SADRŽAJ

1. Uvod.....................................................................................3

2. Definicija političke kampanje...........................................3

3. Izborni štab..........................................................................4

3.1. Formiranje izbornog štaba.........................................4

3.2. Pozicije u izbornom štabu..........................................4

3.3. Strategija.......................................................................6

4. Poruka..................................................................................6

4.1. Kreiranje poruke..........................................................6

4.2. Razvoj poruk................................................................7

4.3. Doslednost poruke......................................................8

5. Marketing kampanje..........................................................8

5.1. Slogan.............................................................................8

5.2. Vizuelni identitet..........................................................8

5.3. Marketing miks.............................................................9

5.4. Idejna rešenja i produkcija..........................................9

6. Planiranje kampanje...........................................................9

6.1. Početak kampanje........................................................10

6.2. Medijska kampanja.....................................................10

 6.3. Terenska kampanja.....................................................11

6.4. Internet kampanja.......................................................12

7. Obrada podataka................................................................12

8. Zaključak.............................................................................12

9. Literatura.............................................................................13
1. UVOD

U ovom radu se govori o organizaciji političke kampanje. Sama

organizacija političkih kampanja mora da ima multidisciplinaran
pristup u kome menadžment i marketing igraju ključnu ulogu.

2. DEFINICIJA POLITIČKE KAMPANJE

„ Politika je posao, ne dokolica “ Bo Kovrig , Švedski ekspert za

političke kampanje

Politička kampanja je proces prenosa poruke biračkom telu.

Kampanja je proces koji počinje određenim događajem koju
izborni štab koristi da napravi što veći publicitet i da dobije što
više političkih poena u ranom delu izborne kampanje.(Marija
Bruna Pusteto, Politički marketing, 1996. godine, str. 11) Prenos
poruke podrazumeva da političke stranke i njihovi kandidati daju
biračima razlog i da ih ubede da glasaju za njih. Biračko telo su svi
građani koji imaju pravo glasa. Oni su tržište , kupci političkih
stranaka , politika i kandidata. Postoji
četiri resursa svake političke kampanje : novac , ljudi , logistika i
vreme. Novac je važan ali u dobro organizovanim strankama nije
najvažniji resurs. Izborni štab treba da planira i dobro je da ima
budžet. Ljudi su daleko najvažniji resurs u političkim strankama.
Za dobro motivisan izborni štab ne postoji reč – nemoguće.
Logistika obežbeđuje uslove za sprovođenje kampanje. Jaka
logistika je važna zbog utiska organizovanosti i efikasnosti. Vreme
je jedini resurs na koji ne možemo bitno uticati. Zato je planiranje i
upravljanje vremenom važna specifičnost kampanje. Vreme se
štedi prvenstveno dobrom strategijom , pravovremenim
informacijama i efikasnom organizacijom.
Političke kampanje se dele na : ciljne , predizborne i izborne.
Ciljna kampanja je politička akcija koju stranka sprovodi u
međuizbornom periodu. Krajnji cilj ove kampanje je podizanje
rejtinga stranke i bolja predizborna pozicija. Akcija se može
odnositi na povećanje broja članova stranke , eksplotisanje nekog
događaja i slično. Predizborna kampanja se terminološki meša sa
izbornom kampanjom. Sve aktivnosti stranke do raspisivanja
izbora su predizborna politička kampanja. Kada se izbori raspišu
počinje izborna kampanja.

Faza pripreme predizborne kampanje traje u idealnom slučaju tri

do šest meseci. Svaka izborna kampanja ima dva vrlo jednostavna
principa : identifikovanje vaših glasača za vreme kampanje i
njihovo izvodjenje na birališta na dan izbora. Svaka predizborna
kampanja mora biti brižljivo pripremljena.

3. IZBORNI ŠTAB

3.1. Formiranje izbirnog štaba

Izborni štab je privremeni stranački organ koji je odgovoran za

vođenje kampanje. U svim kampanjama on postoji u različitim
veličinama i strukturnim podelama. Formiranje izbornog štaba i
pored različitosti političkih stranaka je praktično standardna
procedura. Kadnidat ili odgovorni stranački organ , odredi šefa
štaba. Šef štaba zatim pravi svoj tim ali pritom konsultuje one koji
su mu dali mandat. Normalno je da šef bira članove i određuje
pozicije pošto će on odgovarati za njihov rad. Izborni štab
učestvuje u pravljenju izborne strategije i razvija sopstvenu
kreativnost. Članovi izbornog štaba su takozvani operativci
obično srednji i niži funkcioneri stranke. Za visoko stručne
poslove se postavljaju profesionalci koji nužno ne moraju biti
članovci stranke. Odnos centralnog izbornog štaba i lokalnih
štabova zavisi od vrste izbora. Centralizovanost opada od
predsedničkih , parlamentarnih do lokalnih izbora. Sve odluke
centralnog izbornog štaba bez posrednika stižu do lokalnih
izbornih štabova. Centralni Izborni štab je ustanova koja
naređuje , informiše , savetuje i pomaže lokalne štabove.Tempo
rada centralnog štaba daje ton kampanji. Poželjno je da centralni
izborni štab bude brži i efikasniji od svih lokalnih štabova.
Osnovna stvar u izbornoj kampanji je da se rasporedi snaga.
Prejak tempo na početku kampanje može da bude
kontraproduktivan. Tempo treba podizati polako , to se postiže
pravilnim radom , timskom organizacijom , jasnim ciljem i
zajedničkom i ličnom orgovornošću. U izbornom štabu uvek nešto
treba da se dešava , pa makar iz motivacionih razloga. Kampanja
je duga i naporna. Treba da postoji svežina za kraj kampanje. U
završnici kampanje , koja traje 7 dana , nema kalkulisanja ,
odmora i kompromisa.

3.2. Pozicije u izbornom štabu

Sledeće pozicije postoje u gotovo svim izbornim štabovima :

1) Šef. Odgovoran je za sve , slično kao komandant u ratu.

Najvažniji čovek posle kandidata ili šefa stranke u toku izborne
kampanje. Praktično je odgovoran za sve što se dešava u
izbornom štabu. Operativno vodi kampanju i predstvalja sponu
između izbornog štaba i kandidata , donosi akcione odluke , vodi
svakodnevne brifinge , predlaže i sprovodi taktičke zadatke ,
koordinira i motuviše lokalne izborne štabove , kontroliše rad
svih segmenata štaba i slično. Tolerancija , strpljenje , pedantnost i
optimizam su poželjne osobine za šefa izbornog štaba. Šef
izbornog štaba mora biti lider , kreativac , prost izvršilac zadataka
i sudija.

2 ) Zamenik šefa. Odgovoran je za dešavanja u izbornom štabu

kada šef nije tu. Mora da bude upoznat sa svim aktuelnostima.
Bavi se rešavanjem konflikata gde god oni postoje.

3) Finansijski menadžer. Odgovoran za finansije i budžet

kampanje. Bavi se prikupljanjem sredstava neophodnih za
kampanju i kreiranjem budžeta , obavlja jednu od najtežih uloga u
izbornom štabu. Treba da poznaje stranačku infrastrukturu i
pozicije. Poslovno iskustvo i dobar ličlni rejting u poslovnim
krugovima su neophodne osobine za ovu poziciju.Treba da bude
dobar pregovarač.

4) Analitičar. Treba da bude jedan od najiskusnijih članova

izbornog štaba. Njegov zadatak je da uočava trendove , reakcije
biračkog tela i izvlači zaključke. Njegov zadatak nije da donosi
odluke , već da savetuje šefa izbornog štaba o daljim potezima.

5 ) Marketing menadžer. Odgovoran za sav propagandni

materijal , plakate , liflete , nalepnice , bilborde , spotove , SMS
poruke , pisma biračima , scenografije , slogane , oglase , plaćene
članke , majice , bedževe , stajling. Za ovaj posao stranka može da
angažuje marketinšku agenciju.

6 ) Portparol ( PR ). Treba da poseduje vizuelne i retoričke

karakteristike koje su jako bitne za ovu poziciju kao i medijsko
iskustvo i poznavanje teorije ( poznavanje poruke , discipline
poruke i novinarsku filozofiju ). Portparol treba da govori ono što
birač očekuje da čuje od izbornog štaba , a ne ono što misli da
treba. Mora uvek da ima koncept nastupa i izabrane teme.
Odgovoran za informacije i veze sa medijima. Vodi i priprema
konferencije za štampu.

7) Logističar. Odovoran za automobile , vezu , tonere , olovke ,

sendviče i sve ostalo. Osobine koje mora da poseduje :
snalažljivost i sposobnost improvizacije.

8) Koordinator volontera. Pedantan , precizan , pažljiv i

elokventan. Neko ko može da motiviše i pohvali. Mora da bude
tolerantan i da svakog pažljivo sluša. Treba da bude osoba od
autoriteta i da poznaje unutrašnju organizaciju stranke.

Struktura izbornog štaba i pozicije imaju samo jedan zadatak –

da obezbede ispunjenje operativnih zahteva kampanje. Da bi se
to ostvarilo neophodno je da postoje tolerancija i timski rad.

3.3. Strategija

Strategija treba da odredi način na koji će politička stranka da

dođe do pobede u kampanji. Strategija treba da bude jasna , jer je
onda proces donošenja odluka kraći , kampanja zahteva
donošenje brzih odluka. Neophodno je da svi budu upoznati sa
strategijom jer se tako smanjuje mogućnost za greške u lokalnim
štabovima. Strategija određuje način kampanje i iz nje proizilazi :

 Plan kampanje,
 Imidž i profilisanje kandidata ( stranke ) u javnosti,
 Način medijske prezentacije i izbor medija,
 Vrsta terenskog rada,
 Tok kampanje,
 Specijalne akcije.
U praktičnom smislu to znači da će političke stranke biti aktivnije
na područijima na kojima im je biračko telo naklonjenije. Strategija
određuje da li će kandidati političkih stranka organizovati miting ,
posetu fabrici ili samo prošetati centrom grada. Planiranje
kampanje je apsolutno nemoguće bez detaljno razrađene
strategije. Strategija treba da bude ugrađena u logiku svih
događaja i aktivnosti političke stranke. Strategiju određuje izborni
štab zajedno sa kandidatom. U sve to su uključeni analitičari ,
najnoviji rezultati istraživanja javnog mnjenja , sve relevantne
informacije , stratezi , stručnjaci za marketing , eksperti za medije ,
iskusni stranački operativci. Strategija treba da bude jasna kako bi
donošenje odluka bilo pojednostavljeno. Svaka odluka se lakše
donosi i ne mora da prolazi kroz instance štaba. Takođe, svi koji
donose odluke moraju potanko da poznaju strategiju kampanje i
što je još važnije da veruju u nju.

4. PORUKA

4.1. Kreiranje poruke

Poruka je jezgrovita izjava ili dokument koji je osnov za sve u

kampanji. Ona je osnov za nastupe , intervjue , nagovaranja ,
govore , diskusije , oglase , spotove. Način prenošenja poruke
određuje strategija kampanje. Poruka mora da bude jezgrovita.
Poruka je najače oružje određenog kandidata ili političke stranke.
Da bi poruka bila efektivna ona mora da odgovori na sledeća
pitanja :

 Koji su problemi koji najviše brinu njegove birače ?

 Šta će on tokom mandata uraditi po tom pitanju ?
 Zašto baš on ?
Da bi poruka bila kvalitetna i efektivna ona mora da bude : jasna ,
direktna , kontrastna , jezgrovita i aktuelna. Jasnost - Sve što je
komplikovano: duge rečenice , stilske figure , arhaična glagolska
vremena i sl. odbojno je prosečnom biraču. Poruka mora da bude
jasna običnom biraču i mora da pokaže da politička stranka brine
o njemu. Direktnost – je važna osobina , poruka ne sme da sadrži
fraze , već da bude direktna. Kontrastnost – koje su to prednosti
( vrline ) kandidata posebno uočljive u odnosu na druge.
Jezgrovitost – Treba biti kratak i ne treba zamarati birače,
pogotovu neodlučne. Aktuelnost – do aktuelnih tema se dolazi
istraživanjem javnog mnjenja. Poruka treba da sadrži ono što je
bitno biračima , ne šta je bitno određenom kandidatu ili političkoj
stranci.

4.2 Razvoj poruke

Za kvalitetan razvoj poruke treba da uzmemo u obzir :

 Vrline i prednost kandidata ( stranke ),

 Sve mane kandidata ( stranke ),
 Vrline i prednosti najopasnijeg protivkandidata
( konkurenske stranke ),
 Mane protivkandidata ( konkurentska stranaka ).

Vrline koje birači posebno cene su : porodične , profesionalne ,

lične , partijske. Porodične vrline predstavljaju stabilan brak ,
dobru decu , poreklo iz dobre porodice. Takvi kandidati
predstavljaju magnet za birače. Profesionalne vrline obuhvataju
sve što je vezano za profesiju ili biznis kandidata. Uspesi u školi ,
nagrade , naučni radovi , profesionalna priznanja. Lične vrline
kada su dobro predstvaljene su jak razlog za kandidaturu.
Partijske vrline , pre svega ako je neki kandidad bio oštar i
pravičan u opoziciji i nekompromitovan na vlasti. Takođe
moramo i sve mane uzeti u obzir , izborni štab i njegov medijski
deo moraju da imaju sve podatke o manama, kako bi stranke
mogle na njih adekvatno da odgovore. Proces pisanja poruke ne
bi trebao da bude dug ali se mora temeljno uraditi. Poruka se
gradi pred sam početak kampanje. Kada se poruka osmisli nju
treba spakovati u više verzija i tematskih varijanti.

4.3 Doslednost poruke

Suština kampanje je u prenošenju poruke kandidata ( stranke )

biračima. Zbog toga kadnidat ne samo što mora da poznaje svoju
poruku, vec mora i da živi sa njom , da je oseća i da joj veruje.
Disciplina poruke znači da kandidat stalno i uvek emituje svoju
poruku. Kada je poruka prava i kada je kandidat disciplinovan tj.
stalo emituje poruku birači onda dozivljavaju kandidata kao
čoveka koji zna šta hoće. To je osnovni preduslov za pobedu.
Prosečni birači nemaju mnogo vremena za politiku , zaokupljeni
su svojim problemima , često menjaju svoja politička mišljenja.
Zbog toga kandidat treba da koristi svaku priliku da emituje svoju
poruku i da je stalno ponavlja.

5. MARKETING KAMPANJE

Marketing kampanja predstavlja skup aktivnosti čiji je cilj dobar

imidž i profilisanje kandidata ili stranke. Uobičajeni redolsed
poteza marketinškog tima je određivanje :

 Slogana
 Vizuelnog identiteta
 Marketing miksa
  Idejnih rešenja i produkcije

5.1 Slogan

Slogan je modifikovana , već osmišljena poruka , koja mora da

bude izneta u jednoj rečenici. Slogani često nadžive i kampanje i
svoje tvorce i postanu simboli stranke. Dobar slogan podržava
poruku i nalazi se u njoj. Slogan treba da bude kratak jer se lakše
pamti.

5.2 Vizuelni identitet

Predstvalja skup zvaničnih fotografija kandidata , logotip i slogan

kampanje kao i generalna vizuelna rešenja za lokalnu upotrebu.
Vizuelni identitet omogućava lakšu komunikaciju sa biračima.

5.3 Marketing miks ( izbor kanala komunikacije )

Postoji više različitih načina na koje možemo poslati poruku

biračima. Najdominantniji su :

 štandovi,
 tribine , skupovi , mitinzi , različiti događaji,
 kampanja od vrata do vrata,
 pozivni centar ( call centar ),
 internet kampanja.

Komunikacioni kanali treba da budu prilagođeni situaciji.

5.4 Idejna rešenja i produkcija

Za razliku od komercijalnih kampanja , marketing menadžer u

političkim kampanjama ima na raspolaganju veliki kreativni
potencijal opštinskih odbora i članstva stranke za koju radi
kampanju. Ne znači nužno da će profesionalne agencije imati
kreativnije ideje od članova stranke za koju se radi kampanja. U
izbornom štabu treba da se nalazi dizajner za brzo dizajnersko
uobličavanje svih ideja i efikasnu produkciju.

6. PLANIRANJE KAMPANJE

Plan je neophodan za kvalitetnu i dobru kampanju. Ako stranka

ili kandidat nema plan za kampanju ona planira da izgubi.
Prosečna kampanja traje 45 dana. Neposredno pre početka
izborne kampanje pravi se plan aktivnosti i putovanja kandidata.
Plan sadrži detaljnu satnicu kao i odgovorne osobe za realizaciju.
Medijski i marketinški plan rade delovi štaba odgovorni za taj deo
posla. Plan kampanje mora da bude detaljan, takav plan
omogućava operativcima da zakupe sale, rezervišu televizije ,
obaveste člasntvo stranke i urade sve pripremne radnje . Takođe
plan kampanje mora imati mogućnost da se menja jer je
fleksibilnost neophodna za dobru i kvalitenu kampanju.

6.1 Početak kampanje

Ako je kandidat ( stranka ) spreman , ako je štab dobro

organizovan, sa kampanjom treba krenuti naglo iz sve snage.
Pravljenje velikog mitinga na početku kampanje može dosta
dobro psihološki da deluje na potencijalne birače i stranačku
organizaciju, a da napravi uzbunu u konkurentskoj stranci. Glavni
zadatak početka kampanje jeste taj da se prvi put pošalje novo
skrojena poruka biračima širom cele zemlje ali i da se stranka
obrati svojim simpatizerima. U početnom delu kampanje stranke
se obraćaju svom baznom biračkom telu ako ga imaju, a u sledećoj
fazi kampanje se okreću neodlučnima. Ako stranka povede
odmah na početku kampanje ima veće šanse da pobedi.

6.2 Medijska kampanja

Medijska kampanja mora da bude sinhronizovana i konzistentna

sa porukom. Ona direktno zavisi od odobrenog budžeta. Spotovi
su klasično i najače marketinško sredstvo na elektronskim
medijima. Osnova savakog spota je ono što kandidat govori ,
obećava i akcentuje znači u osnovi to je poruka. Od materijala iz
kampanja , sa mitinga , govora i tribina moguće je da se napravi
kvalitetan, jeftin i autentičan spot. Oglasi u novinama takođe
spadaju u medijsku kampanju. Pred medije kandidat i stranka
treba da izađu što jednostavnije i jasnije. Izbor medija proizilazi iz
strategije i tu stranke uglavnom angažuju stručnjake koji poznaju
gledanost po strukturi. Cilj medijske kampanje je da se nametnu
teme biračima na kojima je kandidat ili stranka za koju se radi
kampanja jaka i da se te teme predstave kao bitne za birače.

U kampanji postoje tri tipa medijskog vremena : poziciono ,

plaćeno i zarađeno. Prvo je determinisano pozicijom kandidata i
njihovom trenutnom funkcijom. Tu postoji mogućnost da se
državna funkcija koristi za ličnu promociju. Izborni štab treba da
iskoristi ovakvu poziciju ali ne treba da preteruje. Poziciono
vreme je kada je kandidat za koga radite kampanju šef najjače
opozicione partije. Tada je svaka njegova izjava interesantna za
medije. Plaćeno medijsko vreme je vreme koje ste kupili
izdvajanjem iz budžeta kampanje. Ako kampanja traje 4 nedelje
onda su nam prva i poslednja kampanja najvažnije. Prva nedelja je
važna za kadnidate( političke stranke ) zato što u njoj treba
snažno da najave kampanju i da se pozicioniraju kao ozbiljni
kandidati ( političke stranke ). Tada se utvrđuju bazno biračko
telo stranaka i kandidata i tada se stranke i kandidati obraćaju
upravo njima. Poslednja nedelja kampanje je kandidatima i
strankama bitna jer se tada obraćaju neodlučnim biračima oko
kojih se u većini kampanja vodi bitka. Zarađeno medijsko vreme
predstavlja novinske članke , televizijske priloge i gostovanja u
najgledanijim emisijama za koje određeni kandidat ili stranka
treba da se izbori. Mediji jure za vestima, a zadatak kandidata i
stranke je da se postara da se vesti o njima prenose čak i kada su
negativne.

6.3 Terenska kampanja

Pod radom na terenu se podrazumeva :

 Deljenje propagandnog materijala

 Kampanja od vrata do vrata
 Lepljenje plakata
 Skupljanje potpisa
 Posete fabrikama , ustanovama , porodicama
 Organizovanje tribina , mitinga , šetnji itd...

Uspešnost terenskih kampanja zavisi od pripreme , pod kojom se

podrazumeva jasan cilj i objašnjen značaj svakom učesniku
kampanje. Masovnost ili što veći broj učesnika važan je faktor
uspeha. Struktura stranke i sve što se radi u kampanjama ima dva
cilja : da se pobedi na izborima i da se efikasno deluje na vlasti.

Deljenje propagandnog materijala je klasičan terenski rad

stranaka , ne samo u izbornim kampanjama , ne zahteva
komplikovanu pripremu , a realizacija je jednostavna.Važno je da
štandovi budu na prometnim mestima i da volonteri budu
uniformisani i prepoznatljivi.

Kampanja od vrata do vrata je jedna od tipičnih kampanja koje

koriste političke stranke u predizbornom i izbornom periodu. Kao
što sâm naziv govori volonteri političke stranke idu na vrata
biračima. Na ovaj način se dobija mišljenje birača uživo kao i
njihovo trenutno opredeljenje. To su veoma dragocene informacije
jer su dobijene iz direktnog kontakta sa biračkim telom. Ova vrsta
kampanje je idealna za gradske sredine i relativno velike izborne
jedinice , gde se kandidati i birači uzajamno slabije poznaju.

Lepljenje plakata zahteva organizovane timove i plan rada.

Najbolji plakati su oni od običnog papira jer se teško odlepljuju
kada se natope lepkom. Plakati se lepe obično u toku noći kako bi
grad osvanuo u toku dana oblepljen plakatima.

Posete fabrikama , javnim ustanovama se lako organizuju , pod

uslovom da je domaćin iste i organizator.

Organizovanje mitinga jedan je od najvećih izazova za svaki

izborni štab.Time se pokazuje snaga stranačke organizacije i šalje
jaka poruka biračima.

6.4 Internet kampanja

Ključna reč budućnosti je neometana interaktivnost. Kontakti

kandidata sa biračima su sve brži i površniji, a utisci o kandidatu
se mogu stvarati samo uz dobar PR i marketing. Novi mediji , pre
svega socijalne mreže , obezbeđuju interaktivnost i
personalizovanje poruka uz pojedinačno obraćanje hiljadama
ljudi. U Srbiji se najviše koriste: fejsbuk, koji ima preko 3 miliona
naloga , jutjub, a najmanje tviter. Danas više nego ikada ranije
internet i kampanja na internetu utiču na rezultate izbora zato je
dobro osmišljena internet kampanja nezaobilazni deo moderne
političke kampanje.

7. OBRADA PODATAKA

Da bi kampanja bila efektivna i da bi strategija uspela neophodno

je konstantno obavljati obradu podataka sa terena. Siguran glas je
izraz za birača koji se deklarisao volonterima stranke da će glasati
za njihovu stranku. Do sigurnog glasa se može doći pozivanjem
birača iz takozvanog call centra sa unapred pripremljenim
upitnicima , kampanjom od vrata do vrata ili na štandu , tribini
internetu i slično. Analizom sigurnih glasova dolazimo do
podatka u kom delu države , grada ili opštine se nalaze naši
birači. Kada se to utvrdi stranka ili kandidat se koncentrišu na taj
region ili kraj kako bi motivisali što veći broj njihovih simpatizera
da izađu na izbore. U delovima gde im nije naklonjeno biračko
telo stranka sprovodi takozvanu demotivišuću kampanju kako bi
birače konkurentske stranke „ostavila kući“ na dan izbora.

8. ZAKLJUČAK

Da bi politička kampanja bila uspešna svaki njen segment mora

da bude razradjen do perfekcionizma. Takodje šef izbornog štaba
treba da bude lider koji ce uspeti da okupi kvalitetan tim i da
motivise sve koji učestvuju u kampanji. Samo tako će politička
kampanja biti uspešna i omogućiti kandidatu za koga radite
pobedu ili ostvarenje rezultata koji je zacrtan.
 LITERATURA

1. Avery Jim Planiranje reklamne kampanje , Akademija umetnosti

BK, Beograd,2004.godine.

2. Bruna Pusteto Marija Politički marketing , CLIO, Beograd,

1996. godine.

3. Dr Đurić Živojin, dr Subotić Dragan Mediji, javno mnjenje i

politika, Institut za političke studije, Beograd,2009. godine.

4. Kristoforu Kristoforos Mediji i izbori Evropski institut za

medije Samizdat B92, Beograd,2003.godine.

5. Mysun En Natour Istrazivanje javnog mnjenja i politički

marketing na internetu, FON , Beograd, 2004.godine.

6. Nestorović D. Dragana PR u organizacijama specifične namene,

FON, Beograd, 2005.godine.

7. Prof. King Gary Political analysis KOBSON:

http://pan.oxfordjournals.org/ , 2011.godine.

8. Stevanović D Milan. Kako da pobedite na izborima, PIXEL DOO

Beograd,2007.godine.