može se postići ubacivanjem rotorskog
otpornika u strujno kolo rotora (kod motora sa kliznim prstenovima)
 Povećavanjem njegove veličine, Mmax se razvija pri sve većim vrednostima
klizanja (pomera se udesno, ka vrednosti s = 1, na dijagramu M = f (s)
Pokretanje asinhronih motora

 Pri pokretanju kratkospojenih motora, njihov rotor se nalazi u stanju

mirovanja, dok je namotaj statora priključen na mrežu i obrtno magnetno polje
već ima puni sinhroni broj obrtaja

 Pri pokretanju motora relativna brzina kojom linije magnetne indukcije seku
bakarne štapove namotaja rotora najveća je, pa su indukovana elektromotorna
sila i struja u namotaju rotora vrlo velike

 Međutim, moment pokretanja je prilično mali, često manji od nominalnog -

nepovoljno, naročito ako se motor pokreće pod većim opterečenjem

 Pri pokretanju motora, zbog velike struje u namotaju rotora, mora se pojaviti i
velika jačina struje u namotaju statora, te se kod velikih motora pojavljuju tzv.
"udari struje ", koji izazivaju neprijatne varijacije napona u mreži

 Varijacije napona predstavljaju smetnju u mrežama u kojima se kratkospojeni

motori često pokreću i zaustavljaju
 Pokretanje kratkopojenih asinhronih motora
 Motori sa kratkospojenim rotorom smeju se priključivati na električne mreže
samo sa ograničenom veličinom snage, primenom propisanog načina
pokretanja
 Prilikom puštanja u rad asinhronog motora, moraju se ispuniti dva uslova:
1. polazni moment mora imati vrednost veću od potrebne donje granice
2. struja pokretanja mora biti ispod dozvoljene maksimalne vrednosti

 Trofazni asinhroni motori male snage do 1,1 kW mogu se puštati u rad bez
pomoćnih pokretačkih aparata, mada i oni pri pokretanju mogu povući iz
mreže struju Imax koja može biti i do 6 puta veća od nominalne struje In

 Zbog toga osigurači ovih motora moraju biti za nominalnu jačinu struje In, ali
sa „usporenim dejstvom", potrebno je da izdržavaju kratkotrajnu, veliku
jačinu struje Imax pri pokretanju motora, ne prekidajući strujno kolo

 Kod asinhronih motora veće snage - za smanjenje jačine struje pri

pokretanju primenjuju se razna pomoćna sredstva - pokretači motora
1) Pokretanje prekidačem zvezda - trougao

 Pri pokretanju, namotaj statora trofaznog asinhronog motora sa

kratkospojenim rotorom vezuje se u „zvezdu“ - uzima iz mreže tri puta
manju jačinu struje, nego da je vezan u „trougao“

 Kada motor razvije nominalan

broj obrta, namotaj statora
prevezuje se u „trougao“ i sa tom
vezom motor dalje trajno radi

 Vezivanje i prevezivanje
namotaja statora, kao i isključenje
motora sa mreže vrši se
prekidačem zvezda-trougao

 Nedostatak: u sprezi „zvezda“ moment je tri puta manji od momenta kada je

namotaj statora u sprezi „trougao“
2) Pokretanje promenjivim otpornikom

 Promenljivi otpornik sastoji se od tri jednaka otpora, vezana ispred tri fazna
namotaja statora, a čija veličina se može menjati

 Pri pokretanju motora, da bi se smanjila suviše velika jačina struje, uključuju

se celi otpori
 Sa porastom broja obrtaja motora, smanjuje se jačina struje, pa se otpori mogu
postepeno isključivati, a pri nominalnom broju obrtaja sasvim se isključuju

 Ovaj način pokretanja ima prednost nad prekidačem zvezda - trougao, jer se
jačina struje može menjati kontinualno ili sa malim skokovima

 Nedostaci:
- pri pokretanju motor razvija manji obrtni moment, nego pri pokretanju sa
prekidačem zvezda - trougao
- u otpornicima se javljaju veliki gubici snage
 Primenjuje se ređe i to za motore koji se pokreću sa vrlo malim opterećenjem i
za motore koji se ređe zaustavljaju i ponovo pokreću
3) Pokretanje pomoću autotransformatora

 Puštanje u rad pod sniženim naponom i praktično bez Džulovih gubitaka

 Ispred namotaja statora vezuje se trofazni autotransformator, čiji se napon na

sekundarnoj strani može regulisati
 Pri pokretanju napon se smanjuje na oko 50% vrednosti, a time i jačina struje
koju motor uzima iz mreže, napon se zatim postepeno povećava i na kraju se
motor neposredno priključuje na mrežu

 Nedostaci:
- pokretanje je moguće samo sa smanjenim momentom
- veća cena

 Primenjuje se kod kaveznih motora svih snaga, kada se pokreću u praznom

hodu ili pod malim opterećenjem
4) Pokretanje sa centrifugalnom spojnicom

 Ideja centrifugalne spojnice je da se motor pokrene u praznom hodu

(neopterećen) i kasnije se optereti
 „Udar“ struje je manji i traje kraće

 Centrifugalna spojnica taj zadatak izvršava automatski - počinje da deluje

kada motor postigne puni broj obrtaja i spaja motor sa mašinom radilicom
koju treba pokrenuti pod punim opterećenjem mirno i ujednačeno
5) Pokretanje sa dvostrukim i dubokim žlebovima

 Specijalne konstrukcije kratkospojenih rotora - povećanje omskog otpora

rotora i smanjenje faznog pomeraja izmedu njegove ems i struje, što utiče na
poboljšanje karakteristika pri puštanju motora u rad

 Najbolje osobine pokazali su dvokavezni (Bušero) motori i motori sa dubokim

žlebovima

Dvokavezni (Bušero) Motori sa

motori dubokim žlebovima
 Dvostruki kavez ima i dvojaku ulogu:
- da smanji polaznu struju
- da poveća polazni momet
 Gornji provodnik (A) obuhvaćen je manjim magnetnim fluksom, indukovana
ems u njemu znatno je manja, izrađen je od materijala većeg specifičnog
otpora, polazni moment je veliki (polazni kavez)
 Donji provodnik (B) obuhvaćen je većim magnetnim fluksom, njegova ems je
veća, pa je i njegov induktivni otpor veći, što kao rezultat daje vrlo malu struju
koja teče kroz ovaj provodnik, koja je znatno pomerena od ems, pa donji kavez
pri pokretanju razvija mali obrtni moment (radni kavez)
 Pokretanje motora sa namotanim rotorom

 Veličina polazne struje ograničava se

pomoću rotorskog otpornika, čiji
krajevi su vezani preko četkica i
kliznih prstenova za krajeve
pojedinih faza rotora, a ostala tri su
spojena u zvezdište preko kliznog
prstena K

 Pre uključivanja motora na mrežu, ručice pokretačkog otpornika treba da su u

položaju maksimalnog otpora
 Po uključenju, trokraka ručica se postepeno pomera, čime se u skokovima
smanjuju vrednosti otpora uključenih u pojedine faze
 Ako se na vreme i pravilno isključuju pojedine sekcije pokretačkog otpornika,
promena momenta u toku pokretanja vrši se po krivoj, koju čine vršni delovi
pojedinih karakteristika za različite vrednosti pokretačkog otpornika
 Ceo tok puštanja u rad, odnosno promena momenta do postizanja nominalnog
režima označen je crvenom linijom
- Moment ne pada ispod neke
granice (M’)

- Polazni moment (s = 1) na
prirodnoj (neregulisanoj)
karakteristici (5) znatno je
manji od momenta
opterećenja (Mt), tako da
bez povećanja otpora u kolu
rotora motor, pod datim
opterećenjem, ne bi mogao
da se pokrene
 Prednosti asinhronih motora sa kliznim prstenovima:
 smanjena struja pokretanja
 veliki polazni moment (jednak maksimalnom)
 polazni moment se može po potrebi podešavati
 moguće podešavanje brzine

 Nedostaci, u odnosu na kratkospojene motore:

- složenija i skuplja konstrukcija
- Džulovi gubici
- neizbežno varničenje na kliznim prstenovima (nepogodni za primenu u
eksploziono ugroženim sredinama, gde su u prednosti kratkospojeni motori -
jedini motori koji po principu rada ne varniče)

 Asinhroni motori sa namotanim rotorom i kliznim prstenovima primenjuju

se za sve snage, a naročito za velike i najveće, sa teškim pokretanjem, kada
je potreban veoma veliki polazni moment

 Ovakvi motori za visoke napone ne smeju se isključiti iz mreže sa otvorenim

namotajem rotora zbog opasnosti naponskog proboja izolacije
Regulacija brzine obrtanja asinhronih motora
60  f
 Promena brzine obrtanja : ns   nr
p
 promenom klizanja (promenom napona statora ili otpora u kolu rotora)
 promenom broja pari polova
 promenom frekvencije napona napajanja
Promena brzine obrtanja promenom napona statora

 Trofazni pretvarač napona (1)

izveden pomoću antiparalelnog
spoja tiristora koji napaja stator
asinhronog motora (2)

 Dodavanjem otpora u kolu rotora -

(3) povećava se prekretno klizanje

 Veliki gubici - veliki deo energije troši se na rotorskim otporima

 Samo za motore malih snaga, ili za motore većih snaga ako ne rade dugo sa
sniženim brzinama obrtanja
Promena brzine obrtanja promenom otpora u kolu rotora
 Promena omskog otpora rotora - ubacivanjem promenljivog otpornika u
njegovo strujno kolo (kod motora sa kliznim prstenovima)
 Povoljnije je rešenje sa impulsnom promenom otpora u kolu rotora:
asinhroni motor (1), trofazni dvostrani ispravljač (2) i pretvarač za impulsno
uključivanje otpornika otpornosti Rr

Promena brzine obrtanja promenom broja pari polova

 Nije moguće obezbediti kontinualnu promenu brzine, vec samo diskretnu,
i to za dve do četiri različite brzine
Promena brzine obrtanja promenom frekvencije napona napajanja

 Skoro isključivo se vrši kao istovremena promena napona i frekvencije -

skalarna - U/f regulacija

 Za tu svrhu koriste se invertori -

regulišu napon i frekvenciju na
motoru, pri čemu njihov odnos
ostaje konstantan

 Mehaničke karakteristike motora za različite frekvencije i konstantan odnos U/f:

Veličina prekretnog momenta praktično

se ne menja, jer je odnos statorskog
napona i frekvencije konstantan

Nagib mehaničkih karakteristika ne

menja se pri promeni frekvencije
statora, tj. karakteristike se
translatorno pomeraju po apscisnoj osi
 Frekventni pretvarači za upravljanje asinhronim motorima:

Pretvarač za upravljanje trofaznim

asinhronim motorima male snage

Serija pretvarača za snage

motora od 5,5 kW do180 kW

Pretvarači koji pokrivaju širok spektar

snaga motora, od 1,1 do 500 kW