Prednosti modeliranja:

 Olaksavanje izvodjenja aktivnosti vezanih za stvaranje modela proizvoda,

 Veca fleksibilnost u radu
 Podizanje nivoa kreativnosti
 Podizanje nivoa efektivnosti
 Smanjenje troskova razvoja proizvoda
 Veca prirodnost pri radu
 Primena kljucnih principa modernog inzenjerstva, itd.

Model je racunarska predstava realnog proizvoda ili procesa.

Geometrijski model je racunarska predstava geometrijskih, dimenzionih, I topoloskih karakteristika

proizvoda.

Inzenjerski model je racunarska predstava kinematskih, strukturnih, termickih I funkcionalnih

karakteristika proizvoda.

Tehnoloski model je racunarska predstava karakteristika tehnoloskih postupaka izrade proizvoda.

Proizvodni model je racunarska predstava proizvodnih i upravljackih karakteristika postupaka

proizvodnje proizvoda.

Modeliranje je process stvaranja modela kroz definisanje njegovih geometrijskih, dimenzionih,

topoloskih, inzenjerskih, tehnoloskih, I proizvodnih karakteristika.

Modelska forma je elementarni geometrijski, inzenjerski, tehnoloski I proizvodni oblik I karakteristika,

odnosno osobina objekta koji se modelira, od kojih je sacinjen I koji ga odlikuju.

U zavisnosti od vrste modela na koji se modelska forma direktno odnosi razlikuju se sledece osnovne
vrste modelskih formi:

 Geometrijske modelske forme

 Inzenjerske modelske forme
 Tehnoloske modelske forme yþtrbzb
 Proizvodne modelske forme
 Modelske forme znanja.

Skica je ravanski (2D) objekat koji predstavlja profil tj. Ravansku projekciju osnovnog (baznog) oblika
modelske forme, referentna linija ili skup geometrijskih entiteta kojima je definisano pravilo generisanja
modelske forme.

Pomocu jedne skice moze se dobiti vise modelskih formi.

PARAMETARSKO MODELIRANJE

Parametri mogu biti:

 Sistemski i
 Korisnicki
Sistemske parameter zadaje CAD\CAM system automacki na osnovu interne definicije modelske forme.
Nazivi parametara zavise od sistema do sistema, ali se mogu promeniti I uskladidti sa potrebama
korisnika. Formirani su tako da jednoznacno definisu svaku modelsku formu.

Ponekad sistemski parametric nisu dovoljni ili nisu u potpunosti pogodni za primenu u konkretnom
inzinjerskom problem. Tada korisnik uvodi nove parameter saglasno potrebama. Takvi parametric se
nazivaju korisnicki parametri.

Vrednosti parametara se zadaju:

 Sistemski sto znaci da ih CAD\CAM programski paket automacki zadaje prilikom skiciranja ili
definisanja, saglasno ugradjenom sistemu jedinica.
 Direktno unosenjem odgovarajucih vrednosti na zahtev CAD\CAM sistema, ili ucitavanjem iz
baze podataka.
 Indirektno putem funkcionalnih, odnosno relacionih zavisnosti.

RELACIONE ZAVISNOSTI

Zadrzavanje dimenzionih odnosa izmedju pojedinih elemenata profila modelskih formi, kao I izmedju
modelskih formi u okviru modela, ostvaruje se zadavanjem funkcionalnih odnosno relacionih zavisnosti.

Zavisnost odredjena redosledom formiranja modelskih formi ili sklapanja delova I podsklopova ili
sklopova I njihovom medjusobnom povezanoscu naziva se odnos RODITELJ- DETE.

Modifikacija “roditeljske” modelske forme direktno izaziva prilagodjavanje svih modelskih formi tika
“dete”, dok se obrnuto ne desava.

“Roditeljske” modelske forme mogu postojati bez “dece”, ali ne I obrnuto. Na primer: Otvor je modelska
forma tipa “dete”, a modelska forma na kojoj se nalazi rupa je “roditelj”.

Za odnos Roditelj-Dete medju modelskim formama zapreminskog modela proizvoda od presudne

vaznosti su:

 Redosled formiranja modelskih formi, i

 Medjusobna povezanost modelskih formi u modelu.

PLM sistemi I koncepti na kojima su zasnovani obezbedjuju odvijanje procesa tokom razvoja proizvoda
paralelno, odnosno istovremeno (simulativno), a veoma retko redno (sekvencionalno). To znaci da se rad
na razvoju pojedinih konstrukcija moze zapoceti pre nego sto se zavrsi projektovanje nekih komponenti,
pa I vitalnih delova.

Sistemi koji podrzavaju ovakav vid razmene podataka I informacija nazivaju se asocijativni PL
M sistemi.

Vizuelizacija (kao koncept) predstavlja vid grafickog izrazavanja putem vizuelnog medijuma svojstven
savremenoj inzenjerskoj komunikaciji. Usmerena je ka inteligentnom, efikasnom I jasnom isticanju I
prikazivanju kljucnih karakteriska, informacija I podataka tokom procesa razvoja proizvoda I procesa, u
cilju smanjenja napora I troskova , kao I skracenja vremena razvoja proizvoda I procesa. Pri tome
obezbedjuje laku, brzu I razumljivu komunikaciju izmedju svih ucesnika u razvojnom procesu, ma kako
oni razudjeni I raznorodni bili.
Vizuelizacija (kao tehnologija) je postupak izdvajanja , filtriranja, organizovanja I predstavljanja
informacija I podataka o proizvodima I procesima na vizuelnom medijumu, u cilju isticanja I
usmeravanja kljucnih odluka I akcija tokom razvoja proizvoda I procesa, kao I prevazilazenja poteskoca
I razresavanje problema koji se pri tome javljaju.

Postupak vizuelizacije obezbedjuje dobijanje svih neophodnih geometrijskih, grafickih I tekstualnih

informacija I podataka o proizvodu I procesima iz razlicitih izvora , objedinjuje ih I priprema za
prikazivanje I dalje koriscenje.

Sustinski znacaj automackog generisanja proizvodno-tehnoloske dokumentacije ogleda se u:

 Povecanju produktivnosti
 Smanjenju troskova
 Lakom cuvanju I arhiviranu
 Brzim modifikacijama
 Olaksanoj komunikaciji
 Direktnom pristupu velikom broju vaznih podataka.

Geometrijski model ne sadrzi sve neophodne karakteristike za pokretanje izrade proizvoda. Zato mu je
neophodno dodati specificne karakteristike koje definisu tehnoloski postupak izrade. Skup takvih
specificnosti odredjuje tehnoloski model proizvoda. On se sastoji od skupa tehnoloskih modelskih
formi, kreiranih na osnovu geometrije proizvoda.

Tehnoloske modelske forme se u opstem slucaju mogu podeliti na sledece klase:

 Geometrijske
 Alate
 Parameter
 Masine
 Stezne alate
 Merne I kontrolne alate
 Putanje
 Strategije
 Operacije I zahvate
 (tehnoloske)Modelske forme znanja

Geometrijske tehnoloske modelske forme kreiraju se na osnovu geometrijskih modelskih formi

proizvoda ili se, pak, zadaju posebno, kao posebna I ne zavisna specificnost tehnoloskog modela.

Putanje su skupovi polozaja koje vrh alata zauzima tokom jednog prolaza za vreme obrade.

Strategije obrade predstavljaju nacin povezivanja putanja alata tokom generisanja geometrije proizvoda.

Razlika izmedju crtanja I modeliranja:

Za razliku od crtanja, modeliranje se zasniva na formiranju, stvaranju konacnog oblika konstrukcije od
tzv. “cvrstih zapremina materijala”. Takav pristup je blizi realnosti I prirodniji je sa stanovista prakticne
primene.

CAM sistemi ili moduli predstavljaju logicki nastavak CAD sistema ili modula. Puna automatizacija svih
funkcija zahteva nadogradnju standardnih modula ugradjivanjem tzv. Korporativnog znanja.
CAM sistemi imajju mogucnost za automacko generisanje pripremka na osnovu geometrijskog modela
proizvoda. Ova funkcija zasniva se na tzv. Logici dodataka za obradu, odnosno logici standardnih
dimenzija materijala. Koristeci gabaritne dimenzije geometrijskog modela CAM system generise
dopunski model , tj. Model pripremka I pridruzuje ga proizvodno-tehnoloskom modelu.

Geometrijski model proizvoda predstavlja finalni oblik koji treba postici nakon izrade.

Generisanje ioptimizacija putanje alata je funkcija CAM sistema koja se najcesce izvodi u okviru
tehnoloskog planiranja.

Post-procesiranje predstavlja postupak finalnog objedinjavanja svih operacija I zahvata predvidjenih za

izradu proizvoda , kao I uoblicavanja programa za konkretnu upravljacku jedinicu NC masine alatke.
PLM sistemi, kao jedan od izlaza, pruzaju mogucnost za generisanje datoteke putanje alata (CL data
file). Medjutim, tako generisana CL datoteka sadrzi korisnicke instrukcije za izradu dela na osnovu
modela proizvoda koje sintaksno I sematicki nisu u saglasnosti sa instrukcijama za konkretnu
upravljacku jedinicu CNC masine alatke. Stoga je neophodno takvu datoteku prevesti u formu
prihvatljivu za datu upravljacku jedinicu, tj prevesti je u tzv. “datoteku za upravljanje CNC masinom”
(MCD file). Prevodjenje se izvodi automacki primenom posebnih programa koji se nazivaju post-
procesori a sam postupak post-procesiranje.

Kriterijumi za odredjivanje redosleda operacija I zahvata mogu biti razliciti:

 Vrsta operacije (glodanje, busenje, struganje)

 Vrsta zahvata (ceono glodanje, glodanje zljeba,…,busenje, prosirivanja, rezanje navoja…profilno
struganje…)
 Tip zahvata (gruba obrada, polu-zavrsna, zavrsna)
 Velicina alata
 Broj potrebnih alata
 Kvalitet obrade
 Tacnost obrade, itd

Proizvodna modelska forma je osnovni strukturni element, karakteristika ili osobina proizvodnog
sistema I procesa koji se modelira.

Prema vrsti proizvodne modelske forme mogu se podeliti na:

 Forme proizvodnog prostora

 Forme proizvodne opreme
 Forme proizvodnih operacija
 Forme transportnih sredstava
 Instalacione forme
 Skladisne forme
 Forme ljudskih resursa.

Prevodilac koji konvertuje originalnu datoteku u neutralnu naziva se preprocessor , a onaj koji
konvertuje neutralnu datotek u datoteku datog CAD\CAM sistema naziva se postprocessor.
IGES (eng. „Initial Graphics Exchange Specification“) je prvi široko prihvaćen standard za razmenu
podataka izmedju različitih CAD/CAM sistema. Neutralna datoteka koju formira zasnovana je na
konceptu entiteta, kao osnovne informacione celine pomoću koje je formiran tzv. IGES model podataka.
IGES standard ima tri tipa podataka, odnosno entiteta: geometrijske, negeometrijske i strukturne.
Geometrijski entiteti definišu oblik proizvoda i u njih spadaju krive, površine i tela. Negeometrijski
entiteti obezbedjuju označavanje crteža modela. Strukturni entiteti se odnose na crteže, poglede, atribute
(boje, oblike slova, layere), osobine(npr. material, masa), razne simbole i makroe.
STEP (eng. „Standard for the Exchange of Product Model Data“) je standard za razmenu podataka o
proizvodima i procesima čija je uloga odredjivanje podrške automatizaciji projektovanja u industrijskom
okruženju. To je ISO standard, tačnije ISO 10303. Ovde se u obzir uzimaju svi podaci iz životnog ciklusa
proizvoda – konstrukcioni, proizvodni, podaci o kvalitetu, analizama i dr. STEP standard, odnosno
neutralne datoteke koje generiše, CAD/CAM sistemi u potpunosti prihvataju i mogu interpretirati svaki
tip informacije o proizvodu koji je u njima sadržan. Uz to, ovakve i slične informacije pridružene su
upravo onim entitetima modela proizvoda na koje se odnose. Ovo govori da je suštinska namera tvoraca
STEP standard, eliminisanje ljudskog faktora prilikom razmene podataka. Fundamentalna razlika
izmedju STEP i IGES modela podataka je u sledećem. Osnovna informaciona celina IGES modela je
entitet. Sa druge strane, osnovna informaciona celina STEP modela je (softverska) aplikacija koja sadrži
različite vrste entiteta.