KOAGULACIJA I FLOKULACIJA

(K&F)
 Sadržaj
• Mesto K&F u tehnološkoj liniji obrade vode
• Primena K&F
• K&F-definicije

• Karakteristike čestica- električna svojstva

• Električni dvostruki sloj
• Zeta potencijal
• Stabilnost čestica

• Koagulaciona sredstva
• Mehanizmi koagulacije-destabilizacija koloida
• Hemijski aspekt koagulacije
• pH i doza koagulanta
• Aluminijum
• Gvožđe
• JAR test
Mesto K&F u liniji za tehnološke postupke prečišćavanja

Koagulacija i
flokulacija
pripadaju
osnovnim
tehnološkim
procesima u
sistemima za
prečišćavanje
vode.
 K&F-definicije
Koagulacija predstavlja postupak
doziranja jedne ili više hemikalija u cilju
približavanja čestica, a flokulacija je
proces agregacije (aglomerizacija,
ukrupnjavanje) nestabilnih čestica i
taloženje, odnosno uklanjanje iz vodenog
rastvora
PRIMENA K&F
Primenjuje se za:

• bistrenje mutnih i obojenih površinskih voda,

• kondicioniranje otpadnih bioloških muljeva zbog lakšeg i efikasnijeg obezvodnjavanja,

• uklanjanje algi iz efluenta oksidacionih laguna,

• biološku obradu otpadnih voda, unapređenje ukusa vode,

• obradu otpadnih voda sa visokim sadržajem koloidno dispergovanih zagađivača,

• tercijarnu obradu otpadnih voda.

K&F i veličina čestica

• Suspendovani nanos i suspendovane materije

(SM) u vodi se mogu prema dimenziji čestica podeliti na čvrste,
(suspendovane), koloidne i prave rastvore.
• Suspendovane čestice su čestice veličina > 100 nm u prečniku.
Koloidne čestice su čestice čija veličina je u rasponu od 1-100 nm,
dok su potpuno rastvorene materije prečnika čestica < 1 nm.
Suspendovane čestice su u čvrstom stanju i mogu se ukloniti
fizičkim metodama iz vode (jaka sila centrifugiranja ili prolaskom
tečnosti kroz filtre sa gustom raspodelom pora). Koloidne čestice
se ne mogu ukloniti taloženjem ili procesima peščana filtracija.
• Zadatak koagulacije i flokulacija je da male čestice prevede u veće
čestice (eng. flocs), u obliku taloga i/ili suspendovanih čestica.
Flokule se lako uklanjaju naknadnim postupcima (flotacijom
rastvorenog vazduha ili filtriranjem).
Uklanjanje organskih i neorganskih
jedinjenja iz vode primenom K&F
• Iz površinskih voda potrebno je ukloniti različita
organska i neorganska jedinjenja.
• Organska jedinjenja koja se uklanjaju primenom K&F
su: alge, bakterije, ciste protozoa, ciste i nanosi od
biljaka koji su pali u vodu.
• Erozijom u vodu dospevaju: neorganske čestice gline,
mulj i mineralni oksidi. Površinske vode sadrže i
rastvorene organske materije; prirodne organske
materije (POM), nastaju raspadanjem i spiranjem
organskog nanosa. Sadržaj POM određuje mogućnost
formiranja dezinfekcionih nusprodukata i važno ih je
ukloniti (pomoću K&F).
• Kod podzemnih voda K&F se primenjuju za uklanjanje
tvrdoće, ili gvožđa i/ili mangana.
• U padavinama se koristi za uklanjanje fino
dispergovanih čestica.
 KARAKTERISTIKE ČESTICA
- ELEKTRIČNA SVOJSTVA-
Najvažnije električno svojstvo koloidnih i suspendovanih čestica
je površinsko naelektrisanje.
Površinsko naelektrisanje čestica posledica je međusobnog
odbijanja čestica i na taj način ostaju u suspenziji bez
agregacije.
Za većinu čestica u vodi površinsko naelektrisanje je negativno.
Uzrok negativnog naelektrisanju predstavlja više fenomena:

I Jonizacija

II Adsorpcija

III Izomorfna zamena

IV Strukturne nesavršenosti
 Površinsko naelektrisanje
I Jonizacija; primer: silicijum ima hidroksilne grupe na spoljašnjoj površini. U
zavisnosti od pH, može doći do prihvatanja ili otpuštanja protona:

SiOH2⇌SiOH-⇌ SiO2-
pH< 2 pH=2 pH> 2

II Adsorpcija; primer: supstanca koja se rastvara vezuje se za čvrstu površinu,

na primer, huminske kiseline ili prirodna boja na površini silicijuma. Ovi veliki
makromolekuli imaju grupe karboksilnih kiselina koje u oblasti pH vrednosti iznad
5,00 formiraju negativne jone.

III Izomorfna zamena; primer: u geološkim uslovima, metali u metalnom oksidu

zamene se atomom metala sa nižom valencom. Na primer, ako je, u nizu čvrstog
SiO2 tetraedra, Si atom zamenjen Al atomom ( Al ima jedan elektron manje nego
Si), rešetke postaje negativno naelektrisan.

IV Strukturne nesavršenosti; primer: u formiranju mineralnih kristala, veze se

kidaju na ivici kristala. To dovodi do razvoja površinskog naelektrisanja.
 Električni dvostruki sloj
Koloidne disperzije u rastvoru nemaju
naelektrisanje. To je zato što se u blizini negativno
naelektrisanih čestica akumuliraju pozitivni joni
(joni suprotonog naelektrisanja), formira se
dvostruki električni sloj.
Na slici 2 prikazan je električni dvostruki sloj.
Dvostruki električni sloj predstavljaju:
•Sternov i
•Difuzni sloj.
Na površini čestica apsorbovan je sloj katjona
(poznatiji kao Helmholtzov ili Sternov sloj).
Adsorpcija čestica zasniva se na elektrostatičkim
silama. Taj sloj je debljine oko 0,5 nanometara (nm).
Slika 2.
Labavi difuzni sloj izvan Helmholcovog sloja. ima Električni dvostruki sloj
negativno naelektrisanje koje ima debljinu do 30 nm
u rastvoru (Kruit, 1952).
 Zeta potencijal

Slika 3.
Zeta potencijal

Priroda naelektrisanih čestica utiče na interakciju naelektrisanih

čestica i na efikasnost koagulacije.
S obzirom da nije moguće direktno meriti naelektrisanje na površini
čestice jedna od tehnika posrednog merenja je merenje zeta
potencijala.
Merenje zeta potencijala čestica odgovara merenju električnog
potencijala spoljnjeg dela difuznog dvojnog sloja elektroforezom.
 Merenje zeta potencijala
Kada se naelektrisana čestica
se nalazi u električnom polju,
doći će do migracije čestice
ka suprotnom naelektrisanju.
Ovo pomeranje zove se
elektroforeza. Kako se
čestica kreće, deo vode u
blizini površine kreće sa
njom. Ovaj pokret dislocira
jone i izaziva oblike koji
podsećaju na oblake (kao što
je prikazano na slici 4).
Električni potencijal između
ravni smicanja i difuznog Slika 4.
naelektrisanja poznat je kao
zeta potencijal. Ilustracija elektroforeze
(uočiti oblak jona koji prati kretanje čestica)
 Stabilnost čestica
Čestice u prirodnim vodama
ostaju stabilne u vodi kada
postoji ravnoteža između
elektrostatičkih sila
naelektrisanih čestica i
privlačnih međumolekulskih
sila (Van der Valsovih sila).
S obzirom da je ukupno
naelektrisanje negativno
glavni mehanizam kontrole
stabilnosti je
elektrostatičko odbijanje.

Van der Valsova sile nastaju

rezonancom magnetnih i
električnih polja između dve
čestice koje se nalaze na
određenom rastojanju.
Zbog dvoslojne električne
prirode čestica, ne dolazi do
agregacije čestica i barijera
koja nastaje usled
dvostrukog sloja odbija
privlačne Van der Valsove
sile.
 Rezultantne sile pri spajanju dve čestice

Slika 4.
Privlačne i odbojne sile koje su rezultat spajanja (približavanja) dve
čestice.
Odbojne sile prikazane su krivom 1 (nema koagulanta), a krivom 2
smanjuje se otpor usled prisustva koagulanta.
KOAGULACIONA SREDSTVA
Jedinjenja koja se koriste za
koagulaciju, najčešće su neorganska i
odlikuju ih sledeće karakteristike:
• Nisu toksični pri propisanim dozama
• Imaju veliku vrednost naelektrisanja
• Nerastvorljivi su pri neutralnom pH.
Tabela 1. Neorganski koagulanti koji se često koriste

Molekulska masa,
Koagulant Hemijska formula
g/mol

Aluminijum sulfat Al2(SO4)3 14H2O 594

Natrijum aluminat Na2Al2O4 164

Aluminijum hlorid AlCl3 133,5

Polialuminijum
Alw(OH)x(Cl)y(SO4)z Promenljiva
hlorid

Plialuminijum sulfat Alw(OH)x(Cl)y(SO4)z Promenljiva

Poligvožđe hlorid Few(OH)x(Cl)y(SO4)z Promenljiva

Gvožđe (III) hlorid FeCl3 162,5

Gvožđe (III) sulfat Fe2(SO4)3 400

Tabela 2. Organski koagulanti koji se često
koriste
 Mehanizmi koagulacije-
destabilizacija koloida
Postoji više mehanizama za destabilizaciju
koloidnih vodenih suspenzija:
• Kompresija električnog dvostrukog sloja,
• Adsorpcija uz neutralizaciju
naelektrisanja,
• Adsorpcija i međučestično umrežavanje,
• Inkorporacija čestica u talog
(koprecipitacija).
 Mehanizam kompresije dvojnog sloja

Destabilizacija kolidnih rastvora ostvaruje se

sabijanjem, kompresijom difuznog sloja koji
okružuje koloidnu česticu.
Povećanje jonske jačine rastvora izazvano
dodavanjem koagulanta dovodi do povećanja
koncentracije protivjona u difuznom sloju, čime
se smanjuje zapremina i debljina sloja koja je
potrebna za održavanje elektroneutralnosti. 5a Uticaj koncentracije koagulanta
na kompresiju dvojnog sloja
Time se smanjuje oblast odbojnog delovanja
između čestica i iščezava aktivaciona,
energetska barijera.
I jonska jačina i naelektrisanje koagulanta
značajno utiču na kompresiju dvojnog sloja!
Na slici 5a i b prikazan je uticaj jonske jačine
i naelektrisanja rastvora na kompresiju dvojnog
sloja. 5b Uticaj naelektrisanja koagulanta
na kompresiju dvojnog sloja
 Mehanizam kompresije dvojnog sloja
-”Schulze-Hardy-evo pravilo”

Delovanje koagulanata tokom

mehanizma kompresije difuznog
sloja definisano je emprijskim
-”Schulze-Hardy-evo” pravilom:
Destabilizacija koloida
indiferentnim (oni kod kojih je
interakcija sa koloidnom
česticom elektrostatičke
prirode) elektrolitom ostvaruje
se preko jona čije je
naelektrisanje suprotno od
primarnog naelektrisanja
koloida, odnosno protivjonima.
Efikasnost koagulanta značajno
raste sa naelektrisanjem jona. Slika 6
Na slici 6 prikazan je uticaj Uticaj naelektrisanja jona
naelektrisanja jona koagulanta u koagulanta na mutnoću rastvora i
dozu koagulanta.
odnosu na mutnoću rastvora i
dozu koagulanta.
 Adsorpcija uz neutralizaciju
naelektrisanja

Hidrolizovane metalne soli i katjonski

polimeri imaju pozitivno naelektrisanje.
Kroz neutralizaciju naelektrisanja
dolazi do destabilizacije čestica u
koloidnim rastvorima.
 Adsorpcija i međučestično umrežavanje

Molekul organskog polimera mora u strukturi sadržati

funkcionalne grupe kako bi destabilizovao koloidne
čestice. Funkcionalne grupe reaguju sa odgovarajućim
mestima na površini čestica. Pri kontaktu molekula i
čestice neke od grupa se vezuju za površinu čestica.
Kad više struktura dođe u dodir može doći i do
njihovog povezivanja. Ceo sistem predstavlja kompleks
čestica-polimer-čestica u kome je polimer most.
Ako se ovakav dodir ne ostvari slobodni deo polimera
može se vezati za neku drugu lokaciju iste čestice i
dovesti do restabilizacije čestice.
Inkorporacija čestica u talog (koprecipitacija)

Kada se metalna so (aluminijum sulfat ili

gvožđe hlorid) koriste za koagulaciju
dolazi do taloženja (precipitacije)
metalnih hidroksida (Al(OH)3 i Fe(OH)3).
Koloidne čestice se uz izdvajanje taloga
inkorporiraju u talog i uklanjaju, dolazi
do pojave poznate kao koprecipitacija.
 HEMIJSKI ASPEKT
KOAGULACIJE
Hemijski aspekt koagulacije izuzetno je
složen. U ovom delu istaknuti su samo
osnovni hemijski parametri značajni za
koagulaciju.
S obzirom da metalni koagulanti
hidrolizuju u vodenim rastvorima i daju
kisele proizvode, dolazi do promene pH,
koja utiče na rastvorljivost koagulanta.
 pH i doza koagulanta
Faktori od izuzetnog značaja kod
doziranja koagulanta su:
– pH
– doza koagulanta.

Optimalna doza i pH moraju se odrediti

laboratorijskim postupkom (JAR test).
Optimalni opseg pH za aluminijum je od
5,5 do 7,7.
 Aluminijum
Reakcija koja se odigrava kad se alkalnom vodenom
rastvoru doda aluminijum je:
Al2 (SO4 )3 14 H2O  6 HCO3  2 Al (OH ) 3  6H2O  6 CO2  8 H2O  3SO42
• 1 mol aluminijuma reaguje sa 6 molova hidrogen karbonata, nastaje 6 molova ugljen dioksida
• Sa odigravanjem reakcije karbonatna ravnoteža pomera se u oblast niže pH vrednosti

Kad je u vodenom rastvoru alkalitet zanemarljiv reakcija koja se odigrava je:

Al2 (SO4 )3  11H2O  2 Al(OH)3  3H2O  2 H2O  3 H2SO 4

Nastaje sumporna kiselina koja znatno smanjuje pH vrednost rastvora. Kad se ova reakcija
odigrava obavezno se dodaje kalcijum karbonat koji neutrališe kiselost, jer će se talog
rastvoriti!
 Slika 7.
Optimalni uslovi koagulacije sa aluminijumom-dijagram
 Gvožđe
Reakcija koja se odigrava kad se alkalnom
vodenom rastvoru doda gvožđe je:
FeCl3  3 HCO3  3H2O  Fe(OH)3  3H2O  3 CO2  3 Cl
• 1 mol gvožđa reaguje sa 3 mola hidrogen karbonata, nastaje 3 mola ugljen
dioksida
• Sa odigravanjem reakcije karbonatna ravnoteža pomera se u oblast niže pH
vrednosti

Kad je u vodenom rastvoru alkalitet zanemarljiv reakcija koja se odigrava je:

FeCl3  3H2O  Fe(OH)3  3H2O  3 HCl

Nastaje hlorovodonična kiselina koja znatno smanjuje pH vrednost rastvora.

 Slika 8.
Optimalni uslovi koagulacije sa gvožđem-dijagram
Flokulacija

Flokulacija predstavlja fazu transporta

koloidnih čestica kojom se povećava
učestanost sudara (dodira) čestica i
efikasnost sudara (povezivanje čestica
uslovljena destabilizacijom čestica).
TEORIJA (USPEŠNOG) MEŠANJA-
parametri značajni za mešanje
Od gradijenta brzine, G, zavisi uspešnost mešanja. Što je veća G vrednost to
je mešanje uspešnije.
G vrednost se računa kao: Različiti gradijenti brzine se
preporučuju za različite procese.
1/ 2
 P  Koagulacija zahteva velike gradijente

G    brzine.

  V 
Flokulacija je proces kod koga
gradijent brzine treba da je dovoljno
gde su: veliki da se čestice dodiruju, ali da
nije toliko izražen da dođe do
G-gradijent brzine, s-1 ponovnog rastavljanja čestica.
P-snaga mešalice, W Svakom koagulantu odgovara drugi
-dinamička viskoznost vode, Pa.s gradijent brzine.

V-zapremina tečnosti, m3.

 Vreme mešanja, t
Vreme mešanja, t, kod reakcija
V
koje zavise od vremena, t
odnosno kod reakcija kod kojih Q
zavisi koliko čestica ostaje u
reaktoru i koliko je vremena
Gde su:
potrebno da bi se reakcija t-vreme mešanja, s,
odigrala jedan od ključnih V-zapremina fluida u
parametara. rektoru, m3,
Q-zapreminski protok u
reaktoru, m3/s.
Zadatak 1
Odrediti utrošak alkalnih jona (HCO3-) (u mg/L)
koji reaguju dodavanjem 100 mg/L aluminijum
sulfata.
Rešenje
a. U reakciji:
Al(SO4 )3  14 H 2O  6 HCO3  Al (OH )3  3H 2O  6 CO2  8 H 2O  3SO42
Reaguje 6 molova HCO3- na 1 mol aluminijum-sulfata.

b. Izračunati u mol/L aluminijuma koji se dodaje:

100 mg / L 100 mg / L
  1,68  10  4 mol / L
MAl ( SO ) 14 H O 594 g / mol  10 mg / g
3
2 4 3 2

c. Preračunati u mol/L of HCO3- :

6 ∙(1,68∙10-4 mol/L)=1,01 ∙ 10-3 mol/L
d. Pretvoriti u mg/L:
(1,01 ∙ 10-3 mol/L) ∙ MHCO3
= 1,01 ∙ 10-3 mol/L 61 g/mol
=6.16∙10-2 g/L=61,6 mg/L
2. Zadatak JAR test
 JAR test

Slika 9a
Rezultat JAR testa uz istu dozu
koagulanta

Slika 9b
Rezultat JAR testa pri istoj pH
vrednosti
Reakcije neutralizacije
Za vode kod kojih nije prisutna alkalnost potrebno je dodati bazu za podešavanje pH
u oblast koja se preporučuje za određeni koagulant.
Hemikalije koje se najčešće koriste su: kreč (CaO), kacijum-hidroksid Ca(OH)2 ,
natrijum hidroksid (NaOH), natrijum karbonat (Na2CO3).
Reakcije neutralizacije sa prethodno navedenim hemikalijama su:

Sa sumpornom kiselinom:
H2SO4 + CaO⇌ CaSO4 + H2O
H2SO4 + Ca(OH)2 ⇌ CaSO4 + H2O
H2SO4 + 2 NaOH ⇌ Na2SO4 + 2 H2O
H2SO4 + Na2CO3 ⇌ Na2SO4 + H2O + CO2
Sa hlorovodoničnom kiselinom:
2HCl + CaO ⇌ CaCl2 + H2O
HCl + Ca(OH)2 ⇌ CaCl2 + H2O
HCl + NaOH ⇌ NaCl + H2O
HCl+ Na2CO3 ⇌ NaCl + H2O + CO2