Impressum

Izdavač:

Paragraf Lex d.o.o.

21000 Novi Sad
Jovana Boškovića 5
Tel: 021/457-421
Direktor:
Bratislav Milovanović
Glavni i odgovorni urednik:
Dušan Pavlović
V. d. Pomoćnika glavnog i
odgovornog urednika:
Snežana Zvonarić
Urednik:
Mile Orlović
Viši saradnik u redakciji:
Dragana Jevtić Dimitrijević
Redakcija:
Snežana Radović
Mara Cvetković
Mila Pejčić Kilibarda
Sekretar redakcije:
Lidija Bogojević
Autor časopisa:
Ljiljana Pjevač Pejović
Tehnički urednik:
Ivan Fišer
Dizajn:
Olgica Fišer
Štampa:
Beograf, Nova Pazova
Copyright © Paragraf,
www.paragraf.rs

www.paragraf.rs

Broj izašao iz štampe:

16.2.2015. godine

CIP - Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд
34
PRAVNI instruktor : časopis za pravnu
teoriju i praksu / glavni i odgovorni urednik
Dušan Pavlović. - 2011, br. 1/6 (31.
oktobar)- . - Beograd (Takovska 42) :
Paragraf Co ; Novi Sad (Jovana Boškovića 5) :
Paragraf lex, 2011 (Nova Pazova : Beograf). -
30 cm
Dvonedeljno
ISSN 2217-7027 = Pravni instruktor
COBISS.SR-ID 186958860

ISSN 2217-7027
Zainteresovani ste za
reklamiranje u časopisu
Pravni instruktor?
Više informacija na:
011/3292-067, 2750-024;
oglasavanje@paragraf.rs
ili www.paragraf.rs
 i INFORMACIJE ZA PRETPLATNIKE

KALENDAR SAVETOVANJA ZA 2015. GODINU

REDAKCIJA
DATUM MESTO TEMA NAPOMENA
ČASOPISA
Obuka za polaganje ispita Dvodnevna
19-20. mart 2015. Beograd Budžetski instruktor
za službenika za javne nabavke obuka
Višednevno
Maj 2015. Vrnjačka banja Sve redakcije Novine i praktična primena aktuelnih propisa
savetovanje
Višednevno
Septembar 2015. Palić Sve redakcije Novine i praktična primena aktuelnih propisa
savetovanje
Uvek ažuran spisak savetovanja sa detaljnim informacijama možete naći na www.paragraf.rs.
Prijavite se na našu mailing listu, kako biste blagovremeno bili obavešteni o savetovanjima.

Obaveštavamo Vas da Vam je, kao pretplatnicima na štampano izdanje kompanije Paragraf, omogućen
pristup svim časopisima, izdanja na koje ste pretplaćeni,
objavljenim od početka izlaska časopisa pa sve do kraja 2013. godine.
Časopisi su u elektronskom (PDF) formatu i možete im pristupiti na sledeći način:
1. Posetite naš vebsajt www.paragraf.rs i kliknite na "Korisnički kutak";
3. Otvorite "Sadržaj i download svih štampanih izdanja";
4. Izaberite časopis na koji ste pretplaćeni;
5. Sa leve strane unesite šifru koju smo Vam poslali;
6. Nakon unosa šifre, sa leve strane će se otvoriti spisak svih objavljenih brojeva časopisa.
Takođe, na istoj strani, u glavnom prozoru, omogućen Vam je i pristup zbirnom sadržaju, u kome se nalaze naslovi svih tekstova
koji su objavljeni u tom izdanju. Ovaj zbirni sadržaj Vam daje mogućnost da lako i brzo locirate neki tekst, ukoliko ste zaboravili
u kom je broju objavljen - jednostavno, u polje "Nađi" počnite da kucate bilo koji pojam koji tražite i u dobićete listu dokume-
nata koji imaju zadati pojam u svom naslovu.
OBRASCI
Na našem sajtu www.paragraf.rs, u delu Besplatno, možete preuzimati popunjive i po rubrikama sistematizovane obrasce u
PDF formatu.
AKTUELNI STATISTIČKI PODACI
Na adresi www.paragraf.rs možete pratiti aktuelne statističke podatke iz oblasti zarada, osnovica doprinosa, kamata, indeksa
potrošačkih cena i ostalog.
KONTAKT SA REDAKCIJOM
Pitanja, sugestije i predloge možete dostaviti redakciji časopisa Pravni instruktor putem e-maila ili
faxa u vremenu od 7:30 - 15:30h • Fax: 011/ 3290-498 • e-mail: redakcija@paragraf.rs.
SVE DNEVNE PRAVNO-EKONOMSKE VESTI NA JEDNOM MESTU
Na www.paragraf.rs možete svakodnevno pratiti najnovije poslovne i pravno-ekonomske vesti, kao i druge informacije od značaja
za poslovanje. Umesto Vas, na jednom mestu, pratimo preko stotinu različitih veb sajtova, dnevne novine, vesti sa Tanjuga i druge
izvore. Izdvajamo najinteresantnije i najaktuelnije informacije i na taj način štedimo Vaše vreme.


Služba komercijale (za sva pitanja vezana za pretplatu, obnovu pretplate i sl.)
Beograd - 011/275-2171, 011/275-0296
• Novi sad - 021/457-421, 021/557-505 • Niš - 018/511-839, 018/528-808
Služba pretplate (za sve informacije u vezi sa plaćanjem pretplate)
011/2750-024, 011/2750-035

Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85 │ 1

 OSTALA IZDANJA KOMPANIJE PARAGRAF

2 │ Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

 REDOVNE RUBRIKE U ČASOPISU PRAVNI INSTRUKTOR

Redovne rubrike u časopisu Pravni instruktor

I Ustavno pravo VII-4 Zapošljavanje invalida
I-1 Državno uređenje VII-5 Bezbednost i zdravlje na radu
I-2 Organi vlasti i teritorijalnog uređenja VII-6 Prava na penzijsko i invalidsko osiguranje
I-3 Odbrana, bezbednost i unutrašnji poslovi VII-7 Pravo na zdravstvenu i socijalnu zaštitu
II Pravosudno organizaciono pravo VIII Trgovinsko i kompanijsko pravo
II-1 Sudstvo VIII-1 Osnivanje i statusne promene
II-2 Tužilastvo VIII-2 Privredne delatnosti
II-3 Advokatura VIII-3 Vanprivredne delatnosti
VIII-4 Preduzetnici
III Građansko pravo VIII-5 Zastupanje
III-1 Svojinsko pravo VIII-6 Stečajno pravo i likvidacija
III-2 Obligaciono pravo VIII-7 Pravo osiguranja
III-3 Nasledno pravo VIII-8 Pravo medija
III-4 Porodično pravo VIII-9 Pravo informacionih tehnologija
III-5 Autorsko pravo i pravo industrijske svojine VIII-10 Bankarsko i berzansko pravo
III-6 Zastarelost
IX Međunarodno i uporedno pravo
IV Parnični, vanparnični i izvršni postupak IX-1 Međunarodno krivično pravo
IV-1 Parnični postupak IX-2 Međunarodno privatno pravo
IV-2 Vanparnični postupak IX-3 Međunarodno javno pravo
IV-3 Izvršni i postupak obezbeđenja IX-4 Međunarodno privredno pravo
IV-4 Arbitražno pravo IX-5 Pravo EU
IV-5 Medijacija IX-6 Uporedno pravo
V Krivično pravo i krivični postupak X Poresko pravo
V-1 Krivična dela
V-2 Krivična odgovornost pravnih lica XI Ostalo kazneno zakonodavstvo
V-3 Krivični postupak XII Zastarelost
V-4 Privredni prestupi
XII-1 Opšti rokovi
V-5 Prekršaji i prekršajni postupak
V-6 Zastarelost XII-2 Posebni rokovi
VI Upravno pravo i upravni postupak XIII Stavovi sudske prakse
VI-1 Upravni postupak XIII-1 Pravna shvatanja
VI-2 Upravni spor XIII-2 Pitanja i odgovori na zajedničkim
VI-3 Posebni upravni postupci sednicama sudova
XIII-3 Aktuelni primeri
VII Radno, penzijsko i medicinsko pravo XIII-4 Sporna pitanja
VII-1 Prava iz radnog odnosa XIV Inspekcijski nadzor
VII-2 Prava van radnog odnosa
VII-3 Mobing XV Preduzetnici

PRETPLATOM NA ŠTAMPANO IZDANJE PRAVNI INSTRUKTOR STIČETE PRAVO NA:

• 24 BROJA ČASOPISA kod godišnje pretplate
• 12 BROJEVA SPECIJALISA ZA ADVOKATE - izlazi jednom mesečno i sadrži odabir aktuelnih tema i
informacija od značaja za svakodnevni rad advokata
• POSTAVLJANJE PITANJA pisanim putem iz oblasti koje su tema časopisa
• PARAGRAF LEX DEMO - dnevno ažurni propisi, pravne vesti i popunjivi obrasci u online bazi
• SPECIJALIS - Zbirka odluka Vrhovnog kasacionog suda - izlazi u januaru svake godine i sadrži
odabrane odluke Vrhovnog kasacionog suda donete u prethodnoj godini
• 4 ULAZNICE ZA JEDNODNEVNA SAVETOVANJA u organizaciji kompanije Paragraf
• 2 PRIRUČNIKA - 1 koji redovno objavljuje redakcija u toku godine i 1 po izboru
• SVE BROJEVE u pdf formatu, objavljene u godini u kojoj je zaključena pretplata
• BESPLATNO REKLAMIRANJE - jedna besplatna reklama u nekom od izdanja kompanije Paragraf
• POPUSTE NA PRETPLATU na ostala izdanja i stručne skupove kompanije Paragraf
• POVOLJNE USLOVE PLAĆANJA - mogućnost godišnje i kvartalne pretplate, kao i mogućnost plaćanja
godišnje pretplate u 4 rate

Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85 │ 3

Sadržaj
Pravni instruktor 85 • februar 2014.

I USTAVNO PRAVO

KOMENTAR ZAKONA O DOPUNI ZAKONA O MINISTARSTVIMA

„Sl. glasnik RS”, br. 14/2015................................................................................................................................ 11

KOMENTAR ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O ODBRANI

„Sl. glasnik RS”, br. 10/2015................................................................................................................................ 12
Osnovne odredbe...............................................................................................................................................................................................................12
Nadležnosti državnih organa u oblasti odbrane .................................................................................................................................................13
Prava i dužnosti organa državne uprave i ostalih organa u oblasti odbrane ..........................................................................................14
Zajednički zadaci vojnih i policijskih snaga ..........................................................................................................................................................14
Obučavanje građana za odbranu zemlje .................................................................................................................................................................14
Prava i dužnosti privrednih društava, drugih pravnih lica i preduzetnika u oblasti odbrane ........................................................14
Posebni postupci i mere ................................................................................................................................................................................................14
Sredstva za rad i sredstva za posebne namene ...................................................................................................................................................15
Vojno pravobranilaštvo ..................................................................................................................................................................................................15

KOMENTAR ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O VOJSCI SRBIJE

„Sl. glasnik RS”, br. 10/2015................................................................................................................................ 16
Osnovne odredbe ..............................................................................................................................................................................................................16
Popuna Vojske Srbije .......................................................................................................................................................................................................17
Posebna ovlašćenja i dužnosti vojnih lica ..............................................................................................................................................................17
Unapređivanje vojnih lica, ocenjivanje i priznanja ............................................................................................................................................18
Stanja u službi profesionalnih vojnih lica ..............................................................................................................................................................18
Plate i druga novčana primanja vojnih lica ...........................................................................................................................................................19

4 │ Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

 SADRŽAJ

Radno vreme, odmori, odsustva i prestanak profesionalne vojne službe ...............................................................................................19

Služba civilnih lica na službi u Vojsci Srbije ..........................................................................................................................................................20
Nadležnost za rešavanje o odnosima u službi i za donošenje drugih akata ............................................................................................20
Odgovornost pripadnika Vojske Srbije ....................................................................................................................................................................21
Prelazne i završne odredbe ..........................................................................................................................................................................................21

KOMENTAR PRAVILNIKA O BOJI I SASTAVNIM DELOVIMA

UNIFORME SLUŽBENIKA OBEZBEĐENJA
„Sl. glasnik RS”, br. 4/2015................................................................................................................................... 22
Službenici obezbeđenja na koje se primenjuje Pravilnik ................................................................................................................................22
Boja uniforme ....................................................................................................................................................................................................................23
Delovi uniforme ................................................................................................................................................................................................................23
Izgled uniforme .................................................................................................................................................................................................................23
Zaključak...............................................................................................................................................................................................................................25

▶ Pitanja i odgovori
Pravo komunalnog preduzeća da pri naplati utroška električne energije
obrađuje JMBG i druge podatke o ličnosti korisnika usluga bez njihovog pristanka.............................................................26
Pravo na obradu JMBG od strane Poreske uprave i jedinica lokalne samouprave
u postupku utvrđivanja, naplate i kontrole poreza...............................................................................................................................27
Postupanje Komunalne policije kao informacija od javnog značaja..............................................................................................28
Zahtev za odobrenje privremenog boravka strancu koji je registrovan
kao zastupnik domaćeg privrednog društva............................................................................................................................................29

II PRAVOSUDNO ORGANIZACIONO PRAVO

KOMENTAR ZAKONA O DOPUNAMA ZAKONA O ORGANIZACIJI I

NADLEŽNOSTI DRŽAVNIH ORGANA U POSTUPKU ZA RATNE ZLOČINE
„Sl. glasnik RS”, br. 6/2015................................................................................................................................... 31

III G
 RAĐANSKO PRAVO

ZAKLJUČENJE UGOVORA O KUPOVINI KORIŠĆENJEM INTERNETA......................................................... 33

Ponuda ..................................................................................................................................................................................................................................33
Prihvat ponude ..................................................................................................................................................................................................................34
Pravna dejstva ugovora ..................................................................................................................................................................................................34

Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85 │ 5

 SADRŽAJ

ORIGINALNOST AUTORSKOG DELA I PLAGIJAT............................................................................................. 35

Autorsko delo......................................................................................................................................................................................................................35
Autor, koautor, nosilac autorskog prava..................................................................................................................................................................40

▶ Pitanja i odgovori
Sticanje prava svojine na objektu i zemljištu ispod objekta u javnoj svojini.............................................................................41
Upis nove hipoteke nakon izmene zaključenog ugovora o kreditu indeksiranog u švajcarskim francima...................42
Pravo na zaključenje ugovora o dugoročnom zakupu na osnovu odluke kojom je određen
najpovoljniji ponuđač i koja je doneta pre izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji............................................42
Organ nadležan za određivanje roka za sačinjavanje izveštaja i sastavljanje
revizione komisije za stručnu kontrolu objekata...................................................................................................................................43
Utvrđivanje državljanstva bivšeg vlasnika oduzete imovine u postupku restitucije..............................................................44
Uslovi za prenos prava svojine na garažnom i parking mestu.........................................................................................................45
Pravni osnov za upis imovine privrednog društva................................................................................................................................46
Zabeležba otuđenja i opterećenja nepokretnosti...................................................................................................................................47
Sadržina projekta za građevinsku dozvolu i izmena projekta izvedenog objekta...................................................................47
Lice koje može biti glavni projektant..........................................................................................................................................................48
Nemogućnost konverzije zemljišta u državnoj svojini od strane držaoca objekta u izgradnji..........................................49
Iskazivanje nabavke materijala iz primljenog avansa u privremenoj situaciji..........................................................................50

KOMENTAR ODLUKE USTAVNOG SUDA IUz broj 312/2013

„Sl. glasnik RS”, br. 15/2015................................................................................................................................ 51
Predmet ocene ustavnosti.............................................................................................................................................................................................51
Sporna ustavnopravna pitanja.....................................................................................................................................................................................51
Akcenti iz obrazloženja...................................................................................................................................................................................................52
Posledice Odluke Ustavnog suda................................................................................................................................................................................52

IV PARNIČNI, VANPARNIČNI I IZVRŠNI POSTUPAK

KOMENTAR ETIČKOG KODEKSA POSREDNIKA

„Sl. glasnik RS”, br. 146/2014.............................................................................................................................. 53
Etički principi i pravila ponašanja posrednika.....................................................................................................................................................53
Načelo nepristrasnosti i konflikt interesa...............................................................................................................................................................54
Kompetentnost posrednika...........................................................................................................................................................................................55
Poverljivost postupka posredovanja i informacija dobijenih tokom posredovanja.............................................................................55

6 │ Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

 SADRŽAJ

Kvalitet procesa posredovanja.....................................................................................................................................................................................55

Naknade i troškovi posredovanja...............................................................................................................................................................................56
Promocija posredovanja u rešavanju sporova i unapređenje prakse posredovanja u rešavanju sporova.................................56
Zaključak...............................................................................................................................................................................................................................57

▶ Pitanja i odgovori
Podnošenje tužbe ugovorenom mesno nadležnom sudu...................................................................................................................57
Ocena bitne povrede postupka u vezi sa nedostatkom
stranačke sposobnosti od strane drugostepenog suda.......................................................................................................................58
Vođenje izvršnog postupka na osnovu menice kao verodostojne isprave nakon aktiviranja iste menice....................58
Rok za podnošenje predloga za izvršenje kada nije određen rok za dobrovoljno izvršenje u izvršnoj ispravi..........59

V KRIVIČNO PRAVO I KRIVIČNI POSTUPAK

AKTUELNO PITANJE USTAVNOSTI ČLANA 336. ZAKONA O PREKRŠAJIMA

„Sl. glasnik RS „, br. 65/2013............................................................................................................................... 60
Rešenja iz uporednog prava .........................................................................................................................................................................................60
Zaključak...............................................................................................................................................................................................................................62

ZAŠTITNIK GRAĐANA PODNEO USTAVNOM SUDU

PREDLOG ZA OCENU USTAVNOSTI ODREDBI ZAKONA O PREKRŠAJIMA.............................................. 63

VII RADNO, PENZIJSKO I MEDICINSKO PRAVO

KOMENTAR ODLUKE O UTVRĐIVANJU PROGRAMA ZA REŠAVANJE

VIŠKA ZAPOSLENIH U POSTUPKU PRIVATIZACIJE ZA 2015. GODINU
„Sl. glasnik RS”, br. 9/2015................................................................................................................................... 64
Razlozi za donošenje Programa .................................................................................................................................................................................64
Obaveza subjekata privatizacije .................................................................................................................................................................................65
Obaveze Nacionalne službe za zapošljavanje .......................................................................................................................................................66
Otpremnine za zaposlene .............................................................................................................................................................................................66
Odobravanje sredstava za rešavanje viška zaposlenih .....................................................................................................................................66

USKLAĐENA NAJNIŽA OSNOVICA ZA OBRAČUN I PLAĆANJE DOPRINOSA ........................................... 67

Visina najniže osnovice ..................................................................................................................................................................................................67
Primanja na koja se ne primenjuje najniža mesečna osnovica doprinosa ..............................................................................................67
Primena najniže osnovice kod plaćanja doprinosa bez isplate zarada i kod isplate zarade u delovima ....................................67

Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85 │ 7

 SADRŽAJ

Primena najniže osnovice na zaradu preduzetnika ...........................................................................................................................................68

Primena najniže osnovice za zaposlene koji rade sa nepunim radnim vremenom
i zaposlene koji nemaju pun fond sati u mesecu .................................................................................................................................................69
Primena srazmernog iznosa najniže osnovice .....................................................................................................................................................69
Uticaj novousklađene najniže osnovice na utvrđivanje bruto zarade, odnosno minimalne zarade .............................................72
Napomena u vezi visine minimalne zarade ..........................................................................................................................................................73
Najviša mesečna osnovica za plaćanje doprinosa ..............................................................................................................................................73
Osnovice za obračun doprinosa za PIO za lica koja su dobrovoljno uključena u obavezno osiguranje ......................................74
Osnovica doprinosa za zdravstveno osiguranje za lica koja su dobrovoljno
uključena u obavezno zdravstveno osiguranje ....................................................................................................................................................75

USKLAĐENOST RADNOG ZAKONODAVSTVA REPUBLIKE SRBIJE

SA EVROPSKOM SOCIJALNOM POVELJOM....................................................................................................... 75
Evropska socijalna povelja i Evropski komitet za socijalna prava ..............................................................................................................75
Mišljenje Evropskog komiteta za socijalna pitanja iz 2013. godine ...........................................................................................................77
Mišljenje Evropskog komiteta za socijalna pitanja iz 2014. godine ...........................................................................................................79
Mišljenje Evropskog komiteta za socijalna pitanja iz 2015. godine ...........................................................................................................80
Zaključak...............................................................................................................................................................................................................................82

AKTUELNI ODGOVORI NA PITANJA U VEZI SA PRIMENOM

ZAKONA O ZAPOŠLJAVANJU STRANACA
„Sl. glasnik RS”, br. 128/2014.............................................................................................................................. 83

▶ Pitanja i odgovori
Odgovornost poslodavca za naknadu štete zbog povrede na radu i kolektivno osiguranje zaposlenih........................84
Dozvola za rad za stranca direktora domaćeg pravnog lica kod koga nije u radnom odnosu............................................85
Novine pri zapošljavanju stranaca u pogledu ukidanja obaveze
traženja odobrenja za zasnivanje radnog odnosa..................................................................................................................................85
Najznačajnije razlike između novog i ranije važećeg posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvo................................86
Produžavanje radne dozvole i odobrenje za boravak..........................................................................................................................87
Pribavljanje dozvole za rad za strance koji nisu imali ovu obavezu
pre stupanja na snagu Zakona o zapošljavanju stranaca ...................................................................................................................87
Izdavanje radne dozvole za zapošljavanje stranaca..............................................................................................................................88

KOMENTAR ZAKONA O PREVENCIJI I DIJAGNOSTICI GENETIČKIH BOLESTI,

GENETIČKI USLOVLJENIH ANOMALIJA I RETKIH BOLESTI
„Sl. glasnik RS”, br. 8/2015................................................................................................................................... 89
Značenje pojmova, područje primene i načela ....................................................................................................................................................89
Prevencija genetičkih bolesti, genetički uslovljenih anomalija i retkih bolesti .....................................................................................90

8 │ Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

 SADRŽAJ

Prava i obaveze učesnika u dijagnostici ..................................................................................................................................................................90

Prediktivna dijagnostika ...............................................................................................................................................................................................91
Prenatalna dijagnostika .................................................................................................................................................................................................92
Postnatalna dijagnostika ...............................................................................................................................................................................................92
Ciljana dijagnostika kod dece i odraslih .................................................................................................................................................................93
Odgovornost za štetu koju pretrpi pacijent ..........................................................................................................................................................93
Zaključak...............................................................................................................................................................................................................................93

VIII TRGOVINSKO I KOMPANIJSKO PRAVO

KOMENTAR ZAKONA O ENERGETICI

„Sl. glasnik RS”, br. 145/2014.............................................................................................................................. 94

KOMENTAR ZAKONA O IZMENAMA I DOPUNI ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA

„Sl. glasnik RS”, br. 14/2015................................................................................................................................ 95
Preferencijali kod nabavki usluga i radova ............................................................................................................................................................96
Preferencijali kod nabavke dobara ...........................................................................................................................................................................96

KOMENTAR NOVOG PRAVILNIKA O INVESTICIONIM FONDOVIMA

„Sl. glasnik RS”, br. 5/2015................................................................................................................................... 97

UPRAVLJANJE OTPADOM I DOSTAVLJANJE IZVEŠTAJA

O UPRAVLJANJU OTPADOM ZA UGOSTITELJSKU DELATNOST................................................................101
Sažetak................................................................................................................................................................................................................................ 101
Evidencija proizvođača otpada ................................................................................................................................................................................ 102
Posebni tokovi otpada ................................................................................................................................................................................................. 102
Naknada za proizvode koji posle upotrebe mogu postati posebni tokovi otpada ............................................................................ 102
Lice odgovorno za upravljanje otpadom ............................................................................................................................................................. 102

▶ Pitanja i odgovori
Ogranak stranog privrednog društva kao glavni izvođač radova
prema Zakonu o planiranju i izgradnji....................................................................................................................................................103
Putničko vozilo pravnog lica koje se koristi za sopstvene potrebe
i povremeno daje zaposlenom radi korišćenja u privatne svrhe.................................................................................................104
Obavezna zimska oprema teretnih vozila .............................................................................................................................................104
Prodaja kancelarijske opreme zaposlenima u postupku likvidacije...........................................................................................105

Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85 │ 9

 SADRŽAJ

IX MEĐUNARODNO I UPOREDNO PRAVO

REPUBLIKA SRBIJA PRED EVROPSKIM SUDOM ZA LJUDSKA PRAVA U 2014. GODINI...................106

Ukupan broj predstavki............................................................................................................................................................................................... 107
Jednostrane deklaracije i prijateljska poravnanja............................................................................................................................................ 107
Presude u odnosu na Republiku Srbiju objavljene u 2014. godini............................................................................................................ 107
Važnije odluke u odnosu na Republiku Srbiju objavljene u 2014. godini.............................................................................................. 111
Zaključak............................................................................................................................................................................................................................ 112

STANJE U PREGOVORIMA O PRISTUPANJU REPUBLIKE SRBIJE EVROPSKOJ UNIJI..........................112

Prelazni periodi............................................................................................................................................................................................................... 113
Pregovaračka poglavlja................................................................................................................................................................................................ 113
Skrining............................................................................................................................................................................................................................... 114
Izveštaji sa skrininga..................................................................................................................................................................................................... 115
Ugovor o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji................................................................................................................................ 115

ANALIZA PRESUDE EVROPSKOG SUDA ZA LJUDSKA PRAVA U SLUČAJU PETROVIĆ........................116

Opšti principi u vezi sa procesnim obavezama po članu 2. Konvencije ................................................................................................. 116
Okolnosti konkretnog slučaja ................................................................................................................................................................................... 117
Pitanje dopuštenosti predstavke ............................................................................................................................................................................ 119
Pitanje osnovanosti predstavke .............................................................................................................................................................................. 121

▶ Strana sudska praksa

Presuda Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Petrović protiv Srbije
(Predstavka br. 40485/08) - poštovanje procesnog aspekta člana 2 Konvencije
u slučaju vođenja disciplinskog postupka protiv potencijalno odgovornih službenih lica...............................................124

AKTUELNE VESTI��������������������������������������������������������������������������������������������������������138

10 │ Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85


KOMENTAR ZAKONA O DOPUNI
ZAKONA O MINISTARSTVIMA
„Sl. glasnik RS”, br. 14/2015
Novi poslovi državne uprave u nadležnosti Ministarstva finansija
N
a sednici Petog redovnog zasedanja, održanoj 3.
februara 2015. godine, Narodna skupština Re-
publike Srbije usvojila je Zakon o dopuni Za-
kona ministarstvima („Sl. glasnik RS”, br. 14/2015
- počinje da se primenjuje 1. aprila 2015. godine).
Dopunjen je član 3. Zakona o ministarstvima („Sl.
glasnik RS”, br. 44/2014) kojim su propisani poslo-
vi državne uprave koje obavlja Ministarstvo finansija.
U skladu sa usvojenim dopunama, ovi poslovi sada
obuhvataju i učestvovanje u upravljanju bankama,
društvima za osiguranje i drugim finansijskim in-
stitucijama čiji je akcionar Republika Srbija, kao i
organizovanje i sprovođenje postupka prodaje ak-
cija u istim.
Proširenje nadležnosti Ministarstva finansija pr-
venstveno je motivisano usaglašavanjem sa Zako-
nom o Agenciji za osiguranje depozita („Sl. glasnik
RS”, br. 14/2015) koji je usvojen  3. februara 2015.
godine, i kojim su smanjene nadležnosti Agencije za
osiguranje depozita.
U skladu sa navedenim, u delokrug nadležnosti mi-
nistarstva nadležnog za poslove finansija preneti su i
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85
USTAVNO PRAVO
upravljanje bankama čiji je akcionar Republika Srbija,
uključujući i osnivanje banke za posebne namene (što
je predviđeno Zakonom o izmenama i dopunama
Zakona o bankama („Sl. glasnik RS”, br. 107/2005,
91/2010 i 14/2015) prodaja akcija banaka u vlasniš-
tvu Republike Srbije, kao i prodaja društvenog i držav-
nog kapitala u društvima za osiguranje, osim u prela-
znom periodu za postupke koje je Agencija za osigura-
nje depozita već započela.
Početak primene usvojene dopune je 1. april
2015. godine, kako bi se usvojena rešenja usa-
glasila sa setom finansijskih propisa (Zakon o
bankama („Sl. glasnik RS”, br. 107/2005, 91/2010
i 14/2015), Zakon o Narodnoj banci Srbije („Sl. gla-
snik RS”, br. 72/2003, 55/2004, 85/2005 - dr. zakon,
44/2010, 76/2012, 106/2012 i 14/2015), Zakon o
Agenciji za osiguranje depozita („Sl. glasnik RS”, br.
14/2015), Zakon o osiguranju depozita („Sl. glasnik
RS”, br. 14/2015) i Zakon o stečaju i likvidaciji ba-
naka i društava za osiguranje („Sl. glasnik RS”, br.
14/2015).  •
Ranko Jerković
│ 11
 USTAVNO PRAVO
KOMENTAR ZAKONA O IZMENAMA
I DOPUNAMA ZAKONA O ODBRANI
„Sl. glasnik RS”, br. 10/2015
Pregled novih zakonskih rešenja
N
a sednici Četvrtog redovnog zasedanja, održa-
noj 28. januara 2015. godine, Narodna skupšti-
na Republike Srbije usvojila je Zakon o izme-
nama i dopunama Zakona o odbrani („Sl. glasnik
RS”, br. 10/2015 - stupa na pravnu snagu 6. februara
2015. godine).
Osnovni razlog za izmenu i dopunu Zakona o
odbrani („Sl. glasnik RS”, br. 45/91, 58/91 - ispr.,
53/93, 67/93, 48/94, 116/2007 - dr. zakon i
111/2009 - dr. zakon - dalje: Zakon) jeste otklanja-
nje problema i nedostataka koji su  uočeni u po-
stupku redovnog praćenja primene propisa i aka-
ta kojima se uređuje sistem odbrane. Dodatni razlog
ogleda se u potrebi usaglašavanja sa promenama u
pravnom sistemu Republike Srbije, kao i u činjeni-
ci da je praksa ukazala na neophodnost otklanjanja
višestrukog uređivanja istih ili sličnih nadležnosti
i njihovog nepotrebnog ponavljanja u više zakona.
Konačno, normativna praksa u kojoj su pojedine nad-
ležnosti uređene nejasno ili neprecizno ili uopšte nisu
uređene, a neophodne su za efikasnije funkcionisanje
sistema odbrane, nije u skladu sa interesima sistema
odbrane i načelom pravne izvesnosti i zahtevala je
normativnu intervenciju.
Cilj usvojenih izmena i dopuna jeste obezbeđi-
vanje jedinstvenog i efikasnog funkcionisanja si-
stema odbrane, pri čemu je materija uređena ovim
zakonom zakonodavna materija, odnosno nije bilo
mogućnosti da se uočeni problemi reše izmenama i
dopunama podzakonskih propisa.
12 │
Najznačajnije izmene
• proširena definicija subjekata sistema odbrane,
definisani novi pojmovi a značenje postojećih
precizirano;
• detaljnije uređena materija inspekcijskog nadzora;
• otklonjene nejasnoće u pogledu komandovanja voj-
nim i policijskim snagama prilikom izvršavanja za-
jedničkih zadataka;
• uvedena obaveza građana da učestvuju u obučava-
nju za potrebe odbrane;
• javno-privatno partnerstvo od značaja za odbranu;
• osnovano Vojno pravobranilaštvo.
Osnovne odredbe
U okviru osnovnih odredbi izvršena je normativna
intervencija u članu 2. Zakona tako što je definicija su-
bjekata sistema odbrane proširena. Tako, u okviru in-
stitucija sistema nacionalne, regionalne i globalne bez-
bednosti, odbrana Republike Srbije može da se spro-
vodi i u saradnji sa međunarodnim bezbednosnim
organizacijama.
U članu 4. Zakona precizirano je značenje izraza
i pojmova, a definisani su i pojedini novi pojmovi
kao što su: odbrana Republike Srbije, subjekti sistema
odbrane, vojno postrojenje, vojno skladište, doktrinar-
na dokumenta nižeg nivoa, srednjoročni plan i program
razvoja sistema odbrane i planiranje odbrane. Tako,
odbrana Republike Srbije definisana je kao funkcija
države kojom se obezbeđuje suverenost, nezavisnost,
teritorijalna celovitost i bezbednost Republike Srbije
i obuhvata vojnu i civilnu odbranu. Vojna odbrana je
deo odbrane Republike Srbije koji obuhvata skup mera
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

i aktivnosti usmerenih na pripreme za odbranu i odbra-
nu Republike Srbije upotrebom Vojske Srbije, dok civil-
na odbrana obuhvata skup mera i aktivnosti usmerenih
na: pripreme za odbranu i odbranu Republike Srbije
nevojnim sredstvima; obezbeđivanje uspešnog funkci-
onisanja državnih organa, organa autonomnih pokraji-
na i jedinica lokalne samouprave, privrednih društava
i drugih pravnih lica, zaštite i spasavanja i obezbeđe-
nja uslova za život i rad građana i zadovoljenja potreba
snaga odbrane u vanrednom i ratnom stanju.
Kao subjekti sistema odbrane definisani su gra-
đani, državni organi, organi autonomnih pokrajina, or-
gani jedinica lokalne samouprave, privredna društva,
druga pravna lica, preduzetnici i Vojska Srbije.
Izmenama člana 7. Zakona preciznije su propisa-
na osnovna dokumenta u odbrani prema njihovim
funkcijama u upravljanju sistemom odbrane, a re-
šenje je usaglašeno sa Strategijom odbrane Republike
Srbije.
Osnovni strategijsko-doktrinarni dokumenti su:
Strategija nacionalne bezbednosti Republike Srbije,
Strategija odbrane Republike Srbije i Doktrina Vojske
Srbije.
Osnovni dokumenti planiranja razvoja su: Dugo-
ročni plan razvoja sistema odbrane Republike Srbije,
Strategijski pregled odbrane Republike Srbije i Sred-
njoročni plan i program razvoja sistema odbrane.
Osnovni dokumenti planiranja upotrebe snaga
su Plan odbrane Republike Srbije i Plan upotrebe Voj-
ske Srbije kao njegov sastavni deo.
Nadležnosti državnih organa
u oblasti odbrane
Nadležnost predsednika Republike proširena je
na davanje saglasnosti na nacrte svih osnovnih doku-
menata planiranja i razvoja, a ne samo na nacrt Stra-
tegijskog pregleda odbrane Republike Srbije. Takođe,
pored usvajanja Doktrine Vojske Srbije, na predlog mi-
nistra odbrane, predsednik Republike sada ima nadlež-
nost i za davanje saglasnosti na nacrte ostalih osnovnih
strategijsko-doktrinarnih dokumenata.
Propisane su nove nadležnosti Vlade i to:
• za usvajanje Procene vojnih i nevojnih izazova, ri-
zika i pretnji po bezbednost zemlje na osnovu ko-
jih se vrši usaglašavanje planova odbrane i predla-
žu odluke o uvođenju vanrednog ili ratnog stanja;
• za donošenje akcionih planova za sprovođenje
donetih strategija radi efikasnosti u njihovoj
primeni;
• usvajanje Srednjoročnog plana i programa razvoja
sistema odbrane.
Pojedine postojeće nadležnosti Vlade usklađene su
sa Zakonom u državnoj upravi („Sl. glasnik RS”, br.
79/2005, 101/2007, 95/2010 i 99/2014), dok su po-
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85
USTAVNO PRAVO
jedine nadležnosti brisane imajući u vidu da su uređe-
ne Zakonom o upotrebi Vojske Srbije i drugih snaga
odbrane u multinacionalnim operacijama van gra-
nica Republike Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 88/2009) i
Zakonom o vanrednim situacijama („Sl. glasnik RS”,
br. 111/2009, 92/2011 i 93/2012) .
Ovlašćenja Ministarstva odbrane usaglašena su
sa nadležnostima iz člana 12. Zakona o ministarstvi-
ma („Sl. glasnik RS”, br. 44/2014) kojim je ovo mini-
starstvo obrazovano, bliže su uređena ovlašćenja u po-
gledu donošenja propisa koji se odnose na predlaganje,
pripremanje ili donošenje podzakonskih akata za izvr-
šavanje Zakona, što nije bilo precizno uređeno i zbog
čega neki propisi nisu mogli biti doneti. Pojedina ovla-
šćenja, propisana usvojenim izmenama i dopunama,
proizlaze iz drugih zakona, npr. Zakona o planiranju
i izgradnji („Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 81/2009
- ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012,
42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013
- odluka US, 132/2014 i 145/2014), čije odredbe se
ne odnose na vojne objekte, već se ova materija uređuje
propisima o odbrani.
U pogledu ovlašćenja Generalštaba Vojske Srbi-
je preciznije su uređena ovlašćenja za pripremu dok-
trinarnih dokumenata, kao i poslovi geotopografskog
obezbeđenja i izrade geotopografskog materijala za po-
trebe odbrane i drugih korisnika van sistema odbrane.
Poslovi inspekcijskog nadzora u oblasti odbra-
ne uređeni su detaljnije, a ovoj materiji posvećena je
veća pažnja. Usvojena rešenja zasnovana su na članu
12. Zakona o ministarstvima, kojim je Inspektorat od-
brane obrazovan kao organ uprave u sastavu Ministar-
stva odbrane za inspekcijske poslove u odbrani. Pored
navedenog, usvojena rešenja usaglašena su i sa propi-
sima kojima se uređuje organizacija i rad Vojske Srbije,
kao i sa propisima o inspekcijskom nadzoru iz delokru-
ga organa državne uprave. Na ovaj način otklonjene su
neusaglašenosti u određivanju subjekata kontrole, kao
i u pogledu posebnih ovlašćenja ovog inspekcijskog
organa.
Bezbednosno-obaveštajni poslovi od značaja za
odbranu obavljaju se u skladu sa posebnim zakonima,
tako da nisu predmet uređivanja Zakona.
Posebnom odredbom bliže je uređeno vođenje
evidenciije u Ministarstvu odbrane o poginulim,
nestalim, zarobljenim i ubijenim pripadnicima
oružanih snaga bivše SFRJ za period od 1991. do 19.
maja 1992. godine i evidencija o nestalim pripadnicima
Vojske Jugoslavije na teritoriji Autonomne pokrajine
Kosovo i Metohija 1998. i 1999. godine. Novo rešenje
usvojeno je radi izdavanja isprava u vezi sa ostvariva-
njem prava po osnovu učešća u oružanim sukobima i
borbenim dejstvima na području bivše SFRJ i SRJ, ima-
jući u vidu da se radi o materiji koja se može urediti
samo zakonom.
│ 13
 USTAVNO PRAVO
Prava i dužnosti organa
državne uprave i ostalih
organa u oblasti odbrane
Posebne dužnosti civilnih organa u postupku
pripremanja i sprovođenja planova odbrane u po-
slovima i delatnostima iz njihovih nadležnosti izme-
njene su u pogledu načina dostavljanja podataka
o bilansnim i razvojnim potrebama i mogućnosti-
ma vršenja proizvodnje i usluga u delatnostima
od značaja za odbranu koje su u nadležnosti drugih
organa državne uprave sa kojima Ministarstvo odbra-
ne ostvaruje saradnju preko resornih ministarstava.
Preciziran je način sprovođenja mera pripravnosti
u organima državne uprave u vanrednom stanju i
druge mere neophodne za prelazak na organizaciju za
rad u ratnom i vanrednom stanju.
Zajednički zadaci vojnih
i policijskih snaga
Usvojena je dopuna člana 39. Zakona imajući u vidu
da je u praksi uočeno da osim ugrožavanja graničnog
pojasa, granice i života i zdravlja ljudi na određenom
području, može doći i do ugrožavanja dela teritorije
Republike Srbije, na kojem su takođe ugroženi životi i
zdravlje ljudi, kada postoji potreba da zajednički deluju
vojne i policijske snage. Dakle, intencija zakonodavca
bila je da izbegne nejasnoće u pogledu komando-
vanja policijskim i vojnim snagama za izvršavanje
zajedničkih zadataka u slučaju ugrožavanja de-
la teritorije Republike Srbije. Upravo iz navedenog
razloga, propisano je da i u slučaju ugrožavanja dela
teritorije Republike Srbije, Vlada obrazuje policijske i
vojne snage za izvršavanje zajedničkih zadataka. U iz-
vršavanju navedenih zadataka, policijske i vojne snage
su potčinjene starešini Vojske Srbije koga ovlasti
predsednik Republike, na zajednički predlog mini-
stra unutrašnjih poslova i ministra odbrane.
Obučavanje građana za
odbranu zemlje
Pored izvršavanja vojne, radne i materijalne oba-
veze i obaveze da učestvuju u civilnoj zaštiti, u skladu
sa usvojenim izmenama i dopunama Zakona, građani
imaju obavezu i da učestvuju u obučavanju za po-
trebe odbrane, u skladu sa zakonom, odlukama nad-
ležnih organa i planovima odbrane. Način obučavanja
građana urediće Vlada, na predlog ministra odbrane.
14 │
Prava i dužnosti privrednih
društava, drugih pravnih lica i
preduzetnika u oblasti odbrane
Mere zaštite vojnih objekata i rejona uz te objek-
te i kontrola preduzetih mera sada su sistematizova-
ne u posebnom članu. Ove mere preduzimaju se kroz
opšte i posebne mere zaštite predviđene propisima ko-
jima se uređuje tajnost podataka, a kontrolu preduze-
tih mera unutar vojnih objekata i rejona uz objekte vrši
Ministarstvo odbrane.
Novim članom 71a Zakona propisana je zabrana
stranim licima da samostalno vrše naučna i druga
istraživanja ili na drugi način prikupljaju podatke
u oblastima od značaja za odbranu zemlje. Ukoliko
državni organi i pravna lica koja zajedno sa stranim li-
cima ili za potrebe tih lica vrše naučna i druga istraži-
vanja u oblastima od značaja za odbranu zemlje na teri-
toriji Republike Srbije (ili koriste podatke u oblastima
od značaja za odbranu zemlje), dužni su da prethod-
no pribave odobrenje Ministarstva odbrane. Svrha
usvojenih rešenja jeste zaštita tajnosti podataka od
značaja za odbranu i bezbednosti zemlje.
Posebni postupci i mere
U delu Zakona kojim su uređeni posebni postupci
i mere najznačajnija novina jeste propisivanje i bliže
uređivanje mera bezbednosti u organizovanju i izvo-
đenju vojnih vežbi, zabrana pristupa i snimanja odre-
đenih vojnih objekata i zabrana građenja u rejonima
tih objekata bez prethodne saglasnosti Ministarstva
odbrane, ograničenja u pogledu izvođenja radova na
premeru i istraživanju u graničnom pojasu, unošenja
podataka o vojnim objektima i kartografskim publika-
cijama i određivanja poslova od posebnog značaja za
odbranu i posebnih uslova za njihovo obavljanje.
Tako, Ministarstvo odbrane može privremeno
ograničiti slobodu kretanja na određenom području
na kojem se izvodi vojna vežba. Takođe, bez prethodne
saglasnosti Ministarstva odbrane, zabranjen je pri-
stup vojnim objektima i objektima od posebnog
značaja za odbranu, kao i građenje u rejonima uz te
objekte, a u kartografske i druge publikacije ne sme-
ju se unositi podaci o vojnim objektima i rejonima
uz te objekte. Premer i istraživanja zemljišta (geodet-
ska, geofizička, geološka, hidrološka, arheološka i dr.) u
rejonima uz objekte od posebnog značaja za odbranu
mogu vršiti samo pravna lica koja za to dobiju odobre-
nje nadležnog organa, uz prethodno pribavljeno mi-
šljenje Ministarstva odbrane u pogledu mera zaštite
tajnih podataka.
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

Usvojenim rešenjima popunjena je pravna prazni-
na, odnosno bliže je uređena materija koje je bila ure-
đena propisima koji su prestali da važe.
Sredstva za rad i sredstva
za posebne namene
U odredbama Zakona koje uređuju sistem finan-
siranja odbrane značajnu novinu predstavlja mo-
gućnost zaključivanja dugoročnih sporazuma o
uspostavljanju saradnje s privatnim partnerima u
delatnostima od značaja za odbranu radi obezbeđe-
nja finansiranja, izgradnje, rekonstrukcije i održavanja
vojnih objekata i pružanja usluga po osnovu usvojenih
programa i projekata razvoja sistema odbrane. Dugo-
ročni sporazumi predstavljaju oblik javno-privatnog
partnerstva o kome odlučuje Vlada na predlog Mini-
starstva odbrane. Radi realizacije navedenih dugoroč-
nih sporazuma Ministarstvo odbrane može imati
devizni račun kod Narodne banke Srbije ili, po
odobrenju ministra finansija, kod ovlašćene banke
za plaćanja koja ne mogu da se izvrše preko Narodne
banke Srbije.
Zakonodavac je precizno utvrdio i značenje izra-
za „pokretne stvari za posebne namene” navodeći
da se on odnosi na naoružanje i vojnu opremu, sred-
stva dvostruke namene obuhvaćena Nacionalnom kon-
trolnom listom, vojna prevozna sredstva (vazduhoplo-
vi, plovni objekti, motorna vozila i dr.) koja se koriste
za službene potrebe, potrošni materijal, alate, pribor,
uređaje, delove, sklopove, specijalna maziva i tečnosti
za funkcionisanje i održavanje naoružanja i vojne opre-
me i sredstava dvostruke namene i opremu (računari,
računarska oprema i računarski sistemi, reprografska
i birotehnička oprema, telekomunikaciona sredstva,
etaloni i referentni materijali, specifična i druga labo-
ratorijska i ispitno-merna oprema) i softver (informa-
cioni i komandno-informacioni sistemi) koji Ministar-
stvo odbrane i Vojska Srbije koriste za potrebe odbra-
ne, bezbednosti i vojne potrebe.
Vojno pravobranilaštvo
Zakonom o pravobranilaštvu propisano je da poslo-
ve zaštite imovinskih prava i interesa Republike Srbije
obavlja Državno pravobranilaštvo, kao i da će poseb-
nim zakonom biti uređeni poslovi pravobranilaštva
koji se odnose na postupke koji za predmet imaju
prava i obaveze u vezi sa delokrugom ministarstva
nadležnog za poslove odbrane, vojnih jedinica i
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85
USTAVNO PRAVO
vojnih ustanova koje su organizaciono vezane za mi-
nistarstvo nadležno za poslove odbrane i Vojske Srbije.
Izmenama i dopunama Zakona o odbrani, u novoj
glavi sistematizovane su odredbe o vojnom pravo-
branilaštvu, na koji način je posebnim zakonom uređe-
na materija na koju upućuje Zakon o pravobranilaštvu.
Vojno pravobranilaštvo definisano je kao po-
sebna organizaciona jedinica Ministarstva odbra-
ne koja preduzima pravne radnje i pravna sred-
stva radi ostvarivanja i zaštite imovinskih prava i
interesa Republike Srbije u pogledu sredstava koja
koriste Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije. Vojno
pravobranilaštvo ima položaj zastupnika Republike Sr-
bije – Ministarstva odbrane i Vojske Srbije s pravima i
dužnostima propisanim za državno pravobranilaštvo,
osim zastupanja pred stranim i međunarodnim
sudovima i arbitražama i pred drugim nadležnim
organima u inostranstvu.
Radi realizacije poverenih zadataka Vojna pravo-
branilaštva:
• prate i proučavaju pravna pitanja od značaja za
zaštitu imovinskih prava i interesa i za rad Mini-
starstva odbrane i Vojske Srbije;
• pokreću postupke za ocenu ustavnosti i zako-
nitosti propisa i opštih akata kojima se povre-
đuju imovinska prava i interesi Republike Srbije
u pogledu sredstava koja koriste Ministarstvo od-
brane i Vojska Srbije;
• daju pravna mišljenja na modele, odnosno na-
crte pravnih poslova koje Ministarstvo odbrane
i Vojska Srbije zaključuju sa drugim pravnim su-
bjektima, ako ti pravni poslovi za predmet imaju
imovinska prava i obaveze Ministarstva odbrane
i Vojske Srbije;
• pružaju stručnu pomoć ili preuzimaju zastu-
panje, na zahtev drugog pravobranilaštva;
• preduzimaju mere radi sporazumnog rešavanja
spornog odnosa.
Svi troškovi zastupanja u postupcima pred sudom,
organom uprave i drugim nadležnim organom prizna-
ju se Vojnom pravobranilaštvu po propisima o na-
gradi i naknadi troškova za rad advokata, a ostvare-
ni prihodi predstavljaju prihod Republike Srbije.
Vojnog pravobranioca i zamenike vojnog pravobra-
nioca postavlja ministar odbrane iz sastava profesi-
onalnih pripadnika Vojske Srbije (u pitanju su dakle
profesionalna vojna lica i civilna lica na službi u Vojsci
Srbije) koji ispunjavaju uslove propisane za postav-
ljenje državnog pravobranioca, odnosno zamenika
državnog pravobranioca.
Na prava i obaveze vojnog pravobranioca, zameni-
ka vojnog pravobranioca i zaposlenih u Vojnom pravo-
branilaštvu primenjuju se propisi o službi u Vojsci
Srbije.  •
│ 15
 USTAVNO PRAVO
KOMENTAR ZAKONA O IZMENAMA
I DOPUNAMA ZAKONA O VOJSCI SRBIJE
„Sl. glasnik RS”, br. 10/2015
Pregled novih zakonskih rešenja
N
a sednici Četvrtog redovnog zasedanja, održa-
noj 28. januara 2015. godine, Narodna skupština
Republike Srbije usvojila je Zakon o izmenama
i dopunama Zakona o Vojsci Srbije („Sl. glasnik RS”,
br. 10/2015 - stupa na pravnu snagu 6. februara 2015.
godine).
Kao osnovni razlog za izmenu i dopunu Zakona o
Vojsci Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 45/91, 58/91-ispr.,
53/93, 67/93, 48/94, 116/2007 - dr. zakon i
111/2009 - dr. zakon - dalje: Zakon) ovlašćeni predla-
gač je naveo potrebu usaglašavanja sa promenama u
pravnom sistemu Republike Srbije, kao i otklanjanje
uočenih nepreciznosti u pojedinim rešenjima koje stva-
raju teškoće u tumačenju odredaba zakona i potrebu
preciziranja pojedinih ovlašćenja za donošenje podza-
konskih akata za izvršavanje Zakona o Vojsci Srbije.
Cilj usvojenih izmena i dopuna jeste efikasni-
je komandovanje i rukovođenje Vojskom Srbije i
obezbeđivanje efikasnog funkcionisanja Vojske Sr-
bije, pri čemu je materija uređena ovim zakonom za-
konodavna materija, odnosno nije bilo mogućnosti da
se uočeni problemi reše izmenama i dopunama podza-
konskih propisa.
Osnovne odredbe
Osnovne odrede Zakona pretrpele su značajne iz-
mene koje se, pre svega, odnose na izmenu predemta
uređivanja tako da se zakonom više ne uređuju zvanja
u Vojsci Srbije, a dodatno se uređuju pitanja koja se od-
nose na specifičnu vojnu službu i službu pod otežanim
uslovima, nazive jedinica i ustanova, kao i evidencije u
Vojsci Srbije.
U skladu sa Strategijom odbrane Republike Srbi-
je (5.1) precizirana je organizacija Vojske Srbije i
propisano je da se ona organizuje se na strategijskom,
16 │
operativnom i taktičkom nivou u komande, jedinice i
ustanove. Unutrašnje uređenje i sistematizaciju for-
macijskih mesta komandi, jedinica i ustanova uređuje
ministar odbrane, u skladu sa osnovama organizacije
Vojske Srbije koje uređuje predsednik Republike.
U pogledu strukture, propisano je da se Vojska
Srbije deli na vidove, rodove i službe, a rodovi i službe
dalje se dele na vrste i specijalnosti, a najznačajniju no-
vinu predstavlja izmena naziva vida Vazduhoplovstvo
i protivvazduhoplovna odbrana u Ratno vazduhoplov-
stvo i protivvazduhoplovna odbrana. Pojam „ratno vaz-
duhoplovstvo” odražava suštinu postojanja i namene
ovog vida (odbrana i zaštita suvereniteta vazdušnog
prostora Republike Srbije), a usvojeno rešenje u skladu
je i sa rešenjima u drugim zemljama u kojima zvanič-
ni nazivi bliže upućuju na to da se radi o delu oružanih
snaga (u oružanim snagama koje se nalaze u sklopu NA-
TO-a vazduhoplovne snage imaju naziv ratno).
Dužnosti pripadnika Vojske Srbije u vršenju službe
usaglašene su sa propisima o zaštiti tajnosti po-
dataka tako što je propisana obaveza čuvanja tajnost
podataka kako za vreme službe, tako i po prestanku
službe. Navedena obaveza traje u periodu određenom
zakonom kojim se uređuje zaštita tajnih podataka, osim
ukoliko pripadnik Vojske Srbije nije oslobođen obaveze
čuvanja tajne, odnosno ovlašćen da određenom organu
ili licu saopšti tajni podatak, u skladu sa zakonom.
U pogledu zabrane članstva u političkim stran-
kama, novina je da se ova zabrana sada odnosi na sve
profesionalne pripadnike Vojske Srbije, dakle ne samo
na profesionalna vojna lica, već i na civilna lica koja su
na službi u Vojsci Srbije.
Umesto dosadašnje zabrane, sada je omogućeno
profesionalnim pripadnicima Vojske Srbije da, uz
prethodnu saglasnost ministra odbrane, učestvuju
u aktivnostima udruženja kojima se ostvaruju cilje-
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

vi definisani Zakonom i to: reforma sistema odbrane
i Vojske Srbije, usklađivanje propisa sa opšteprihvaće-
nim standardima i propisima Evropske unije, izgradnja
strategije odbrane i Doktrine Vojske Srbije kojom se
utvrđuju sastav, organizacija i formacija Vojske Srbije;
operativna i funkcionalna sposobnost, upotreba i popu-
na Vojske Srbije; pripravnost i mobilizacija; opremlje-
nost naoružanjem i vojnom opremom; komandovanje
i rukovođenje u Vojsci Srbije i upravljanje sistemom
odbrane; učešće u multinacionalnim operacijama i unu-
trašnji odnosi u Vojsci Srbije.
U pogledu ovlašćenja ministra odbrane u komando-
vanju i rukovođenju Vojskom Srbije precizirano je da:
• ministar odbrane donosi i akata kojima se uređuje
organizacija Vojske Srbije (odluke o organizacij-
skim promenama i formacije);
• odlučuje o organizovanju zajedničkih vojnih vežbi
u zemlji odnosno učešću pripadnika Vojske Srbije
u zajedničkim vojnim vežbama u inostranstvu;
Takođe, utvrđena je isključiva nadležnost mini-
stra odbrane u pogledu odlučivanja o prestanku
službe oficira odnosno podoficira zaključno sa činom
pukovnika, po potrebi službe. Intencija zakonodavca
jeste da uvede veći stepen kontrole u primeni ovog in-
stituta kao i da obezbedi jednoobraznost u postupanju
prilikom odlučivanja o prestanku službe.
U skladu sa usvojenim izmenama Zakona, predsed-
nik Republike može jedinicama i ustanovama Vojske
Srbije, kao i vojnim jedinicama i vojnim ustanovama
koje su organizaciono i funkcionalno vezane za Mini-
starstvo odbrane da odredi naziv po značajnim isto-
rijskim ličnostima i događajima, koji predstavljaju
neprolaznu vojnu vrednost i tradiciju.
Popuna Vojske Srbije
U delu Zakona koji sadrži odredbe o popuni Vojske
Srbije brisan je izraz „operativna gotovost” u članu
36. koji se definiše mobilizaciju, sa obrazloženjem da
se radi o izrazu koji nije usvojen u doktrinarnim doku-
mentima i da predstavlja kombinaciju novousvojenih i
starih stavova.
Izmenjeni su uslovi za prijem u profesionalnu
vojnu službu tako što je propisano da lice mora imati,
pored zdravstvene, i psihofizičku sposobnost za službu
u Vojsci Srbije. Izjednačen je gornji limit godina života
za prijem u profesionalnu vojnu službu oficira i podofi-
cira na određeno i na neodređeno vreme. Ispunjavanje
bezbednosnih kriterijuma za službu u Vojsci Srbije
propisuje se kao opšti uslov prilikom prijema u profe-
sionalnu vojnu službu. Izvršeno je usklađivanje sa iz-
menama Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj oba-
vezi kojima je ukinuto obavezno služenje vojnog roka
za lica muškog pola i omogućeno dobrovoljno služenje
vojnog roka licima oba pola pod jednakim uslovima, jer
se smatra da lice koje želi da bude oficir treba da je
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85
USTAVNO PRAVO
odslužilo vojni rok sa oružjem. Konačno, dodata je i
odredba o ništavosti akta o prijemu u profesionalnu
vojnu službu lica koje ne ispunjava propisane uslove.
Ovakva odredba ima smisla ako se ima u vidu član 257.
tačka 5. Zakona o opštem upravnom postupku, kojim je
propisano da se ništavim može oglasiti rešenje koje
sadrži nepravilnost koja je po nekoj izričitoj zakon-
skoj odredbi predviđena kao razlog ništavosti.
U pogledu uslova pod kojima se kadet vojne vi-
sokoškolske ustanove može primiti u profesional-
nu vojnu službu, precizirano je da on mora biti zdrav-
stveno sposoban za službu u Vojsci Srbije i ispunjavati
uslove koji se odnose na neosuđivanost i bezbednosne
kriterijume za službu u Vojsci Srbije.
Izmenama Zakona propisano je i da se bez javnog
konkursa može primiti u profesionalnu vojnu služ-
bu i profesionalni vojnik koji je u radnom odnosu
na određeno vreme proveo devet godina bez preki-
da, ukoliko to zahtevaju potrebe službe.
Posebna ovlašćenja i
dužnosti vojnih lica
Pored toga što mogu primiti odlikovanje strane
države ili međunarodne organizacije, vojna lica sada
mogu ovo odlikovanje i nositi, uz odobrenje predsedni-
ka Republike.
Izmenama i dopunama člana 51. i novim članom
51a Zakona preciznije su uređene vrste vojnih legiti-
macija i identifikacionih kartice, njihov sadržaj, kao
i ovlašćenje ministra odbrane da Vladi predloži donoše-
nje podzakonskog akta kojim bi se bliže uredili izgled
i karakteristike vojnih legitimacija, način i postupak
njihovog izdavanja, korišćenja, vraćanja i poništavanja,
kao i način vođenja evidencije o izdatim legitimacijama.
Pored vojne legitimacije kojom profesionalna voj-
na lica dokazuju svoj identitet i svojstvo vojnog lica,
predviđeno je izdavanje učeničke/kadetske legitima-
cije kao i legitimacije za civilna lica koja su na službi
u Vojsci Srbije i Ministarstvu odbrane. Za vreme učešća
u multinacionalnim operacijama i drugim aktivnostima
u inostranstvu, pripadnici Vojske Srbije mogu koristiti
posebne legitimacije, koje se izdaju u skladu sa pra-
vilima angažovanja u konkretnoj operaciji. Legitimacije
sadrže kontaktni i beskontaktni mikrokontroler i
mašinski čitljivu zonu za potrebe automatskog očita-
vanja podataka.
Imajući u vidu da legitimacije sadrže podatke ko-
ji se štite u skladu sa propisima kojima se uređuje
zaštita podataka o ličnosti, kao i da su prikupljanje i
obrada ovih podataka mogući samo u skladu sa zako-
nom i u meri i obimu koji je zakonom definisan, novim
članom 51a definisano je da legitimacije sadrže sledeće
podatke: 1) lične podatke: fotografiju; prezime, ime
jednog od roditelja i ime; jedinstveni matični broj gra-
│ 17
 USTAVNO PRAVO
đana; pol; datum rođenja i krvnu grupu; 2) službene
podatke: svojstvo; čin; naziv i matični broj organizaci-
one jedinice u kojoj se nalazi; mesto službovanja, odno-
sno školovanja; od kada je na službi, odnosno školova-
nju u komandi, jedinici i ustanovi Vojske Srbije, odnosno
organizacionoj jedinici Ministarstva odbrane i do kada
je na službi ukoliko je u radnom odnosu na određeno
vreme, odnosno školovanju i identifikacioni broj za lice
koje pruža zdravstvene usluge; 3) podatke sadržane
u elektronskim sertifikatima i 4) ostale podatke: da-
tum izdavanja i rok važenja.
Pravo profesionalnog pripadnika Vojske Srbije na
dopunski rad i dalje postoji, ali su dopunom člana 52.
Zakona precizirani razlozi zbog kojih se može uskra-
titi odobrenje za ovu vrstu rada. Tako, odobrenje se
neće izdati ukoliko se radom za koji se traži odobrenje
onemogućava ili otežava rad profesionalnog pripadni-
ka Vojske Srbije, šteti ugledu Vojske Srbije ili utiče na
nepristrasnost rada profesionalnog pripadnika Vojske
Srbije.
U pogledu ovlašćenja vojne policije, član 53. Za-
kona dopunjen je novim stavom kojim se propisuje da
ovlašćena službena lica Vojne policije postupaju po zah-
tevu vojnog disciplinskog tužioca i predsednika vojnog
disciplinskog suda za privođenje profesionalnih pripad-
nika Vojske Srbije i Ministarstva odbrane, za koje posto-
je osnovi sumnje da su izvršili disciplinski prestup, a
koja izbegavaju saslušanje u disciplinskom izviđaju ili
na glavnom pretresu pred vojnim disciplinskim sudom.
Takođe, primena službenog ovlašćenja Vojne polici-
je prema civilima proširuje se i na slučaj kada postoje
osnovi sumnje da su ova lica učinila krivično delo protiv
Vojske Srbije za koje se goni po službenoj dužnosti. Ko-
načno, U dosadašnjem stavu 8, koji postaje stav 9, reči:
„civilnog lica” zamenjuju se rečju: „civila”, imajući u
vidu da se ne radi o civilnim licima na službi u Vojsci
Srbije, već o građanima.
Unapređivanje vojnih lica,
ocenjivanje i priznanja
U odredbama Zakona koje uređuju materiju una-
pređivanja vojnih lica (čl. 54-65) izmenjen je član 58.
kojim se precizira da se lista kandidata radi postavljenja
na formacijska mesta višeg čina i unapređenja u viši čin
utvrđuje i za podoficire, a ne samo za oficire.
U skladu sa usvojenom izmenom člana 65. Zakona,
ocenjuju se samo profesionalna vojna lica. Zapravo,
izraz vojna lica, koji saglasno članu 7. Zakona obuhvata
profesionalna vojna lica, vojnici na služenju vojnog roka
i lica u rezervnom sastavu dok se nalaze na vojnoj duž-
nosti u Vojsci Srbije, zamenjen je izrazom profesionalna
vojna lica, koji se odnosi na oficire, podoficire i profesi-
onalne vojnike.
18 │
U pogledu izrade posebnih (najviših) vojnih prizna-
nja, odnosno vojnih spomen-medalja i vojnih spomeni-
ca, izmenom člana 66. Zakona definisano je da ih izra-
đuje Narodna banka Srbije - Zavod za izradu novča-
nica i kovanog novca.
Stanja u službi profesionalnih
vojnih lica
Odredbe Zakona kojima se uređuju stanja u službi
profesionalnih vojnih lica (čl. 67- 80) pretrpele su ne-
koliko značajnijih izmena.
Izmenom člana 69. Zakona definisano je da se
formacijskim mestima smatraju formacijska mesta
u Vojsci Srbije, kao i radna mesta određena odgovara-
jućim aktima o sistematizaciji radnih mesta na koja se
postavljaju profesionalna vojna lica raspoređena van
Vojske Srbije. Takođe, ukinuta je podela formacijskih
mesta oficira i podoficira na određeno vreme i na
neodređeno vreme. Na ovaj način otklanjene su pre-
preke za postavljenje na svako formacijsko mesto, bez
obzira na kategoriju radnog odnosa, odnosno da li se
radi o radnom odnosu na određeno ili na neodređeno
vreme.
Pored promene mesta službovanja zbog postavlje-
nja na novu dužnost, dopunom člana 72. stav 2. Zakona
propisano je da se premeštajem smatra i promena
mesta službovanja zbog organizacijskih promena
u razmeštaju komandi, jedinica i ustanova Vojske
Srbije. Navedeno rešenje je logično imajući u vidu da
dislokacija komande, jedinice ili ustanove podrazumeva
iste aktivnosti pripadnika Vojske Srbije kao i postavlje-
nje na novu dužnost.
Novim članom 72b uređeno je pravo supružnika
oficira, odnosno podoficira koji je premešten, u slu-
čaju da mu zbog premeštaja prestane radni odnos
na neodređeno vreme. U navedenom slučaju, ukoli-
ko nema mogućnosti da se supružnik zaposli u mestu
premeštaja, on ima pravo na: 1) penzijsko i invalidsko
osiguranje nakon prestanka zaposlenja i 2) naknadu
zbog prestanka zaposlenja. Doprinos se nadležnom
fondu penzijskog i invalidskog osiguranja uplaćuju iz
sredstava Ministarstva odbrane. Trajanje ovog prava
propisano je za period nezaposlenosti, ali ne duže
od šest godina.
Izmenom člana 74. ograničeno je pravo na razre-
šenje od dužnosti za vreme usavršavanja i školova-
nja. U skladu sa uvojenim rešenjem razrešenje od duž-
nosti moguće je samo u pogledu usavršavanja u zemlji
i inostranstvu i školovanja u inostranstvu koja traju
najmanje jednu školsku godinu. Na ovaj način uki-
nuta je mogućnost razrešenja od dužnosti lica koja se
školuju uz rad u zemlji, bez obzira na dužinu trajanja
školovanja.
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

U cilju zaštite profesionalnog vojnog lica za vreme
trudnoće, porodiljskog odsustva, nege deteta ili poseb-
ne nege deteta, izmenama člana 75. Zakona izvršeno je
usklađivanje sa odredbama Zakona o radu. U skladu
sa navedenim, profesionalno vojno lice koje je spreče-
no da vrši dužnost zbog trudnoće, porodiljskog odsu-
stva, nege deteta ili posebne nege deteta ne razrešava
se od dužnosti i ima prava propisana opštim propisima
o radu.
Dopunom člana 76. Zakona propisana je još jedna
situacija koja dovodi do stavljanja na raspolaganje
oficira i podoficira. To će biti slučaj ukoliko je ovom li-
cu pravnosnažnom odlukom vojnog disciplinskog suda
izrečena disciplinska kazna iz člana 152. stav 2. tačka 3)
Zakona (smenjivanje sa komandne, odnosno rukovodeće
dužnosti uz zabranu postavljanja na takvu dužnost u tra-
janju od jedne do četiri godine), a ne može biti postavljen
na drugu dužnost.
Plate i druga novčana
primanja vojnih lica
Pravo na otremninu profesionalnim vojnim lici-
ma primljenom u službu na određeno vreme uređe-
no je na drugačiji način. Otremnina se isplaćuje naj-
više do trostrukog iznosa bruto plate koja bi pripadala
u poslednjem mesecu pre prestanka službe, a pravo
na otpremninu ostvaruje se u slučaju: 1) oglašavanja
nesposobnim za dužnost usled profesionalne bolesti ili
povrede na radu u toku trajanja ugovorenog roka ili 2)
prestanka službe u Vojsci Srbije zbog ukidanja formacij-
skog mesta. Visina otpremnine određuje se zavisno od
vremena provedenog u službi na određeno vreme,
u skladu sa propisom koji donosi ministar odbra-
ne (za koji je ovlašćenje sadržano u članu 95. stav 3.
Zakona).
Izmenom člana 90. Zakona izvršeno je usklađivanje
sa Zakonom o spoljnim poslovima u pogledu plata,
dodataka, naknada i drugih primanja zaposlenih u di-
plomatsko konzularnim predstavništvima, uz uvažava-
nje specifičnosti vojne službe. U skladu sa usvojenim
rešenjem: 1) plate i druga primanja utvrđuju se po pro-
pisima koji se primenjuju na zaposlene u diplomat-
sko-konzularnim predstavništvima u inostranstvu;
2) osnovni koeficijent propisuje Vlada, na predlog
ministra odbrane. Međutim, ukoliko je materija plata i
naknada uređena bilateralnim ugovorom ili ugovo-
rom zaključenim sa međunarodnom organizacijom
ili regionalnom inicijativom, onda se visina plate i na-
knade određuje u skladu sa tim ugovorom.
Novim članom 90a uređen je status profesionalnih
pripadnika Vojske Srbije koji su upućeni na rad u
inostranstvo na osnovu izvršavanja obaveza pre-
uzetih zaključenim međunarodnim sporazumom.
Ukoliko drugačije nije uređeno međunarodnim ugovo-
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85
USTAVNO PRAVO
rom, ova lica imaju pravo na uvećanje plate i druga
novčana primanja po osnovima i merilima koje propiše
Vlada, pored navedenog, za vreme trajanja upućivanja
na rad u inostranstvo, ova lica ostvaruju pravo na na-
knadu plate u iznosu koju bi ostvario da je na službi
u Vojsci Srbije u zemlji, kao i posebna prava u skladu
sa propisima kojima je uređena služba u Vojsci Srbije,
odnosno radni odnos i penzijsko i invalidsko osiguranje.
Vojniku, učeniku i kadetu vojnoškolskih ustanova
i licu na drugom stručnom osposobljavaju za oficira i
podoficira ministar odbrane, pored novčanih primanja,
sada može da odredi i druge naknade u skladu sa
propisima o putnim i drugim troškovima i drugim
primanjima u Vojsci Srbije.
U članu 95. stav 1. koji se odnosi na utvrđivanje
osnovice za obračun plata profesionalnih vojih lica, pro-
pisano je da ona ne može biti niža od 75% od prosečne
mesečne zarade u Republici (umesto po zaposlenom
u privredi Republike Srbije). Navedena izmena učinjena
je imajući u vidu da Republički organ nadležan za po-
slove statistike više ne publikuje podatke o prosečnoj
mesečnoj zaradi po zaposlenom u privredi Republike
Srbij, zbog čega osnovica treba da se računa polazeći od
prosečne mesečne zarade u Republici Srbiji.
Radno vreme, odmori, odsustva i
prestanak profesionalne vojne službe
U pogledu rada na radnim mestima sa poveća-
nim rizikom izvršeno je terminološko usklađivanje se
odredbama Zakona o bezbednosti i zdravlju na radu i
propisano pravo na radno vreme kraće od 40 časo-
va nedeljno za profesionalno vojno lice koje radi na
radnom/formacijskom mestu sa povećanim rizikom na
kojem postoje opasnosti čije se štetno dejstvo na zdrav-
lje i sposobnost za vojnu službu ne može u potpunosti
otkloniti merama bezbednosti i zdravlja na radu. Tako-
đe, dopunjena je odredba o radnim mestima koja
se smatraju mestima sa posebnim uslovima rada
tako da je sada obuhvaćen i rad na brodovima i plov-
nim objektima. Navedena dopuna učinjena je imajući u
vidu konstantnu izloženost uticajima koje je nemogu-
će otkloniti primenom zaštitnih mera (vlaga, veštačko
osvetljenje, isparenje pogonskog goriva, povećan nivo
buke usled rada brodskih uređaja i mehanizama; rad u
zatvorenom i skučenom prostoru, jonizujuće i elektro-
magnetno zračenje radara), kao i vreme provedeno na
radnom mestu (u toku sedmice lice prosečno provede
56 sati na radnom mestu, od čega je 40 sati redovno
radno vreme, a 16 sati vreme u službenoj smeni).
Obaveza rada duže od propisanog trajanja pre-
kovremenog rada, propisana članom 98. Zakona i
moguća je samo kada to zahtevaju potrebe službe. Ova
odredba dopunjena je odredbom po kojoj je za ovu vr-
sta rada neophodan i pisani nalog pretpostavljenog.
│ 19
 USTAVNO PRAVO
Radi usklađivanja godišnjeg priliva i odliva kadra u
Vojsci Srbije, predviđen je izuzetak od člana 76. Za-
kona kojim su predviđeni slučajevi u kojima se oficir,
odnosno podoficir stavlja na raspolaganje. Navedenim
licima, ukoliko su u službi na neodređeno vreme omo-
gućava se prestanak službe s pravom na penziju,
bez stavljanja na raspolaganje ukoliko su navršili naj-
manje 50 godina života i imaju 20 godina staža u službi
u svojstvu profesionalnog vojnog lica. Pored navedeog,
potrebno je i da je ispunjen jedan od uslova navedenih
u stavu 5. tač. 1-6.
Izmenama i dopunama člana 112. Zakona propisani
su uslovi pod kojima oficiru/podoficiru/profesio-
nalnom vojniku zaposlenom na određeno vreme
radni odnos može da se produži ili da prestane
isteka ugovorenog roka. Tako, radni odnos zasnovan
na određeno vreme produžava do isteka korišćenja
prava na odsustvo za vreme trudnoće, porodiljskog
odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta i odsustva
sa rada radi posebne nege deteta. Na navedeni način u
Zakon su implementirane zaštitne mere koje propisuje
Zakon o radu. Međutim, radni odnos/služba prestaje i
pre isteka ugovorenog roka ukoliko se utvrdi zloupo-
treba psihoaktivnih supstanci, a ne kao je do sad bilo
uređeno, tek ako se posle lečenja od bolesti zavisnosti
ponovo utvrdi upotreba psihoaktivnih supstanci. Na
predloženi način bitno se ubrzava postupak prestanka
profesionalne vojne službe navedenim licima, što je od
značaja za operativne sposobnosti Vojske Srbije.
Služba civilnih lica na
službi u Vojsci Srbije
Deo Zakona koji reguliše službu civilnih lica pretr-
peo je brojne izmene koje se ogledaju u sledećem:
•b risano je ovlašćenje Vlade iz člana 121. stav
2. da uredi postupak prijema civilnih lica na
službi u Vojsci Srbije bez javnog konkursa zbog to-
ga što je Zakonom već obuhvaćeno ovlašćenje koje
se odnosi na uređivanje postupka prijema civilnih
lica na službi u Vojsci Srbije u celosti;
• novim članom 122a daje se ovlašćenje Vladi da, na
predlog ministra odbrane, bliže uredi način i po-
stupak sprovođenja javnog konkursa i prijema
civilnih lica na službi u Vojsci Srbije bez javnog
konkursa, čime se postupak prijema civilnih lica
na službi u Vojsci Srbije uređuje u celosti. Usvojena
izmena bila je neophodna jer je praksa pokaza-
la da nije moguće u potpunosti primeniti sve
odredbe Uredbe o sprovođenju internog i jav-
nog konkursa za popunjavanje radnih mesta u
državnim organima;
• uvedena je obaveza polaganja posebnog stručnog
ispita pred ispitnom komisijom koju obrazuje mi-
nistar odbrane usklađuje sa potrebama službe.
20 │
Vojni službenici koji imaju srednje obrazova-
nje u trajanju od četiri godine, odnosno visoko
obrazovanje dužni su da polože poseban struč-
ni ispit pred ispitnom komisijom koju obrazuje
ministar odbrane, a sam ispit sastoji se od opšteg i
posebnog dela. Obaveze polaganja posebnog struč-
nog ispita oslobođena su lica sa položenim pra-
vosudnim ispitom, lica sa položenim državnim
stručnim ispitom i lica sa položenim stručnim
ispitom za rad u drugim organima ako program
tog ispita odgovara programu posebnog stručnog
ispita. Lica koja su primljena u službu na određeno
vreme ne polažu stručni ispit;
• preciznije je uređeno ovlašćenje ministra odbrane
u pogledu uređivanja plata, naknada i drugih pri-
manja civilnih lica na službi u Vojsci Srbije (član
127. stav 2. Zakona);
•p recizirane su odredbe o prestanku službe ci-
vilnom licu bez njegove saglasnosti tako da je
obuhvaćen i slučaj kada nakon zasnivanja radnog
odnosa u Vojsci Srbije lice dostavi nadležnom or-
ganu neistinite podatke u vezi sa dodatnim obra-
zovanjem (falsifikovanje isprava) značajne za
obavljanje poslova radi kojih je raspoređeno na
novo radno mesto;
• preformulisana je odredba koja se odnosi na ot-
premnine kako bi bilo jasno da civilnom licu na
službi u Vojsci Srbije kome služba prestaje zbog
ukidanja radnog mesta ili smanjenja broja izvršila-
ca na jednom radnom mestu, a ispunjava uslove za
ostvarivanje prava na penziju prema propisima o
penzijskom i invalidskom osiguranju, ne pripada
otpremnina u visini od 12 bruto plata;
• izmenom člana 134. Zakona propisano je da se, po-
red već navedenih, na vojne službenike i name-
štenike primenjuju i pojedine druge odredbe
koje se odnose na profesionalna vojna lica: o
bezbedosnoj proveri (član 39. tačka 8)), o zastupa-
nju (član 71.), o plati (član 81. stav 1.) i o posebnim
uslovima pod kojima se vrši služba (član 83. st. 1.
i 2.).
Nadležnost za rešavanje o odnosima
u službi i za donošenje drugih akata
Član 136. dopunjen je odredbom kojom je propisa-
no ovlašćenje ministra odbrane za rešavanje o stanjima
u službi podoficira i oficira zaključno sa činom kape-
tana raspoređenih i postavljenih na formacijska mesta
van Vojske Srbije. Navedeno rešenjem popunjena je
pravna praznina jer do sada nije bilo propisano ovla-
šćenje za rešavanje stanja u službi oficira čina nižeg
od čina majora koji su na službi van Vojske Srbije.
Nadležnost za rešavanje u upravnim stvarima u
prvom stepenu podiže na nivo komandanta briga-
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

de ili starešine njemu ravnog ili višeg položaja, što
treba da doprinese kvalitetnijem rešavanju u upravnim
stvarima i ujednačavanju prakse u upravnom postupku.
Predviđeno je i da načelnik Generalštaba, ukoliko pro-
ceni da je to potrebno, za rešavanje o upravnim stvari-
ma može odrediti i starešinu na položaju komandanta
bataljona ili starešinu njemu ravnog položaja.
Odgovornost pripadnika Vojske Srbije
U članu 146. brisane su odredbe koje se odnose
na disciplinsku odgovornost lica kojima je presta-
la služba u Vojsci Srbije. Praksa je pokazala da su ova
rešenja necelishodna jer prema licu kome je prestala
služba ne može se primeniti nijedna disciplinska sank-
cija predviđena Zakonom, imajući u vidu su sve sankcije
vezane za radnopravni status tog lica.
Odredbom člana 147. propisano je da se prilikom
utvrđivanja disciplinske odgovornosti pripadnika Voj-
ske Srbije u postupcima u kojima se utvrđuje disci-
plinska odgovornost za izvršene disciplinske prestu-
pe, shodno se primenjuju načela, odnosno pravila
krivičnog prava. Navedena odredba usklađena je sa
odredbom člana 170. Zakona kojom je, između ostalog,
propisano da odredbe pravila kojima se bliže uređu-
je disciplinski postupak ne mogu biti u suprotnosti sa
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85
USTAVNO PRAVO
odredbama Zakonika o krivičnom postupku, a u disci-
plinskim postupcima koji se vode pred nadležnim voj-
nim disciplinskim sudovima neposredno se primenjuju
opšta načela krivičnog procesnog prava. Inavedeni član
170. Zakona dopunjen je tako što je precizirano ovla-
šćenje predsednika Republike da Pravilom o vojnoj
disciplini, između ostalog, uredi i troškove nastale
tokom vođenja disciplinskog postupka pred vojnim
disciplinskim sudovima.
Dopunom člana 148. kao disciplinska greška pro-
pisuje se i neblagovremeno, nepotpuno ili nemarno
izvršavanje naređenja, odluke ili naloga pretpostav-
ljenog, kako bi se u navedenim slučajevima efikasnije
sproveo disciplinski postupak i postigla njegova svrha
koja se sastoji u generalnoj i specijalnoj prevenciji.
Prelazne i završne odredbe
Uredba o sindikalnom organizovanju profesio-
nalnih pripadnika Vojske Srbije („Sl. glasnik RS”, br.
29/2011) prestaje da važi danom stupanja na snagu
Zakona, a rok za donošenje propisa za izvršenje Zakona
je 90 dana od dana njegovog stupanja na pravnu snagu
(6. februar 2015. godine).  •
Ranko Jerković
│ 21
 USTAVNO PRAVO
KOMENTAR PRAVILNIKA O BOJI
I SASTAVNIM DELOVIMA UNIFORME
SLUŽBENIKA OBEZBEĐENJA
„Sl. glasnik RS”, br. 4/2015
Omogućeno je pravnim licima i preduzetnicima koji dobiju licencu za obavljanje
poslova privatnog obezbeđenja da svojim aktom bliže utvrde izgled uniforme
P
ravilnik o boji i sastavnim delovima unifor-
me službenika obezbeđenja („Sl. glasnik RS”,
br. 4/2015 - dalje: Pravilnik, stupio na snagu
24.1.2015. godine) doneo je ministar unutrašnjih po-
slova (dalje: ministar), na osnovu člana 58. stav 1. Za-
kona o privatnom obezbeđenju („Sl. glasnik RS”, br.
104/2013 - dalje: Zakon). Na osnovu člana 58. stav
3. Zakona i u skladu sa Pravilnikom, pravna lica i pre-
duzetnici koji će primenom Zakona biti licencirani za
obavljanje poslova privatnog obezbeđenja moći će (i
morati), svojim aktom, bliže da utvrde izgled uniforme
koju nose njihovi službenici obezbeđenja.
Službenici obezbeđenja na koje
se primenjuje Pravilnik
Odgovor na pitanje na koje službenike obezbeđenja
se primenjuje Pravilnik ili, preciznije, koje kategorije tih
službenika će biti uniformisane, mora se potražiti u od-
govarajućim odredbama Zakona.
Prema članu 3. tačka 8) Zakona, službenici obez-
beđenja su fizička lica koja vrše poslove privatnog
obezbeđenja, a prema čl. 9. i 11. Zakona pravnim li-
cima, preduzetnicima i fizičkim licima se mogu iz-
dati licence za vršenje više vrsta poslova privatnog
obezbeđenja, i to za vršenje poslova:
- procene rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja;
- fizičko-tehničke zaštite lica i imovine i održavanja
reda na sportskim priredbama, javnim skupovima
i drugim mestima okupljanja građana, pri čemu se
posebne licence izdaju za fizička lica odgovorna za
22 │
zaštitu, za osnovne poslove bez oružja i specijali-
stičke poslove sa oružjem;
- obezbeđenja transporta i prenosa novca i vredno-
snih pošiljki, koja se licenca izdaje samo pravnim
licima i preduzetnicima, pod opštim i posebnim
uslovima iz člana 10. Zakona (najmanje 10 licenci-
ranih fizičkih lica, i dr);
- planiranja sistema tehničke zaštite;
- projektovanja i nadzora nad izvođenjem sistema
tehničke zaštite;
- montaže, puštanja u rad i održavanja sistema teh-
ničke zaštite i obuke korisnika.
Uniforma pojedinih kategorija službenika obezbe-
đenja predviđena je u članu 42. Zakona kao obavezna
za redare tokom vršenja poslova i u članu 45. stav 1.
tačka 3) Zakona kojim je za pravna lica i preduzetnike
koji vrše samozaštitnu delatnost, kao jedan od uslova za
dobijanje licence za vršenje poslova privatnog obezbe-
đenja, predviđeno da moraju da imaju i akt o detaljima
izgleda uniforme i znaka.
Suštinsko rešenje koje se odnosi na uniformu utvr-
đeno je članom 60. stav 1. Zakona, koji glasi: „Službeni-
ci obezbeđenja, koji neposredno vrše poslove privatnog
obezbeđenja, dužni su da nose uniformu”. Problem je
neodređenost tog rešenja, pre svega zbog mogućih dile-
ma u praksi da li se neposrednost (izraz „neposredno”)
odnosi na sve službenike i poslove privatnog obezbe-
đenja ili se taj izraz odnosi samo na neke od kategorija
tih službenika i vrsta poslova privatnog obezbeđenja i,
u tom slučaju, na koje od njih se odnosi, a na koje se
ne odnosi. Navedena zakonska formulacija daje osnova
za zaključak da se neposredno vršenje poslova odnosi
na sve te poslove, a ne samo na neke od njih. Drugim
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

rečima, teško je osporiti činjenicu da u praksi svaki od
navedenih poslova može da se obavlja neposredno, kao
i da se u vezi sa svakim od njih mogu obavljati i tzv. pra-
teći poslovi koji se po (ne)posrednosti od njih razliku-
ju. To nas upućuje da uzmemo u obzir svrhu uniforme i
pokušamo da odgovorimo na pitanje da li je celishodno
nositi uniformu pri obavljanju svih poslova privatnog
obezbeđenja ili samo nekih od tih poslova. U najkraćem,
svrha uniforme je prevashodno u tome da službeni-
ci obezbeđenja budu prepoznati od strane građana
i, sledstveno tome, da omogući službenicima obezbe-
đenja da se na propisan način predstave (uz upotre-
bu i službene legitimacije) pre primene ovlašćenja i
u drugim situacijama kada je to obavezno. Poslove
koji ne zahtevaju da službenici obezbeđenja budu na
navedeni način prepoznati od strane građana i dokažu
svoje svojstvo nije potrebno obavljati u uniformi. Pre-
ma tome, uniformu sa oznakama trebalo bi prvenstveno
da nose službenici obezbeđenja koji obavljaju poslove
fizičko-tehničke zaštite lica i imovine, poslove održava-
nja reda na sportskim priredbama, javnim skupovima i
drugim mestima okupljanja građana i poslove obezbe-
đenja transporta i prenosa novca i vrednosnih pošiljki.
Zakon i Pravilnik, međutim, ne sadrže izričite odredbe o
kategorijama službenika obezbeđenja koji neposredno
vrše poslove privatnog obezbeđenja, niti o vrstama po-
slova za vreme čijeg obavljanja su službenici obezbeđe-
nja dužni da nose uniformu. To je jedan od razloga zbog
kojeg u ovom pogledu može doći do različite primene
Pravilnika u praksi. Ovo tim pre što se i izuzetak od pra-
vila o nošenju uniforme (iz člana 60. stav 3. Zakona) od-
nosi, takođe, na obavljanje poslova obezbeđenja (svih,
neodređeno kojih) i omogućava da se ti poslovi vrše u
građanskom odelu, na osnovu pisanog naloga pravnog
lica i preduzetnika za privatno obezbeđenje. Međutim,
taj izuzetak bi najpre trebalo da se primeni na poslove
neposredne fizičko-tehničke zaštite lica (telohranitelji, i
sl) koje je prikladnije i delotvornije obavljati u građan-
skom odelu.
U celini posmatrano, činjenica je da Pravilnikom ni-
su na potpun i precizan način određene kategorije služ-
benika obezbeđenja koji su za vreme obavljanja poslova
(i kojih poslova) dužni da nose uniformu.
Boja uniforme
Iako je Pravilnikom (u članu 1), u skladu sa Zako-
nom, predviđeno da se ovim pravilnikom propisuje boja
uniforme koju nose službenici obezbeđenja pri vršenju
poslova privatnog obezbeđenja, boja te uniforme Pra-
vilnikom nije propisana, već je članom 6. stav 1. Pravil-
nika izbor boje uniforme prepušten pravnim licima
i preduzetnicima za privatno obezbeđenje, koji boju
uniforme treba da utvrde svojim aktom.
U skladu sa članom 61. Zakona, prema kome se
navedena uniforma mora po boji jasno razlikovati od
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85
USTAVNO PRAVO
uniforme bilo kog državnog organa, članom 6. stav 2.
Pravilnika utvrđena je obaveza pravnog lica i preduzet-
nika za privatno obezbeđenje da pri izboru boje te uni-
forme vode računa da se ona po boji mora razlikovati
od uniformi pripadnika Ministarstva unutrašnjih
poslova (dalje: Ministarstvo), Vojske Srbije, carine i
drugih državnih organa koji nose uniformu i prime-
njuju ovlašćenja.
Rešenju koje se odnosi na boju uniforme može se
prigovoriti to što zakonsko ovlašćenje (propisivanje
boje) nije u potpunosti realizovano, kao i to da ono i
pored zaštitne odredbe u korist uniforme državnih
organa može dovesti do neželjenog šarenila uniformi,
posebno u gradovima. Naime, pored uniformi pripad-
nika određenih državnih organa, u svakom od gradova
su i različite uniforme komunalnih policajaca, čiji izgled,
oznake na njima i način nošenja, na osnovu člana 39.
stav 3. Zakona o komunalnoj policiji („Sl. glasnik RS”,
br. 51/2009) propisuje skupština grada, po prethodno
pribavljenoj saglasnosti ministra nadležnog za lokalnu
samoupravu.
Delovi uniforme
U okviru ovlašćenja za propisivanje delova uniforme
Pravilnikom su prethodno (u članu 2. stav 2) utvrđene
dve vrste uniformi, i to redovna uniforma i terenska
uniforma. Delovi redovne uniforme, po sistemu enu-
meracije, taksativno su navedeni u članu 3, a delovi
terenske uniforme u članu 4. Pravilnika. Redovna uni-
forma sastoji se od 11 delova odeće, dva obuće - za služ-
benike obezbeđenja ženskog i muškog pola, i od suknje
- za službenike obezbeđenja ženskog pola. Terensku
uniformu čine osam delova odeće i čizme. Osim navede-
ne podele na redovnu i terensku uniformu, druge pode-
le uniforme, npr. prema vremenskim i drugim uslovima
korišćenja (letnja i zimska, za urbane i terenske uslove,
i sl) Pravilnikom nisu predviđene. I u celini posmatrano,
materija o delovima uniforme šturo je uređena, tako da
će zahtevati dogradnju.
Izgled uniforme
Iz celine odredaba st. 1. i 2. člana 58. Zakona može se
zaključiti da je tim odredbama stavljen znak jednakosti
između boje i sastavnih delova uniforme (iz stava 1) i
izgleda uniforme (iz stava 2). Iz toga proizlazi, uprkos
nestandardnom formulisanju, da zakonsko ovlašćenje
za donošenje Pravilnika obuhvata ne samo propisivanje
boje i sastavnih delova uniforme, već i propisivanje nje-
nog izgleda ili, konkretnije, razradu zakonskog rešenja
iz stava 2. člana 58. Zakona, koje glasi: „Izgled uniforme
propisuje se u skladu sa uslovima i poslovima koji se vrše”.
Iako izgled uniforme zavisi od više elemenata (vr-
sta tkanine i drugog materijala, kroja uniforme, i dr),
│ 23
 USTAVNO PRAVO
Pravilnikom su uređena samo neka od pitanja od kojih
zavisi izgled uniformi.
Važno rešenje sadržano je u članu 5. stav 1. Pravilnika
budući da je tim rešenjem otklonjena moguća posledica
loše formulacije iz člana 63. stav 3. Zakona prema kojoj
natpis na uniformi može da bude ispisan alternativno,
rečima „Obezbeđenje”, odnosno „Security”. Zakonom je
tako ostavljen prostor da se u praksi iz upotrebe poti-
skuje srpski jezik (upotrebom samo engleskog), protiv-
no principima iz Zakona o službenoj upotrebi jezika
i pisama („Sl. glasnik RS”, br. 45/91, 53/93, 67/93,
48/94, 101/2005 - dr. zakon i 30/2010). Kritički osvrt
na to zakonsko rešenje dat je ranije u tekstu Komentar
Zakona o privatnom obezbeđenju - od primene Zako-
na očekuje se unapređenje profesionalnosti i kvalite-
ta usluga koje pružaju subjekti koji se bave privatnim
obezbeđivanjem, Paragraf, Pravni instruktor 57/2013
od 6.12.2013. godine. Sada, prema rešenju iz člana 5.
stav 1. Pravilnika, koji će se neposredno primenjivati,
spoljni, odnosno jasno vidljivi deo uniforme službeni-
ka obezbeđenja moraće da sadrži jasno uočljiv logo i
natpis „Obezbeđenje”, a dodatno i reč „Security”. Da-
kle uvek će morati da se upotrebi srpski jezik, a dodatno
i engleski. Iako je sada Pravilnikom onemogućeno da se
upotrebljava samo engleski jezik bez srpskog jezika, još
bolje rešenje bi bilo da Zakonom i Pravilnikom, pored
srpskog jezika, nije uvedena i obavezna upotreba engle-
skog jezika, već da je ta upotreba uvedena alternativno,
odnosno ponuđena samo kao mogućnost i prepuštena
pravnim licima i preduzetnicima da tu mogućnost kori-
ste ili ne koriste po sopstvenom nahođenju.
Kao što je već rečeno u odnosu na boju uniforme,
Pravilnikom su (u članu 6. stav 1) i izgled redovne i
terenske uniforme i izgled i sadržina logoa prepušteni
slobodnom izboru pravnog lica i preduzetnika za pri-
vatno obezbeđenje, koji ih bliže utvrđuju svojim aktom,
saglasno Zakonu i Pravilniku. Takođe, članom 6. stav
2. Pravilnika utvrđena je obaveza pravnog lica i pre-
duzetnika za privatno obezbeđenje da vode računa da
se izgled uniformi, odnosno logoa moraju razlikovati
od uniformi, odnosno obeležja pripadnika Ministar-
stva, Vojske Srbije, carine i drugih državnih organa koji
nose uniformu i primenjuju ovlašćenja, kao i da se na
uniformi ne nalaze obeležja, odnosno natpisi koji nisu
u skladu sa ovim pravilnikom, a naročito reč: policija,
žandarmerija, milicija, vojska ili bilo koja druga reč, na
srpskom ili drugom jeziku, koja može da navede druge
osobe na zaključak da se radi o pripadniku državnog
organa.
Za razliku od boje i izgleda uniforme, prepuštanje
izgleda logoa (znaka) slobodnom izboru pravnog lica
i preduzetnika za privatno obezbeđenje u potpunosti
je u skladu sa njihovom dužnošću utvrđenom impre-
rativnim odredbama člana 59. Zakona, kao i njihovim
pravima utvrđenih drugim zakonima i propisima. Pre-
ma odredbama člana 59. Zakona, pravno lice i predu-
zetnik za privatno obezbeđenje dužni su da utvrde
24 │
izgled i sadržinu znaka (logo) koji će koristiti kao
sopstveno obeležje na uniformi, vozilima i objekti-
ma. Dakle, za izbor logoa ovlašćen je isključivo subjekt
čije je to obeležje, a izgled logoa na uniformi i vozilima
(ne i na objektima), kao i izgled same uniforme, ogra-
ničen je samo odredbama člana 61. Zakona. Prema tim
odredbama, uniforma i znak (logo) privatnog obezbe-
đenja, po izgledu i boji, moraju se jasno razlikovati od
uniformi i oznaka na vozilima službenika policije, voj-
ske, carine ili uniforme i oznake bilo kog drugog držav-
nog organa. Valja zapaziti da je u ovoj formulaciji pro-
pušteno da se zabranom obuhvate i oznake na unifor-
mama (a ne samo oznake na vozilima) državnih organa,
ali to u praksi ne bi trebalo da bude poseban problem.
Međutim, problem u praksi može uzrokovati to što je
članom 6. stav 2. Pravilnika navedena zakonska zabrana
proširena Pravilnikom, kao propisom niže pravne snage
od zakona. Naime, neophodno jasno razlikovanje, koje
nalaže Zakon, sada je Pravilnikom konkretizovano neo-
dređenom („bezobalnom”) formulacijom kojom se nala-
že „da se na uniformi ne nalaze obeležja, odnosno natpi-
si koji nisu u skladu sa ovim pravilnikom, a naročito reč:
policija, žandarmerija, milicija, vojska ili bilo koja druga
reč, na srpskom ili drugom jeziku, koja može da navede
druge osobe na zaključak da se radi o pripadniku držav-
nog organa.” Pošto logo po sili Zakona mora da se nalazi
na uniformi, a logo često sadrži i naziv, navedena formu-
lacija mogla bi u praksi da dovede u pitanje ne samo za-
konsko ovlašćenje pravnog lica i preduzetnika da sami
odrede svoj logo, već i njihovo ovlašćenje da sami odre-
de svoj naziv. Kao deo poslovnog imena, naziv nekih već
registrovanih privrednih društava iz oblasti privatnog
obezbeđenja mogao bi da otvori i dodatni problem. Sto-
ga valja obratiti pažnju da primena Pravilnika u tom de-
lu ne bude nesaglasna sa ustavnim jemstvima o slobodi
preduzetništva i razlozima za njeno ograničenje samo
zakonom, kao i o jednakom pravnom položaju svih na
tržištu. U vezi sa već registrovanim privrednim društvi-
ma iz oblasti privatnog obezbeđenja valja posebno uze-
ti u obzir rešenja o poslovnom imenu društva utvrđena
Zakonom o privrednim društvima („Sl. glasnik RS”,
br. 36/2011, 99/2011, 83/2014 - dr. zakon i 5/2015),
naročito rešenja iz čl. 22. i 23. tog zakona o poslovnom
imenu i skraćenom poslovnom imenu društva i iz čl. 27.
do 29. tog zakona kojima su uređena ograničenja koja se
odnose na poslovno ime, kao i zaštita naziva privrednog
društva. Najzad, posebno valja voditi računa i o tome da
zabrana upotrebe u Pravilniku primerice navedenih re-
či (policija, žandarmerija, milicija, vojska) ne bi trebalo
da bude sporna kada je neka od njih upotrebljena samo
kao jedna od više reči u nekom izrazu koji ima drugo
značenje, konkretnije u nekom takvom nazivu, odnosno
poslovnom imenu privrednog društva. Npr. kao što bi
bilo neprihvatljivo da je zbog reči „policija”, koja se od-
nosi na državni organ, svojevremeno bila zabranjena
upotreba izraza „komunalna policija”, koji se odnosi na
deo gradske uprave.
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85
 USTAVNO PRAVO

Zaključak
1. Donošenjem Pravilnika stvorene su pretpostavke da pravna lica i preduzetnici koji dobiju licencu za obavljanje
poslova privatnog obezbeđenja, svojim aktom, na osnovu člana 58. stav 3. Zakona i u skladu sa Pravilnikom,
bliže utvrde izgled uniforme koju su za vreme obavljanja tih poslova dužni da nose njihovi službenici obez-
beđenja. U odnosu na rok iz člana 85. Zakona, kojim je utvrđeno da će se (svi) propisi za izvršavanje Zakona
doneti u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona, dakle do 5.6.2014. godine, Pravilnik je
donet sa zakašnjenjem od preko sedam meseci.
2. Pravilnikom su, u meri u kojoj je to moguće podzakonskim propisom, otklonjeni pojedini propusti i nedore-
čenosti iz Zakona, od kojih je najvažnije rešenje kojim je onemogućeno potiskivanje srpskog jezika engleskim.
Ali, izostala su ili nisu dorečena u Pravilniku rešenja kojima je na potpun i precizan način trebalo da se uredi
nekoliko važnih pitanja. Pravilnikom nisu jasno određene kategorije uniformisanih službenika obezbeđenja i
vrste poslova obezbeđenja za vreme čijeg obavljanja se obavezno nosi uniforma, što će zahtevati dodatne ak-
tivnosti na ujednačavanju stanja u praksi. Pravilnikom nije u potpunosti realizovano ovlašćenje da se propiše
boja uniforme, već je prepušteno pravnim licima i preduzetnicima za privatno obezbeđenje da boju uniforme
sami utvrde svojim aktom, što će, kao i štura rešenja o delovima uniforme, doprineti održanju postojećeg i
stvaranju novog šarenila uniformi u praksi. Poseban problem mogla bi u praksi da uzrokuje i primena člana 6.
stav 2. Pravilnika, ukoliko bi se te odredbe ovog podzakonskog propisa, tekstualno sporne sadržine, tumačile i
primenjivale „usamljeno”, van okvira koji čine odgovarajući propis više pravne snage od Pravilnika.
3. Primena Pravilnika zavisi u značajnoj meri od stvaranja i drugih pretpostavki za početak primene Zakona u
njegovom punom kapacitetu, a pre svega od donošenja podzakonskih propisa kojima će se realizovati preosta-
la ovlašćenja iz Zakona, i to:
- da Vlada propiše bliže kriterijume za određivanje obavezno obezbeđenih objekata i način vršenja poslova
njihove zaštite - na osnovu člana 5. stav 4. Zakona;
- da ministar propiše visinu troškova organizovanja i sprovođenja obuke za vršenje poslova privatnog obez-
beđenja - na osnovu člana 13. stav 2. Zakona;
- da ministar propiše bliži način upotrebe sredstava prinude utvrđenih Zakonom - na osnovu član 57. Zakona;
- ministar propiše bližu sadržinu, izgled i način upotrebe legitimacije službenika privatnog obezbeđenja - na
osnovu člana 64. Zakona.
Pored donošenja navedenih propisa, potrebna je realizacija i sledećih ovlašćenja iz Zakona, i to:
- da ministar nadležan za poslove zdravlja donese akt kojim se utvrđuje lista referentnih zdravstvenih ustano-
va koje izdaju uverenja o psihofizičkoj sposobnosti za obavljanje poslova privatnog obezbeđenja - na osnovu
člana 10. stav 2. Zakona;
- da Ministarstvo utvrdi, uz saglasnost ministra nadležnog za poslove finansija, način provere obučenosti
fizičkih lica, odnosno način polaganja stručnog ispita za vršenje poslova privatnog obezbeđenja i visinu troš-
kova organizovanja i sprovođenja stručnih ispita, kao i sadržinu i način vođenja evidencija o licima koja su
polagala i položila stručni ispit - na osnovu člana 14. stav 3. Zakona;
- da ministar utvrdi bliži način vršenja poslova tehničke zaštite i korišćenja tehničkih sredstava - na osnovu
člana 33. stav 2. Zakona.
Od brzine kojom će se realizovati navedena ovlašćenja iz Zakona zavisi primena Pravilnika, ali i mogućnost da
se održe drugi rokovi utvrđeni u prelaznim odredbama Zakona. To se odnosi, pre svega, na rok od 18 meseci
(ističe 5.6.2015. godine) određen odredbama člana 86. Zakona u kojem su pravna lica i preduzetnici koji
obavljaju određene poslove iz oblasti privatnog obezbeđenja dužni da usklade svoj rad sa odredbama Za-
kona. Taj rok bi izmenama Zakona trebalo odložiti za onoliko vremena za koliko se bude kasnilo sa donošenjem
navedenih izvršnih propisa za izvršavanje Zakona.  •

Slobodan Miletić

Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85 │ 25

 USTAVNO PRAVO

▶ Pitanje i odgovor

Pravo komunalnog preduzeća da pri naplati utroška

električne energije obrađuje JMBG i druge podatke
o ličnosti korisnika usluga bez njihovog pristanka
◊ Pitanje:

• Da li komunalno preduzeće ima pravo da pri naplati utroška električne energije obrađuje JMBG i dru-
ge podatke o ličnosti korisnika usluga bez njihovog pristanka?

◊ Odgovor:
Zaštita podataka o ličnosti lica utvrđena je odredbama Ustava Republike Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 98/2006 - dalje:
Ustav) i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS”, br. 97/2008, 104/2009 - dr. zakon, 68/2012 - odluka US i
107/2012 - dalje: Zakon). Saglasno odredbi člana 42. stav 2. Ustava prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka
o ličnosti uređuju se zakonom, dok je odredbama člana 8. stav 1. tačka 1) Zakona propisano da obrada podataka o lično-
sti nije dozvoljena ako fizičko lice nije dalo pristanak za obradu, odnosno ako se obrada vrši bez zakonskog ovlašćenja.
Punovažan pristanak lice može dati samo na način i pod uslovima utvrđenim odredbama čl. 10. i 15. Zakona. Izuzeci
od ovog pravila su retki i restriktivni i propisani odredbama čl. 12. i 13. Zakona, pa je tako odredbom člana 12. stav 1.
tačka 2) ovog zakona propisano da je obrada bez pristanka dozvoljena u svrhu izvršenja obaveza određenih zakonom,
aktom donetim u skladu sa zakonom ili ugovorom zaključenim između lica i rukovaoca, kao i radi pripreme zaključenja
ugovora.
Zakonom o komunalnim delatnostima („Sl. glasnik RS”, br. 88/2011) određuju se komunalne delatnosti i uređuju op-
šti uslovi i način njihovog obavljanja. Odredbom člana 13. stav 1. ovog zakona propisano je da skupština jedinice lokalne
samouprave odlukama propisuje način obavljanja komunalne delatnosti, kao i opšta i posebna prava i obaveze vršilaca
komunalne delatnosti i korisnika usluga na svojoj teritoriji, uključujući i način plaćanja cene komunalne usluge, način
vršenja kontrole korišćenja i naplate komunalne usluge i ovlašćenja vršioca komunalne delatnosti u vršenju kontrole i
mere koje su kontrolori ovlašćeni da preduzimaju.
Shodno navedenom doneta je Odluka o snabdevanju toplotnom energijom u gradu Beogradu („Sl. list grada Beogra-
da”, br. 43/2007, 2/2011 i 29/2014), a odredbom člana 30. stav 1. iste odluke propisano je da pre priključenja kućnih
grejnih instalacija na sistem daljinskog grejanja, a po donošenju konačnog rešenja o odobrenju za priključenje kućnih
grejnih instalacija, komunalno preduzeće i tarifni kupac toplotne energije zaključuju ugovor o prodaji toplotne energije.
Stavom 2. iste odredbe dalje je propisano da se ugovor o prodaji toplotne energije zaključuje u pisanoj formi i sadrži,
pored elemenata utvrđenih zakonom koji uređuje obligacione odnose i sledeće elemente: vreme priključenja, prava i
obaveze u pogledu količine toplotne energije koja se isporučuje, dinamike i kvaliteta isporuke, trajanje ugovora i uslove
produženja ugovora, prava i obaveze u slučaju prestanka ugovora, obaveze komunalnog preduzeća prema tarifnim
kupcima u slučaju neispunjenja obaveza u pogledu kvaliteta i kontinuiteta isporuke, posebne obaveze tarifnih kupaca u
slučaju neispunjenja, odnosno neurednog ispunjenja obaveza plaćanja, uslove i način preuzimanja i korišćenja energije,
prava i obaveze u slučaju privremene obustave isporuke toplotne energije, načina merenja, obračuna i uslova plaćanja
preuzete toplotne energije, način informisanja o promeni tarifa, cena i drugih uslova isporuke i korišćenja toplotne
energije, kao i druge elemente.
Načelan stav Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je da JMBG, zbog svoje struk-
ture (datum rođenja, pol, region dodele-sada i država posle raspada bivše SFRJ), ima status delikatnog i zaštićenog
podatka koji u sebi sadrži veliki broj informacija o ličnosti, zbog čega rukovaoci podataka, prikupljanju i daljoj obradi
ovog podatka treba da pristupaju krajnje restriktivno, vodeći računa o načelima iz člana 8. Zakona u pogledu uslova za
obradu, a posebno o svrsishodnosti i srazmernosti obrade ovog podatka.
U skladu sa navedenim, sa stanovišta Zakona obrada podataka o ličnosti korisnika usluga od strane komunalnog
preduzeća predstavlja izuzetak od pravila da pravo obrade može biti zakonsko ovlašćenje ili punovažan pristanak lica o
čijim podacima se radi, propisan odredbom člana 12. stav 1. tačka 2) Zakona o obradi podataka o ličnosti, i isti je dozvo-
ljen bez pristanka korisnika usluga, jer se vrši radi pripreme zaključenja ugovora i u svrhu izvršenja obaveza proisteklih
iz tako zaključenog ugovora.  •

26 │ Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

 USTAVNO PRAVO

▶ Pitanje i odgovor

Pravo na obradu JMBG od strane Poreske uprave

i jedinica lokalne samouprave u postupku
utvrđivanja, naplate i kontrole poreza
◊ Pitanje:
• Da li Poreska uprava i jedinica lokalne samouprave imaju pravo da unesu JMBG na aktima koji se pod-
nose u postupku utvrđivanja, naplate i kontrole poreza?
◊ Odgovor:
Zaštita podataka o ličnosti lica utvrđena je odredbama Ustava Republike Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 98/2006 - dalje:
Ustav) i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS”, br. 97/2008, 104/2009 - dr. zakon, 68/2012 - odluka US
i 107/2012). Saglasno odredbi člana 42. stav 2. Ustava prikupljanje, držanje, obrada i korišćenje podataka o ličnosti
uređuju se zakonom, dok je odredbama člana 8. stav 1. tačka 1) Zakona propisano da obrada podataka o ličnosti nije
dozvoljena ako fizičko lice nije dalo pristanak za obradu, odnosno ako se obrada vrši bez zakonskog ovlašćenja. Iz nave-
denih odredbi Ustava i Zakona proizilazi da pravni osnov obrade podataka o ličnosti može biti zakon ili pristanak lica o
čijim podacima se radi, dat na način i pod uslovima utvrđenim odredbama čl. 10. i 15. ovog zakona.
Odredbom člana 6. stav 1. tačka 1) Zakona o finansiranju lokalne samouprave („Sl. glasnik RS”, br. 62/2006, 47/2011,
93/2012 i 99/2013 - usklađeni din. izn.) propisano je da jedinici lokalne samouprave pripadaju prihodi ostvareni na nje-
noj teritoriji, i to porez na imovinu, osim poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na nasleđe i poklon.
Odredbama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Sl. glasnik RS”, br. 80/2002, 84/2002 - ispr.,
23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona,
61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr., 93/2012, 47/2013, 108/2013, 68/2014 i
105/2014) uređeni su postupak utvrđivanja, naplate i kontrole javnih prihoda na koje se ovaj zakon primenjuje, prava i
obaveze poreskih obveznika, registracija poreskih obveznika i poreska krivična dela i prekršaji.
Odredbom člana 2a stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je da se ovaj zakon
primenjuje i na izvorne javne prihode jedinica lokalne samouprave koje te jedinice utvrđuju, naplaćuju i kontrolišu u
javnopravnom odnosu, kao i na sporedna poreska davanja po tim osnovama.
Nadalje, odredbom člana 26. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je da u cilju
identifikacije poreskih obveznika, Poreska uprava dodeljuje fizičkim licima, preduzetnicima, pravnim licima i stalnim
poslovnim jedinicama nerezidentnog pravnog lica PIB.
Odredbom člana 26. stav 11. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji propisano je da je PIB jedinstveni
i jedini broj fizičkog lica, preduzetnika i pravnog lica za sve javne prihode i zadržava se do prestanka postojanja, odno-
sno smrti tog pravnog lica. Stavom 12. iste odredbe propisano je da se PIB koristi u poreskom postupku i obavezno se
unosi u akt koji poreski obveznik podnosi Poreskoj upravi, organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, drugim dr-
žavnim organima i organizacijama i organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, akt koji Poreska uprava
dostavlja poreskom obvezniku, dokument kojim poreski obveznik plaća porez i sporedna poreska davanja, nalog kojim
se banci nalaže plaćanje poreza i sporednih poreskih davanja i akt koji poreski obveznik podnosi organima i organiza-
cijama nadležnim za vođenje registra i računa, u smislu čl. 29. i 30. ovog zakona.
Odredbom člana 2. stav 9. Pravilnika o poreskom identifikacionom broju („Sl. glasnik RS”, br. 57/2003, 68/2003,
32/2009 i 48/2010) propisano je da se poreski identifikacioni broj (PIB) za rezidentna fizička lica koja nisu preduzetnici
i za obveznike poreza i doprinosa na prihode od poljoprivrede i šumarstva, sastoji od 13 cifara i predstavlja jedinstveni
matični broj građana (JMBG) dodeljen od strane Ministarstva unutrašnjih poslova, u skladu sa zakonom.
U skladu sa navedenim, sa stanovišta Zakona, navedeni pravni propisi sadrže pravni osnov za obradu JMBG od strane
Poreske uprave i jedinica lokalne samouprave u čijoj je nadležnosti utvrđivanje, naplata i kontrola poreza, u vidu unosa
JMBG na:
- akt koji poreski obveznik podnosi Poreskoj upravi, organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, drugim držav-
nim organima i organizacijama i organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave,
- akt koji Poreska uprava dostavlja poreskom obvezniku,
- dokument kojim poreski obveznik plaća porez i sporedna poreska davanja,
- nalog kojim se banci nalaže plaćanje poreza i sporednih poreskih davanja i
- akt koji poreski obveznik podnosi organima i organizacijama nadležnim za vođenje registra i računa.  •

Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85 │ 27

 USTAVNO PRAVO

▶ Pitanje i odgovor

Postupanje Komunalne policije

kao informacija od javnog značaja
◊ Pitanje:
• Da li je dozvoljeno snimanje postupanja Komunalne policije prilikom obavljanja poslova iz njihove
zakonom utvrđene nadležnosti?
◊ Odgovor:
Zaštita podataka o ličnosti lica utvrđena je odredbama Ustava Republike Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 98/2006
- dalje: Ustav) i Zakona o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS”, br. 97/2008, 104/2009 - dr. zakon, 68/2012
- odluka US i 107/2012 - dalje: Zakon). Saglasno odredbi člana 42. stav 2. Ustava prikupljanje, držanje, obrada i ko-
rišćenje podataka o ličnosti uređuju se zakonom, dok su odredbama člana 8. stav 1. tač. 1) do 8) Zakona propisana
osnovna načela obrade podataka o ličnosti, kojima je utvrđeno da svaki rukovalac podataka sme da obrađuje samo
one podatke koje je zakonom ovlašćen da prikuplja ili je ovlašćenje dobio od lica čije podatke namerava da obrađuje
na osnovu njegovog punovažnog pristanka, da svaki rukovalac podataka treba da poštuje načelo svrsishodnosti
obrade, odnosno da prikuplja podatke o ličnosti samo za svrhe koje su zakonom propisane ili za svrhe određene do-
bijenim pristankom lica, kao i da svaki rukovalac podataka treba da poštuje načelo srazmernosti obrade, odnosno
da obrađuje samo one podatke o ličnosti neophodne u datom slučaju.
Iz navedenih odredbi Ustava i Zakona proizilazi da pravni osnov obrade podataka o ličnosti može biti zakon ili
pristanak lica o čijim podacima se radi, dat na način i pod uslovima utvrđenim odredbama čl. 10. i 15. ovog zakona.
Izuzeci od pravila da pravni osnov obrade podataka o ličnosti može biti zakon ili pristanak lica o čijim podacima se
radi su retki i restriktivni i propisani odredbama čl. 12. i 13. Zakona.
Imajući u vidu činjenicu da se snimanje saglasno odredbama člana 3. stav 1. tačka 3) Zakona, smatra jednom
od radnji koja predstavlja obradu podataka o ličnosti, isto podleže opštim principima obrade podataka o ličnosti
propisanih odredbama člana 8. ovog zakona.
Međutim, kada se radi o snimku postupanja komunalnog policajca prilikom obavljanja poslova iz delokruga
svoje zakonom utvrđene nadležnosti, znači snimku nosioca javne funkcije, a ne snimku komunalnog policajca kao
privatnog lica, to ovo pitanje treba da se posmatra i sa aspekta Zakona o slobodnom pristupu informacijama od
javnog značaja („Sl. glasnik RS”, br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010), a ne samo Zakona.
Odredbom člana 2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja propisano je da je informa-
cija od javnog značaja, u smislu ovog zakona, svaka informacija kojom raspolaže organ javne vlasti, nastala u radu
ili u vezi sa radom organa vlasti, sadržana u određenom dokumentu, a odnosi se na sve ono o čemu javnost ima
opravdan interes da zna. Imajući u vidu ovu zakonsku definiciju, snimak postupanja komunalnog policajca prilikom
obavljanja poslova iz okvira svoje zakonom utvrđene nadležnosti, jeste informacija od javnog značaja, nastala u vezi
sa radom organa vlasti, nesporno sadržana u nekom od dokumenata u vezi sa vođenjem evidencija o njima ili plaća-
njem računa od strane organa za troškove koje komunalni policajci naprave prilikom obavljanja poslova iz okvira
svoje nadležosti, te samim tim jesu u posedu organa vlasti, a interes javnosti da ih zna se, u smislu odredbi člana 4.
ovog zakona, uvek pretpostavlja, sve dok organ vlasti ne dokaže suprotno.
Odredbama čl. 128. do 153. Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 - ispr., 107/2005 - ispr.,
72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013 i 108/2014 - dalje: KZ) propisana su krivična dela protiv sloboda i prava
čoveka i građanina, pa su tako odredbama čl. 144. i 145. utvrđena i krivična dela:
- Neovlašćeno fotografisanje i
- Neovlašćeno objavljivanje i prikazivanje tuđeg spisa, portreta i snimka.
Odredbama člana 144. KZ propisano je da ko neovlašćeno načini fotografski, filmski, video ili drugi snimak nekog
lica i time osetno zadre u njegov lični život ili ko takav snimak preda ili pokazuje trećem licu ili mu na drugi način
omogući da se sa njim upozna, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine, a ako delo iz stava 1.
ovog člana učini službeno lice u vršenju službe, kazniće se zatvorom do tri godine, dok je odredbama člana 145. KZ
propisano da ko objavi ili prikaže spis, portret, fotografiju, film ili fonogram ličnog karaktera bez pristanka lica koje
je spis sastavilo ili na koga se spis odnosi, odnosno bez pristanka lica koje je prikazano na portretu, fotografiji ili
filmu ili čiji je glas snimljen na fonogramu ili bez pristanka drugog lica čiji se pristanak po zakonu traži i time osetno

28 │ Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

 USTAVNO PRAVO

zadre u lični život tog lica, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine, kao i da ako delo iz stava 1. ovog
člana učini službeno lice u vršenju službe, kazniće se zatvorom do tri godine.
U skladu sa navedenim, a uzimajući u obzir i odredbu člana 14. stav 1. tačka 2) Zakona o slobodnom pristupu
informacijama od javnog značaja, kojom je propisano da organ vlasti neće tražiocu omogućiti ostvarivanje prava
na pristup informacijama od javnog značaja, ako bi time povredio pravo na privatnost, pravo na ugled ili koje drugo
pravo lica, osim ako se radi o ličnosti, pojavi ili događaju od interesa za javnost, a naročito ako se radi o nosiocu
državne i političke funkcije i ako je informacija važna s obzirom na funkciju koju to lice vrši, sa stanovišta citiranih
odredbi Zakona i Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, kao i KZ, teško bi bilo dokazati da
snimak postupanja komunalnog policajca u obavljanju poslova iz okvira svoje zakonom utvrđene nadležnosti, nije
informacija od javnog značaja i da ista ne treba da bude dostupna javnosti, odnosno da ovakav snimak osetno zadire
u lični život lica. Ovo znači da iako komunalni policajci imaju pravo na privatnost i zaštitu svojih podataka o ličnosti
u smislu odredbi Zakona kao privatna lica, dok su na dužnosti njihovo postupanje prilikom obavljanja poslova iz
okvira svoje zakonom utvrđene nadležnosti je regulisano odredbama Zakona o slobodnom pristupu informacijama
od javnog značaja.

▶ Pitanje i odgovor

Zahtev za odobrenje privremenog boravka strancu

koji je registrovan kao zastupnik domaćeg privrednog društva
◊ Pitanje:
• Da li stranac, nerezident koji ovde ne namerava da boravi i nije u radnom odnosu, može da dobi-
je privremeni boravak na osnovu toga što je upisan kao zakonski zastupnik domaćeg privrednog
društva u Agenciji za privredne registre, a privremeni boravak mu treba radi dobijanja elektron-
skog sertifikata kako bi mogao da potpiše finansijske izveštaje?
◊ Odgovor:
Privremeni boravak uređen je Zakonom o strancima („Sl. glasnik RS”, br. 97/2008 - dalje: Zakon). Zakonom je
svrha privremenog boravka utvrđena tako da taj boravak može da se odobri strancu koji namerava da boravi u
Republici Srbiji duže od 90 dana, između ostalog, zbog rada, zapošljavanja, obavljanja privredne ili druge profesio-
nalne delatnosti, kao i zbog drugih opravdanih razloga u skladu sa zakonom ili međunarodnim ugovorom, a stranac
kome je odobren privremeni boravak iz navedenih razloga dužan je da boravi u Republici Srbiji u skladu sa svrhom
zbog koje mu je boravak odobren.
Stranac koji već boravi u Republici Srbiji po drugom osnovu zahtev za privremeni boravak podnosi područnoj
jedinici Ministarstva unutrašnjih poslova nadležnoj za poslove stranaca, a uz taj zahtev dužan je da priloži važeću
stranu putnu ispravu, kao i druge dokaze o opravdanosti razloga zbog kojih traži da mu se odobri privremeni bora-
vak. Strancu se može odobriti privremeni boravak ako uz zahtev priloži dokaz da ima dovoljna sredstva za izdržava-
nje, dokaz da je zdravstveno osiguran i dokaz o opravdanosti zahteva za privremeni boravak u skladu sa navedenom
svrhom privremenog boravka.
Privremeni boravak može da se odobri u trajanju do jedne godine i može da se produži na isti period, ako Zako-
nom ili međunarodnim ugovorom nije drugačije određeno.
Prema članu 30. stav 1. Zakona, privremeni boravak radi rada, zapošljavanja, obavljanja privredne ili druge
profesionalne delatnosti, može da se odobri strancu kome je odobreno pravo na rad, ili mu je privremeni boravak
prethodni uslov za sticanje tog prava, u skladu sa propisima kojima je uređen rad stranaca u Republici Srbiji, kao i
strancu koji namerava da boravi u Republici Srbiji duže od 90 dana, ako ispunjava druge uslove propisane Zakonom,
a nije mu potrebna radna dozvola u smislu propisa kojima je uređen rad stranaca u Republici Srbiji. U vezi s tim,
članom 9. stav 1. Zakona o zapošljavanju stranaca („Sl. glasnik RS”, br. 128/2014) zapošljavanje stranca ostvaruje
se pod uslovom da poseduje odobrenje za privremeni boravak bez obzira na vremensko trajanje boravka ili stalno
nastanjenje u skladu sa zakonom i dozvolu za rad u skladu sa ovim zakonom, ako ovim zakonom nije drugačije
utvrđeno.
Pitanja koja se odnose na upotrebu elektronskog potpisa na osnovu izdatog kvalifikovanog elektronskog sertifi-
kata uređena su primarno matičnim Zakonom o elektronskom potpisu („Sl. glasnik RS”, br. 135/2004) i propisima

Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85 │ 29

 USTAVNO PRAVO

donetim na osnovu tog zakona. Kvalifikovani elektronski sertifikat, u smislu tog zakona, je elektronski sertifikat koji
izdaje sertifikaciono telo za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata i koji, između ostalog, mora da sadrži
skup podataka koji jedinstveno identifikuje potpisnika. Jedan od uslova koji mora da ispunjava sertifikaciono telo
za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata jeste i da izvršava proveru identiteta i, ako je potrebno, drugih
dodatnih obeležja lica kojem se izdaje sertifikat, na pouzdan način i u skladu sa propisima. Sertifikaciono telo za
izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata dužno je, između ostalog, da izvrši potpunu proveru identiteta
korisnika za koga vrši usluge sertifikacije. Kvalifikovani elektronski sertifikati izdati od strane inostranih sertifika-
cionih tela ravnopravni su sa domaćim ako je inostrano sertifikaciono telo dobilo rešenje od nadležnog organa, u
skladu sa odredbama čl. 18. i 20. Zakona o elektronskom potpisu, odnosno ako strani kvalifikovani elektronski serti-
fikati potiču iz zemlje sa kojom postoji bilateralni sporazum o međusobnom priznavanju kvalifikovanih elektronskih
sertifikata.
Pravilnikom o bližim uslovima za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata („Sl. glasnik RS”, br. 26/2008)
predviđena je dužnost sertifikacionog tela da u postupku registracije korisnika, između ostalog, obezbedi da se veri-
fikuje identitet korisnika u skladu sa važećim propisima korišćenjem skupa podataka za jedinstveno identifikovanje
potpisnika pod kojima se podrazumevaju identifikacioni podaci sadržani u identifikacionim dokumentima, kao i da
obezbedi da se za pouzdanu proveru identiteta korisnika u postupku registracije, zahteva fizičko prisustvo korisnika
u sertifikacionom telu ili u registracionom telu, a ako je potrebno, verifikuje i bilo koji specifični atribut korisnika
kome se izdaje kvalifikovani elektronski sertifikat.
Iz svega navedenog proizlazi da se strancu koji ne namerava da boravi u Republici Srbiji ne bi moglo izdati odo-
brenje za privremeni boravak u Republici Srbiji, bez obzira što je upisan kao zakonski zastupnik domaćeg društva u
Agenciji za privredne registre.
Međutitim, privremeni boravak nije zakonom ni izričito predviđen kao uslov za dobijanje elektronskog sertifika-
ta, bez obzira što bi se, polazeći od navedenih odredaba Zakona o elektronskom potpisu i Pravilnika o bližim uslovi-
ma za izdavanje kvalifikovanih elektronskih sertifikata, mogao zauzeti i takav stav. Identifikovanje potpisnika pred-
viđeno tim zakonom i fizičko prisustvo u postupku registracije predviđeno tim pravilnikom teško se može izjednačiti
sa obavezom privremenog boravka koji po Zakonu traje duže od 90 dana. Za mišljenje o ovom pitanju merodavno je
Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija, kao nadležni organ za informatičko društvo.  •

Slobodan Miletić

30 │ Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85


KOMENTAR ZAKONA O DOPUNAMA
ZAKONA O ORGANIZACIJI I NADLEŽNOSTI
DRŽAVNIH ORGANA U POSTUPKU
ZA RATNE ZLOČINE
„Sl. glasnik RS”, br. 6/2015
Omogućen je kontinuitet u radu Tužioca za ratne zločine
do isteka mandata, a ne do navršenja godina staža
U
januaru 2015. godine Narodna skupština Re-
publike Srbije usvojila je Zakon o dopunama
Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih
organa u postupku za ratne zločine („Sl. glasnik RS”,
br. 6/2015 - dalje: Zakon o dopunama Zakona). Nave-
dene dopune Zakona glase:
„Član 1
U Zakonu o organizaciji i nadležnosti državnih or-
gana u postupku za ratne zločine („Službeni glasnik
RS”, br. 67/03, 135/04, 61/05, 101/07, 104/09 i
101/11 - dr. zakon), u članu 5. posle stava 3. dodaju
se st. 4. i 5. koji glase:
„Tužiocu za ratne zločine funkcija ne prestaje navr-
šenjem radnog veka, ako mu nije istekao mandat na
koji je izabran za Tužioca za ratne zločine.
U slučaju iz stava 4. ovog člana, Tužiocu za ratne
zločine ta funkcija prestaje istekom mandata na koji
je izabran.”
Član 2
Ovaj zakon stupa na snagu narednog dana od da-
na objavljivanja u „Službenom glasniku Republike
Srbije”.
Reč je o dopuni koja prima facie ne bi trebala da izazi-
va nikakve nedoumice i čini se da ide u pravom smeru
- ona omogućava kontinuitet u radu Tužioca za rat-
ne zločine i sprečava da ga u njegovom radu pre-
kine formalan razlog kao što je navršenje radnog
veka. Stoga bi se bez podrobnije analize ove dopune
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85
PRAVOSUDNO ORGANIZACIONO PRAVO
mogao izvući zaključak da navedena dopuna može da
se oceni kao pozitivna.
Međutim, da li je baš tako? Izmena svake norme u
pravnom sistemu morala bi da se ceni kroz širi hori-
zont propisa povezanih sa tom normom, u skladu sa
pravnim argumentom koherentnosti pravnog sistema
(po Viskoviću ovaj argument znači da jednu od inkom-
patibilnih odredaba u pravnom sistemu treba staviti
van snage, odnosno da ona mora postati nevažeća. Ni-
kola Visković, Argumentacija i pravo, Dosije, Beograd,
2004. godine, str. 72). Ovde je potrebno imati u vidu
da su Zakonom o izmenama Zakona o javnom tuži-
laštvu („Sl. glasnik RS”, br. 117/2014), izvršene iz-
mene tri odredbe Zakona o javnom tužilaštvu („Sl.
glasnik RS”, br. 116/2008, 104/2009, 101/2010,
78/2011 - dr. zakon, 101/2011, 38/2012 - odluka
US, 121/2012, 101/2013 i 111/2014 - odluka US) i
to izmene čl. 89, 97. stav 4. i člana 123. stav 2.
Fokus naše analize, kada su u pitanju navedene iz-
mene, treba usmeriti na navršenje radnog veka, kao
jedan od razloga za prestanak funkcije javnom tužiocu
i zameniku javnog tužioca, koji je propisan članom 89.
Zakona o javnom tužilaštvu. Pre naznačenih izmena
ovaj zakon je predviđao dva alternativno postavljena
osnova za navršenje radnog veka koji su nastupali ex
lege kada su u pitanju nosioci javnotužilačke funkcije:
jedan je bio vezan za godine života - 65 godina starosti,
dok se drugi odnosio na staž osiguranja - 40 godina
staža osiguranja. Jedini izuzetak od ovih pravila pred-
stavljala je mogućnost da javnom tužiocu ili zameniku
│ 31
 PRAVOSUDNO ORGANIZACIONO PRAVO
javnog tužioca bude produžen radni vek za još dve go-
dine zbog završavanja rada na započetim predmetima
od strane Državnog veća tužilaca, uz uslove da postoji
zahtev Republičkog javnog tužioca za tako nešto, kao
i da je nosilac javnotužilačke funkcije dao svoju sagla-
snost za tako nešto.
Međutim, naznačenim izmenama Zakona o jav-
nom tužilaštvu ukinuta je mogućnost prestanka
funkcije usled navršenja godina staža osiguranja, te
je sada predviđeno da javnom tužiocu i zameniku
javnog tužioca prestaje funkcija samo kada navr-
še 65 godina starosti. Navršenje radnog veka veza-
no je sada isključivo za godine života javnog tužioca,
odnosno zamenika javnog tužioca, a isto rešenje važi
i za sudije i propisano je članom 59. Zakona o sudi-
jama („Sl. glasnik RS”, br. 116/2008, 58/2009 - od-
luka US, 104/2009, 101/2010, 8/2012 - odluka
US, 121/2012, 124/2012 - odluka US, 101/2013,
111/2014 - odluka US i 117/2014), odnosno Zako-
nom o izmeni Zakona o sudijama („Sl. glasnik RS”,
br. 117/2014) iz oktobra 2014. godine.
Upoređivanjem Zakona o dopunama Zakona iz ja-
nuara 2015. godine i Zakona o izmenama Zakona o
javnom tužilaštvu iz oktobra 2014. godine nesporno
se može izvesti zaključak da zakonopisac u roku od ne-
koliko meseci vrši dve izmene/dopune koje idu u dva
potpuno različita smera. Prvo se vrši izmena u Zakonu
o javnom tužilaštvu, koja je potpuno razumljiva i ko-
ja ide u istom smeru kao izmena Zakona o sudijama i
njome se na isti način reguliše položaj sudija i tužilaca
kada je u pitanju prestanak funkcije, što može da do-
bije pozitivnu ocenu. Međutim, samo nekoliko meseci
kasnije, u Zakonu o organizaciji i nadležnosti držav-
nih organa u postupku za ratne zločine („Sl. glasnik
RS”, br. 67/2003, 135/2004, 61/2005, 101/2007,
104/2009, 101/2011 - dr. zakon i 6/2015 - dalje:
Zakon) vrši se dopuna koja derogira ovo opšte pra-
vilo postavljeno Zakonom o javnom tužilaštvu, po
principu lex speciali derogat lege generali, i to samo u
odnosu na jednu javnotužilačku funkciju u celom pra-
vosudnom sistemu Republike Srbije - funkciju Tužio-
ca za ratne zločine.
Nije potrebna nikakva posebna logika da bi se iz
postavljenih premisa izvukao jasan i nedvosmislen
zaključak - zakonodavac je u konkretnom slučaju iz-
vršio ad hoc dopunu Zakona, što autor smatra, krajnje
nedopustivo. Rečju, kroz zakonsku normu konkretna
nezgodna situacija u kojoj se nalazi Tužilac za organi-
zovani krminal, a to je prestanak funkcije po sili za-
kona navršenjem godina starosti po opštem zakonu
32 │
pre isteka mandata, izbegnuta je izmenom posebnog
zakona.
Bez ikakve namere da na bilo koji način vršimo
evaluaciju rada Tužioca za ratne zločine, kao i značaj
Tužilaštva za ratne zločine, koji su nesporni, postavlja
se pitanje valjanosti ovakve prakse postupanja zako-
nodavca. Kako kaže Ratko Marković „samo opšti prav-
ni akti mogu biti formalni izvor prava, jer samo iz njih
pravo može izvirati bez obzira na broj slučajeva njiho-
ve primene. Pojedinačni akti, primenom na konkretne
slučajeve, prestaju da postoje u pravnom smislu, jer se
njihova obaveznost, primenom na slučaj na koji se od-
nose, iscrpljuje” (Dr Ratko Marković, Ustavno pravo i
političke institucije, Justinijan, Beograd, 2004. godine,
str. 13). Ovde, pak, sve liči da je kroz dopunu jedne op-
šte pravne norme zakonodavac pokušao da izbegne
dejstvo druge opšte pravne norme u konkretnoj situa-
ciji, što je neodrživo pravno postupanje. Zakonodavac
ima legitimnost da menja pravnu normu samo kada to
zahtevaju opšti interesi, a ne pojedinačni interesi, od-
nosno „nužno je da tvorac tačno otkrije, a ne samovolj-
no odredi objektivne društvene potrebe koje će pravo
svojom funkcijom zadovoljiti, jer samo tako će primar-
no stvaranje prava biti legitimno” (Dr Radmila Vasić i
dr Kosta Čavoški, Uvod u pravo II, Draganić, Beograd,
1996. godine, str. 63).
Pored izrazito pravnih argumenata, koji su navede-
ni, logično se nameću još neka pitanja koja nisu strik-
tno pravna, a koja dovode u pitanje opravdanost ova-
kve dopune zakona. Naime, zašto predvideti da samo
Tužiocu za ratne zločine mandat ne prestaje navrše-
njem godina starosti, nego tek istekom mandata na ko-
ji je izabran? Ako je u pitanju važnost te funkcije, koja
je, opet ponavljamo nesporna, zašto to isto ne predvi-
deti i za Tužioca za organizovani kriminal ili za Repu-
bličkog javnog tužioca? Da li su u pitanju manje važne
javnotužilačke funkcije i ko uopšte može da meri zna-
čaj ovih funkcija u javnotužilačkom sistemu? Upravo
iz ovih razloga je nelegitimno dozvoliti da se pojedina
zakonska rešenja menjaju u zavisnosti od konkretnog
slučaja, i da iskaču iz opšteg zakonskog normiranja.
Shodno rečenom, autor ovog teksta smatra da na-
vedeni Zakon o dopunama Zakona ne može dobiti pre-
laznu ocenu, kako iz ugla racionalnosti u postupanju
zakonodavca - dva različita kursa zauzeta u zakonskim
izmenama/dopunama u roku od nekoliko meseci, tako
i iz ugla legitimnosti razloga iz kojih su konkretne do-
pune izvršene. •
Predrag Ćetković
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

ZAKLJUČENJE UGOVORA O KUPOVINI
KORIŠĆENJEM INTERNETA
S
avremena sredstva komunikacije omogućila su za-
ključenje ugovora bez neposrednog kontakta
ugovornih strana, tako što se ponuda ili poziv
da se učini ponuda čini dostupnim preko internet
strane. Nije reč samo o informacijama koje se mogu
kvalifikovati kao ponuda ili poziv da se učini ponuda,
već o komunikaciji koja omogućava zaključenje ugovo-
ra. Ova komunikacija se ograničava samo na zaključenje
ugovora, a ne i na isporuku, zbog čega se razlikuje od
kupovine putem automata, kada se obaveze neposred-
no i izvršavaju. Ako je reč o ugovoru o prodaji, nakon za-
ključenja ugovora, prodavac je dužan da izvrši isporuku
robe u skladu sa zaključenim ugovorom.
Prilikom zaključenja ugovora posredstvom interne-
ta, postavljaju se ista pitanja kao i prilikom zaključenja
ugovora bez korišćenja interneta. Zbog drugačijeg nači-
na komunikacije potrebno je odrediti i kvalifikovati či-
njenice od značaja za zaključenje ugovora, kao i njihovo
pravno dejstvo. Potrebno je prepoznati kada je reč o
ponudi, a kada ne, a onda odrediti i njena pravna dej-
stva, odnosno činjenice koje su od značaja za zaključe-
nje ugovora. Razume se, tu spada i prihvat ponude i, na
kraju, pravna dejstva zaključenog ugovora.
Ponuda
Iz ugla određenja da li je reč o ponudi ili ne, treba
imati u vidu uslove koje određena izjava, ovde uči-
njena preko interneta, mora da ima da bi se kvalifiko-
vala kao ponuda. Prvo, potrebno je da se iz sadržine
na određenoj internet stranici nedvosmisleno može
zaključiti da određeni subjekt želi da na taj način
zaključi ugovor. Nije dovoljno da na internet strani
stoje samo podaci o tom subjektu i njegovoj delatnosti,
uspesima i slično. Potrebno je da internet strana nudi
zaključenje ugovora, redovno poštovanjem procedure
koja je predviđena za zaključenje ugovora na taj način.
Iz toga se sa sigurnošću može zaključiti da se nudi za-
ključenje ugovora posredstvom interneta. Ako nedosta-
je deo koji upućuje na proceduru zaključenja ugovora,
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85
GRAĐANSKO PRAVO
takva izjava na internet strani se, ako ispunjava i druge
uslove, još uvek može kvalifikovati kao ponuda, ali ne za
zaključenje ugovora putem interneta, već na drugi na-
čin, što nije ovde predmet razmatranja.
Drugo, potrebno je da ponuda (internet strana)
sadrži sve bitne elemente za zaključenje određene
vrste ugovora. To se, obično čini prikazivanjem i slike
proizvoda i navođenjem svojstava, zavisno od vrste ro-
be (dimenzija, težine, funkcija, garancije i drugo). Ako
je reč o ugovoru o prodaji, bitno je da bude određen
predmet (stvar) i cena. Ostali elementi nisu bitni, ali
će internet strane redovno sadržavati još mnogo više
informacija o proizvodu. Kada je reč o stvari, potrebno
je da podaci o njoj omogućavaju tačno određenje o ka-
kvoj se vrsti stvari radi i njenim bitnim osobinama - npr.
da je reč o televizoru određene marke, modela, svojsta-
va, dimenzija i slično. U odnosu na cenu, ona mora biti
određena, za teritoriju Republike Srbije, po pravilu u
dinarima, ali se u slučajevima predviđenim zakonom
može odrediti i u stranoj valuti.
Ponuda učinjena putem interneta spada u opštu
ponudu koja se u nekim pravnim sistemima ne dopu-
šta. Međutim, naše pravo dopušta opštu ponudu, ali to
za zaključenje ugovora putem interneta i nije od znača-
ja. To bi bilo od značaja ako se prihvat ne čini putem in-
terneta, već na neki drugi način, ali se to u ovom tekstu
ne razmatra. Međutim, zbog nezgoda koje može stvoriti
opšta ponuda, razlikuje se postupak zaključenja ugovo-
ra. Glavni problem opšte ponude je u tome što se pri-
hvatom ponude ugovor smatra zaključenim. Međutim,
kako je ponuda opšta i upravljena prema većem broju
lica, može se dogoditi da veći broj lica i prihvati ponu-
du, a da ponudilac ne može da ispuni sve obaveze po
zaključenim ugovorima. Zbog toga se subjekti koji čine
opštu ponudu često ograđuju odgovarajućim izjavama
čija se suština svodi na potvrdu narudžbine, odnosno
izjavu ponudioca da će ispuniti obavezu isporuke ili da
prihvata narudžbinu. Zavisno od toga šta je predviđeno
na internet stranici - da li je predviđeno da ponudilac
treba da potvrdi zaključenje ugovora ili ne, razlikovaće
se i pravna dejstva prihvata koji čini potencijalni kupac.
│ 33
 GRAĐANSKO PRAVO
Osim ovih redovnih pravila koja važe za ponudu,
kada je reč o prodaji putem interneta, treba imati u
vidu i odredbe Zakona o zaštiti potrošača („Sl. glasnik
RS”, br. 62/2014 - dalje: Zakon) koje se odnose na pro-
daju na daljinu. Prema članu 27. Zakona, osim navede-
nih informacija, potrošaču se moraju dati i sledeće
informacije o:
1) adresi na kojoj posluje, ako ne posluje na adre-
si na kojoj mu je sedište ili prebivalište i adresi,
broju faksa i adresi elektronske pošte trgovca u
čije ime postupa na koju potrošač može da izjavi
reklamaciju;
2) prodajnoj ceni koja obuhvata ukupne troškove za
obračunski period u slučaju ugovora sa neodre-
đenim trajanjem ili ugovora koji sadrži pretplatu;
kada se ovakvim ugovorima predviđa plaćanje
fiksne sume, prodajna cena obuhvata ukupne me-
sečne troškove; kada se ukupni troškovi ne mogu
pouzdano unapred obračunati, saopštava se na-
čin na koji će se prodajna cena obračunavati;
3) trošku korišćenja sredstava komunikacije na da-
ljinu za zaključivanje ugovora kada se taj trošak
obračunava na osnovi različitoj od osnovne tarife;
4) uslovima, vremenskom roku i postupku za ostva-
rivanje prava na odustanak od ugovora, ako po-
trošač ima ovo pravo u skladu sa zakonom;
5) obavezi da plati trgovcu razumne troškove koje
prodavac ima, ako potrošač ostvaruje pravo na
odustanak od ugovora nakon što je podneo zah-
tev za odustanak od ugovora;
6) kada pravo na odustanak od ugovora nije predvi-
đeno zakonom, o podatku da potrošač ne može da
koristi pravo na odustanak ili, gde je primenjivo,
okolnostima pod kojima potrošač gubi pravo na
odustanak od ugovora;
7) postojanju njegovog ugovornog odnosa sa po-
štanskim operatorom preko koga potrošač može,
u slučaju reklamacije zbog nesaobraznosti, da po-
šalje robu o trošku trgovca.
Zavisno od toga šta je predmet ugovora, može po-
stojati i obaveza trgovca da potrošača obavesti o:
1) dužnosti potrošača da snosi troškove povraćaja
robe u slučaju odustanka od ugovora i, za ugovore
na daljinu, ako se roba zbog svojih karakteristika
ne može vratiti poštom, troškove vraćanja robe;
2) postojanju primenjivih kodeksa dobre poslovne
prakse i načinu na koji se može steći uvid u sadr-
žaj kodeksa, gde je primenjivo;
3) minimalnom trajanju ugovornih obaveza potro-
šača u skladu sa ugovorom;
4) postojanju i uslovima za polaganje depozita ili
drugih finansijskih garancija koje potrošač na za-
htev trgovca treba da plati ili dostavi;
5) mogućnosti pristupa vansudskim mehanizmima
za rešavanje sporova koje trgovac unapred pri-
hvata i načinima pristupa.
34 │
Sve ove informacije moraju se nalaziti na internet
strani trgovca, ako se zaključenje ugovora nudi posred-
stvom interneta. Propuštanje davanja navedenih infor-
macija Zakon kvalifikuje kao prekršaj (član 160. stav
1. tačka 15). Osim kaznenopravnih, propuštanje može
imati i određene građanskopravne posledice, zavisno
od toga o kom je propustu reč.
Prihvat ponude
Za prihvat ponude pravo vezuje kao posledicu za-
ključenje ugovora. Ugovor se smatra zaključenim
prihvatom ponude, zbog čega je bitno odrediti da li
izjava koja je učinjena na internet stranici predstavlja
ponudu ili ne. Ako izjava sadrži i navode, odnosno uslo-
ve da će se ugovor smatrati zaključenim tek kada ponu-
dilac potvrdi da prihvata izjavu o kupovini (izjavu koju
potencijalni kupac daje čekiranjem odgovarajućih polja,
ubacivanjem u korpu ili na sličan način), onda nije reč
o ponudi, već o pozivu da se učini ponuda. Pravo onda
sadržinu takve internet strane kvalifikuje samo kao po-
ziv da se učini ponuda. Popunjavanje polja i postupak
koji se sprovodi na toj internet strani, kojim poten-
cijalni kupac daje izjavu da želi da kupi određenu
stvar, kvalifikuje se samo kao ponuda, a ne prihvat
ponude. Tek kada mu bude potvrđeno da je ponuda
prihvaćena (elektronski ili na drugi način), ta izjava o
potvrđivanju (prihvatanju) predstavlja prihvat po-
nude i za nju se vezuje pravna posledica da je ugo-
vor zaključen.
Međutim, ako nije potrebno da potencijalni kupac
dobije potvrdu o prihvatanju zahteva za kupovinu odre-
đene robe, već se roba smatra kupljenom, onda sadr-
žina internet stranice odgovara onome što se smatra
ponudom, a prihvatanje ponude znači zaključenje ugo-
vora. Sama internet strana mora da na odgovarajući na-
čin obezbedi da se prihvat ponude evidentira i na neki
način potvrdi kupcu, ali ovde nije reč o potvrđivanju
- saglasnosti (prodavca) sa prodajom, već samo o po-
tvrđivanju da je kupac dao izjavu o prihvatanju ponude.
Kada je reč o momentu zaključenja ugovora, to je
momenat kada je ponuda prihvaćena, odnosno kada
je potvrđen prihvat, ako je internet stranica formu-
lisana samo kao poziv da se učini ponuda. Ovde se ne
čeka nikakva druga komunikacija između ponudioca i
ponuđenog.
Pravna dejstva ugovora
Ako je ugovor zaključen na jedan ili drugi način - za-
visno od toga da li internet stranica predstavlja ponudu
ili samo poziv da se učini ponuda, on proizvodi odgo-
varajuće pravno dejstvo, stvarajući prava i obaveze za
ugovorne strane. Ako je reč o ugovoru o prodaji, to za
prodavca znači obavezu da isporuči - preda u državinu
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

stvar koju prodaje, a za kupca da isplati cenu. Osim ovih
osnovnih obaveza, ugovorom se mogu predvideti i dru-
ge obaveze, npr. koga tereti sama isporuka (prevoz), rok
za isporuku, odnosno plaćanje, način ispunjenja ovih
obaveza (npr. da li se plaća karticom prilikom kupovi-
ne - korišćenjem internet stranice ili uplatom na tekući
račun prodavca).
U praksi se postavlja pitanje pravnih dejstava ugo-
vora koji je zaključen na ovaj način - posredstvom inter-
neta, ako je u ponudi bilo grešaka (npr. oko cene, roka
isporuke i drugo). Za odgovor na ovo pitanje treba imati
u vidu, ne samo odredbe Zakona o obligacionim odno-
sima („Sl. list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka
USJ i 57/89, „Sl. list SRJ”, br. 31/93 i „Sl. list SCG”, br.
1/2003 - Ustavna povelja), već i odredbe Zakona. Za-
kon kvalifikuje trgovca kao profesionalca koji je formal-
nopravno ravnopravan sa drugom stranom, ali faktički
nije. Zbog toga, ali i iz drugih razloga (npr. je trgovac for-
ORIGINALNOST AUTORSKOG DELA
I PLAGIJAT
Autorsko delo
Centralni pravni pojam autorskog prava je autor-
sko delo. Zakon o autorskom i srodnim pravima („Sl.
glasnik RS”, br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012 - da-
lje: Zakon) ga definiše na sledeći način:
„Autorsko delo je originalna duhovna tvorevina au-
tora, izražena u određenoj formi, bez obzira na njegovu
umetničku, naučnu ili drugu vrednost, njegovu namenu,
veličinu, sadržinu i način ispoljavanja, kao i dopušte-
nost javnog saopštavanja njegove sadržine.”
Primer autorskih dela bila bi književna dela, mu-
zička, dramska, filmska i druga slična dela. Da bi odre-
đeno delo bilo autorsko delo, neophodno je da ispu-
njava određene uslove.
Autorsko delo je delo koje je stvorio čovek
Da bi neko delo bilo autorsko, ono mora da bu-
de delo čoveka. Fizičko lice je čovek i samo čovek je
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85
GRAĐANSKO PRAVO
mulisao uslove prodaje), Zakon štiti potrošača. Trgovac
je dužan da ispuni obavezu onako kako ju je sam odre-
dio na svojoj internet strani i po ceni koju je sâm defini-
sao. Ako tu ima grešaka, one padaju na njegov teret jer
je on sâm definisao uslove prodaje.
Primenom opštih pravila o ispunjenju ugovora i
građanskopravnoj odgovornosti, moguće je da se defi-
nisani uslovi prodaje, ipak, koriguju. Prvo, ako je reč o
očiglednoj grešci, kupac ne može zahtevati ispunjenje
ugovora, onako kako je to navedeno na internet stranici,
jer je očigledno da strana sadrži grešku. Razume se i da
obaveze i prava ne mogu biti protivpravni (protivzako-
niti) jer volja ugovornih strana ne sme biti u suprotno-
sti sa imperativnim normama. I treće, kupac (potrošač)
mora biti savestan. Savestan je onaj subjekt koji ne zna
za grešku, dok je nesavestan onaj koji zna za pogrešan
podatak, ali se ponaša kao da to nije znao.  •
prof. dr Zlatko Stefanović
sposoban za duhovno stvaralaštvo. Sve drugo što nije
proizvod ljudskog duha, ma kako da je lepo ili prijatno
ljudskim čulima, nije autorsko delo u smislu autorskog
prava. Na primer, ptičija pesma ne može da bude au-
torsko delo jer nije tvorevina čoveka. Onaj koji na ma-
gnetofon snimi ptičiju pesmu, žubor vode, huk vetra
i tako dalje, ne može takav snimak da nazove svojim
autorskim delom jer spomenuti zvuci nisu rezultat
njegovog kreativnog rada, njegovog stvaralaštva. On
je samo tehnički zabeležio ono što je priroda stvorila.
Autorsko delo mora da bude
izraženo u određenoj formi
Forma autorskog dela je oblik kroz koji se is-
poljava sadržaj nekog autorskog dela i koji na taj
način postaje dostupan ljudskim čulima. Na primer,
književno delo može da ima više pojavnih formi, odno-
sno, može da se spozna na više načina. Čulom sluha,
slušajući recitaciju neke pesme na priredbi, mi spo-
│ 35
 GRAĐANSKO PRAVO
znajemo njen sadržaj. Tu je reč o auditivnoj formi au-
torskog dela. Ista ta pesma može da bude zabeležena
(zapisana) na papiru, pa se tu radi o štampanoj formi.
Moguće je da bude zabeležena i na optičkom disku, pa
je tu reč o digitalnoj formi, i tako dalje. Ukratko, da bi
autorsko delo uživalo zaštitu po Zakonu, neophod-
no je da izađe iz autorove duhovne sfere i dobije
odgovarajući izražajni oblik, takav da ga i drugi
ljudi mogu spoznati. Niko ne može, primera radi, da
se poziva na svoje autorsko pravo na delu koje je još
samo u njegovoj glavi. Ako ga ni na koji način nije „oži-
veo”, stavio na papir, na muzički disk, i tako dalje, onda
na njemu ni nema autorsko pravo.
Autorsko delo mora da bude originalno
Zakoni o autorskom pravu ne daju definiciju
originalnosti autorskog dela. Definisanje tog pojma
prepušteno je sudskoj praksi. Ne postoji jedinstven
pristup o ovom pitanju u sudskoj praksi. Smatramo
da bi se originalnost autorskog dela najbliže mogla
uporediti sa njegovom novošću. Originalno je ono delo
koje poseduje osobine koje ga čine različitim od svih
drugih dela koja su postojala u trenutku njegovog na-
stanka. Kaže se da je originalan onaj „koji je po svojim
stvaralačkim odlikama, za razliku od drugih osoben,
nov, jedinstven u svojoj vrsti, nesvakidašnji”. To je me-
đutim samo jedno od mogućih shvatanja originalnosti
autorskog dela.
Sudska praksa je dala više tumačenja originalnosti.
U sporu koji je vođen pred američkim žalbenim su-
dom, na sledeći način je objašnjen pojam originalno-
sti: „Originalan može da znači šokantan, nov ili neobi-
čan (....). Ali očigledno je da to nije ono na šta mi mislimo
kada kažemo - originalno pakovanje, originalan račun
ili originalan dokument. Ništa od toga nije ni naročito
neobično, ni naročito kreativno. Originalno delo, u smi-
slu autorskog prava, znači da to delo duguje svoje pore-
klo određenom autoru. Nije tu potrebno neko detaljno
ispitivanje novosti, jer novost nije originalnost.” (The
Chromolitograph Case Alfred Bell & Co. v. Catalda
Fine Arts, Inc).
Sličan rezon izražen je i u sporu Franklin Mint Cor-
poration v. National Wildlife Art Exchange, Inc, gde
je sud trebalo da odluči da li su dva slikarska platna na
kojima je oslikan isti objekt, a koja su naslikali različiti
autori, takav da podrazumeva povredu prava. Sud je
to obrazložio na sledeći način: „Iscrtavanje preciznih
granica između onoga što se naziva nezaštićena ideja
i onoga što je zaštićeni izraz te ideje, najčešće je veo-
ma teško. U oblasti lepih umetnosti, granice onoga što
je zaštićeno autorskim pravom mogu da budu omeđane
onim što se naziva stil. Slikar kao što je Monet, dok živi
pod impresijom svetla na fasadi Rouen Katedrale, na-
činiće delo koje nije lako kopirati. S druge strane, ako
36 │
se neko služi tehnikom hiper realizma dok oslikava neki
predmet, može lako da dođe u opasnost da njegovo delo
predstavlja kopiju tuđeg dela, koje istom tehnikom osli-
kava isti predmet. U takvim situacijama, autorsko pravo
može da se opiše kao slabo, budući da se autorski izraz i
predmet tog izraza poistovećuju.”
Ovo je veoma važna poruka. Ograničenja koja su
nametnuta autoru zbog prirode samog rada, mora-
ju se uzimati u obzir kada se odlučuje o originalno-
sti dela. Ako dva pravnika u svojim člancima opisuju
značenje određene pravne norme, i ako je njihovo ra-
zumevanje te norme istovetno, onda će i njihovi opisi
biti nužno slični. Priroda takvog rada u velikoj meri
sužava granice ljudske kreativnosti. S druge strane,
ako dva lica treba u formi poezije da opišu kako pada
noć, onda je njihova sloboda izražavanja i njihova kre-
ativna, maštovita misao, daleko manje sputana nego u
prethodnom primeru. Oni imaju daleko više prostora
da budu originalni pa iz tog razloga i manji stepen slič-
nosti može da ukazuje na plagijat.
Kao najvažnije, ali i najteže, izdvaja se pitanje „ste-
pena originalnosti” koje neko delo treba da zadovolji,
da bi bilo originalno. Ako se zadržimo na praksi ame-
ričkih sudova, videćemo da je taj stepen vrlo nizak.
„Originalnost ne znači novost; delo može da bude ori-
ginalno čak iako je veoma slično drugim delima pod
uslovom da je takva sličnost slučajna, i da nije rezultat
kopiranja. Da bismo to ilustrovali, zamislimo dva pesni-
ka koja su napisala dve pesme koje su identične, jedan
potpuno nezavisno od drugog. Nijedno od ta dva dela
nije novo, ali jeste originalno, pa samim tim i pogodno
da bude zaštićeno kao autorsko delo.”
U praksi američkih sudova, pre svega u novijoj
praksi, zauzet je stav da delo ne sme da bude kopi-
ja drugog dela i da mora da zadovolji tek minimum
kreativnosti da bi bilo originalno.
Opravdano je zapitati se o ispravnosti ovakvog
stava. Dokle seže zaštita autorskog prava, dotle seže
i naše poštovanje za autorsko stvaralaštvo. Jer to je,
po mom uverenju ključno pitanje. Ako je za autorsko
pravnu zaštitu nekog dela potreban tako nizak stepen
kreativnosti - samo to da delo „ne bude kopija drugog
dela”, onda time pokazujemo da ne cenimo kreativnost
i stvaran napor da se stvori nešto novo i drugačije. Ve-
rujem zato da je ispravnije držati se jezičkog tumače-
nja reči „originalan” i uspostaviti nešto strožije kriteri-
jume kada je reč o originalnosti nekog dela.
Originalnost dela i plagijat
Ne postoji definicija plagijata u pozitivnom pra-
vu Republike Srbije. U „Rečniku srpskog jezika” Ma-
tice Srpske, reč plagijat se opisuje kao „podražavanje,
imitacija; objavljivanje tuđeg književnog, naučnog ili dr.
dela, teksta pod svojim imenom.” Ključna odrednica za
razumevanje suštine plagijata, nalazi se u drugom delu
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

definicije: to je objavljivanje tuđeg dela, pod svojim
imenom.
U kontekstu autorskog prava, plagijat, u najši-
rem smislu reči, postoji onda kada jedno lice lažno
sebe predstavlja kao autora tuđeg autorskog dela.
Ukoliko lice A napiše pesmu koja je autorsko delo, pa
lice B potpiše sebe kao autora te pesme, tada lice B čini
delo plagijata.
Pravni osnov za suprotstavljanje tako definisanom
plagijatu nalazi se u članu 14. Zakona. Taj član pred-
viđa da „autor ima isključivo pravo da mu se prizna
autorstvo na njegovom delu.” Iz perspektive trećih lica,
to podrazumeva obavezu uzdržavanja od bilo kakvih
postupaka koji bi nečije autorstvo doveli u pitanje. Či-
neći delo plagijata, plagijator sebe predstavlja kao
autora dela koje nije stvorio i na taj način, posred-
no, osporava autorstvo na tom delu svakom dru-
gom licu, pa i «pravom» autoru.
Da bismo u konkretnom slučaju mogli da tvrdimo
da postoji delo plagijata, moramo prethodno da bu-
demo sigurni da delo koje nazivamo plagijatom pred-
stavlja kopiju, imitaciju, podražavanje i tako dalje, tu-
đeg autorskog dela.
Originalnost autorskog dela je ključni pojam za ra-
zumevanje plagijata. Suditi o tome postoji li u konkret-
nom slučaju plagijat ili ne, znači suditi o tome da li je
određeno delo originalno, ili je kopija drugog dela. To
je pitanje u kojoj meri se autor jednog dela udaljio od
tuđeg uzora; da li je njegovo delo autentičan autorski
rad ili je, kako je rečeno, kopija, imitacija ili podražava-
nje tuđeg dela. To je uvek faktičko pitanje.
Da bi postojao plagijat, volja da se kopira ili po-
dražava delo drugog lica, nije od značaja. Najčešće,
potrebno je porediti dva dela, postaviti sebi pitanje
koliko ta dela „liče” međusobno, pa dati odgovor na pi-
tanje da li je reč o originalu ili plagijatu. Činjenica da
je autor možda i „nesvesno kopirao” tuđe delo, ne čini
to delo manje plagijatom nego što bi to bio slučaj da je
to učinio svesno. Ovakav stav zauzet je u sporu između
BRIGHT TUNES MUSIC CORP koji je tužio HARRISONGS
MUSIC LTD, zbog pesme „My Sweet Lord”, tvrdeći da je
reč o plagijatu pesme „He`s So Fine”. Sud je, pored osta-
log, naveo i to da je tuženi „nenamerno” i „nesvesno”
plagirao tuđi rad, ali da i pored toga, povreda prava
postoji.
Originalnost autorskog dela odnosi se na original-
nost njegovog izraza, a ne na originalnost misli, ide-
je ili stava koji autor iznosi u svom delu. Na primer,
u knjizi „Stilske vežbe”, Rejmon Keno je napisao više
priča koje opisuju potpuno isti događaj, ali različitim
stilskim izrazima. Svaka od tih priča je originalno au-
torsko delo, bez obzira što sve imaju potpuno isti siže.
Njihova originalnost sastoji se u originalnosti rečeni-
ca koje izražavaju određenu misao. Misao po sebi, ne
mora da bude ni nova ni originalna, ali način na koji
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85
GRAĐANSKO PRAVO
neku misao iznosi, mora da bude prepoznatljiv, nov i
originalan. Primera radi, Andrić je u romanu „Gospođi-
ca” opisao ženski tvrdičluk. Svako može da o istoj temi
napiše svoju priču ili svoj roman, ali da bi njegova pri-
ča ili njegov roman bili originalni, on to mora da čini
svojim rečenicama. Ako bi prepisao Andrićeve rečeni-
ce i pasuse, ne bi bio originalan i činio bi delo plagija-
ta. Pri tom, nije dozvoljeno prepisati niti jednu jedinu
rečenicu iz tuđeg dela, ako je ta rečenica originalna.
Izuzetno, prepisivanje tuđih reči i rečenica biće do-
zvoljeno samo na osnovu pravila o ograničenjima
autorskog prava, tačnije, na osnovu pravila o citi-
ranju tuđeg autorskog dela.
Podsetimo se - misao o tome kako je pao sneg i pre-
krio pejzaž može da bude izražena na mnogo načina.
Svaki čovek može da ima svoj utisak, svoj doživljaj o
tome. I svaki čovek će svoj sopstveni doživljaj o tome
izraziti na svoj način, svojim rečima i rečenicama. Re-
čenica je „rečima izražena misao”. Plagijat se odnosi
na tu rečenicu, a ne na misao koja je tom rečenicom
iskazana. Iz tog razloga, moguće je preuzeti tuđe ideje,
zaključke i stavove u potpunosti, a ne činiti delo plagi-
jata. Plagijat će postojati ako neovlašćeno prisvojimo
(prepišemo) tuđe rečenice koje predstavljaju uobli-
čen, definitivan iskaz takvih ideja, zaključaka i stavova.
Misli, ideje, umetnički i naučni stavovi i zaključci, nisu
predmet autorsko pravne zaštite, pa ne mogu da budu
ni predmet plagijata.
Originalnost izvedenog dela
Prevodi, prilagođavanja, muzički aranžmani, mu-
zičke obrade i druge prerade originalnih autorskih de-
la koje predstavljaju individualnu duhovnu tvorevinu
zaštićeni su kao samostalna autorska dela.
Originalnost dela nije apsolutna kategorija. Ser Isak
Njutn je jednom zapisao: „Ako sam i video dalje od dru-
gih, to je zbog toga što sam stajao na ramenima divova”.
Svaki kreativan čovek crpi svoju inspiraciju iz stva-
ralaštva svojih prethodnika i svojih savremenika.
Verujemo zato da nema apsolutne originalnosti
već da svako kreativno delo nastaje kao sublimaci-
ja brojnih uticaja kojima je stvaralac izložen. Ipak,
postoji jedna kategorija autorskih dela koja se u tom
pogledu izdvaja i koja u potpunosti svoju egzistenciju
duguje drugom autorskom delu, koja nastaje na teme-
lju drugog autorskog dela. To su takozvana izvedena
autorska dela, a među njima se kao najznačajniji
izdvajaju prevodi.
Da bi prevod uživao zaštitu kao autorsko delo, ne-
ophodno je da ispunjava uslove koje predviđa, da bude
originalan i izražen u određenoj formi.
Ako se prevodi tuđe autorsko delo, onda je za
to potrebna dozvola autora ili nosioca autorskog
prava. Ako se prevodi autorsko delo koje je u javnom
domenu, onda takva dozvola, naravno, nije potrebna.
│ 37
 GRAĐANSKO PRAVO
Međutim, dobro je imati u vidu da ako neko želi da sni-
ma dramu na osnovu prevoda nekog dela, on mora da
pribavi dozvolu prevodioca. Dakle, postoji autorsko
pravo na originalnom delu i postoji autorsko pravo
na prevodu. Uzmimo za primer sledeće. Marsel Prust
je umro 1922. godine. Njegova dela su u javnom dome-
nu. Ali prevodi njegovih dela kao i kasnije adaptacije
tih dela još uvek su zaštićeni autorskim pravom. Ovde
se izdvaja još jedno zanimljivo pitanje. Ako prevodi-
mo sa Norveškog na Engleski, i onda neko koristi taj
prevod - engleski prevod, da ga prevede na francuski
jezik, nosilac autorskog prava na engleskom prevodu
biće ovlašćen da dozvoli ili zabrani korišćenje takvog
prevoda, a ne autor originalnog norveškog teksta.
Originalnost naslova autorskog dela
I naslov autorskog dela uživa autorsku zaštitu,
ako je originalan. Evo kako je to opisano u jednoj
sudskoj presudi.
„Izraz savremeno novinarstvo predstavlja određene
pojmove usvojene danas u našem društvu i obeleža-
va određenu društvenu delatnost. Dakle ti pojmovi su
tvorevina društva, kao što je na primer pojam „Naše
zanatstvo”. Isto tako, ne bi se mogla dati zaštita naslo-
vu dela ni onda ako reči u naslovu predstavljaju odre-
đenu naučnu granu, npr. udžbenik u kojem se obrađu-
ju određeni pojmovi iz fizike, a koji nosi naslov, recimo,
„Fizika za drugi razred srednje škole”. Međutim, naslov
koji bi nosio obeležje duhovne tvorevine stvaraoca de-
la, kao što su „Koreni” od Dobrice Ćosića ili „Mrtvački
brod” od B. Travena i sl, taj naslov tih dela u svakom
slučaju ima obeležje duhovne tvorevine pisca i takav
naslov dobija zaštitu u smislu Zakona o autorskom
pravu.”
(Presuda Vrhovnog suda,
Sl. 966/64 od 17.11.1964. godine)
Tvorevine koje nisu zaštićene
autorskim pravom
Autorskopravno nisu zaštićene: ideje, koncepti,
postupci, radni metodi, matematičke operacije, prin-
cipi ili otkrića.
Ideje
Ideja nije zaštićena autorskim pravom, a razlog
zašto je to tako sadržan je u karakteru autorsko prav-
ne zaštite. Autorsko pravo je monopol. Ako bi se au-
torsko pravo protezalo, tačnije, ako bi se monopol us-
postavljao i na idejama na kojima umetnici i naučnici
stvaraju svoja dela, to bi predstavljalo branu kulturnog
i naučnog razvoja. Ideja nesrećnog braka koju Tolstoj
38 │
obrađuje u „Krojcerovoj sonati” nije predmet autorsko
pravne zaštite. Svako može da piše o nesrećnom braku,
to ne bi bio plagijat. Niko međutim ne sme da prepisu-
je Tolstojeve reči i rečenice. To jeste plagijat, pod uslo-
vom da su te rečenice originalne.
Da ideja ne može da bude zaštićena autorskim pra-
vom, potvrđeno je i u odluci Vrhovnog suda Bosne i
Hercegovine.
„Ispravan je stav izražen kroz razloge prvostepene
presude da se sama ideja ne smatra autorskim dje-
lom i da stoga, u smislu člana 3. Zakona o autorskom i
srodnim pravima ne može uživati ni autorsko pravnu
zaštitu. Autorsko pravna zaštita pripada samo autoru
sinopsisa, a to je prva pisana faza budućeg filma, u ko-
joj se na nekoliko stranica rezimira njen sadržaj.”
(Presuda Vrhovnog suda Bosne i Hercegovine,
Gž. 439/77 od 12.5.1977. godine)
Na sličan način odlučio je i Vrhovni sud Srbije.
„Ideja za autorsko delo iz oblasti književnog stvara-
laštva i izdavačke delatnosti samo za sebe, a u smislu
odredbi Zakona o autorskom pravu, ne može se sma-
trati duhovnom tvorevinom u oblasti književnosti da
bi kao takva predstavljala autorsko delo iz oblasti
književnosti, pa logično davalac takve ideje ne može
imati prava koja po zakonu pripadaju stvaraocu au-
torskog dela”.
(Presuda Vrhovnog suda Srbije,
Gž. 354/70 od 16.2.1970. godine)
Koncepti, postupci, radni metodi,
matematičke operacije, principi ili
otkrića sadržani u autorskom delu
Autorsko pravo ne štiti načela, principe, radne me-
tode, uputstva i tako dalje, koja su sadržana u autor-
skom delu.
Ovo zakonsko rešenje takođe je samo implikacija
činjenice da se originalnost autorskog dela odnosi na
njegov izraz, a ne na misao kao psihološku kategoriju.
Drugi razlog je taj što bi uspostavljanje monopola na
načelima, principima i uputstvima koji su sadržani u
autorskom delu predstavljalo kočnicu naučnog i kul-
turnog razvoja.
Jedan od poznatijih primera iz sudske prakse ko-
ji obrađuje ovaj problem, je slučaj Čarlsa Seldena,
koji se odigrao u 19. veku u Sjedinjenim Američkim
Državama.
Čarls Selden napisao je knjigu o tome kako čuvati
(konzervirati) knjige. Tačnije, napisao je više knjiga o
tome, objavio ih, ali prodaja nije išla dobro i on je naj-
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

zad odustao od svog projekta da mu se više nikada ne
vrati.
Nakon njegove smrti, izvesni W.C.M. Bejker je obja-
vio knjigu koja je opisivala isti sistem čuvanja knjiga,
ali je Bejker bio mnogo uspešniji poslovan čovek od
Seldena i njegova se knjiga dobro prodavala u Sjedi-
njenim Američkim Državama.
Seldenova udovica je pokrenula parnicu protiv Bej-
kera, tužeći ga za povredu autorskog prava. Tužba je
odbijena kao neosnovana uz obrazloženje da se autor-
skim pravom ne štite principi, sadržani u autorskom
delu, već njihov opis.
U odluci Američkog Vrhovnog suda rečeno je
sledeće:
„Premda niko nema prava da štampa i objavljuje au-
torovu knjigu, ili bilo koji njen deo, kao knjigu koja je
zamišljena da saopšti čitaocu set određenih instrukcija
kako da čuva knjige, svako lice može da se služi tehni-
kom koju je autor opisao u svojoj knjizi. Autorsko pravo
na knjizi ne može da isključi pravo drugih lica da napišu,
prodaju i koriste knjige koje su bazirane na principima
opisanim u toj knjizi. Principi opisani u knjizi mogli bi
eventualno da budu predmet zaštite patentom. Njihov
opis, međutim, predmet je zaštite autorskim pravom.”
Činjenice sadržane u autorskom delu
Originalnost autorskog dela se ne sastoji u či-
njenicama koje su u tom delu sadržane. Stoga ni
preuzimanje činjenica iz određenog autorskog dela
ne može da predstavlja plagijat tog autorskog dela. Či-
njenice sadržane u autorskom delu su deo objektivne
stvarnosti, a ne proizvod kreativnog ljudskog rada. Za-
to ih autorsko pravo ne štiti.
Evo kako je to obrazloženo u jednom rešenju Vr-
hovnog suda Srbije.
„U obrazloženju pobijene presude samo se konstatuje
da feljton - U očekivanju Zakona o denacionalizaciji -
neki niški slučajevi, sadrži brojne činjenice i podatke
do kojih je tužilac došao svojim samostalnim istraži-
vanjem, kao i da se radi o suštinski identičnom tekstu
u pogledu činjenica. Kako je autorsko delo duhovna
tvorevina, njegova povreda se ne može ogledati samo
u preuzimanju činjenica iz autorskog dela, već onoga
što to delo čini autorskom tvorevinom. Činjenice su
deo stvarnosti, a ne ljudskog duha i zato njihovo preu-
zimanje, samo po sebi, ne može biti povreda autorskog
prava”.
(Rešenje Vrhovnog suda Srbije,
Gž 11/2002 od 7.3.2002. godine)
Činjenice ne mogu da budu predmet zaštite autor-
skog prava, ali zato zbirka činjenica, pod određenim
uslovima može. Reč je o posebnoj kategoriji autorskih
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85
GRAĐANSKO PRAVO
dela koja nazivamo bazama podataka o kojima će ka-
snije biti više reči. U slučaju baza podataka koje uživaju
zaštitu kao autorska dela, autor pokazuje izvestan ste-
pen kreativnosti, a konačan rezultat njegovog rada ima
karakter originalnosti. Autor sam bira činjenice koje
će sakupiti, sam određuje po kom sistemu će ih orga-
nizovati, tako da im korisnik može na najlakši i najefi-
kasniji način pristupiti. Ako je, ukratko, autor pokazao
kreativnost u izboru određenih činjenica i njihovoj
organizaciji, onda takva baza (zbirka) podataka može
da bude zaštićena autorskim pravom. To ne znači da
autor ima autorsko pravo na činjenicama kao takvim,
one i dalje ostaju izvan njegovog autorskog prava, već
da ima autorsko pravo na njihovom jedinstvu koje
je sam osmislio i stvorio.
Delovi autorskog dela
Suštinski zahtev za autorsko pravnu zaštitu je ori-
ginalnost. Svaki segment autorskog dela, ako ispu-
njava uslov orginalnosti, uživa zaštitu kao takav i
ne može se koristiti bez dozvole autora ili nosioca
autorskog prava. U sporu Harper & Row v. Nation
Enterprises koji se odigrao u Sjedinjenim Američ-
kim Državama 1985. godine bilo je postavljeno, pored
ostalog i pitanje, da li je dozvoljeno preuzimanje ma-
njeg dela autorskog teksta ili i to predstavlja povredu
prava.
Bivši američki predsednik Džerald Ford je napisao
memoare i u tim memoarima opisao je i obrazloženje
zašto je abolirao Ričarda Niksona. Prava na objavlji-
vanje svog članka preneo je na Harper & Row koji je
ugovorom odobrio magazinu Time da štampa njegove
delove. Onda je The Nation magazin štampao 400-500
reči doslovno kako su objavljene u Fordovoj knjizi, bez
dozvole samog Forda, Harper & Row ili Time magazi-
na. Harper & Row je zbog toga podneo tužbu protiv
The Nation zbog povrede autorskog prava. The Nation
se branio obrazloženjem da je Ford javna ličnost te da
su njegovi razlozi za aboliranje Niksona informacije od
nacionalnog značaja. U prvom stepenu Harper & Row
je dobio spor jer je sud smatrao da se radi o fer upo-
trebi tuđeg autorskog dela. (U američkom pravu ne
postoje ograničenja autorskog prava kao u evropskim
zakonima, već se autorsko delo može slobodno kopira-
ti pod uslovom da se takva kopija može okarakterisati
kao fer, što je uvek faktičko pitanje. U ovom slučaju,
fer upotreba pravdala se činjenicom da je nacionalni
interes da se saznaju razlozi za Fordovo aboliranje
Niksona i da je taj interes važniji od interesa nosioca
autorskog prava da ne dozvoli kopiranje svog dela).
Drugostepeni sud je izmenio odluku prvostepenog su-
da smatrajući da se ovde radi o povredi autorskog pra-
va, a ne o fer korišćenju tuđeg autorskog dela. Protiv
odluke drugostepenog suda, Harper & Row je podneo
tužbu Vrhovnom sudu. Glavno pitanje koje je postav-
│ 39
 GRAĐANSKO PRAVO
ljeno je bilo: da li se mogu kopirati delovi tuđeg autor-
skog dela uz obrazloženje da je nacionalni interes da
sazna neke činjenice? Odgovor suda je bio: ne mogu.
Sud je naveo da možda u kvantitativnom smislu
deo koji je preuzet iz Fordove knjige i nije tako veliki,
ali da je suštinski takav da predstavlja „srce dela”. Dru-
gim rečima, iako to nije posebno naglašeno, radilo se
o originalnom delu knjige koji uživa zaštitu zato što je
originalan, baš kao i delo u celini. Sud je takođe nagla-
sio da se plagiarizam ne može pravdati time „koliko se
još moglo kopirati iz dela, a ipak nije”.
Autor, koautor, nosilac
autorskog prava
Autor dela je fizičko lice koje je delo stvorilo. Zakon
sadrži oborivu pretpostavku o autorstvu na delu i
kaže da „autorom se smatra lice čije su ime, pseudonim
ili znak naznačeni na primercima dela ili navedeni pri-
likom objavljivanja dela, dok se ne dokaže drukčije. Izu-
zetno, pravno ili fizičko lice čiji naziv, odnosno ime je na
uobičajen način naznačeno na filmskom delu smatra se
proizvođačem tog dela, dok se ne dokaže drukčije” (član
9. Zakona).
U slučaju zaplene nelegalno umnoženih autorskih
dela - knjiga, diskova i tako dalje, državni organi vlasti
ne moraju da traže dokaze o autorstvu na tim delima,
sve donde dok su na primercima tih dela navedena
imena njihovih autora. Oni će pretpostavljati da se ra-
di o autorskim delima čiji su autori lica čija su imena
navedena na primercima tih dela i sa tom činjenicom
eventualno ući u krivični ili građanski postupak. S dru-
ge stane, autor dela ne mora pred sudom da dokazuje
da je autor, primera radi, neke knjige, ako je njegovo
ime navedeno na primerku te knjige. Autorsko pravo
nastaje u trenutku nastanka autorskog dela i nije po-
trebno voditi postupak njegove zaštite pred državnim
organima. Onog trenutka kada autor stvori delo
koje je originalno, on stiče svojstvo autora i svi
mehanizmi autorsko pravne zaštite se aktiviraju.
Onaj koji bude osporavao njegovo autorstvo, moraće
suprotno da dokaže.
Koautor je lice koje je zajedničkim radom sa
drugim licem stvorio autorsko delo. Doprinos koa-
utora u stvaranju autorskog dela mora da bude kreati-
van, odnosno, originalan.
Primera radi, kada jedno lice priča svoj život, a
drugo lice zapisuje njegove reči, autor tog dela nije na-
rator, već lice koje njegovo kazivanje oblikuje u reči,
rečenice i pasuse. Evo kako je takav slučaj obrazložen
u jednoj sudskoj presudi:
40 │
„Učestvovanje tužioca u stvaranju knjige koja se sa-
stoji u kazivanju svog života snimljeno na kaseti i u
razgovoru sa tužiocem ne dovodi do stvaranja au-
torskog dela tužioca, pa prema tome on nije autor ni
koautor knjige. Na taj način, tužiočev doprinos ima
se smatrati kao polazna osnova, inspiracija tuženom
da napiše knjigu, a ne kao stvaranje intelektualne
duhovne tvorevine iz oblasti književnosti (....).
To što su činjenice iz života tužioca ugrađene u
strukturu sporne knjige, samo po sebi i samo za sebe
ne može uživati pravnu zaštitu koja se priznaje du-
hovnom tvorcu jednog romana”.
(Presuda Okružnog suda u Beogradu,
P. 5283/83 od 9.1.1985. i Odluka Vrhovnog
suda Srbije, gž. 846/85 od 9.9.1985. godine)
Tehnički doprinos, ili bilo koji drugi doprinos
u stvaranju autorskog dela koji nema kreativan,
stvaralački karakter i najvažnije - originalan ka-
rakter - ne dovodi do stvaranja koautorstva na
određenom delu.
„Pogrešno je pravno stanovište Okružnog suda da
redakcija prevoda nekog dela predstavlja autorsko
delo. Redakcija prevoda ne predstavlja duhovnu
tvorevinu u smislu Zakona o autorskom i srodnim
pravima. Naprotiv, samo je prevod autorskog dela
u smislu člana 5. stav 5. Zakona zaštićen kao izvor-
no delo, a ne redakcija tog prevoda. (....). Redakcija
prevoda autorskog dela ne može se smatrati ni kao
prilagođavanje autorskog dela (....). Pod prilagođa-
vanjem autorskog dela u smislu ovog propisa smatra
se prerada autorskog dela i to tako što se autorsko
delo prerađuje da bi se prilagodilo za drugu vrstu
objavljivanja ili izvođenja (roman se prerađuje za
dramsko izvođenje, drama za kinematografsko
ekraniziranje i sl).”
(Presuda Vrhovnog suda Srbije.
gž. 3218/7 od 13.5.1974. godine)
Originarni nosilac autorskog prava je autor. To
je, kako smo rekli, fizičko lice koje je stvorilo autorsko
delo. Međutim, autor može svoje autorsko pravo da
prenese i na drugo lice, na primer ugovorom. Autorsko
pravo može se na drugo lice preneti i normama o na-
sleđivanju, a ponekad je prenos autorskog prava mo-
guć i na osnovu samog zakona. U svim tim slučajevima
drugo lice postaje nosilac autorskog prava. •
Vladimir Marić
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85
 GRAĐANSKO PRAVO

▶ Pitanje i odgovor

Sticanje prava svojine na objektu i zemljištu

ispod objekta u javnoj svojini
◊ Pitanje:

• Da li i kako privatnopravno lice (fizičko lice ili pravno lice), koje je vlasnik dva objekta na istoj par-
celi, može da stekne pravo svojine na trećem objektu u javnoj svojini i da li sticanjem prava svojine
na objektu to lice postaje i vlasnik zemljišta na kome se objekat nalazi?

◊ Odgovor:

Iz ugla sticanja prava svojine na objektu u javnoj svojini (u svojini jedinice lokalne samouprave) treba ispitati
da li je taj objekat uopšte moguće otuđiti iz javne svojine, imajući u vidu i odredbe Zakona o javnoj svojini („Sl. gla-
snik RS”, br. 72/2011, 88/2013 i 105/2014), ali i drugih propisa, kao što je npr. Zakon o vraćanju oduzete imovine i
obeštećenju („Sl. glasnik RS”, br. 72/2011, 108/2013 i 142/2014). Pod pretpostavkom da je dopušteno otuđenje tog
objekta iz javne svojine, potrebno je i da postoji volja jedinice lokalne samouprave, koja je vlasnik objekta, da objekat
otuđi. Ako to jedinica lokalne samouprave ne želi, vlasnik ostalih objekata na tom zemljištu ne može da je prinudi na
prodaju zbog toga što je on vlasnik ostalih objekata na toj parceli. Ako jedinica lokalne samouprave donese odluku
o prodaji (ili otuđenju) objekta, potrebno je i da sprovede odgovarajući postupak otuđenje u skladu sa Zakonom o
javnoj svojini i podzakonskim aktima, a pre svega Uredbom o uslovima pribavljanja i otuđenja nepokretnosti nepo-
srednom pogodbom, davanja u zakup stvari u javnoj svojini i postupcima javnog nadmetanja i prikupljanja pismenih
ponuda („Sl. glasnik RS”, br. 24/2012).

Verovatno će biti sproveden postupak sa oglašavanjem, što podrazumeva ili javno nadmetanje ili prikupljanje po-
nuda. Vlasnik ostalih objekata na toj parceli nema pravo preče kupovine, tako da može samo sa ostalim učesnicima
da konkuriše za kupovinu objekta, ponudom najpovoljnije (najviše) cene. Da bi podstakao jedinicu lokalne samou-
prave da objekat proda, privatnopravni subjekt može da se obrati nadležnom organu te jedinice lokalne samouprave
predlogom (inicijativom) da njen nadležni organ donese odluku o prodaji tog objekta. Da li će to biti prihvaćeno ili
neće, kao što je rečeno, zavisi i od dopuštenosti takvog otuđenja, ali i od volje, a to znači i interesa jedinice lokalne
samouprave da taj objekat otuđi. Više od toga, privatnopravni subjekt ne može da učini, a odluka je na nadležnom
organu jedinice lokalne samouprave.

Ako bi i stekao pravo svojine na svim tim objektima, ostaje još da se reši i pitanje prava na zemljištu. Sticanjem
prava svojine, vlasnik svih objekata će možda ispuniti uslove za konverziju prava korišćenja u pravo svojine na tom
zemljištu bez obaveze plaćanja naknade, ali možda i neće. I tu treba ispitati da li će doći do konverzije prava kori-
šćenja u pravo svojine ili neće, odnosno da li je možda već došlo do konverzije prava korišćenja u pravo javne svojine
jedinice lokalne samouprave po osnovu posedovanja objekta na tom zemljištu ili u pravo javne svojine Republike
Srbije. Moguće je i da privatnopravni subjekt koji bi postao vlasnik svih objekata na tom zemljištu spada u neku od
kategorija predviđenu u članu 102. stav 9. Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 81/2009
- ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US,
132/2014 i 145/2014), zbog čega neće moći da postane vlasnik i zemljišta, već će to, eventualno, postati tek na
osnovu posebnog zakona koji će biti donet za navedene kategorije subjekata.

Sticanjem prava svojine na zemljištu, privatnopravni subjekt bi mogao da se legitimiše kao vlasnik parcele i da
od nadležnog organa traži izdavanje odgovarajućih akata (uslova, dozvola…) radi izgradnje novog objekta.  •

prof. dr Zlatko Stefanović

Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85 │ 41

 GRAĐANSKO PRAVO

▶ Pitanje i odgovor

Upis nove hipoteke

nakon izmene zaključenog ugovora o kreditu
indeksiranog u švajcarskim francima
◊ Pitanje:
• Da li je neophodno brisati staru i upisati novu hipoteku kada u toku otplate kredita vezanog za švaj-
carski franak (CHF) dođe do izmene zaključenog ugovora u pogledu valute i roka dospeća?
◊ Odgovor:
S obzirom na to da se radi o potpuno novom iznosu kredita i roku dospeća, verovatno i kamati, što su sve bitni
elementi Ugovora o hipoteci, neophodno je upisati novu hipoteku, a brisati staru.
Nije moguće primeniti ni institut raspolaganja neispisanom hipotekom, jer je jedan od bitnih uslova za upis hipo-
teke na mesto neispisane hipoteke u roku od tri godine, da se nova hipoteka upisuje do iznosa neispisane (katastar
svakako neće preračunavati iznos CHF u EUR), pogotovu što se verovatno u međuvremenu, usled plaćanja dospelih
rata, izmenio iznos koji banka potražuje - član 53. Zakona o hipoteci („Sl. glasnik RS”, br. 115/2005). •

Ivana Bogdanović

▶ Pitanje i odgovor

Pravo na zaključenje ugovora o dugoročnom zakupu

na osnovu odluke kojom je određen najpovoljniji ponuđač
i koja je doneta pre izmena i dopuna
Zakona o planiranju i izgradnji
◊ Pitanje:
• Da li će odluka kojom je određeno privredno društvo izabrano za najpovoljnijeg ponuđača za du-
goročni zakup zemljišta ostati na snazi i nakon izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji u
situaciji kada ugovor o zakupu još nije zaključen i da li se u tom slučaju gubi pravo na depozit?
◊ Odgovor:
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS”, br. 132/2014 - dalje: Zakon
o izmenama i dopunama Zakona) koje su učinjene krajem 2014. godine, predviđena su i određena rešenja koja važe
za zatečene situacije. Reč je o prelaznim i završnim odredbama kojima se rešava vremensko važenje izmena Zakona
o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012,
42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014 i 145/2014 - dalje: Zakon) koje su uči-
njene u formi izmena i dopuna Zakona. U opisanoj situaciji određeno privredno društvo je već izabrano kao najpo-
voljniji ponuđač i odluka o tome je bila doneta pre 17.12.2014. godine, odnosno pre dana stupanja na snagu Zakona
o izmenama i dopunama Zakona. To znači da je već rešeno o pravu ponuđača, izborom onog koji je najpovoljniji i sa
kojim treba zaključiti ugovor. U tom smislu nema mesta za primenu člana 131[s3] Zakona o izmenama i dopunama
Zakona. Da odluka nije već doneta, primenio bi se ovaj član i subjekt koji vodi postupak bio bi obavezan da izvrši
izbor u skladu sa propisom koji je bio na snazi u vreme kada je doneta odluka i započet postupak sa oglašavanjem.
U opisanoj situaciji je reč o pravu o kome je već rešeno. Doneta je odluka o tome ko je najpovoljniji ponuđač i taj
subjekt je, na osnovu te odluke, stekao pravo da zaključi ugovor o zakupu, u skladu sa njom. U svojim prelaznim i
završnim odredbama Zakon o izmenama i dopunama Zakona ne stavlja van snage pojedinačne akte koji su doneti do

42 │ Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

 GRAĐANSKO PRAVO

dana njegovog stupanja na snagu. U tom smislu, rok za zaključenje ugovora koji je već bi određen u skladu sa tada
važećim normama, ostaje na snazi kao i pravo na zaključenje ugovora. Obaveza zaključenja ugovora nastala je u
skladu sa tada važećim propisom, a Zakonom o izmenama i dopunama Zakona ova obaveza nije ukinuta. Drugačije
tumačenje nije moguće, jer bi to značilo da je doneta odluka o tome kome se zemljište ustupa po osnovu zakupa,
koja ničim nije stavljena van snage, ali da ugovor ne sme biti zaključen, iako zabrana zaključenja nije izrečena ni
jednim članom zakona. Dakle, u skladu sa odlukom o izboru najpovoljnijeg ponuđača, postoji i pravo i obaveza da
se zaključi ugovor o zakupu.

Međutim, ako taj ugovor nije zaključen, bitno je i to zbog čega se to desilo. Moguće je da ugovor nije zaključen
krivicom ponudioca, a moguće je i da nije zaključen zbog propusta organa koji je trebalo da zaključi ugovor. Zbog
propusta organa da zaključi ugovor, posledice ne bi trebalo da pogađaju ponuđača, a to onda podrazumeva i njego-
vo pravo da zahteva povraćaj depozita. Međutim, ako ugovor nije zaključen zbog propusta ponuđača, onda posledice
treba da pogađaju njega, a to u ovoj situaciji znači da on nema pravo na povraćaj depozita.  •

prof. dr Zlatko Stefanović

▶ Pitanje i odgovor

Organ nadležan za određivanje roka

za sačinjavanje izveštaja i sastavljanje
revizione komisije za stručnu kontrolu objekata
◊ Pitanje:

• Ko propisuje rok od 30 dana za sačinjavanje izveštaja revizione komisije i ko je odgovoran za nepo-

stupanje po primedbama?

◊ Odgovor:

Članom 131. Zakona o planiranju i izgradnji («Sl. glasnik RS», br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US,
24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014 i 145/2014 - dalje:
Zakon) propisano je da generalni projekat i idejni projekat, prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti
za objekte iz člana 133. istog zakona podležu reviziji (stručnoj kontroli) komisije koju obrazuje ministar nadležan
za poslove građevinarstva (reviziona komisija). Za objekte koji se grade na teritoriji autonomne pokrajine revizionu
komisiju obrazuje ministar nadležan za poslove građevinarstva, na predlog organa autonomne pokrajine nadležnog
za poslove građevinarstva.

Članom 132. stav 2. Zakona predviđeno je i da reviziona komisija sačinjava izveštaj sa merama koje se obavezno
primenjuju pri izradi projekta za izvođenje, a stavom 3. da rok za dostavljanje ovog izveštaja ne može biti duži
od 30 dana, računajući od dana podnošenja zahteva. Kako Zakon limitira samo najduže trajanje roka, to se može
zaključiti da ovaj rok može biti i kraći. Ako nije određen u kraćem trajanju, onda će on iznositi 30 dana.

U pogledu nadležnosti za određenje roka, nema nikakve dileme, iako nije izričito određeno u Zakonu, da ovaj rok
određuje onaj ko obrazuje komisiju. Onaj ko obrazuje komisiju određuje joj zadatak i vreme za koje treba da izvrši
taj zadatak i to se uvek podrazumeva i kada o tome ne postoji norma predviđena u zakonu. Dakle, to je ministar
nadležan za poslove građevinarstva Republike Srbije.  •

prof. dr Zlatko Stefanović

Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85 │ 43

 GRAĐANSKO PRAVO

▶ Pitanje i odgovor

Utvrđivanje državljanstva bivšeg vlasnika

oduzete imovine u postupku restitucije
◊ Pitanje:

• Na koji način utvrditi državljanstvo bivšeg vlasnika nepokretnosti, koji je u vreme oduzimanja
imovine živeo u Novom Bečeju, odnosno u Kraljevini SHS, a sve u cilju podnošenja zahteva za
restituciju?
◊ Odgovor:
U skladu sa članom 42. stav 3. tačka 1) Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju („Sl. glasnik RS”, br.
72/2011, 108/2013 i 142/2014 - dalje: Zakon) zahtev za restituciju mora da sadrži sledeće podatke za bivšeg vlasni-
ka: ime, ime jednog roditelja i prezime, datum i mesto rođenja, prebivalište, odnosno boravište u vreme oduzimanja,
državljanstvo a za zadužbine naziv i sedište zadužbine. Shodno članu 42. stav 4. tačka 1) Zakona uz zahtev za vraćanje
se prilažu, u originalu ili overenoj fotokopiji za podatke o bivšem vlasniku i podnosiocu zahteva sledeći dokazi: izvod
iz matične knjige rođenih, odnosno umrlih, izvod iz registra u kome je zadužbina upisana, kao i drugi dokaz na osnovu
koga se nesumnjivo mogu utvrditi traženi podaci.
Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu evidentno je da je uz zahtev za vraćanje oduzete imovine, odnosno
obeštećenje neophodno priložiti dokaze na osnovu kojih se može utvrditi državljanstvo ranijeg vlasnika i podnosi-
oca zahteva. Dokaz na osnovu koga se nesumnjivo može utvrditi državljanstvo je uverenje o državljanstvu izdato
od strane organa uprave ukoliko činjenica državljanstva nije upisana u izvod iz matične knjige rođenih ili izvod iz
matične knjige umrlih.
U skladu sa napred iznetim neophodno je da, konkretno, podnosilac zahteva od Opštine Novi Bečej ili nadležnog
organa u Mađarskoj pribavi dokaz na osnovu koga će se utvrditi činjenica državljanstva ranijeg vlasnika.
Članom 5. stav 1. tačka 5) Zakona propisano je da pravo na vraćanje imovine ili obeštećenje ima fizičko lice
- strani državljanin, a u slučaju njegove smrti ili proglašenja umrlim, njegovi zakonski naslednici, pod uslovom
reciprociteta. Stavom 2. navedenog člana određeno je da se pretpostavlja da postoji reciprocitet sa državom koja
nije uređivala vraćanje imovine ako domaći državljanin može da stekne pravo svojine i nasledi nepokretnosti u toj
državi.
Stavom 3. člana 5. Zakona propisano je da pravo na vraćanje oduzete imovine ili obeštećenje nema fizičko lice
strani državljanin, odnosno njegovi zakonski naslednici, za koje je obavezu obeštećenja preuzela strana država po
osnovu međunarodnog ugovora i fizičko lice strani državljanin, odnosno njegovi zakonski naslednici, koji su i bez
postojanja međunarodnog ugovora obeštećeni ili im je pravo na vraćanje imovine priznato pravom strane države.
Na osnovu navedene zakonske odredbe evidentno je pravo na vraćanje oduzete imovine i obeštećenje nemaju
fizička lica strani državljani koja su obeštećena de iure, odnosno po osnovu međunarodnih ugovora i fizička lica
koja su obeštećena de facto, odnosno i bez postojanja međunarodnog ugovora.
Shodno članu 42. stav 5. Zakona lice koje ima strano državljanstvo dužno je da uz zahtev za restituciju dostavi
dokaz o nepostojanju smetnji iz člana 5. navedenog zakona, odnosno potvrdu nadležnog organa strane države da
nije obeštećen i bez postojanja međunarodnog ugovora i da mu pravo na vraćanje imovine nije priznato pravom
strane države.
Prema do sada prikupljenim informacijama Jugoslavija je zaključila sa 19 država 29 bilateralnih ugovora ko-
jima je regulisala pitanje obeštećenja za imovinu oduzetu stranim državljanima po različitim pravnim osnovima.
Sporazumom o regulisanju nerešenih finansijskih i privrednih pitanja između FNR Jugoslavije i NR Mađarske
(„Sl. list FNRJ” - Međunarodni ugovori, sveska br. 73/57 - dalje: Sporazum) strane ugovornice su se sporazumele
kako u svoje ime, tako i u ime svojih pravnih lica i državljana da se smatraju uzajamno namirenim sva prava, potra-
živanja i zahtevi za plaćanje u novcu, isporuke robe i druga davanja koja su iz bilo kog pravnog osnova nastali pre
1.1.2015. godine prema drugoj strani ugovornici, njenim pravnim licima, kao i njenim državljanima. Sporazumom
je određeno da odredbe navedenog stava ne obuhvataju prava, potraživanja i zahteve državljana strana ugovor-
nica prema državljanima druge strane ugovornice iz privatnopravnog odnosa, zatim prava, potraživanja, zahteve
i obaveze državljana strana ugovornica stalno nastanjenih na teritoriji druge strane ugovornice, koji potiču iz

44 │ Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

 GRAĐANSKO PRAVO

privatnopravnih odnosa, prema pravnim licima sa sedištem na toj teritoriji, javnopravne dugove takvih lica kao i
književna i umetnička autorska prava, potraživanja i zahteve koji se na njima osnivaju.
Konkretno, neophodno je pribaviti uverenju o državljanstvu za ranijeg vlasnika, izvod iz matične knjige rođenih
ili izvod iz matične knjige umrlih, te ukoliko je u navedenim ispravama upisano da je raniji vlasnik državljanin
Kraljevine SHS, DFJ, FNRJ ili SFRJ isti se ima smatrati domaćim državljaninom.  •

Dragica Marković

▶ Pitanje i odgovor

Uslovi za prenos prava svojine

na garažnom i parking mestu
◊ Pitanje:
• Da li se parking mesto može smatrati nepokretnošću, u smislu Zakona o prometu nepokretnosti,
kada se kupcima prodaje stan zajedno sa pripadajućim parking mestom?
◊ Odgovor:
Član 1. stav 2. Zakona o prometu nepokretnosti («Sl. glasnik RS», br. 93/2014, 121/2014 i 6/2015) određuje
šta se smatra nepokretnošću iz ugla tog zakona, ali se sadržina tog pojma ne razlikuje značajno od sadržine
istog pojma i u drugim važećim propisima. Prema odredbama ovog člana, nepokretnostima se smatraju i garažna
mesta, a pod garažnim mestima treba razumeti ono što je u pitanju pomenuto kao parking mesto. Garažno mesto
je deo površine namenjen i obeležen za parkiranje vozila u zgradi čiji se posebni delovi nalaze u svojini različitih
lica. Ovo rešenje samo je preuzeto iz Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa («Sl. list SFRJ», br. 6/80 i 36/90,
«Sl. list SRJ», br. 29/96 i «Sl. glasnik RS», br. 115/2005 - dr. zakon). Prema članu 19. ovog zakona pravo svojine
može postojati i na garažnom mestu. Garažno mesto smatra se posebnim delom zgrade koji je podoban da se na
njemu zasnuje samostalno pravo svojine, nezavisno od prava svojine na stanu ili poslovnom prostoru u toj zgradi.
Ako je tako ugovoreno i realizovano, onda se na garažnom mestu stiče pravo svojine na isti način kao da je reč o
stanu, poslovnom prostoru ili garaži.
Mogućnost da se na garažnom mestu stekne pravo svojine ne znači da to mora biti tako ugovoreno. Garažna
mesta ne moraju biti izdvojena i identifikovana tako da se na njima stiče pravo isključive svojine. Moguće je i da
površina na kojoj su obeležena parking mesta čini sastavni deo zajedničkih delova zgrade. U tom slučaju, moguće
je da se dogovorom etažnih vlasnika (vlasnika posebnih delova zgrade) uredi način korišćenja parking (garažnih
mesta), a da oni ostanu u režimu zajedničke svojine.
Kako je moguće i jedno i drugo, odgovor na pitanje šta je ugovoreno u konkretnoj situaciji zavisi od ugovora koji
je zaključen sa prodavcem. Ako je parking (garažno) mesto prodato kupcu, ono je samostalan predmet prava isklju-
čive svojine kupca i u prometu je nezavisno od prava svojine na stanu ili drugom posebnom delu. Međutim, ako je
ono samo deo zajedničkih delova zgrade, onda ono nije u prometu nezavisno od prava na posebnom delu zgrade za
koji se vezuje i na njemu se ne stiče pravo svojine, već samo pravo korišćenja i to u korist vlasnika posebnog dela za
koji je ovo pravo vezano. Ako vlasnik posebnog dela proda stan, onda i pravo korišćenja deli sudbinu prava svojine
na stanu, ako nije reč o pravu svojine na garažnom mestu, već o pravu korišćenja garažnog mesta kao zajedničkog
dela zgrade. Međutim, ako je na garažnom mestu zasnovano pravo svojine, onda ono ne deli sudbinu prava svojine
na stanu (posebnom delu zgrade) i njime se može raspolagati nezavisno od raspolaganja pravom svojine na stanu.
Ove norme odnose se na situaciju kada se garažno mesto nalazi u zgradi, tako da sa zgradom čini građevinsku
celinu (najčešće se takve površine nalaze u zgradi ispod nivoa terena, ali se sreću i rešenja da se nalaze na drugim
spratovima zgrade). Međutim, ako se obeleženo mesto za parkiranje ne nalazi u zgradi tako da sa njom čini građevin-
sku celinu, već izvan zgrade - na parceli koja se nalazi oko zgrade, za takvo zemljište važi drugačiji režim. Po pravilu,
ovakve površine ne čine sastavni deo zgrade u građevinskom smislu i ne vezuju se za stan, ali se izuzetno sreću i druga-
čija rešenja. Prvo što ovde treba razjasniti je to - da li je građevinskom dozvolom (ili upotrebnom dozvolom), odnosno
projektom na osnovu koga je zgrada izgrađena (u skladu sa dozvolom), predviđeno da parking mesto čini građevinsku
celinu sa stanom ili drugim posebnim delom (poslovnim prostorom). Ako je tako predviđeno i dozvola izdata za takav
projekat, onda parking mesto čini sastavni deo stana (ili poslovnog prostora). U prošlosti su se takva rešenja sretala za

Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85 │ 45

 GRAĐANSKO PRAVO

neke druge pomoćne objekte (npr. šupu, poljski WC i drugo). U ovom slučaju, parking mesto bi bilo sastavni deo stana u
građevinskom i pravnom smislu i delilo bi pravnu sudbinu stana, a ne bi se moglo smatrati posebnim objektom, odno-
sno stvarju koja je u prometu nezavisno od stana ili poslovnog prostora kome pripada.
Druga moguća situacija je da takva površina ne pripada stanu ili poslovnom prostoru u zgradi. U tom slučaju ona
ili čini deo zemljišta koje služi za upotrebu zgrade, odnosno parcele na kojoj se zgrada nalazi ili može biti samostalna
nepokretnost, ako je definisana kao parcela (katastarska ili građevinska), odnosno samostalna nepokretnost. Ako je
reč o zemljištu na kome se zgrada u etažnoj svojini nalazi, onda ovo zemljište prema odredbama člana 104. stav 2. Za-
kona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS”, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012,
42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014 i 145/2014) pripada svim etažnim vlasnici-
ma srazmerno površini posebnih delova koji im pripadaju. To znači da ni jedan od njih ne može da stekne pravo svojine
na takvoj površini koja je označena kao parking, ali da mogu da ugovore pravo korišćenja, tako da pravo korišćenja
na određenim delovima imaju samo neki od etažnih vlasnika. Npr. da jedan etažni vlasnik koristi jedno parking mesto,
drugi koristi drugo i td. Ako ima onih koji ne koriste ni jedno, sa njima se može ugovoriti da im se na ime toga plaća
određena naknada ili daju druge pogodnosti. Ovakav režim podele može da uspostavi još investitor (investitori), tako
da on važi i za kasnije sticaoce posebnih delova (stanova i drugo), ali ne u obliku prava svojine, već u obliku prava ko-
rišćenja, zakupa, službenosti i drugo.
Konačno, moguće je (ako je to dozvoljeno, imajući u vidu propise o veličini parcela i planske dokumente) i da se
parking mesto definiše kao posebna parcela (katastarska ili građevinska) i da onda bude predmet isključive svojine
nekog lica (susvojine ili zajedničke svojine). Tada se ona u svojinskom smislu ne vezuje za stan i može biti stvar u pro-
metu (nepokretnost) u smislu Zakona o prometu nepokretnosti i drugih propisa. Bez toga, deo parcele ne može biti u
prometu kao samostalna nepokretnost.  •

prof. dr Zlatko Stefanović

▶ Pitanje i odgovor

Pravni osnov za upis imovine privrednog društva

◊ Pitanje:
• Da li je rešenje Agencije za privredne registre o statusnoj promeni pripajanja privrednih društava
podobna isprava za upis u katastar nepokretnosti?
• Ako osnivačkim aktom privrednog društva nije obuhvaćen deo imovine društva prenosioca, koja
isprava može biti podobna za upis prava svojine na naknadno pronađenim nepokretnostima druš-
tva prenosioca na društvo sticaoca?
◊ Odgovor:
Rešenje agencije za privredne registre nije podobna isprava za upis prava svojine u katastar nepokretnosti, jer ne is-
punjava uslove propisane odredbama čl. 86. i 87. Zakona o državnom premeru i katastru („Sl. glasnik RS”, br. 72/2009,
18/2010 i 65/2013), člana 4. Zakona o prometu nepokretnosti („Sl. glasnik RS”, br. 93/2014 i 121/2014) i člana 5.
Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa („Sl. glasnik RS”, br. 93/2014).
To potvrđuju i odredbe Zakona o postupku registracije u Agenciji za privredne registre („Sl. glasnik RS”, br. 99/2011
i 83/2014) koje propisuju da se rešenjem odlučuje o usvajanju ili odbacivanju prijave za upis, promenu ili brisanje po-
dataka i dokumenata u registrima koje vodi Agencija za privredne registre i da ga donosi registrator u postupku bez
ispitivanja tačnosti činjenica iz prijave, verodostojnosti priloženih dokumenata i pravilnosti i zakonitosti postupaka u
kome su dokumenti doneti.
U konkretnom slučaju osnivački akt privrednog društva kojim se kao nenovčani kapital unosi nepokretnost mo-
ra biti sačinjen obliku i sa sadržinom koju propisuje zakon. Pri tome je od važnosti i vreme kada je donet osnivački
akt, zbog primene odredbe člana 86. Zakona o javnom beležništvu („Sl. glasnik RS”, br. 31/2011, 85/2012, 19/2013,
55/2014 - dr. zakon, 93/2014 - dr. zakon i 121/2014).
U slučaju u kojem je posle sprovedenih statusnih promena nastalih pripajanjem utvrđeno da osnivačkim aktom nije
obuhvaćena celokupna imovina prenosioca na sticaoca, nadležna služba za katastar nepokretnosti je pravilno postu-
pila kada je od podnosioca zahteva zatražila podobnu ispravu za upis nepokretnosti koje su ostale svojina prenosioca.
Imajući u vidu činjenicu da odredbama Zakona o državnom premeru i katastru nije predviđena brisovna tužba, stranka
koja smatra da je njeno pravo svojine povređeno može podneti nadležnom sudu tužbu radi utvrđivanja prava svojine

46 │ Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

 GRAĐANSKO PRAVO

protiv lica upisanog u evidenciju katastra nepokretnosti. Pravnosnažna sudska odluka je prema članu 88. Zakona o
državnom premeru i katastru osnov za upis u katastar nepokretnosti.  •

Slavko Stanojević

▶ Pitanje i odgovor

Zabeležba otuđenja i opterećenja nepokretnosti

◊ Pitanje:
• Da li kupac parcele na kojoj je upisana zabeležba zabrane otuđenja i opterećenja može pokrenuti
postupak za brisanje te zabeležbe?
◊ Odgovor:
Zabeležba zabrane otuđenja i opterećenja propisana je odredbama Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Sl. glasnik
RS”, br. 31/2011, 99/2011 - dr. zakon, 109/2013 - odluka US, 55/2014 i 139/2014 - dalje: Zakon) kao privremena mera
za obezbeđenje novčanog i nenovčanog potraživanja.
Privremenu meru za obezbeđenje novčanog potraživanja može odrediti sud ako je izvršni poverilac učinio verovat-
nim postojanje potraživanja i opasnost da će bez takve mere izvršni dužnik osujetiti ili znatno otežati naplatu potraži-
vanja, time što će svoju imovinu, odnosno svoja sredstva otuđiti, prikriti ili na drugi način njima raspolagati.
Postoji više vrsta privremenih mera radi obezbeđenja novčanog potraživanja, a jedna od njih je zabrana izvršnom
dužniku da otuđi ili optereti svoje nepokretnosti ili stvarna prava na nepokretnosti upisana u javnu knjigu u njegovu
korist, uz upis te zabrane u javnu knjigu. Radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja može se odrediti zabrana otuđe-
nja i opterećenja nepokretnosti na koju je upravljeno potraživanje, uz upis te zabrane u javnu knjigu.
Prema članu 291. stav 2. Zakona privremena mera može da se ukine na predlog izvršnog dužnika da se postupak
obustavi i ukinu sprovedene radnje, ako su se okolnosti zbog kojih je privremena mera određena kasnije promenile,
tako da ona više nije potrebna.
Zabeležba privremene mere zabrane otuđenja i opterećenja nepokretnosti nije smetnja za vršenje daljih upisa pro-
tiv lica protiv kojeg je upisana ova privremena mera. Ako je ova zabeležba upisana radi obezbeđenja novčanog potra-
živanja, onda će poverilac moći da naplati svoje potraživanje iako je kupac uknjižen kao vlasnik. Važno je naglasiti da
izvršni poverilac mora biti obavešten o otuđenju ili opterećenju nepokretnosti na kojoj je upisana privremena mera u
njegovu korist.
Ako je zabeležba upisana radi obezbeđenja nenovčanog potraživanja onda novi kupac može steći pravo svojine
samo pod uslovom da je prestalo potraživanje zbog kojeg je određena privremena mera, odnosno ako je privremena
mera ukinuta.  •

Slavko Stanojević

▶ Pitanje i odgovor

Sadržina projekta za građevinsku dozvolu i

izmena projekta izvedenog objekta
◊ Pitanje:
• Šta sve treba da sadrži Projekat za građevinsku dozvolu kako bi bio pogodan za izdavanje dozvole
i šta je predmet izmene Projekta izvedenog objekta?
◊ Odgovor:
Pojam projekta za građevinsku dozvolu nije izričito definisan Zakonom o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS”,
br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US,

Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85 │ 47

 GRAĐANSKO PRAVO

98/2013 - odluka US, 132/2014 i 145/2014 - dalje: Zakon), kao ni njegova sadržina. Međutim, iz više odredaba može
se izvući zaključak o tome šta je to projekat za građevinsku dozvolu i koja je njegova minimalna sadržina. Prema članu
116. Zakona, projekat za građevinsku dozvolu spada u kategoriju tehničke dokumentacije koja se izrađuje za potrebe
izgradnje objekta. Zatim iz člana 118a može se zaključiti da se projekat za građevinsku dozvolu ne izrađuje da bi se po
njemu mogao izgraditi objekat, već samo za potrebe dobijanja građevinske dozvole, a to upućuje na zaključak da bi on
morao da sadrži ono što je iz ugla organa koji izdaje građevinsku dozvolu bitno. Rečeno obrnuto, mnogi detalji povo-
dom izgradnje objekta, a sadržani su u glavnom projektu i tehničkoj dokumentaciji nisu bitni iz ugla organa koji izdaje
građevinsku dozvolu (npr. verovatno ga neće interesovati to da li porodična stambena zgrada ima dva ili tri kupatila,
niti će izdavanje građevinske dozvole zavisiti od te činjenice).
Zakonodavac je želeo da pojednostavi posao organu koji izdaje građevinsku dozvolu tako što će mu biti podnet ne-
što jednostavniji projekat od glavnog projekta, a da ga to ne spreči da može da izvrši svoj posao ocene da li je izgradnja
takvog objekta dopuštena na određenom zemljištu. Zbog toga se za određenje sadržine projekta za građevinsku dozvo-
lu treba rukovoditi time da on mora da sadrži podatke o onim činjenicama koje organ koji izdaje građevinsku dozvolu
ceni u postupku izdavanja dozvole.
Osim toga, treba se rukovoditi i odredbama Zakona koje uređuju sadržinu ovog projekta. Konkretno, od značaja su
odredbe člana 118a st. 2. i 3. kojima se predviđa da projekat za građevinsku dozvolu mora da sadrži: izjavu glavnog
projektanta, odgovornog projektanta i vršioca tehničke kontrole, kojom se potvrđuje da je projekat izrađen u skladu sa
lokacijskim uslovima, propisima i pravilima struke, a ako je reč o objektima za koje je zakonom kojim se uređuje zaštita
od požara propisana mera obavezne zaštite od požara, sastavni deo projekta za građevinsku dozvolu jeste i elaborat
o zaštiti od požara.
Osim ovih odredaba, treba imati u vidu i odredbe člana 129. stav 3. Zakona kojima se uređuje tehnička kontrola
projekta za građevinsku dozvolu, a koje predviđaju da tehnička kontrola projekta za građevinsku dozvolu obuhvata
naročito proveru:
- usklađenosti sa svim uslovima i pravilima sadržanim u lokacijskim uslovima, zakonom i drugim propisima,
tehničkim normativima, standardima i normama kvaliteta, kao i međusobne usklađenosti svih delova tehničke
dokumentacije;
- usklađenosti projekta sa rezultatima prethodnih istraživanja (prethodni radovi);
- ocenu odgovarajućih podloga za temeljenje objekata;
- proveru ispravnosti i tačnosti tehničko-tehnoloških rešenja objekta i rešenja građenja objekata;
- stabilnosti i bezbednosti;
- racionalnosti projektovanih materijala;
- uticaja na životnu sredinu i susedne objekte.
Predmet projekta izvedenog objekta može da bude sve ono što je predmet projekta za izvođenje (ranije pominjanog
pod nazivom glavni projekat). Njega i treba shvatiti kao projekat za izvođenje, ali se po njemu neće izvoditi nikakvi
radovi, već on samo oslikava stanje objekta koji je već izgrađen.
Ako se ima u vidu njegov cilj, onda se on može razumeti bez problema. Cilj je da se, ako je za vreme izgradnje objekta,
došlo do odstupanja od projekta za izvođenje, odnosno građevinske dozvole izradi novi projekat koji tačno prikazuje šta
je izgrađeno. Ako nadležni organ prihvati te izmene onda će izdati upotrebnu dozvolu i time se postiže da je dozvola za
upotrebu izdata tako da objekat potpuno odgovara projektu, samo što je to sada projekat izvedenog objekta kod koga
više ne postoji rizik nesaglasnosti (jer je već izgrađen) da se pojavi nesklad između tehničke dokumentacije i objekta.  •

prof. dr Zlatko Stefanović

▶ Pitanje i odgovor

Lice koje može biti glavni projektant

◊ Pitanje:
• Ko može da bude glavni projektant?
◊ Odgovor:
Pojam glavnog projektanta je definisan u članu 128a Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS”, br. 72/2009,
81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka

48 │ Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

 GRAĐANSKO PRAVO

US, 132/2014 i 145/2014). Prema odredbama ovog člana glavni projektant je lice koje ispunjava uslove za odgovornog
projektanta, a koga je investitor odredio za glavnog projektanta.
Dakle, glavni projektant može biti svako lice koje ima licencu za odgovornog projektanta, a koje će od njih to biti,
zavisi od volje investitora i, razume se, sâmog odgovornog projektanta - da on prihvata takvo imenovanje. On treba da
ima licencu za odgovornog projektanta bilo koje vrste. Njegova uloga nije to da se razume u sve delove projekta, niti
on svojim potpisom potvrđuje kao stručnjak da su sva rešenja u projektu ispravna. To potvrđuju odgovorni projektanti,
svako za sebe i za oblast za koju imaju licencu.
Uloga i funkcija glavnog projektanta određena je tako da je odgovoran za usklađenost izvoda iz projekta sa poda-
cima iz projekta za građevinsku dozvolu i on je taj koji svojim potpisom i pečatom lične licence potvrđuje usaglaše-
nost svih pojedinačnih delova projekta. Za sve ostalo odgovorni su odgovorni projektanti koji su učestvovali u izradi
projekta.  •

prof. dr Zlatko Stefanović

▶ Pitanje i odgovor

Nemogućnost konverzije zemljišta u državnoj svojini

od strane držaoca objekta u izgradnji
◊ Pitanje:

• Da li pravno lice koje je držalac objekta u izgradnji od 1960. godine, a koje se nalazi na zemljištu
u državnoj svojini koje je dato na koršćenje javnom preduzeću, može da izvrši konverziju tog
zemljišta?

◊ Odgovor:
Opisana situacija odgovara onoj koju uređuje član 102. stav 5. Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS”,
br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US,
98/2013 - odluka US, 132/2014 i 145/2014 - dalje: Zakon). Prema odredbama ovog člana pravnim licima čiji je
osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, koja su upisana kao nosioci
prava korišćenja na neizgrađenom i izgrađenom zemljištu u državnoj svojini u javnoj knjizi o evidenciji nepokretno-
sti i pravima na njima, dana 11.9.2009. godine, kao danom stupanja na snagu Zakona, prestaje pravo korišćenja na
tim nepokretnostima i prelazi u pravo javne svojine osnivača, bez naknade. Ova odredba se primenjuje, prema stavu
6. istog člana, i onda kada je reč o privrednom društvu, bilo da je ono akcionarsko društvo ili neko drugo društvo, i
kada je ono jednočlano, ali i kada nije jednočlano.
Kada se ove odredbe uporede sa opisanom situacijom, prepoznaje se sledeće, kao vlasnik zemljišta je upisana
država (Republika Srbija). Stanje se nije menjalo duže vremena, što implicira da je ovakvo stanje postojalo i na dan
11.9.2009. godine. Kao korisnik je upisano javno preduzeće. Norma se podjednako primenjuje i na izgrađeno i na
neizgrađeno građevinsko zemljište, tako da postojanje objekta za koje je dobijena građevinska dozvola, ali ne i upo-
trebna dozvola, nije od značaja, kao ni postojanje objekata koji imaju upotrebnu dozvolu.
Ove odredbe isključuju primenu odredbe iz člana 102. stav 3. jer su one specijalne u odnosu na opštu odredbu
koju sadrži ovaj stav. Nezavisno od stava 3, u opisanoj situaciji, lice koje je držalac objekta u gradnji ne bi moglo da
se pozove ni na jedan od osnova koji za konverziju predviđa stav 3, jer niti je vlasnik legalno izgrađenog objekta, niti
je upisan kao korisnik zemljišta u državnoj svojini.
U opisanoj situaciji, organ koji vodi registar nepokretnosti dužan je da po službenoj dužnosti upiše pravo svojine
na opisanoj parceli u korist Republike Srbije - javna svojina, vlasnik: Republika Srbija. Druga lica ne mogu da ostvare
pravo na konverziju po nekim drugim odredbama. To važi i za situacije koje su opisane u članu 102. stav 9. Zakona,
za koje je predviđeno da će se doneti specijalan zakon.  •

prof. dr Zlatko Stefanović

Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85 │ 49

 GRAĐANSKO PRAVO

▶ Pitanje i odgovor

Iskazivanje nabavke materijala iz primljenog avansa

u privremenoj situaciji
◊ Pitanje:
• Da li po osnovu primljenog avansa za radove u građevinarstvu, nabavka i isporuka materijala na
gradilište može biti predmet privremene situacije?
◊ Odgovor:
U našem važećem pravu, ugovor o građenju uređen je pre svega Zakonom o obligacionim odnosima („Sl. list
SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, „Sl. list SRJ”, br. 31/93 i „Sl. list SCG”, br. 1/2003 - Ustavna po-
velja - dalje: ZOO). Međutim, kada je reč o plaćanjima, on ne sadrži odredbe o uobičajenoj tehnici plaćanja putem
privremenih situacija. Odredbe o plaćanjima putem situacija sadrže uzanse, i to Posebne uzanse o građenju („Sl. list
SFRJ”, br. 18/77). Zbog toga, kada se traže norme o plaćanju putem privremenih o okončane situacije, norme o tome
ne treba tražiti u ZOO, već u samom ugovoru o građenju i u Posebnim uzansama o građenju, ako se one primenjuju
na prava i obaveze iz konkretnog ugovora.
Kada je reč o primeni Posebnih uzansi o građenju, njihova primena je znatno izmenjena nakon stupanja na snagu
ZOO. Pre njegovog stupanja na snagu one su se primenjivale kao vrsta dispozitivnih normi, osim ako su ugovorne
strane isključile njihovu primenu. Nakon stupanja na snagu ZOO, primenjuje se taj zakon, a uzanse samo ako je to
ugovoreno ili iz okolnosti proizlazi da su njihovu primenu htele. Ako je ugovorom o građenju predviđeno da se plaća-
nje vrši putem situacija, onda to u svetlu drugih odredaba ugovora i ponašanja ugovornih strana može biti okolnost
koja upućuje na to da su one želele primenu uzansi.
Dakle, pre svega treba ispitati da li sâm ugovor o građenju sadrži norme o plaćanju putem situacije i da li uređuje
plaćanje, odnosno ograničenja iz ugla datog avansa. Ako takvih odredaba nema, a iz ugovora ili drugih okolnosti
može da se zaključi da su ugovorne strane želele primenu uzansi, onda će se primeniti rešenje iz uzanse br. 60 Poseb-
nih uzansi o građenju. Ova uzansa predviđa da se avans može iskazati u privremenoj situaciji, odnosno da privreme-
na situacija obuhvati dati avans tako što će se vrednost duga po privremenoj situaciji delimično umanjiti po osnovu
primljenog avansa, ali tek kad vrednost ispostavljenih privremenih situacija dostigne visinu od 50% od ugovorene
cene. Kada ovaj uslov bude ispunjen, onda se otpočinje sa uračunavanjem iznosa primljenog po osnovu avansa, ali na
specifičan način predviđen stavom 2. navedene uzanse - sukcesivno u svakoj narednoj situaciji i srazmerno vrednosti
primljenog avansa vrednosti ugovorenih a neizvršenih radova.
Konačno, preostaje mogućnost da ugovorne strane nisu želele primenu uzansi, a nisu ni ugovorile na koji način se
obračunava primljeni avans. Tada preostaje još da se primene opšta pravila koja važe za ispunjenje obaveza. Prema
ovim pravilima izvođač koji je primio avans svakako treba da ga opravda. Generalno se smatra da se avans i daje za
nabavku materijala. Ako je kao način izmirenja obaveza ugovoreno ispostavljanje situacija, onda se u tim situacija-
ma, privremenim ili konačnim moraju naći i podaci o tome koliko je potrošeno na teret avansa i za šta. To je bitno i
za obračun klizne skale, a i za druge odnose između Naručioca i izvođača. To znači da u ovoj poslednjoj situaciji kada
se ne primenjuju ni uzanse, izvođač može da u privremenoj situaciji iskaže nabavku materijala iz primljenog avansa,
ne čekajući da vrednost izvedenih radova dostigne vrednost od 50% od ukupne vrednosti radova, niti tu vrednost
mora da raspodeli srazmerno na vrednost preostalog duga, već može da je iskaže u celosti. •

prof. dr Zlatko Stefanović

50 │ Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85


KOMENTAR ODLUKE USTAVNOG SUDA
IUz broj 312/2013
„Sl. glasnik RS”, br. 15/2015
Neustavan član 1. Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o državnom premeru i katastru („Sl. glasnik RS”, br. 65/2013)
U
stavni sud na svojoj sednici održanoj 18.12.2014.
godine doneo je Odluku kojom je utvrdio da
odredbe člana 1. Zakona o izmenama i dopu-
nama Zakona o državnom premeru i katastru („Sl.
glasnik RS”, br. 65/2013 - dalje: Zakon) nisu u sagla-
snosti sa Ustavom Republike Srbije („Sl. glasnik RS”,
br. 98/2006 - dalje: Ustav).
Predmet ocene ustavnosti
Osporenim članom 1. Zakona dopunjen je član 10.
Zakona o državnom premeru i katastru („Sl. glasnik
RS”, br. 72/2009 i 18/2010) novim čl. 10a, 10b i 10v
kojima su državnim službenicima geodetske struke za-
poslenim u Republičkom geodetskom zavodu (dalje:
Zavod) utvrđena nova zvanja:
• za geodete sa srednjim obrazovanjem: mlađi struč-
ni geodetski referent i stručni geodetski referent;
• za geodete sa osnovnim akademskim studijama,
osnovnim strukovnim studijama, odnosno studija-
ma u trajanju do tri godine: mlađi stručni geodet-
ski saradnik i stručni geodetski saradnik i
• za geodete sa master akademskim studijama, spe-
cijalističkim akademskim studijama, specijalistič-
kim strukovnim studijama, odnosno sa osnovnim
studijama u trajanju od najmanje četiri godine:
mlađi stručni geodetski savetnik, stručni geodet-
ski savetnik, samostalni stručni geodetski savetnik
i viši stručni geodetski savetnik,
dok se zvanja drugih državnih službenika u Zavodu,
koji nisu geodetske struke, utvrđuju u skladu sa propi-
sima o državnim službenicima.
Pored novih zvanja državni službenici geodetske
struke u Zavodu osporenim članom Zakona stekli su i
pravo na uvećanje osnovne plate u rasponu od 3% do
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85
GRAĐANSKO PRAVO
50% od koeficijenta utvrđenog u skladu sa zakonom ko-
jim se uređuju plate državnih službenika.
Među osporenim odredbama nalazi se i ovlašćenje
direktora Zavoda da uvećanje osnovne plate utvrđuje
rešenjem za svakog geodetu, dok ostali državni službe-
nici koji nisu geodetske struke, a zaposleni su u Zavodu,
to pravo nisu imali.
Sporna ustavnopravna pitanja
U obrazloženju svoje odluke Ustavni sud navo-
di da je svojim Rešenjem IUz-312/2013 od 11.7.2014.
godine pokrenuo postupak za utvrđivanje neustavnosti
odredaba člana 1. Zakona, jer je ocenio da su se poja-
vila kao sporna ustavnopravna pitanja:
• da li se posebnim zakonom propisana dodatna zva-
nja za izvršilačka radna mesta pojedinih državnih
službenika u jednom organu državne uprave mogu
smatrati drugačijim uređivanjem „pojedinih pra-
va i dužnosti” državnih službenika u tom organu
ili ovakvo zakonsko uređivanje predstavlja pravno
neutemeljeno odstupanje od sistemski uređenog
pravnog položaja državnih službenika u Republici;
• da li je razvrstavanje izvršilačkog radnog mesta u
posebno zvanje isključivo na osnovu vrste steče-
nog obrazovanja „geodetska struka” u skladu sa
sistemskim rešenjem po kojem se izvršilačka rad-
na mesta razvrstavaju po zvanjima u zavisnosti od
„složenosti i odgovornosti poslova, potrebnih zva-
nja i sposobnosti i uslova za rad”;
• da li uvođenje novih zvanja ima za posledicu da
„državni službenici geodetske struke” imaju pravo
na različitu i uvećanu platu u odnosu na druge dr-
žavne službenike u istom državnom organu samo
po osnovu vrste stručne spreme koju poseduju i
│ 51
 GRAĐANSKO PRAVO
• da li se osporenim zakonskim odredbama dovodi
u pitanje ostvarivanje Ustavom utvrđenog načela
jednakosti svih pred zakonom.
Imajući u vidu da se osporenim zakonskim odred-
bama uređuju pitanja koja se odnose na položaj odre-
đene kategorije zaposlenih u Zavodu i pitanja koja se
odnose na utvrđivanje i obračun plate tim zaposleni-
ma, za Ustavni sud se postavilo kao sporno pitanje: da
li se time povređuje ustavni princip jedinstva pravnog
poretka.
Akcenti iz obrazloženja
Prilikom ispitivanja ustavnosti osporenih odredaba
Ustavni sud je pošao od propisa kojima je uređen prav-
ni položaj zaposlenih u Zavodu i konstatovao da prema
odredbi člana 23. tačka 5) Zakona o ministarstvima
(„Sl. glasnik RS”, br. 44/2014) Zavod ima status poseb-
ne organizacije, koja je prema članu 1. Zakona o držav-
noj upravi („Sl. glasnik RS”, br. 79/2005, 101/2007,
95/2010 i 99/2014) vrsta organa državne uprave (po-
red ministarstava i organa uprave u sastavu ministar-
stva) i da prema članu 84. st. 1. i 5. Zakona o državnoj
upravi poslove iz delokruga organa državne uprave vr-
še državni službenici čiji se položaj uređuje Zakonom o
državnim službenicima („Sl. glasnik RS”, br. 79/2005,
81/2005 - ispr., 83/2005 - ispr., 64/2007, 67/2007 -
ispr., 116/2008, 104/2009 i 99/2014).
Ustavni sud je našao da su za razmatranje predmet-
ne ustavnosudske stvari od značaja odredbe Zakona
o državnim službenicima i odredbe Zakona o plata-
ma državnih službenika i nameštenika („Sl. glasnik
RS”, br. 62/2006, 63/2006 - ispr., 115/2006 - ispr.,
101/2007, 99/2010, 108/2013 i 99/2014).
Ceneći saglasnost osporenog člana 1. Zakona u delu
novododatog člana 10a kojim su utvrđena zvanja dr-
žavnih službenika geodetske struke sa ustavnim nače-
lom jedinstva pravnog poretka Ustavni sud smatra da
drugačija podela radnih mesta državnih službenika u
Zavodu od Zakonom o državnim službenicima propisa-
ne nije moguća, zato što razvrstavanje izvršilačkih rad-
nih mesta po zvanjima ne predstavlja pravo državnog
službenika, već element sistema službeničkog odnosa
u Republici i zato što Zakon o državnim službenicima
dopušta izuzetak samo kada se radi o radnim mestima
policijskih, carinskih, poreskih i državnih službenika
koji rade na bezbednosnim i obaveštajnim poslovima
i u zavodima za izvršenje krivičnih sankcija. Propisi-
vanje posebnih zakonom dodatih zvanja koja Zakon o
državnim službenicima ne poznaje, predstavlja pravno
neosnovano odstupanje od osnovnih principa i instituta
utvrđenih ovim zakonom.
Ustavni sud je ocenio da je osporenim razvr-
stavanjem izvršilačkih radnih mesta pojedinih dr-
žavnih službenika u Zavodu po zvanjima koja nisu
predviđena Zakonom o državnim službenicima, za-
52 │
konodavac narušio načelo jedinstva pravnog poret-
ka utvrđeno odredbom člana 4. stav 1. Ustava. Ovo tim
pre, što osporene zakonske odredbe novoustavnovljeno
razvrstavanje zasnivaju na vrsti stručne spreme (geo-
detska struka) i nivou stečenog obrazovanja (srednje ili
visoko) kao izričitim merilima za razvrstavanje, iako su
Zakonom o državnim službenicima kao merila za razvr-
stavanje izvršilačkih radnih mesta propisani: složenost
poslova na određenom radnom mestu, odgovornost za
obavljanje tih poslova, posebna znanja i sposobnosti za
njihovo obavljanje i uslovi za rad.
Nadalje, Ustavni sud je utvrdio da u delu novodo-
datog člana 10b proizilazi da samo državni službenici
geodetske struke, a ne i ostali državni službenici u Za-
vodu istog nivoa obrazovanja, ali druge struke, imaju
pravo na povećanje osnovne plate, što je ustavnopravno
neutemeljeno odstupanje od Zakona o državnim služ-
benicima i Zakona o platama državnih službenika i na-
meštenika, koje predstavlja povredu ustavnog načela
jedinstva pravnog poretka.
Osporenim određivanjem zvanja državnih službeni-
ka geodetske struke na izvršilačkim radnim mestima u
Zavodu i s tim u vezi prava na platu tih lica, koje je ra-
zličito od načina na koji su ova pitanja uređena sistem-
skim zakonima, prema shvatanju Ustavnog suda, dovo-
di se u pitanje ostvarivanje načela jednakosti svih pred
Ustavom i zakonom, utvrđeno odredbom člana 21. stav
1. Ustava. Ovo iz razloga što se ostali državni službeni-
ci u Zavodu ne nalaze u istom položaju, jer se ospo-
renim zakonskim odredbama stvara nejednakost
(diskriminacija) ovih lica i pravi njihovo razlikovanje
i davanje prednosti državnim službenicima geodet-
ske struke isključivo zbog njihove stručne spreme.
Takođe, dodatni koeficijent za obračun i isplatu uvećane
plate koji ostvaruju državni službenici geodetske stru-
ke, prema shvatanju Ustavnog suda takođe dovodi u pi-
tanje i pravo zaposlenih u Zavodu na pravičnu naknadu
za rad iz člana 60. stav 4. Ustava.
Posledice Odluke Ustavnog suda
Danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u „Služ-
benom glasniku Republike Srbije” (od 6.2.2015. godi-
ne), odredbe člana 1. Zakona prestaju da važe.
Saglasno odredbi člana 107. stav 2. Zakona o ustav-
nom sudu („Sl. glasnik RS”, br. 109/2007, 99/2011 i
18/2013 - odluka US) Ustavni sud dostavlja Narodnoj
skupštini svoju odluku.
Na osnovu člana 104. Zakona o ustavnom sudu di-
rektor Zavoda je u obavezi da poništi svoja rešenja koji-
ma je državnim službenicima geodetske struke odredio
neustavna zvanja i odredio im dodatni koeficijent za
povećanje osnovne plate. •
Slavko Stanojević
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

KOMENTAR ETIČKOG KODEKSA POSREDNIKA
„Sl. glasnik RS”, br. 146/2014
Sa osvrtom na Evropski kodeks o ponašanju medijatora
i na etičke kodekse zemalja u okruženju
N Etički principi i pravila
acionalnom strategijom za reformu pravosu-
đa za period od 2013-2018. godine („Sl. glasnik
RS”, br. 57/2013 - dalje: Strategija) i pratećim
Akcionim planom za sprovođenje Nacionalne strate-
gije reforme pravosuđa za period 2013-2018. godine
(„Sl. glasnik RS”, br. 71/2013 - dalje: Akcioni plan), kao
jedan od prioriteta predviđeno je rešavanje zaostalih
predmeta po osnovu detaljno razrađenog programa,
zasnovanog između ostalog na preuzimanju značajnog
broja sudskih predmeta od strane posrednika.
Ministarstvo pravde je izradilo Nacrt zakona o po-
sredovanju u rešavanju sporova te je Predlog zakona o
posredovanju u rešavanju sporova (dalje: Predlog zako-
na) dana 8.5.2014. godine usvojen od strane Vlade, na-
kon čega je Narodna skupština Republike Srbije usvo-
jila Zakon o posredovanju u rešavanju sporova („Sl.
glasnik RS”, br. 55/2014 - dalje: Zakon) koji je stupio
na snagu 31. maja 2014. godine, a primenjuje se od 1.
januara 2015. godine.
Zakon je nastao kao izraz potrebe za poboljšanjem
i unapređivanjem postojećeg normativnog okvira, kako
bi se pospešila primena posredovanja u spornim od-
nosima u kojima strane mogu slobodno da raspolažu
svojim zahtevima i u potpunosti ispoštovale odredbe
Direktive Evropske unije 2008/52/EZ od 21. maja 2008.
godine o nekim aspektima medijacije u građanskim i tr-
govinskim stvarima. U postupku izrade zakona uzeti su
u obzir i Pravila Komisije Ujedinjenih nacija za međuna-
rodno trgovinsko pravo (UNCITRAL) o mirenju iz 1980.
i Model-zakon o međunarodnom trgovinskom mirenju iz
2002. godine, kao i zakonska rešenja i praksa pojedinih
država u susedstvu koje imaju istu pravnu tradiciju kao
Republika Srbija.
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85
PARNIČNI, VANPARNIČNI I IZVRŠNI POSTUPAK
ponašanja posrednika
Saglasno odredbi člana 33. stav 1. Zakona posrednik
je fizičko lice koje na nezavisan, neutralan i nepri-
strasan način posreduje između strana u spornom
odnosu. Posrednik je dužan u svom postupanju pošto-
vati načela i pravila propisana Zakonom i postupati u
skladu sa Etičkim kodeksom.
Dalje je članom 34. stav 1. tačka 1. propisano da je
posrednik dužan da posreduje u skladu sa načelima po-
sredovanja i Etičkim kodeksom posrednika koji donosi
ministar nadležan za poslove pravosuđa.
Zakonom su propisani osnovni principi i pravila ko-
jima se posrednik mora rukovoditi u svom radu, a koja
su načela upotpunjena Etičkim kodeksom.
Po pitanju evropskih standarda koje posrednici pri-
menjuju u svom radu treba istaći da je pod okriljem
Evropske komisije grupa zainteresovanih organiza-
cija usvojila European Code of Conduct for Mediators
(Evropski kodeks o ponašanju medijatora) iz 2004. go-
dine, koji akt se može primenjivati u svim vrstama me-
dijacije bez obzira na to pri kojoj se organizaciji vodi
medijacija. Prilikom izrade Etičkog kodeksa posredni-
ka poštovani su bazični principi propisani navedenim
European Code of Conduct for Mediators, te se nameće
zaključak da je isti predstavljao uzor.
Na nivou udruženja medijatora Bosne i Hercegovi-
ne, donet je Kodeks Medijatorske etike, dok je u Crnoj
Gori udruženje medijatora Crne Gore usvojilo Etički ko-
deks medijatora Crne Gore.
Doneti Etički kodeksi posrednika u zemljama u
okruženju kao i u Srbiji, doneti su kao što je napred na-
vedeno po uzoru na Evropski kodeks o ponašanju me-
dijatora (2004. g.).
│ 53
 PARNIČNI, VANPARNIČNI I IZVRŠNI POSTUPAK
Zajedničko za sve Etičke kodekse o radu posrednika
je da regulišu nekoliko osnovnih stvari, poput obaveze
poštovanja osnovnih principa i načela koja svoj osnov
imaju u zakonu kojim je regulisano posredovanje u re-
šavanju sporova, medijacija odnosno mirenje. Poštova-
nje načela poverljivosti posredovanja, kao jednog od
vitalnih preduslova za opredeljivanje strana za posre-
dovanje kao alternativni način rešavanja sporova, po-
tom obezbeđivanje kvaliteta posredovanja i promocija
posredovanja od strane posrednika.
Evropski kodeks o ponašanju medijatora predviđa
da će se medijatori u svom radu pridržavati načela i
standarda koji se odnose na:
- nepristrasnost,
- konflikt interesa,
- kompetentnost,
- poverljivost,
- obezbeđenje kvaliteta postupka,
- naknade i troškovi,
- unapređenje prakse posredovanja i promocija
posredovanja,
te će kroz ovaj rad biti izložena ispunjenost ovih
osnovnih principa kroz Etički kodeks posrednika Srbije,
kao i upoređenje načina ostvarenja ovih principa kroz
Etičke kodekse zemalja u okruženju (Bosne i Hercegovi-
ne, Hrvatske i Crne Gore), kao zemalja koje počivaju na
sličnoj pravnoj tradiciji i praksi kao i Republika Srbija.
Na početku Etičkog kodeksa posrednika predviđen
je predmet regulisanja i na koga se isti primenjuje, te
je propisano da se Etičkim kodeksom posrednika ure-
đuju etički principi i pravila ponašanja posrednika, kao
i da isti obavezuje posrednika koji je upisan u Registar
posrednika.
Potom je istaknuto da je posrednik dužan da se
u svom radu pridržava etičkih principa i pravila po-
našanja poštovanjem načela i standarda propisanih
Zakonom.
Načelo nepristrasnosti
i konflikt interesa
Etičkim kodeksom propisano je da neutralnost i
ravnopravni položaj strana u postupku posredovanja
posrednik ostvaruje postupajući na jednak način prema
stranama u postupku uz poštovanje pravila postupka
(član 4). Predviđena je i dužnost posrednika da de-
luje nepristrasno u postupku posredovanja. Nega-
tivnom formulacijom definisano je kada se smatra da
posrednik ne deluje nepristrasno (kada je pristrasan):
- ako ima lični ili poslovni odnos sa jednom od strana,
- ako ima finansijski ili drugi interes u odnosu na
predmet posredovanja,
- ako je delovao u korist jedne od strana u postupku
posredovanja.
54 │
Posrednik je dužan da odbije posredovanje u bilo
kojoj fazi postupka ako proceni da je njegova nepristra-
snost dovedena u pitanje.
Etičkim kodeksom medijatora Crne Gore pošto-
vanje načela nepristrasnosti podrazumeva da medija-
tor medijaciju vodi nepristrasno i izbegava ponašanje
koje ostavlja utisak pristrasnosti. Nepristrasnost po-
drazumeva odsustvo privilegovanja neke od strana u
sporu i predrasuda u vezi ličnosti učesnika i njihovog
ponašanja tokom medijacije. Medijator je i u Crnoj Gori
dužan da odbije medijaciju ukoliko ne može da je vodi
na nepristrasan način, odnosno da se povuče u bilo ko-
joj fazi postupka kada proceni da je njegova nepristra-
snost dovedena u pitanje.
Medijator je i u pravu Crne Gore dužan i da izbe-
gne konflikt interesa pa čak i utisak konflikta interesa
za vreme trajanja ili po okončanju postupka medijaci-
je, koji konflikt postoji kada medijator ima sa stranom
u sporu dodatne interese, privatne ili poslovne veze.)
U situaciji kada postoji konflikt interesa ili čak utisak
konflikta interesa Medijator je dužan ispitati postojanje
činjenica koje bi mogle dovesti do nastanka prividnog
ili stvarnog konflikta interesa, te što je moguće pre upo-
znati strane u sporu sa postojanjem stvarnih, prividnih
ili mogućih konflikta interesa, a koji bi mogli ugroziti
njegovu nepristrasnost ili kod strana stvoriti utisak nje-
gove pristrasnosti. U napred opisanom slučaju slučaju,
medijator saglasno Etičkom kodeksu medijatora Crne
Gore može pristupiti, odnosno nastaviti medijaciju sa-
mo ukoliko se strane sa tim saglase.
Ukoliko bi konflikt interesa mogao ugroziti postu-
pak medijacije, medijator će se shodno Etičkom kodek-
su medijatora Crne Gore povući, ili odbiti da nastavi
medijaciju, bez obzira na suprotno izraženu želju ili sa-
glasnost strana u sporu.
Kodeksom medijatorske etike (Bosne i Hercego-
vine) članom 13 propisano je da medijator mora odr-
žati nepristrasnost prema stranama, što znači da nijed-
nu neće favorizovati niti rečima, ni delima. Nepristra-
snost podrazumijeva obavezu medijatora da pomogne
svim strankama u postizanju međusobno prihvatljivog
rješenja.
Kroz Kodeks medijatorske etike propisana je i oba-
veza neutralnog postupanja medijatora u odnosu na
strane u sporu. Ako medijator oseti ili bilo koja od stra-
na izjavi da prošlost medijatora ili iskustvo može uti-
cati na njegov rad, medijator treba da se povuče iz me-
dijacije, osim ako se strane ne saglase da se medijacija
nastavi.
Takođe saglasno članu 6 Kodeksa medijatorske etike
medijator treba da ima pošten i nepristrasan pristup,
te da deluje sa dobrim namerama i prema potrebama i
interesima strana u postupku medijacije.
Kada je u pitanju konflikt interesa i Kodeksom me-
dijatorske etike predviđena je obaveza medijatora da
informiše strane o bilo kakvoj nastaloj okolnosti koja bi
se mogla smatrati ili uzrokovati sukob interesa.
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

Kompetentnost posrednika
Još jedan od standarda propisanih Evropskim ko-
deksom o ponašanju medijatora jeste i uslov obezbe-
đivanja kompetentnog posrednika.
U tom smislu Etički kodeks posrednika predviđa da
posrednik, u situaciji kada u toku postupka posredova-
nja uoči da nije u stanju da kompetentno vrši posredo-
vanje, o tome obaveštava strane i povlači se iz postupka
posredovanja ili pribavlja saglasnost strana da zatraži
pomoć u posredovanju (član 6).
Etičkim kodeksom medijatora Crne Gore predvi-
đeno je da će medijator voditi medijaciju samo ukoliko
ima potrebnu kompetentnost koju stiče kroz kontinui-
ranu obuku u cilju unapređenja profesionalnih znanja i
veština, kao i da će medijator, ukoliko tokom medijacije
ustanovi da nije u stanju da istu vodi kompetentno, tu
činjenicu saopštiti stranama u sporu što je pre moguće i
preduzeti odgovarajuće korake - povlačenje ili traženje
odgovarajuće pomoći.
Kodeks medijatorske etike takođe predviđa da
medijator mora posedovati osnovna znanja i veštine
o medijaciji, biti upoznat sa procedurama, koje vešti-
ne mora kontinuirano usavršavati. Naglašeno je i da je
medijator sam odgovoran za održavanje i unapređenje
svojih profesionalnih sposobnosti (član 17).
Poverljivost postupka
posredovanja i informacija
dobijenih tokom posredovanja
Kada je u pitanju uslov za obezbeđivanjem principa
poverljivosti informacija dobijenih tokom postupka po-
sredovanja, zajednička nit koja se provlači kroz sve
opisane Etičke kodekse jeste obezbeđenje poverlji-
vosti informacija dobijenih kroz ovaj alternativni
metod rešavanja sporova, bez čega isto ne bi imalo
smisla.
Etički kodeks posrednika predviđa pravilo po kome
se poverljivost obezbeđuje na taj način što posrednik
čuva sve podatke, predloge i izjave iz postupka posre-
dovanja ili u vezi sa postupkom posredovanja kao tajnu,
ako se strane u postupku posredovanja nisu drugačije
sporazumele.
Poštovanje obaveze poverljivosti ne odnosi se na po-
datke, izjave i predloge koji se moraju saopštiti na osno-
vu zakona i na druge slučajeve, u skladu sa zakonom.
Posrednik obezbeđuje poverljivost i tako što strani u
postupku ne otkriva informacije koje mu je u poverenju
saopštila druga strana, bez njene saglasnosti. Zaštitu
poverljivosti posrednik obezbeđuje i kroz preduzima-
nje radnji i mera u cilju čuvanja podataka dobijenih u
postupku posredovanja kao i kroz obezbeđenje sigur-
nog načina uništavanja dobijenih podataka. Propisano
je i pravilo o odgovornosti posrednika za štetu nastalu
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85
PARNIČNI, VANPARNIČNI I IZVRŠNI POSTUPAK
kršenjem dužnosti u vezi sa obezbeđivanjem poverlji-
vosti (član 7).
Etički kodeks medijatora Crne Gore predviđa
da je medijator dužan da poštuje privatnost i čuva po-
verljivost svih informacija dobijenih tokom medijacije,
osim ako drugačije nije dogovoreno od strana u sporu
ili određeno važećim zakonom. Dakle, samo u situaciji
kada se strane u sporu saglase medijator može otkri-
ti informacije do kojih je došao u postupku medijacije.
Ako medijator učestvuje u nekom od vidova edukaci-
je, istraživanju ili evaluaciji primene medijacije, mora
čuvati anonimnost strana u postupku posredovanja i
uvaži njihova razumna očekivanja uvezi povjerljivosti.
Medijator neće, direktno ili indirektno, preneti drugim
osobama bilo koju informaciju dobijenu tokom odvoje-
nih sastanaka sa bilo kojom od strana u sporu, ukoliko
za to nema pristanak strane koja jeste informacije dala.
Kodeks medijatorske etike propisuje član 11. da
je očuvanje poverljivosti  od presudne važnosti za pro-
ces rešavanja sporova, te da medijator mora očuvati po-
verljivost u postupku. U situaciji kada postoji zakonsko
ograničenje poverljivosti i obaveze izveštavanja, medi-
jator o tome mora informisati strane pre početka medi-
jacije. Za bilo kakvo prenošenje informacije trećim lici-
ma prema Kodeksu medijatorske etike medijator mora
dobiti saglasnost strana u postupku medijacije.
Kodeks medijatorske etike predviđa da u situaciji
kada se materijali sa medijacije koriste za istraživanje
ili obuku, strane moraju ostati anonimne, a da se infor-
macije koje bi ih mogle identifikovati moraju izmeniti.
Opšte je pravilo propisano i Zakonom da se informa-
cije koje se dostave u postupku medijacije neće koristiti
u eventualnom kasnijem sudskom ili drugom postupku
rešavanja sporova.
Saglasno Kodeksu medijatorske etike poverljivost se
mora poštovati i prilikom arhiviranja dosijea.
Kvalitet procesa posredovanja
Kada je u pitanju zahtev za ostvarenje kvaliteta po-
stupka posredovanja Etički kodeks posrednika propi-
suje dužnost posrednika da postupak posredovanja
vodi u skladu sa Kodeksom, obezbeđuje poštovanje
rokova i potrebu za brzim okončanjem postupka uz
proceduralnu tačnost, pravičnost, kompetentnost i uza-
jamno poštovanje učesnika procesa.
Posrednik obezbeđuje poštovanje kvaliteta pro-
cesa saglasno Etičkom kodeksu na taj način što:
- upoznaje strane sa karakteristikama postupka
posredovanja, ulogom posrednika, mogućnošću
okončanja postupka zaključenjem sporazuma, kao
i na koji način sporazum o rešavanju spora pu-
tem posredovanja može da ima svojstvo izvršne
isprave,
- sprovodi postupak posredovanja na način pred-
viđen zakonom, uzimajući u obzir okolnosti kon-
│ 55
 PARNIČNI, VANPARNIČNI I IZVRŠNI POSTUPAK
kretnog slučaja, položaj strana u postupku, zahteve
i interese strana, poštujući potrebu za što bržim
okončanjem postupka,
- pruža stranama jednaku mogućnost za učešće u
postupku, i
- preduzima potrebne mere u cilju obezbeđenja za-
konitosti sačinjenog sporazuma, kao i razumevanje
prava i obaveza strana proisteklih iz sporazuma
(član 8).
Kvalitet postupka posredovanja shodno Etičkom
kodeksu medijatora Crne Gore obezbeđuje se kroz
pravilo da medijator će voditi medijaciju u skladu sa  naknadama, troškovima i ostalim stvarnim ili potenci-
kodeksom, obezbeđujući poštovanje rokova, prisustvo
učesnika u postupku, njihovu bezbednost, aktivno uče-
stvovanje strana, proceduralnu pravičnost, kompeten-
tnost i uzajamno poštovanje učesnika procesa. U cilju
obezbeđenja kvaliteta postupka Etičkim kodeksom
medijatora Crne Gore predviđa se i da medijator treba
da prihvati samo one slučajeve u kojima može da zado-
volji razumna očekivanja strana u sukobu u odnosu na
vremenske okvire, kao i da medijator treba da podstiče
otvorenost i iskrenost među svim učesnicima. Takođe,
u situaciji kada po proceni medijatora neka od strana
u sukobu ima teškoće da shvati proces, probleme, ili
opcije sporazuma, ili otežano učestvuje u medijaciji,
medijator treba da razmotri okolnosti i potencijalna
prilagođavanja, modifikacije ili promene koje bi omo-
gućile toj strani razumevanje i učestvovanje u postupku
medijacije.
Ovom treba i dodati da saglasno Etičkom kodeksu
medijatora Crne Gore medijator ima obavezu da u situa-
ciji kada posumnja da postoji nasilje u porodici ili nasilje
među stranama u sukobu, treba da preduzme odgova-
rajuće korake, te ako je potrebno, odlaganje, povlačenje
iz medijacije ili njeno okončanje. Takođe ako medijator
procijeni da ponašanje učesnika i njegovo lično ponaša-
nje, ugrožava sprovođenje medijacije u skladu sa ovim
Kodeksom, medijator treba da preduzme odgovarajuće
korake uključujući, ako je potrebno, odlaganje, povlače-
nje iz medijacije ili njeno okončanje.
Kodeks medijatorske etike predviđa pravilo po
kome će medijator davati samo tačne izjave o postupku
medijacije, njenim prednostima, troškovima medijacije
i ulozi medijatora. Nije dozvoljeno davati izjave o spe-
cifičnim rezultatima niti je dozvoljeno davati izjave fa-
vorizujući jednu stranu u odnosu na drugu u svrhu do-
bijanja posla. Propisano je i pravilo po kome medijator
neće garantovati ishod postupka medijacije, niti davati
obećanja u pogledu rezultata postupka medijacije.
Naknade i troškovi posredovanja
U pogledu naknade za rad posrednika i drugih troš-
kovi koji mogu nastati tokom postupka posredovanja
u rešavanja sporova, mora postojati puna izvesnost
strana u pogledu očekivanih troškova koji nastaju
56 │
korišćenjem ovog alternativnog načina rešavanja spo-
rova koji predstavlja pandan sudskom postupku.
S toga je Etičkim kodeksom posrednika predviđena
dužnost posrednika da već na početku postupka pazi
da strane budu pravilno i jasno upoznate sa troškovima
postupka u skladu sa Zakonom, koji detaljno definiše
pitanje naknade troškova i naknada nastalih u vezi sa
postupkom posredovanja (član 10).
Etičkim kodeksom udruženja medijatora Cr-
ne Gore propisano je da će medijator svakoj strani ili
njenom zastupniku dati tačne i potpune informacije o
jalnim rashodima koji bi mogli da se pojave u vezi sa
medijacijom, kao i da medijator ima pravo na nagradu
za rad i naknadu za svoje usluge shodno važećem Zako-
nu i odgovarajućim podzakonskim aktima.
Promocija posredovanja u rešavanju
sporova i unapređenje prakse
posredovanja u rešavanju sporova
Kao jedan od zahteva u svim etičkim kodeksima
rada posrednika postavlja se i zahtev za promocijom
posredovanja kao alternativnog načina rešavanja
sporova i unapređivanje prakse posredovanja u re-
šavanju sporova.
U tom pravcu je Etičkim kodeksom posrednika pred-
viđeno da posrednik svojim ličnim angažovanjem una-
pređuje praksu posredovanja, saradnju među posredni-
cima i stručnjacima iz drugih oblasti koje su od značaja
za posredovanje i afirmiše postupak posredovanja kao
pogodan i preporučljiv način mirnog rešavanja sporova
na profesionalan, istinit i dostojanstven način(član 11).
Etički kodeks udruženja medijatora Crne Gore
propisuje da medijator treba da nastoji da svojim lič-
nim angažovanjem unapređuje praksu medijacije kroz
razne aktivnosti poput:
- podržavanje raznovrsnosti u oblasti medijacije,
omogućavanje dostupnosti medijacije onima koji
izaberu da je koriste, uključujući pružanje usluga
po povoljnijim uslovima za uključene strane ili čak
i besplatno kada je to prikladno,
- učestvovanje u istraživanjima i evaluaciji medijacije,
- podizanje nivoa javne svesti o medijaciji,
- podrška medijatorima-početnicima kroz trening,
mentorsku pomoć i umrežavanje.
Medijator je shodno Etičkom kodeksu udruženja
medijatora Crne Gore dužan da poštuje kolege medi-
jatore i unapređuje saradnju među medijatorima, kao
i sa stručnjacima iz drugih oblasti koje su od značaja za
medijaciju.
Jedan od zahteva koji se postavlja pred medijatore
u Crnoj Gori jeste posvećenost timskom radu i obaveza
informisanja kolega, a u situaciji kada postupak medija-
cije vode dva ili više medijatora. Medijator takođe treba
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85
 PARNIČNI, VANPARNIČNI I IZVRŠNI POSTUPAK

da pokaže poštovanje za različita gledišta u polju medi-

jacije, spremnost da uči od drugih medijatora i radi sa
drugima na unapređenju profesije i razvijanju kulture
dijaloga i tolerancije u društvu. Medijatori treba i da
afirmišu i promovišu medijaciju kao pogodan i prepo-
ručljiv način mirnog rešavanja sporova na profesiona-
lan, istinit i dostojanstven način.
Kodeksom medijatorske etike propisano je da
medijator treba da poštuje kolege medijatore i promo-
više saradnju među medijatorima, kao i saradnju medi-
jatora sa stručnjacima u drugim profesijama. U situaciji
kada medijaciju vode dva ili više medijatora, medijator
mora biti posvećen timskom radu i o svemu informisati
kolegu sa kojim radi (član 19).
Zaključak
Na osnovu svega iznetog možemo zaključiti da
je Etički kodeks posrednika u saglasnosti kako
sa European Code of Conduct for Mediator, koji je
očito poslužio kao uzor pri izradi, tako i sa Etičkim
kodeksima zemalja u okruženju kojima se reguliše
ponašanje posrednika tokom posredovanja kao
alternativnog načina rešavanja sporova. Etički
kodeks posrednika predstavlja kvalitetan pravni
okvir za rad posrednika u Republici Srbije, svakako
uz Zakon.  •
Marijana Šarac

▶ Pitanje i odgovor

Podnošenje tužbe ugovorenom mesno nadležnom sudu

◊ Pitanje:
• Da li je tužilac dužan da u tužbi navede da je podnosi sudu ugovorene mesne nadležnosti?
◊ Odgovor:
Član 65. Zakona o parničnom postupku («Sl. glasnik RS», br. 72/2011, 49/2013 - odluka US, 74/2013 - odluka US
i 55/2014 - dalje: Zakon) predviđa mogućnost da stranke pod određenim uslovima dogovore mesno nadležan sud u
slučaju spora. Navedenim članom je propisano da se stranke mogu sporazumeti o mesnoj nadležnosti pod uslovom da:
1) z akonom nije propisana isključiva mesna nadležnost,
2) s ud ugovorene mesne nadležnosti bude i stvarno nadležan sud,
3) s porazum o mesnoj nadležnosti mora biti sastavljen u pisanoj formi,
4) s porazum se mora odnositi na određeni spor ili više sporova koji potiču iz istog poslovnog odnosa,
5) i sprava o sporazumu mora se podneti uz tužbu.
Navedeni član, niti neki drugi član Zakona ne nalaže tužiocu da u tužbi mora da naznači da je podnosi sudu ugovore-
ne mesne nadležnosti. Samim podnošenjem tužbe tužilac se i opredelio za sud ugovorene mesne nadležnosti, a ne opšte
mesne nadležnosti, prema sedištu tuženog.
Slična procesna situacija postoji i kada je pored opšte mesne nadležnosti Zakonom predviđena i posebna mesna
nadležnost. Tada tužilac ima pravo da bira između suda opšte i posebne mesne nadležnosti. I tada, shodno odredbama
Zakona, tužilac nije dužan da u samoj tužbi naznači da je tužbu podneo sudu opšte ili posebne mesne nadležnosti, u
zavisnosti od toga kakav je izbor izvršio. Samom radnjom predaje tužbe sudu, tužilac vrši izbor mesno nadležnog suda.
Izuzetno, u situaciji kada se postupak pokreće predlogom za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, tužilac je
dužan da pored dostavljanja sporazuma o mesnoj nadležnosti, u predlogu naznači da u slučaju isticanja prigovora od
strane dužnika spise predmeta treba ustupiti sudu ugovorene mesne nadležnosti. Ovo stoga, što je shodno odredbama
Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Sl. glasnik RS”, br. 31/2011, 99/2011 - dr. zakon, 109/2013 - odluka US, 55/2014 i
139/2014) bio u obavezi da predlog podnese sudu koji je nadležan da odredi izvršenje prema odredbama tog zakona,
zbog čega nije bilo zakonskih uslova da predlog podnese sudu ugovorene mesne nadležnosti i na taj način pokaže da je
izvršio izbor suda u skladu sa priloženim sporazumom.
Imajući u vidu napred navedeno, tužilac nije dužan da u tužbi navodi da je postupak pokrenuo pred sudom ugovore-
ne mesne nadležnosti. Stoga nema zakonskih uslova da se sud, odlučujući o istaknutom prigovoru mesne nenadležnosti
tuženog, oglasi mesno nenadležnim sa obrazloženjem da tužilac u tužbi nije naznačio da je podnosi sudu ugovorene
mesne nadležnosti, svakako ukoliko su ispunjeni uslovi predviđeni članom 65. Zakona.  •

Ivana Pavlović

Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85 │ 57

 PARNIČNI, VANPARNIČNI I IZVRŠNI POSTUPAK

▶ Pitanje i odgovor

Ocena bitne povrede postupka u vezi sa nedostatkom

stranačke sposobnosti od strane drugostepenog suda
◊ Pitanje:
• Da li sud može u drugostepenom postupku da razmatra bitnu povredu postupka iz člana 361. stav 2. tačka
9) Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS”, br. 125/2004 i 111/2009) u vezi sa nedostatkom stra-
načke sposobnosti, ukoliko se nedostatak ne odnosi na stranku koja je izjavila žalbu?
◊ Odgovor:
Prema članu 361. stav 2. tačka 9) Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS”, br. 125/2004 i 111/2009 - dalje: Za-
kon), bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji u slučaju da je u postupku kao tužilac ili tuženi učestvovalo
lice koje ne može biti stranka u postupku, ukoliko se ovaj nedostatak odnosi na stranku koja je izjavila žalbu, dok prema članu
372. stav 2. istog zakona, drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu u granicama razloga navedenih u žalbi, pazeći po
službenoj dužnosti na bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tač. 1), 2), 5), 7) i 9) Zakona.
Dakle, drugostepeni sud je uvek dužan da ispita postojanje bitne povrede iz člana 361. stav 2. tačka 9) Zakona u odnosu
na žalioca, bez obzira da li je na povredu ukazano u žalbi ili nije, dok je ovlašćen da ispituje postojanje navedene povrede u
odnosu na stranku koja nije izjavila žalbu samo ukoliko se na nedostatak ukazuje u žalbi.
Stoga, ukoliko se u podnetoj žalbi ukazuje na nedostatak stranačke sposobnosti stranke koja nije izjavila žalbu, drugoste-
peni sud je dužan da ceni postojanje bitne povrede postupka iz člana 361. stav 2. tačka 9) Zakona, na koju se ukazuje. Pored
toga, ta obaveza sledi i iz člana 372. stav 2. navedenog zakona, s obzirom da je drugostepeni sud dužan da ispita zakonitost
prvostepene presude u granicama razloga navedenih u žalbi.
Osim toga, nedostatak stranačke sposobnosti, u smislu člana 73. Zakona, predstavlja bitnu povredu odredaba parničnog
postupka iz člana 361. stav 1. Zakona, a koju je sud dužan da ceni, ukoliko se na istu ukazuje u podnetoj žalbi.
Imajući u vidu napred navedeno, drugostepeni sud je ovlašćen da ispituje postojanje bitne povrede postupka iz člana 361.
stav 2. tačka 9) Zakona u vezi sa nedostatkom stranačke sposobnosti stranke i ukoliko se nedostatak ne odnosi na žalioca,
pod uslovom da se na postojanje navedene bitne povrede ukazuje u podnetoj žalbi.  •

Ivana Pavlović

▶ Pitanje i odgovor

Vođenje izvršnog postupka na osnovu menice

kao verodostojne isprave nakon aktiviranja iste menice
◊ Pitanje:
• Da li poverilac nakon aktiviranja menice može da pokrene izvršni postupak na osnovu iste menice kao
verodostojne isprave?
◊ Odgovor:
Prema odredbi člana 47. stav 1. Zakona o platnom prometu („Sl. list SRJ”, br. 3/2002 i 5/2003 i „Sl. glasnik RS”, br. 43/2004,
62/2006, 111/2009 - dr. zakon, 31/2011 i 139/2014 - dr. zakon - dalje: Zakon) prinudna naplata s računa klijenta vrši se sa
svih računa klijenta kod banaka na kojima on ima sredstva, i vrši se na osnovu:
1) izvršnih rešenja poreskih, carinskih i drugih nadležnih organa - prema vremenu prijema;
2) izvršnih sudskih rešenja, drugih izvršnih naslova, zakonskih ovlašćenja - prema vremenu prijema;
3) naloga poverilaca na osnovu dospelih hartija od vrednosti, menica ili ovlašćenja koje je dužnik dao svojoj banci i svom
poveriocu - prema vremenu prijema.
Imajući u vidu gore citiranu odredbu, poverilac u slučaju da dužnik svoju obvavezu ne plati u roku koji je naznačen u
menici ima pravo da traži naplatu menice prinudnim putem, ali pod uslovima iz člana 47a Zakona (mora biti evidentirana
u registru menica i ovlašćenja koji vodi Narodna banka Srbije). Prinudna naplata sa računa klijenta vrši se sa svih računa
klijenta kod banaka, na kojima on ima sredstava.
Prema odredbi člana 18. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Sl. glasnik RS”, br. 31/2011, 99/2011 - dr. zakon,
109/2013 - odluka US, 55/2014 i 139/2014) izvršenje radi ostvarivanja novčanog potraživanja određuje se i na osnovu
verodostojne isprave, a jedna od verodostojnih isprava je i menica.

58 │ Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

 PARNIČNI, VANPARNIČNI I IZVRŠNI POSTUPAK

Polazeći od gore navedenog, dopušteno je da poverilac nakon aktiviranja menica (pretpostavka je da na taj način nije
naplatio novčano potraživanje) pokrene izvršni postupak na osnovu iste menice kao verodostojne isprave.
Kada se nakon uloženog prigovora postupak nastavi u parnici (kao povodom prigovora na platni nalog), znači da je
prethodno stavljeno van snage rešenje o izvršenju u delu gde je određeno izvršenje nekim od sredstava izvršenja (u ovom
postupku dozvoljeno je osim na novčanim sredstvima računu, izvršenje odrediti i sprovesti i na pokretnim stvarima, na nepo-
kretnosti i drugim sredstvima izvršenja predviđenim zakonom). To dalje znači da se više ne sprovode paralelno dva postupka
prinudne naplate, jer se u parnici raspravlja o osnovanosti potraživanja poverioca, a egzistira samo postupak prinudne na-
plate u skladu sa čl. 47. i 47a Zakona. Ukoliko bi u tom postupku bilo naplaćeno delimično ili u celini potraživanje poverioca
(tužioca u parnici), dužnik (tuženi u parnici) bi tu činjenicu mogao osnovano isticati u parničnom postupku.  •

Mladen Nikolić

▶ Pitanje i odgovor

Rok za podnošenje predloga

za izvršenje kada nije određen rok za
dobrovoljno izvršenje u izvršnoj ispravi
◊ Pitanje:
• Kada izvršni poverilac stiče pravo na podnošenje predloga za izvršenje (vraćanje zaposlenog na rad)
ako rok za dobrovoljno izvršenje presude nije naznačeno?
◊ Odgovor:
Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Sl. glasnik RS”, br. 31/2011, 99/2011 - dr. zakon, 109/2013 - odluka US, 55/2014 i
139/2014 - dalje: Zakon) reguliše izvršnost odluke u članu 15. po kome:
sudska odluka kojom je naloženo ispunjenje potraživanja, izvršna je ako je postala pravnosnažna i ako je protekao
rok za dobrovoljno ispunjenje, odnosno nastupio uslov određen tom odlukom, osim kada je zakonom drugačije propisa-
no. Rok za dobrovoljno ispunjenje teče od dana dostavljanja odluke izvršnom dužniku, a završava se protekom posled-
njeg dana roka određenog sudskom odlukom, ako zakonom nije drugačije određeno.
Sudska odluka kojom je naloženo trpljenje ili nečinjenje izvršna je kad postane pravnosnažna, osim ako je u izvršnoj
ispravi određen rok za usklađivanje ponašanja izvršnog dužnika s tom obavezom.
Odluka doneta u upravnom postupku izvršna je ako je postala izvršna po pravilima kojima se uređuje taj postupak.
Sud ili organ uprave će na zahtev stranke u postupku staviti službenu belešku na samoj izvršnoj ispravi ili će izdati
posebnu pisanu potvrdu, da su nastupili uslovi za izvršnost odluke iz st. 1. i 3. ovog člana.
Na osnovu odluke koja je u jednom delu postala izvršna, izvršenje se može odrediti samo u odnosu na taj deo.
Izvršenje će se odrediti i na osnovu sudske odluke koja nije postala pravnosnažna, usvojenog plana reorganizacije
u stečajnom postupku ili odluke donete u upravnom postupku koja nije postala konačna, ako je zakonom propisano da
žalba ne zadržava izvršenje.
Po članu 17. Zakona:
izvršna isprava je podobna za izvršenje ako su u njoj naznačeni izvršni poverilac i izvršni dužnik, predmet, vrsta i
obim ispunjenja obaveze, osim ako ovim zakonom nije drugačije određeno.
Ako u odluci, kao izvršnoj ispravi, nije određen rok za dobrovoljno ispunjenje obaveze, taj rok iznosi tri dana od dana
dostavljanja odluke izvršnom dužniku.
Kad se iz izvoda registra založnih prava na pokretnim stvarima i pravima ne može utvrditi dospelost potraživanja,
izvršenje se određuje ako je izvršni poverilac podneo pismeni dokaz da je izvršnog dužnika pozvao da ispuni obavezu u
naknadno ostavljenom roku.
Iz citiranih odredbi proizlazi da poverilac stiče pravo na podnošenje predloga za izvršenje kada odluka postane
pravnosnažna i kada protekne paricioni rok (rok za dobrovoljno izvršenje presude) iz izreke prvostepene presude. Ako
rok nije određen, poverilac može podneti predlog za izvršenje u roku od tri dana od dana dostavljanja odluke izvršnom
dužniku.
U predlogu se mora navesti da je izvršni dužnik u obavezi da izvršnog poverioca vrati na rad. Predlog iznosa novčane
kazne nije neophodno navesti (kazna se plaća državi a ne poveriocu).  •
Mirjana M. Popović

Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85 │ 59

 KRIVIČNO PRAVO I KRIVIČNI POSTUPAK
AKTUELNO PITANJE USTAVNOSTI
ČLANA 336. ZAKONA O PREKRŠAJIMA
„Sl. glasnik RS", br. 65/2013
Analiza uporednopravnog prekršajnog zakonodavstva
kao argument u prilog navedenoj odredbi
P
ovodom inicijative za ispitivanje ocene ustavno-
sti pojedinih odredbi Zakona o prekršajima („Sl.
glasnik RS”, br. 65/2013 - dalje: Zakon), a pre
svega člana 336. Zakona (posledice upisa u registar nov-
čanih kazni), koja se odnosi na uskraćivanje izdavanja
određenih dokumenata ili drugih prava građanima, koju
je podneo Zaštitnik prava građana, u ovom tekstu autor
iznosi sledeće pojašnjenje i argumente u prilog nave-
denoj odredbi:
Navedeni član Zakona glasi:
Posledice upisa u registar novčanih kazni
Član 336
U svrhu naplate izrečene novčane kazne, troško-
va postupka, i drugih dosuđenih novčanih iznosa koji
su evidentirani u registru novčanih kazni, kažnjenom
licu dok u potpunosti ne izmiri dugovani iznos neće
se dozvoliti:
1) izdavanje dozvola ili uverenja za čije su izdavanje
nadležni organi uprave, osim onih koja se odnose
na lični status;
2) povraćaj oduzetih ličnih i drugih dokumenata koja
su oduzeta po osnovu člana 199. ovog zakona;
3) registracija, odnosno promena registracije prav-
nog lica ili registracija preduzetničke delatnosti
koje podrazumevaju promenu PIB.
Ozbirom na to da se u praksi pokazalo da pravna lica če-
sto u toku prekršajnog postupka menjaju status - adrese,
PIB, status u registraciji, ne prijavljujući nadležnom su-
du tu promenu, zbog čega dolazi do nemogućnosti uru-
čenja poziva i odluka, a postupak se odugovlači do roka
zastarelosti, uvedena je ova odredba.
U praksi, ova lica najčešće izbegavaju plaćanje izre-
čenih kazni po pravnosnažnim odlukama, ponekad i vrlo
često izbegavaju čak i prijem tih odluka za izvršenje, a
60 │
neretko prijavljuju i fiktivne adrese kako do izvršenja ne
bi došlo.
Zbog toga je bilo mnogo problema u primeni pret-
hodnog Zakona o prekršajima („Sl. glasnik RS”, br.
101/2005, 116/2008 i 111/2009), koji nije dao dobre
rezultate u naplati novčanih kazni, a posebno u realizaci-
ji izvršenja na čisto utvrđeno činjenično stanje i nespor-
no izvršene prekršaje, dok je za pravna lica veliki broj
predmeta, zbog ovakvog ponašanja subjekata, zastareo.
Novim Zakonom, a posebno uvođenjem prekršajnog
naloga i sporazuma o priznanju prekršaja učinak napla-
te novčanih kazni je znatno poboljšan, situacija u praksi
se promenila, a sve u cilju realizacije pravnosnažno do-
netih odluka i realizaciji kazni za učinioce prekršaja.
Međutim, ovakva jedna odredba kao što je sadržana
u članu 336. Zakona obezbeđuje  da učinilac prekr-
šaja (fizička lica i pravna lica) neće izbeći naplatu
novčane kazne i odugovlačiti postupak do apsolutne
zastelosti.
Pri tome, mora se imati u vidu da lica prema kojima
se ta odredba primenjuje su pravnosnažno kažnjena za
određeno kazneno delo, pa i prekršaj kao što su: carin-
ski, poreski, devizni, inspekcijski, saobraćajni i mnogi
drugi prekršaji.
Rešenja iz uporednog prava
Član 336. Zakona u skladu je sa odredbama koje po-
stoje i u drugim Zakonima o prekršajima u regionu, kao
i šire u Evropskoj uniji i ne dodiruju povredu osnovnih
ljudskih prava, jer se radi o prekršiocima i učiniocima
lakših kaznenih dela (prekršaja), koji su pravnosnažno
kažnjeni u prekršajnom postupku.
Ovakvu odredbu sadrži i Prekršajni zakon Republi-
ke Hrvatske („Narodne novine broj 107/07”, izmenjen
u broju 157/13 od 24.12.2013. godine), s obzirom da i
Republika Hrvatska ima prekršajne sudove.
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

Kako je Republika Hrvatska postala članica Evropske
unije, u skladu sa dve direktive EU broj 2010/64 od 20.
oktobra 2010. godine o pravu na tumačenje u krivičnom
postupku i direktive broj 2012/13 od 22. maja 2012.
godine o pravu na informisanje u krivičnom postupku,
morala da usaglasi i donese izmene Prekršajnog zakoni-
ka. U skladu sa navedenim doneta je odredba člana 152 j
pod naslovom „USKRATA DOKUMENATA”.
Prema ovoj odredbi,
Učiniocu prekršaja će se uskratiti dokumenta na način
propisan ovom odredbom, tako što će se osuđeniku koji u
roku iz odluke o prekršaju ne uplati pravomoćno novčanu
kaznu uskratiti:
1) Izdavanje vozačke dozvole ili produženje njene
važnosti...
2)  Registracija motornog vozila i
3)   Posebnim zakonom može se propisati uskrata i
drugih dokumenata iz razloga iz stava 1 ovog člana
pri čemu se ne smije uskratiti potvrda iz evidencija
koje se tiču statusnih prava, ili onih koji služe slobo-
di kretanja, ostvarivanja prava iz rada, mirovnog i
socijalnog osiguranja, da se neizdavanjem ne bi
ugrozilo zdravlje i sigurnost osoba.
Pre ove izmene ovaj zakon je sadržavao širu odredbu
uskrate dokumenata koja se odnosila i na zabranu regi-
strovanja preduzetničke radnje ili otvaranja kompanije,
učešće na međunarodnim sajmovima i mnoga druga ve-
zana za radni status, koja su ovom izmenom člana 152 j
brisana u tač. 3, 4, 5. i 6.
Kako je Republika Hrvatska, kao članica Evropske
unije, uskladila ovu odredbu prema navedenim direkti-
vama, izmenila Prekršajni zakon u tom delu i pojedine
odredbe brisala, koje bi uticale na povredu radnih, so-
cijalnih ili nekih drugih prava građana, odredbe koje su
ostale na snazi očigledno su u skladu sa zašitom ljudskih
prava, a prema pravnosnažno kažnjenim licima, zbog če-
ga njihovo postojanje u zakonima nije smetnja za dalju
realizaciju pravnosnažnih sudskih odluka. Naprotiv, ta
odredba je obezbeđenje da će se sudske odluke izvršiti,
a građani „naterati” na poslušnost.
Naš Zakon ovakve odredbe nije sadržao niti je išao
na tako oštre sankcije koje postoje u nekim zemljama u
okruženju.
Zakon o prekršajima Republike Srpske još je 2006.
godine uveo u članu 80 posledice upisa kazne u Registar
novčanih kazni, tako što je regulisao da
Učinioci prekršaja ne mogu:
1) registrovati niti produžiti važnost registracije mo-
tornog vozila dok ne plati izrečenu novčanu kaznu,
2) ne može im se izdati ili produžiti važnost vozačke
dozvole,
3) n
 e dozvoljava im se učešće na javnom tenderu,
4) registracija, odnosno promena registracije pravnog
lica ili zanatsko-preduzetničke delatnosti takođe se
neće dozvoliti dok se ne izmiri prekršajna kazna, jer
ta izmena registracije prati i izmenu PIB broja.
U praksi smo svedoci da veliki broj pravnih lica i
preduzetničkih radnji, usled statusnih promena dostav-
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85
KRIVIČNO PRAVO I KRIVIČNI POSTUPAK
lja sudu nepotpune, netačne ili promenjene podatke o
adresi sedišta pravnog lica ili radnje kao i o statusu, zbog
čega dovodi sudove u situaciju da ne mogu doći do ovih
lica niti voditi postupak zbog čega je, raznim manipula-
cijama onemogućen postupak i za vrlo komplikovane i
teške prekrašaje.
Takođe i Zakon o prekršajima Federacije Bosne i
Hercegovine iz 2007. godine u članu 41 propisuje po-
sledice upisa kazne u Registar novčanih kazni koji isto
propisuje zabrane kao, a u članu 43 čak i lišavanje slobo-
de zbog neplaćanja novčane kazne do 15 dana, s tim što
će kažnjeni biti odmah oslobođen nakon plaćanja kazne
u celosti, tj. do punog novčanog iznosa.
Da navedena odredba nije neustavna niti se kosi sa
povredom ljudskih i osnovnih prava građana, jer, ponav-
ljamo, radi se o licima koja su pravnosnažno osuđena za
određenu vrstu kaznenog dela, govori i najnovija izmena
Zakona o prekršajima Republike Crne Gore („Sl. list
CG”, br. 1/2011, 6/2011, 39/2011 i 32/2014), koja u
odredbi člana 235. (vidi i čl. 18. i 56) takođe uvodi uskra-
ćivanje dokumenata licima koja ne plate u zakonom pro-
pisanom roku novčanu kaznu na sledeći način:
(1) Osuđenom, odnosno kažnjenom za prekršaj iz oblasti
bezbjednosti saobraćaja, dok ne plati sve novčane ka-
zne i troškove postupka koji su evidentirani u Registru
novčanih kazni, neće se dozvoliti:
1) registracija ili produženje važenja registracije mo-
tornog vozila;
2) izdavanje ili produženje važenja vozačke dozvole.
(2) Osuđenom, odnosno kažnjenom za prekršaj iz oblasti
javnog prevoza putnika i tereta u drumskom saobra-
ćaju, dok ne plati sve novčane kazne i troškove postup-
ka koji su evidentirani u Registru novčanih kazni, neće
se izdati licenca ili izvod iz licence.
(3) Pored zabrane iz stava 1 ovog člana, zakonom se mo-
že propisati zabrana izdavanja ili produženja drugih
dozvola, registracije ili izdavanja potvrda iz službene
evidencije, dok osuđeni, odnosno kažnjeni ne plati sve
novčane kazne i troškove postupka koji su evidentira-
ni u Registru novčanih kazni za prekršaj iz oblasti na
koju se zabrana odnosi, osim onih koje se tiču ličnih
(statusnih) prava ili onih koje služe slobodi kretanja,
kao i ostvarivanju prava iz rada, penzijskog i socijal-
nog osiguranja i drugih ličnih prava.
(4) Zabrana može trajati sve do plaćanja novčane kazne
ili dok osuđeni ne stupi na izdržavanje kazne zatvora
ili rada u javnom interesu, ali ne nakon što je nastupila
zastarjelost izvršenja kazne
Inače, praksa je i u drugim zemljama van bivših
republika, država u regionu, da se ovakvim odredbama
osuđeni građani nateraju da plate kaznu za delo koje su
učinili, nakon čega im se ne uskraćuje dobijanje bilo ka-
kvih dozvola ili regulativa drugih prava, dok ne izmire
kaznu, a očigledno je da su i ostali donosioci Zakona o
prekršajima razmatrali povredu ljudskih prava u odno-
su na prava zagarantovana konvecijom. Takođe, ovim
uskraćivanjem pojedinih prava, dok se ne plati kazna,
lica nisu stavljena u nepovoljniji položaj u odnosu na
│ 61
 KRIVIČNO PRAVO I KRIVIČNI POSTUPAK

ostale koji imaju neku obavezu prema državi, (na pri-
mer, naplata poreza i slično), jer postoji njihova obaveza
po pravnosnažno donetoj sudskoj odluci.
Inače, ovakvu odredbu imaju i Zakoni o prekrša-
jima u Sloveniji, Austriji, Belgiji, Francuskoj, Grčkoj i
mnogim drugim članicama EU, kao i ugovore o među-
sobnoj saradnji, posebno u oblasti kontrole saobraćaj-
nih prekršaja i nekih drugih prekršaja (pravo stranaca,
dvojno državljanstvo, azil, prostitucija i dr).
Tako, između Vlada Republike Srbije i Republike Slo-
venije postoji Sporazum o uzajamnoj saradnji u suzbija-
nju saobraćajnih prekršaja, njihovoj realizaciji u naplati
kazni, obostrano za državljane jedne i druge države, kao
i razmeni podataka u vezi saobraćajnih prekršaja.
Imajući u vidu navedeno, prilikom uvođenja ove
odredbe u naš Zakon vodilo se računa i o usaglaše-
nosti ove odredbe sa zakonima u regionu, a poseb-
nom praksom u postupanju u slučajevima kada građani
izbegavaju plaćanje pravnosnažno izrečenih kazni.
Šta više, ovakve odredbe su poželjne da bi se pobolj-
šalo izvršenje pravnosnažnih sudskih odluka i omogući-
la njihova realizacija, naročito u uslovima kada osuđena
lica, pa i prekršajno kažnjena, na sve načine izbegavaju i
odugovlače naplatu izrečenih novčanih kazni za nespor-
no utvrđena dela.
Poznato je da je Zakon Evropske unije o razmeni po-
dataka u vezi saobraćajnih prekršaja bio predmet raz-
matranja pred Evropskim sudom pravde u maju 2014.
godine, kada je otvoren u odnosu na elektronsku razme-
nu podataka koja zadire u uvid u podatke o dokumen-
tima, ličnim podacima građana. Međutim, tom prilikom
nisu osporeni delovi koji se odnose na saradnju između
država, kontrolu granica, kontrolu kretanja i uvid u po-
datke o kretanju građana, pa postoji veliki broj bilateral-
nih ugovora između država radi lakšeg sankcionisanja
učinilaca prekršaja i dolaska do istih upravo razmenom
tih podataka.

Zaključak
Osnovano je da Zaštitnik prava građana ovom inicijativom štiti prava građana i osnovna ljudskih prava i sloboda.
Međutim, mora se imati u vidu posebno da se, u konkretnom slučaju ova odredba člana 336. novog Zakona
odnosi na pravnosnažno kažnjena lica u kaznenom postupku, a ne na građane koji treba da realizuju neko svo-
je pravo u dobijanju nekih dokumenata u regularnom postupku pred nadležnim organima ili ostvarivanju drugih
prava zagarantovanih Ustavom i međunarodnim konvencijama.
Prema mišljenju Zaštitnika građana, ova odredba nije neophodna u Zakonu, jer zadire u ostvarivanje pojedinih
zagarantovanih ljudskih prava i sloboda, ali se na osnovu iznetih argumenata za usvajanje ove odredbe, može za-
ključiti suprotno.
Zbog svega navednog, autor kao član radne grupe za donošenje novog Zakona o prekršajima Republike Sr-
bije, a posebno kao dugogodišnji sudija u ovoj oblasti, smatram da nisu povređena ljudska prava po Evropskoj
konvenciji o zaštiti ljudskih prava i osnovih sloboda građana, jer se ne radi o povredi prava građana, već o odred-
bi koja se odnosi na njih kao lica koja su u posebnom statusu, koja su kažnjena pravnosnažnom sudskom odlukom
za određeni prekršaj (lakša kaznena dela), koja izbegavaju plaćanje novčane kazne po pravnosnažnoj odluci i na sve
načine izbegavaju ili vode postupak do zastarelosti kako bi izbegli to plaćanje za delo za koje su osuđeni, zbog čega
se ne može govoriti o povredi njihovih građanskih prava jer su ta lica u statusu osuđenih lica, koji imaju određenu
obavezu prema društvu, a posebno prema izvršenju sudske odluke.
Lično mišljenje autora ovog teksta je, da navedena odredba u Zakonu u članu 336. ima za cilj samo pobolj-
šanje realizacije pravnosnažnih sudskih odluka u izvršenju iz oblasti prekršaja, radi njihove realizacije u za-
konskom roku, da ne nastupi zastarelost, a radi sprečavanja svih malverzacija na koje su učinioci prekršaja spremni
kako bi izbegli plaćanje novčanih kazni za učinjene prekršaje.
Ovim se ne zadire u njihova prava koja su zagarantovana konvencijom, jer očigledno takvu odredbu prihvataju i pro-
pisuju svi zakoni iz ove oblasti i ista nije slučajno uneta u zakon radi poboljšanja efikasnosti prekršajnog postupka.
Postoje neke druge odredbe Zakona koje bi mogle biti predmet ocene ustavnosti, a koje je usvojila skupština mimo
predloga radne grupe i predlagača ovog zakona. Na primer, skupština nije imala razumevanja za probleme u praksi
prekršajnih sudova i predlog radne grupe da se poveća i produži rok za zastarelost. Umesto produženja roka koji je
bitan za prekršajni postupak, poslanici su predložili pooštravanje dužine trajanja pojedinih zaštitnih mera npr. za
prekršaj zabrane prisustvovanja određenim sportskim priredbama na 8 godina, ne vodeći računa da je dužina te
mere u krivičnom zakoniku 5 godina (član 63 stav 2. Zakona). Na taj način, sudije u prekršajnom postupku imaju
propisanu zakonom težu sankciju od one propisane u krivičnom postupku. Dalje, ako je rok zastarelosti dve plus
dve godine za izvršenje, ko će nakon proteka te 4 godine da izvršava zaštitnu meru od 8 godina kada se predmet
arhivira? Ima još nekih nepotpuno nedefinisanih ili izmenjenih odredbi na štetu primene Zakona u praksi, o kojima
radna grupa nije mogla odlučivati.  •

dr Mirjana Šušnjara

62 │ Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85


ZAŠTITNIK GRAĐANA PODNEO USTAVNOM
SUDU PREDLOG ZA OCENU USTAVNOSTI
ODREDBI ZAKONA O PREKRŠAJIMA
Z
aštitnik građana je Ustavnom sudu podneo pred-
log za ocenu ustavnosti odredbi Zakona o pre-
kršajima („Sl. glasnik RS”, br. 65/2013) kojima
se licu koje ne plati prekršajnu kaznu zabranjuje
izdavanje/dobijanje dozvola ili uverenja, povraćaj
oduzetih ličnih i drugih dokumenata, kao i registra-
cija, odnosno preregistracija pravnog lica.
Pomenutom odredbom se, smatra zaštitnik građa-
na, neustavno onemogućava ili uskraćuje ostvarivanje
mnoštva ljudskih prava iz zdravstvenog i socijalnog
osiguranja, imovinskih prava i radnih odnosa, kao i slo-
boda kretanja i preduzetništva, a da to nije neophodno,
niti proporcionalno cilju koji se želi postići, umesto da
se odgovornim radom javnih službi učini delotvornim
sistem prinudnog izvršenja, koji i treba da služi izvesnoj
i efikasnoj naplati novčanih i drugih obaveza. Ustav Re-
publike Srbije („Sl. glasnik RS”, br. 98/2006 - dalje:
Ustav) dozvoljava ograničenje ili oduzimanje imovine
radi naplate kazni, ali ne i ucenjivanje građana uskraći-
vanjem drugih prava koja ne moraju biti ni u kakvoj vezi
sa učinjenim prekršajem da bi se od njih naplatila ka-
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85
KRIVIČNO PRAVO I KRIVIČNI POSTUPAK
zna. Uskraćivanje nekih od tih prava, kao što je sloboda
preduzetništva, čak može onemogućiti čoveka da zaradi
novac potreban da plati kaznu.
Lice koje ne plati prekršajnu kaznu, primenom
odredbe čiju ustavnost zaštitnik građana osporava,
od organa vlasti neće moći da dobije nijednu dozvolu
ili odobrenje, osim onih koji se tiču ličnog statusa. To
znači da u određenim uslovima neće moći da napusti
zemlju niti registruje automobil, preduzetničku radnju
ili preduzeće, niti da dobije dozvolu za adaptaciju stana
ili kuće. Uskraćivanjem potvrde o plaćenom porezu gra-
đanin je onemogućen u ostvarivanju dugačkog spiska
prava i interesa.
U međuvremenu, lokalne samouprave počele su da
za prekršaje proglašavaju čak i kršenja obaveza iz obli-
gacionih odnosa, čime se stvorila mogućnost da zbog
neposedovanja važeće karte, čiju naplatu vrši privatno
preduzeće, građanin ostane bez niza Ustavom i zako-
nom garantovanih prava. •
Izvor: Vebsajt zaštitnika građana, 29.01.2015.
│ 63
 RADNO, PENZIJSKO I MEDICINSKO PRAVO
KOMENTAR ODLUKE O UTVRĐIVANJU
PROGRAMA ZA REŠAVANJE VIŠKA ZAPOSLENIH
U POSTUPKU PRIVATIZACIJE ZA 2015. GODINU
„Sl. glasnik RS”, br. 9/2015
Razlog donošenja Programa jeste povećanje mogućnosti
za pozitivno okončanje postupka privatizacije
V
lada Republike Srbije ja na sednici odžanoj dana
27. januara 2015. godine, donela Odluku o utvr-
đivanju programa za rešavanje viška zaposle-
nih u postupku privatizacije za 2015. godinu („Sl.
glasnik RS”, br. 9/2015 - dalje: Program) koja je stupi-
la na snagu danom objavljivanja u „Službenom glasniku
Republike Srbije”, odnosno 28. januara 2015. godine.
Danom stupanja na snagu ove odluke prestaje da
važi Odluka o utvrđivanju programa za rešavanje
viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restruk-
turiranja i pripreme za privatizaciju („Sl. glasnik
RS”, br. 64/2005, 89/2006, 85/2008, 90/2008 -
ispr., 15/2009, 21/2010, 46/2010, 9/2011, 6/2012,
63/2013, 21/2014 i 129/2014 - dalje: ranije važeća
Odluka). Naime, lica koja su do dana stupanja na snagu
Programa ostvarila pravo na posebnu novčanu nakna-
du u skladu sa ranije važećom Odlukom nastavljaju da
ostvaruju stečena prava u istom obimu i trajanju u skla-
du sa tom odlukom.
Razlozi za donošenje Programa
Razlozi za donošenje Programa su potreba da se
rešavanjem viškova zaposlenih u subjektima privati-
zacije povećavaju mogućnosti za pozitivno okončanje
postupka privatizacije konkretnog privrednog društva,
odnosno privatizacije celokupne privrede. Cilj je pre
svega stvaranje ekonomskih uslova za profitabilno po-
slovanje i rast produktivnosti kroz poslovnu konsolida-
ciju privrednih društava kao i rešavanje radnopravnog
statusa viška zaposlenih u smislu obezbeđenja sred-
stava za ulaganje u novo zapošljavanje-samozapošlja-
vanje, podizanje mogućnosti za novo zapošljavanje.
64 │
Međutim, dugogodišnja ekonomska kriza tokom ko-
je nisu kreirana nova radna mesta, kao i proces tranzi-
cije koji je u toku, stvorili su brojne probleme na tržištu
rada koji imaju za posledicu izuzetno visoku stopu ne-
zaposlenosti. Imajući u vidu da se postupak privatiza-
cije privrednih društava privodi kraju, kao i da većina
privrednih društava koja su obuhvaćena ovim postup-
kom ne samo da u veoma dugom vremenskom periodu
nisu konkurentna na tržištu, nego im je i poslovanje
objektivno otežano (neproduktivnost, gubici u poslo-
vanju, nedostatak namenskih sredstava), ispostavlja
se potreba ustanovljavanja mogućnosti obezbeđivanja
sredstava iz budžeta Republike Srbije za rešavanje sve-
ukupnog statusa viška zaposlenih iz ovih privrednih
društava.
S druge strane, radi se o privrednim društvima, su-
bjektima privatizacije čiji je postupak privatizacije, u
skladu sa Zakonom o privatizaciji („Sl. glasnik RS”,
br. 83/2014) potrebno završiti do 31. decembra 2015.
godine. U ovim privrednim društvima zaposleni su u
najvećoj meri stariji radnici, čija su znanja zastarela, a
zdravstvene sposobnosti ograničene, te objektivno ni-
su u mogućnosti da nađu novo zaposlenje i odgovore
potrebama savremenog poslodavca.
Programom su određeni nosioci aktivnosti utvrđi-
vanja viška zaposlenih, način rešavanja viška zaposle-
nih, izvori i način odobravanja sredstava, kao i subjekti
privatizacije na koje se primenjuje ovaj Program.
Ovaj Program se primenjuje u 2015. godini, i to na
subjekte privatizacije u postupku privatizacije za ko-
je je Agencija za privatizaciju objavila Javni poziv za
prikupljanje pisama o zainteresovanosti, u skladu sa
članom 18. Zakona o privatizaciji,odnosno na subjek-
te privatizacije iz portfelja Agencije za privatizaciju,
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

uključujući i subjekte privatizacije nad kojim treba
biti pokrenut stečaj u skladu sa Akcionim planom za
okončanje postupka privatizacije za 188 subjekata
kroz pokretanje stečaja (dalje: Akcioni plan).
Dalje, Programom su određeni nosioci aktivnosti
utvrđivanja viška zaposlenih, kao i njihove obaveze u
postupku utvrđivanja viška zaposlenih:
Obaveza subjekata privatizacije
Subjekti privatizacije, odnosno privredna društva
su dužna, da u postupku utvrđivanja viška zaposlenih:
1) s agledaju poslovno i finansijsko stanje, kao
i perspektive daljeg razvoja na osnovu pro-
grama poslovno-finansijske konsolidacije, u
skladu sa zakonom. Sagledavanje poslovnog
i finansijskog stanja privredna društva, vrše na
osnovu izveštaja o poslovanju, godišnjeg računa,
konsolidovanog godišnjeg računa, vrednosti ka-
pitala ili imovine, bilansa stanja i uspeha, načina
otplate dugova, unutrašnje organizacije, broja i
strukture zaposlenih i drugih pokazatelja, kao i
bilansa otvaranja, položaja delova, perspektive
daljeg razvoja, mogućnosti sticanja dobiti, mo-
gućnosti vršenja statusnih promena, plasmana
proizvoda i usluga, postojanja strateških partne-
ra, potreba tržišta i dr.
2) f ormiraju tim za sprovođenje postupka utvr-
đivanja viška zaposlenih (dalje: Tim). Tim for-
mira nadležni organ privrednog društva (npr.
upravni/ nadzorni odbor/direktor). Broj člano-
va i struktura tima zavisi od veličine i strukture
subjekta privatizacije, potrebe analize stanja i
perspektive daljeg razvoja, osnovanosti prome-
na i drugih činilaca. Formira se odlukom kojom
se utvrđuje oblik, sastav i bliže određuje njego-
va uloga i aktivnosti. Tim prati sprovođenje svih
aktivnosti u saradnji sa sindikatom, a kod poslo-
davca kod koga nije obrazovan sindikat sa pred-
stavnicima radnika koje odrede zaposleni.
3) u tvrde pravnu i ekonomsku osnovanost utvr-
đivanja viška zaposlenih
U postupku sagledavanja stanja, perspektive daljeg
razvoja i racionalnog obavljanja delatnosti poslodavac
donosi odluku o potrebnom broju radnika i novi akt
o organizaciji i sistematizaciji poslova. Učesnici u po-
stupku utvrđivanja viška zaposlenih (nadležni organ
poslodavca, tim, sindikati) su u obavezi da pravovre-
meno, potpuno i precizno informišu sve zaposlene kod
poslodavca o radu i poslovanju poslodavca, finansij-
skom stanju i razvojnim planovima, a naročito: o uti-
caju stanja kod poslodavca na ekonomski i socijalni
položaj zaposlenih, celom toku postupka utvrđivanja
viška zaposlenih, statusnim i drugim promenama kod
poslodavca, pravima i obavezama pojedinih učesnika,
mogućnostima rešavanja radnopravnog statusa zapo-
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85
RADNO, PENZIJSKO I MEDICINSKO PRAVO
slenih, mogućnostima i načinu osnivanja sopstvenog
privrednog društva ili drugog oblika preduzetništva,
stanju na tržištu rada, mogućnostima zapošljavanja,
potrebi i mogućnostima sticanja dodatnih znanja i ve-
ština u svrhu ponovnog zapošljavanja, pravima koja se
mogu ostvariti po prestanku radnog odnosa i drugim
pitanjima od značaja za rešavanje radnopravnog statu-
sa zaposlenih.
4) o bavesti Nacionalnu službu za zapošljavanje
o pokretanju postupka utvrđivanja viška za-
poslenih. U momentu utvrđivanja potrebe re-
šavanja viška zaposlenih privredno društvo je u
obavezi da o početku postupka obavesti i nadlež-
nu filijalu Nacionalne službe za zapošljavanje.
5) u tvrde broj potrebnih radnika i ukupan višak
zaposlenih, kao osnov za utvrđivanje nove or-
ganizacije i sistematizacije poslova.
6) z aključe sporazum o međusobnom regulisa-
nju prava i obaveza po osnovu rada, ukoliko
prema zaposlenom koji je utvrđen kao višak
imaju obaveze po bilo kom osnovu iz radnog
odnosa. U slučaju postojanja neizmirenih među-
sobnih obaveza, sa zaposlenima je neophodno
zaključiti sporazume o načinu izmirenja potra-
živanja. U programu rešavanja viška zaposlenih
neophodno je navesti: ukupan broj radnika sa
kojima postoje međusobna potraživanja, broj
radnika sa kojima je postignut sporazum, iznos
potrebnih sredstava za izmirenje obaveza, rok u
kome će se obaveze izvršiti i dr.
7) s provedu anketu među zaposlenima. Nakon
utvrđivanja svih mogućnosti rešavanja radno-
pravnog statusa svakog zaposlenog pojedinačno
i pravovremenog i potpunog informisanja svih
zaposlenih o toku postupka i pravima koja se
mogu ostvariti, vrši se anketiranje zaposlenih
koji su utvrđeni kao višak, o njihovim namerama
i spremnosti za prihvatanje pojedinih opcija.
8) d onesu predlog Programa rešavanja viška
zaposlenih i da ga dostave reprezentativnim
sindikatima i Nacionalnoj službi za zapo-
šljavanje. Na osnovu predloženih mogućnosti i
rezultata ankete, prave se konačni spiskovi za-
poslenih koji su utvrđeni kao višak zaposlenih.
Nadležni organ poslodavca donosi Program re-
šavanja viška zaposlenih.
9) r azmotre predloge Nacionalne službe zapo-
šljavanja i mišljenje sindikata i da ih obaveste
o svom stavu, kao i da na osnovu predloženih
mera aktivne politike zapošljavanja od strane
Nacionalne službe za zapošljavanje sprovedu i
organizuju potrebne aktivnosti;
10) u  tvrde i dostave Program rešavanja viška
zaposlenih ministarstvu nadležnom za po-
slove zapošljavanja;
11) u  roku od 30 dana od dana prenosa sredsta-
va po odobrenom Programu rešavanja viš-
│ 65
 RADNO, PENZIJSKO I MEDICINSKO PRAVO
ka zaposlenih, izvrše obaveze iz odobrenog
Programa rešavanja viška zaposlenih i o tome
dostave izveštaj ministarstvu nadležnom za po-
slove zapošljavanja.
Obaveze Nacionalne službe
za zapošljavanje
Nacionalna služba za zapošljavanje u postupku
utvrđivanja viška zaposlenih dužna je da formira
stručno operativne timove za pružanje stručne po-
moći i informisanje o pravima i mogućnostima rešava-
nja radnopravnog i socijalnog statusa viška zaposlenih
kao i da poslodavcu predloži programe mera aktivne
politike zapošljavanja u cilju novog zapošljavanja. Pri-
marna uloga stručno operativnog tima je da:
- pruži pomoć u formiranju tima kod poslodavca,
- pruži svaku potrebnu pomoć timu,
- na osnovu dobijenih podataka, poslovno finansij-
skog stanja i situacije na tržištu rada da predlog
mera u cilju sprečavanja ili smanjivanja broja ot-
kaza ugovora o radu,
- aktivno učestvuje u pojedinim fazama postupka
kod poslodavca,
- dovede u kontakt poslodavce koji iskazuju potre-
bu za radnicima i poslodavca koji iskazuje višak
zaposlenih,
- ostvaruje saradnju sa predstavnicima teritorijalne
autonomije i lokalne samouprave,
- informiše zaposlene o ostvarivanju prava,
- organizuje i sprovodi dodatno obrazovanje i
obuku,
- ukazuje i savetuje o mogućnostima ostvarivanja
prava i vrši i druge poslove.
Otpremnine za zaposlene
Zaposlenom koji je utvrđen kao višak u 2015. godi-
ni prestaje radni odnos kada se dobrovoljno opredeli
za jednu od opcija, koja je za njega najpovoljnija, i to za:
• otpremninu u visini dinarske protivvrednosti 200
evra po godini staža osiguranja, po srednjem kur-
su, na dan dostavljanja spiskova viška zaposlenih
od strane poslodavca, s tim da ukupna visina ot-
premnine ne može biti veća od 8.000 evra u dinar-
skoj protivrednosti;
• otpreminu obračunatu na način utvrđen Zakonom
o radu s tim da ukupna visina otpremnina ne mo-
že biti veća od 8.000 evra u dinarskoj protivvred-
nosti, a visina sredstava po godini staža osigura-
nja kod poslednjeg poslodavca ne može biti veća
od 500 evra u dinarskoj protivvrednosti, po sred-
66 │
njem kursu, na dan dostavljanja spiskova viška za-
poslenih od strane poslodavca;
• otpremninu u iznosu od šest (6) prosečnih zarada
po zaposlenom u Republici Srbiji, prema posled-
njem objavljenom podatku republičkog organa
nadležnog za poslove statistike - za zaposlene koji
imaju više od 15 godina staža osiguranja.
• Za zaposlene u subjektima privatizacije nad kojim
treba biti pokrenut stečaj propisana je mogućnost
obezbeđivanja sredstava iz budžeta Republike Sr-
bije, za isplatu otpremnine pri odlasku u penziju
u visini 2 (dve) prosečne zarade po zaposlenom
u Republici Srbiji, prema poslednjem objavljenom
podatku republičkog organa nadležnog za poslo-
ve statistike (decembar 2014. godine 68.739,00
dinara).
Država kao poslodavac Programom kao opštim ak-
tom može urediti određena prava, obaveze i odgovor-
nosti za zaposlene koji su utvrđeni kao višak u subjek-
tima privatizacije, u skladu sa mogućnostima budžeta
Republike Srbije za 2015. godinu.
Odobravanje sredstava za
rešavanje viška zaposlenih
Dalje, propisan je način odobravanja sredstava za
rešavanje viška zaposlenih u 2015. godini, kao i potreb-
na dokumentacija koju su subjekti privatizacije obave-
zni da dostave uz zahtev za obezbeđivanje sredstava iz
budžeta Republike Srbije.
Uz zahtev za obezbeđenje sredstava, subjekt priva-
tizacije dostavlja: program rešavanja viška zaposlenih,
odluku nadležnog organa o usvajanju Programa reša-
vanja viška zaposlenih, odluku o formiranju tima za
sprovođenje postupka utvrđivanja viška zaposlenih,
važeći i novi akt o sistematizaciji i organizaciji poslova,
mišljenje Nacionalne službe za zapošljavanje, mišljenje
reprezentativnih sindikata, primer sporazuma o me-
đusobnom regulisanju prava i obaveza po osnovu rada,
kopiju rešenja o upisu u Registar privrednih subjekata
i izjavu direktora pod materijalnom i krivičnom odgo-
vornošću za tačnost dostavljenih podataka.
Izuzetno, subjekti privatizacije koji imaju od nula
do pet zaposlenih, kao i subjekti privatizacije nad ko-
jima treba biti pokrenut stečaj, u skladu sa Akcionim
planom dostavljaju uz zahtev za obezbeđenje sredsta-
va, program rešavanja viška zaposlenih, kopiju rešenja
o upisu u Registar privrednih subjekata i izjavu direk-
tora pod materijalnom i krivičnom odgovornošću za
tačnost dostavljenih podataka.  •
Sanja Gavranović
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

USKLAĐENA NAJNIŽA OSNOVICA
ZA OBRAČUN I PLAĆANJE DOPRINOSA
Osnovica se primenjuje za isplate u februaru, martu i aprilu 2015. godine
N
ajniža mesečna osnovica na koju se obračunavaju
i plaćaju doprinosi za obavezno socijalno osigu-
ranje (dalje: doprinosi), za isplate koje se vrše od
1.2.2015. godine, iznosi 22.357,00 dinara.
Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osigu-
ranje („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004, 61/2005, 62/2006,
5/2009, 52/2011, 101/2011, 7/2012 - usklađeni din.
izn., 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 108/2013,
6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014 i 68/2014 - dr. za-
kon - dalje: Zakon), članom 36, utvrđeno je da osnovicu
doprinosa za osiguranike - zaposlene čini zarada koja se
zaposlenom isplaćuje, a koja ne može biti niža od naj-
niže mesečne osnovice doprinosa utvrđene u skladu sa
ovim zakonom.
Ako je osnovica doprinosa - zarada zaposlenog
niža od najniže mesečne osnovice doprinosa, obra-
čun i plaćanje doprinosa vrši se na najnižu mesečnu
osnovicu doprinosa.
Visina najniže osnovice
Prema članu 37. Zakona, najnižu mesečnu osnovi-
cu doprinosa čini iznos od 35% prosečne zarade po
zaposlenom u Republici isplaćene u prethodnom kvar-
talu za koji su objavljeni podaci Republičkog zavoda za
statistiku.
Iznos najniže mesečne osnovice doprinosa se prime-
njuje od prvog u narednom mesecu po objavljivanju tog
iznosa.
Prosečna zarada po zaposlenom u Republici za če-
tvrti kvartal 2014. godine, prema objavljenom podatku
u „Sl. glasniku RS”, br. 8/2015, iznosi 63.878 dinara.
Prema tom podatku najniža mesečna osnovica doprino-
sa iznosi 22.357 dinara (63.878 x 35%).
Za isplate zarada od 1.2.2015. godine, koje su u
manjem iznosu od najniže mesečne osnovice do-
prinosa (22.357,00 dinara), doprinosi se obraču-
navaju i plaćaju na iznos te osnovice.
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85
RADNO, PENZIJSKO I MEDICINSKO PRAVO
Usklađena najniža osnovica doprinosa u iznosu od
22.357,00 dinara primenjivaće se za isplate koje će se
vršiti u februaru, martu i aprilu 2015. godine. Najniža
osnovica se usklađuje tromesečno, što znači da će se no-
vo usklađivanje osnovice izvršiti prema podatku o pro-
sečnoj zaradi u Republici koji će se objaviti za prvi kvar-
tal 2015. godine, a primenjivaće se od prvog u narednom
mesecu, odnosno od 1.5.2015. godine.
Primanja na koja se ne primenjuje
najniža mesečna osnovica doprinosa
Najniža mesečna osnovica doprinosa se ne prime-
njuje na primanja iz čl. 17. do 21. i člana 28. Zakona:
• razlike plate za izabrana, imenovana i postavljena
lica za vreme obavljanja javne funkcije,
• naknade zarade za vreme porodiljskog odsustva,
odsustva radi nege novorođenog deteta i posebne
nege deteta,
• naknade zarade za vreme bolovanja koje se ispla-
ćuju iz sredstava Republičkog fonda za zdravstveno
osiguranje,
• penzije i naknade po osnovu invalidnosti (invalidi
II i III kategorije) koje se isplaćuju na teret Repu-
bličkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje,
• novčane naknade iz sredstava organizacije nadlež-
ne za zapošljavanje i
• ugovorene naknade (osim naknada za privremene
i povremene poslove na koje se primenjuje najniža,
odnosno najviša osnovica doprinosa).
Primena najniže osnovice kod
plaćanja doprinosa bez isplate zarada
i kod isplate zarade u delovima
Prema odredbi člana 51. stav 3. Zakona, ako poslo-
davac ne isplati zaradu do poslednjeg dana u tekućem
│ 67
 RADNO, PENZIJSKO I MEDICINSKO PRAVO
mesecu za prethodni dužan je da najkasnije do tog roka
obračuna i plati doprinose za prethodni mesec na najni-
žu mesečnu osnovicu doprinosa.
Prema stavu 4. ovog člana, ako poslodavac u roku iz
stava 3. ovog člana (do kraja tekućeg meseca za pret-
hodni mesec) ne obračuna i ne uplati doprinose za pret-
hodni mesec, nadležna organizaciona jedinica Poreske
uprave, po službenoj dužnosti, a na osnovu raspoloživih
podataka, obračunava doprinose na najnižu osnovicu u
ime i za račun poslodavca.
Poslodavac je dužan da pri isplati zarade za odgova-
rajući mesec plati razliku između plaćenog iznosa dopri-
nosa u skladu sa st. 3. i 4. ovog člana i iznosa doprinosa
obračunatog na zaradu koju isplaćuje.
Prema članu 52. Zakona, ako se zarada isplaćuje u
delovima, a prvi deo zarade je manji od najniže meseč-
ne osnovice doprinosa, poslodavac je dužan da prilikom
isplate prvog dela zarade, obračuna i plati doprinose na
najnižu mesečnu osnovicu doprinosa.
Primena najniže osnovice
na zaradu preduzetnika
U članu 52a Zakona, popisano je da preduzetnik iz
člana 22. stav 1, odnosno poljoprivrednik iz člana 27.
Iznosi doprinosa obračunatih na najnižu osnovicu koja se primenjuje od 1.2.2015. do 30.4.2015. godine
R. br. OPIS
1 2
1. Najniža osnovica (bruto)
2. Doprinosi na teret zaposlenog - zbirna stopa (r. br. 1 x 19,9%)
3. Doprinos za PIO (r. br. 1 x 14%)
4. Doprinos za zdravstveno osiguranje (r. br. 1 x 5,15%)
5. Doprinos za osiguranje od nezaposlenosti (r. br. 1 x 0,75%)
6. Doprinosi na teret poslodavca - zbirna stopa (r. br. 1 x 17,9%)
7. Doprinos za PIO (r. br. 1 x 12%)
8. Doprinos za zdravstveno osiguranje (r. br. 1 x 5,15%)
9. Doprinos za osiguranje od nezaposlenosti (r. br. 1 x 0,75%)
Poslodavac je dužan da pri isplati zarade za od-
govarajući mesec plati razliku između plaćenog
iznosa doprinosa na najnižu osnovicu i iznosa do-
prinosa obračunatog na zaradu koju isplaćuje.
• Ako je poslodavac platio doprinose bez isplate za-
rade na najnižu osnovicu koja se primenjivala na
dan uplate doprinosa, a u međuvremenu je najni-
ža osnovica doprinosa povećana, poslodavac pri
isplati zarade zaposlenima ima obavezu da plati
doprinose na razliku od najniže osnovice na koju je
plaćen doprinos do iznosa zarade koja se isplaću-
je, a ako je zarada manja od najniže osnovice koja
68 │
stav 1. ovog zakona, koji se opredelio za isplatu lične
zarade u smislu zakona koji uređuje porez na dohodak
građana (dalje: preduzetnik koji isplaćuje ličnu zaradu),
dužan je da sam obračuna i plati doprinose na isplaćenu
zaradu po stopama iz člana 44. stav 1. ovog zakona. Po-
što je lična zarada preduzetnika u svemu poistovećena
sa zaradom zaposlenih (umanjenje neoporezivog izno-
sa i način plaćana doprinosa), to zarada koju preduzet-
nik isplaćuje, za obračun i plaćanje doprinosa, ne može
biti manja od najniže osnovice doprinosa iz člana 37.
ovog zakona, a to je najniža osnovica za zaposlene koja
od 1. februara 2015. godine iznosi 22.357,00 dinara.
Prema stavu 2. člana 52a, preduzetnik koji isplaćuje
ličnu zaradu, ako ne izvrši isplatu lične zarade do po-
slednjeg dana u tekućem mesecu za prethodni mesec,
dužan je da najkasnije do tog roka obračuna i uplati
doprinose na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa iz
člana 37. ovog zakona.
Za preduzetnika koji ne isplaćuje ličnu zaradu već
doprinose obračunava i plaća na oporezivu dobit, ne
primenjuje se najniža osnovica za plaćanje doprinosa.
Iznos
3
22.357,00
4.449,04
3.129,98
1.151,39
167,68
4.001,90
2.682,84
1.151,39
167,68
je na snazi u momentu isplate zarade, doprinose
obračunava i plaća na razliku između najniže osno-
vice na koju je plaćen doprinos bez isplate zarade i
najniže osnovice koja se primenjuje na dan isplate
zarade. Međutim, kada je novousklađena najniža
osnovica koja se primenjuje na dan ispate zara-
de manja od najniže osnovice na koju je plaćen
doprinos bez isplate zarade, poslodavac nema
pravo na povraćaj više plaćenog doprinosa.
• U slučaju kada se zarada isplaćuje u delovima, ako
je prvi deo zarade bio manji od najniže osnovice i
doprinos plaćen na najnižu osnovicu koja se pri-
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

menjivala na dan isplate prvog dela zarade, a kod
konačne isplate zarade usklađena najniža osnovi-
ca bude veća od ukupne zarade koja se isplaćuje,
poslodavac je dužan da obračuna i plati doprinose
na razliku između najniže osnovice na koju je pla-
ćen doprinos i osnovice koja se primenjuje na dan
isplate zarade, a ako je ukupna zarada zaposlenog
veća od najniže osnovice koja se primenjuje na dan
konačne isplate zarade, doprinosi se obračunavaju
i plaćaju na razliku između najniže osnovice na ko-
ju je plaćen doprinos prilikom isplate prvog dela
zarade i ukupnog iznosa zarade zaposlenog.
Navedeni slučajevi predstavljaju opšte pravilo kod
plaćanja doprinosa bez isplate zarade i kod isplate za-
rade u delovima, i to u svim slučajevima kada se novou-
sklađena najniža osnovica doprinosa razlikuje od pret-
hodne na koju je plaćen doprinos bez isplate zarade ili
isplaćen prvi deo zarade.
Primena najniže osnovice za
zaposlene koji rade sa nepunim
radnim vremenom i zaposlene koji
nemaju pun fond sati u mesecu
Prilikom isplate zarade zaposlenima koji rade sa ne-
punim radnim vremenom kod jednog ili više posloda-
vaca primenjuje se, takođe, najniža osnovica za plaćanje
doprinosa (član 40. Zakona).
• Za zaposlenog koji radi sa nepunim radnim
vremenom kod jednog poslodavca, a zarada ko-
ju ostvaruje je niža od najniže mesečne osnovice
doprinosa, osnovica doprinosa je najniža mesečna
osnovica doprinosa u punom iznosu (član 40. stav
1. Zakona).
• Za zaposlenog koji radi sa nepunim radnim vreme-
nom kod dva ili više poslodavaca, svaki posloda-
vac obračunava i plaća doprinose na zaradu koju
zaposleni ostvaruje kod tog poslodavca, ako je ta
zarada jednaka ili viša od srazmernog iznosa naj-
niže mesečne osnovice doprinosa koji se utvrđuje
srazmerno radnom vremenu zaposlenog kod tog
poslodavca u odnosu na puno radno vreme (član
40. stav 2. Zakona).
• Ako zaposleni radi sa nepunim radnim vremenom
kod dva ili više poslodavaca, poslodavac kod kojeg
ostvaruje zaradu nižu od srazmernog iznosa naj-
niže mesečne osnovice doprinosa koji se utvrđuje
srazmerno radnom vremenu zaposlenog kod tog
poslodavca u odnosu na puno radno vreme, obra-
čunava i plaća doprinose na srazmerni iznos naj-
niže mesečne osnovice doprinosa (član 40. stav 3.
Zakona).
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85
RADNO, PENZIJSKO I MEDICINSKO PRAVO
Primena srazmernog iznosa
najniže osnovice
1) Za zaposlenog koji nema
pun fond sati u mesecu
Prema članu 39. Zakona, kada je period za koji se
obračunava doprinos kraći od mesec dana (zaposle-
ni je u toku meseca zasnovao radni odnos ili mu je pre-
stao radni odnos pa nema pun fond časova rada u tom
mesecu, ili se zarada, odnosno naknada zarade za isti
mesec isplaćuje delimično na teret poslodavca i na te-
ret drugih isplatilaca, npr. kod porodiljskog odsustva ili
bolovanja preko 30 dana), a ispunjeni su uslovi za pri-
menu najniže mesečne osnovice doprinosa (zarada
koja se isplaćuje je manja od srazmernog dela najniže
osnovice), obračun doprinosa se vrši na srazmerni
iznos najniže mesečne osnovice doprinosa.
U ovom slučaju kad zaposleni nema pun fond sati u
mesecu, srazmerni iznos najniže mesečne osnovice do-
prinosa utvrđuje se od najniže mesečne osnovice dopri-
nosa srazmerno broju dana, odnosno broju časova rada
u mesecu za koji postoji obaveza obračuna doprinosa.
PRIMER:
U toku januara 2015. godine zaposlena je počela da
koristi porodiljsko odsustvo, za vreme provedeno na
radu od devet radnih dana, odnosno 72 časa prove-
dena na radu (9 x 8 = 72), isplaćuje joj se zarada u fe-
bruaru u bruto iznosu od 7.000 dinara i manja je od
srazmernog dela najniže osnovice koja se primenjuje
u februaru kada se isplaćuje zarada za januar, a koja
iznosi 9.146,05 dinara (osnovica 22.357,00 dinara /
176 časova = 127,03 po času x 72 časa provedena na
radu).
U ovom slučaju kod obračuna zarade koju isplaćuje
poslodavac stekli su se uslovi za primenu srazmer-
nog dela najniže osnovice, te se doprinosi obraču-
navaju i plaćaju na srazmerni deo najniže osnovice
od 9.146,05 dinara koji je veći od dela zarade koja se
isplaćuje ovoj zaposlenoj za vreme provedeno na ra-
du u mesecu kada je započela porodiljsko odsustvo
(na naknadu za porodiljsko odsustvo se ne prime-
njuje najniža osnovica).
Kada zaposleni radi sa skraćenim radnim vreme-
nom po osnovu invalidnosti u skladu sa rešenjem nad-
ležne organizacije za obavezno penzijsko i invalidsko
osiguranje (invalid II kategorije), a ispunjeni su uslovi
za primenu najniže mesečne osnovice doprinosa po
osnovu zarade i drugih primanja kod poslodavca, obra-
čun doprinosa vrši se na srazmeran iznos najniže me-
sečne osnovice doprinosa.
│ 69
 RADNO, PENZIJSKO I MEDICINSKO PRAVO
PRIMER:
Invalidu rada II kategorije, koji radi sa skraćenim
radnim vremenom (četiri sata dnevno - pola radnog
vremena), a koji je u januaru 2015. godine proveo
88 časova na radu, zarada za januar se isplaćuje u
februaru 2015. godine u bruto iznosu od 8.000,00
dinara. Srazmerni iznos najniže osnovice doprinosa
koja se primenjuje u februaru, prema vremenu pro-
vedenom na radu iznosi 11.178,50 dinara (osnovica
22.357,00 dinara / 176 časa = 127,03 po času x 88
časa = 11.178,50).
Za ovog zaposlenog poslodavac treba da plati do-
prinose na srazmerni deo najniže osnovice od
11.178,50 dinara, jer je zarada koju je ostvario i koja
mu se isplaćuje za januar u februaru (8.000,00 di-
nara) manja od srazmernog iznosa najniže osnovice
(11.781,50 din.) koja se primenjuje u februaru.
Na naknadu invalidu rada II kategorije, koju zbog
umanjene radne sposobnosti zaposlenom isplaćuje
Republički fond PIO, ne primenjuje se najniža osno-
vica za plaćanje doprinosa.
Obračun je sledeći:
R. br. OPIS
1. Bruto zarada za 80% radnog vremena
2. Najniža osnovica doprinosa - bruto
3. Osnovica za plaćanje doprinosa (red. br. 2.)
4. Doprinosi na teret zaposlenog (red. br. 3 x 19,9%)
4.1. Doprinos za PIO (red. br. 3 x 14%)
4.2. Doprinos za zdravstvo (red. br. 3 x 5,15%)
4.3. Doprinos za nezaposlenost (red. br. 3 x 0,75%)
5. Osnovica za porez na zarade (red. br. 1 - 80% od 11.433 = 9.146,40)
6. Porez na zarade (red. br. 5 x 10%)
7. Neto zarada za isplatu (red. br. 1 - red. br. 4 - red. br. 6)
8. Doprinosi na teret poslodavca (red. br. 3 x 17.9%)
8.1. Doprinos za PIO (red. br. 3 x 12%)
8.2. Doprinos za zdravstvo (red. br. 3 x 5,15%)
8.3. Doprinos za nezaposlenost (red. br. 3 x 0,75%)
9. Ukupan trošak poslodavca (red. br. 1 + red. br. 8)
3) Za zaposlenog koji radi sa nepunim
radnim vremenom kod dva poslodavca,
i to kod jednog radi sa 60% od punog
radnog vremena, a kod drugog sa
20% od punog radnog vremena
Za zaposlenog koji radi sa nepunim radnim vre-
menom kod dva ili više poslodavaca, svaki poslodavac
obračunava i plaća doprinose na zaradu koju zaposleni
70 │
2) Za zaposlenog koji radi sa
nepunim radnim vremenom
kod jednog poslodavca
U ovom slučaju ostala je nepromenjena odredba
člana 40. stav 1. Zakona, da u slučaju kada je zarada
koja se isplaćuje ovom zaposlenom manja od najni-
že osnovice u punom iznosu doprinosi se plaćaju na
najnižu osnovicu.
PRIMER:
Zaposleni koji radi sa nepunim radnim vreme-
nom od 80% punog radnog vremena samo kod
jednog poslodavca ostvario je bruto zaradu za me-
sec januar koja se isplaćuje u februaru u iznosu
od 16.000 dinara. Za ovog zaposlenog poslodavac
obračunava i plaća doprinose na najnižu osnovi-
cu u punom iznosu od 22.357,00 dinara pošto je
bruto zarada koja se isplaćuje manja od najniže
osnovice.
Iznos
16.000,00
22.357,00
22.357,00
4.449,04
3.129,98
1.151,39
167,68
6.853,60
685,36
10.865,60
4.001,90
2.682,84
1.151,39
167,6775
20.001,90
ostvaruje kod tog poslodavca, ako je ta zarada jednaka
ili viša od srazmernog iznosa najniže mesečne osnovice
doprinosa koji se utvrđuje srazmerno radnom vremenu
zaposlenog kod tog poslodavca u odnosu na puno radno
vreme.
Ako zaposleni radi sa nepunim radnim vremenom
kod dva ili više poslodavaca, poslodavac kod kojeg ostva-
ruje zaradu nižu od srazmernog iznosa najniže mesečne
osnovice doprinosa koji se utvrđuje srazmerno radnom
vremenu zaposlenog kod tog poslodavca u odnosu na
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85
 RADNO, PENZIJSKO I MEDICINSKO PRAVO

puno radno vreme, obračunava i plaća doprinose na
srazmerni iznos najniže mesečne osnovice doprinosa.
U prilogu dajemo primer obračuna zarade za zapo-
slenog koji radi kod dva poslodavca sa nepunim radnim
vremenom i to kod jednog radi 60% od punog radnog
vremena a kod drugog 20%. Ovaj zaposleni prima za-
radu u iznosu koji je kod svakog poslodavca manji od
srazmernog iznosa najniže osnovice za plaćanje dopri-
nosa, tako da se doprinosi plaćaju na srazmerni iznos
najniže osnovice koja se utvrđuje prema radnom vre-
menu zasnovanom kod svakog poslodavca u odnosu na
puno radno vreme.

Primer utvrđivanja osnovice za obračun doprinosa i obračun zarade kod svakog poslodavca je sledeći:

Kod prvog Kod drugog Ukupno kod

R. poslodavca radi poslodavca radi oba poslodavca
OPIS
br. 60% radnog 20% radnog sa 80% rad.
vremena vremena vremena
1 2 3 4 5
1. Bruto zarada 12.000,00 4.000,00 16.000,00
2. Najniža osnovica doprinosa - bruto 22.357,00 22.357,00  
Osnovica za plaćanje doprinosa (srazmerni deo
osnovice sa red. br. 2 prema zasnovanom radnom
3. 13.414,20 4.471,40 17.885,60
vremenu u odnosu na puno radno vreme, i to: za
kolonu 3 = 60%, a za kolonu 4 = 20%)
4. Doprinosi na teret zaposlenog (red. br. 3 x 19,9%) 2.669,43 889,81 3.559,23
4.1. Doprinos za PIO (red. br. 3 x 14%) 1.877,99 626,00 2.503,98
4.2. Doprinos za zdravstvo (red. br. 3 x 5,15%) 690,83 230,28 921,11
4.3. Doprinos za nezaposlenost (red. br. 3 x 0,75%) 100,61 33,54 134,14
Osnovica za porez na zarade (red. br. 1 umanjen
za srazmerni deo neoporezivog iznosa prema za-
snovanom radnom vremenu u odnosu na puno
5. 5.140,20 1.713,40 6.853,60
radno vreme, i to: za kolonu 3 - 60% od 11.433
= 6.859,80; a za kolonu 4 - 20% od 11.433 =
2.286,60)
6. Porez na zarade (red. br. 5 x 10%) 514,02 171,34 685,36
Neto zarada za isplatu (red. br. 1 - red. br. 4 - red.
7. 8.816,55 2.938,85 11.755,41
br. 6)
8. Doprinosi na teret poslodavca (red. br. 3 x 17.9%) 2.401,14 800,38 3.201,52
8.1. Doprinos za PIO (red. br. 3 x 12%) 1.609,70 536,57 2.146,27
8.2. Doprinos za zdravstvo (red. br. 3 x 5,15%) 690,83 230,28 921,11
8.3. Doprinos za nezaposlenost (red. br. 3 x 0,75%) 100,61 33,54 134,14
9. Ukupan trošak poslodavca (red. br. 1 + red. br. 8) 14.401,14 4.800,38 19.201,52

Pošto se u matičnu evidenciju, za utvrđivanje prava
na penzije, unosi podatak o stažu osiguranja na osnovu
kalendarski provedenog vremena na radu nezavisno od
toga koliko je radno vreme zaposlenog (puno ili nepu-
no), to je potrebno da za svaki mesec dana rada bude
plaćen doprinos najmanje na najnižu osnovicu. U sluča-
ju iz ovog primera taj uslov nije ispunjen pošto je dopri-
nos plaćen na osnovicu koja je manja od propisane naj-
niže osnovice koja se primenjuje na dan plaćanja, dopri-
nos je plaćen kod oba poslodavca ukupno na osnovicu
od 17.885,60 što je manji iznos od najniže osnovice za
plaćanje doprinosa koja od 1. februara iznosi 22.357,00
dinara. Postavlja se pitanje da li će Fond PIO u matičnu
evidenciju da unese za ovog zaposlenog ceo mesec dana
rada ako doprinos nije plaćen na najnižu osnovicu.
Istovremeno ukazujemo, da u odnosu na odredbu
člana 40. stav 1. gde je propisano da za zaposlenog koji
radi kod jednog poslodavca sa nepunim radnim vreme-
nom, poslodavac ako isplaćuje zaradu manju od najniže
osnovice za plaćanje doprinosa, plaća doprinos na pun
iznos najniže osnovice (ne na srazmerni iznos prema
zasnovanom radnom vremenu u odnosu na puno radno
vreme), odredbom iz stava 2. ovog člana je propisano
da za zaposlenog koji radi kod dva ili više poslodavaca
svaki poslodavac plaća doprinose na srazmerni iznos
najniže osnovice (ako je zarada koju isplaćuje manja

Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85 │ 71

 RADNO, PENZIJSKO I MEDICINSKO PRAVO

od tog srazmernog iznosa), gde se u praksi događa,
kao u slučaju iz prethodnog primera, da zaposleni radi
kod dva poslodavca i ne ostvaruje puno radno vreme, a
da se srazmerni iznos osnovice za plaćanje doprinosa
utvrđuje prema radnom vremenu zasnovanom kod sva-
kog poslodavca u odnosu na puno radno vreme. Na ovaj
način se ne obezbeđuje, za zaposlenog koji radi kod dva
poslodavca i ne ostvaruje puno radno vreme, plaćanje
doprinosa u mesecu najmanje na najnižu osnovicu, kao
što je to obezbeđeno u stavu 1. ovog člana.
Na ovaj način, po našem mišljenju, učinjena je dis-
kriminacija u odnosu na zaposlenog koji radi kod dva
poslodavca sa nepunim radnim vremenom i na taj na-
čin ne ostvaruje puno radno vreme, za koga se doprinos
plaća na iznos manji od najniže osnovice (videti u obra-
čunu iz prethodne tabele), u odnosu na zaposlenog iz
stava 1. ovog člana koji sa nepunim radnim vremenom
radi kod jednog poslodavca i za koga se doprinos plaća
na pun iznos najniže osnovice.
Uticaj novousklađene najniže
osnovice na utvrđivanje bruto
zarade, odnosno minimalne zarade
Zakonom je, u članu 36. utvrđeno da se doprinosi na
zarade plaćaju najmanje na najnižu osnovicu doprinosa
koja se primenjuje na dan obračuna i plaćanja doprino-
sa. Ovo pravilo važi i kod obračuna i plaćanja doprinosa
na minimalnu zaradu.
Imajući u vidu da se minimalna zarada utvrđuje po
radnom času u neto iznosu, a bruto iznos se dobija uve-
ćanjem neto minimalne zarade za pripadajući iznos po-
reza na zarade i doprinosa koji se plaća iz zarade, kod
preračuna minimalne zarade na bruto iznos mora se
imati u vidu i novousklađena najniža osnovica, shodno
navedenom pravilu iz člana 36. Zakona.
Pored toga, jedan broj poslodavaca kod obračuna za-
rada polazi od neto iznosa zarade uvećanjem za pripa-
dajući porez i doprinose na zarade. Ovakav slučaj je kod
obračuna plata zaposlenih koji se finansiraju iz budžeta
(državni organi, organi i organizacije lokalne samou-
prave i teritorijalne autonomije, javne službe i ustano-
ve, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja i dr.
budžetski korisnici), za koje se osnovica po koeficijentu
utvrđuje u neto iznosu sa uvećanjem za pripadajući po-
rez i doprinose za obavezno socijalno osiguranje.
U vezi sa navedenim ukazujemo da usklađena najni-
ža mesečna osnovica doprinosa koja se primenjuje od
1.2.2015. godine do 30.4.2015. godine iznosi 22.357,00
dinara bruto, odnosno 16.815,56 dinara neto. Neto
iznos najniže osnovice služi poslodavcima koji kod
obračuna zarada kreću od neto zarade radi poređe-
nja sa neto zaradom (kao granični iznos) za opre-
deljenje po kojoj formuli da vrše preračun zarade
na bruto (u nastavku dajemo formule za preračun
na bruto u zavisnosti od visine neto zarade koja se
isplaćuje zaposlenom).

Formule za preračun na bruto u zavisnosti od visine neto zarade

Bruto iznos zarade, odnosno minimalne zarade koja će se isplaćivati u periodu primene novousklađene najniže
osnovice utvrđivaće se po sledećim formulama:
1) Ako je neto mesečni iznos zarade, odnosno minimalne zarade koji se isplaćuje zaposlenom manji od
neto najniže osnovice (16.815,56 din.), po formuli:
a) za zaradu,
Neto zarada - 1.143,30 + (najniža osnovica x 19,9%)
Bruto zarada = 
0,90
b) za minimalnu zaradu,
(časovi rada x minimalna cena rada po času) - 1.143,30 + (najniža osnovica x 19,9%)
Bruto minimalna zarada = 
0,90
2) Ako je neto mesečni iznos zarade, odnosno minimalne zarade koja se isplaćuje zaposlenom veći od neto najniže
osnovice (16.815,56 din.), a manji od neto najviše osnovice, po formuli:
a) za zaradu
Neto zarada - 1.143,30
Bruto zarada = 
0,701
b) za minimalnu zaradu
(časovi rada x minimalna cena rada po času) - 1.143,30
Bruto minimalna zarada = 
0,701

72 │ Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

 RADNO, PENZIJSKO I MEDICINSKO PRAVO

Napomena u vezi visine doprinosa od 22.357,00 bruto, odnosno (16.815,56 di-

minimalne zarade
Minimalna cena rada u iznosu od 121,00 dinara neto
po radnom času, koja predstavlja neto minimalnu zara-
du, primenjuje se od 1. januara 2015. godine. Poređe-
njem neto minimalne zarade utvrđene po mesecima po
vrednosti radnog časa od 121,00 dinara, za mesece u
kojima se primenjuje novousklađena najniža osnovica
nara neto, visina minimalne zarade neto je za ove me-
sece veća od neto najniže osnovice koja se primenjuje
u naredna tri meseca, tako da se bruto minimalna za-
rada dobija primenom formule navedene pod tač. 2),
što znači da u ovom periodu novousklađena najni-
ža osnovica doprinosa nema uticaja na utvrđivanje
bruto iznosa minimalne zarade (primer u narednoj
tabeli).

PRIMER:

Minimalna zarada koja se isplaćuje u periodu primene najniže osnovice od 22.357,00

Za mesec Za mesec Za mesec Za mesec
R.
OPIS koji ima 184 koji ima 176 koji ima 168 koji ima 160
br.
časa rada časova rada časova rada časova rada
1 2 3 4 5 6
1. Mogući časovi rada u mesecu 184 176 168 160
2. Minimalna cena rada po času 121,00 121,00 121,00 121,00
3. Minimalna neto zarada za mesec 22.264,00 21.296,00 20.328,00 19.360,00
4. Najniža osnovica neto 16.815,56 16.815,56 16.815,56 16.815,56
5. Minimalna bruto zarada za mesec 30.129,39 28.748,50 27.367,62 25.986,73
6. Najniža osnovica bruto 22.357,00 22.357,00 22.357,00 22.357,00

Najviša mesečna osnovica kod svakog poslodavca pojedinačno ili za period kraći
od mesec dana, je veća od najviše osnovice), doprinose
za plaćanje doprinosa plaća svaki poslodavac na najvišu osnovicu.

Najviša mesečna osnovica za obračun i plaćanje

doprinosa koja će se primenjivati od 1.2.2015. godine
iznosi 343.695,00 dinara.
Najvišu mesečnu osnovicu za plaćanje doprinosa či-
ni petostruki iznos prosečne mesečne zarade isplaćene
po zaposlenom u Republici prema poslednjem objavlje-
nom podatku republičkog organa nadležnog za poslo-
ve statistike (član 42. Zakona). Prema podatku koji je
objavljen za decembar 2014. godine, prosečna zarada
po zaposlenom u Republici iznosi 68.739,00 dinara, a
petostruki iznos te zarade koji čini najvišu osnovicu
iznosi 343.695,00 dinara bruto (68.739,00 x 5). Ovaj
iznos najviše mesečne osnovice za plaćanje doprinosa
primenjivaće se za isplate u februaru 2015. godine, ako
je zarada koja se isplaćuje veća od najviše osnovice za
plaćanje doprinosa (343.695,00 dinara).
Zakonom nije predviđena mogućnost da se za obra-
čun doprinosa primenjuje srazmeran iznos najviše
osnovice, već samo najviša osnovica u punom iznosu.
Ovo pravilo se primenjuje i u slučaju kada zaposleni
radi sa nepunim radnim vremenom kod jednog ili više
poslodavaca, odnosno kada ostvaruje zaradu za period
kraći od mesec dana, a stekli su se uslovi za primenu
najviše osnovice doprinosa (zarada koja se isplaćuje
Najviša osnovica doprinosa bruto u iznosu od
343.695,00 dinara, preračunata na neto iznosi
242.073,50 dinara.
Ako je poslodavac sa zaposlenim ugovorio zaradu u
neto iznosu, radi utvrđivanja da li je veća ili manja od
najviše osnovice doprinosa i da li će se doprinos bra-
čunavati na zaradu ili najvišu osnovicu, poredi se sa
najvišom osnovicom preračunatom na neto u iznosu od
242.073,50 dinara.
U slučajevima kada je neto zarada manja od neto
najviše osnovice za obračun doprinosa, bruto zarada se
dobija po formuli:
Neto - 1.143,30
Bruto zarada = 
0,701
U slučajevima kada je neto zarada zaposlenog
veća od neto najviše osnovice za plaćanje doprino-
sa, bruto iznos zarade se dobija uvećanjem neto iznosa
za porez i za doprinose obračunate na najvišu osnovicu,
po formuli:

Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85 │ 73

 RADNO, PENZIJSKO I MEDICINSKO PRAVO

Neto zarada - 1.143,30 + (Najviša osnovica x 19,9%)

Bruto zarada = 
0,90

Obračun doprinosa na najvišu osnovicu

R. br. OPIS Iznos

1 2 3
1. Najviša osnovica (bruto) 343.695,00
2. Doprinosi na teret zaposlenog - zbirna stopa (r. br. 1 x 19,9%) 68.395,31
3. Doprinos za PIO (r. br. 1 x 14%) 48.117,30
4. Doprinos za zdravstveno osiguranje (r. br. 1 x 5,15%) 17.700,29
5. Doprinos za osiguranje od nezaposlenosti (r. br. 1 x 0,75%) 2.577,71
6. Doprinosi na teret poslodavca - zbirna stopa (r. br. 1 x 17,9%) 61.521,41
7. Doprinos za PIO (r. br. 1 x 12%) 41.243,40
8. Doprinos za zdravstveno osiguranje (r. br. 1 x 5,15%) 17.700,29
9. Doprinos za osiguranje od nezaposlenosti (r. br. 1 x 0,75%) 2.577,71

Osnovice za obračun doprinosa za PIO za lica koja su

dobrovoljno uključena u obavezno osiguranje
Odlukom o utvrđivanju osnovice doprinosa za lica uključena u obavezno osiguranje u Republičkom fondu
za penzijsko i invalidsko osiguranje („Sl. glasnik RS”, br. 69/2008 - dalje: Odluka), u članu 2, utvrđene su osnovice
doprinosa koje čine iznosi utvrđeni u određenim procentima od prosečne mesečne zarade isplaćene po zaposlenom
u Republici u prethodnom kvartalu.
Nominalne iznose osnovica doprinosa utvrđuje rešenjem direktor Fonda za PIO.
Na osnovu podatka o prosečnoj zaradi za četvrti kvartal 2014. godine koja iznosi 63.878,00 dinara, utvrđuju se
nominalni iznosi osnovica doprinosa na koje se obračunava i plaća doprinos za PIO za lica iz člana 15. Zakona o
penzijskom i invalidskom osiguranju („Sl. glasnik RS”, br. 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. za-
kon, 85/2005, 101/2005 - dr. zakon, 63/2006 - odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013,
108/2013, 75/2014 i 142/2014) koje se primenjuju za plaćanje „dobrovoljnog osiguranja” od 1.2.2015. godine.

Osnovice doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje za lica koja

su dobrovoljno uključena u obavezno PIO osiguranje

% utvrđen Nominalni iznosi osnovice u dinarima Doprinos za PIO 26% na

Red. br.
Odlukom (63.878,00 x % iz kolone 2) osnovicu iz kolone br. 3
1 2 3 4
1. 35 22.357 5.812,90
2. 40 25.551 6.643,31
3. 54 34.494 8.968,47
4. 65 41.521 10.795,38
5. 80 51.102 13.286,62
6. 87 55.574 14.449,20
7. 115 73.460 19.099,52
8. 127 81.125 21.092,52
9. 155 99.011 25.742,83
10. 200 127.756 33.216,56
11. 300 191.634 49.824,84
12. 400 255.512 66.433,12
13. 500 319.390 83.041,40

74 │ Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85


Osnovica doprinosa za zdravstveno
osiguranje za lica koja su
dobrovoljno uključena u obavezno
zdravstveno osiguranje
Prema članu 2. Pravilnika o utvrđivanju osnovice
na koju se obračunava i plaća doprinos za obavezno
zdravstveno osiguranje za lica uključena u obavezno
zdravstveno osiguranje („Sl. glasnik RS”, br. 24/2006
i 33/2007), osnovicu doprinosa čini iznos od 35%
prosečne mesečne zarade isplaćene u Republici u
prethodnom kvartalu, prema objavljenom podatku
Republičkog organa nadležnog za poslove statistike.
Prema navedenoj odredbi, osnovica doprinosa za
lica koja su dobrovoljno uključena u obavezno zdrav-
stveno osiguranje utvrđuje se na isti način kao i najniža
osnovica za plaćanje doprinosa za obavezno socijalno
osiguranje.
USKLAĐENOST RADNOG ZAKONODAVSTVA
REPUBLIKE SRBIJE SA EVROPSKOM
SOCIJALNOM POVELJOM
Osvrt na mišljenje Evropskog komiteta za socijalna pitanja iz 2015. godine
E
vropska socijalna povelja (dalje: Povelja, ESP)
jedan je od osnovnih međunarodnih dokumenata
kada je reč o ekonomskim i socijalnim pravima,
i sasvim sigurno najvažniji regionalni instrument za
evropske države koje nisu članice Evropske unije. Po-
velja je usvojena i ponuđena državama na pristupanje
1961. godine, da bi popunila prazninu kada su u pita-
nju ekonomska i socijalna ljudska prava, koja nisu bila
regulisana Evropskom konvencijom za zaštitu ljud-
skih prava i osnovnih sloboda (videti detaljnije: M.
Reljanović, Zabrana diskriminacije pri zapošljavanju
kao međunarodno ljudsko pravo, doktorska disertaci-
ja odbranjena 2011. godine na Pravnom fakultetu Uni-
verziteta Union u Beogradu, str. 161-165). Menjana je
1988, 1991. i 1995. godine dodatnim protokolima.
Uvidevši da donošenje protokola uz ESP nije najbolji
način za njenu evoluciju, Komitet ministara je još 1990.
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85
RADNO, PENZIJSKO I MEDICINSKO PRAVO
Prema podatku o prosečnoj zaradi u Republici ostva-
renoj u četvrtom kvartalu 2014. godine (63.878,00 di-
nara) osnovica za plaćanje doprinosa za zdravstve-
no osiguranje lica koja su dobrovoljno uključena u
obavezno zdravstveno osiguranje iznosi 22.357,00
dinara (63.878,00 x 35%).
Prema članu 44. stav 1. tačka 2) Zakona, stopa do-
prinosa za zdravstveno osiguranje iznosi 10,3%.
Mesečni iznos doprinosa koji plaćaju lica uključe-
na u obavezno zdravstveno osiguranje iznosi 2.302,80
dinara (22.357,00 x 10,3%).
Lica uključena u obavezno zdravstveno osiguranje
doprinose plaćaju do 15. u mesecu za prethodni mesec,
na propisani račun doprinosa za obavezno zdrav-
stveno osiguranje za ova lica, 840-721432843-34.
U pozivu na broj odobrenja upisuje se kontrolni broj,
šifra opštine i obeležje za identifikaciju obveznika.  •
Nada Đorđević
godine osnovao ad-hoc komitet sa zadatkom da sačini
novi tekst međunarodnog instrumenta koji bi inkorpo-
rirao sva postojeća rešenja osnovnog teksta i naknad-
no usvojenih protokola. Izmenjena Povelja usvojena je
1996. godine i, nakon što su deponovana prva tri rati-
fikaciona dokumenta, stupila je na snagu 1999. godine.
Evropska socijalna povelja i Evropski
komitet za socijalna prava
Povelja se sastoji iz šest delova i dodatka.
Prvi deo reguliše osnovna prava i principe na koji-
ma se mora zasnivati položaj zaposlenih. Između osta-
lih, tu su pravo na zapošljavanje („svako mora imati pri-
liku da zaradi za život obavljanjem posla koji je slobod-
no izabran”), pravo na pravedne uslove rada, posebna
│ 75
 RADNO, PENZIJSKO I MEDICINSKO PRAVO
zaštita dece i omladine, kao i žena u slučajevima mate-
rinstva, pravo na pomoć prilikom profesionalne orijen-
tacije i izbora zanimanja, prava osoba sa invaliditetom
na nezavisnost, socijalnu integraciju i na učešće u životu
zajednice, prava radnika-migranata, pravo na jednake
mogućnosti i jednak tretman u pogledu zapošljavanja
i nameštenja bez diskriminacije na osnovu pola, prava
lica koja imaju porodične obaveze, a koja su zaposlena
ili žele da se zaposle bez diskriminacije i, koliko god je
to moguće, bez sukoba između zaposlenja i porodičnih
odgovornosti. Ovo je deklarativan deo Povelje ko-
ji ne stvara obaveze državama-potpisnicama ali je
dvostruko bitan: najpre time što predstavlja osnovne
pravce, ciljeve i duh ESP, a potom i zato što postavlja
osnovne principe koji će dalje biti detaljno razrađeni u
odredbama koje mogu proizvoditi obaveze za potpisni-
ce Povelje.
Drugi deo ESP predstavlja normativnu razradu na-
vedenih prava. Države se obavezuju da će garantovati
pravo na rad i čitav korpus prava koja se tiču položaja
zaposlenih. Zabranjuju se svi oblici diskriminacije pri
zapošljavanju, prinudni ili obavezni rad i bilo koja prak-
sa koja ugrožava pravo radnika da zaradi za život kroz
radni odnos koji slobodno zasniva. Od posebnog značaja
su i član 8. (zaštita materinstva); član 15. (položaj osoba
sa invaliditetom); član 19. (prava radnika migranata);
član 20. (pravo na jednake mogućnosti i jednak tretman
u pitanjima zapošljavanja i rada bez diskriminacije po
osnovu pola); i član 27. (pravo radnika sa porodičnim
obavezama na jednake mogućnosti i jednak tretman).
Prilikom potpisivanja ESP, država ne mora pri-
hvatiti sve njene odredbe. Mora se obavezati na po-
štovanje najmanje šest od devet tzv. „čvrstih odredbi”
(u ove odredbe spadaju one koje se nalaze u članovima
1 - pravo na rad, 5 - pravo na organizovanje, 6 - pravo na
kolektivno pregovaranje, 7 - pravo dece i omladine na
zaštitu, 12 - pravo na socijalnu sigurnost, 13 - pravo na
socijalnu i medicinsku pomoć, 16 - Pravo porodice na
socijalnu, pravnu i ekonomsku zaštitu, 19 - Pravo rad-
nika migranata i njihovih porodica na zaštitu i pomoć
i 20 - Pravo na jednake mogućnosti i jednak tretman
u pitanjima zapošljavanja i rada bez diskriminacije po
osnovu pola). Takođe, država mora prihvatiti određen
broj ostalih odredaba koje ne spadaju u „čvrste odred-
be”, tako da se ukupno obaveže na minimum 16 članova,
ili 63 stava, iz Dela II.
Deo četvrti (članovi C i D) predviđa iste sisteme nad-
zora nad primenom Povelje koji su predviđeni tekstom
Povelje iz 1961. godine i Dodatnim protokolom uz Po-
velju kojim se omogućava sistem kolektivnih žalbi. Ovo
zapravo znači da su još uvek na snazi odredbe 21-29.
ESP iz 1961. godine, koje predviđaju sistem perio-
dičnog izveštavanja kao nadzor nad primenom Po-
velje. Ranije je izveštaje analizirao Komitet nezavisnih
eksperata, koji je birao Komitet ministara. Komitet je
prema Izmenjenoj Povelji preimenovan u Evropski ko-
mitet za socijalna prava (dalje: Komitet), koji je sači-
76 │
njen od predstavnika država-potpisnica. Parlamentar-
na skupština takođe može raspravljati o sadržini izve-
štaja. Na osnovu svih prikupljenih mišljenja i komenta-
ra, Komitet ministara može izdati određene preporuke
državama-potpisnicama. Ovakav sistem je predstavljao
klasično rešenje u vreme kada je ESP bila doneta; razvoj
međunarodnog prava, ljudskih prava, a posebno razli-
čitih sistema monitoringa sprovođenja međunarodnih
obaveza država, očigledno su ga učinili nedovoljnim,
neefikasnim i zastarelim. Protokol iz 1995. godine je
doneo značajne novine u sistemu monitoringa, ali je
ostavio državama volju da ga prihvate ukoliko su na to
spremne, sa uslovom od samo 5 ratifikacija za stupanje
na snagu. Protokol je, u odnosu na države koje su mu
pristupile, uveo mogućnost podnošenja tzv. „kolek-
tivnih žalbi” od strane međunarodnih udruženja po-
slodavaca i sindikata, reprezentativnih nacionalnih or-
ganizacija poslodavaca i sindikata, kao i međunarodnih
nevladinih organizacija koje imaju status posmatrača
pri Savetu Evrope i nacionalnih nevladinih organizacija
koje se bave socijalno-ekonomskim pitanjima, zbog ne-
poštovanja odredbi Povelje na koje su se države obave-
zale. Žalbu razmatra Evropski komitet za socijalna pra-
va, koji u procesu istrage može zatražiti od relevantnih
institucija države, kao i podnosioca žalbe, sve informa-
cije i dokaze koje smatra neophodnim. Evropski komi-
tet za socijalna prava može zakazati i usmenu raspravu,
ako to smatra celishodnim. Na osnovu ovih nalaza, sa-
stavlja se izveštaj sa preporukama državi protiv koje je
žalba podneta. Izveštaj se dalje predaje Komitetu vladi-
nih predstavnika, koji ga uz svoje mišljenje prosleđuje
Komitetu ministara. Ovaj organ usvaja izveštaj u formi
rezolucije. Ukoliko se u njemu konstatuje kršenje, odno-
sno neispunjenje obaveza preuzetih ratifikacijom ESP,
Komitet ministara usvaja rezoluciju dvotrećinskom ve-
ćinom; u drugom slučaju dovoljna je prosta većina onih
koji glasaju. Država u pitanju je dužna da u svom slede-
ćem periodičnom izveštaju obavesti Komitet ministara
koje je mere preuzela povodom neispunjenja obaveza
koje su konstatovane u izveštaju. Time se sistem zaštite
znatno operacionalizuje, a činjenica da izmenjena ESP
predviđa automatski pristanak država na oba mehaniz-
ma nadzora nad njenom primenom, dodatno dobija na
značaju. Osnovna prepreka njegovom funkcionisanju je
često odbijanje Komiteta vladinih predstavnika (koji sa-
činjavaju isključivo predstavnici vlada država-članica i
samim tim nema tripartitni karakter kao tela MOR-a) da
usvoji izveštaj Evropskog komiteta za socijalna prava.
U novije vreme se ta praksa donekle promenila ali su
odbacivanja još uvek relativno česta, naročito u situaci-
jama kada se preporučuje osuda neke države zbog ne-
ispunjavanja preuzetih obaveza. Srbija nije ratifikova-
la ovaj Protokol, niti prihvatila sistem kolektivnih
žalbi.
Republika Srbija je potpisala ESP 2005. godine i ra-
tifikovala je 2009. godine (Zakon o potvrđivanju revi-
dirane Evropske socijalne povelje, „Sl. glasnik RS - Me-
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

đunarodni ugovori”, br. 42/2009; Povelja u odnosu na
Republiku Srbiju važi od 01. novembra 2009. godi-
ne). Prilikom potpisivanja prihvaćene su sve odredbe
Povelje, osim sledećih:
• Član 2. (pravo na pravične uslove rada) je prihva-
ćen u celini, osim stava 4: U nameri da obezbede
efektivno ostvarivanje prava na pravične uslove
rada, strane ugovornice se obavezuju da uklone
rizike prilikom obavljanja izuzetno opasnih ili
nezdravih zanimanja, a tamo gde to nije moguće,
da obezbede ili smanjivanje broja radnih sati ili do-
datan broj plaćenih dana odmora za radnike koji
su angažovani na takvim poslovima.
• Pravo na štrajk iz člana 6. stav 4. nije priznato pri-
padnicima Vojske Srbije.
• Nije prihvaćen stav 5. člana 10. (pravo na profesi-
onalnu obuku) koji glasi:
U nameri da se obezbedi efektivno ostvarivanje pra-
va na profesionalnu obuku, strane ugovornice se oba-
vezuju da podstiču puno korišćenje mogućnosti koje su
obezbeđene odgovarajućim merama, kao što su:
a) smanjenje ili ukidanje svih taksi i drugih nadokna-
da;
b) pružanje finansijske pomoći u odgovarajućim slu-
čajevima;
c) u ključivanje vremena provedenog na dodatnoj
obuci, koju radnik pohađa na zahtev poslodavca, u
redovne radne sate, za vreme trajanja radnog od-
nosa;
d) obezbeđivanje, putem odgovarajućeg nadzora, u
konsultaciji sa organizacijama poslodavaca i rad-
nika, efikasnost pripravničkog staža i drugih vido-
va obuke mladih radnika, i adekvatnu zaštitu mla-
dih radnika uopšte.
• U članu 17. (pravo dece i omladine na socijalnu,
zakonsku i ekonomsku zaštitu) nije prihvaćen stav
1a koji se odnosi na obavezu država da osiguraju
da deca i omladina, uzimajući u obzir prava i duž-
nosti njihovih roditelja, dobiju brigu, pomoć, obra-
zovanje i obuku koji su im potrebni, naročito kroz
obezbeđivanje osnivanja i održavanja ustanova i
službi dovoljnih i odgovarajućih za ovu namenu.
• U članu 19. (pravo radnika migranata i njihovih
porodica na zaštitu i pomoć) nisu prihvaćena dva
stava, koja se odnose na obaveze država: da za
potrebe radnika migranata i članova njihovih po-
rodica unaprede ili omoguće nastavu nacionalnog
jezika zemlje prijema, ili ukoliko postoji nekoliko
zvaničnih jezika u toj zemlji, jednog od ovih jezika;
i da, za potrebe dece radnika migranata unaprede
ili omoguće, koliko god je to izvodljivo u praksi, na-
stavu maternjeg jezika radnika migranata.
Na osnovu ustavnog rešenja, ESP ima jaču pravnu
snagu od zakona (osim ukoliko je propisom niže sna-
ge predviđen širi obim prava), tako da odredbe Zako-
na o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005, 61/2005,
54/2009, 32/2013 i 75/2014) i drugih propisa iz obla-
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85
RADNO, PENZIJSKO I MEDICINSKO PRAVO
sti radnog prava moraju biti u skladu sa njenim odred-
bama, nezavisno od sistema izveštavanja i monitoringa
ispunjavanja preuzetih međunarodnih obaveza. Srbija
je do sada podnela tri izveštaja Komitetu, na osnovu
kojih je ovaj organ doneo tri mišljenja - iz 2013, 2014. i
2015. godine. Ova mišljenja će biti analizirana u daljem
tekstu, kao polazna tačka za odgovor na pitanja o usa-
glašenosti prava Srbije i odredbi ESP.
Komitet u svojim mišljenjima daje jednu od sledećih
ocena, odnosno obzervacija:
• pravo je potpuno usaglašeno sa odredbama ESP;
• pravo je usaglašeno u onom obimu informacija koji
je bio dostupan Komitetu, dok se dopuna informa-
cija iščekuje;
• Komitet ne može da da procenu usaglašenosti na
osnovu dostavljenih informacija;
• pravo nije usaglašeno u onom obimu informacija
koji je bio dostupan Komitetu, dok se dopuna in-
formacija iščekuje;
• pravo nije usaglašeno sa odredbama ESP.
U situacijama kada Komitet nađe da je pravo usa-
glašeno ili nije usaglašeno, to potkrepljuje detaljnim
obrazloženjem. U situacijama kada nađe da informacije
nedostaju u potpunosti ili delimično, Komitet ne izvodi
konačan zaključak ali takođe detaljno obrazlaže stan-
darde prema kojima bi odlučio da je imao sve potreb-
ne podatke. Zbog toga je moguće analizirati trenutno
stanje u zakonodavstvu, na osnovu nalaza Komiteta ali
i stručne ocene onih situacija u kojima Komitet nije do-
neo odluku, ili je doneo odluku na osnovu stanja u zako-
nodavstvu u posmatranom trenutku (dakle, pre značaj-
nih promena iz 2014. godine). Na ovaj način će se dobiti
ocena usklađenosti aktuelnih pravnih pravila u odnosu
na Povelju. Pri tome, detaljnija analiza biće posvećena
onim zakonskim i podzakonskim odredbama, koje oči-
gledno predstavljaju kršenje ESP.
Mišljenje Evropskog komiteta za
socijalna pitanja iz 2013. godine
U svom prvom mišljenju, Komitet se bavio usagla-
šenošću srpskog radnog i socijalnog zakonodavstva sa
članovima 1, 9, 10, 15, 18, 20, 24. i 25. Povelje, a koji
pripadaju tematskoj grupi odredbi pod nazivom „Za-
pošljavanje (rad), stručno osposobljavanje i jednake
mogućnosti”. Razmatrano je ukupno 19 „situacija”
(„situacija” je zajednički naziv za normativni okvir i pri-
menu jedne odredbe ili grupe odredbi koje se odnose
na neko od prava iz Povelje).
Kada je reč o pravu na rad (član 1. Povelje), Ko-
mitet je najpre konstatovao nedostatak podataka o ne-
zaposlenim licima kao i nedostatak obrazloženja zašto
izuzetno mali broj nezaposlenih lica može da ostvaruje
prava iz stanja nezaposlenosti koja se vezuju za aktivne
mere zapošljavanja (u Mišljenju se navode podaci neza-
│ 77
 RADNO, PENZIJSKO I MEDICINSKO PRAVO
visnih izvora u kojima se ističe da je nivo nezaposlenih
koji su imali koristi od korišćenja ovih mera, u odnosu
na ukupan broj nezaposlenih, oko 5%). U nedostatku
zvaničnih informacija o ukupnom trošenju na rešava-
nje problema nezaposlenosti, kao i usmerenosti i svr-
sishodnosti ovih mera, Komitet nije mogao da donese
zaključak da li se poštuje pravo na rad, na način kako je
propisano Poveljom.
U daljoj analizi člana 1. Komitet posvećuje pažnju
zabrani diskriminacije u oblasti rada. Iako u ovoj
oblasti uočava da je uspostavljen solidan normativni
sistem, Komitet je naglasio da nedostaju informacije
koje se tiču implementacije normi i faktičkog stanja na
terenu, koje se nisu našle u izveštaju Republike Srbije.
Tako se izražava zabrinutost zbog mogućnosti širokog
tumačenja definicije specifičnih zahteva profesije; kon-
statuje se da nema statističkih podataka u slučajevima
pokrenutim povodom diskriminacije, kao i da se ne
može zaključiti kako u praksi funkcioniše pravni stan-
dard prebacivanja tereta dokazivanja; konstatuje se da
nema podataka o dosuđenim iznosima naknade štete
u ovim postupcima, i slično. Problem je takođe uočen
i u nedovoljno jasnoj poziciji stranih državljana koji se
zapošljavaju u Srbiji. Čini se da bi Komitet, koji je u ne-
dostatku informacija ostao neutralan prema ovoj situa-
ciji i zaključio da nije moguće izvesti konačan zaključak,
sasvim sigurno zamerio da je imao na primer podatke
o trajanju sudskih postupaka povodom diskriminacije,
poistovećivanju tih postupaka sa klasičnim radnim spo-
rovima - što je poseban nonsens u praksi sudova, koji
za posledicu ima da se prava zaposlenih lica značajno
ograničavaju u odnosu na ostala radno angažovana li-
ca čime se diskriminisane osobe dodatno diskriminišu,
kao i podatke o načinu na koji se vrši „prebacivanje” te-
reta dokazivanja sa tužioca na tuženog, a kojim se prak-
tično ovaj institut obesmišljava. Još jedan važan zaklju-
čak Komiteta, koji je takođe nedorečen zbog nedostatka
informacija kojima je raspolagao u trenutku analizira-
nja, jeste položaj zaposlenog u radnom sporu, u pogledu
zaštite njegove privatnosti i privatnog i porodičnog ži-
vota. Ovo je izuzetno zanimljivo (i sporno) pitanje zašti-
te dostojanstva zaposlenog na radu i u vezi sa radom, na
koje do sada nije dat sveobuhvatan odgovor (za analizu
odnosa prava na privatnost i ovlašćenja poslodavca, vi-
deti: M. Reljanović, Poštovanje prava na privatnost zapo-
slenog, Pravni instruktor 49-50/2013, str. 76-86).
Kada je reč o zapošljavanju, Komitet postavlja ne-
ka važna pitanja koja se tiču Nacionalne službe za zapo-
šljavanje kao i privatnih agencija za zapošljavanje, kao
što su: koje sertifikate poseduju zaposleni u tim agencija-
ma, koji procenat zaposlenih se bavi direktno klijentima,
kako se osnivaju i koje dozvole i sertifikate moraju dobiti
privatne agencije za zapošljavanje? Dok su odgovori na
prva dva pitanja nepoznati isto koliko i Komitetu (mada
postoje nezvanične analize opšte efikasnosti rada Na-
cionalne službe za zapošljavanje koje ukazuju na višak
zaposlenih i nisku efikasnost rada), delimičan odgovor
78 │
na pitanje vezano za privatne agencije za zapošljava-
nje može se naći u Zakonu o zapošljavanju i osigu-
ranju za slučaj nezaposlenosti („Sl. glasnik RS”, br.
36/2009 i 88/2010). Članom 21. ovog zakona predvi-
đeno je da nadležno ministarstvo (za rad) vodi registar i
izdaje dozvole ovim agencijama. Nema međutim pome-
na o potrebnoj specijalizaciji zaposlenih za obavljanje
poslova zapošljavanja - samo jedno zaposleno lice mora
imati visoku spremu (nije naglašeno koju), dok isti član
sadrži definiciju „stručno osposobljenog lica” - lica ko-
je ima najmanje srednju spremu i položen ispit za rad
u zapošljavanju; nije napomenuto ni šta bi bio „ispit za
rad u zapošljavanju”, niti se navodi koliko stručno ospo-
sobljenih lica agencija mora da ima (prema zakonskom
tekstu, moguće je čak i tumačenje da ih ne mora imati
uopšte).
Analizirajući usklađenost srpskog prava sa čla-
nom 9. Povelje (pravo na besplatno stručno saveto-
vanje u pogledu izbora zanimanja - tzv. profesionalnu
orijentaciju), Komitet je došao do zaključka da prema
podacima kojima raspolaže postoji mali broj savetnika
u odnosu na veliki broj korisnika; takođe, Komitet je
primetio da nema podataka da li postoji savetovanje u
okviru školskog sistema, ili se sa tim počinje tek nakon
završenih škola. Od važnosti je i primedba da nema po-
dataka koje kvalifikacije poseduju savetnici.
U pogledu prava na profesionalnu obuku iz člana
10. Povelje, jedan deo komentara Komiteta je veoma
dalekosežan i ukazuje na potpuno odsustvo mehani-
zama planiranja ponude na tržištu rada. Naime, iako je
ponovo naglasio da nema sve podatke koji bi bili dovolj-
ni da se donese konačan sud, Komitet je sasvim pravil-
no uočio da na tržištu rada u Srbiji, kako kada je reč o
inicijalnom obrazovanju tako i kada je reč o dodatnom,
permanentnom obrazovanju građana, ne postoje nika-
kve strategije i planovi. Sve aktivnosti su više ad hoc ka-
raktera, odnose se na nezaposlena lica (prekvalifikacija,
dokvalifikacija) i - što je jako važno - ne postoji spona
između potreba tržišta rada i profesionalnog usmerava-
nja dece i mladih u srednjoškolskom i visokoškolskom
uzrastu. U vezi sa ovim članom, Komitet još podseća da
se od država očekuje da se posebno posvete umanje-
nju tzv. sistemske, odnosno dugoročne nezaposlenosti,
budući da se obično radi o licima koja će sa znanjima i
sposobnostima koje u tom trenutku poseduju, najvero-
vatnije veoma teško naći novo zaposlenje.
Koliko pažnje Komitet posvećuje implementaci-
ji pojedinih odredbi možda se najbolje može videti iz
zahteva koji su postavljeni povodom dela nacionalnog
izveštaja koji se tiče rodne ravnopravnosti u oblasti
rada (član 20. Povelje). Iako prima k znanju postoja-
nje čitavog niza zakonskih i strateških pravnih i politič-
kih instrumenata, Komitet postavlja pitanja koja se tiču
njihove primene u praksi kao i zaštite građana u sluča-
jevima kada smatraju da je princip jednakosti narušen.
Nijedan od podataka koji bi mogli pojasniti primenu i
zaštitu ovog prava, nacionalni izveštaj nije sadržao (npr.
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

broj sudskih postupaka koji su pokrenuti povodom rod-
ne diskriminacije, vrstu sankcija i obim sankcionisanja
počinilaca tamo gde je diskriminacija utvrđena, kao i
informacije o samom toku i vremenskom trajanju tih
slučajeva). Sličan komentar može se pronaći vezano
za član 24. Povelje (pravo na zaštitu u slučajevima
prestanka radnog odnosa). Komitet je naime, tražio
dopunu nacionalnog izveštaja podacima o tumačenju
zakonskih odredbi od strane suda (odnosno stvaranju
jednoobrazne prakse, ako takva postoji) i tražio odgo-
vor na pitanje da li je postupak pred sudom koncipiran
tako da se sud može upuštati u suštinsku ocenu otka-
znih razloga, a ne samo proveravati zakonitost otkazne
procedure. Između ostalog, Komitet je vezano za ovaj
član konstatovao da nije izričito utvrđena zaštita za-
poslenog od viktimizacije. Izmenjene odredbe Zakona
o radu kada je reč o nezakonitom otkazu sasvim sigur-
no ne bi zadovoljile kriterijume Komiteta, kada bi ovaj
imao šansu da ih analizira - njima se potpuno urušava
pravo zaposlenog na zaštitu od nezakonitog otkaza u
pojedinim situacijama; pored toga, ukida se institut
iznuđenog otkaza od strane zaposlenog a rešenja o na-
knadi štete zaposlenom koji je dobio nezakonit otkaz
suprotna su rešenju iz Zakona o obligacionim odnosima
- sasvim dovoljno da se utvrdi kršenje prava na zašti-
tu zaposlenih u slučajevima prestanka radnog odnosa
(može se dodatno diskutovati i o ustavnosti pojedinih
rešenja u ovom delu).
Kao što je napomenuto, niti u jednoj od 19 analizira-
nih situacija Komitet nije mogao da dođe do konačnog
zaključka i ocene, zbog nedostatka informacija. Ovakvo
postupanje Republike Srbije, prikrivanje mnogih traže-
nih informacija koje su od značaja, Komitet je izričito
oglasio kao ponašanje kojim se krše odredbe Povelje u
izveštavanju (ova konstatacija je pomenuta na više me-
sta u tekstu mišljenja). Izvesno je da u ovoj analiziranoj
oblasti mnoga pitanja nisu normirana na zadovoljavaju-
ći način. Sa druge strane, u pojedinim oblastima kao što
je zapošljavanje osoba sa invaliditetom ili pristup javnih
površina i objekata ovoj kategoriji građana (vezano za
član 15. Povelje) sasvim je jasno da je postavljen relativ-
no dobar pravni okvir koji u praksi ne postiže rezultate,
naročito kada je reč o sistemskom i dugoročnom zapo-
šljavanju osoba sa invaliditetom. Zbog toga je nedosta-
tak informacija u nacionalnom izveštaju direktna posle-
dica neodgovornog ponašanja nadležnih državnih insti-
tucija da se predviđeni mehanizmi i propisi sprovedu,
kao i pokušaj da se takav neodgovoran pristup prikrije.
U nekim analiziranim oblastima, kao što je ona koja se
odnosi na član 25. Povelje i prava zaposlenih u sluča-
ju nesolventnosti poslodavca, Komitet je dao pozitivnu
ocenu za predviđeni sistem zaštite potraživanja zapo-
slenih, ali je istovremeno izrazio ozbiljnu kritiku vezanu
za efikasnost rada Fonda solidarnosti (uz ogradu da ne
raspolaže svim potrebnim informacijama o nekim dru-
gim važnim pitanjima vezanim za funkcionisanje Fonda
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85
RADNO, PENZIJSKO I MEDICINSKO PRAVO
solidarnosti i utvrđivanja visine naknada koje dobijaju
zaposleni).
Mišljenje Evropskog komiteta za
socijalna pitanja iz 2014. godine
U mišljenju koje je Komitet objavio januara 2014.
godine, razmatrana je usaglašenost zakonskih odre-
daba Republike Srbije sa sledećim članovima Pove-
lje: 3, 11, 12, 13, 14, 23. i 30. koji su deo tematske
celine „Zdravstvena zaštita, socijalno osiguranje i
socijalna zaštita”. Razmatrano je ukupno 19 situacija,
a kao i kod prvog mišljenja u većini slučajeva Komitet na
osnovu dostavljenih podataka nije mogao da oformi ko-
načno mišljenje o usklađenosti. U četiri slučaja Komitet
je zaključio da je zakonodavstvo u skladu sa Poveljom,
dok je u tri situacije ocena bila negativna. U odnosu
na zahteve za izveštavanje povodom člana 11. Povelje
(pravo na zaštitu zdravlja) Republika Srbija u svom
izveštaju nije dostavila nijedan traženi podatak, dok su
podaci iz izveštaja u odnosu na pravo na beneficije iz
službe socijalnog staranja (član 14. Povelje) zanemarivi
i praktično neupotrebljivi u ocenjivanju usklađenosti u
ovoj oblasti. Iako je Komitet naložio da se ovi podaci do-
stave u izveštaju za 2014. godinu, u mišljenju Komiteta
iz 2015. godine se nigde ne konstatuje da je tako nešto
i učinjeno.
Član 3. Povelje odnosi se na pravo na bezbedne i
zdrave radne uslove. Komitet je povodom regulative
ove oblasti u Srbiji zaključio da postoje strateški doku-
menti i akcioni planovi kako bi se dostigli odgovarajući
standardi u oblasti bezbednosti na radu ali da izveštaj
ne sadrži podatke o njihovoj implementaciji, odnosno
da ne postoje analize da li je i na koji način njihova even-
tualna primena uticala na poboljšanje kvaliteta bezbed-
nosti na radu. Takođe se skreće pažnja da je potrebno
posvetiti značajniju pažnju harmonizaciji propisa sa
nizom akata Evropske unije, koja do trenutka sačinja-
vanja mišljenja nije bila sprovedena uopšte, ili nije bila
sprovedena u potpunosti. Najzad, Komitet je skrenuo
pažnju na činjenicu da statistika koja se vodi o nesre-
ćama na radu nije pouzdana a da je pokrivenost zapo-
slenih od strane Inspektorata rada isuviše niska (npr.
za posmatrani izveštaj iz 2010. godine, samo 11,67%).
Zbog svega navedenog, Komitet nije mogao da oceni
usaglašenost sa standardima Povelje.
Analizirajući pravo na socijalnu sigurnost iz člana
12. Povelje, Komitet je ocenjivao veći broj zakonskih
akata i situacija. Republika Srbija dobila je pozitivnu
ocenu kada je reč o usklađenosti u oblasti socijalne si-
gurnosti stranaca (uz napomenu da je izveštaj koji je
podnela manjkav i da se očekuju dopunske informaci-
je). Međutim, analizirajući položaj nezaposlenih lica Ko-
mitet je utvrdio kršenje člana 12. stava 1. koji se odnosi
na osnove sistema socijalne sigurnosti, i to u odnosu na
│ 79
 RADNO, PENZIJSKO I MEDICINSKO PRAVO
trajanje prava iz osiguranja za slučaj nezaposlenosti.
Naime, Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj
nezaposlenosti predviđeno je minimalno trajanje ovih
prava od tri meseca, i to za ona nezaposlena lica koja
su ostvarila staž osiguranja od jedne do pet godina (uz
kumulativno ispunjenje ostalih uslova predviđenih Za-
konom). Komitet je ocenio da je tri meseca nedovoljno
da bi se lice koje je ostalo bez zaposlenja stabilizovalo
i pronašlo novi posao. Iako nije direktno zaključeno, iz
same prirode osiguranja za slučaj nezaposlenosti i nje-
gove klasifikacije kao jednog od prava koja se tiču so-
cijalne sigurnosti građana, neopravdano je dužinu tra-
janja ovog prava povezivati sa trajanjem staža osigura-
nja - osnovna svrha postojanja ovakvog sistema zaštite
jeste zbrinjavanje svakog nezaposlenog lica, dakle ono
ima socijalnu svrhu koja bi morala biti lišena bilo kakve
ekonomske komponente.
Pravo na socijalnu i medicinsku pomoć utvrđe-
no je članom 13. Povelje. Razmatrajući četiri situaci-
je u okviru ovog člana (koje korespondiraju njegovim
odredbama) Komitet je zaključio da Srbija poštuje pra-
vo na ravnopravno vršenje socijalnih i političkih pra-
va bez obzira na imovinski status i korišćenje sistema
socijalne pomoći, kao i pravo da svako lice može preko
odgovarajuće javne ili privatne službe da dobije save-
te i ličnu pomoć koji su mu potrebni radi sprečavanja,
otklanjanja ili ublažavanja lične ili porodične oskudice;
u odnosu na strane državljanine koji legalno borave u
Srbiji, Komitet nije imao dovoljno podataka da bi do-
neo konačan sud. Komitet je međutim ustanovio krše-
nje stava 1. člana 13. koji se odnosi na osnove sistema
socijalne i medicinske pomoći. Naime, Komitet je izneo
jedinstveni zaključak da je iznos socijalne pomoći koja
se omogućava građanima „očigledno nedovoljan” i da
ne može zadovoljiti ni minimalne potrebe pojedinca,
odnosno domaćinstva koje se kvalifikovalo za prima-
nje takva vrste pomoći. Valjalo bi naglasiti da je u ovoj
oblasti situacija u toku 2014. godine dodatno zakompli-
kovana uvođenjem specifičnog oblika prinudnog rada
za korisnike socijalne pomoći - u oktobru 2014. godine
doneta je Uredba o merama socijalne uključenosti
korisnika novčane socijalne pomoći („Sl. glasnik RS”,
br. 112/2014), što će u nekom budućem razmatranju
Komiteta sasvim sigurno dovesti do daljih negativnih
ocena i konstatovanja kršenja minimalnih standarda
socijalne pomoći predviđenih ESP.
Komitet je našao da Republika Srbija krši i član 23.
ESP koji se odnosi na pravo starijih lica na socijalnu
zaštitu. Razmatrajući položaj starijih osoba koje nisu
ostvarile pravo na penziju, Komitet je i u ovom slučaju
zaključio da je obim njihovih prava „očigledno nedovo-
ljan” (prema podacima iz nezavisnog izvora koji se na-
vode u mišljenju, u pitanju je čak 27% osoba starijih od
65 godina). Ove osobe potpadaju pod sistem socijalne
pomoći a ne pod sistem socijalnog osiguranja, pa samim
tim dele isti nedovoljni nivo prava sa ostalim korisnici-
80 │
ma socijalne pomoći, kako je već pojašnjeno u prethod-
nom tekstu.
Konačno, Komitet je zaključio da Republika Srbija
poštuje standarde propisane članom 30. Povelje, koji
se odnose na pravo radnika na zaštitu od siromaštva
ili socijalne isključenosti (uz napomenu da Srbija nije
dostavila Komitetu sve tražene informacije).
Mišljenje Evropskog komiteta za
socijalna pitanja iz 2015. godine
Najsvežiji izveštaj Komiteta iz januara 2015. godine
odnosi se na članove 2, 4, 5, 6, 21, 22, 26, 28. i 29. ESP,
koji predstavljaju tematsku celinu pod nazivom „Prava
zaposlenih”. Ukupno su analizirane 22 situacije. U 11
slučajeva Komitet nije mogao da proceni usklađenost
zbog nedostatka informacija u izveštaju koji je Repu-
blika Srbija predala; u osam slučajeva procenjeno je da
su propisi usklađeni, dok je u tri slučaja konstatovano
kršenje Povelje.
Komitet se najpre bavio analizom izveštaja u delu
o usaglašenosti propisa Republike Srbije sa članom 2.
Povelje, koji reguliše pravo na pravične uslove rada.
Kada je reč o radnom vremenu, Komitet je zaključio da
usaglašenost postoji (iako naglašava da Srbija nije do-
stavila sve potrebne informacije). Treba imati u vidu
da je Komitet razmatrao tekst Zakona o radu u ver-
ziji pre izmena iz jula 2014. godine; otuda bi bilo za-
nimljivo videti da li bi ovaj zaključak opstao kada bi se u
obzir uzele i pomenute novopropisane odredbe o „pri-
pravnosti za rad” (član 50.), koje su u direktnoj suprot-
nosti sa praksom Komiteta i stavovima koje je zauzeo u
rešavanju kolektivnih žalbi (videti npr. odluku u slučaju
Confédération générale du travail (CGT) protiv Francu-
ske, žalba broj 55/2009, od 23. juna 2010. godine). U
samom mišljenju, Komitet ne analizira ove odredbe i
zaključuje da nema dovoljno informacija da bi procenio
njihovu saglasnost sa Poveljom (u tom smislu, Republi-
ka Srbija se obavezuje da tražene informacije dostavi).
Kada je reč o odmorima kao drugom aspektu pra-
va na pravične uslove rada, Komitet je naglasio da ne-
ma dovoljno informacija da donese mišljenje o situaciji
koja se tiče državnih praznika. U situaciji koja razmatra
prava na nedeljni i godišnji odmor zaposlenih, zaklju-
čak je da su propisi u skladu sa odredbama Povelje. Mo-
ra se konstatovati da bi Komitet sasvim sigurno zaklju-
čio da Srbija krši preuzete obaveze kada je reč o pravu
na godišnji odmor zaposlenih, da je imao sve potrebne
informacije i analizirao aktuelne propise nakon izmena
Zakona o radu, posebno imajući u vidu da se tim pro-
menama ovo pravo značajno urušava (naročito u delu
kojim se predviđa da zaposleni prilikom promene po-
slodavca ne može preneti neiskorišćene dane godišnjeg
odmora, čime se može dovesti u situaciju da čestim pro-
menama poslodavaca bude potpuno lišen ovog prava).
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

Komitet je mišljenja da je forma ugovora o radu u
skladu sa odredbama Povelje i da zaposleni imaju do-
voljno informacija prilikom potpisivanja ugovora o ra-
du o važnim ugovorenim uslovima rada. Isto mišljenje
je Komitet imao i kada je reč o usklađenosti odreda-
ba o noćnom radu. U oba slučaja je konstatovano da
Republika Srbija nije dostavila sve potrebne informa-
cije ali se iz konteksta može zaključiti da one nisu od
presudnog značaja za procenu usklađenosti.
Naročit problem međutim postoji u odnosu na rad-
no angažovana lica koja nisu u radnom odnosu već
rade po nekom drugom ugovoru (ugovor o delu, ugo-
vor o privremenim i povremenim poslovima). Ova lica
su praktično lišena svih prava iz člana 2. Povelje i nema-
ju nikakvu pravnu zaštitu da ista ostvare, budući da su
ona vezana za pojam zaposlenog, koji obuhvata samo
lica sa zaključenim ugovorom o radu. Iako se Komitet
nije bavio ovim pitanjima (moguće je i zbog nedostat-
ka informacija o postojanju ovakvog sistemskog nedo-
statka) činjenica je da zloupotrebe u angažovanju van
radnog odnosa i procenat radno angažovanih lica koja
rade u takvom režimu iako postoji realna potreba za
njihovim stalnim angažovanjem u radnom odnosu, na-
ročito doprinose opštoj lošoj slici o pravima zaposlenih
u Srbiji i sasvim sigurno nisu u skladu sa odredbama
člana 2. Povelje.
U analizi koja se odnosi na pravo na pravičnu na-
knadu za rad, Komitet nije mogao da donese mišljenje
zbog nedostatka informacija. Primetno je da Komitet
nije analizirao nove odredbe o utvrđivanju minimalne
zarade, odnosno minimalne cene rada, ali je i bez toga
našao da je nivo minimalne zarade diskutabilan budući
da se nalazi oko nivoa od 50% prosečne zarade, koji se
smatra donjom granicom prihvatljivosti. Imajući u vidu
odredbe izmenjenog i dopunjenog Zakona o radu kojim
se minimalna cena rada utvrđuje u septembru tekuće
godine da bi se primenjivala tokom cele naredne godi-
ne, sasvim je izvesno da će se u praksi dogoditi da takav
način propisivanja dovede do pada minimalne zarade
ispod navedene granice. Poseban problem, kojeg Ko-
mitet očigledno nije bio svestan prilikom odlučivanja,
jeste zloupotreba pravila o minimalnoj zaradi od strane
poslodavaca, koja je u praksi izuzetno raširena.
Analizirajući plaćanje prekovremenog rada, Ko-
mitet je došao do zaključka da su odredbe Zakona o ra-
du u skladu sa Poveljom. Kada je reč o nediskriminaciji
prema polu, odnosno poštovanju principa „jednaka
zarada za jednaku vrednost uloženog rada” za za-
poslene muškarce i žene, Komitet nije imao dovoljno
podataka da donese mišljenje. Komitet je međutim za-
ključio da odredbe o otkaznom roku nisu u skladu sa
Poveljom u situaciji kada se otpušta zaposleni zbog toga
što ne ostvaruje rezultate rada, ili nema potrebna zna-
nja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi.
Pri tome, Komitet je posmatrao odredbe Zakona o ra-
du pre izmena iz jula 2014. godine, koje su u zavisnosti
od radnog staža zaposlenog predviđale otkazni rok u
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85
RADNO, PENZIJSKO I MEDICINSKO PRAVO
trajanju između jednog i tri meseca. Izmenama je ovaj
rok skraćen na osam do 30 dana, tako da se mora na-
pomenuti da je položaj zaposlenog dodatno pogoršan u
odnosu na utvrđeno kršenje prava. Takođe, analizirane
odredbe o nezakonitom otkazu su u međuvremenu
izmenjene, na način koji bez ikakve sumnje predstavlja
ozbiljno kršenje prava zaposlenih (Komitet nije imao
uvid ni u ove izmene prilikom formiranja mišljenja).
Prava na organizovanje iz člana 5. i na kolektiv-
no pregovaranje iz člana 6. ESP, analizirana su veoma
detaljno. Primetno je da se u više situacija naglašava
odsustvo potrebnih informacija za odlučivanje. Ipak,
Komitet je našao da je Povelja prekršena u odnosu na
pravo na udruživanje poslodavaca, pre svega iz razloga
što je cenzus za formiranje udruženja poslodavaca po-
stavljen suviše visoko i predstavlja normativnu prepre-
ku za ostvarivanje prava na udruživanje, odnosno or-
ganizovanje. U odnosu na kolektivno pregovaranje za-
ključak nije mogao biti formiran. Imajući u vidu dodat-
na pitanja koja su postavljena Srbiji u ovim delovima,
čini se da Komitet zaista nije imao dovoljno bazičnih
informacija kako bi se mogla izvršiti detaljnija analiza
situacije u praksi. Mišljenje Komiteta bi sasvim sigur-
no bilo negativno u odnosu na proceduru utvrđivanja i
preispitivanja reprezentativnosti sindikata i udruženja
poslodavaca, budući da se blokadom tog procesa efek-
tivno krše prava na kolektivno pregovaranje, dugi niz
godina unazad.
Kada je reč o pravu na kolektivnu akciju, Komitet
je najviše prostora posvetio analizi prava na štrajk za-
poslenih. U ovom delu Komitet je našao da Srbija krši
Povelju kada je reč o tzv. posebnom režimu štrajka, od-
nosno obezbeđivanju minimuma procesa rada. Komitet
je zaključio da je neprihvatljivo da zaposleni nemaju
adekvatan uticaj na odluke koje poslodavac donosi u
ovom režimu štrajka. Imajući u vidu značajne probleme
koji postoje u ovoj situaciji u praksi, kao i činjenicu da
postojeći Zakon o štrajku („Sl. list SRJ”, br. 29/96 i „Sl.
glasnik RS”, br. 101/2005 - dr. zakon i 103/2012 - od-
luka US) nedovoljno precizno reguliše pojedina pitanja,
čini se da je ovaj zaključak sasvim ispravan.
Razmatrajući pravo na informisanje i konsulto-
vanje zaposlenih u Srbiji, Komitet nije mogao da do-
nese konačan zaključak; ipak, od Republike Srbije je
zatraženo da dostavi podatke o telu koje kontroliše pri-
menu odredbi koje se tiču vršenja ovog prava, kao i o
nadležnostima tog tela u odnosu na situacije u kojima
se utvrdi kršenje prava (u nedostatku takvog tela, pret-
postavka je da će se za ovaj zadatak „proglasiti” nadlež-
nom inspekcija rada). Ista situacija ponovila se i kod
razmatranja prava na učešće u odlučivanju o radnim
uslovima i radnoj sredini i njihovom poboljšavanju, gde
je jedno od osnovnih pitanja bilo kako zaposleni mogu
zaštiti ovo svoje pravo u slučaju da poslodavac odbija da
pruži potrebne informacije, odnosno ne pruža im šansu
da učestvuju u odlučivanju na adekvatan način.
│ 81
 RADNO, PENZIJSKO I MEDICINSKO PRAVO

Pravo na dostojanstvo na radu regulisano je čla-
nom 26. Povelje. Komitet je najpre razmatrao situaciju
zaštite od seksualnog uznemiravanja na radu i našao da
je usklađenost propisa u ovoj oblasti zadovoljavajuća,
ali je konačna odluka izostala zbog nedostatka bilo ka-
kvih informacija o praktičnoj primeni propisa, a naro-
čito o kvalitetu i domašaju sudske zaštite. Kada je reč o
„običnom” uznemiravanju, Komitet je doneo zaključak
da usklađenost postoji ali je takođe zatražio dodatne in-
formacije koje se tiču prakse u zaštiti prava zaposlenih.
Komitet nije mogao da donese zaključak o usklađe-
nosti propisa i prakse kada je reč o pravu radničkih
predstavnika na zaštitu u preduzeću i na dodeljiva-
nje adekvatnih pogodnosti iz člana 28. Povelje. Čini
se da je mišljenje Komiteta o ovom pitanju moglo biti
pozitivno, da je Srbija dostavila sve tražene informacije.
Konačno, poslednja situacija kojom se Komitet ba-
vio tiče se ostvarivanja prava na informisanje i kon-
sultacije u slučajevima kolektivnog otpuštanja, gde
je ustanovljena saglasnost propisa sa odredbama ESP
(uz gotovo neizbežan zahtev za dodatnim informaci-
jama, vezanim za zaštitu prava zaposlenih u postupku
kolektivnog otpuštanja i sankcijama za poslodavce koji
prekrše obavezu konsultacije sa predstavnicima zapo-
slenih u ovom postupku).

Zaključak
Ne može se izraziti egzaktno, u brojevima ili procentima, u kolikom stepenu je radno i socijalno pravo u Srbiji u
saglasnosti sa Evropskom socijalnom poveljom - svaka procena u tom smislu bila bi proizvoljna. Ovo pre svega
zato što su mnogi posmatrani instituti međuzavisni, što su uslovljeni opštom politikom i mogućnostima države, pa
samim tim i često njihov obim i kvalitet oscilira. Takođe, reći da je za usaglašenost dovoljno utvrditi odgovarajuću
sadržinu pravne norme, nikako ne odgovara realnosti. Ukoliko se ta norma ne primenjuje, ili ne sprovodi na od-
govarajući način, praksa će biti u kontrastu sa ESP. Praksi i načinu implementacije normi, Komitet poklanja veliku
pažnju.
Otuda bi generalni zaključak mogao biti da je u velikoj meri Srbija uspela da normativno usaglasi svoje zakone sa
zahtevima Evropske socijalne povelje. Problemi međutim postoje tamo gde usaglašenosti još uvek nema, ili gde
je praksa pokazatelj da potreban nivo i kvalitet uživanja prava nije dostignut. Naročito je evidentno da sistemi
socijalnog osiguranja i socijalne zaštite nisu adekvatni, odnosno da samo postojanje nekog prava, koje je pri tome
veoma skromnog obima i domašaja, nije dovoljno da bi se smatralo da to pravo građani Srbije efektivno uživaju.
Situacija nije mnogo bolja ni u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, budući da je Komitet u mišljenju iz 2014.
godine konstatovao da nema priloženih potvrda da je Srbija harmonizovala svoje zakonodavstvo sa čak 15 razli-
čitih propisa Evropske unije, iako je to bio jedan od strateških ciljeva postavljenih za period 2009. - 2012. godina.
Republika Srbija je u sva tri analizirana Mišljenja prozvana od strane Komiteta da krši obavezu izvešta-
vanja, dostavljajući nepotpune i neupotrebljive podatke u velikoj većini situacija. Istovremeno, Komitet će
tek razmatrati izmene i dopune Zakona o radu i drugih zakonskih i podzakonskih akata iz 2014. godine, čime će
se broj kršenja prava nedvosmisleno značajno uvećati. Ovo pre svega znači da Srbija ignoriše svoje međunarodne
obaveze prema Komitetu ali i da ignoriše svoje obaveze prema građanima Srbije, kao i da reforme koje su navodno
pokrenute radi stvaranja fleksibilnijeg tržišta rada, izvesno utiču na kvalitet uživanja i zaštite prava zaposlenih
i svih drugih radno angažovanih lica. Slika o stanju u Srbiji bila bi još gora kada bi se Komitet u ovom trenutku
npr. pozabavio odnosom rada u radnom odnosu i rada van radnog odnosa, kao i radnom odnosu na određeno
vreme, radnom odnosu sa upućivanjem kod drugog poslodavca (tzv. „lizing radnika”, koji još uvek nije regulisan
iako je Republika Srbija prihvatila međunarodnu obavezu da će to učiniti). Sistem nadzora nad primenom Povelje
je međutim takav da se ocena usaglašenosti vrši povremeno, odnosno periodično se razmatraju samo pojedine
tematske celine.
Jedno od rešenja za podizanje kvaliteta uživanja proklamovanih prava zasigurno bi bilo potvrđivanje Do-
datnog protokola uz Evropsku socijalnu povelju kojim se omogućava sistem kolektivnih žalbi iz 1995. go-
dine (stupio na snagu 1998. godine), čime bi se stekli uslovi za podnošenje kolektivnih žalbi, prema napred
opisanoj proceduri (od zemalja u regionu, ovaj sistem je prihvatila Republika Hrvatska).
U svakom slučaju, mišljenja Evropskog komiteta za socijalna prava Saveta Evrope moraju da budu jasno upozore-
nje da je uobličavanje propisa u radnom i socijalnom pravu, kao i njihovo sprovođenje, delikatan posao koji mora
biti izvršen kao rezultat dogovora i konsenzusa najvažnijih socijalnih partnera, a nikako kao intervencija države
koja pokušava da „pojeftini” radnu snagu i smanji sopstvene izdatke za socijalna davanja na kratki rok, bez ikakve
vizije kako će se to odraziti na građane u srednjem i dugom roku.  •

docent dr Mario Reljanović

82 │ Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

 RADNO, PENZIJSKO I MEDICINSKO PRAVO

AKTUELNI ODGOVORI NA PITANJA

U VEZI SA PRIMENOM ZAKONA
O ZAPOŠLJAVANJU STRANACA
„Sl. glasnik RS”, br. 128/2014

Z
akon o zapošljavanju stranaca („Sl. glasnik RS”,
br. 128/2014 - dalje: Zakon) stupio je na snagu
4.12.2014. godine sa ciljem pojednostavljenja pro-
cedura, odnosno preciznih regulisanja postupka izdava-
nja, produženja, odnosno prestanka važenja dozvole za
rad. U nastavku dajemo odgovore na aktuelna pitanja u
vezi sa primenom Zakona.
Pitanje:
Uslov koji poslodavac mora da ispuni u postupku do-
bijanja radne dozvole je i uslov da mesec dana pre
podnošenja zahteva za radnu dozvolu za zapošljava-
nje nije pronašao državljane Republike, lica koja ima-
ju slobodan pristup tržištu rada ili stranca sa ličnom
radnom dozvolom, odgovarajućih kvalifikacija sa evi-
dencije organizacije nadležne za poslove zapošljava-
nja. Kako da postupi poslodavac u slučaju kada orga-
nizacija nadležna za poslove zapošljavanja ne može
da izda datu potvrdu, već dostavlja spisak lica koji
postoje na tržištu rada i imaju potrebnu kvalifikaci-
ju prema zahtevima poslodavca, ali ne zadovoljavaju
potrebe poslodavca za poslove za koje se traži radna
dozvola?
Odgovor:
Poslodavac može u postupku selekcije kandidata, po-
sle obavljenih razgovora i svih potrebnih provera, utvr-
diti da kandidati predloženi od strane organizacije nad-
ležne za poslove zapošljavanja ne zadovoljavaju potrebe
poslodavca. Potrebno je da poslodavac tu činjenicu kon-
statuje, uz odgovarajuće obrazloženje zašto kandidati
predloženi od strane organizacije nadležne za poslove
zapošljavanja ne zadovoljavaju potrebe poslodavca, dok
ih stranac za koga podnosi zahtev za radnu dozvolu za
zapošljavanje ispunjava, čime će se smatrati da je ispu-
nio obavezu u smislu člana 16. stav 1. tačka 2. Zakona.
Pitanje:
U članu 29. stav 5. Zakona utvrđeno je da rešenje o
poništaju dozvole za rad organizacija nadležna za po-
slove zapošljavanja donosi po prijavi činjenica iz stava
1. istog člana ili po službenoj dužnosti. Da li to znači
da prijavu može da podnese samo Inspektor rada, po-
slodavac ili stranac koji je bio u radnom odnosu kod
poslodavca ili ova organizacija može da donese po-
menuto rešenje po prijavi bilo kog drugog pravnog ili
fizičkog lica u slučaju sumnje ili nečeg drugog?
Odgovor:
Organizacija nadležna za poslove zapošljavanja do-
neće rešenje o poništaju dozvole za rad u svakom sluča-
ju kada utvrdi da nisu bili ispunjeni uslovi za izdavanje
dozvole za rad, nezavisno od načina na koji je saznala za
tu činjenicu.
Pitanje:
Da li se zahtev za proveru da li na evidenciji Nacio-
nalne službe za zapošljavanje ima lica odgovarajućih
kvalifikacija podnosi pre ili nakon dobijanja boravišne
dozvole?
Odgovor:
Poslodavac će, po pravilu, podneti Nacionalnoj službi
za zapošljavanje prijavu potrebe za zapošljavanjem čim
se takva potreba ukaže, odnosno i pre pribavljanja bora-
višne dozvole za stranca.
Pitanje:
Da li se radna dozvola za kretanje u okviru privrednog
društva može izdati na zahtev predstavništva stranog
pravnog lica, registrovanog u Srbiji?

Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85 │ 83

 RADNO, PENZIJSKO I MEDICINSKO PRAVO

Odgovor:
Da, radna dozvola za kretanje u okviru privred-
nog društva može se izdati na zahtev ogranka, zavi-
snog privrednog društva, kao i predstavništva stranog
poslodavca registrovanog za obavljanje delatnosti u
Republici.
Odgovor:
Stranac koji je član uže porodice državljanina Re-
publike može podneti zahtev za izdavanje lične radne
dozvole, koja strancu u Republici omogućava slobodno
zapošljavanje, samozapošljavanje i ostvarivanje prava za
slučaj nezaposlenosti, u skladu sa zakonom.

Pitanje:
Imamo od 2005. godine zaključen sa zakonskim za-
stupnikom (direktorom), strancem, ugovor o radu na
neodređeno vreme sa raskidnim uslovom, da li sam
u obavezi da ga sada zamenim ugovorom o radu na
određeno vreme ili ne?
Odgovor:
Ne. Ugovor o radu sa strancem može se zaključiti bi-
lo na određeno ili na neodređeno vreme, pod raskidnim
uslovom, do prestanka važenja dozvole za rad.
Pitanje:
Zakonski zastupnik jeste upućeno lice, ali kako je ože-
njen srpskom državljankom, privremeni boravak mu
je uvek pribavljan po osnovu braka, koju vrstu radne
dozvole za njega moram pribaviti?
Pitanje:
Da li je u skladu sa Zakonom potrebno obezbediti rad-
nu dozvolu i u slučaju angažovanja po osnovu ugovora
o delu?
Odgovor:
Stranci koji po propisima koji su bili na snazi do dana
stupanja na snagu Zakona nisu bili u obavezi da pribave
odobrenje za zasnivanje radnog odnosa, odnosno do-
zvolu za rad (npr. stranci koji su zaključili ugovor o delu,
ugovor o privremenim i povremenim poslovima ili drugi
ugovor u skladu sa propisima o radu, upućena lica, vla-
snici, osnivači, zastupnici ili članovi organa pravnog lica
registrovanog u Republici ukoliko borave duže od 90 da-
na, nezavisni profesionalci i dr.), imaju obavezu da priba-
ve dozvolu za rad u skladu sa novim Zakonom.  •
Sanja Gavranović
Jelena Kilibarda

▶ Pitanje i odgovor

Odgovornost poslodavca za naknadu štete

zbog povrede na radu i kolektivno osiguranje zaposlenih
◊ Pitanje:
• Da li se poslodavac može osloboditi obaveze naknade štete zaposlenom za povredu ili štetu na radu ili u
vezi sa radom, ako je zaposlene kolektivno osigurao od posledica povreda na radu?
◊ Odgovor:
U članu 164. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014) propisano je da ako za-
posleni pretrpi povredu ili štetu na radu ili u vezi sa radom, poslodavac je dužan da mu naknadi štetu, u skladu sa zakonom
i opštim aktom.
Prema tome, naknada štete za slučaj povrede na radu je pravo koje zaposleni ostvaruje u skladu sa opštim aktom (ko-
lektivni ugovor ili pravilnik o radu), što znači da se postupak za utvrđivanje štete, njene visine i načina nadoknade utvrđuje
opštim aktom poslodavaca, a šteta se nadoknađuje u sporazumu između poslodavca i zaposlenog, shodno odgovarajućim
odredbama člana 163. Zakona o radu. Ako se ne postigne sporazum o naknadi štete, ona se nadoknađuje u skladu sa opštim
propisima o naknadi štete, pred nadležnim sudom.
Prema članu 119. stav 5. Zakona o radu, poslodavac može zaposlenima uplaćivati premiju za dobrovoljno dodatno
penzijsko osiguranje, kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za slučaj težih bolesti i hirurških
intervencija, a u cilju sprovođenja kvalitetne dodatne socijalne zaštite.
Prrema navedenoj odredbi Zakona, poslodavac može da kolektivno osigura zaposlene od posledica nezgoda, odnosno
povreda na radu, čime zaposlenom iz sredstava osiguranja obezbeđuje naknadu u ugovorenom iznosu u slučaju nastu-
panja osiguranog slučaja. Smatram da se poslodavac ovim vidom osiguranja ne može osloboditi odgovornosti za isplatu

84 │ Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

 RADNO, PENZIJSKO I MEDICINSKO PRAVO

naknade štete nastale usled povrede na radu u skladu sa članom 164. Zakona o radu, ali samo za razliku na ime isplaćenog
iznosa na ime osiguranja i iznosa konkretne štete.
Svrha dobrovoljnog kolektivnog osiguranja zaposlenih od posledica nezgoda na radu je da se poslodavac obezbedi kod
nastanka štete u slučaju nastupanja osiguranog slučaja. Isplatom iznosa po osnovu osiguranja - poslodavac praktično na-
doknađuje štetu, ali ako je taj iznos manji od iznosa štete koju je zaposleni pretrpeo a koja se obezbeđuje u skladu sa članom
164. Zakona o radu, poslodavac bi morao da obezbedi naknadu štete u punom iznosu, odnosno da isplati razliku između
iznosa isplaćenog na ime osiguranja i iznosa utvrđene štete.  •
Snežana Bogdanović

▶ Pitanje i odgovor

Dozvola za rad za stranca direktora domaćeg pravnog lica

kod koga nije u radnom odnosu
◊ Pitanje:
• Da li stranac, direktor domaćeg pravnog lica koji nije u radnom odnosu kod istog, mora da ima dozvolu
za rad?
◊ Odgovor:
Stranac, direktor domaćeg pravnog lica koji nije u radnom odnosu kod istog, mora da ima dozvolu za rad, ukoliko u
Republici Srbiji boravi u toku godine više od 90 dana u 6 meseci, odnosno čiji boravak u Republici Srbiji traje duže od 90
dana u roku od 6 meseci.
Stranac, direktor domaćeg pravnog lica koji nije u radnom odnosu kod istog, mora da ima radnu dozvolu za zapošljava-
nje. Radna dozvola za zapošljavanje podrazumeva da poslodavac traži radnu dozvolu da bi stranca zaposlio, odnosno da bi
zaključio ugovor o radu ili drugu vrstu ugovora o radnom angažovanju stranca van radnog odnosa, u skladu sa Zakonom
o radu (ugovor o privremenim i povremenim poslovima, ugovor o delu, ugovor o stručnom usavršavanju i osposobljavanju,
ugovor o pravima i obavezama direktora i dr.). Zakon pod zapošljavanjem stranaca podrazumeva zaključivanje ugovora o
radu ili drugog ugovora kojim stranac bez zasnivanja radnog odnosa ostvaruje prava po osnovu rada u skladu sa zakonom.
S obzirom, da direktor može da obavlja poslove direktora bez zasnivanja radnog odnosa, odnosno zaključivanjem ugo-
vora o međusobnim pravima i obavezama sa poslodavcem ostvaruje prava po osnovu rada, pa shodno tome mora da ima
i radnu dozvolu za zapošljavanje. Navedeno znači da ne zasniva radni odnos, već se ugovorom uređuju međusobna prava
i obaveze između lica koje je postavljeno za direktora i poslodavca, i lice koje obavlja poslove direktora ima pravo i na na-
knadu za rad (ugovorena naknada). •
Sanja Gavranović

▶ Pitanje i odgovor

Novine pri zapošljavanju stranaca u pogledu ukidanja obaveze

traženja odobrenja za zasnivanje radnog odnosa
◊ Pitanje:
• Da li je prema novom Zakonu o zapošljavanju stranaca potrebno tražiti odobrenje za zasnivanje radnog
odnosa sa stranim državljaninom od nadležnog organa za poslove zapošljavanja?
◊ Odgovor:
Jedan od osnovnih razloga donošenja, ali i procenjenih pozitivnih efekata Zakona o zapošljavanju stranaca ("Sl. glasnik
RS", br. 128/2014 - dalje: Zakon), jeste pojednostavljenje procedura, odnosno precizno regulisanje postupka izdavanja,
produženja, odnosno prestanka važenja dozvole za rad.
Zakonom je utvrđeno da se izdavanje dozvole za rad ostvaruje pod uslovom da stranac poseduje odobrenje za privre-
meni boravak ili stalno nastanjenje u skladu sa zakonom kojim se uređuje boravak stranaca. Dalje, Zakonom je vođenje
navedenog postupka, odnosno izdavanje dozvole za rad povereno Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Postupak izdavanja

Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85 │ 85

 RADNO, PENZIJSKO I MEDICINSKO PRAVO

radne dozvole u skladu sa Zakonom, je uređen tako da se prethodnim dobijanjem odobrenja za boravak sagledaju, odno-
sno prethodno provere smetnje za dozvolu boravka koje se odnose na: zaštitu javnog reda i poretka, bezbednosti i zaštite
zdravlja stanovništva, kao i postojanje materijalnih sredstava dovoljnih za izdržavanje stranca i članova njegove porodice
za vreme boravka u Republici. Ovo praktično znači da prethodni uslov za izdavanje dozvole za rad jeste dozvola boravka
koju izdaje Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Zakon u svojim odredbama ne predviđa predhodnu saglasnost, odnosno predhodno mišljenje Nacionalne službe za za-
pošljavanje za dobijanje privremenog boravka. Takođe, period važenja dozvole za rad vezuje se za period važenja odobre-
nja za privremeni, odnosno stalni boravak. Zakonom je propisana i obaveza saradnje svih državnih organa i organizacija
koji obavljaju poslove u vezi sa ostvarivanjem različitih prava stranaca, opet u cilju pojednostavljivanja opisane procedure.
 •

Sanja Gavranović

▶ Pitanje i odgovor

Najznačajnije razlike između novog i ranije važećeg

posebnog kolektivnog ugovora za zdravstvo
◊ Pitanje:
• Koje su najznačajnije razlike u odredbama novog i ranije važećeg posebnog kolektivnog ugovora za
zdravstvo?
◊ Odgovor:
Ranije važeći Poseban kolektivni ugovor za zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija ("Sl. glasnik RS", br.
36/2010, 46/2013 - sporazum, 74/2013 - sporazum, 97/2013 - sporazum i 37/2014 - sporazum - dalje: ranije važeći
PKU) odnosio se isključivo na one zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika, dok se novi Poseban kolektivni ugovor za
zdravstvene ustanove čiji je osnivač Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave ("Sl. glasnik RS",
br. 1/2015 - dalje: novi PKU) odnosi i na zdravstvene ustanove čiji su osnivači Autonomne pokrajine i lokalna samouprava
(član 2. stav 2. Zakona o radu - "Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014 - dalje: Zakon).
Upoređivanjem odredaba ranije važećeg PKU i novog PKU, mogu se uočiti određene terminološke razlike:
1) ranije važeći PKU koristi termin "direktor", dok se u novom upotrebljava termin "poslodavac", što je u skladu sa
odredbama Zakona. Osim toga termin "poslodavac" je znatno širi i može da se primeni kod različitih oblika organi-
zovanja privrednih i drugih subjekata;
2) kada je reč o odnosu prema zaposlenima i raniji i novi PKU koriste termin "zlostavljanje". To je znatno manje određen
termin od termina koje koristi Zakon: "diskriminacija", "uznemiravanje", "seksualno uznemiravanje" (član 11. stav
3. novog PKU).
Kod prava zaposlenih treba ukazati na neke odredbe za koje smatramo da su nedovoljno jasne:
1) u odredbama novog PKU koje regulišu plaćeno odsustvo radi pripreme za polaganje ispita, stoji da zaposleni ima
pravo na odsustvo u trajanju od 3, 15 ili 30 dana, ali nije precizirano da li je reč samo o radnim danima, što daje
mogućnost različitog tumačenja i primene.
2) prekovremeni rad u novom PKU nije regulisan. Iako Zakon o zdravstvenoj zaštiti ("Sl. glasnik RS", br. 107/2005,
72/2009 - dr. zakon, 88/2010, 99/2010, 57/2011, 119/2012, 45/2013 - dr. zakon i 93/2014) reguliše ovo pitanje
ipak, smatramo da kod prekovremenog rada postoje razlike po oblastima rada, pa bi zato odredbe prekovremenog
rada trebalo da budu unete i u novi PKU.
3) novi PKU ne definiše koeficijent za obračun. U ranijem PKU je tačno određen pojam koeficijenta, koji zavisi od slože-
nosti posla, odgovornosti i uslova rada.
4) u oblasti naknade plate u slučaju privremene sprečenosti nije uneto da ova naknada (65% prosečne plate u prethod-
nih 12 meseci) ne može biti niža od minimalne zarade. Plata nemedicinskog osoblja sa nižom stručnom spremom
veoma su niske u zdravstvu pa u praksi, primenom ovog kriterijuma, iznos zagarantovane minimalne zarade može
biti doveden u pitanje.
5) jubilarna nagrada u novom PKU nije precizno regulisana jer ne ističe da je uslov za sticanje jubilarne nagrade nepre-
kidan staž. Naime, može se desiti situacija da zaposleni prekine radni odnos kod poslodavca, pa se nakon određenog
vremena ponovo vrati. Nije jasno da li, u tom slučaju, vreme trajanja radnog odnosa u smislu mogućnosti sticanja
jubilarne nagrade, počinje ponovo da teče.

86 │ Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

 RADNO, PENZIJSKO I MEDICINSKO PRAVO

6) n
 ovim PKU nije regulisan ni terenski dodatak, kao vid naknade troškova boravka i rada na terenu, što je inače bilo
regulisano u ranijem PKU.
7) u
 pogledu korišćenja godišnjeg odmora, novi PKU ne definiše odnos između trajanja godišnjeg odmora i stručne
spreme (npr. ne kaže za NSS 1 dan, a za VSS 3 dana), što može dovesti do različite primene.
8) n
 e postoje odredbe o korišćenju srazmernog dela godišnjeg odmora i korišćenja godišnjeg odmora u delovima, što je
čest slučaj u praksi.
9) n
 ovi PKU ne sadrži nikakve odredbe o porodiljskom odsustvu i odsustvu sa rada radi nege deteta, kao i odredbe o
zaštiti materinstva i zaštiti osoba sa invaliditetom. Ova pitanja uređena su Zakonom, što ima za posledicu direktnu
primenu odredbi Zakona u praksi. Ipak, ima osnova da se ova pitanja, prvenstveno zbog svog značaja, urede i odred-
bama novog PKU.
Konačno, značajna razlika između novog PKU i ranije važećeg PKU postoji u odnosu na obavezu obaveštavanja zapo-
slenih od strane poslodavca. Novi PKU formuliše obavezu poslodavca da o svim značajnim pitanjima obaveštava reprezen-
tativni sindikat, tj. predstavnika reprezentativnog sindikata. Ranije važećim PKU bila je ustanovljena obaveza poslodavca
da, po određenim pitanjima, obaveštava sve zaposlene, što je u praksi, objektivno, stvaralo teškoće u primeni. Otvoreno je
pitanje da li se ovakvim pristupom sužava obaveza poslodavca u odnosu na obaveštavanje zaposlenih. Odgovor prvenstve-
no zavisi od organizovanosti i uloge sindikata.  •

▶ Pitanje i odgovor

Produžavanje radne dozvole i odobrenje za boravak

◊ Pitanje:
• Da li je u slučaju produženja odobrenja za boravak, potrebno odmah i podneti zahtev za produžavanje
radne dozvole?
◊ Odgovor:
Zakonom o zapošljavanju stranaca ("Sl. glasnik RS", br. 128/2014) je uređeno da postupak izdavanja, produženja, po-
ništavanja i prestanka važenja dozvole za rad sprovodi organizacija nadležna za poslove zapošljavanja-Nacionalna služba
za zapošljavanje, u skladu sa zakonom kojim se uređuje opšti upravni postupak. Dozvola za rad izdaje, odnosno produžava
se za period koji je naznačen u zahtevu za izdavanje dozvole, odnosno produžavanje, a najduže na vremenski period na koji
traje boravak stranca. Period važenja dozvole za rad vezuje se za period važenja odobrenja za privremeni, odnosno stalni
boravak.
Dozvola za rad se može produžiti, ako su u momentu podnošenja zahteva za produženje ispunjeni uslovi za njeno iz-
davanje. Znači, po dobijanju novog rešenja o privremenom boravku, potrebno je podneti zahtev za izdavanje, odnosno
produženje dozvole za rad.
Zahtev za izdavanje, odnosno produženje dozvole za rad podnosi se prema mestu privremenog boravka, stalnog na-
stanjenja, sedišta poslodavca, odnosno mestu gde se rad obavlja, u zavisnosti od vrste same dozvole za rad. Zahtev za
produženje dozvole za rad podnosi se najranije 30 dana, a najkasnije u roku od 15 dana pre isteka roka važenja prethodne
dozvole. Takođe, Nacionalna služba za zapošljavanje, kao organizacija koja obavlja poslove u vezi ostvarivanja prava na
rad stranaca kao poverene poslove, dužna je i da vodi evidenciju o dozvolama za rad i o strancima koji ostvaruju pravo na
rad u skladu sa ovim zakonom.  •

Sanja Gavranović

▶ Pitanje i odgovor

Pribavljanje dozvole za rad za strance koji nisu imali ovu obavezu

pre stupanja na snagu Zakona o zapošljavanju stranaca
◊ Pitanje:
• Da li stranci koji su u Republici Srbiji ostvarili pravo po osnovu rada pre stupanja na snagu Zakona o
zapošljavanju stranaca, a koji nisu bili u obavezi da pribave odobrenje za zasnivanje radnog odnosa, od-
nosno dozolu za rad sada imaju ovu obavezu?

Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85 │ 87

 RADNO, PENZIJSKO I MEDICINSKO PRAVO

◊ Odgovor:
Zakonom o zapošljavanju stranaca ("Sl. glasnik RS", br. 128/2014 - dalje: Zakon) koji je stupio na snagu dana 4. de-
cembra 2014. godine i Pravilnikom o dozvolama za rad ("Sl. glasnik RS", br. 136/2014) koji je stupio na snagu dana 20.
decembra 2014. godine, propisani su novi uslovi za zapošljavanje stranaca u Republici Srbiji.
Prelaznim i završnim odredbama Zakona propisano je da stranci koji su zasnovali radni odnos ili rade na osnovu odo-
brenja za zasnivanje radnog odnosa koja su izdata po propisima koji su bili na snazi do dana stupanja na snagu Zakona
nastavljaju da rade do isteka roka na koje je odobrenje izdato.
Stranci koji su u Republici Srbiji ostvarili pravo po osnovu rada pre stupanja na snagu Zakona, a koji po propisima koji
su bili na snazi do dana stupanja na snagu Zakona nisu bili u obavezi da pribave odobrenje za zasnivanje radnog odnosa,
odnosno dozolu za rad (npr. stranci koji su zaključili ugovor o delu, ugovor o privremenim i povremenim poslovima ili drugi
ugovor u skladu sa propisima o radu, upućena lica, vlasnici, osnivači, zastupnici ili članovi organa pravnog lica registrova-
nog u Republici ukoliko borave duže od 90 dana, nezavisni profesionalci i dr.), imaju obavezu da pribave dozvolu za rad u
skladu sa novim Zakonom, odnosno imaju obavezu da ispune propisane uslove za zapošljavanje stranaca u skladu sa novim
Zakonom.  •
Sanja Gavranović

▶ Pitanje i odgovor

Izdavanje radne dozvole za zapošljavanje stranaca

◊ Pitanje:
• Na koji način poslodavac dokazuje ispunjenost uslova za dobijanje radne dozvole za zapošljavanje?
◊ Odgovor:
Radna dozvola za zapošljavanje podrazumeva da poslodavac traži radnu dozvolu da bi stranca zaposlio, odnosno da bi
zaključio ugovor o radu ili drugu vrstu ugovora o radnom angažovanju stranca van radnog odnosa, u skladu sa Zakonom
o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014) - ugovor o privremenim i povremenim po-
slovima, ugovor o delu, ugovori o stručnom usavršavanju i osposobljavanju, ugovor o pravima i obavezama direktora i dr.
U skladu sa članom 16. Zakona o zapošljavanju stranaca ("Sl. glasnik RS", br. 128/2014) da bi poslodavac mogao da
dobije radnu dozvolu za zapošljavanje stranca koji ima odobrenje za privremeni boravak u Srbiji, potrebno je da:
1) pre podnošenja zahteva za radnu dozvolu nije otpuštao zaposlene usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih
promena na radnim mestima za koje se traži radna dozvola za zapošljavanje stranca u skladu sa propisima o radu,
Odredbe Zakona o radu primenjuju se jednako i na domaće i na strane državljane, uključujući i odredbu koja propisuje
da u slučaju prestanka radnog odnosa zaposlenog kada usled tehnoloških, ekonomskih ili organizacionih promena presta-
ne potreba za obavljanjem određenog posla ili dođe do smanjenja obima posla, poslodavac ne može na istim poslovima
zaposliti drugo lice u roku od tri meseca. Potrebno je da poslodavac dostavi uverenje iz jedinstvene baze centralnog registra
obaveznog socijalnog osiguranja kojim dokazuje da pre podnošenja zahteva nije otpuštao zaposlene usled tehnoloških,
ekonomskih ili organizacionih promena na radnim mestima za koje se traži radna dozvola, u skladu sa propisima o radu.
2) mesec dana pre podnošenja zahteva za radnu dozvolu nije pronašao državljane Srbije, lica koja imaju slobodan
pristup tržištu rada ili stranca sa ličnom radnom dozvolom, odgovarajućih kvalifikacija sa evidencije organizacije
nadležne za poslove zapošljavanja;
Potrebno je da poslodavac podnese prijavu potrebe za zapošljavanjem prema sedištu nadležnoj filijali Nacionalne
službe za zapošljavanje, a pre podnošenja zahteva za izdavanje radne dozvole. Nakon razmatranja podnetog zahteva u
zavisnosti od stanja na tržištu rada, odnosno stanja na evidenciji Nacionalna služba izdaje potvrdu. Znači, nije potrebno
raspisivanje konkursa, odnosno oglasa.
3) priloži predlog ugovora o radu ili drugog ugovora kojim se ostvaruju prava po osnovu rada u skladu sa zakonom
(ugovor o delu, ugovor o privremenim i povremenim poslovima i dr.);
4) stranac za koga se traži radna dozvola ispunjava sve uslove iz zahteva poslodavca koji se odnose na odgovarajuća
znanja i sposobnosti, kvalifikacije, prethodno iskustvo i dr.
Nacionalna služba izdaje radnu dozvola za zapošljavanje strancu koji ima odobrenje za privremeni boravak, a radna
dozvola za zapošljavanje izdaje se na zahtev poslodavca u filijali Nacionalne službe za zapošljavanje prema sedištu poslo-
davca.  •
Sanja Gavranović

88 │ Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85


KOMENTAR ZAKONA O PREVENCIJI I
DIJAGNOSTICI GENETIČKIH BOLESTI,
GENETIČKI USLOVLJENIH ANOMALIJA
I RETKIH BOLESTI
„Sl. glasnik RS”, br. 8/2015
N
arodna skupština Republike Srbije na sednici Tre-
ćeg vanrednog zasedanja u 2015. godini, 23. janu-
ara 2015. godine donela je Zakon o prevenciji i
dijagnostici genetičkih bolesti, genetički uslovljenih
anomalija i retkih bolesti („Sl. glasnik RS”, br. 8/2015
- dalje: Zakon), koji je stupio na snagu 3. februara 2014.
godine.
Nema nikakve dileme da je osnovni razlog za donoše-
nje „Zojinog zakona” bio baš onaj koji se navodio u obra-
zloženju predlagača - krajnje humani razlog. Sve ostalo
što je bilo vezano za medicinske i pravne razloge u ovom
slučaju ide ispod onog prioritetnog, a to je da se najpre
deci koja boluju od retkih bolesti olakša krajnje nezavi-
dan položaj, te da kompletna društvena zajednica uvaži
njihovu ličnost, dostojanstvo i socijalni status.
Značenje pojmova, područje
primene i načela
(čl. 2. do 11)
Već prilikom definisanja predmeta Zakona jasno se
stavlja do znanja da njegove norme uređuju prava i oba-
veze, ali i odgovornost što je takođe veoma bitno, učesni-
ka u medicinskim postupcima prevencije i dijagnostiko-
vanja genetičkih bolesti, genetički uslovljenih anomalija i
retkih bolesti, a sve to isključivo u svrhu ljudskog zdravlja
i dostojanstva, naročito kod ispitivanja i analize biološ-
kih uzoraka namenjenih da identifikuju genske karakte-
ristike koje se nasleđuju i stiču tokom ranog prenatalnog
razvoja.
Područje primene Zakona odnosi se na testiranja i
analize izvršene u okviru genetičkih ispitivanja kod ljudi,
uključujući prenatalna genetička ispitivanja embriona i
fetusa tokom oplodnje i trudnoće, kao i ciljana ispitiva-
nja dece i odraslih kod sumnje na retke bolesti. U Zako-
nu se izričito navodi da se njegova primena ne odnosi na
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85
RADNO, PENZIJSKO I MEDICINSKO PRAVO
genetička ispitivanja usmerena na naučno-istraživački
rad, utvrđivanje očinstva ili materinstva, niti na primenu
genetike u krivičnim i drugim pravnim postupcima, kao
ni na multifaktorijalne bolesti. Ovako preciziranje je bilo
važno uneti kako ne bi došlo do eventualnih zloupotreba
odredaba ovog zakona.
Zakon je veoma precizno u članu 3. odredio pojmo-
ve „genetičko ispitivanje”, „genetička analiza”, „genetička
usluga”, „dijagnostičko genetičko ispitivanje”, „predik-
tivna dijagnostika”, „prenatalna dijagnostika”, „genetički
uzorak”, „genetički podaci”, „genetički uslovljene ano-
malije”, „biološki uzorci”, „genetički skrining”, „invazivni
postupak” i „neinvazivni postupak”. Takođe, Zakonom
su propisana i osnovna načela genetičkog i reproduk-
tivnog zdravlja koja se ostvaruju kroz očuvanje i zaštitu
naslednog potencijala svakog pojedinca kao deo opšte
društvene brige za zdravlje. Ovom definicijom predlagač
je imao nameru da iskaže važnost očuvanja genetičkog
i reproduktivnog zdravlja, pa je u samom tekstu Zakona
istakao sintagmu „opšta društvena briga za zdravlje” či-
me je stavio do znanja da kompletna društvena zajednica
mora da radi na ovom polju. U daljem tekstu je naglašeno
da preventivna prenatalna i postnatalna zdravstvena za-
štita predstavljaju ulaganje u budućnost zdravlja svih, a
posebno žena i novorođene dece, te da zdravstvena zašti-
ta dece kod prevencije, dijagnostike i lečenja genetičkih
bolesti i anomalija obezbeđuje se u najboljem interesu
deteta.
Pojam „genetičke usluge” definisan je kao zdrav-
stvena usluga u oblasti preventivne medicine, kao i uslu-
ga u svrhu dijagnostike i lečenja, a obuhvata genetičko
informisanje, genetičko savetovanje i genetičko ispiti-
vanje. Genetičku uslugu pruža davalac usluge u cilju da
se, pojedincu, parovima, populacionoj grupi ili porodici,
pomogne u rešavanju zdravstvenog problema i da se sa-
čini nalaz u vezi sa pojavom ili rizikom od nastanka ili
ponovne pojave bolesti, genetički uslovljene anomalije ili
│ 89
 RADNO, PENZIJSKO I MEDICINSKO PRAVO
retke bolesti. Članovi porodice treba da budu uključeni u
genetičko informisanje pacijenta koji se ispituje, ukoliko
se sumnja da mogu biti nosioci određenih genetski ka-
rakteristika koji su od značaja za sprečavanje, otkrivanje
ili lečenje određene genetičke bolesti, genetički uslovlje-
ne anomalije ili retke bolesti. Međutim, učešće člana po-
rodice u genetičkom informisanju imperativno se nagla-
šava samo u slučaju da se gensko ispitivanje sprovodi na
embrionu ili fetusu.
Genetičko ispitivanje se vrši isključivo u genetičkoj
ambulanti, dok se genetičke konsultacije mogu obaviti
na bolničkim odeljenjima i njih može da sprovodi samo
za to ovlašćeni i kvalifikovani lekar. Dijagnostika putem
genetičkog ispitivanja i genetičkih analiza može da se
obavlja samo od strane lekara koji ima odgovarajuću spe-
cijalizaciju, odnosno užu specijalizaciju i koji radi u usta-
novi tercijarnog ranga zdravstvene zaštite. Dijagnostiku
može da obavlja i drugi lekar koji u okviru oblasti svoje
specijalizacije dobije takav sertifikat, subspecijalizaciju
ili se stručno dokvalifikuje za sprovođenje genetičkih
ispitivanja.
Namera predlagača Zakona je bila da spreči svaku
mogućnost zloupotrebe prilikom genetičkog ispitivanja,
pa je u članu 7. precizirao da se ono može obavljati samo
u medicinske svrhe u cilju predviđanja ili otkrivanja ge-
netičkih bolesti, genetički uslovljene anomalije ili retke
bolesti kad na to pacijent izričito pristane u pisanoj for-
mi, odnosno kad na to pristane trudna žena kao pacijent
u pogledu dijagnostike embriona i fetusa. Ovo je veoma
važna odredba, jer je uslov za bilo kakvo genetičko is-
pitivanje pristanak pacijenta. Tokom genetičkog ispiti-
vanja dobrobit pacijenta ima prioritet u odnosu na druge
nemedicinske i isključivo naučne interese.
Podaci dobijeni tokom genetičkog ispitivanja moraju
biti zaštićeni, kao i biološki uzorci koji se uzimaju za ana-
lizu. To reguliše član koji definiše pravo na privatnost i
zaštitu podataka ličnosti. Izričito je zabranjena diskrimi-
nacija u postupku genetičkog ispitivanja, kao i zabrana
selekcije pola. Posebno je zabranjeno prikupljanje gene-
tičkih podataka i uzoraka radi sticanja imovinske ili bilo
koje druge koristi, kao i oglašavanje takvih aktivnosti u
medijima ili na bilo kom drugom nosiocu oglasne poruke.
Prevencija genetičkih bolesti, genetički
uslovljenih anomalija i retkih bolesti
(čl. 12. i 13)
Po pitanju preventivnih mera davalac usluge je dužan
da obavi prenatalni i neonatalni skrining kao organizo-
vane oblike sprovođenja dijagnostike naslednih bolesti.
Takođe, u okviru obaveznih mera zdravstvene zaštite
obavlja testiranje na određene genetičke bolesti. Ove
mere davalac usluge sprovodi organizovanjem posebnih
predavanja ili davanja saveta, a u cilju podizanja svesti
ljudi i obezbeđivanja zdravstvenih usluga u odgovaraju-
ćim intervalima za grupacije stanovništva koje su izlože-
ne povećanom riziku oboljenja.
90 │
Genetički skrining podrazumeva svako genetičko is-
pitivanje u medicinske svrhe koje se nudi sistematski i
zajednički za celu populaciju ili za određenu grupu sta-
novništva, pri čemu se pretpostavlja da pojedinci iz po-
pulacije odnosno grupe imaju specifične genske karak-
teristike za koje se traži da ih ispitivanje identifikuje ili
da se na vreme postavi dijagnoza genetičke bolesti radi
uspešne terapije ili prenatalne dijagnostike. Da bi se ge-
netički skrining sprovodio Republike Srbija mora da ga
odobri u okviru njenih javno-zdravstvenih programa,
kao i na osnovu pribavljenog mišljenja o opravdanosti
koju procenjuje Etički odbor Srbije uz ispunjenje slede-
ćih uslova:
1. Program je relevantan za zdravlje ukupne popula-
cije ili jednog dela stanovništva
2. Postoji naučna vrednost i dokazani efekti programa
3. Raspoložive su preventivne i terapijske mere za bo-
lesti ili poremećaje koji su predmet programa
4. Postoje odgovarajuće mere da se obezbedi jednak
pristup programu
5. Predviđene su mere za obaveštavanje o svrsi pro-
grama i dobrovoljnoj prirodi učešća u njemu.
Prava i obaveze učesnika u dijagnostici
(čl. 14. do 23)
Pacijent ima pravo na dijagnozu, uvek kada je ona
moguće i dostupna prema stanju razvoja biomedicinskih
i tehnoloških saznanja. Postoji i mogućnost postavljanja
konzilijarno i hipotetički kao privremene ili radne dija-
gnoze ukoliko dijagnoza ima ozbiljnih poteškoća ili ne-
jasnih stanja. Značaj postavljanja dijagnoze ogleda se u
tome što sam pacijent kada se o istoj obavesti može da se
samoodredi u odnosu prema predloženom lečenju.
Dužnost lekara je da postavi dijagnozu na osnovu
uzete anamneze i pregleda obavljenog u skladu sa pra-
vilima struke i sa dužnom pažnjom. Lekar mora da po-
stupa u skladu sa važećim medicinskim standardom u
dijagnostici i slobodan je da izabere dijagnostički postu-
pak, ali prilikom izbora postupka mora da vodi računa o
ličnosti pacijenta i da primereno njegovom stanju prime-
ni sva moguća i raspoloživa izvorna naučna medicinska
saznanja u toj oblasti. Ukoliko mu prvobitna dijagnoza
nije sigurna lekar je dužan da je proveri i da iscrpi druge
mogućnosti ispitivanja i dijagnostikovanja. Lekarima se
zabranjuje preterana dijagnostika u postavljanju dija-
gnoze koja se najpre odnosi na nepotrebne i prekomerne
dijagnostičke postupke. Prilikom invazivnih dijagnostič-
kih postupaka povećanog rizika, lekar je dužan da na-
pravi razmak između ovih postupaka kako ne bi naštetio
pacijentu. Lekaru se postavlja i kao obaveza da pravovre-
meno postavi dijagnozu, što je prilično nejasna odredba,
jer teško je proceniti taj vremenski period koji bi mogao
da nam precizira termin „pravovremeno”.
Lekari koji se bave ovom oblašću i koji postavljaju di-
jagnoze svakako su dužni da usvajaju i usavršavaju nove
dijagnostičke, terapijske i preventivne metode koje su
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

naučno utemeljene, za koje je davalac usluge dobio sagla-
snost nadležne komisije Ministarstva. Prilikom primene
nove dijagnostičke metode, lekar je dužan da proceni od-
nos koristi i rizika po pacijenta u odnosu na njeno predu-
zimanje, odnosno nepreduzimanje.
Pre nego što pribavi pristanak pacijenta za genetič-
ko ispitivanje, lekar je dužan da informiše pacijenta o
prirodi, značenju i obimu ispitivanja, ostavljajući pa-
cijentu dovoljno vremena za odlučivanje o davanju pri-
stanka. Dužnost obaveštenja se odnosi na:
1. O
 bjašnjenje u pogledu namene, vrste, obima i zna-
čenja genetičkog ispitivanja, kao i osnovne infor-
macije o ograničenjima primene metode.
2. O
 bjašnjenje određenih rizika po zdravlje onog ko
ispituje u odnosu na saznanje o rezultatu genetič-
kog ispitivanja ili uzimanje genetičkih uzoraka po-
trebnih za to, uključujući i slučajeve trudne žene i
objašnjenja rizika po embrion odnosno fetus u vezi
sa vršenjem ispitivanja i uzimanja potrebnih gene-
tičkih uzoraka.
3. O
 bjašnjenje prava pacijenta da povuče svoj prista-
nak u bilo koje vreme.
4. O
 bjašnjenje u pogledu prava pacijenta da odbije sa-
opštavanje rezultata bez ograničenja, delimično ili
u celosti, uključujući tu i pravo da ne podigne rezul-
tat ispitivanja, kao i da rezultat bude uništen.
5. O
 bjašnjenje onom ko se ispituje u slučaju masov-
nog genetskog skrininga o rezultatima evaluacije
programa.
Sadržaj svakog objašnjenja mora da se unese u me-
dicinsku dokumentaciju, a obaveštenje o dijagnozi kod
utvrđene bolesti, genetički uslovljene anomalije ili retke
bolesti saopštava isključivo lekar koji preduzima dija-
gnostičku meru.
Dijagnostičke mere nad pacijentom sprovode se is-
ključivo uz njegov pristanak, osim izuzetno kada razlozi
hitnosti to ne dopuštaju. Pristanak se daje izričito izja-
vom ili radnjama koje znače njegovo saglašavanje. Gene-
tička dijagnostika u vidu ispitivanja i analize, kao i uzi-
manje uzoraka u tu svrhu, može se sprovoditi samo uz
pismenu saglasnost pacijenta. Pacijent može u svakom
trenutku da opozove svoj pristanak medicinski odgovor-
nom licu, bilo usmeno, bilo u pisanoj formi i svaki opoziv
se beleži u medicinsku dokumentaciju.
Ukoliko pacijent ne poseduje sposobnost da razume
prirodu, značaj ili domašaj predloženog ispitivanja ili da-
vanja neophodnog uzorka ili po zakonu nema pravo da
izjavi pristanak, genetičko ispitivanje u medicinske svrhe
može da se obavi samo uz pismeni pristanak zakonskog
zastupnika pacijenta ili ako je prema opšteprihvaćenom
stavu medicinske struke i nauke to neophodno radi iz-
begavanja, prevencije ili lečenja genetički izazvane bole-
sti, njenih komplikacija, kao i radi preduzimanja terapije
lekovima koja može da utiče na genske karakteristike.
Ako pacijent nema zakonskog zastupnika ili zakonski
zastupnik nije dostupan, genetičko ispitivanje može da
se obavi uz prethodno dobijeno mišljenje Etičkog odbo-
ra zdravstvene ustanove i odobrenje nadležnog organa
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85
RADNO, PENZIJSKO I MEDICINSKO PRAVO
starateljstva. Inače, pristanak zakonskog zastupnika mo-
že se opozvati, a pacijent će svakako uvek biti uključen
u proces donošenja odluke o genetičkom testiranju u
onoj meri u kojoj je sposoban da predočene informacije
razume.
U izuzetnim slučajevima može se genetičko ispiti-
vanje preduzeti i bez pristanka pacijenta koji je spo-
soban i to samo ako ispitivanje ne može da se odloži, ako
očekivana korist za pacijenta ne može da se postigne na
drugi način i ako je to u skladu sa principom srazmere
koristi i štete koja se odmerava. Mišljenje o ispunjenosti
uslova daje nadležni Etički odbor.
Pacijent kome se vrši genetički test ima pravo da
dobije punu informaciju o svom genetičkom zdravlju
u delu kome je ona rezultat testiranja. Može se dogo-
diti da pacijent ne želi da bude obavešten o nalazu testa
i tada mu se rezultati ne predočavaju, ali i kada se zako-
nom ograničava vršenje ovog prava u korist pacijenta ili
trećeg lica. Pravo na uvid rezultata ima isključivo paci-
jent, odnosno njegov zakonski zastupnik kada daje pri-
stanak, a dužnost čuvanja i saopštavanja ima lekar koji je
naložio analizu, kao i kompletno medicinsko osoblje koje
je neposredno uključeno u izvođenje i procesuiranje re-
zultata prema pravilima medicinske struke.
Genetički uzorci mogu da se koriste isključivo za
namene zbog kojih su uzeti, nakon čega se uništavaju
u skladu sa Zakonom. Oni se mogu koristiti i u druge
medicinske i naučne svrhe u meri u kojoj je takvo isko-
rišćavanje dozvoljeno drugim zakonskim propisima ili u
slučajevima kada je pacijat od koga potiče odgovarajući
genetički uzorak, nakon potpunog informisanja, pružio
svoj pismeni pristanak.
Rezultati genetičkih ispitivanja i analiza čuvaju se u
skladu sa propisima kojima se uređuje zdravstvena do-
kumentacija i evidencija u oblasti zdravstva kao i podza-
konskim aktima donetima za sprovođenje ovog zakona.
Izuzetno, genetička ispitivanja se uklanjaju na zahtev pa-
cijenta, odnosno njegovog zakonskog zastupnika, o čemu
lekar sačinjava zapisnik.
Prediktivna dijagnostika
(čl. 24. i 25)
Prediktivna dijagnostika označava svako genetičko
ispitivanje u cilju razjašnjenja: predviđanja ili procene
svake buduće bolesti ili poremećaja zdravlja; otkrivanje
nosioca, odnosno otkrivanje predispozicije za bolesti ili
poremećaje zdravlja kod potomstva.
Pre nego što se krene u postupak prediktivne dija-
gnostike Zakon nalaže obavezu sprovođenja genetičkog
savetovanja i testove u cilju predviđanja monogenskih
bolesti, otkrivanja genske predispozicije ili osetljivosti
na bolesti, kao i identifikacije lica koje može biti zdravi
nosilac gena odgovornog za bolest. Način i obim gene-
tičkog savetovanja treba da bude u skladu sa očekivanim
rezultatom testa i njegovim značenjem za pacijenta koji
se ispituje, posebno kada se to čini prema ženi kao paci-
│ 91
 RADNO, PENZIJSKO I MEDICINSKO PRAVO
jentu, njenom partneru ili članu porodice. Genetički sa-
vet o začeću ili rođenju deteta saopštava se na način koji
uvažava slobodu žene u pogledu njenog reproduktivnog
ponašanja.
Prediktivno ispitivanje za koje ne postoji prista-
nak može biti dopušteno samo u slučajevima:
1. Kad je u slučaju planirane trudnoće ili ispitivanja
genetički povezanog lica, na osnovu opšteprihva-
ćenog stava medicinske nauke nemoguće na drugi
način utvrditi da li je neka bolest genetički uslovlje-
na, odnosno da li će se pojaviti kod genetički pove-
zanog lica ili njegove dece.
2. Kad je verovatno da zdravlje pacijenta neće biti na-
rušeno ili opterećeno na bilo koji način koji je veći
od uobičajenog rizika od uzimanja neophodnog ge-
netičkog uzorka.
3. Kad je verovatno da pacijent neće pretrpeti nika-
kvo fizičko ili psihičko oštećenje usled rezultata
ispitivanja.
Postoji i mogućnost genetičkog ispitivanja i prikuplja-
nja genetičkih podataka i uzoraka sa umrlog lica ako se
time želi izbeći neka bolest ili genetički uslovljena ano-
malija kod članova porodice umrlog ili da se leči bolest
na osnovu dobijenih rezultata. Takvo genetičko ispiti-
vanje dopušteno je samo uz izričit pristanak porodice i
nadležnog Etičkog odbora.
Prenatalna dijagnostika
(čl. 26. i 27)
Prenatalna dijagnostika odnosi se na dijagnozu bole-
sti kod embriona ili fetusa u porodicama sa rizikom; kod
monogenskih bolesti preduslov za prenatalno testiranje
je okončana dijagnostika i utvrđena mutacija kod indek-
snog pacijenta.
Prenatalna dijagnostika preduzima se u svrhu dovo-
đenja zdravog i željenog potomstva u kom cilju se utvr-
đuje ili isključuje postojanje određene genetičke bolesti,
genetički uslovljene anomalije ili retke bolesti kod em-
briona ili fetusa.
Lekar je dužan da na osnovu obavljenih analiza i
shodno važećem medicinskom standardu proceni da li
postoji i koliki je stepen verovatnoće da će se dete roditi
sa genetičkom bolešću ili genetički uslovljenom anoma-
lijom koja je posebno teška u vreme njenog otkrivanja.
Prenatalno genetičko ispitivanje može se obavljati
samo u svrhu zdravlja, odnosno radi utvrđivanja određe-
ne genske karakteristike embriona ili fetusa čije zdravlje
može biti ugroženo pre ili posle rođenja, ili radi lečenja
embriona ili fetusa sa lekovima čije je dejstvo vezano za
genetičke faktore i pod uslovom da je trudna žena o tome
po zakonu obaveštena dala pristanak.
Ukoliko se prilikom ispitivanja utvrdi pol embriona ili
fetusa, takva informacija se može trudnoj ženi saopštiti
tek po isteku desete nedelje trudnoće.
Lekar je dužan da trudnu ženu obavesti o njenom
pravu na genetičko savetovanje pre nego što sprovede
92 │
prenatalno ispitivanje i dobije rezultat, a u skladu sa
ovim Zakonom ili Zakonom kojim se uređuje postupak
prekida trudnoće.
Ako se prenatalno genetičko ispitivanje sprovodi na
trudnoj ženi koja nema sposobnost da razume prirodu,
značenje i obim ispitivanja, pa usled toga nije u stanju
ni da izjavi volju, ispitivanje se može obaviti samo ako je
zakonski zastupnik trudne žene u potpunosti obavešten
i ako je lekar kao odgovorno lice dao savet i pribavio pri-
stanak zakonskog zastupnika.
Dijagnostičke metode koje lekar kao odgovorno lice
koristi u prenatalnoj dijagnostici treba da budu prevas-
hodno manje invazivne metode koje su deo dobre prakse
prenatalne genetičke zaštite, izuzev onda kada je indi-
kovano da se preduzme potrebno invazivno prenatalno
ispitivanje.
Lekar je dužan da o rezultatu genetičkog ispitivanja
obavesti partnera trudne žene ukoliko on učestvuje u po-
stupku genetičkog savetovanja.
Lekar utvrđuje indikacije za upućivanje trudne žene u
genetičko savetovalište koje je prilagođeno stanju koje se
istražuje na način da se omogući:
1. Procena rizika za nerođeno dete da pati od poseb-
no teške bolesti, s obzirom na porodičnu istoriju i
medicinske nalaze ispitivanja tokom trudnoće
2. Informisanje trudne žene o karakteristikama bole-
sti, načinu otkrivanja, terapijskim mogućnostima, o
uspešnosti rezultata koji se mogu dobiti iz analize,
kao i o njihovim mogućim posledicama
3. Informisanje trudne žene o skrivenim rizicima uzo-
raka i njihovima ograničenjima
4. Informisanje trudne žene o činjenici da će se dete
roditi sa telesnim ili duševnim nedostacima pred-
stavlja zakonsku indikaciju za prekid trudnoće u
postupku na zahtev trudne žene, a po odobrenju
nadležnog konzilijuma lekara, odnosno Etičkog od-
bora zdravstvene ustanove.
Postnatalna dijagnostika
(član 28)
Ministar je lice koje odobrava obavezan skrining sa
posebnim stručno-metodološkim uputstvom. To uput-
stvo propisuje mere skrininga.
Kada su u pitanju novorođena deca, obavezan skri-
ning se sprovodi u skladu sa odgovarajućim skrining
programom i taj skrining mora da bude završen pre ne-
go što se novorođenče otpusti iz bolnice, a ukoliko se to
ne dogodi, najkasnije u roku od 30 dana po otpuštanju iz
bolnice.
Ako rezultat bude pozitivan, lekar je dužan da daljim
laboratorijskim analizama izvrši proveru postavljene
sumnje na genetičku bolest i da potvrdi nalaz. Novoro-
đenčetu sa genetički uslovljenom anomalijom postavlja
se dijagnoza, koja se kod određenih stanja daje na osno-
vu kliničke slike na rođenju.
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

Ciljana dijagnostika kod dece i odraslih
(čl. 29. do 31)
Tokom preduzimanja dijagnostičkih mera lekar je
kao odgovorno lice dužan da uputi pacijenta na opsežnu
ciljanu dijagnostiku kada je na osnovu kliničkih simpto-
ma dijagnoza nejasna, odnosno kada postoji sumnja na
retku bolest ili stanje pacijenta. Genetički test u svrhu
dijagnostike retke bolesti ili stanja preduzima se uz in-
dividualni pristup pacijentu i uz dužan lekarski nadzor,
uzimajući u obzir i procenat rizika od greške.
Ministar rešenjem određuje zdravstvene ustanove na
tercijarnom nivou koje obavljaju poslove centra za retke
bolesti. Ti centri po potrebi obrazuju multidisciplinarno
konzilijarno Veće za pitanje dijagnostike.
Ukoliko genetička analiza nema jasan ishod, zbog če-
ga pacijent ostaje bez potvrđene dijagnoze, odnosno bez
mogućnosti daljih dijagnostičkih postupaka duže od šest
meseci, a zdravstveno stanje pacijenta se ozbiljno pogor-
šava, Veće je dužno da bez odlaganja sačini izveštaj o pre-
duzetim dijagnostičkim postupcima i pruži mišljenje da
li je moguće obezbediti sprovođenje dodatnih dijagno-
stičkih postupaka u Republici Srbiji.
Ako to nije moguće, Veće u svom izveštaju daje pred-
log o potrebi sprovođenja dodatnih dijagnostičkih postu-
paka u inostranoj zdravstvenoj ustanovi. Predlog sadrži
mišljenje o neophodnosti slanja biološkog materijala u
inostranu zdravstvenu ustanovu ili o upućivanju pacijen-
ta u inostranu zdravstvenu ustanovu radi sprovođenja
dodatnih dijagnostičkih postupaka.
Odluku donosi Republički fond za zdravstveno osigu-
ranje, odnosno odluku o dodeli sredstava iz Budžetskog
fonda za lečenje oboljenja, stanja i povreda koje se ne
mogu lečiti u Republici Srbiji, radi sprovođenja dodatnih
dijagnostičkih postupaka, donosi ministar zdravlja.
Odgovornost za štetu koju
pretrpi pacijent
(čl. 32. i 25)
Lekar odgovara za štetu ako u preduzimanju dijagno-
stičkih mera postupa protivno važećim pravilima medi-
cinske struke ili protivno pravilima zakonom propisane
dužne pažnje, usled čega njegovom krivicom dođe do
štete po telo, zdravlje ili život pacijenta.
Osnov odgovornosti lekara nalazi se u zanemariva-
nju medicinskog standarda, jer nije u svemu postupao
stručno i pažljivo, a ne u dijagnozi kao sudu vrednosti i
rezultatu takvog postupanja koja može biti usled toga ne-
tačna, nepotpuna, propuštena ili zadocnela, što se ceni u
svakom konkretnom slučaju.
Zanimljivo je da se odgovornost izvodi saglasno
odredbama zakona kojim se uređuju obligaciono-
pravni odnosi i naknada štete po osnovu subjektivne
i objektivne građanskopravne odgovornosti.
U situaciji ako je dete rođeno sa genetički uslovlje-
nom bolešću ili anomalijom, a to ga čini osobom sa in-
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85
RADNO, PENZIJSKO I MEDICINSKO PRAVO
validitetom, ili ga ozbiljno i trajno onesposobljava i daje
mu lošu prognozu, a da takvo stanje kod njega prethodno
nije bilo medicinski prepoznato niti dijagnostikovano u
toku embrionalnog ili fetalnog razvoja, lekar koji je po-
stupao protivno važećem standardu medicinske struke
ili nije poštovao medicinski protokol i postupao protiv-
no pravnom standardu dužne pažnje u obavljanju pro-
fesionalne delatnosti, odgovara detetu za nastalu štetu.
Dete ima pravo na naknadu štete prema opšteutvrđenim
pravilima odgovornosti za štetu. Šteta se sastoji u posle-
dicama koje zbog bolesti, odnosno anomalije, neželjeno
rođenje uzrokuje u vidu povećanih troškova za lečenje i
negu deteta.
Lekar je odgovoran za štetu roditeljima deteta koje je
rođeno genetički oštećeno, zbog povrede njihovog prava
da budu obavešteni o zdravstvenom stanju deteta pre ro-
đenja, kako bi tako informisani dali svoj pristanak na da-
lji tretman, odnosno kako bi slobodno odlučili da li žele
da takvu trudnoću dovedu do kraja ili da je prevremeno
iz tih razloga prekinu, a sve u okviru zakonom dopušte-
nih indikacija za prekid trudnoće. U tom slučaju štetu koji
roditelji trpe sastoji se iz duševnih bolova usled detetove
onesposobljenosti, genetički uslovljene bolesti i anoma-
lije, koju nisu očekivali i na koju zbog izostalih laborato-
rijskih pretraga i genetičkih informacija nisu bili upozo-
reni. I u ovom slučaju, roditelji imaju pravo na naknadu
štete po opšteutvrđenim pravilima za naknadu štete.
Odgovornost lekara za štetu se isključuje kad postoji
tehnička greška u samom nalazu izdatom od laboratori-
je, kad postoji slučaj u smislu građanskog prava i kad su
jedan ili oba roditelja znali za rizik da će dete biti rođeno
onesposobljeno nastalom bolešću ili genetički uslovlje-
nom anomalijom i na to su pristali.
Zaključak
Ovaj zakon, poznatiji javnosti kao „Zojin zakon”, us-
peo je da ujedini sve poslanike u Parlamentu da gla-
saju za njega. Dobro je da je Srbija dobila zakon ko-
jim se jasno preciziraju i regulišu pravila o prevenciji
i dijagnostici genetičkih bolesti, genetički uslovljenih
anomalija i retkih bolesti. Nema nikakve dileme da je
Zakon dobrim delom pisan i emocijama, jer je nepo-
sredan povod za njegovo predlaganje bila smrt de-
vojčice Zoje Mirosavljević koja je preminula od Bate-
nove bolesti. Neposredni predlagač Zakona, poslanik
Dušan Milisavljević, inače i sam lekar, istakao je da je
gotovo 40 procenata pacijenata u Srbiji pogrešno di-
jagnostikovano kada se radi o retkim bolestima. Sa-
da se propisuje daleko veća agilnost lekara i utvrđuju
se određene obaveze koje se moraju preduzeti da bi
se bolest pravilno dijagnostikovala. Otuda, ako nam
se tragična sudbina male Zoje Mirosavljević više ne
dogodi nijednom detetu u Srbiji, ovaj Zakon je zaista
nešto dobro što je Srbija dobila.  •
Vladimir Đukanović
│ 93
 TRGOVINSKO I KOMPANIJSKO PRAVO
KOMENTAR ZAKONA O ENERGETICI
„Sl. glasnik RS”, br. 145/2014
Stepen usklađenosti Zakona sa pravnim tekovinama EU u oblasti energetike
P
olazeći od Atinskog memoranduma o razu-
mevanju o regionalnom energetskom tržištu
Jugoistočne Evrope iz 2003, zatim Ugovora o
osnivanju Energetske zajednice koji je stupio na snagu
2006, kao i Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju ko-
ji je stupio na snagu 2013. godine usklađivanje sa pra-
vom Evropske unije u oblasti energetike se u Republici
Srbiji sprovodi već određeni niz godina. Zakon o ener-
getici („Sl. glasnik RS”, br. 84/2004 i 57/2011 - dr. za-
kon) iz 2004. godine je prvi započeo ovu praksu time
što je uveo u pravni sistem Republike Srbije (dalje: RS)
određene propise Drugog energetskog paketa Evropske
unije (dalje: EU). Zakon o energetici („Sl. glasnik RS”,
br. 57/2011, 80/2011 - ispr., 93/2012 i 124/2012) iz
2011. godine je u potpunosti implementirao u pravni si-
stem odredbe Drugog paketa i započeo usklađivanje sa
Trećim energetskim paketom EU. U susret pregovorima
za pristupanje Republike Srbije Evropskoj uniji, koji su
formalno otvoreni januara 2014. godine, nastala je po-
treba za potpunim usklađivanjem našeg sistema sa
važećim propisima EU, te i potreba za donošenjem
novog Zakona o energetici, koji bi u celosti imple-
mentirao Treći energetski paket.
Zakon o energetici iz 2011. godine je usklađivan sa
sledećim propisima:
- Direktivom 2003/54 o zajedničkim pravilima za
unutrašnje tržište električne energije,
- Direktivom 2003/55 o zajedničkim pravilima za
unutrašnje tržište prirodnog gasa,
- Uredbom 1228/2003 o uslovima za pristup mreži
radi prekogranične trgovine električne energije,
- Uredbom 1775/2005 o uslovima za pristup mreža-
ma za transport prirodnog gasa,
- Direktivom 2005/89 o merama za obezbeđivanje
sigurnosti snabdevanja električne energije i inve-
sticija u infrastrukturu,
- Direktivom 2004/67 o merama za održavanje sigur-
nosti snabdevanja prirodnim gasom,
94 │
- Direktivom 2001/77 o promociji električne energije
proizvedene iz obnovljivih izvora energije na inter-
nom tržištu električne energije,
- Direktivom 2003/30 o promociji upotrebe biogori-
va i ostalih goriva koja vode poreklo iz obnovljivih
izvora energije.
Zakon o energetici („Sl. glasnik RS”, br. 145/2014,
stupio na snagu 30.12.2014. godine, počinje sa punom
primenom 1.6.2016. godine - dalje: Zakon) je napravio
veliki pomak u pravcu poboljšanja stepena uskla-
đenosti sa pravnim tekovinama EU u oblasti ener-
getike usklađujući se sa:
- Direktivom 2009/72 o zajedničkim pravilima za
unutrašnje tržište električne energije - potpuno,
- Direktivom 2009/73 o zajedničkim pravilima za
unutrašnje tržište prirodnog gasa - potpuno,
- Uredbom 714/2009 o uslovima za pristup mre-
ži za prekograničnu razmenu električne energije
- delimično,
- Uredbom 715/2009 o uslovima za pristup mrežama
za transport prirodnog gasa - delimično,
- Direktivom 2005/89 o merama za obezbeđivanje
sigurnosti snabdevanja električne energije i inve-
sticija u infrastrukturu - potpuno,
- Uredbom 994/2010 o merama zaštite sigurnosti
snabdevanja prirodnim gasom - delimično,
- Direktivom 2009/28 o promociji korišćenja obnov-
ljivih izvora energije - delimično.
Pri izradi nacrta zakona konsultovan je Sekretarijat
Energetske zajednice od strane kojeg su istaknuta oče-
kivanja na polju energetike u svetlu novog Zakona:
1) p  otpuna primena pravila pravnog i finansij-
skog razdvajanja vertikalno integrisanih pre-
duzeća koja može iziskivati promene u pravnom
sistemu RS i izvan Zakona, kako bi se obezbedila
sertifikacija operatora transportnih sistema do
1.6.2016;
2) o  dsustvo regulisanih cena na veleprodajnom
tržištu električne struje i gasa, kao i malopro-
dajnom kada su u pitanju veliki kupci. Reguli-
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

sane cene na maloprodajnom tržištu moraju biti
podvrgnute konstantnoj proveri neophodnosti
i domašaja. Uspostavljanje univerzalnog servisa
za domaćinstva i male kupce treba da dovede do
potpunog ukidanja regulisanih cena;
3) očekivalo se prebacivanje fokusa sa transpozicije
na implementaciju EU propisa i sa tim u vezi je
bitno da nacionalni regulator odigra svoju ulo-
gu ojačanu novim Zakonom, ali i druge institu-
cije poput organa RS nadležnih za konkurenciju
i državnu pomoć u smislu veće angažovanosti u
energetskom sektoru radi provere zloupotrebe
dominantnog položaja;
4) istaknuta je velika zavisnost usklađenosti sa gore
pomenutom Direktivom 2009/28 od usvajanja
podzakonskih akata.
Zakon predstavlja krovni zakon u oblasti ener-
getike kojim se uređuju:
- ciljevi energetske politike,
KOMENTAR ZAKONA O IZMENAMA
I DOPUNI ZAKONA O JAVNIM NABAVKAMA
„Sl. glasnik RS”, br. 14/2015
Smanjena prednost domaćih ponuđača koji izvode radove
ili nude usluge i dobra domaćeg porekla u odnosu na strane ponuđače
N
arodna skupština Republike Srbije usvojila je na
sednici Petog vanrednog zasedanja u 2015. godi-
ni Zakon o izmenama i dopuni Zakona o javnim
nabavkama („Sl. glasnik RS”, br. 14/2015, stupa na
snagu 12.2.2015. godine - dalje: Izmene i dopune Zako-
na), a kojim je izvršena izmena i dopuna odredbe člana
86. Zakona o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS”, br.
124/2012 - dalje: Zakon). Članom 86. Zakona uređeni
su način i uslovi za ostvarivanje preferencijalnog statusa
domaćih ponuđača koji nude usluge ili izvode radove, ali
i ponuđača koji nude dobra domaćeg porekla, odnosno
prednosti koja im je dodeljena u odnosu na strane ponu-
đače i ponuđače koji nude dobra stranog porekla.
Domaći ponuđač, u smislu Zakona, jeste pravno lice
koje je rezident u smislu zakona kojim se uređuje po-
rez na dobit pravnih lica, tj. pravno lice koje je osnova-
no ili ima mesto stvarne uprave i kontrole na teritoriji
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85
TRGOVINSKO I KOMPANIJSKO PRAVO
- uslovi za sigurno snabdevanje energentima,
- zaštita kupaca,
- uslovi i način obavljanja energetskih delatnosti,
- uslovi za izgradnju novih energetskih objekata,
- rad nacionalnog regulatora u oblasti energetike
(Agencija za energetiku RS),
- podsticajne mere za korišćenje obnovljivih izvora
energije,
- način organizovanja i funkcionisanja tržišta elek-
trične energije,
- prirodnog gasa i nafte,
- prava i obaveze tržišnih učesnika i
- nadzor nad sprovođenjem zakona.
Veoma bitan aspekt odnosno osnov za postizanje
usklađenosti sa navedenim EU propisima je adekvat-
no prenošenje ključnih pojmova u Zakon na način
da propisani zahtev EU propisa bude ispunjen u potpu-
nosti. •
Olivera Vitorović
Republike Srbije, odnosno fizičko lice koje je rezident u
smislu zakona kojim se uređuje porez na dohodak gra-
đana, tj. na teritoriji Republike ima prebivalište ili centar
poslovnih i životnih interesa, ili na teritoriji Republike,
neprekidno ili sa prekidima, boravi 183 ili više dana u
periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odno-
snoj poreskoj godini.
Razlozi za donošenje Izmena i dopuna Zakona nalaze
se u potrebi za ostvarivanjem uštede u javnim nabav-
kama na svim nivoima vlasti i svih pravnih lica koja se, u
smislu Zakona, smatraju naručiocima. Očekivanja su da
će novo zakonsko rešenje u postupcima javnih nabavki
u javnom sektoru dovesti do ušteda od oko 1,5 milijardi
dinara na godišnjem nivou, kako je to navedeno u obra-
zloženju predloga Izmena i dopuna Zakona. Sa druge
strane nastaviće se u određenom stepenu, sa primenom
preferencijalnih mera, čime će se i dalje podsticati eko-
│ 95
 TRGOVINSKO I KOMPANIJSKO PRAVO
nomski razvoj domaće privrede na takav način, sve do
potpunog ukidanja tih mera, što je obaveza koju je Re-
publika Srbija preuzela potpisivanjem Sporazuma o
stabilizaciji i pridruživanju između Evropskih zajedni-
ca i njihovih država članica, sa jedne strane, i Republike
Srbije, sa druge strane, koji je potvrđen Zakonom o po-
tvrđivanju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju
između Evropskih zajednica i njihovih država člani-
ca, sa jedne strane, i Republike Srbije, sa druge strane
(„Sl. glasnik RS - Međunarodni ugovori”, br. 83/2008).
Usvojenim Izmenama i dopunama Zakona takva
prednost se ne ukida, ali se članom 1. menjaju uslovi pod
kojima se prednost može ostvariti, i to na način kojim se
prednost smanjuje.
Preferencijali kod nabavki
usluga i radova
U situaciji kada su domaći i strani ponuđači podne-
li ponude koje se ocenjuju na osnovu KRITERIJUMA
EKONOMSKI NAJPOVOLJNIJE PONUDE, prednost se,
prema dosadašnjem zakonskom rešenju, davala najpo-
voljnijem domaćem ponuđaču, pod uslovom da razlika
u konačnom zbiru pondera između najpovoljnije ponu-
de domaćeg ponuđača i najpovoljnije ponude stranog
ponuđača nije bila veća od 10 pondera u korist stranog
ponuđača. U ovom slučaju bi bila izabrana ponuda do-
maćeg ponuđača.
Izmenama i dopunama Zakona (član 1. stav 1),
razlika iz člana 86. stav 1. Zakona je smanjena na 5
pondera u korist stranog ponuđača. To znači da se
ugovor o javnoj nabavci više ne bi mogao dodeliti
najpovoljnijem domaćem ponuđaču koji nudi uslu-
ge i radove ako bi razlika u konačnom zbiru pondera
između najpovoljnije ponude domaćeg ponuđača i
najpovoljnije ponude stranog ponuđača bila veća od
5 pondera u korist ponude stranog ponuđača.
Slično zakonsko rešenje postojalo je i u slučaju pri-
mene KRITERIJUMA NAJNIŽE PONUĐENE CENE, jer
bi se i u ovom slučaju izabrala ponuda domaćeg ponu-
đača koji nudi usluge ili izvodi radove, pod uslovom da
njegova ponuđena cena nije bila veća od 15% u odnosu
na najnižu ponuđenu cenu stranog ponuđača koji nudi
usluge ili izvodi radove.
Shodno izvršenim izmenama, razlika iz člana 86. stav
3. Zakona je smanjena na 5%, što znači da se ugovor o
javnoj nabavci više ne bi mogao dodeliti domaćem po-
nuđaču koji bi podneo ponudu po ceni koja bi bila ve-
ća od 5% u odnosu na najnižu ponuđenu cenu stranog
ponuđača.
Preferencijali kod nabavke dobara
U situaciji kada postoje ponude ponuđača koji nude
dobra domaćeg porekla i ponude ponuđača koji nude
96 │
dobra stranog porekla, a koje se ocenjuju na osnovu
KRITERIJUMA EKONOMSKI NAJPOVOLJNIJE PONU-
DE, izabrala bi se, prema dosadašnjem zakonskom re-
šenju, najpovoljnija ponuda ponuđača koji nudi dobra
domaćeg porekla, pod uslovom da razlika u konačnom
zbiru pondera između te ponude i najpovoljnije ponude
ponuđača koji nudi dobra stranog porekla nije veća od
10 pondera u korist ponude ponuđača koji je ponudio
dobra stranog porekla.
Sada je, shodno članu 1. stav 2. Izmena i dopuna
Zakona, izmenjen član 86. stav 2. Zakona, tako da ra-
zlika u konačnom zbiru između najpovoljnije ponu-
de ponuđača koji nudi dobra domaćeg porekla i naj-
povoljnije ponude ponuđača koji nudi dobra stra-
nog porekla smanjena na 5 pondera u korist ponude
ponuđača koji je ponudio dobra stranog porekla.
Slično zakonsko rešenje postojalo je i u slučaju pri-
mene KRITERIJUMA NAJNIŽE PONUĐENE CENE, jer bi
se izabrala ponuda ponuđača koji nudi dobra domaćeg
porekla, pod uslovom da njegova cena nije veća od 20%
u odnosu na najnižu cenu ponude ponuđača koji nudi
dobra stranog porekla.
Izmenama i dopunama Zakona, članom 1. stav
4, razlika iz člana 86. stav 4. Zakona je smanjena na
5%, što znači da se ugovor o javnoj nabavci više ne bi
mogao dodeliti ponuđaču koji bi ponudio dobra do-
maćeg porekla, ako bi takvu ponudu podneo po ceni
koja bi bila veća od 5% u odnosu na najnižu ponuđe-
nu cenu ponuđača koji nudi dobra stranog porekla.
Članom 1. stav 5. Izmena i dopuna Zakona propi-
sano da će način primene prednosti izražene u ceni,
u postupcima u kojima je kriterijum ekonomski naj-
povoljnija ponuda, bliže urediti Vlada Republike Sr-
bije. Primena pomenutog kriterijuma podrazumeva da
se ponude ocenjuju i rangiraju ne samo upoređivanjem
cene, već i drugih elemenata ponude. Prednost se do sa-
da ostvarivala u zavisnosti od konačnog zbira pondera,
što znači kako onih ostvarenih po osnovu cene, tako i
onih ostvarenih po drugim osnovama, ali kako je sada
svaka prednost postala prednost izražena u ceni, to
se postavlja pitanje na koji način će se ona sada os-
tvarivati, zbog čega je i nastala potreba da se poseb-
nim aktom uredi način primene prednosti izražene
u ceni u postupcima u kojima se primenjuje kriteri-
jum ekonomski najpovoljnije ponude.
Izmene i dopune Zakona neće uticati na postup-
ke javnih nabavki započete pre njihovog stupanja na
snagu, jer će se na njih primenjivati propisi po kojima
su započeti, kako je to propisano članom 2. Izmena i do-
puna Zakona, kao što će se i na postupke zaštite prava
započete do dana stupanja na snagu ovog zakona prime-
njivati propisi po kojima su započeti, kako je to propisa-
no članom 3. Izmena i dopuna Zakona.
Članom 4. Izmena i dopuna Zakona, propisano je da
zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavlji-
vanja u „Sl. glasniku RS”.•
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

KOMENTAR NOVOG PRAVILNIKA
O INVESTICIONIM FONDOVIMA
„Sl. glasnik RS”, br. 5/2015
Proširena mogućnost ulaganja za fond rasta vrednosti imovine u akcije kojima se
trguje na regulisanim tržištima drugih država, pored država članica EU
Z
akon o investicionim fondovima („Sl. glasnik
RS”, br. 46/2006, 51/2009, 31/2011 i 115/2014
- dalje: Zakon) izmenjen je i dopunjen u oktobru
2014. godine. Komisija za hartije od vrednosti (dalje:
Komisija) je imala rok od 60 dana od stupanja izmena
i dopuna na snagu da uskladi svoja akta u vezi sa inve-
sticionim fondovima. Tako je Komisija u januaru 2015.
godine donela novi Pravilnik o investicionim fondo-
vima („Sl. glasnik RS”, br. 5/2015, stupio na snagu
28.1.2015. godine - dalje: Pravilnik), kojim je zamenjen
do tada važeći Pravilnik o investicionim fondovima („Sl.
glasnik RS”, br. 15/2009, 76/2009 i 41/2011 - dalje:
prethodno važeći pravilnik).
Kako je Pravilnik usklađivan sa poslednjim izmena-
ma i dopunama Zakona, u velikom delu je ostao isti, ta-
ko da se ukazuje samo na izmene i dopune u odnosu na
prethodno važeći pravilnik.
Odredbe prvih šest članova Pravilnika su iste kao
kod prethodno važećeg pravilnika, a član 7. Pravilni-
ka je samo dopunjen stavom 2. kojim se propisuje
da imovinom otvorenog fonda upravlja društvo za
upravljanje u svoje ime, a za zajednički račun člano-
va fonda u skladu sa zakonom.
FOND RASTA VREDNOSTI IMOVINE - član 9. stav 1.
Pravilnika izmenjen je terminološki u odnosu na dosa-
dašnji, u smislu da se umesto termina organizovano
tržište koristi termin regulisano tržište. Proširena
je mogućnost ulaganja za fond rasta vrednosti imo-
vine u akcije kojima se trguje na regulisanim tržišti-
ma drugih država, pored država članica EU, dok se do
sada ova mogućnost odnosila na akcije kojima se trguje
na organizovanom tržištu u EU, državama OECD i su-
sednih država.
FOND PRIHODA - članom 10. stav 1. Pravilnika, u od-
nosu na prethodno važeči pravilnik, proširena je lista
izdavalaca dužničkih hartija od vrednosti i instru-
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85
TRGOVINSKO I KOMPANIJSKO PRAVO
menata tržišta novca u koje fond prihoda ulaže naj-
manje 75% imovine i na druge države (pored država
EU, OECD i susednih) i pravna lica čijim se hartijama
od vrednosti trguje na regulisanom tržištu, odnosno
MTP u državama članicama EU i na regulisanim tržišti-
ma drugih država.
FOND OČUVANJA VREDNOSTI IMOVINE - član 11.
Pravilnika, u odnosu na prethodno važeći pravilnik,
dopunjen je novim mogućnostima za ulaganje naj-
manje 75% imovine za fond očuvanja vrednosti
imovine proširenjem na instrumente tržišta novca,
odnosno dužničke hartije od vrednosti koje izdaju
međunarodne finansijske institucije, države članice
EU i druge države, kao i u novčane depozite u ban-
kama i drugih država (pored država EU, OECD i sused-
nih). Iako više nije dozvoljeno ulaganje u kratkoročne
hartije od vrednosti pravnih lica sa sedištem u Republi-
ci kojima se trguje na organizovanom tržištu u Republi-
ci, treba reći da ovakvih hartija na našoj berzi i nema, a i
nose veći rizik od ostalih ovde propisanih instrumenata
tržišta novca.
PROSPEKT I SKRAĆENI PROSPEKT - član 14. Pra-
vilnika je nov član kojim se propisuje da je prospekt
osnovni dokument investicionog fonda koji poten-
cijalnim investitorima pruža potpune i jasne infor-
macije za donošenje odluke o ulaganju, a skraćeni
prospekt kratak dokument koji sadrži ključne in-
formacije za investitore o najvažnijim karakteri-
stikama fonda, a naročito o vrstama ulaganja i mo-
gućim rizicima. Prospekt i skraćeni prospekt moraju
biti dostupni u štampanom obliku i na internet stranici
društva za upravljanje, objavljuju se na srpskom jeziku,
a mogu biti objavljeni i na stranom jeziku. Ovim je iz-
vršeno usklađivanje sa izmenama i dopunama Zakona.
SADRŽINA PROSPEKTA - članom 15. Pravilnika se na
isti način kao prethodno važećim pravilnikom propisu-
│ 97
 TRGOVINSKO I KOMPANIJSKO PRAVO
je šta treba da sadrži prospekt otvorenog fonda sa tom
razlikom što se dopunjava i vrstom poslova i podaci-
ma o licima kojima se poveravaju administrativni i
marketinški poslovi. U stavu 2. ovog člana propisano
je da prospektom fonda može biti predviđena moguć-
nost da društvo za upravljanje u određenom periodu
može preuzeti deo ili celokupan iznos pojedinih troš-
kova fonda ili da određenim kategorijama investitora
može ukinuti ili smanjiti naknadu za kupovinu ili otkup
investicionih jedinica i druge naknade koje naplaćuje
od članova tog fonda.
FORMA PROSPEKTA - član 16. Pravilnika, kojim se
uređuje forma prospekta, malo je kraći u odnosu na re-
levantan član prethodno važećeg pravilnika s obzirom
da su izostale suvišne odredbe o skraćenom prospektu
i prospektu.
OBJAVLJIVANJE JAVNOG POZIVA - član 20. Pravilni-
ka je izmenjen u odnosu na prethodno važeći pravilnik
na način da je društvo za upravljanje dužno da u ro-
ku od 30 dana od dana prijema rešenja Komisije o
davanju dozvole za organizovanje otvorenog fonda
objavi javni poziv na internet stranici društva i u
jednim dnevnim novinama koje se distribuiraju na
celoj teritoriji Republike, a ne i skraćeni prospekt kao
do sada.
ODOBRENJE IZMENE PROSPEKTA - članom 28. Pra-
vilnika se propisuje da uz zahtev za izmene prospek-
ta i skraćenog prospekta zbog promene vrste fonda
u smislu kategorizacije, društvo za upravljanje do-
stavlja i predlog obaveštenja koje dostavlja člano-
vima fonda. U njemu treba da bude naznačeno da, u
roku od 60 dana od dana dobijanja rešenja o odobrenju
izmena prospekta i skraćenog prospekta, članovi mogu
istupiti iz fonda bez plaćanja naknade za otkup inve-
sticionih jedinica, odnosno mogu da konvertuju ulog u
tom fondu u investicione jedinice drugog fonda kojim
upravlja to društvo. Takođe ovim članom promenjeni
su i rokovi za podnošenje zahteva za odobrenje iz-
mena skraćenog prospekta, odnosno prospekta za
svaki fond kojim upravlja društvo. Umesto do 31.
marta tekuće godine zahtevi se sada podnose do
30. aprila tekuće godine, radi inoviranja postojećih
podataka sa podacima sa stanjem na dan 31. decembra
prethodne godine i do 31. avgusta tekuće godine ra-
di inoviranja postojećih podataka sa podacima na dan
30.6. tekuće godine.
Članom 30. Pravilnika propisuje se da je društvo
za upravljanje dužno da narednog radnog dana od
prijema rešenja Komisije na internet stranici obja-
vi inoviran tekst prospekta i skraćenog prospekta,
kao i navedeno obaveštenje članovima fonda, ukoli-
ko je razlog za inoviranje prospekta bila odluka o pro-
meni vrste fonda.
ULAGANJE IMOVINE OTVORENOG FONDA - članom
37. Pravilnika propisuju se drugačije mogućnosti za
ulaganje otvorenih investicionih fondova, u skladu sa
poslednjim izmenama Zakona. U odnosu na prethod-
98 │
no važeći pravilnik izgleda kao da više nije dozvoljeno
ulaganje u zatvorene investicione fondove sa sedištem
u Republici, međutim jeste dozvoljeno, pošto se njiho-
ve akcije svakako moraju uključiti na regulisano tržište,
odnosno MTP. Sada je propisano da je dozvoljeno ula-
ganje u:
1) prenosive hartije od vrednosti i instrumente trži-
šta novca kojima se trguje, odnosno koji su uklju-
čeni u trgovanje na regulisanom tržištu, odnosno
multilateralnoj trgovačkoj platformi (MTP) u Re-
publici i državama članicama EU, odnosno na reguli-
sanim tržištima drugih država;
2) prenosive hartije od vrednosti ukoliko je pros-
pektom za izdavanje tih hartija propisano nji-
hovo uključenje na regulisano tržište, odnosno
multilateralnu trgovačku platformu (MTP) u Re-
publici i državama članicama EU, odnosno na reguli-
sano tržište drugih država odmah po okončanju po-
stupka inicijalne ili sekundarne javne ponude;
3) investicione jedinice otvorenih fondova u Repu-
blici, u državama članicama EU i drugim državama
kojima ne upravlja isto društvo;
4) novčane depozite u bankama u Republici, u dr-
žavama članicama EU i drugim državama, odnosno
kreditnim institucijama u državama članicama EU i
drugim državama;
5) instrumente tržišta novca, odnosno dužničke
hartije od vrednosti koje izdaju:
- Republika, Narodna banka Srbije, teritorijalna au-
tonomija i jedinice lokalne samouprave u Republici
i druga pravna lica uz garanciju Republike, u skladu
sa zakonom kojim se uređuje javni dug,
- međunarodne finansijske institucije, države člani-
ce EU i druge države;
6) izvedene finansijske instrumente kojima se trguje
na regulisanom tržištu, MTP ili OTC tržištu u Repu-
blici i državama članicama EU, odnosno na regulisa-
nom tržištu drugih država, a koji su izvedeni iz ili se
odnose na:
- finansijske instrumente iz ovog člana,
- finansijske indekse,
- strane valute i valutne kurseve,
- kamatne stope.
Pored toga ovim članom Pravilnika propisuje se do-
datno da je društvo za upravljanje dužno da uspo-
stavi sistem upravljanja rizicima koji omogućava
praćenje i merenje rizika pozicija i njihov doprinos
ukupnom riziku portfolia, koji uključuje tačnu i neza-
visnu procenu vrednosti izvedenih finansijskih instru-
menata kojima se trguje na OTC tržištu, a imovina inve-
sticionog fonda ne sme biti upotrebljena za davanje ili
garantovanje zajmova u korist trećih lica.
OGRANIČENJE ULAGANJA - članom 38. Pravilnika
propisuju se ograničenja za ulaganje imovine otvorenog
fonda. Sada se primenjuju sledeća ograničenja:
1) u inostranstvu se može ulagati samo u likvidne
hartije od vrednosti kojima se redovno trguje
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

na regulisanom tržištu u državama članicama EU,
odnosno drugim državama, s tim da najmanje 50%
tako uloženog iznosa mora biti investirano u hartije
od vrednosti kojima se trguje na listingu regulisanog
tržišta u navedenim državama,
2) u prenosive hartije od vrednosti, odnosno instru-
mente tržišta novca jednog izdavaoca se ne može
ulagati više od 10% imovine investicionog fonda,
s tim da
- pri ulaganju otvoreni fond ne može steći više od
20% vlasničkog učešća, odnosno akcija sa pravom
glasa jednog izdavaoca,
- zbir svih pojedinačnih ulaganja, koja su veća od 5%
imovine fonda, ne sme biti veći od 40% vrednosti
ukupne imovine fonda,
3) u novčane depozite u jednoj banci ne može ulagati
više od 20% imovine investicionog fonda, s tim da se
ovo ograničenje ne odnosi na novčane depozite kod
kastodi banke,
4) u investicione jedinice otvorenih investicionih fon-
dova može se ulagati do 20% imovine investicionog
fonda,
5) ukupna vrednost ulaganja u zatvorene investicione
fondove ne sme biti veća od 30% imovine fonda,
6) do 10% imovine investicionog fonda može se ulagati
u izvedene finansijske instrumente kojima se trguje
na OTC tržištu kada je druga strana u transakciji ban-
ka, odnosno do 5% imovine investicionog fonda kada
je druga strana u transakciji drugo pravno lice,
7) imovina investicionog fonda ne može se ulagati
u hartije od vrednosti i druge finansijske instru-
mente koje izdaje:
- društvo za upravljanje,
- akcionar društva za upravljanje,
- fond kojim upravlja isto društvo za upravljanje,
- blisko povezano lice sa navedenim licima,
8) imovinom otvorenog fonda se ne mogu zauzimati
kratke pozicije,
9) imovina investicionog fonda ne može se ulagati
u plemenite metale ili depozitne potvrde koje se
odnose na plemenite metale,
Pri tome, do 35% imovine investicionog fonda može
se ulagati u hartije od vrednosti koje izdaju ili garantuju
Narodna banka Srbije, Republika, jedinice lokalne sa-
mouprave, države članice EU, druge države ili međuna-
rodne organizacije kojima pripadaju države članice EU.
Ukupna izloženost fonda prema jednom licu može da
iznosi najviše do 20% imovine fonda, osim za izdavaoce
za koje izloženost ne može biti veća od 35% imovine
fonda. Pod jednim izdavaocem, odnosno jednim licem u
čiju se imovinu vrši ulaganje u smislu ovog člana smatra
se i sa njim blisko povezano lice.
ZADUŽIVANJE FONDA - članom 40. Pravilnika se
propisuju mogućnosti za zaduživanje fonda na isti na-
čin kao i ranije, sa tim da se smanjuje limit sa 20% na
10% vrednosti imovine fonda, a u skladu sa izmena-
ma Zakona.
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85
TRGOVINSKO I KOMPANIJSKO PRAVO
NAČIN I UČESTALOST OBRAČUNAVANJA NETO IMO-
VINE FONDA - članom 42. Pravilnika se na drugačiji
način nego do sada utvrđuje poštena vrednost slabo li-
kvidnih akcija. Kod akcija kojima nije bilo trgovanja na
regulisanom tržištu, odnosno MTP u Republici u zadnjih
180 dana barem pet dana, umesto knjigovodstvene
vrednosti akcija kao ranije, poštena vrednost utvr-
đuje se kao manja vrednost između knjigovodstve-
ne i cene na zatvaranju. Ova izmena je nastala radi
realnijeg obračuna neto imovina fonda kod nelikvidnih
akcija.
Na sličan način izmenjen je i način utvrđivanja po-
štene vrednosti akcija kojima se trguje na inostranim
tržištima. Članom 43. Pravilnika precizira se da se cena
na zatvaranju uzima sa tržišta koje je utvrđeno kao pri-
marni izvor cene za tu hartiju i koja je službeno kotirana
na finansijskom informativnom servisu. Ukoliko nije bi-
lo trgovanja na dan T, poštena vrednost akcija se utvr-
đuje kao cena na zatvaranju na dan kada je poslednji
put bilo trgovanja tom hartijom u periodu koji prethodi
danu T, a koji nije duži od 90 dana (T-89). Ukoliko ni u
tom periodu nije bilo trgovanja poštena vrednost akci-
ja se utvrđuje u iznosu koji je manji između knjigovod-
stvene i cene na zatvaranju kada je poslednji put bilo
trgovanja tom akcijom na navedenom tržištu.
Član 44. Pravilnika je nov i odnosi se na utvrđivanje
poštene vrednosti depozitnih potvrda koja se utvrđuje
na način propisan čl. 42, odnosno 43. Pravilnika, uko-
liko se njima trguje na organizovanom tržištu u Repu-
blici, odnosno na inostranim tržištima. Ukoliko nije bilo
trgovanja u tom periodu poštena vrednost depozitnih
potvrda se utvrđuje u iznosu koji je manji od sledeće
dve vrednosti:
- cene po kojoj se depozitne potvrde mogu zameniti
za hartije od vrednosti čiji su ekvivalent, ili
- cene na zatvaranju na dan kada je poslednji put bi-
lo trgovanja depozitnom potvrdom na tržištu.
Članom 45. Pravilnika, kojim je propisan način utvr-
đivanja poštene vrednosti dužničkih hartija od vredno-
sti koje izdaju Republika Srbija, Narodna banka Srbije
ili pravna lica sa sedištem u Republici, izmenjen je u
delu koji se odnosi na slučaj da navedenim hartijama
nije bilo trgovanja duže od 30 dana. U tom slučaju po-
štena vrednost utvrđuje se diskontovanjem tokova
gotovine, pri čemu se kao diskontna stopa koristi
preovlađujuća tržišna kamatna stopa za te hartije,
odnosno za dužničke hartije od vrednosti koje ima-
ju isti ili približan rok dospeća i isti kreditni rejting,
a ne kao do sada šestomesečna repo stopa Narodne
banke Srbije. Ovim se dobija realnije vrednovanje duž-
ničkih hartija nego do sada.
BROJ I VREDNOST INVESTICIONE JEDINICE - čla-
nom 57. Pravilnika propisuje se da se konačni NAV i
vrednost investicione jedinice objavljuje na inter-
net stranici društva do 20h na dan T+1, a do sada je
bilo obavezno pored toga i objavljivanje u novinama na
│ 99
 TRGOVINSKO I KOMPANIJSKO PRAVO
dan T+2. Pojednostavljenim načinom objavljivanja sma-
njeni su troškovi za društvo za upravljanje.
OBJAVLJIVANJE PRINOSA - članom 64. Pravilnika
propisuje se obaveza objavljivanja prinosa na inter-
net stranici društva, umesto kao do sada i u novinama
i na internet stranici.
OBAVEŠTENJE O OBUSTAVI - članom 75. Pravilnika
takođe se propisuje obaveza objavljivanja obavešte-
nja o obustavi kupovine i otkupa investicionih jedi-
nica samo na internet stranici, umesto kao do sada i u
novinama i na internet stranici.
TRAJANJE I PRESTANAK OBUSTAVE - članom 77.
Pravilnika se propisuje obaveza objavljivanja obave-
štenja o nastavljanju kupovine i otkupa investicio-
nih jedinica samo na internet stranici, umesto kao do
sada i u novinama i na internet stranici.
SAGLASNOST NA SPAJANJE - članom 82. Pravilnika
takođe se propisuje obaveza objavljivanja obavešte-
nja o spajanju otvorenih fondova samo na internet
stranici, umesto kao do sada i u novinama i na internet
stranici.
OBAVEZA KASTODI BANKE - članom 96. Pravilnika
se propisuje da kastodi banka narednog dana nakon
prijema rešenja Komisije o raspuštanju otvorenog
fonda, obaveštava o tome javnost i članove fonda
objavljivanjem na svojoj internet stranici, umesto
kao do sada i u novinama i na internet stranici.
ZAHTEV ZA IZDAVANJE DOZVOLE ZA OSNIVANJE
ZATVORENOG FONDA - član 104. Pravilnika usklađen
je sa zakonom kojim se uređuje tržište kapitala, te
je propisano da je uz zahtev potrebno podneti Komisiji
sledeću dokumentaciju:
1) rešenje o upisu akcionarskog društva u Registar pri-
vrednih subjekata,
2) rešenje o odobrenju objavljivanja prospekta za javnu
ponudu akcija fonda u skladu sa zakonom kojim se
uređuje tržište kapitala i relevantnim podzakonskim
aktima,
3) obaveštenje o javnoj ponudi akcija u postupku osni-
vanja zatvorenog fonda,
4) nacrt ugovora sa kastodi bankom,
5) nacrt ugovora o upravljanju,
6) dokumentaciju o portfolio menadžeru koji će uprav-
ljati fondom koji se osniva
7) dokaz o uplati naknade Komisiji,
8) drugu dokumentaciju po zahtevu Komisije.
OBAVEŠTENJE O JAVNOJ PONUDI AKCIJA ZATVORE-
NOG FONDA - član 105. Pravilnika takođe predstavlja
usklađivanje sa zakonom kojim se uređuje tržište kapi-
tala, te se propisuje da se obaveštenje o javnoj ponudi
akcija u postupku osnivanja/organizovanja zatvo-
renog fonda dostavlja na obrascu ZIF-OJP i sadrži
i podatke iz obaveštenja o objavljivanju prospekta
za javnu ponudu akcija propisane zakonom kojim se
uređuje tržište kapitala i relevantnim podzakonskim
aktima, kao i
1) osnovne podatke o društvu za upravljanje,
100 │
2) o snovne podatke o fondu,
3) o snovne podatke o kastodi banci,
4) p odatke o mestu na kome se mogu izvršiti upis i
uplata,
5) p ostupak i ograničenja upisa i uplate akcija,
6) s vrhu izdavanja akcija (osnivanje fonda),
7) n ačin na koji se vrši raspodela akcija licima koja vrše
upis i uplatu, ili povraćaj sredstava u slučaju neus-
pešnosti emisije,
8) p odatke o mestu na kome se može izvršiti uvid u ili
dobiti primerak prospekta za javnu ponudu hartija
od vrednosti,
9) o znaku organizovanog tržišta na kome će se trgovati
akcijama fonda,
10) k ontakt telefone na kojima se mogu dobiti ostale
informacije.
UPIS I UPLATA AKCIJA ZATVORENOG FONDA - čla-
nom 108. Pravilnika se propisuje da je društvo za
upravljanje dužno da uvrsti akcije zatvorenog fonda na
regulisano tržište, odnosno MTP, u skladu sa zakonom
kojim se uređuje tržište kapitala, u roku od 30 dana od
dana upisa u Registar investicionih fondova. U Pravil-
niku više ne postoji mogućnost produženja roka na
zahtev društva za upravljanje za upis i uplatu akcija
zatvorenog fonda do 45 dana.
Članom 110. Pravilnika se propisuje da kao prilog
upisnice, u postupku prve javne ponude akcija za-
tvorenog fonda, radi dostizanja minimalnog iznosa
propisanog Zakonom za osnivanje fonda i upisa u
Registar investicionih fondova, može biti i poziv za
skupštinu fonda, dok je prethodno važećim pravilni-
kom bila propisana obaveza objave i poziva za osnivač-
ku skupštinu zatvorenog fonda, koji sadrži datum, vre-
me i mesto održavanja i dnevni red skupštine.
SKUPŠTINA ZATVORENOG FONDA - član 111. Pravil-
nika usklađen je sa zakonom kojim se uređuju privred-
na društva. Stoga je propisano da skupština zatvorenog
fonda u postupku osnivanja tog fonda donosi odluke o:
1) u svajanju izmena statuta,
2) i zboru predsednika i članova Nadzornog odbora,
3) o dobrenju ugovora sa članovima Nadzornog odbora,
4) o dobrenju ugovora o upravljanju,
5) o dobrenju ugovora sa kastodi bankom,
6) i zboru eksternog revizora.
UPIS U REGISTAR INVESTICIONIH FONDOVA - čla-
nom 112. Pravilnika se propisuje da je društvo za
upravljanje dužno da, u roku od tri radna dana od
dana upisa akcija na emisioni račun i prenos istih
na vlasničke račune akcionara fonda, podnese Ko-
misiji zahtev za upis zatvorenog fonda u Registar
investicionih fondova uz koji dostavlja:
1) o dluku o izboru članova nadzornog odbora fonda sa
poslovnim biografijama tih lica,
2) p otvrdu kastodi banke o uplaćenim sredstvima (uku-
pni dinarski iznos i protivvrednost u EUR po sred-
njem kursu NBS na dan isteka roka za upis i uplatu
emisije akcija),
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85
 TRGOVINSKO I KOMPANIJSKO PRAVO

3) izvod iz jedinstvene evidencije akcionara fonda,
4) statut fonda,
5) prospekt fonda sa ažuriranim podacima o članovima
nadzornog odbora,
6) ugovor o upravljanju,
7) ugovor sa kastodi bankom,
8) ugovor sa eksternim revizorom,
9) dokaz o uplati naknade,
10) d  rugu dokumentaciju po zahtevu Komisije.
Članom 113. Pravilnika kojim se propisuje kada Ko-
misija donosi rešenje o upisu zatvorenog fonda u Regi-
star investicionih fondova smanjen je broj uslova i to da:
1) je društvu za upravljanje data dozvola za osnivanje
zatvorenog fonda,
2) je iznos osnovnog kapitala zatvorenog fonda iznad
Zakonom propisanog minimuma,
3) su akcije zatvorenog fonda upisane u jedinstvenu
evidenciju koju vodi Centralni registar,
5) je društvo za upravljanje, u ime fonda zaključilo ugo-
vor sa kastodi bankom i eksternim revizorom.
INVESTICIONA POLITIKA ZATVORENOG FONDA
- članom 118. Pravilnika se propisuje da investiciona
politika investicionog fonda sadrži pored načina spro-
vođenja investicionog cilja i način upravljanja rizicima,
što je usklađeno sa izmenama Zakona.
OGRANIČENJE ULAGANJA - članom 120. Pravilnika
dodatno se propisuje da fond ne može sticati više od
20% akcija sa pravom glasa jednog izdavaoca, koji je
javno akcionarsko društvo, u smislu zakona kojim se
uređuje tržište kapitala, i sa njim blisko povezanih lica,
što predstavlja usklađivanje sa izmenama Zakona.  •
mr Dijana Montiljo Mihajlović

UPRAVLJANJE OTPADOM I DOSTAVLJANJE

IZVEŠTAJA O UPRAVLJANJU OTPADOM
ZA UGOSTITELJSKU DELATNOST
Evidencija proizvođača otpada, posebni tokovi otpada,
obrazac evidencije i lice odgovorno za upravljanje otpadom

Sažetak
• Proizvođač, uvoznik, paker/punilac i isporučilac dužan je da za ambalažu koju stavlja u promet do 31. marta
tekuće godine dostavi Agenciji za zaštitu životne sredine izveštaj o upravljanju ambalažom i ambalažnim
otpadom u prethodnoj godini.
• Ukoliko ugostitelj, ne vrši pakovanje, odnosno punjenje ambalaže (paker/punilac), ili stavlja u promet amba-
lažu ili upakovan proizvod (isporučilac), nije u obavezi da dostavlja godišnji izveštaj o upravljanju ambalažom i
ambalažnim otpadom.
• Proizvođač otpada (osim komunalnog otpada), u obavezi je da vodi dnevnu evidenciju o otpadu na obrascu
DEO 1.
• Uvoznici vozila koje sami stavljaju na tržište u Republici Srbiji ili koje sami koriste kao krajnji potrošači plaćaju
naknadu u visini od 12.000 dinara po toni vozila (za neizvršenje ove propisane obaveze, zaprećena je novčana
kazna u visini od 500.000 do 1.000.000 dinara).
• Proizvođač otpada je obavezan da odredi lice odgovorno za upravljanje otpadom (za neizvršenje ove pro-
pisane obaveze povlači prekršajnu odgovornost, sa zaprećenom kaznom u visini od 500.000 do 1.000.000
dinara za privredno društvo, preduzeće ili drugo pravno lice, od 25.000 do 50.000 dinara za odgovorno lice u
privrednom društvu, preduzeću ili drugom pravnom licu, odnosno od 250.000 do 500.000 dinara ili kaznom
zatvora do 30 dana za preduzetnike.

Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85 │ 101

 TRGOVINSKO I KOMPANIJSKO PRAVO
Z Naknada za proizvode koji
akon o ambalaži i ambalažnom otpadu („Sl.
glasnik RS”, br. 36/2009) u članu 39. navodi da
je proizvođač, uvoznik, paker/punilac i isporuči-
lac dužan da za ambalažu koju stavlja u promet do 31.
marta tekuće godine dostavi Agenciji za zaštitu život-
ne sredine izveštaj o upravljanju ambalažom i amba-
lažnim otpadom u prethodnoj godini.
Ukoliko ugostitelj, ne vrši pakovanje, odnosno pu-
njenje ambalaže (paker/punilac), ili stavlja u promet
ambalažu ili upakovan proizvod (isporučilac), nije u
obavezi da dostavlja godišnji izveštaj o upravljanju
ambalažom i ambalažnim otpadom.
Evidencija proizvođača otpada
Zakon o upravljanju otpadom („Sl. glasnik RS”,
br. 36/2009 i 88/2010) u članu 75. navodi da je pro-
izvođač i vlasnik otpada, izuzev domaćinstva, dužan
da vodi i čuva dnevnu evidenciju o otpadu i dostavlja
redovni godišnji izveštaj Agenciji za zaštitu životne
sredine.
Proizvođač otpada (osim komunalnog otpada), u
obavezi je da vodi dnevnu evidenciju o otpadu.
Dnevna evidencija se vodi na obrascu DEO 1 -
DNEVNA EVIDENCIJA O OTPADU PROIZVOĐAČA OT-
PADA, a bliže odrednice su date Pravilnikom o obras-
cu dnevne evidencije i godišnjeg izveštaja o otpadu
sa uputstvom za njegovo popunjavanje („Sl. glasnik
RS”, br. 95/2010).
Pored otpadnog jestivog ulja, ugostitelj može
da generiše i druge vrste otpada, kao što su:
- otpadne gume,
- akumulatori,
- motorna ulja i sl, ukoliko poseduje sopstvena
transportna vozila.
Eventualno generisane količine navedenih toko-
va otpada se takođe prijavljuju Agenciji za zaštitu ži-
votne sredine, najkasnije do 31. marta tekuće godine,
za prethodnu godinu.
Posebni tokovi otpada
S obzirom na vrste otpada koje se mogu pojaviti
prilikom obavljanja navedene ugostiteljske delatnosti
(pre svega otpadno jestivo ulje, a eventualno i otpadne
gume, akumulatori, motorna ulja - kao posebni tokovi
otpada) ugostitelj je u obavezi da dostavi Agenciji za
zaštitu životne sredine redovan godišnji izveštaj za
Nacionalni registar izvora zagađivanja.
Bliže odrednice o ovom izveštavanju su date u Pra-
vilniku o metodologiji za izradu nacionalnog i lo-
kalnog registra izvora zagađivanja, kao i metodolo-
giji za vrste, načine i rokove prikupljanja podataka
(„Sl. glasnik RS”, br. 91/2010 i 10/2013).
102 │
posle upotrebe mogu postati
posebni tokovi otpada
Ukoliko su određena transportna sredstva uvežena,
shodno odredbama Uredbe o proizvodima koji posle
upotrebe postaju posebni tokovi otpada, obrascu
dnevne evidencije o količini i vrsti proizvedenih i
uvezenih proizvoda i godišnjeg izveštaja, načinu i
rokovima dostavljanja godišnjeg izveštaja, obvezni-
cima plaćanja naknade, kriterijumima za obračun,
visinu i način obračunavanja i plaćanja naknade
(„Sl. glasnik RS”, br. 54/2010, 86/2011, 15/2012,
41/2013 - dr. pravilnik, 3/2014 i 81/2014 - dr. pra-
vilnik), član 5. stav 1. tačka 6):
„Uvoznici vozila koje sami stavljaju na tržište u Re-
publici Srbiji ili koje sami koriste kao krajnji potrošači
plaćaju naknadu”.
Visina naknade je 12.000 dinara po toni vozila,
za vozilo kategorije M1 (motorno vozilo za prevoz put-
nika - putničko vozilo koje, osim sedišta vozača ima još
najviše osam sedišta) ili N1 (motorno vozilo za prevoz
tereta - teretno vozilo čija najveća dozvoljena masa ni-
je veća od 3,5 t), motorno vozilo sa tri točka, osim mo-
tornih tricikala (kategorija L5 - teški tricikl) i njihove
neupotrebljive ili odbačene delove.
Za neizvršenje ove propisane obaveze, zaprećena
je novčana kazna u visini od 500.000 do 1.000.000
dinara.
Lice odgovorno za
upravljanje otpadom
Proizvođač otpada je obavezan da odredi lice od-
govorno za upravljanje otpadom.
Neizvršenje ove propisane obaveze povlači prekr-
šajnu odgovornost, sa zaprećenom kaznom u visini:
- od 500.000 do 1.000.000 dinara za privredno
društvo, preduzeće ili drugo pravno lice,
- od 25.000 do 50.000 dinara za odgovorno lice u
privrednom društvu, preduzeću ili drugom prav-
nom licu, odnosno
- od 250.000 do 500.000 dinara ili kaznom za-
tvora do 30 dana za preduzetnike.  •
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85
 TRGOVINSKO I KOMPANIJSKO PRAVO

▶ Pitanje i odgovor

Ogranak stranog privrednog društva kao glavni izvođač

radova prema Zakonu o planiranju i izgradnji
◊ Pitanje:

• Da li ogranak stranog pravnog lica može da bude glavni izvođač radova saglasno Zakonu o planiranju i
izgradnji i da li to utiče na izdavanje građevinske i upotrebne dozvole?

◊ Odgovor:

Ogranak stranog pravnog lica je njegov izdvojeni organizacioni deo preko koga to pravno lice obavlja delatnost u Re-
publici Srbiji. Ogranak stranog pravnog lica ima obeležja domaćeg privrednog društva jer dobija domaći PIB i matični
broj, upisuje se u registar koji vodi Agencija za privredne registre (dalje: APR) i ima pretežnu delatnost, kao i privredna
društva. Kada je reč o delatnosti, članom 573. stav 2. Zakona o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011,
99/2011, 83/2014 - dr. zakon i 5/2015) propisano je da se na delatnost ogranka primenjuju pravila o delatnosti (član 4.
istog zakona) privrednih društava, što bi značilo da i ogranak stranog pravnog lica može da obavlja i druge delatnosti
(osim registrovane pretežne delatnosti) na teritoriji RS, osim onih delatnosti čije je obavljanje zabranjeno, odnosno za
čije se obavljanje zahteva posebna dozvola.
Iako je ogranak stranog pravnog lica subjekt u pravu, njegov subjektivitet je, ipak, ograničen subjektivitetom nje-
govog osnivača - stranog privrednog društva (pravnog lica) u toliko što se on smatra organizacionim delom stranog
pravnog lica. Međutim, iz ugla našeg pravnog poretka, ogranak pravnog lica ima sva obeležja domaćeg pravnog lica,
odnosno strano pravno lice, preko ogranka, stiče pravo da obavlja delatnost i na našoj teritoriji.
Kada je reč o toj delatnosti, naročito treba imati u vidu odredbu člana 573. stav 2. Zakona o privrednim društvima
koja upućuje na član 4. toga zakona, čime se u pogledu prava na obavljanje privredne delatnosti na našoj teritoriji, ogra-
nak stranog pravnog lica izjednačava sa domaćim privrednim društvom.
Imajući vidu ove odredbe Zakona o privrednim društvima, treba primeniti princip da je ogranku stranog pravnog li-
ca u pogledu prava na obavljanje delatnosti dopušteno sve ono što je dopušteno privrednim društvima koja su osnovana
po pravu Republike Srbije i upisana u registar kod APR-a. To znači da ogranak stranog privrednog društva može da bude
i glavni izvođač radova, ako uopšte ispunjava uslove da bude izvođač radova u smislu člana 150. Zakona o planiranju i
izgradnji ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US,
50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014 i 145/2014 - dalje: Zakon). Sama činjenica da je reč o ogranku
stranog pravnog lica ne predstavlja smetnju da on bude glavni izvođač radova, ako ispunjava uslove da bude izvođač
radova u smislu navedenog člana Zakona.
Iz ugla građevinske dozvole koja se odnosi na izgradnju konkretnog objekta, samo izdavanje građevinske dozvole
ne zavisi od toga ko će biti izvođač radova. Organ koji izdaje dozvolu za gradnju ne obazire se na to ko će biti izvođač
radova, niti se dozvola za gradnju izdaje s obzirom na okolnost ko će biti izvođač radova. Čak ni upotrebna dozvola ne
zavisi od toga ko je bio izvođač radova. Za organ koji izdaje upotrebnu dozvolu bitno je da je objekat izgrađen u skladu
sa građevinskom dozvolom, a ne to ko je bio izvođač radova. Ako se zahteva i to da izvođač radova ima i lice sa licencom
za odgovornog izvođača radova, onda ogranak to mora da ispuni, odnosno da neko od lica koje angažuje u svojstvu
odgovornog izvođača radova ima licencu za to.
Rečeno kraće, ogranak stranog pravnog lica koji je upisan u registar ogranaka kod APR-a treba u svemu izjednačiti
sa domaćim pravnim licima. Svrha upisa ogranka i jeste to, da se stekne pravo na obavljanje privredne delatnosti na teri-
toriji RS. Kada je upisan u registar, time je stečeno i pravo na obavljanje delatnosti na teritoriji RS, te ga treba izjednačiti
sa drugim privrednim društvima koja su osnovana sa sedištem na teritoriji RS. Iz ugla obavljanja privredne delatnosti
na našoj teritoriji nema nikakvih bitnih razlika između privrednog društva koje je osnovano na teritoriji RS i ogranka
stranog pravnog lica, registrovanog kod APR za teritoriju RS.  •

prof. dr Zlatko Stefanović

Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85 │ 103

 TRGOVINSKO I KOMPANIJSKO PRAVO

▶ Pitanje i odgovor

Putničko vozilo pravnog lica koje se koristi za sopstvene potrebe

i povremeno daje zaposlenom radi korišćenja u privatne svrhe
◊ Pitanje:
• Ako pravno lice putničko vozilo koje koristi za sopstvene potrebe povremeno daje i zaposlenom da ga
koristi u privatne svrhe, kako ono može da razgraniči potrošnju goriva za službene svrhe od potrošnje
goriva za privatne svrhe, kad se ima u vidu da više nije obavezno izdavanje putnih naloga?
◊ Odgovor:
Od poslednjih izmena i dopuna Zakona o prevozu u drumskom saobraćaju ("Sl. glasnik RS", br. 46/95, 66/2001,
61/2005, 91/2005, 62/2006 i 31/2011 - dalje: Zakon), koje su na snazi od 17.5.2011. godine, putni nalog za vozilo po-
punjen na propisan način, potpisan od strane vozača i potpisan i overen od strane ovlašćenog lica, ne mora se nalaziti
u putničkom automobilu privrednih subjekata kojim se obavlja prevoz za sopstvene potrebe. Međutim, ukidanjem te
zakonske obaveze pravnim licima nije zabranjeno da svojima aktima uvedu i urede korišćenje putnog naloga, između
ostalog i da bi kontrolisala potrošnju goriva u svojim putničkim vozilima.
Razume se, pitanje kontrole potrošnje goriva, dakle u konkretnom slučaju i pitanje razgraničenja potrošnje goriva
za službene svrhe od potrošnje goriva za privatne svrhe može se aktom pravnog lica urediti ne samo putem korišćenja
putnog naloga, već i na bilo koji drugi način koje pravno lice nalazi najcelishodnijim s obzirom na svoje konkretne uslove
i potrebe. Aktom pravnog lica mogu se urediti i sva druga pitanja koja se odnose na korišćenje u privatne svrhe vozila
koje pravno lice koristi za sopstvene (službene) potrebe.
Međutim, tim aktima pravnog lica ne mogu se derogirati zakonske i druge propisane obaveze pravnog lica koje se
odnose na njegova vozila za sopstvene potrebe. I za vreme dok se koristi za privatne svrhe, takvo vozilo je, saglasno za-
konu, vozilo pravnog lica za sopstvene potrebe. Sledstveno tome, mora se i u vreme korišćenja tog vozila pravnog lica za
privatne potrebe poštovati zakonska obaveza pravnog lica i vozača prema kojoj u tom vozilu mora da se nalazi ugovor
o radu ili potvrda da je vozač zaposlen kod vlasnika vozila.  •

Nevenka Miletić

▶ Pitanje i odgovor

Obavezna zimska oprema teretnih vozila

◊ Pitanje:
• Kojom zimskom opremom moraju u zimskom periodu da budu opremljena teretna vozila u naselje-
nom mestu, a kojom van naseljenog mesta, odnosno kada i na kom delu puta u tom periodu teretno
vozilo mora da bude opremljeno lancima?
◊ Odgovor:
Sadržina zimske opreme motornih vozila i pravila koja se odnose na njenu upotrebu propisana su članom 113. Pra-
vilnika o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima ("Sl. glasnik RS",
br. 40/2012, 102/2012, 19/2013, 41/2013 i 102/2014 - dalje: Pravilnik).
Zimsku opremu teretnih motornih vozila čine:
- lanci odnosno drugi uređaji za povećanje trakcije na najmanje dva pogonska točka;
- pneumatici za zimsku upotrebu na svim točkovima vozila vrste N1;
- lopata za vozila vrsta N2 i N3.
Teretna vozila moraju da budu opremljena zimskom opremom u periodu od 1. novembra do 1. aprila, ako se zbog
vremenskih uslova na kolovozu nalazi sneg, led ili poledica. Izuzetak od ovog pravila učinjen je kada su u pitanju lanci
za sneg, odnosno drugi uređaji za povećanje trakcije. Predviđeno je, naime, da u naselju vozila ne moraju biti opremljena
lancima, odnosno drugim uređajima za povećanje trakcije. Pravilnikom je propisano i da se lanci za sneg mogu postaviti
na točkove na delu puta koji nije označen znakom "lanci za sneg" samo kad je kolovoz prekriven snegom.

104 │ Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

 TRGOVINSKO I KOMPANIJSKO PRAVO

Prema tome, u naseljenom mestu u periodu od 1. novembra do 1. aprila u određenim vremenskim uslovima (sneg, led,
poledica) teretna vozila moraju da budu opremljena navedenim delovima zimske opreme (pneumaticima i lopatom), a
ne i lancima, kojima mogu ali ne moraju biti opremljena. Van naseljenog mesta u periodu od 1. novembra do 1. aprila
teretna vozila moraju da budu opremljena svom zimskom opremom (lancima, pneumaticima i lopatom). Lanci se mogu
postaviti na točkove na delu puta koji nije označen znakom "lanci za sneg" samo kad je kolovoz prekriven snegom.
Trebalo bi na kraju primetiti i to da primena ovih pravila u velikoj meri zavisi od konkretnih vremenskih uslova,
odnosno od toga da li na kolovozu ima snega, leda ili poledice. Posebnu teškoću, pri tome, pričinjava pravilna proce-
na (predviđanje) pokrivenosti snegom određenih deonica puta od koje zavisi zabrana upotrebe ili obavezna upotreba
lanaca. Štaviše, ovo bi sa gledišta vozača teretnih vozila mogla da budu samo neka od faktičkih pitanja od kojih zavisi
primena navedenih pravnih pravila u praksi.  •
Nevenka Miletić

▶ Pitanje i odgovor

Prodaja kancelarijske opreme zaposlenima

u postupku likvidacije
◊ Pitanje:
• Da li je u skladu sa zakonom da likvidacioni upravnik ponudi zaposlenima da otkupe kancelarijsku
opremu društva koje je u postupku likvidacije?
◊ Odgovor:
Odredbom člana 532. stav 1. tačka 2) Zakona o privrednim društvima ("Sl. glasnik RS", br. 36/2011, 99/2011,
83/2014 - dr. zakon i 5/2015 - dalje: Zakon) propisano je da je jedna od aktivnosti likvidacionog upravnika da predu-
zima radnje potrebne za sprovođenje likvidacije, kao što su prodaja imovine, isplata poverilaca i naplata potraživanja.
Dakle, odluka je likvidacionog upravnika na koji način će vršiti unovčenje imovine, tako da je u potpunosti u skladu sa
zakonom da se likvidacioni upravnik odluči na unovčenje tako što će kancelarijsku opremu ponuditi zaposlenima da
otkupe. Svakako treba imati u vidu da je likvidacija postupak koji pretpostavlja namirenost poverilaca odnosno da cilj
likvidacionog upravnika treba da bude takvo unovčenje koje će voditi ka potpunom namirenju poverilaca u skladu sa
odredbom člana 524. Zakona.  •
Jelena Čolić

Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85 │ 105

 MEĐUNARODNO I UPOREDNO PRAVO
REPUBLIKA SRBIJA PRED EVROPSKIM SUDOM
ZA LJUDSKA PRAVA U 2014. GODINI
Statistički podaci, opšti i uporedni pregled
E
vropski sud za ljudska prava je u odnosu na
Republiku Srbiju u 2014. godini objavio 18
presuda:
- u jednoj od ovih presuda Sud je utvrdio da nije
učinjena povreda Evropske konvencije za za-
štitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (dalje:
Konvencija),
- u jednoj presudi predstavka je proglašena nedopu-
štenom,
- u 16 presuda utvrđena bar jedna povreda Konven-
cije.
Kada je reč o presudama u odnosu na druge države
samo Bugarska, Portugal, Azerbejdžan, Jermenija, Ho-
landija, Island, Irska i Crna Gora spadaju u grupu zema-
lja koje nisu uspele da se odbrane ni u jednoj prošlo-
godišnjoj presudi. Međutim, broj presuda u odnosu na
ove države se razlikuje. Dok Bugarska i Portugal imaju
po 18 ovakvih presuda, Azerbejdžan ima 11 presuda u
kojima je država oglašena odgovornom za kršenje prava
iz Konvencije. Broj nepovoljnih presuda po državu kod
ovih zemalja iznosi četiri (Jermenija), tri (Holandija),
dok je u slučaju Islanda, Irske i Crne Gore prošle godine
doneta samo jedna presuda i ona je bila nepovoljna po
državu.
Državu su, po pravilu, najbolje branili Skandinavci.
Tako Danska je prošle godine dobila samo dve presude
(obe u korist države), Švedska je dobila osam presuda
i samo u dve nije uspela da se odbrani, Finska je dobi-
la 12 presuda od kojih su samo četiri bile nepovoljne
po državu, dok je Norveška imala polovičan uspeh - od
četiri presude država je proglašena odgovornom u dve.
Polovičan uspeh imala je i Češka Republika (četiri pre-
sude u korist države od osam donetih presuda). Grupi
uspešnih zemalja priključićemo i  Austriju (od sedam
presuda država je proglašena odgovornom u tri presu-
de) Nemačku (od 13 presuda država je izgubila samo
106 │
u tri slučaja) i Ujedinjeno Kraljevstvo (od 14 presuda
država je izgubila samo u četiri slučaja).
Od bivših jugoslovenskih republika, osim gore po-
menute Crne Gore, Sud je u slučaju Slovenije doneo
čak 31 presudu, a država je proglašena odgovornom u
29 presuda. Skor Hrvatske bio je 27 presuda ukupno,
a država je oglašena odgovornom u 24 presude. Bosna
i Hercegovina je prošle godina oglašena odgovornom
u pet presuda od donetih presuda, a BJR Makedoni-
ja od devet presuda proglašena je odgovornom u šest
slučajeva.
Lošiji skor u odnosu donetih presuda i presuda u ko-
jima je utvrđena bar jedna povreda Konvencije imaju:
Mađarska 50-49, Ukrajina 40-39 i Slovačka Republika
14-13.
Najveći broj presuda tokom 2014. godine Sud je
izrekao u odnosu na Rusiju - 129 (u 122 utvrđena bar
jedna povreda Konvencije), Tursku - 101 (u 94 utvr-
đena povreda Konvencije) i Rumuniju - 87 (u 74 utvr-
đena bar jedna povreda Konvencije). Nijedna presuda
u 2014. godini nije doneta u odnosu na Andoru, Kipar,
Lihtenštajn, Luksemburg, Monako i San Marino.
Sud je u 2014. godini ukupno objavio 896
presuda.
Što se strukture povreda tiče najveći broj presuda u
2014. godini - 212, donet je u vezi sa povredom prava
na slobodu i bezbednost (član 5. Konvencije); u vezi sa
nečovečnim i ponižavajućim postupanjem (član 3. Kon-
vencije) donete su 174 presude. Sledi 149 presuda u
vezi sa pravom na pravično suđenje (član 6. stav 1. Kon-
vencije), 128 presuda u vezi sa delotvornim pravnim
sredstvom (član 13. Konvencije) i 117 presuda u vezi sa
i dužinom sudskih postupaka (član 6. stav 1. Konvenci-
je). Trebalo bi naglasiti da se u jednoj presudi može po-
staviti pitanje povrede većeg broja odredbi Konvencije.
Ukupan broj presuda donetih u odnosu na Repu-
bliku Srbiju, od trenutka ratifikacije Konvencije (2004.
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

godine) zaključno sa 2014. godinom, iznosi 115 pre-
suda. U tom broju u 101 presudi utvrđena je bar jedna
povreda Konvencije, u osam presuda Sud je našao da
nije bilo povreda, dok je šest presuda svrstano u rubri-
ku „ostale presude” gde se ubrajaju presude donete po
zahtevu za reviziju (npr. u slučaju Viktor Juhas Đurić),
presude u kojima su predstavke proglašene nedopušte-
nim (npr. presuda Velikog veća u slučaju Vučković i dr.)
ili u kojima su predstavke protiv Srbije odbačene (npr.
presuda u slučaju Bijelić protiv Crne Gore i Srbije).
Ukupan broj predstavki
Na kraju 2014. godine pred Sudom se nalazi
ukupno 2523 predstavke protiv Republike Srbije.
Prema stadijumu u kome se ove predstavke nalaze one
se mogu razvrstati na sledeći način:
- 903 predstavke nalaze se pred sudijom pojedin-
cem ili tročlanim odborom, koji mogu da odluče i
da ih odbace;
- 652 predstavke nalaze se pred većem;
- Republici Srbiji dostavljen je na odgovor 508
predstavki;
- po 445 predstavki postupa zastupnik Republike
Srbije;
- 15 predstavki je proglašeno dopuštenim.
Najveći broj predstavki pred Sudom podnet je pro-
tiv Ukrajine - 13.650, što čini 19,5% od ukupnog broja
predstavki pred Sudom. Po broju predstavki sledi Itali-
ja (10.100 ili 14,4%), Rusija (10.000 ili 14,3%), Turska
(9.500 ili 13,6%), Rumunija (3.400 ili 4,9%). Republi-
ka Srbija, sa 2523 predstavke, što čini 3,6% od uku-
pnog broja predstavki pred Sudom, zauzima šestu
poziciju od 47 država članica Saveta Evrope. Iza
Srbije nalaze se Gruzija sa 2300 predstavki, Mađarska
sa 1850 predstavki, Poljska sa 1800 i Slovenija sa 1700
predstavki. To je prvih deset država po broju predstavki.
Trenutno se pred Sudom nalazi 69.900 pred-
stavki, tako da na preostalih 37 država članica Saveta
Evrope otpada 13.100 predstavki ili 18,7% od ukupnog
broja predstavki.
Ipak, srazmerno broju stanovnika Republika Sr-
bija i dalje zauzima prvu poziciju sa koeficijentom
od 3,90, što je znatno manje u odnosu na koeficijente
iz prethodnih godina (6,76 odnosno 7,04). Visoki koe-
ficijent predstavki prema broju stanovnika imaju i Lih-
tenštajn (3,24), Ukrajina (3,14) Moldavija (3,11), Crna
Gora (2,53) i Mađarska (2,43). Najniži koeficijent ima
Republika Irska od samo 0,07.
Jednostrane deklaracije i
prijateljska poravnanja
Jednostrane deklaracije i prijateljska poravnanja iz
godine u godinu imaju sve značajniju ulogu, tako da je u
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85
MEĐUNARODNO I UPOREDNO PRAVO
2014. godini ukupno izdato 502 jednostrane dekla-
racije i sklopljeno je 1696 prijateljska poravnanja.
U pogledu jednostranih deklaracija kojima je država
priznala postojanje povrede Republika Srbija sa 52
izdate jednostrane deklaracije zauzima treće mesto
iza Rusije (161) i Rumunije (64). Međutim, evidentno
je da znatan broj država (Španija, Švajcarska, Švedska,
Belgija) uopšte ne pribegava ovom načinu za okonča-
nje postupka pred Sudom, što znači da države još ni-
su do kraja spremne da priznaju, direktno, povredu
Konvencije.
Po broju sklopljenih poravnanja u 2014. godini
(1016) Republika Srbija zauzima ubedljivo prvo
mesto, što je bio slučaj i ranijih godina - 415 u 2012.
godini i 679 u 2013. godini. Druga na listi sklopljenih
poravnanja u 2014. godini je Turska sa 84 sklopljena
poravnanja, što je znatno manje u odnosu na Srbiju.
Presude u odnosu na Republiku
Srbiju objavljene u 2014. godini
Najveći broj donetih presuda odnosio se na neiz-
vršavanje pravosnažnih presuda domaćih sudova u
odnosu na preduzeća u društvenoj svojini u kojima
je Republika Srbija odlučila da ne sklapa poravna-
nje. Naime, pošto se u ovakvim predmetima radilo o
slučajevima „dobro ustanovljene sudske prakse” Repu-
blika Srbija se u nizu ovakvih slučajeva opredeljivala za
sklapanje sudskih poravnanja u kojima je preuzimala
na sebe obavezu izvršenja pravosnažne presude doma-
ćeg suda i plaćanja iznosa nematerijalne štete. Ipak, u
nekim slučajevima u kojima je procenjeno da postoje
izvesne šanse za proglašavanje predstavke nedopušte-
nom pokušano je da se ukaže na razloge zbog kojih bi
predstavka mogla da bude proglašena nedopuštenom,
što je najčešće rezultiralo presudom u kojoj je utvrđiva-
na povreda člana 6. stav 1. Konvencije, a negde i člana 1.
Protokola uz Konvenciju. Ipak, bilo je i nekoliko odluka
u kojima su predstavke proglašene nedopuštenim (o
ovome će biti reči posebno).
Većina presuda iz kategorije presuda donetih u
slučajevima neizvršavanja pravosnažnih presuda
domaćih sudova u odnosu na preduzeća u druš-
tvenoj svojini doneta je od strane tročlanog veća, što
znači da su one postale pravosnažne danom objavljiva-
nja. Takvih presuda bilo je šest u 2014. godini i one
su donete u slučajevima po predstavkama podnosilaca
sa prezimenima Janković, Petrović, Premović, Mećava,
Radovanović, Jovanović i dr. U prve dve spomenute
presude utvrđena je povreda samo člana 6. stav 1.
Konvencije, a u preostale četiri utvrđena je povreda
i člana 1. Protokola 1.
Pored pomenutih presuda u vezi sa neizvršavanjem
pravosnažnih presuda domaćih sudova u odnosu na
preduzeća u društvenoj svojini donete su i tri presude
│ 107
 MEĐUNARODNO I UPOREDNO PRAVO
od strane sedmočlanog veća. To su presude u sluča-
jevima Nikolić-Krstić, Pop-Ilić i dr. i Riđić. U prvoj od
spomenutih presuda utvrđena je povreda  člana 6.
stav 1. i člana 1. Protokola 1 uz Konvenciju, dok su
u druge dve utvrđene povrede samo člana 6. stav 1.
Konvencije.
U svim ovim presudama dosuđena naknada oba-
vezno je obuhvatala izvršenje pravosnažnih presuda
domaćih sudova. Osim u slučaju Premović naknada je
obuhvatila i nematerijalnu štetu, a sume dosuđene
naknade po ovom osnovu iznosile su najčešće 2000
evra po podnosiocu, osim u dva slučaja u kojima je
naknada iznosila 2500 evra (Nikolić-Krstić) odnosno
2700 evra (Pop Ilić i dr.). U ovom poslednjem slučaju
podnosiocima je na ime troškova postupka dosuđeno
1700 evra, za sve zajedno.
U vezi sa slučajevima iz ove kategorije izdvojili bi-
smo nekoliko stavova iz nekih od pomenutih presuda
Suda. Najpre, u slučaju Nikolić-Krstić, u stavu 29. pre-
sude se kaže:
„U načelu, kada podnosilac predstavke, kao što je ova,
dobije pravnosnažnu presudu protiv pravnog lica pod
kontrolom države, od njega se samo traži da podnese
predlog za izvršenje te presude nadležnom sudu ili, u slu-
čaju likvidacionog ili stečajnog postupka protiv dužnika,
da prijavi svoje potraživanje upravi dužnika.”
U stavu 44. presude u slučaju Pop-Ilić i dr. u vezi sa
prigovorom Republike Srbije na status žrtve podnosila-
ca povodom razmatranja navoda iz predstavki od stra-
ne Ustavnog suda Sud ističe:
„Ustavni sud je potvrdio da su podnositeljke predstav-
ki pretrpele povredu svojih ustavnih prava jednaku onim
zajemčenim prema članu 6. stav 1 Konvencije. Ustavni sud
je takođe naložio da se sporni izvršni postupak „okonča
u skladu sa zakonom”. Navedeni nalog uopšte nije pred-
stavljao obeštećenje pošto se odnosio samo na odredbu
Zakona o stečajnom postupku koja predviđa da se izvršni
postupak u toku obustavlja nakon otvaranja stečajnog
postupka u odnosu na istog dužnika. Podnositeljkama
predstavki, najzad, nikada nije isplaćena naknada za
pretrpljenu materijalnu i/ili nematerijalnu štetu u vezi
sa spornim neizvršenjem i, štaviše, njihovi zahtevi za na-
knadu materijalne štete čak nisu formalno ni razmatrani
u izreci odluke Ustavnog suda.”
Od pomenutih presuda koje se izdvajaju po svojoj
brojnosti (devet presuda ovog tipa) dve presude izdva-
jaju se po svojoj važnosti. Naime, važnost presuda u slu-
čajevima Ališić i dr. i Vučković i dr. ogleda se ne samo
po tome što su to za sada dve jedine presude donete u
odnosu na Republiku Srbiju od stane Velikog veća (se-
damnaestočlano veće), nego i po važnosti pitanja koje
se raspravljalo pred Sudom (pitanje isplate tzv. stare
devizne štednje u postupku sukcesije država odnosno
pitanje isplate ratnih dnevnica rezervistima koji su mo-
bilisani u vreme intervencije NATO pakta) i brojnosti
lica na koje se te presude odnose (u slučaju Ališić i dr.
u kome je predstavku podnelo troje podnosilaca pred-
108 │
stavka se odnosila na još 1850 lica, a u slučaju Vučković
i dr. u kome je bilo 30 podnosilaca predstavki presuda
se odnosila na gotovo 6000 predstavki ovog tipa). Po-
red toga, presuda Ališić i dr. predstavlja pilot-presudu
(za sada jedina pravosnažna pilot-presuda u odnosu na
Republiku Srbiju), a u njoj se pojavilo čak pet tuženih
država (istina sa suprotstavljenim interesima). U obe
pomenute presude, presudama Velikog veća prethodile
su presude sedmočlanog veća, nepovoljne po Republi-
ku Srbiju i u oba slučaja petočlani sudijski kolegijum
predviđen članom 43. stav 2. Konvencije prihvatao je
zahteve Republike Srbije za upućivanje predmeta na
Veliko veće. Najzad, u oba slučaja Veliko veće nije bilo
jedinstveno (u slučaju Ališić i dr. dvoje sudija ostalo je u
manjini u mišljenju da bi pored Srbije i Slovenije trebalo
da i druge tužene države budu oglašene odgovornim za
kršenje člana 1. Protokola 1 i člana 13, dok je u slučaju
Vučković i dr. troje sudija bilo mišljenja da predstavke
podnosilaca ne bi trebalo da se odbace zbog neiscrplji-
vanja unutrašnjih pravnih sredstava).
U presudi Vučković i dr. Sud se nije ni bavio ispiti-
vanjem osnovanosti predstavke, jer je predstavka odba-
čena zbog neiscrpljivanja unutrašnjih pravnih sredsta-
va. Ovakav stav Sud je, u vezi sa delotvornošću ustav-
ne žalbe u konkretnoj situaciji, obrazložio na sledeći
način:
„...U nijednom od ovih slučajeva Ustavni sud se nije
proglasio nenadležnim da razmatra pritužbe po članu 21
Ustava u odnosu na navodni diskriminatorni efekt Spo-
razuma. U dva od njih sud je propustio da se bavi ovim
pitanjem, ali je usvojio ustavne žalbe u pitanju po drugim
osnovima... U preostaloj odluci...Ustavni sud je zaista od-
lučio o pritužbi pozivajući se na „akcesorni karakter” čla-
na 21 i uočavajući da se žalioci nisu pozvali ni na jednu
drugu ustavnu odredbu koja bi se primenila u vezi sa tim
članom...Po mišljenju Velikog veća, gore izneto ne poka-
zuje da ustavna žalba ne nudi razumne izglede na uspeh
u pogledu pritužbi podnosilaca na diskriminaciju da su
ih oni istakli na propisani način pred Ustavnim sudom”.
(stav 83. presude)
Ova presuda imala je za posledicu odbacivanje
velikog broja predstavki ovog tipa, čime ne samo da
je postignuta ogromna ušteda za budžet Republike Srbi-
je (da su predstavke proglašene osnovanim svakom od
podnosilaca, ali i svim drugim licima u istoj situaciji mo-
rala bi da se isplati kako materijalna, tako i nematerijal-
na naknada, uz troškove postupka za podnosioce pred-
stavki, koje je na usmenoj raspravi pred Velikim većem
održanoj 15.5.2013. godine zastupalo dvoje advokata),
nego se znatno smanjio broj predstavki protiv Repu-
blike Srbije (od preko 11.000 predstavki tokom 2013.
godine, u avgustu 2014. godine pred Sudom je preosta-
lo 4700 predstavke, da bi se zaključno sa novembrom
2014. godine taj broj smanjio na 2700 predstavki, a na
kraju 2014. godine bilo je ukupno 2523 predstavke).
Presuda Ališić i dr. predstavlja prvu pravosnaž-
nu pilot presudu donetu u odnosu na Republiku
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

Srbiju. Prirodu ovog instituta regulisanog Pravilom 61
Suda, kao i Rezolucijom Komiteta ministara Rec(2004)3
objašnjava i član 143. ove presude na sledeći način:
„Kako bi olakšao delotvornu primenu svojih presuda,
Sud može usvojiti proceduru pilot presude, dopuštajući
joj jasno prepoznavanje strukturnih problema uz ukazi-
vanje na povrede i mere koje bi se primenile od strane tu-
žene države da ispravi povrede... Cilj ove procedure je da
omogući najbrže i najdelotvornije rešenje disfunkcional-
nosti koja pogađa zaštitu predmetnih prava iz Konvenci-
je u nacionalnom pravnom poretku... Dok bi akcija tužene
države trebalo primarno da je usmerena na rešenje ta-
kve disfunkcionalnosti i uvođenje, ako je potrebno, delo-
tvornog sredstva za povredu u pitanju, ona može takođe
uključiti ad hoc rešenja kao što su prijateljska poravna-
nja sa podnosiocima ili jednostrane ponude obeštećenja
u skladu sa zahtevima iz Konvencije. Sud može odlučiti da
odloži razmatranje sličnih slučajeva, dajući tako tuženoj
državi šansu da ih uredi na različite načine... Ako, među-
tim, tužena država propusti da usvoji takve mere nakon
pilot presude i nastavi da krši Konvenciju, Sud neće ima-
ti drugog izbora, osim da nastavi ispitivanje svih sličnih
predstavki koje su mu podnete i da ih dovede do presude,
kako bi obezbedio delotvorno poštovanje Konvencije...”
U ovoj presudi Sud je odlučujući između prin-
cipa sedišta banaka koje su svoje filijale imale na
teritoriji drugih republika nekadašnje SFRJ i prin-
cipa teritorijalnosti, izabrao prvi princip, kao osnov
za ustanovljavanje odgovornosti Republike Srbije i
Slovenije, koje su obavezane ne samo da podnosiocima
isplate po 4000 evra na ime nematerijalne štete nego i
da utvrde način za obeštećenje podnosilaca, kao i svih
drugih štediša dve banke čije je sedište bilo u Beogradu
odnosno Ljubljani.
Još jedna presuda iz 2014. godine izdvaja se po broju
podnosilaca. U slučaju Habimi i dr. podnosioci pred-
stavke, njih 37, obratili su se Sudu zbog navodnog krše-
nja prava iz člana 3. Konvencije (zabrana mučenja) do
koga je prema njihovim tvrdnjama došlo tokom inter-
vencije specijalnih policijskih snaga 24.11.2006. godine
u Kazneno-popravnom zavodu u Nišu, za vreme prote-
sta zatvorenika.
Evropski sud za ljudska prava zauzeo je stav da je
procesni aspekt člana 3. Konvencije u ovom slučaju bio
povređen, što znači da Republika Srbija nije sprovela
delotvornu istragu povodom ovog slučaja.
Razmatrajući konkretni slučaj Sud je naveo da su
tvrdnje podnosilaca da su pretrpeli mučenje tokom
policijske akcije 24.11.2006. godine bile dovoljne da
se sprovede zvanična delotvorna istraga. Po mišljenju
Suda, tužilaštvo je samo na početku koordiniralo istra-
gu, da bi kasnije praktično sve radnje u postupku bile
sprovedene od strane policije, iako žandarmerija i sama
pripada policijskim snagama. Takođe i obrazloženje re-
šenja o odbacivanju krivične prijave, po mišljenju Suda,
imalo je dosta nedostataka. Naime, u obrazloženju nisu
razmatrane izjave podnosilaca, njihovi navodi o povre-
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85
MEĐUNARODNO I UPOREDNO PRAVO
dama su razmotreni prilično neodređeno a posebna pa-
žnja posvećena je izveštaju PU Niš o upotrebi sile koji se
teško može nazvati nezavisnim.
Nedostaci su utvrđeni i u pogledu postupanja istraž-
nog sudije Opštinskog suda u Nišu. Naime, istražni sudi-
ja nije saslušao nijednog svedoka već samo podnosioce
ili je koristio zapisnike o njihovim izjavama, nije poku-
šao da utvrdi identitet policajaca koji su navodno zlo-
stavljali podnosioce, niti je podnosiocima bila pružena
bilo kakva mogućnost suočenja sa dva policijska službe-
nika u vezi sa čijim identitetom su postojali dokazi. Pod-
nosioci predstavke su isticali da ih je strah da identifi-
kuju navodne zlostavljače, ali istražni sudija nije ovim
tvrđenjima poklonio ni najmanju pažnju. Pored toga,
punomoćniku podnosilaca predstavke bio je uskraćen
pristup medicinskoj dokumentaciji podnosilaca, što se,
bez obzira na to da li je to bilo zakonito ili ne, mora sma-
trati neprikladnim jer se time oni na samom početku
onemogućavaju u u svojim naporima da dokažu da su
pretrpeli zlostavljanje.
Odlučujući o materijalnom aspektu člana 3. Konven-
cije, Sud je u stavovima 89-91 ove presude svoj stav o
nepostajanju povrede Konvencije obrazložio na sledeći
način:
„Dok je većina podnosilaca imala medicinski dokaz o
pretrpljenim povredama za vreme relevantnog perioda i
praktično svi su se pozvali na svedoke u prilog svojih na-
voda o zlostavljanju u rukama policije i/ili zatvorskih ču-
vara to nije dovoljno za Sud da zaključi, naravno ne izvan
razumne sumnje, da je ovde zaista postojala zloupotreba
kršenjem člana 3 Konvencije... Posebno, postoje izvesni
pokazatelji koji ukazuju na to da su povrede koje su pod-
nosioci zadobili ili navodno zadobili mogle biti prouzro-
kovane kao posledica razračunavanja između samih za-
tvorenika ili usled panike koja je nastala u toku interven-
cije... Dalje, postoje izveštaji koji ukazuju na to da su neki
zatvorenici, uključujući ponovo verovatno i podnosioce
predstavki, pružali otpor za vreme intervencije i nespor-
no je da su zatvorske vlasti 24. novembra 2006. godine
zaplenile veliku količinu oružja... Najzad, Sud primećuje
da je 31. januara 2007. godine kancelarija javnog tužio-
ca u Nišu odlučila da nije bilo osnova da pokrene slučaj
protiv bilo koga od zatvorenika umešanih u pobunu samo
zato što oni „nisu nikad nameravali da upotrebe silu kako
bi pobegli iz zatvora,” što je bio neophodni preduslov za
postojanje predmetnog krivičnog dela... U pogledu gore
iznetog Sud ne može a da ne nađe da nije bilo povrede
materijalnog aspekta člana 3 Konvencije... „
Sud je svakom od podnosilaca dosudio iznos od
po 3500 evra na ime naknade nematerijalne štete,
kao i 5000 evra u ukupnom iznosu, na ime troškova
postupka.
Za razliku od slučaju Habimi i dr. u slučaju Đekić
nije utvrđena povreda ni procesnog ni materijalnog
aspekta člana 3. Konvencije. Naime, u vezi sa materi-
jalnim aspektom člana 3. Sudu nisu pruženi adekvatni
dokazi koji bi potvrdili navode o postojanju ove povre-
│ 109
 MEĐUNARODNO I UPOREDNO PRAVO
de. U vezi sa procesnim navodima Sud je uočio propuste
tokom istrage u radu policije i tužilaštva, pre svega u
pogledu elemenata nezavisnosti istrage, ali su propusti
otklonjeni od strane suda u krivičnom postupku.
U stavu 37. ove presude Sud je to prokomentarisao
na sledeći način:
„Krivični postupak počeo je marta 2005. godine, kada
su podnosioci podneli optužni akt i trajao je do oktobra
2006. godine kada su optuženi policajci pravosnažno
oslobođeni. Postupajući sud saslušao je podnosioce, op-
tužene policajce, neke druge policajce i nekoliko svedoka-
očevidaca hapšenja podnosilaca. Štaviše, podnosioci su
unakrsno ispitali neke ključne svedoke. Sud je zadovoljan
marljivošću koju je ispoljio postupajući sud u pokušaju da
ustanovi da li je policija upotrebila preteranu silu, kako
su tvrdili podnosioci, ili to nije bio slučaj. Činjenica da su
optuženi za maltretiranje na kraju oslobođeni nije sama
po sebi dovoljna da se ustanovi povreda člana 3 Konven-
cije, jer procesna obaveza po članu 3 nije obaveza cilja,
već sredstava. „
Za razliku od slučaja Đekić, u slučaju Petrović, su-
dovi nisu otklonili nedostatke iz istrage koju su sprove-
li policija i javni tužilac u vezi sa utvrđivanjem uzroka
smrti u policijskoj stanici. Naime, nijedan pravosudni
organ nije pokušao da pozove veštake sudske medicine
ili traži objašnjenje forenzičkih nedoslednosti, uprkos
očiglednoj presudnoj važnosti da se dobije odgovor na
pitanje da li je moguće da je D.P. skočio kroz prozor. Pre-
ma oceni Suda predmetni slučaj je zahtevao da državni
organi sprovedu, na sopstvenu inicijativu, delotvornu
zvaničnu istragu radi utvrđivanja okolnosti u kojima se
nesreća dogodila da bi se jasno utvrdio uzrok pada i ka-
snije smrti, i, u zavisnosti od nalaza, da se razmotri da li
su vlasti na neki način bile odgovorne za to. S obzirom
da to nije učinjeno, Sud je utvrdio povredu procesnog
aspekta člana 2. Konvencije, pa je podnositeljki
predstavke dosuđena pravična naknada u iznosu
od 12.000 evra zbog patnje usled nemogućnosti
sprovođenja delotvorne istrage o smrti njenog sina.
U presudi u slučaju Isaković-Vidović Sud je utvrdio
povredu člana 8. Konvencije, sa aspekta povrede prava
na zaštitu fizičkog integriteta ličnosti i razmatrao da li
je država postupila u skladu sa pozitivnim obavezama
svojstvenim delotvornom „poštovanju” privatnog i po-
rodičnog života.
Oslonivši se posebno na praksu ustanovljenu presu-
dom Sandra Janković protiv Hrvatske, broj 38478/05,
presuda od 5.3.2009. godine, Sud je utvrdio da su u
domaćem pravnom sistemu usvojene pozitivne mere u
sferi krivično-pravne zaštite od akata nasilja
Međutim, u st. 63. i 64, razmatrajući kako su krivič-
no-pravni mehanizmi primenjeni u podnositeljkinom
slučaju, Sud je utvrdio da je zbog zastarelosti, obustav-
ljeno krivično gonjenje koje je bilo preduzeto po služ-
benoj dužnosti, protiv lica koje je podnositeljki nanelo
teške telesne povrede i tako je postupak koji se vodio
protiv tog lica završen bez pravosnažne odluke o kri-
110 │
vici. Imajući to u vidu, a i činjenicu da podnositeljka
predstavke nije doprinela odugovlačenju postupka, od
oko tri i po godine posle ratifikacije, Sud je smatrao da
takvo postupanje, s obzirom na okolnosti konkretnog
slučaja, nije pružilo odgovarajuću zaštitu podnositeljki
predstavke od napada na njen fizički integritet i poka-
zala je manjkavost u načinu na koji su krivično-pravni
mehanizmi primenjeni, do te mere, da predstavljaju po-
vredu pozitivnih obaveza Tužene države prema članu 8.
Konvencije.
Sud je u ovom slučaju obavezao državu da pod-
nositeljki predstavke isplati 3.000 evra na ime ne-
materijalne štete i 3.000 evra na ime troškova po-
stupka pred Sudom.
Slučaj Tešić ticao se niza pitanja u vezi sa kršenjem
Konvencije o ljudskim pravima koja je Sud postavio Re-
publici Srbiji. Naime, Sud je tražio od Republike Srbi-
je da se izjasni da li su povređena prava podnositeljke
garantovana čl. 3 (zabrana mučenja i nečovečnog ili
ponižavajućeg kažnjavanja i postupanja), 6 (pravo na
pravično suđenje), 8 (pravo na poštovanje privatnog ži-
vota) i 10 (pravo na slobodu izražavanja) Evropske kon-
vencije za ljudska prava. U svom poslednjem podnesku
podnositeljka predstavke iznela je i tvrdnju da je država
ometala njenu prepisku sa Sudom, kršeći tako član 34.
Konvencije.
Sud je u ovom slučaju utvrdio jedino povredu prava
na slobodu izražavanja podnositeljke predstavke. Prili-
kom razmatranja da li je povređen član 10, Sud je ista-
kao da su od posebnog značaja pri proceni srazmerno-
sti preduzetih mera priroda i težina izrečene sankcije,
kao i relevantnost i sveobuhvatnost razloga navedenih
u obrazloženju domaćih sudova, kao i da iznos dosu-
đene naknade štete mora biti srazmeran pretrpljenoj
moralnoj povredi. U ovom slučaju, Sud je (uz izdvojeno
mišljenje jednog sudije), smatrao da su mere preduze-
te u parničnom i izvršnom postupku na nesrazmeran
način ograničile slobodu izražavanja podnositeljke
predstavke.
Zaključak Suda u vezi sa tim iznet je u st. 67. i 68. ove
presude, na sledeći način;
„… 14. jula 2009. godine Opštinski sud u Novom Sadu
doneo je nalog za izvršenje kojim bi dve trećine penzije
podnositeljke predstavke bilo prebacivano svakog meseca
na račun N.B. dok mu se ne isplati u potpunosti iznos koji
mu je dosuđen... sve to uprkos tome što je član 156 stav 1
Zakona o izvršnom postupku iz 2004. godine propisao da
do dve trećina dužnikove može biti zadržano, dakle jasno
ostavivši prostor za više nijansirani pristup.... Pomenuta
umanjenja počela su 8. avgusta 2009. godine i do 30. juna
2013. godine podnositeljka je platila u celosti oko 4.350
evra...Uprkos isplaćenoj dospeloj i budućoj kamati, ona će
morati da nastavi sa plaćanjem za još oko dve godine... U
maju 2012. godine mesečna penzija podnositeljke bila je
nekih 170 evra. Nakon umanjenja, ona je, prema tome,
ostavljena sa oko 60 evra za život i kupovinu mesečnih
lekova...Pošto, bi je ovi poslednji (lekovi) koštali oko 44
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

evra. tvrdila je, a Vlada nikada nije osporila ovu tvrdnju,
da ona više ne bi mogla da priušti sebi da ih kupi... Ovo je,
po mišljenju Suda, posebno neizvesna situacija za starije
lice koje pati od brojnih ozbiljnih bolesti...U pogledu gore
iznetog, Sud smatra da predmetno mešanje nije bilo ne-
ophodno u demokratskom društvu. Sledstveno, učinjena
je povreda člana 10 Konvencije.”
Navode u vezi sa ostalim povredama Konvencije od
strane Suda ili nisu posebno razmatrani, jer je Sud oce-
nio da nije bilo potrebe za tim (čl. 3. i 8) ili su odbačeni
(čl. 6. i 34. Konvencije).
Iznosi dosuđene naknade su se ticali materijalne
štete (5500 evra), nematerijalne štete (6000 evra) i
troškova postupka (2200 evra),
Važnije odluke u odnosu na Republiku
Srbiju objavljene u 2014. godini
Najveći broj odluka Evropskog suda za ljudska prava
tokom 2014. godine, slično kao i prethodnih godina, do-
net je povodom sklopljenih poravnanja. Poravnanja su
sklapana u slučajevima neizvršavanja pravosnažnih
presuda domaćih sudova u odnosu na preduzeća u
društvenoj svojini, koji su proglašeni od strane Su-
da za slučajeve dobro ustanovljene sudske prakse.
Pored ovih odluka koje su uglavnom tipskog karak-
tera veću pažnju zavredelo je nekoliko odluka donetih
tokom 2014. godine.
Najpre, odluka u slučaju Saša Popović i dr. (br.
75915/12 od 23.9.2014. godine) kojom Sud zauzeo stav
da pitanje povraćaja samodoprinosa upravna stvar, pa
se radi ostvarivanja prava u vezi sa tim morao koristi
upravni put zaštite (kroz upravni postupak i upravni
spor), a ne zaštita u parnici. Zbog toga predstavke su
proglašene nedopuštenim zbog neiscrpljivanja unutraš-
njih pravnih sredstava. Time su potvrđeni stavovi koje
je Sud u vezi sa sredstvima administrativnog karaktera
izneo u presudi Viktor Juhas Đurić i odluci Veličković.
Pored toga odbačeno je još 75 predstavki ovog tipa, a
koje obuhvataju više od 500 lica.
U ovoj odluci Sud je u pogledu pritužbe koja se odno-
sila na pitanje neujednačene sudske prakse ukazao na
dužnost podnosioca da dostavi dokaze u vezi sa takvim
navodima, na sledeći način, u stavu 89. ove odluke:
„Sud primećuje da su podnosioci predstavki podneli
svoje žalbe Ustavnom sudu kao dovoljno jasne, ali ih, me-
đutim, nisu potkrepili dostavljanjem dokaza o navodno
neujednačenoj sudskoj praksi, kako se to zahteva članom
85. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu... On takođe primeću-
je da Ustavni sud od podnosilaca predstavki nije tražio da
dostave primerke presuda koje pokazuju navodnu neu-
jednačenu sudsku praksu kada je tražio upravne odluke.”
S obzirom na to da Ustavni sud nije imao obavezu da
to učini, po mišljenju Suda, on nije bio ni u prilici da do-
nese odluku u vezi sa tim, zbog čega su predstavke pro-
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85
MEĐUNARODNO I UPOREDNO PRAVO
glašene nedopuštenim zbog neiscrpljivanja unutrašnjih
pravnih sredstava.
U odluci po predstavci Milete Petrovića (br.
41672/07 od 6.5.2014. godine) Sud je smatrao da su
domaći sudovi preduzeli hitne i prikladne mere u vezi
sa izvršenjem, dok je sam podnosilac svojim ponaša-
njem doprineo neizvršenju presude.
U slučaju Sokolov i dr. (br. 30859/10 od 14.1.2015.
godine) radilo se o neizvršenju domaćih pravnosnažnih
presuda Opštinskog suda u Boru donetih protiv tuže-
nog društvenog preduzeća Fabrika ventila za pneuma-
tike nad kojim je 14.10.2005. godine pokrenut stečajni
postupak koji je zaključen 20.6.2008. godine.
Sud je ocenio da su podnosioci predstavki mogli
imati realnu nadu da će njihove pritužbe imati povo-
ljan ishod na domaćem nivou, sve dok je trajao stečajni
postupak. Jasno je međutim da prema domaćem pravu,
posle zaključenja stečajnog postupka, preduzeće duž-
nik više nije smatrano odgovornim za bilo kakve dugo-
ve, niti je država bila odgovorna za takve dugove, čak i
kada je dužnik bio društveno preduzeće, te prema tome,
pošto su podnosioci predstavki saznali, ili je trebalo da
saznaju da je stečajni postupak zaključen, a/ili preduze-
će dužnik likvidirano bez pravnih sledbenika i bez pre-
ostale stečajne mase, njima je trebalo da postane jasno
da na domaćem nivou nema dostupnog pravnog puta
pomoću kog bi mogli ostvariti izvršenje odnosnih pre-
suda u njihovu korist protiv dužnika u pitanju ili same
države.
Sud je zaključio da su podnosioci predstavki trebalo
da budu pažljiviji i da svoje predstavke podnesu u roku
od šest meseci od dana objavljivanja odluke Trgovin-
skog suda o zaključenju stečajnog postupka u „Službe-
nom glasniku” ili, najkasnije kada je ta odluka postala
pravnosnažna, odnosno 3.7.2008. godine. Zbog toga su
njihove predstavke kao neblagovremene odbačene,
a Sud je u stavu 34. ove odluke obrazložio da:
„U pogledu toga kada su podnosioci saznali ili kada
je trebalo da saznaju da izvršenje presuda u njihovu ko-
rist više nije bilo moguće, Sud smatra da su podnosioci
trebali da postupaju marljivo i podnesu svoje predstavke
u roku od 6 meseci od kada je odluka Privrednog suda
o okončanju stečajnog postupka objavljena u Službenom
glasniku tužene države ili najkasnije kada je ta odluka
postala pravosnažna... Podnosioci su tvrdili u predmet-
nom slučaju da im odluka Privrednog suda nije bila uru-
čena pre 15. aprila 2010. godine i da oni zbog toga nisu
mogli da podnesu svoje predstavke ranije. Međutim, Sud
primećuje da takva obaveza Privrednog suda nije predvi-
đena domaćim pravom i da je kopija odluke Privrednog
suda uručena podnosiocima samo na njihov zahtev... Sud
stoga smatra da podnosioci, koji su zaposleni kod dužni-
ka i imaju potraživanja prema njemu, imaju obavezu da
pokažu interesovanje za status dužnika.
│ 111
 MEĐUNARODNO I UPOREDNO PRAVO

Zaključak
Iz ovog pregleda evidentno je da je Republika Srbija znatno smanjila broj predstavki pred Sudom u odnosu na
prethodne godine. To je posledica donošenja presude Velikog veća u slučaju Vučković i dr. nakon koje je odbačeno
skoro šest hiljada predstavki pred Sudom. Pored toga, znatan broj predstavki rešava se putem sklapanja prija-
teljskih poravnanja, gde Republika Srbija ima vodeću poziciju. To govori da se Republika Srbija i dalje suočava sa
izvesnim sistemskim problemima (naročito u vezi sa neizvršavanjem pravosnažnih presuda), koje Sud tretira kao
tzv. dobro ustanovljenu sudsku praksu. Zbog toga, gledano u odnosu na broj stanovnika, Republika Srbija i dalje
zauzima prvu poziciju po broju predstavki pred Sudom. •

dr Slavoljub Carić

STANJE U PREGOVORIMA O PRISTUPANJU

REPUBLIKE SRBIJE EVROPSKOJ UNIJI
Očekuje se da se proces skrininga završi krajem marta 2015. godine

R
epublika Srbija je 21.1.2014. godine zvanično
otvorila pregovore o pristupanju Evropskoj
uniji. Tada je u Briselu održan prvi sastanak
Međuvladine konferencije o pristupanju Republike
Srbije Evropskoj uniji. Time je Srbija ušla, u poslednju,
ali najbitniju i najzahtevniju fazu procesa pristupanja
Evropskoj uniji, započetog 2000. godine. Na tom sa-
stanku Evropska unija je Srbiji predstavila pregova-
rački okvir koji definiše okvire u kojima će se dve stra-
ne kretati u pregovorima. Srbija je na tom sastanku
predstavila svoje viđenje toka pristupnih pregovora u
dokumentu pod nazivom „Uvodna izjava” i istakla svoj
plan da do kraja 2018. godine bude interno spremna
za članstvo u EU (Pregovarački okvir Evropske unije i
Uvodna izjava Republike Srbije, predstavljeni na prvom
sastanku Međuvladine konferencije su dostupni na saj-
tu Kancelarije za evropske integracije, www.seio.gov.
rs). Isticanje ovog cilja predstavlja plan Vlade Srbije,
ne pretendujući pri tom da 2018. bude godine pristu-
panja Srbije, već da je to interni datum do koga Srbija
planira da uskladi svoje zakonodavstvo sa pravnim
tekovinama EU, a što zapravo predstavlja suštinu pro-
cesa pristupnih pregovora.
Bitno je naglasiti na početku da sa razvojem
Evropske unije i povećavanjem broja država članica,
pristupni pregovori postaju sve kompleksniji i teži.
Pregovori koje su vodile države koje su pristupile
Evropskoj ekonomskoj zajednici pre 1992. godine su
se svodili na trgovinske i ekonomske pregovore, tako
da slobodno možemo reći da je, primera radi, Ugovor
o pristupanje Danske Evropskoj ekonomskoj zajednici
iz 1972. godine ili Grčke iz 1980. godine bio uži po obi-
mu oblasti koje je obuhvatao, kao i po dubini obaveza
koje je donosio, nego Sporazum o stabilizaciji i pridru-
živanju koje su potpisale Crna Gora, Bosna i Hercego-
vine, i Srbija 2007. odnosno 2008. godine. Države koje
su pristupile EU 2004. godine su već ulazile u složenu
Evropsku uniju koja je imala uspostavljeno i razvijeno
unutrašnje tržište, kao i nadležnosti u oblastima za-
jedničke spoljne i bezbednosne politike i pravosuđa i
unutrašnjih poslova, ali su pregovarale sa „samo” 15
država članica.
Srbija danas vodi pregovore sa vrlo složenom
Evropskom unijom, koja ima široko polje dejstva i
nadležnosti, koja se sastoji od 28 država članica, priti-
snutom teškom ekonomskom krizom, praćene politič-
kom i institucionalnom krizom koja je uzdrmala same
temelje Unije, kao dodatnim otežavajućim faktorom.
Ipak, ono što je bilo zajedničko svim pristupnim
pregovorima do sada jeste princip koji važi od 1973.

112 │ Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85


i prvog proširenja, kada su članice postale Ujedinje-
no Kraljevstvo, Irska i Danska, da nova država članica
prihvata da preuzme pravne tekovine EU u obliku u
kom one važe na teritoriji EU u trenutku pristupanja.
Ulaskom u Evropsku uniju država prihvata da se na
njenoj teritoriji sprovode pravila koja važe na terito-
riji ostatka Evropske unije i pravne tekovine EU po-
staju njeno unutrašnje pravo, sa jačom pravnom sna-
gom od akata koje su doneli državni organi. Zbog toga
se pregovori ne vode o suštini pravila koja će država
prihvatiti, jer su ona data i ta pravila se neće menja-
ti zbog proširenja, nego o modalitetima, uslovima i
vremenskim okvirima u kojima će postojeća pravila
EU početi da se primenjuju i na teritoriji države koja
pristupa Evropskoj uniji, kao i o paketu finansijskih
prava i obaveza koji će pratiti ulazak države u EU.
Pregovori traju dok se EU i država kandidat, u ovom
slučaju Srbija, ne dogovore oko uslova pod kojima će
dotična država postati članica EU, tj. oko prelaznih pe-
rioda nakon kojih će se za tu državu primenjivati opšti
režim koji važi za ostale države članice EU.
Pristupni pregovori se, dakle, ne vode o materiji,
tj. o suštini, pravnih tekovina EU. Pravne tekovine kao
takve su date i na državi kandidatu je da se sa njima
uskladi. Podnošenjem zahteva za prijem u EU, drža-
va prihvata takvo stanje budući da je to pravilo već
odavno postavljeno i poznato. Zbog toga se suština
pristupnih pregovora sastoji u usklađivanju domaćeg
zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU. Pitanje u
pregovorima dakle nije „da li će” Srbija uskladiti
svoje zakonodavstvo sa pravnim tekovinama EU,
već „kada će” i „kako će” to učiniti i „koliko će to
da košta”.
Prelazni periodi
Sa razvojem prava EU i sa povećanjem broja člani-
ca, mogućnost dobijanja trajnih izuzetaka od prime-
ne pravila EU nakon stupanja u članstvo je drastično
smanjeno (Prilikom ulaska Rumunije, Bugarske 2007. i
Hrvatska 2013. nije bilo trajnih izuzetaka od primene
pravnih tekovina EU), ali je moguće dogovoriti vre-
menski ograničene prelazne periode koji će trajati
nakon stupanja u članstvo EU, a u kojima će se nova
država članica prilagoditi novim pravilima.
Bitno je naglasiti da uspeh u pregovorima nije
proporcionalan broju dogovorenih prelaznih pe-
rioda. Veliki broj prelaznih perioda može da znači i da
država nije najbolje pripremljena za stupanje u član-
stvo. Uspeh u pregovorima se meri time što je država
obezbedila prelazne periode tamo gde je to zaista ne-
ophodno, a da je pri tom uspela u toku pregovora da
se prilagodi zahtevima koje donosi članstvo u EU, uz
optimalni odnos troškova i dobiti ulaska u EU. Prime-
ra radi, države koje su pristupile EU 2004. godine u
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85
MEĐUNARODNO I UPOREDNO PRAVO
16 od 31 poglavlja uopšte nisu imale ni jedan prelazni
period, budući da je cilj ući u EU što spremniji kao i da
u nekim oblastima prelazni periodi nisu mogući zbog
prirode funkcionisanja Evropske unije.
Da bi EU prihvatila zahteve za prelaznim periodi-
ma oni moraju biti vremenski i predmetno ograničeni,
praćeni planom sa jasno definisanim fazama sprovo-
đenja pravnih tekovina EU kao i jasnom finansijskom
podrškom sprovođenja plana. U oblastima povezanim
sa funkcionisanjem unutrašnjeg tržišta, mere moraju
biti brze i prelazni rokovi kratki i malobrojni. Prelazni
rokovi takođe ne mogu uključivati izmene u odnosu
na pravila i politike Unije, ometati njihovo funkcioni-
sanje, ili voditi ka značajnom ometanju konkurencije.
Ova ograničenja Evropska unija utvrđuje u pregova-
račkom okviru za vođenje pregovora sa svakom drža-
vom kandidatom.
Pregovori o članstvu u EU su do sada trajali u pro-
seku od pet do sedam godina, ali se mora naglasiti da
ne postoji vremensko ograničenje koliko oni mogu da
traju. Primer Turske koja vodi pregovore od 2005. go-
dine to plastično i pokazuje. Dužina trajanja pregovo-
ra zavisi od sposobnosti države da u toku pregovora
usklađuje svoje zakonodavstvo sa pravnim tekovina-
ma EU, ali i od političke spremnosti EU da primi novu
državu članicu, što sve više postaje dominantan faktor
u utvrđivanju dinamike. Takođe uvek treba imati u vi-
du u kakvim istorijskim uslovima se pregovori vode,
budući da je nakon pada Berlinskog zida nastupila era
optimizma u Evropi, za koji se danas može reći da ne
postoji.
Pregovaračka poglavlja
Imajući u vidu da je suština pristupnih pregovora,
usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa pravnim te-
kovinama EU, kao i obim i složenost prava EU, za po-
trebe pregovora, celokupno pravo EU je podeljeno u
35 poglavlja (Prikaz materija pravnih tekovina svakog
poglavlja je moguće naći da sajtu Kancelarije za evrop-
ske integracije) o kojima će se voditi posebni, simulta-
ni pregovori. Pregovaračka poglavlja su utvrđena na
sledeći način:
1. kretanje roba,
2. kretanje radnika,
3. poslovno nastanjivanje i sloboda pružanja usluga,
4. slobodno kretanje kapitala,
5. javne nabavke,
6. pravo privrednih društava,
7. pravo intelektualne svojine,
8. konkurencija,
9. finansijske usluge,
10. informaciono društvo i mediji,
11. poljoprivreda i ruralni razvoj,
│ 113
 MEĐUNARODNO I UPOREDNO PRAVO
12. bezbednost hrane, veterinarska i fitosanitarna
pitanja,
13. ribarstvo,
14. transport,
15. energetika,
16. porezi,
17. ekonomska i monetarna pitanja,
18. statistika,
19. socijalna politika i zapošljavanje,
20. preduzetništvo i industrijska politika,
21. transevropske mreže,
22. regionalna politika i koordinacija strukturnih
instrumenata,
23. pravosuđe i osnovna prava,
24. pitanja pravde, slobode i bezbednosti,
25. nauka i istraživanje,
26. obrazovanje i kultura,
27. životna sredina,
28. zaštita potrošača i zaštita zdravlja,
29. carinska unija,
30. ekonomski odnosi sa inostranstvom,
31. spoljna, bezbednosna i odbrambena politika
32. finansijski nadzor,
33. finansijske i budžetske odredbe,
34. institucije,
35. ostala pitanja.
(Države koje su ušle u EU 2004. i 2007. godine su vo-
dile pregovore u okviru 31 poglavlja. Hrvatska je prva
vodila pregovore u okviru 35 poglavlja. Do povećanja
broja je došlo usled povećanja obima pravnih tekovina
EU, usled čega su određena poglavlja dodatno podelje-
na. Npr. poljoprivreda je 2004. pregovarana u dva po-
glavlja, a sada u tri - 11, 12, i 13)
Skrining
Iako su pregovori zvanično započeli 21.1.2014.
godine, prvi korak u pregovorima je otpočeo još u
septembru 2013. godine. Tada su održani prvi sa-
stanci skrininga za poglavlja 23 pravosuđe i osnovna
prava i 24 pravosuđe i osnovna prava. Skrining pred-
stavlja analitički pregled i ocenu usklađenosti doma-
ćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU. Ter-
min skrining je takođe i opšteprihvaćen termin u žar-
gonu EU za ovaj deo pregovora. Skrining se sastoji iz
dva dela, eksplanatornog skrininga tj. objašnjavajućeg
skrininga i bilatelarnog skrininga. Oba se obavljaju za
svako pojedinačno poglavlje.
Eksplanatorni skrining predstavlja deo skrininga
gde Evropska komisija predstavlja Srbiji pravne teko-
vine EU u datoj oblasti.
Bilateralni skrining predstavlja deo skrininga gde
Srbija predstavlja Evropskoj komisiji zakonodavstvo
Srbije. Tim putem se utvrđuje jaz između srpskog i za-
114 │
konodavstva EU, na čijem popunjavanju će se raditi u
toku pregovora.
Predviđeno je da proces skriniga traje do mar-
ta 2015. godine. Zaključno sa 31.12.2014. godine za
25 od 35 pregovaračkih poglavlja je završen proces
skrininga, a za još sedam poglavlja je urađen ekspla-
natorni skrining. Može se očekivati da se proces za-
vrši krajem marta 2015. kako je i predviđeno i pored
izazova poput vanrednih parlamentarnih izbora i van-
rednog stanja uzrokovanog poplavama.
Nakon završetka procesa skrininga Evropska ko-
misija priprema izveštaj sa skrininga za svako po-
glavlje, koji predstavlja državama članicama koje ga
usvajaju. U ovom dokumentu se utvrđuje jaz između
srpskog i EU zakonodavstva i daje ocena da li je Srbija
dovoljno usklađena sa pravnim tekovinama EU, u kom
slučaju se od Srbije zahteva da podnese pregovarač-
ku poziciju za dato poglavlje, ili se konstatuje da su
potrebni dodatni napori, u kom slučaju EU utvrđuje
merila (eng. benchmarks) za otvaranje datog poglavlja
koje Srbija treba da ispuni.
Otvarajući pregovore sa Crnom Gorom 2012.
Evropska unija je unela modifikaciju u metodologiju
vođenja pregovora, koja će se primenjivati i na sve
kasnije pregovore, uključujući o pregovore sa Srbi-
jom. Tada je utvrđeno da će poglavlja 23 pravosuđe
i osnovna prava i 24 pravosuđe i osnovna prava biti
razmatrana i otvorena na početku pregovora, među
prvim poglavljima i biće otvorena tokom celih prego-
vora. U ovim poglavljima će pored merila za otvaranje
i zatvaranje poglavlja biti uvedena i prolazna merila,
kojima će biti praćen napredak u toku pregovora. Ta-
kođe uvedena je i tzv, „klauzula o neravnoteži” koja
predviđa da ukoliko dođe do ozbiljnog zaostajanja u
napretku u ova dva poglavlja u odnosu na ostala po-
glavlja, Evropska komisija može samoinicijativno ili
na predlog jedne trećine država članica predložiti da
se odloži otvaranje ili zatvaranje drugih poglavlja do
trenutka dok se ne ostvari dovoljan napredak u ova
dva poglavlja.
Poseban izazov u pregovorima o pristupanju pred-
stavlja pitanje statusa Kosova i Metohije i tretiranje
ovog pitanja u okviru pregovora o pristupanju. Bitno
je naglasiti da se u pristupnim pregovorima sa EU
neće voditi pregovori oko normalizacije odnosa Be-
ograda i Prištine. Za to postoji zasebni mehanizam,
tj. dijalog na najvišem nivou o normalizaciji odnosa
Beograda i Prištine, koji je do sada rezultirao „Prvim
sporazumom o principima koji regulišu normalizaciju
odnosa” iz aprila 2013. godine. U okviru pristupnih
pregovora sa EU, pratiće se ispunjavanje onoga što
je dogovoreno u okviru dijaloga. Za to je predviđeno
da se napredak u dijalogu, prati u okviru Poglavlja 35
Ostala pitanja. U pregovorima drugih država, ovo po-
glavlje 35 je predviđeno za pregovore o pitanjima koja
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

iskrsnu u toku pregovora, a koja ne mogu da se raz-
vrstaju u određeno poglavlje ili za pitanja koja se po-
jave u toku pregovora, a njihovo matično poglavlje je
već zatvoreno. U slučaju Srbije, ovo poglavlje je, pored
svoje osnovne svrhe, određeno za praćenje napretka
u dijalogu Beograda i Prištine. Izazov leži u tome što
ovakvo jedno pitanje, poput statusa Kosova i Metohi-
je, nikad nije postojalo u toku pristupnih pregovora i
ne postoji prethodno iskustvo na koje bi se EU mogla
pozvati. Zbog toga je potrebno utvrditi na koji način
će dijalog biti praćen u okviru poglavlja 35. Sa druge
strane, u pregovaračkom okviru EU je jasno istaknuto
da će, što se metodologije vođenja pregovora tiče, sve
što važi za poglavlja 23 i 24, a što se tiče momenta
otvaranja i „klauzule o neravnoteži”, važiti i za poglav-
lje 35.
Izveštaji sa skrininga
U ovom trenutku Srbija je dobila izveštaje sa skri-
ninga za poglavlja 23 pravosuđe i osnovna prava i 24
pravosuđe i osnovna prava i 32 finansijski nadzor.
Za poglavlja 23 i 24 je konstatovano da Srbija treba
da podnese akcione planove kojima će utvrditi plan
usklađivanja u datim poglavljima. Ovi akcioni planovi
predstavljaju merila za otvaranje ova dva poglavlja. U
ovom trenutku u toku je izrada ovih akcionih planova
u saradnji sa Evropskom komisijom. Plan Vlade Srbije
je da ova dva poglavlja budu spremna za otvaranje u
prvoj polovini 2015. godine.
Za poglavlje 32 Srbija je dobila poziv da podnese
pregovaračku poziciju, budući da nije utvrđeno ni
jedno merilo potrebno za njegovo otvaranje. Srbija
je pregovaračku poziciju za ovo poglavlje pripremila
i poslala Evropskoj komisiji, jula 2014. godine. Za ovo
poglavlje možemo reći da je u ovom trenutku spre-
mno za otvaranje.
Kad pregovaračko poglavlje bude otvoreno, tj. kad
EU prihvati pregovaračku poziciju države kandidata,
Evropska unija će utvrditi merila za zatvaranje koja
moraju biti ispunjena da bi poglavlje bilo zatvoreno.
Za zatvaranje poglavlja najbitnija je izgradnja dokaza
o sposobnosti za pravilnu primenu prava EU na teri-
toriji Srbije, kao i postojanje adekvatnog upravnog i
sudskog aparata. Tek kad se izgrade ti dokazi, tj. izgra-
di praksa pravilne primene domaćeg zakonodavstva
koje je usklađeno sa pravom EU, za svako pojedinač-
no poglavlje, može se pristupiti zatvaranju poglavlja.
Treba imati u vidu da se sva poglavlja pregovaraju i
merila u različitim poglavljima ispunjavaju, paralelno.
Bitan princip pregovora, sadržan u pregovaračkom
okviru EU, je da ništa nije dogovoreno dok poslednja
stvar nije dogovorena, što znači da se sva poglavlja za-
tvaraju privremeno, dok poslednje poglavlje ne bude
zatvoreno. Imajući u vidu da između zatvaranja prvog
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85
MEĐUNARODNO I UPOREDNO PRAVO
i poslednjeg poglavlja može proći i nekoliko godina, o
ovome treba voditi računa.
Ugovor o pristupanju Republike
Srbije Evropskoj uniji
Nakon što se zatvori poslednje poglavlje, pristu-
pa se potpisivanju Ugovora o pristupanju Republike
Srbije Evropskoj uniji, kojim će biti utvrđeni uslovi
pristupanja Srbije. Nakon njegovog potpisivanja, neće
biti moguće ponovno otvarati već zatvorena poglavlja.
Ugovor o pristupanju Srbije Evropskoj uniji mora
biti ratifikovan od strane Narodne skupštine Republi-
ke Srbije, parlamenata svih država članica EU i Evrop-
skog parlamenta. Država ulazi u članstvo Evropske
unije na dan koji je definisan u prelaznim i završnim
odredbama Ugovora o pristupanju Evropskoj uniji,
pod uslovom da je na vreme završen proces ratifika-
cije Ugovora u parlamentima svih strana potpisnica.
Budući da proces ratifikacije traje oko dve godine,
država koja pristupa Evropskoj uniji, nakon potpisi-
vanja Ugovora o pristupanju EU, počinje da učestvuje
u radu organa EU u svojstvu posmatrača. Ta država
dobija status „države u procesu pristupanja”, eng.
accession state. Ta država time dobija mogućnost da
izrazi svoj stav u procesu donošenja odluka EU, ali bez
prava glasa. U ovoj među fazi, država nastavlja dalje
da usklađuje svoje zakonodavstvo sa pravnim teko-
vinama EU usvojenim nakon potpisivanja Ugovora o
pristupanju EU i da ispunjava sve obaveze koje je pre-
uzela da će ispuniti do momenta ulaska u EU. Takođe
nastavlja se praćenje ispunjavanja od strane Evropske
komisije, sve do momenta stupanja u članstvo. U slu-
čaju pristupanja Hrvatske, poslednji izveštaj Evrop-
ske komisije je bio objavljen početkom 2013. godine,
dakle samo par meseci pre pristupanja.
Kako bi se što bolje pripremila za pregovore i dala
svoju viziju dinamike usklađivanja sa pravnim tekovi-
nama Evropske unije, Vlada Srbije je 31.7.2014. godi-
ne usvojila Nacionalni program za usvajanje pravnih
tekovina Evropske unije za period 2014-2018 (Nati-
onal Program for the Adoption of the Acquis - NPAA).
Ovaj dokument predviđa dinamiku aktivnosti usme-
renih na dostizanje postavljenog cilja unutrašnje
spremnosti za članstvo do kraja 2018. godine. NPAA
će tokom pregovora biti dorađivan, kako bi sugestije
Evropske unije iznete u toku pregovora i merila utvr-
đena u izveštajima sa skrininga mogle biti uzete u
obzir i aktivnosti za njihovu implementaciju unete o
ovaj dokument. Ovim dokumentom će biti omogućeno
jedinstveno praćenje realizacije planiranih aktivnosti
u toku pregovora.  •
dr Vladimir Međak
│ 115
 MEĐUNARODNO I UPOREDNO PRAVO
ANALIZA PRESUDE EVROPSKOG SUDA
ZA LJUDSKA PRAVA U SLUČAJU PETROVIĆ
Obaveze države povodom smrti u policijskoj stanici
E
vropski sud za ljudska prava (dalje: Sud) u svo-
joj praksi naglasio je da se obaveza sprovođenja
istrage, koja se podrazumeva u raznim kontek-
stima Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava
i osnovnih sloboda (dalje: Konvencija), može razliko-
vati, i po sadržaju i u smislu pratećeg obrazloženja, u
zavisnosti od konkretne situacije koja je dovela do nje
(Banks i drugi protiv Ujedinjenog Kraljevstva, odluka,
broj 21387/05, od 6.2.2007. godine). Ova obaveza, koja
proističe kao procesna obaveza iz člana 2. Konvencije u
slučaju smrtnog ishoda, naročito je naglašena u sluča-
jevima kada je smrt nastupila u momentu dok se lice u
pitanju nalazilo pod kontrolom države.
Opšti principi u vezi sa procesnim
obavezama po članu 2. Konvencije
U praksi Suda često se srećemo sa slučajevima smrti
lica koje se nalazilo pod kontrolom policije (hapšenje,
istraga i pritvor od strane policije). Pošto su često, u
praksi, tačne okolnosti smrti u takvim slučajevima uve-
liko ograničene na saznanja policijskih službenika, po-
kretanje odgovarajućeg domaćeg postupka biće uslov-
ljeno odgovarajućom zvaničnom istragom, koja mora
biti nezavisna i nepristrasna (Makaratzis protiv Grčke
[VV], broj 50385/99, stav 73, ESLJP 2004 XI). Dok zva-
nična istraga i/ili krivični postupak podrazumevaju
obezbeđenje najvećih garancija zaštite prema članu 2.
u slučajevima namernog lišenja života, (videti Al-Ske-
ini i drugi protiv Ujedinjenog Kraljevstva [VV], broj
55721/07, stav 165, ESLJP 2011; McKerr protiv Uje-
dinjenog Kraljevstva, broj 28883/95, stav 134, ESLJP
2001 III; i Menson protiv Ujedinjenog Kraljevstva (od-
luka), broj 47916/99, ESLJP 2003 V), u slučaju tvrdnji
koje pokreću pitanja nemarnog postupanja, procesna
obaveza može nastati posle pokretanja postupka od
strane rođaka preminulog, a pravni lek podnet u par-
116 │
ničnom, upravnom ili čak disciplinskom postupku, mo-
že biti dovoljan (Calvelli i Ciglio protiv Italije [VV], broj
32967/96, stav 51, ESLJP 2002 I; i Powell protiv Ujedi-
njenog Kraljevstva (odluka), broj 45305/99, 4.5.2000.
godine).
U slučajevima u kojima lice umre dok je u po-
licijskom pritvoru, bez obzira na primenjeni na-
čin istrage, sama činjenica da su vlasti obaveštene
o smrti dovodi do ipso facto obaveze prema članu
2. Konvencije da se sprovede delotvorna istraga o
okolnostima smrti, bez obzira da li su navodni poči-
nioci državni službenici, ili su nepoznati, ili je povredu
nanelo samo lice o kome je reč (Tanrıkulu protiv Turske
[VV], broj 23763/94, st. 101. i 103, ESLJP 1999-IV; Sal-
man protiv Turske [VV], broj 21986/93, stav 105, ESLJP
2000 VII; Tanlı protiv Turske, broj 26129/95, stav 149,
ESLJP 2001 III; Paul i Audrey Edwards protiv Ujedinje-
nog Kraljevstva, broj 46477/99, st. 69. i 74, ESLJP 2002
II; i Slimani protiv Francuske, broj 57671/00, stav 30,
ESLJP 2004 IX). Državni organi u takvim slučajevima
ne mogu prepustiti inicijativu najbližem srodniku, koji
bi morao da podnese zvaničnu prijavu ili preuzme od-
govornost za sprovođenje bilo kakvih istražnih radnji.
Da bi bila „delotvorna”, istraga o smrti mora pr-
vo biti odgovarajuća, odnosno mora biti takva da
omogući utvrđivanje relevantnih činjenica, identi-
fikaciju i kažnjavanje odgovornih (Ramsahai i drugi
protiv Holandije [VV], stav 324, broj 52391/99, ESLJP
2007 II). Iako to nije obaveza rezultata, već samo sred-
stva, istraga o smrti pritvorenog lica mora biti temeljna,
a vlasti moraju preduzeti razumne radnje koje su im na
raspolaganju kako bi obezbedile dokaze o događaju (vi-
deti, na primer, u vezi sa izjavama svedoka, Tanrıkulu,
citirana u gornjem tekstu, stav 109; u vezi sa forenzič-
kim dokazima, Gül protiv Turske, broj 22676/93, stav
89, 14. decembar 2000. godine; i u vezi sa obdukcijama,
Salman, citirana u gornjem tekstu, stav 106.). Takođe,
iako ne postoji apsolutno pravo na pokretanje krivič-
nog postupka ili donošenje osuđujuće presude, svaki
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

nedostatak u istrazi koji dovodi u pitanje mogućnost
utvrđivanja okolnosti slučaja ili odgovornog lica, izazi-
va rizik da preduzeta mera ne bude delotvorna (videti,
na primer, Anguelova protiv Bugarske, broj 38361/97,
st. 136-39, ESLJP 2002 IV).
Štaviše, da bi istraga bila delotvorna, može se uop-
šteno smatrati neophodnim da lica odgovorna za spro-
vođenje istrage budu nezavisna od onih umešanih u do-
gađaje (videti, na primer, Ramsahai, citirana u gornjem
tekstu, st. 321 i 342-45; Cooper protiv Ujedinjenog Kra-
ljevstva [VV], st. 108-15, broj 48843/99, ESLJP 2003
XII; i Eremiášová i Pechová protiv Češke Republike, broj
23944/04, st. 136-39 i 151-60, 16.2.2012. godine).
Takođe, bitno je da se činjenice i svaka nezakonitost
odmah utvrde sa potrebnom marljivošću. Svrha istra-
ge u takvim situacijama nije samo obezbeđenje delo-
tvorne primene domaćeg prava koje štiti pravo na ži-
vot, već očuvanje poverenja javnosti u posvećenost
vlasti očuvanju vladavine prava, kao i sprečavanje
svake pojave prikrivanja ili tolerisanja nezakoni-
tih postupaka, u slučajevima u kojima su umešani
državni službenici ili tela, kako bi se osigurala odgo-
vornost za smrt nastalu u okviru njihove nadležnosti. Iz
istih razloga, zahteva se da postoji dovoljan stepen nad-
zora javnosti nad tokom istrage, i, u svim slučajevima,
uključivanje najbližih srodnika u meri koja je neophod-
na za zaštitu njihovih zakonitih interesa (Hugh Jordan
protiv Ujedinjenog Kraljevstva, broj 24746/94, st. 109.
i 124, ESLJP 2001-III, i Khaindrava i Dzamashvili protiv
Gruzije, broj 18183/05, st. 59-61, 8. jun 2010. godine).
Okolnosti konkretnog slučaja
U presudi Evropskog suda za ljudska prava u
slučaju Petrović protiv Srbije (br. 40485/08), objav-
ljenoj 15.7.2014. godine, navedeno je da je podnosi-
teljka predstavke, majka lica čija je smrt nastupila
dok se nalazilo na ispitivanju u policijskoj stanici,
tvrdila da nije sprovedena delotvorna istraga u
vezi sa smrću njenog sina. Naime, sin podnositeljke
predstavke, D. P., koji je rođen 1973. godine, preminuo
je 15.2.2002. godine u bolnici, mesec dana pošto je sa-
opšteno da je skočio kroz prozor policijske stanice u
Beogradu.
D. P. je uhapsio OUP Vračar - SUP Beograd dana
16.1.2002. godine pod sumnjom da je u večernjim ča-
sovima, u danu kada je uhapšen, jednoj ženi oteo torbu.
Zbog toga, on je zadržan preko noći u policiji. D. P. je
bio poznat policiji navodno kao narkoman i zbog ranije
umešanosti u slične događaje.
Sledećeg jutra od 8.30 časova D.P ispitivala su tri
policajca, D. K., S. K. i N. K. D. P. je navodno priznao da
je izvršio pljačku i da je izvesnu sumu novca sakrio kod
kuće. Nakon pretresa stana porodice D.P. tokom tog ju-
tra, policajci su napustili njihovu kuću zajedno sa D. P.
koji je imao lisice na rukama.
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85
MEĐUNARODNO I UPOREDNO PRAVO
Podnositeljka predstavke je tvrdila da je njen sin bio
vidno uznemiren i veoma bled, a usta su mu bila žuć-
kasta. Na izlazu se okrenuo i rekao joj „zovi advokata,
nisam ništa učinio, oni će me ubiti”.
Prema izveštaju o tom događaju od 17.1.2002. godi-
ne koji je sastavio major M. M., starešina policajaca, D. P.
je oko 10.30 pre podne vraćen sa lisicama na rukama u
kancelariju broj 24 na drugom spratu policijske stanice
Vračar radi daljeg ispitivanja. Kada su ulazili u kancela-
riju, dok je D. K. prilazio svom stolu, S. K. stajao, a N. K.
zatvarala vrata kancelarije, D.P. je iznenada potrčao na-
pred, prvo udario glavom u zatvoreni prozor, polomivši
staklo, i iskočio u dvorište. Nijedan policajac nije mogao
da ga spreči. Policajci su istrčali u dvorište, a pošto je
D. P. pokazivao izvesne znake života, oni su mu skinuli
lisice, a druge kolege su pozvale hitnu pomoć.
Oko podne, policija je obavestila porodicu podno-
siteljke predstavke da je D.P. skočio sa drugog sprata
policijskih prostorija i da je odveden u Urgentni centar
Kliničkog centra Srbije u Beogradu.
Po dolasku u Urgentni centar, podnositeljka pred-
stavke i njen suprug (otac D.P.) obavešteni su da je oko
11.10 časova u bolnicu primljen neidentifikovan i oz-
biljno povređen pacijent koji je skočio sa drugog sprata
jedne zgrade. On je bio u komatoznom stanju, sa prelo-
mom levih rebara i butne kosti i kontuzijom i hemato-
mom jetre, pa je podvrgnut operaciji.
Dok je hirurška intervencija bila u toku, suprug pod-
nositeljke predstavke je otišao u prostorije policijske
stanice Vračar. Nakon uviđaja pokazano mu je mesto
nesreće. Podnositeljka predstavke je tvrdila da je njen
suprug, kao i neka sredstva informisanja, prvobitno
obavešten da je njihov sin, koji je imao lisice na ruka-
ma i zimsku jaknu, bio sam u kancelariji kada je iskočio
kroz prozor, a da im je kasnije rečeno da je njihov sin
skočio u prisustvu trojice policajaca.
D. P. je u bolnici bio u komatoznom stanju, osim iz-
među 26. i 28.1.2002. godine, kada je pokazivao neke
znake svesti i pomeranja.
Prema lekarskom uverenju koje je izdao Klinički
centar Srbije, D. P. je preminuo od sepse i prestanka
rada srca 15.2.2002. godine u 4.30 ujutro. Na osnovu
zahteva istražnog sudije Okružnog suda u Beogradu,
posmrtni pregled tela D.P. obavljen je 18.2.2002. godi-
ne. U obdukcionom zapisniku navodi se da je smrt D.P.
bila nasilna i da je prouzrokovana oštećenjem vitalnih
centara i komplikacijama posle toga. U njemu se dalje
zaključuje da su oštećenje vitalnih centara, kao i prelo-
mi rebara i butne kosti i druge spoljašnje i unutrašnje
telesne povrede opisane u izveštaju, „nanete tupim, teš-
kim i zamahnutim predmetom”.
Uviđaj na licu mesta obavljen je 17.2.2002. godine.
Prema zapisniku o uviđaju istražni sudija je pregledao
kancelariju broj 24 i polomljeno prozorsko staklo u le-
vom uglu prozora, najbliže podu. Pošto je prozor bio
dupli, sa drvenim okvirom, i kako je obavešten da je D.P.
iskočio kroz prozor polomivši staklo, on je pregledao
│ 117
 MEĐUNARODNO I UPOREDNO PRAVO
okvir u pitanju. Pošto nije video mrlje od krvi, dlake ili
neke druge tragove, on je pitao dva prisutna inspektora
da li su oni videli neke tragove, kako bi ih pregledao,
ali su obojica odgovorila negativno. On je kriminalistič-
kom tehničaru naložio da nacrta skicu tog mesta i da ga
fotografiše, kao i da izmeri veličinu prozora.
Istražni sudija je konstatovao polomljeno prozorsko
staklo, kao i komade stakla između dva prozorska rama
i na podu ispod unutrašnjeg prozora. U snegom pokri-
venom dvorištu policijske zgrade, u koje je osumnjičeni
D.P. navodno pao, on je „primetio stope i ugaženi sneg
neodređenog oblika ispod prozora”, ali nije našao „mrlje
od krvi ili druge fizičke tragove”.
Skica mesta nesreće, 13 fotografija kancelarije i tri
dvorišta bile su sastavni deo zapisnika istražnog sudi-
je. Na primercima fotografija dostavljenih Evropskom
sudu za ljudska prava vidi se fotelja ispod razbijenog
prozora sa ormanom sa njene desne strane i stalkom
sa njene leve strane. U izveštaju o kriminalističko-teh-
ničkom pregledu lica mesta, kriminalistički tehničar je
konstatovao sledeće: (a) u vezi sa biološkim tragovima,
istražni sudija nije tražio da se uzmu i prikupe otisci
prstiju; (b) u vezi sa drugim nađenim dokazima i pred-
metima, primećeno je polomljeno staklo u ramu donjeg
levog dela unutrašnjeg i spoljašnjeg prozorskog rama.
Prema posebnom izveštaju o ispitivanju trojice polica-
jaca, oni su dali saglasne iskaze izjavivši da se D.P., uo-
bičajeno ponašao i da je priznao da je izvršio pljačku.
Protiv policajaca S. K. i D. K. je 7.3.2002. godine po-
krenut je disciplinski postupak zbog teže povrede rad-
ne obaveze i dužnosti, naime, zbog propusta da preduz-
mu odgovarajuće mere radi zaštite sigurnosti D.P. to-
kom boravka u pritvoru. Disciplinski organ je saslušao
policajce kao osumnjičene, kao i N. K. kao svedoka, i svi
su ponovili ranije iskaze o nesreći. Policajci su oslobo-
đeni u postupcima vođenim na dva nivoa, a poslednja
odluka doneta je 10.5.2002. godine. Utvrđeno je da u
okolnostima slučaja oni nisu mogli da učine ništa više
radi zaštite D.P. i spreče njegovo samoubistvo.
Suprug podnositeljke predstavke je 28.1.2002. go-
dine podneo krivičnu prijavu protiv policajca D. K., na-
vodeći da je on iznudio iskaz od D.P. U prijavi se tvrdi
da su policajci ozbiljno zlostavljali D.P. u toj meri da ga
je to navelo da iskoči kroz prozor kancelarije. OJT je
11.10.2002. godine od Odeljenja za kontrolu zakonito-
sti u radu SUP-a Beograd zatražilo informacije o isho-
du disciplinskog postupka protiv policajaca koji su bili
prisutni za vreme nesreće. OJT je takođe dostavilo tom
odeljenju sopstveni spis predmeta kako bi im omogu-
ćilo lakše utvrđivanje činjenica predmeta. OJT je tra-
ženu dokumentaciju iz disciplinskog postupka primilo
14.11.2002. godine.
Suprug podnositeljke predstavke je neodređenog
dana proširio krivičnu prijavu da bi njom obuhvatio
i druga dva policajca koja su bila umešana u nesrećni
događaj.
118 │
OJT je 9.1.2003. godine zatražilo da komisija vešta-
ka sudsko medicinske struke Instituta za sudsku medi-
cinu Medicinskog fakulteta u Beogradu da svoje mišlje-
nje koji bi drugi uzroci, osim pada kroz prozor, mogli
objasniti povrede D.P. Institut za sudsku medicinu je
1.8.2003. godine zatražio spis predmeta, a OJT mu ga
je poslalo mesec dana kasnije. OJT je 18.9.2003. godi-
ne zatražilo od istražnog sudije Okružnog suda da izda
nalog za sudsko medicinsko veštačenje, pošto Institut
očigledno nije mogao dalje da radi samo na osnovu na-
loga OJT. Istražni sudija je to učinio 8.10.2003. godine.
Skoro godinu dana kasnije, u nalazu sudsko me-
dicinskih veštaka od 13.9.2004. godine, stručnjaci su
naveli, na osnovu obdukcione i druge medicinske evi-
dencije, da je osoba visine i konstitucije gospodina D.P.
mogla da se „provuče” kroz prozor u pitanju. Oni su da-
lje tvrdili da su fatalne povrede mogle nastati skokom
kroz prozor i padom na tvrdu površinu. Oni su na kraju
zaključili da ni u obdukcionom zapisniku ni u bolničkoj
dokumentaciji nisu evidentirane nikakve druge povre-
de, posekotine, ogrebotine ili modrice, koje bi ukazale
da su prouzrokovane nečim drugim osim padom kroz
prozor.
OJT je 1.11.2004. godine odbacilo krivičnu prijavu
smatrajući da ne postoji osnovana sumnja da su osum-
njičeni izvršili krivično delo. Suprug podnositeljke
predstavke je obavešten na odgovarajući način, a upu-
ćen je i da može preuzeti krivično gonjenje u roku od
osam dana od datuma kada mu odluka bude uručena
podnošenjem zahteva za sprovođenje istrage.
Porodica Petrović je 16.2.2005. godine podnela OJT
novu i detaljniju krivičnu prijavu protiv policajaca za
nanošenje teške telesne povrede, iznuđivanje iskaza i
zlostavu u službi. U prijavi su izrazili sumnju da je D.P.
iskočio kroz prozor kancelarije svojom voljom i sumnju
da su osumnjičeni izbacili telo njihovog sina kroz pro-
zor kako bi sakrili prethodno zlostavljanje. Istaknute
su i određene kontradiktornosti i nedostaci prethodnih
istražnih mera i izveštaja, i predložene brojne istražne
delatnosti koje bi trebalo obaviti da bi se na odgovara-
jući način ispitale okolnosti smrti D. P.
OJT u Beogradu je 22.3.2005. godine odbacilo tu kri-
vičnu prijavu iz istih razloga na koje se oslonilo i u od-
luci iz novembra 2004. godine, i ponovilo informacije
koje je dostavilo o mogućnosti supsidijarnog krivičnog
gonjenja. Taj dopis je podnositeljki predstavke uručen
8.4.2005. godine.
Posle odbacivanja prve krivične prijave, podnositelj-
ka predstavke je 17.11.2004. godine preuzela krivično
gonjenje kao supsidijarni tužilac zahtevom za sprovo-
đenje istrage Okružnom sudu u Beogradu i kasnije za-
htevom za proširenje istrage 11.4.2005. godine. Ona se
pozvala na svoje tvrdnje iz druge krivične prijave.
U odgovoru na zahtev istražnog sudije Okružnog su-
da, dva patologa sudske medicine, sa Vojnomedicinske
akademije u Beogradu su 15.1.2006. godine dostavila
stručno mišljenje. Oslanjajući se na ranije lekarske i ob-
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

dukcione zapisnike, oni su našli da mesto, raspored i
vrste povreda uočenih na D.P. ukazuju na to da su one
teške i opasne po život, i da bez sumnje mogu biti posle-
dica pada sa drugog sprata, ali samo kroz otvoren pro-
zor. Oni su posebno našli da bi, uzimajući u obzir okol-
nosti događaja, uključujući i konstituciju D.P., njegovu
zimsku odeću i lisice na rukama, veličinu prozorskog
okna u pitanju i položaj nameštaja i prozora u kancela-
riji, bilo praktično nemoguće da polomi prozor i iskoči
napolje. Inače, to bi značilo da je on mogao da „preleti
horizontalno” preko fotelje i polomi prozor glavom tač-
no u njegovom središtu.
Istražni sudija je na pretresu 18.4.2006. godine is-
pitao osumnjičene. Oni su ponovili ranije iskaze. S. K. je
dodao da je gospodin D. P. odskočio sa poda na metar
od prozora i prošao kroz njega ne dotakavši fotelju, ko-
ja je bila ispod prozora. Nijedan komad nameštaja nije
se prevrnuo niti pomerio.
Nakon toga, istražni sudija je 8.5.2006. godine izra-
zio neslaganje sa zahtevom podnositeljke predstavke, i
vratio predmet tročlanom krivičnom veću.
Tročlano sudsko veće Okružnog suda je 17.6.2006.
godine potvrdilo mišljenje istražnog sudije, oslanjajući
se na sudski spis, naime, „saglasne iskaze osumnjičenih”
i nalaze i mišljenja veštaka sudske medicine iz 2004.
godine i 2006. godine, „koji su [bili] dosledni i ukazal[i]
da su sve povrede preminulog mogle nastati u isto vre-
me padom sa visine od devet metara na tvrdu površinu”.
Podnositeljka predstavke je upućena da može da se žali
na tu odluku u roku od tri dana od datuma kada joj od-
luka bude uručena, što je ona i učinila 2.11.2006. godi-
ne, ponovivši ranije tvrdnje.
Vrhovni sud Srbije je 30.11.2006. godine odbio žal-
bu podnositeljke predstavke kao neosnovanu. Donoše-
njem te odluke, pozivanjem na nalaze komisije veštaka
sudsko medicinske struke iz 2004. godine, on je potvr-
dio da je obrazloženje nižeg suda jasno i ubedljivo. Ta
odluka je podnositeljki predstavke uručena 20.2.2007.
godine.
Podnositeljka predstavke se 7.3.2007. godine obra-
tila Republičkom javnom tužilaštvu inicijativom za po-
dizanje zahteva za zaštitu zakonitosti u njeno ime pred
Vrhovnim sudom protiv odluke tog suda od 30.11.2006.
godine.
Republički javni tužilac je 27.7.2007. godine obave-
stio podnositeljku predstavke da je tog istog dana usvo-
jio njen predlog i podneo zahtev za zaštitu zakonitosti
protiv odluke od 30.11.2006. godine, posebno iznoseći
da je:
(a) sud zasnovao svoju odluku na dokazima koje je
podnositeljka predstavke osporila a, koji su, pre-
ma njegovom mišljenju, bili veoma nedosledni;
(b) sud odbio žalbe podnositeljke predstavke, a da
nije razmotrio njene argumente; i
(v) da je prikupljanje i razmatranje dokaza bilo po-
vršno, što je za posledicu imalo netačan i neve-
rovatan zaključak suda.
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85
MEĐUNARODNO I UPOREDNO PRAVO
Vrhovni sud Srbije je 8.2.2008. godine, zasedajući u
drugačijem veću od onog od 30.11.2006. godine odbio
zahtev tužioca. Na osnovu uvida u spis predmeta i pre-
tresa u prisustvu troje okrivljenih i njihovog advokata,
sud je naveo sledeće:
(a) veštaci sudsko medicinske struke nisu zaključi-
li da je žrtva mogla pretrpeti povrede prilikom
razbijanja prozora i pada na tvrdu površinu;
(b) nijedan dokaz nije pokazao da su osumnjičeni
naneli žrtvi bilo kakvu telesnu povredu;
(v) u skladu sa relevantnim dokazima, nije postojala
razumna sumnja da su osumnjičeni izvršili na-
vodna krivična dela što bi opravdalo otvaranje
krivičnog postupka; i, najzad,
(g) sporna odluka nije konačno isključivala otvara-
nje krivičnog postupka da je žrtva, kao supsidi-
jarni tužilac, dostavila nove dokaze koji nisu po-
stojali ili koji su bili nepoznati u vreme njenog
ranijeg zahteva za sprovođenje istrage.
Ova odluka je podnositeljki predstavke uručena
30.5.2008. godine.
Podnositeljka predstavke i njen suprug su u decem-
bru 2002. godine podneli parničnu tužbu protiv Tuže-
ne države i Ministarstva unutrašnjih poslova radi obe-
štećenja za duševni bol koji su pretrpeli kao posledicu
smrti D.P. Tuženi su tužbu uglavnom osporili, ali nisu
dali nikakva dalja objašnjenja u tom smislu.
Presudom od 4.6.2007. godine, Prvi opštinski
sud u Beogradu je zaključio da bi Tužena država
trebalo da tužiocima pruži naknadu štete na osno-
vu obaveze države za propuste svojih službenika,
što se bez sumnje dogodilo s obzirom da je D.P.
pretrpeo povrede i preminuo dok je bio u policij-
skom pritvoru pod nadzorom državnih službenika.
Shodno čl. 200. i 201. Zakona o obligacionim odnosi-
ma („Sl. list SFRJ”, br. 29/78, 39/85, 45/89 - odluka
USJ i 57/89, „Sl. list SRJ”, br. 31/93 i „Sl. list SCG”, br.
1/2003 - Ustavna povelja), on je svakom tužiocu do-
sudio po RSD 1.000.000 za nematerijalnu štetu, kao i
isplatu troškova.
Okružni sud i Vrhovni kasacioni sud su potvrdili
ovu presudu 23.2.2009. godine, odnosno 24.6.2010.
godine. Dosuđeni iznosi su isplaćeni 7.12.2010.
godine.
Pitanje dopuštenosti predstavke
Pre nego što analiziramo zaključke Suda u vezi
sa osnovanošću predstavke, u ovom slučaju, osvrnu-
ćemo se na mišljenje Suda u pogledu dopuštenosti
predstavke.
Naime, tužena država istakla je više osnova zbog ko-
jih Sud ne bi trebalo da razmatra podnetu predstavku,
već da je odbaci kao nedopuštenu.
U vezi sa rokom od šest meseci Vlada je tvrdila da
je odluka Vrhovnog suda od 30.11.2006. godine prav-
│ 119
 MEĐUNARODNO I UPOREDNO PRAVO
nosnažna u smislu člana 35. stav 1. Konvencije, pošto
je zahtev za zaštitu zakonitosti, u skladu sa praksom
Suda, nedelotvorno pravno sredstvo. Podnositeljka
predstavke je podnela predstavku 1.8.2008. godine, pa
prema tome nije poštovala uslov roka od šest meseci
utvrđen članom 35. stav 1.
Sud je razmatrajući ovaj prigovor ukazao da je re-
levantno pitanje za ocenu da li je poštovan rok od šest
meseci, odgovor na pitanje da li su neuspešni pokušaji
podnositeljke predstavke da preuzme krivično gonje-
nje kao supsidijarni tužilac i da traži da tužilac podnese
„zahtev za zaštitu zakonitosti” predstavljali korišće-
nje nepotrebnih pravnih sredstava, zbog čega bi njena
predstavka bila neblagovremena (videti, na primer,
Prystavska protiv Ukrajine (odluka), broj 21287/02,
17.12.2002. godine).
Sud je ceneći pokušaje podnositeljke predstavke
primetio da ona nije odustajala od obeštećenja, pa je,
tako, donela racionalnu odluku da dalje ne podiže op-
tužni akt s obzirom na njen prethodni neuspešan za-
htev za sprovođenje istrage, koji je zahtevao mnogo
niži standard dokazivanja. Umesto toga, podnositeljka
predstavke se uspešno obratila Republičkom javnom
tužilaštvu da podnese zahtev za zaštitu zakonitosti. Ona
je konačno podnela predstavku Sudu pošto je od Vrhov-
nog suda dobila negativnu odluku od 8.2.2008. godine
u vezi sa zahtevom tužioca za zaštitu zakonitosti.
Pri tome, Sud je ponovio da je zahtev za zaštitu za-
konitosti pravno sredstvo diskrecionog karaktera, zbog
čega se takav zahtev ne smatra delotvornim, čime je
Sud potvrdio svoj stav iznet u presudi Lepojić protiv Sr-
bije (broj 13909/05, 6.11.2007. godine, stav 54).
Međutim, po mišljenju Suda situacija u ovom pred-
metu spada u kategoriju izuzetnih slučajeva. Član 35.
stav 1. ne može se tumačiti na način kojim bi se od pod-
nosioca predstavke tražilo da podnese pritužbu Sudu
pre konačnog rešavanja njegovog pitanja na domaćem
nivou (Mladenović, citirana u gornjem tekstu, stav 44.).
Pritužba podnositeljke predstavke tužiocu, koja pred-
stavlja suštinu njene pritužbe pred Sudom, je zapravo
bila uspešna: Republički javni tužilac je, kao najviši tu-
žilac, posebno oštro kritikovao prethodne odluke do-
maćih pravosudnih organa kao pogrešne i proizvoljne.
Sud zaključuje stoga da je bilo potpuno razumno da
podnositeljka sačeka odluku Vrhovnog suda o zahtevu
tužioca za zaštitu zakonitosti, imajući u vidu ovlašće-
nja Vrhovnog suda da je zahtev bio usvojen. Na osno-
vu toga, Sud je smatrao da je odluka Vrhovnog suda
od 8.2.2008. godine bila konačna odluka u smislu
člana 35. stav 1. Konvencije u predmetnom slučaju.
Prema tome, Sud je našao da je podnošenjem pred-
stavke u roku od dva meseca od 30.5.2008. godine, što
je bio datum kada joj je uručena konačna odluka do-
neta u domaćem postupku, podnositeljka predstavke
poštovala rok od šest meseci propisan članom 35. stav
1. Konvencije.
120 │
Iz ovakvog stava Suda može se izvući zaključak da je
u nekim situacijama potrebno uložiti i zahtev za zaštitu
zakonitosti pre obraćanja Evropskom sudu za ljudska
prava, iako se ovo pravno sredstvo, shodno praksi Suda,
ne smatra delotvornim. Ovo naročito važi u slučajevi-
ma u kojima javni tužilac prihvati inicijativu za ulaganje
zahteva za zaštitu zakonitosti. S obzirom da je članom
483. Zakonika o krivičnom postupku („Sl. glasnik
RS”, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013,
45/2013 i 55/2014) data mogućnost i okrivljenom da
izjavi preko branioca zahtev za zaštitu zakonitosti, ovo
pravno sredstvo donekle gubi svoj diskrecioni karakter,
pa bi ga svakako trebalo iskoristiti pre obraćanja Sudu.
Pozivajući se na slučaj Caraher protiv Ujedinjenog
Kraljevstva (odluka, broj 24520/94, ESLJP 2000 I), dr-
žava je navela da podnositeljka predstavke ne može da
tvrdi da je žrtva bilo kakve povrede prava na koju se
oslonila u vezi sa smrću sina, pošto su parnični sudovi
„potvrdili [da je] država [napravila] propust u odnosu na
okolnosti koje su izazvale smrt sina podnositeljke pred-
stavke” i dosudili, s tim u vezi, naknadu skoro jednaku
isplaćenom iznosu u predmetu koji se skinut sa liste
Suda (Petković protiv Srbije (odluka), broj 31169/08,
6.12.2011. godine). Osim toga, reakcija države nije bi-
la ograničena samo na naknadu, s obzirom da su vlasti
pokrenule disciplinske i krivične postupke protiv poli-
cajaca. Činjenica da ni u jednom od tih postupaka nije
ostvaren napredak ne može se izjednačiti sa zaključ-
kom Suda da istraga uopšte nije sprovedena.
U praksi Suda je istaknuto da „odluka ili mera po-
voljna za podnosioca predstavke nije u načelu dovoljna
da ga liši statusa, žrtve, osim ako je državni organi ne
potvrde, bilo izričito ili prećutno, a zatim dosude obešte-
ćenje za povredu Konvencije” (Nikolova i Velichkova pro-
tiv Bugarske, br. 7888/03, 20.12.2007. godine, stav 49).
U vezi sa obeštećenjem koje je odgovarajuće i do-
voljno da bi se ispravila povreda prava iz Konvencije na
nacionalnom nivou, Sud uglavnom smatra da to zavisi
od sledećih faktora:
- okolnosti predmeta, sa posebnim osvrtom na pri-
rodu prava koje je navodno povređeno (Gäfgen
protiv Nemačke [VV], br. 22978/05, ESLJP 2010,
stav 116);
- razloga datih za odluku (Jensen protiv Danske od-
luka, broj 48470/99, ESLJP 2001 X) i
- opstajanje nepovoljnih posledica za lice u pitanju
posle te odluke (Freimanis i Līdums protiv Letoni-
je, br. 73443/01 i 74860/01, 9.2.2006. godine, stav
68).
S obzirom na ove kriterijume, Sud je smatrao da je
pitanje statusa žrtve podnositeljke predstavke tesno
povezano sa prirodom i sadržajem obaveze u pitanju,
pa je odlučio da ga spoji sa pitanjem osnovanosti pri-
tužbe po članu 2. i o tome istovremeno odluči.
Na ovaj način, Sud je već u izvesnoj meri ukazao u
kom smeru će se kretati njegova konačna odluka, jer
bi uzevši samo po sebi, iznos dosuđene naknade, pri-
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

znanje da se ona dosuđuje zbog propusta policije, kao
i vođenje disciplinskog postupka u kome su policajci
kažnjeni, uz usvajanje inicijative za ulaganje zahteva za
zaštitu zakonitosti u krivičnom postupku.
Iako nije istaknuta primedba na spojivost pred-
stavke sa odredbama Konvencije ratione temporis,
Sud je u ovoj presudi želeo da ponovi sledeća nače-
la u vezi sa tim:
(a) P
 rocesna obaveza države da sprovede delotvornu
istragu razvila se u posebnu i nezavisnu dužnost,
koja može da obaveže državu bez obzira da li se
smrt, kao aktivirajući događaj, desila pre ili posle
stupanja Konvencije na snagu u odnosu na tu dr-
žavu (Šilih protiv Slovenije [VV], broj 71463/01, st.
159. i 162, 9.4.2009. godine, i Velcea i Mazăre pro-
tiv Rumunije, broj 64301/01, stav 81, 1.12.2009.
godine).
(b) S obzirom na načelo pravne sigurnosti, međutim,
vremenska nadležnost Suda u vezi sa poštovanjem
procesne obaveze iz člana 2. u odnosu na smrt koja
se desila pre kritičnog datuma nije neograničena.
(i) Prvo, samo procesni postupci i/ili propusti na-
stali posle tog datuma mogu spadati u okvir
vremenske nadležnosti Suda. Pozivanje na „pro-
cesne postupke” mora se razumeti u smislu
svojstvenom za procesnu obavezu prema članu
2, naime, postupci preduzeti u okviru krivičnog,
parničnog, upravnog ili disciplinskog postupka
koji mogu dovesti do identifikacije i kažnjavanja
odgovornih ili do dosuđivanja naknade oštećenoj
strani. Navođenje „propusta” odnosi se na situa-
ciju gde istraga nije sprovedena ili su sprovedene
samo beznačajne procesne radnje ali gde se tvrdi
da je delotvorna istraga morala da se obavi (Ja-
nowiec i drugi protiv Rusije [VV], br. 55508/07 i
29520/09, st. 142-44, ESLJP 2013).
(ii) Dalje, između slučaja smrti i stupanja Konven-
cije na snagu u odnosu na Tuženu državu mora
da postoji „stvarna veza” za procesnu obavezu
koja se određuje članom 2. Konvencije. Da bi
se „stvarna veza” utvrdila, to u praksi znači da
vremenski period između slučaja smrti kao ak-
tivirajućeg događaja i stupanja Konvencije na
snagu u odnosu na tu državu mora biti razumno
kratak (u načelu, ne duži od 10 godina), a većina
istražnih radnji koje se zahtevaju ovom odred-
bom mora biti sprovedena, ili bi trebalo da bude
sprovedena, posle stupanja na snagu (Janowiec,
st. 146-48.).
(c) N
 ajzad, čak i kada provera „stvarne veze” nije zado-
voljena, Sud može, u vanrednim situacijama, ostva-
riti svoju nadležnost (Janowiec, st. 149-51.).
Na osnovu ovih načela Sud je zaključio da:
„iako se smrt i većina predistražnih mera desila dve
godine pre 3. marta 2004. godine, proteklo je skoro četiri
godine procesnih postupaka počev od tog datuma, uklju-
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85
MEĐUNARODNO I UPOREDNO PRAVO
čujući dalje važne istražne mere i donošenje svih bitnih
odluka od strane istražnih organa. Pritužba podnositelj-
ke predstavke prema procesnom aspektu člana 2. uglav-
nom se odnosi na ova druga pitanja.”
Shodno tome, Sud je zaključio da ima vremensku
nadležnost da razmatra pritužbu podnositeljke pred-
stavke u onoj meri u kojoj se ona odnosi na procesne
postupke i propuste nastale u periodu posle datuma
ratifikacije. Međutim, on je, pored toga, iz razloga kon-
teksta i razmatrajući situaciju na koju se pritužuje kao
celinu, takođe uzeo u obzir svaki i sve bitne događaje
pre tog datuma (videti, u kontekstu člana 2, Mladeno-
vić, citirana u gornjem tekstu, stav 53, i, u kontekstu
člana 3, Milanović protiv Srbije, broj 44614/07, stav 78,
14.12.2010. godine).
Pitanje osnovanosti predstavke
Prema oceni Suda predmetni slučaj je zahtevao
da državni organi sprovedu, na sopstvenu inicija-
tivu, delotvornu zvaničnu istragu radi utvrđivanja
okolnosti u kojima se nesreća dogodila da bi se ja-
sno utvrdio uzrok pada i kasnije smrti, i, u zavisnosti
od nalaza, da se razmotri da li su vlasti na neki način
bile odgovorne za to.
Tužena država je tvrdila da su tri domaća postupka
zajedno zadovoljila zahteve procesne obaveze prema
članu 2. i da podnositeljka predstavke ne može da zadr-
ži status žrtve s obzirom na njihov ishod.
U vezi sa parničnim postupkom važan je stav Suda
da se parnični postupak u kome je dosuđena naknada
štete ne može jedino uzeti u obzir, te da se to ne može
smatrati delotvornim obeštećenjem na osnovu čega bi
podnosioci predstavke bili lišeni statusa žrtve u kon-
tekstu smrti u pritvoru. To je Sud istakao i u slučaju
Skendžić i Krznarić protiv Hrvatske, (br. 16212/08,
20.1.2011. godine, stav 68) u kome se radilo o istraži-
vanju okolnosti nestanka lica srpske nacionalnosti za
vreme Domovinskog rata u Hrvatskoj, gde je naknadu
štete čak pratilo, kao i u ovom predmetu, priznavanje
odgovornosti države. Ovakav stav Sud je obrazložio sle-
dećom argumentacijom:
„...ako bi vlasti mogle ograničiti svoju reakciju samo
na isplatu naknade, u slučajevima namernog zlostavlja-
nja, na primer od strane službenika države, koji je rezul-
tiralo smrtnim ishodom, ne čineći dovoljno na krivičnom
gonjenju i kažnjavanju odgovornih, u zavisnosti od okol-
nosti, to bi moglo dovesti u nekim slučajevima da držav-
ni službenici zloupotrebe prava onih koji su pod njiho-
vom kontrolom, te do suštinskog nekažnjavanja, a opšti
principi zabrane zlostavljanja, mučenja i nečovečnog i
ponižavajućeg postupanja, uprkos njihovom fundamen-
talnom značaju, ostali bi praktično nedelotvorni.” (stav
80 iz presude)
U konkretnom slučaju Sud je imao u vidu da je par-
nični postupak pokrenut od same podnositeljke pred-
│ 121
 MEĐUNARODNO I UPOREDNO PRAVO
stavke (ovaj argument nam se ne čini preterano ubed-
ljivim, jer je ona, pored supruga, jedino i bila ovlašće-
na za pokretanje ovog postupka, a suprotno bi bilo u
suprotnosti sa samom prirodom parničnog postupka),
kao i da taj pravni put nije mogao da utvrdi tačne činje-
nice događaja niti da uopšte utvrdi tačnu odgovornost
državnih službenika umešanih u ovaj događaj, kako se
to zahteva članom 2. (i ovaj argument u suprotnosti je
sa prirodom parnice, koja u osnovi ima civilni spor i na
izvestan način obesmišljava njeno vođenje u kontek-
stu člana 2. Konvencije). Oslanjanje Tužene države na
predmet Caraher protiv Ujedinjenog Kraljevstva, (odlu-
ka br. 24520/94, ECHR 2000 I), po mišljenju Suda nije
bilo odgovarajuće, pošto podnosioci predstavke u tom
predmetu nisu podneli pritužbu zbog kršenja obaveze
sprovođenja istrage, već zbog materijalne povrede. U
vezi sa pozivanjem Tužene države na predmet Petko-
vić protiv Srbije (odluka, br. 31169/08, 6.12.2011. go-
dine)), koji se zaista ticao, između ostalog, navodnog
kršenja obaveze sprovođenja istrage prema čl. 2. i 3.
Konvencije, Sud je istakao da je Vlada preduzela, u kon-
tekstu vansudskog rešenja slučaja, ne samo da plati na-
knadu štete, već i da sprovede delotvornu i svrsishodnu
istragu o okolnostima smrti u pitanju.
U vezi sa disciplinskim postupkom protiv dvojice
policajaca, koji se završio pre okončanja krivičnog po-
stupka, Sud ja zaključio da on očigledno nije bio odgova-
rajući način za utvrđivanje relevantnih okolnosti spor-
nog događaja. Bez neophodnih garancija javnog nadzo-
ra i uključenja podnositeljke predstavke, disciplinski
sud oslonio se isključivo na informacije koje su dala tri
policijska službenika u smislu da je sporni događaj bio
prima facie samoubistvo bez ikakvog propusta policije.
Prema tome, ovaj postupak nije bio u skladu sa proce-
snim obavezama prema članu 2. Konvencije, pošto mu
je nedostajala i sveobuhvatnost i objektivnost (Oğur
protiv Turske [VV], broj 21594/93, st. 91-92, ESLJP
1999 III; Mižigárová protiv Slovačke, broj 74832/01,
st. 98-100, 14.12.2010. godine; i Juozaitienė i Bikulči-
us protiv Litvanije, br. 70659/01 i 74371/01, stav 91,
24.4.2008. godine).
Iz svega navedenog, krivični postupak se čini jedi-
nim pravnim putem u datim okolnostima, što i Sud
zaključuje u stavu 83. ove presude.
Što se tiče istražnih radnji preduzetih nakon doga-
đaja Sud je pohvalio to što su neke od njih preduzete
po službenoj dužnosti. Istovremeno ukazuje na više
elemenata koji su nedostajali u spisima predmeta:
(i) v reme događaja i vreme uviđaja - stoga nije po-
znato da li je bilo nekog odugovlačenja koje bi
moglo dovesti u pitanje delotvornost istrage;
(ii) u zimanje i prikupljanje otisaka prstiju, kao i
drugih uzoraka (telesnih tečnosti, dlaka, vlaka-
na itd.) nekom posebnom metodom osim „vizu-
elnog pregleda”;
(iii) i dentifikacija policajaca koji su istražnom sudiji
dali izveštaj o događaju;
122 │
(iv) popis odeće D.P. i njeno ispitivanje u laborato-
riji radi telesnih tečnosti, ili zapis o njenom fi-
zičkom oštećenju zbog navodnog „provlačenja
kroz” prozor;
(v) dokaz da su dodiri i odeća policajaca umešanih u
događaj prikupljeni radi kriminalističko tehnič-
kog pregleda;
(vi) objašnjenje zašto je D.P. odveden u kancelariju
policajaca, a ne u prostoriju za ispitivanje, čeka-
onicu ili prostoriju za zadržavanje; i
(vii) d okaz da je učinjen napor da se od nekog pri-
sutnog u policijskoj stanici dobije informacija
ili od suseda, u smislu da li su, kada, gde i pod
kojim okolnostima videli gospodina D.P. ili da li
su bili svedoci tog događaja.
Takođe, Sud zamera što nijedna snimljena foto-
grafija nije bila usredsređena na prozorsko staklo
ili stvarno mesto gde je D.P. pao. Pored toga uočeno
je da su tehničar za uviđaj i policajci koji su ispitivali
umešane policijske službenike bili iz istog lanca ko-
mande beogradske policije kao i ovi drugi i da se ni u
jednom izveštaju o njihovom ispitivanju ne navodi da
li su policajci bili razdvojeni posle tog događaja niti
da li su imali vremena da se tajno dogovore u smislu
navedene očigledne nedoslednosti iskaza koje su dali
suprugu podnositeljke predstavke i sredstvima infor-
misanja (Jasinskis protiv Letonije, broj 45744/08, stav
78, 21.12.2010. godine).
Poslednja zamerka Suda u vezi sa istragom od-
nosi se na činjenicu da su obdukciju obavili lekari
specijalisti sudske medicine tri dana posle smrti
D.P., našavši da su opisani prelomi i povrede „naneti tu-
pim, teškim i zamahnutim predmetom”, ali da nedostaju
toksikološka analiza, fotografije i analiza načina na koji
je povreda zadobijena.
Sud je posebno ukazao na ulogu koju ima javni tuži-
lac u obezbeđivanju delotvornosti istrage. Najpre, Sud
je ukazao na vreme koje je tužiocu bilo potrebno da
odluči da osumnjičene ne goni - dve godine i devet
meseci (od kojih sedam meseci posle ratifikacije Kon-
vencije), pri čemu on nije bio opterećen složenim
procesnim radnjama u predmetu, osim što je naložio
da se uradi izveštaj stručnjaka sudske medicine i što je
prikupio pisane dokaze koji su nastali za vreme hospi-
talizacije D.P. i disciplinskog postupka. Pored ove činje-
nice, u radu javnog tužioca Sud je uočio više propusta
u vezi sa istragom (tužilac nije ispitao nijednog poli-
cajca, stručnjaka sudske medicine ili roditelje D.P., nije
vršena rekonstrukcija događaja, nije pribavljen zdrav-
stveni karton D.P., sa detaljima o upotrebi alkohola ili
supstanci ili pokušaja samoubistva, nije se smatralo
neophodnim da se ode u bolnicu za vreme hospitaliza-
cije D.P. kako bi se dobila potpuna lekarska evidencija
ili obavio razgovor sa lekarskim osobljem o povredama
ili o znacima nasilja koji su se mogli pojaviti za vreme
puta D.P. u bolnicu, o prijemu ili tokom njegovog da-
ljeg lečenja u njoj, tužilac nije pokazao spremnost da
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

temeljno ispita policijski izveštaj o ovom događaju, nije
pokušana identifikacija svedoka van policijske zgrade,
a predlozi podnositeljke predstavke da se obave druge
istražne radnje su odbačeni).
Sud je posebno podvukao (st. 90. do 92. ove presu-
de) da se javni tužilac oglušio o svoju zakonsku obavezu
da iznese razloge za odluku da ne preduzima krivično
gonjenje čime je doveo u pitanje „poverenje javnosti da
će se država pridržavati načela vladavine prava i spreči-
ti pojavu prikrivanja ili tolerancije nezakonitih postupa-
ka.” (iz stava 92. ove presude).
Nedostaci na koje je Sud ukazao, a koji su se ticali
uloge javnog tužioca u obezbeđivanju delotvorne istra-
ge, mogli su se otkloniti od strane suda u postupku sup-
sidijarnog krivičnog gonjenja. Međutim, sudovi su od-
bili zahteve podnositeljke predstavke za preduzimanje
brojnih istražnih radnji i potvrdili odluku tužioca da ne
preduzme krivično gonjenje.
S tim u vezi Sud primećuje da pošto je tužilac za-
ključio predmet, novi izveštaj veštaka iz 2006. godine je
bacio novo svetlo na zvaničnu verziju pada D.P., pošto je
taj nalaz osporio nalaze iz 2004. godine. Naime, u izve-
štaju iz 2004. godine navodi se da je D.P. mogao da se
„provuče” kroz prozor i zaključuje da su njegove povre-
de nastale samo zbog skoka kroz prozor i pada na tvrdu
površinu, bez ikakvog daljeg objašnjenja. U svakom slu-
čaju, ovaj drugi izveštaj iz 2006. godine potvrdio je da
su povrede mogle biti prouzrokovane padom sa drugog
sprata, ali je rasvetlio da je, imajući u vidu sve okolnosti
predmeta, praktično bilo nemoguće da D.P. razbije
prozor i iskoči iz policijskih prostorija svojom vo-
ljom. On je jedino mogao pasti kroz otvoren prozor.
S obzirom na tri kontradiktorna izveštaja vešta-
ka sudske medicine (pri čemu je obdukcioni zapisnik
Sud uzeo kao treći), Sud je istakao da nijedan pravo-
sudni organ nije pokušao da pozove veštake sudske
medicine ili traži objašnjenje preostalih forenzič-
kih nedoslednosti, uprkos očiglednoj presudnoj važ-
nosti da se dobije odgovor na pitanje da li je moguće da
je D.P. skočio kroz prozor. Okružni sud je zanemario
značajnu nedoslednost u zvaničnoj verziji događaja
i nalazima oba izveštaja stručnjaka sudske medici-
ne, utvrdivši da su oni dosledni. Vrhovni sud je ovu
odluku potvrdio po žalbi pozivajući se samo na fo-
renzičke nalaze iz izveštaja iz 2004. godine. Najzad,
Vrhovni sud je, kada je odlučivao o zahtevu za zaštitu
zakonitosti, izgleda prihvatio policijsku verziju događa-
ja u toj meri da je propustio da uzme u obzir bilo koji
relevantan elemenat koji je ne potvrđuje.
Zbog svega toga, za Sud je bio neobjašnjiv propust
da se obavi istraga, a naročito imajući u vidu značaj
člana 2. Konvencije kojim se garantuje pravo na život.
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85
MEĐUNARODNO I UPOREDNO PRAVO
Iz tih razloga Sud se nije bavio pitanjem da li je istraga
bila nezavisna, kao ni pitanjem uključenosti podnosi-
teljke predstavke u istragu. Takođe, Sud nije posebno
ispitivao na navodne povrede procesnog aspekta čla-
na 3. Konvencije. Sud je na kraju odbio prigovor da je
podnositeljka izgubila status žrtve, našavši da je došlo
do povrede člana 2. Konvencije u njegovom procesnom
aspektu.
Naknada od 12.000 evra koja je dosuđena pod-
nositeljki predstavke pripala joj je ne zbog bola
koji je pretrpela usled smrti sina, već zbog patnje
usled nemogućnosti sprovođenja delotvorne istra-
ge o smrti njenog sina.
Zaključak
U predmetima protiv Republike Srbije do sada
smo se u vezi sa isticanjem povrede procesnog
aspekta člana 2. Konvencije sretali sa slučajevi-
ma neistražene smrti u zatvoru (presuda Mitić br.
31963/08 od 22.1.2013. godine; i odluka Petković
br. 31169/08 od 6.12.2011. godine) i neistražene
smrti u tuči (presuda Mladenović, br. 1099/08 od
22.5.2012. godine). U ovom poslednjem slučaju ra-
dilo se o predugom trajanju istrage u kome se pod-
nositeljka predstavke pozivala samo na povredu
člana 6. Konvencije.
S obzirom na fundamentalnu važnost prava na
život, državni organi moraju biti osetljivi na sve
informacije ili materijale koji imaju potencijal da
ili dovedu u pitanje zaključke ranije istrage ili da
omoguće da se ranije nezavršena istraga nastavi.
Posebno je izražena obaveza da istraga bude
efikasna, nezavisna, temeljna, kao i da oštećeni
i javnost budu informisani o njenom toku.
U slučajevima u kojima je učinjena povreda pro-
cesnog aspekta člana 2. (slučaj Mladenović i ovaj
slučaj) najčešće se radilo o neefikasnoj i nepotpu-
noj istrazi. U konkretnom slučaju Sud je taksativno
pobrojao nedostatke u istrazi, a posebno je ukazao
na ulogu javnog tužioca tokom istrage i na njegove
propuste, koje kasnije nisu otklonili ni sudovi. Ta-
kođe, posebno je ukazano na zanemarivanje navo-
da oštećenih u toku istražnog postupka.
Zbog svega toga, smatramo da će ova presuda bi-
ti od velike koristi svima onima koji su uključeni
u istraživanje smrti nastale pod sumnjivim okol-
nostima (od policije, preko lekara i forenzičara do
javnih tužilaca i sudija). •
dr Slavoljub Carić
│ 123
 MEĐUNARODNO I UPOREDNO PRAVO

▶ Strana sudska praksa

Presuda Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Petrović

protiv Srbije (Predstavka br. 40485/08) - poštovanje procesnog
aspekta člana 2 Konvencije u slučaju vođenja disciplinskog
postupka protiv potencijalno odgovornih službenih lica
Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda
član 2

• Sentenca
...Interni disciplinski postupak...protiv dva policajca, koji je počeo njihovim ispitivanjem od strane njihovog nadređenog i završio
pre okončanja krivičnog postupka, očigledno nije bio pravi forum za utvrđivanje relevantnih činjenica predmetnog incidenta.
Bez neophodnih garancija kontrole javnosti i učešća podnosilaca predstavke, disciplinsko veće oslonilo se isključivo na infor-
macije dobijene od strane tri policajca da je predmetni incident na prvi pogled samoubistvo, bez bilo kakve nepažnje na strani
policije. Stoga, ovaj postupak takođe nije bio u skladu sa procesnim obavezama po članu 2. Konvencije, jer su mu nedostajali
potpuno utvrđivanje činjenica i objektivnost...

PRESUDA
STRAZBUR
15. jul 2014. godine
Ova presuda će postati pravosnažna u okolnostima utvrđenim članom 44. stav 2. Konvencije. Ona može biti predmet
redaktorskih izmena.
U predmetu Petrović protiv Srbije,
Evropski sud za ljudska prava (Treće odeljenje), na zasedanju veća u sastavu:
Josep Casadevall, predsednik,
Alvina Gyulumyan,
Ján Šikuta,
Dragoljub Popović,
Johannes Silvis,
Valeriu Griţco,
Iulia Antoanella Motoc, sudije,
i Marialena Tsirli, zamenik sekretara Odeljenja,
Posle većanja na zatvorenoj sednici 24. juna 2014. godine,
Donosi sledeću presudu, koja je usvojena tog datuma:

POSTUPAK
1. Predmet je formiran na osnovu predstavke (broj 40485/08) protiv Srbije koju je Sudu podneo prema članu 34.
Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: „Konvencija”) srpska državljanka, gos-
pođa Radmila Petrović (u daljem tekstu: „Podnositeljka predstavke”), 1. avgusta 2008. godine.
2. Podnositeljku predstavke kojoj je pružena pravna pomoć, zastupala je gospođa T. Drobnjak, advokat iz Beograda.
Vladu Srbije (u daljem tekstu: „Vlada”) zastupao je njen zastupnik gospodin S. Carić.
3. Podnositeljka predstavke je posebno tvrdila da nije sprovedena delotvorna istraga u vezi sa zlostavljanjem i smr-
ću njenog sina.
4. Predstavka je prvobitno dodeljena Drugom odeljenju Suda (Pravilo 52 stav 1. Poslovnika Suda).
5. Delimičnom odlukom od 4. januara 2012. godine, Sud je odlučio da Vladu obavesti o pritužbi na propust države
da sprovede delotvornu istragu i proglasio preostali deo predstavke nedopuštenim.

124 │ Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

 MEĐUNARODNO I UPOREDNO PRAVO

6. Sud je 1. februara 2014. godine promenio sastav svojih veća (Pravilo 25 stav 1.). Ovaj predmet je stoga dodeljen
Trećem odeljenju u novom sastavu (Pravilo 52 stav 1.).

ČINJENICE

I. OKOLNOSTI PREDMETA
7. Podnositeljka predstavke je rođena 1950. godine i živi u Beogradu. Sin podnositeljke predstavke, gospodin Dejan
Petrović, koji je rođen 1973. godine, preminuo je 15. februara 2002. godine u bolnici, mesec dana pošto je saop-
šteno da je pao kroz prozor policijske stanice u Beogradu.

A. Događaji oko smrti gospodina Dejana Petrovića

8. Oko 20.30 časova 16. januara 2002. godine gospodina Dejana Petrovića je uhapsio OUP Vračar - SUP Beograd pod
sumnjom da je ranije te večeri nekoj ženi oteo torbu i zadržan je preko noći u policiji. Gospodin Dejan Petrović,
koji je tada imao dvadeset devet godina, bio je očigledno poznat policiji navodno kao narkoman i zbog ranije
umešanosti u slične događaje.
9. Prema policijskim izveštajima, sledećeg jutra u 8.30 časova gospodina Dejana Petrovića ispitivala su tri policajca,
D. K., S. K. i N. K. Gospodin Dejan Petrović je navodno priznao da je izvršio pljačku i da je izvesnu novčanu sumu
(oko 20.000 srpskih dinara (RSD)) sakrio kod kuće. Posle neuspešnog pretresa stana porodice Petrović tog jutra,
policajci su napustili njihovu kuću zajedno sa gospodinom Petrovićem koji je imao lisice na rukama.
10. Podnositeljka predstavke je tvrdila da je njen sin bio vidno uznemiren i veoma bled, a usta su mu bila žućkasta.
Na izlazu se okrenuo i rekao joj „zovi advokata, nisam ništa učinio, oni će me ubiti”.
11. Prema izveštaju o tom događaju od 17. januara 2002. godine koji je sastavio major M. M., starešina policajaca,
gospodin Dejan Petrović je oko 10.30 pre podne vraćen sa lisicama na rukama u kancelariju broj 24 na drugom
spratu policijske stanice Vračar radi daljeg ispitivanja. Kada su ulazili u kancelariju, dok je D. K. prilazio svom
stolu, S. K. stajao, a N. K. zatvarala vrata kancelarije, gospodin Dejan Petrović je iznenada potrčao napred, prvo
udario glavom u zatvoreni prozor, polomivši staklo, i iskočio u dvorište. Nijedan policajac nije mogao da ga spre-
či. Policajci su istrčali u dvorište, a pošto je gospodin Dejan Petrović pokazivao neke znake da je još živ, oni su mu
skinuli lisice, a druge kolege su pozvale hitnu pomoć.
12. Oko podne, policija je obavestila porodicu podnositeljke predstavke da je gospodin Dejan Petrović skočio sa
drugog sprata policijskih prostorija i da je odveden u Urgentni centar Kliničkog centra Srbije u Beogradu.
13. Po dolasku u Urgentni centar, podnositeljka predstavke i njen suprug (otac gospodina Dejana Petrovića) obave-
šteni su da je oko 11.10 časova u bolnicu primljen neidentifikovan i ozbiljno povređen pacijent koji je skočio sa
drugog sprata jedne zgrade. On je bio u komatoznom stanju, sa prelomom levih rebara i butne kosti i kontuzijom
i hematomom jetre, i da je podvrgnut operaciji koja može da traje nekoliko sati.
14. Dok je hirurška intervencija bila u toku, suprug podnositeljke predstavke je otišao u prostorije policijske stanice
Vračar. Posle uviđaja (videti st. 18-19. u daljem tekstu), pokazano mu je mesto nesreće. Podnositeljka predstavke
je tvrdila da je njen suprug, kao i neka sredstva informisanja, prvobitno obavešten da je njihov sin, koji je imao
lisice na rukama i zimsku jaknu, bio sam u kancelariji kada je iskočio kroz prozor, a da im je kasnije rečeno da je
njihov sin skočio u prisustvu trojice policajaca.
15. Gospodin Dejan Petrović je u bolnici bio u komatoznom stanju, osim između 26. i 28. januara 2002. godine, kada
je pokazivao neke znake svesti i pomeranja.
16. Prema lekarskom uverenju koje je izdao Klinički centar Srbije, gospodin Dejan Petrović preminuo je od sepse i
prestanka rada srca 15. februara 2002. godine u 4.30 ujutro. Na osnovu zahteva istražnog sudije (M. P.) Okruž-
nog suda u Beogradu, posmrtni pregled tela gospodina Dejana Petrovića obavila su 18. februara 2002. godine
u 9 časova ujutro dva lekara, Sl. K. i V. D. J., Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu. U
obdukcionom zapisniku navodi se da je smrt gospodina Dejana Petrovića bila nasilna i da je prouzrokovana
oštećenjem vitalnih centara i komplikacijama posle toga. U njemu se dalje zaključuje da su oštećenje vitalnih
centara, kao i prelomi rebara i butne kosti i druge spoljašnje i unutrašnje telesne povrede opisane u izveštaju,
„nanete tupim, teškim i zamahnutim predmetom”. Sudu nisu dostavljene nikakve fotografije niti rezultati toksi-
kološke analize.

B. Uviđaj na licu mesta 17. januara 2002. godine

17. Posle telefonskog poziva Odeljenja za uviđajno-operativne poslove Uprave kriminalističke policije (UKP - SUP
Beograd; u daljem tekstu: „OUOP”), dežurni istražni sudija, V. M., iz nenavedenog suda, stigao je u Policijsku

Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85 │ 125

 MEĐUNARODNO I UPOREDNO PRAVO

stanicu Vračar u nenavedeno vreme radi uviđaja na licu mesta. D. Z. iz, OUOP-a i kriminalistički tehničar M. K. iz
Odeljenja kriminalističke tehnike UKP iz Beograda bili su takođe prisutni.
18. Prema zapisniku o uviđaju istražnog sudije od jedne i po stranice, po dolasku u Policijsku stanicu Vračar, poli-
cajci čuja imena nisu navedena, su mu pokazali kancelariju broj 24 i polomljeno prozorsko staklo u levom uglu
prozora, najbliže podu. Pošto je prozor bio dupli, sa drvenim okvirom, i kako je obavešten da je gospodin Dejan
Petrović iskočio kroz prozor polomivši staklo, on je pregledao okvir u pitanju. Pošto nije video mrlje od krvi,
dlake ili neke druge tragove ove prirode, on je pitao dva gore navedena inspektora da li su oni videli neke trago-
ve, kako bi ih pregledao, ali su obojica odgovorila negativno. On je kriminalističkom tehničaru naložio da nacrta
skicu tog mesta i da ga fotografiše, kao i da izmeri veličinu prozora.
Istražni sudija je konstatovao polomljeno prozorsko staklo, kao i komade stakla između dva prozorska rama
i na podu ispod unutrašnjeg prozora. U snegom pokrivenom dvorištu policijske zgrade, u koje je osumnjičeni
gospodin Dejan Petrović navodno pao, on je „primetio stope i ugaženi sneg neodređenog oblika ispod prozora”,
ali nije našao „mrlje od krvi ili druge fizičke tragove”.
19. Skica mesta nesreće, 13 fotografija kancelarije i tri dvorišta bile su sastavni deo zapisnika istražnog sudije. Na
primercima fotografija dostavljenih Sudu vidi se fotelja ispod razbijenog prozora sa ormanom sa njene desne
strane i stalkom sa njene leve strane. U izveštaju o kriminalističko-tehničkom pregledu lica mesta, kriminali-
stički tehničar je konstatovao sledeće: (a) u vezi sa biološkim tragovima, istražni sudija nije tražio da se uzmu i
prikupe otisci prstiju; (b) u vezi sa drugim nađenim dokazima i predmetima, primećeno je polomljeno staklo u
ramu donjeg levog dela unutrašnjeg i spoljašnjeg prozorskog rama. Dimenzije prozorskih ramova bile su 50 x
55, odnosno 45 x 50 centimetara, a nalazili su se na rastojanju od jednog metra od poda kancelarije. Oba prozor-
ska rama su bila zatvorena. Komadi polomljenog stakla nađeni su između unutrašnjeg i spoljašnjeg prozorskog
rama i na parapetu. Spoljašnji prozor nalazio se devet metara iznad zemlje. Ugaženi sneg i komadi stakla nađeni
su na rastojanju od 1,5 metara od zida zgrade. Drugi tragovi nisu nađeni.
20. Prema posebnom izveštaju o ispitivanju trojice policajaca koji je sastavio D. Z. iz OUOP-a, oni su dali saglasne
iskaze u istom smislu sa iskazima detaljno navedenim u izveštaju o nesreći (videti stav 11. u gornjem tekstu).
Policajci su takođe izjavili da se gospodin Dejan Petrović, kao i obično, veoma dobro ponašao tog jutra i da je
priznao da je izvršio pljačku.

V. Interni disciplinski postupak

21. Major D. T. i kapetan Đ. D. iz Odeljenja za kontrolu zakonitosti u radu SUP-a Beograd sastavili su izveštaj, oči-
gledno u okviru posete radi utvrđivanja činjenica, obavljene 17. januara 2002. godine, u neodređeno vreme. U
izveštaju se ponovo navode događaji izneti u prethodnim izveštajima (videti st. 11 i 20. u gornjem tekstu). Dalje
je konstatovano da su roditelji gospodina Dejana Petrovića naveli da je on uzimao sredstva protiv depresije kao
deo terapije protiv zavisnosti radi sprečavanja mogućeg samopovređivanja. U vezi sa odgovornošću policajaca,
inspektori su smatrali da su odgovorni policajci preduzeli preventivne, ali očigledno nedovoljne mere za zaštitu
gospodina Dejana Petrovića. Iz tog razloga, preporučena je disciplinska mera za S. K. i D. K. i usmeni ukor njenog
pretpostavljenog za N. K. Inspektori su takođe preporučili da policija obezbedi odgovarajuće uslove, na primer,
sigurnosne šipke na prozorima, u prostorijama gde se ispituju lica lišena slobode.
22. U okviru prethodnog disciplinskog postupka te večeri, tu trojicu policajaca je ponovo posebno ispitao njihov
pretpostavljeni, major M. M. Trojica policajca su ponovila svoje ranije iskaze.
23. Protiv S. K. i D. K. je 7. marta 2002. godine podneta optužnica zbog teže povrede radne obaveze i dužnosti, naime,
zbog propusta da preduzmu odgovarajuće mere radi zaštite sigurnosti gospodina Dejana Petrovića u pritvoru.
Disciplinski organ je saslušao policajce kao osumnjičene, kao i N. K. kao svedoka, i svi su ponovili ranije iskaze o
nesreći. Policajci su oslobođeni u postupcima vođenim na dva nivoa, a poslednja odluka doneta je 10. maja 2002.
godine. Utvrđeno je da u okolnostima slučaja oni nisu mogli da učine ništa više radi zaštite gospodina Dejana
Petrovića i spreče njegovo samoubistvo.

G. Istražne radnje preduzete posle podnošenja krivičnih prijava podnositeljke predstavke

24. Suprug podnositeljke predstavke je 28. januara 2002. godine podneo krivičnu prijavu protiv policajca D. K. u ime
porodice Petrović, na osnovu opravdane sumnje da je on prisilno iznudio iskaz od gospodina Dejana Petrovića.
U prijavi se tvrdi da su policajci upotrebili silu kako bi iznudili iskaz i ozbiljno zlostavljali gospodina Dejana Pe-
trovića u toj meri da ga je to navelo da iskoči kroz prozor kancelarije. Porodica je takođe tvrdila da policajci nisu
saopštili lekarskom timu u Urgentnom centru identitet gospodina Dejana Petrovića kao i sve okolnosti nesreće.
25. U međuvremenu, 24. januara 2002. godine, Beogradska policija je je Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu (u
daljem tekstu: „OJT”) poslala dva izveštaja od 17. januara 2002. godine (videti st. 21-22. u gornjem tekstu). OJT

126 │ Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

 MEĐUNARODNO I UPOREDNO PRAVO

je 14. maja 2002. godine, odnosno 12. juna 2002. godine takođe primilo obdukcioni zapisnik i izveštaj o krimi-
nalističko-tehničkom pregledu lica mesta (videti st. 16. i 18-19. u gornjem tekstu).
26. OJT je 11. oktobra 2002. godine od Odeljenja za kontrolu zakonitosti u radu SUP-a Beograd zatražilo informacije
o ishodu disciplinskog postupka protiv policajaca koji su bili prisutni za vreme nesreće. OJT je takođe dostavilo
tom odeljenju sopstveni spis predmeta kako bi im omogućilo lakše utvrđivanje činjenica predmeta. OJT je traže-
nu dokumentaciju iz disciplinskog postupka primilo 14. novembra 2002. godine.
27. Suprug podnositeljke predstavke je neodređenog dana proširio krivičnu prijavu da bi njom obuhvatio i druga
dva policajca koja su bila umešena u nesrećni događaj.
28. OJT je 9. januara 2003. godine zatražilo da komisija veštaka sudsko medicinske struke Instituta za sudsku me-
dicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu da svoje mišljenje koji bi drugi uzroci, osim pada kroz prozor, mogli
objasniti povrede gospodina Dejana Petrovića. Institut za sudsku medicinu je 1. avgusta 2003. godine zatražio
spis predmeta, a OJT mu ga je poslalo mesec dana kasnije. OJT je 18. septembra 2003. godine zatražilo od istraž-
nog sudije Okružnog suda da izda nalog za sudsko medicinsko veštačenje, pošto Institut očigledno nije mogao
dalje da radi samo na osnovu naloga OJT. Istražni sudija je to učinio 8. oktobra 2003. godine.
29. Skoro godinu dana kasnije, u nalazu sudsko medicinskih veštaka od 13. septembra 2004. godine, stručnjaci su
naveli, na osnovu obdukcione i druge medicinske evidencije, da je osoba visine i konstitucije gospodina Deja-
na Petrovića mogla da se „provuče” kroz prozor u pitanju. Oni su dalje tvrdili da su fatalne povrede gospodina
Dejana Petrovića mogle nastati skokom kroz prozor i padom na tvrdu površinu. Oni su na kraju zaključili da ni
u obdukcionom zapisniku ni u bolničkoj dokumentaciji nisu evidentirane nikakve druge povrede, posekotine,
ogrebotine ili modrice ni u vezi sa prirodom ni sa mestom, koje bi ukazale da su prouzrokovane nečim drugim
osim onim što je navedeno u gornjem tekstu.
30. OJT je 1. novembra 2004. godine odbacilo krivičnu prijavu zasnivajući je na stavu da ne postoji osnovana sumnja
da su osumnjičeni izvršili navodno krivično delo. Suprug podnositeljke predstavke je obavešten na odgovarajući
način, a upućen je i da može preuzeti krivično gonjenje u roku od osam dana od datuma kada mu odluka bude
uručena podnošenjem zahteva za sprovođenje istrage.
31. Porodica Petrović je 16. februara 2005. godine podnela OJT novu i detaljniju krivičnu prijavu protiv policajaca (P.
N., N. K., D. K. i S. K.) za nanošenje teške telesne povrede, iznuđivanje iskaza i zlostavu u službi. U prijavi su izra-
zili sumnju da je gospodin Dejan Petrović iskočio kroz prozor kancelarije svojom voljom i sumnju da su osum-
njičeni izbacili telo njihovog sina kroz prozor kako bi sakrili prethodno zlostavljanje. U tužbi su istaknute odre-
đene navodne kontradiktornosti i nedostaci prethodnih istražnih mera i izveštaja, i predložene brojne istražne
delatnosti koje treba obaviti da bi se na odgovarajući način ispitale okolnosti smrti gospodina Dejana Petrovića.
32. OJT u Beogradu je 22. marta 2005. godine odbacilo tu krivičnu prijavu iz istih razloga na koje se oslonilo i u
odluci iz novembra 2004. godine, i ponovilo informacije koje je dostavilo o mogućnosti supsidijarnog krivičnog
gonjenja. Taj dopis je podnositeljki predstavke uručen 8. aprila 2005. godine.
D. Supsidijarno krivično gonjenje od strane podnositeljke predstavke
33. Posle odbacivanja prve krivične prijave (videti stav 30. u gornjem tekstu), podnositeljka predstavke je 17. no-
vembra 2004. godine pokušala da preuzme krivično gonjenje kao supsidijarni tužilac zahtevom za sprovođenje
istrage Okružnom sudu u Beogradu i kasnije zahtevom za proširenje istrage 11. aprila 2005. godine. Ona se po-
zvala i ponovo potvrdila svoje tvrdnje i zahteve koje je navela u drugoj krivičnoj prijavi (videti stav 31. u gornjem
tekstu).
34. U odgovoru na zahtev istražnog sudije Okružnog suda, B. P., od 22. marta 2005. godine, kao i na urgenciju po-
slatu u oktobru 2005. godine, dva patologa sudske medicine, Dr Z. S. i Dr N. M. iz Vojnomedicinske akademije u
Beogradu su 15. januara 2006. godine dostavila stručno mišljenje. Oslanjajući se na ranije lekarske i obdukcione
zapisnike, oni su našli da mesto, raspored i vrste povreda uočenih na gospodinu Dejanu Petroviću ukazuju da su
one teške i opasne po život, i da bez sumnje mogu biti posledica pada sa drugog sprata, ali samo kroz otvoren
prozor. Oni su posebno našli da bi, uzimajući u obzir okolnosti događaja, uključujući i konstituciju gospodina De-
jana Petrovića, njegovu zimsku odeću i lisice na rukama, veličinu prozorskog okna u pitanju i položaj nameštaja
i prozora u kancelariji, bilo praktično nemoguće da polomi prozor i iskoči napolje. Inače, to bi značilo da je on
mogao da „preleti horizontalno” preko fotelje i polomi prozor glavom tačno u njegovom središtu.
35. Istražni sudija je 18. aprila 2006. godine održao ročište i ispitao osumnjičene. Oni su ponovili ranije iskaze. S. K.
je dodao da je gospodin Dejan Petrović odskočio sa poda na metar od prozora i prošao kroz njega ne dotakavši
fotelju, koja je bila ispod prozora. Nijedan komad nameštaja nije se prevrnuo niti pomerio.
36. Istražni sudija je 8. maja 2006. godine izrazio neslaganje sa zahtevom podnositeljke predstavke, i vratio predmet
tročlanom krivičnom veću (videti stav 49. u daljem tekstu).
37. Tročlano sudsko veće Okružnog suda je 17. jula 2006. godine potvrdilo mišljenje istražnog sudije, oslanjajući
se na sudski spis, naime, „saglasne iskaze osumnjičenih” i nalaze i mišljenja veštaka sudske medicine iz 2004.

Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85 │ 127

 MEĐUNARODNO I UPOREDNO PRAVO

godine i 2006. godine, „koji su [bili] dosledni i ukazal[i] da su sve povrede preminulog mogle nastati u isto vreme
padom sa visine od devet metara na tvrdu površinu”. Podnositeljka predstavke je upućena da može da se žali
na tu odluku u roku od tri dana od datuma kada joj odluka bude uručena, što je ona i učinila 2. novembra 2006.
godine, ponovivši ranije tvrdnje.
38. Vrhovni sud Srbije je 30. novembra 2006. godine odbio žalbu podnositeljke predstavke kao neosnovanu. Do-
nošenjem te odluke, pozivanjem na nalaze komisije veštaka sudsko medicinske struke iz 2004. godine, on je
potvrdio da je obrazloženje nižeg suda jasno, konačno i ubedljivo. Ta odluka je podnositeljki predstavke uručena
20. februara 2007. godine.
39. Podnositeljka predstavke se 7. marta 2007. godine obratila Republičkom javnom tužilaštvu inicijativom za podi-
zanje zahteva za zaštitu zakonitosti u njeno ime pred Vrhovnim sudom protiv odluke tog suda od 30. novembra
2006. godine.
40. Republički javni tužilac je 27. avgusta 2007. godine obavestio podnositeljku predstavke da je tog istog dana
usvojio njen predlog i podneo zahtev za zaštitu zakonitosti protiv odluke od 30. novembra 2006. godine, poseb-
no iznoseći da je: (a) sud zasnovao svoju odluku na dokazima koje je podnositeljka predstavke osporila a, koji
su, prema njegovom mišljenju, bili veoma nedosledni; (b) sud odbio žalbe podnositeljke predstavke, a da nije
razmotrio njene argumente; i (v) da je prikupljanje i razmatranje dokaza bilo površno, što je za posledicu imalo
netačan i neverovatan zaključak suda.
41. Vrhovni sud Srbije je 8. februara 2008. godine, zasedajući u drugačijem veću od onog od 30. novembra 2006.
godine odbio zahtev tužioca. Na osnovu uvida u spis predmeta i ročišta u prisustvu troje okrivljenih i njihovog
advokata, sud je naveo sledeće: (a) veštaci sudsko medicinske struke nisu zaključili da je žrtva mogla pretrpeti
povrede prilikom razbijanja prozora i pada na tvrdu površinu; (b) nijedan dokaz nije pokazao da su osumnjičeni
naneli žrtvi neku telesnu povredu na neki način; (v) u skladu sa relevantnim dokazima, nije postojala razumna
sumnja da su osumnjičeni izvršili navodna krivična dela što bi opravdalo otvaranje krivičnog postupka; i, najzad,
(g) sporna odluka nije konačno isključivala otvaranje krivičnog postupka da je žrtva, kao supsidijarni tužilac,
dostavila nove dokaze koji nisu postojali ili koji su bili nepoznati u vreme njenog ranijeg zahteva za sprovođenje
istrage. Ova odluka je podnositeljki predstavke uručena 30. maja 2008. godine.

Đ. Parnični postupak protiv Države

42. Podnositeljka predstavke i njen suprug su u decembru 2002. godine podneli parničnu tužbu protiv Tužene drža-
ve i Ministarstva unutrašnjih poslova radi obeštećenja za duševni bol koji su pretrpeli kao posledicu smrti gos-
podina Dejana Petrovića. Oni su se oslonili na Zakon o obligacionim odnosima i razne međunarodne instrumen-
te o ljudskim pravima. Tuženi su tužbu uglavnom osporili, ali nisu dali nikakva dalja objašnjenja u tom smislu.
43. Presudom od 4. juna 2007. godine, Prvi opštinski sud u Beogradu je pojasnio da iako nije mogao utvrditi pouz-
dan sled događaja u pitanju niti jasnu grešku bilo koga, to u svakom slučaju nije bio njegov zadatak. Pozivajući
se na izveštaj veštaka sudske medicine iz 2006. godine i član 172. Zakona o obligacionim odnosima (videti stav
34. u gornjem tekstu, odnosno 51. u daljem tekstu), sud je zaključio da bi Tužena država trebalo da tužiocima
obezbedi naknadu štete na osnovu obaveze države za propuste njenih službenika, što se bez sumnje dogodilo
s obzirom da je gospodin Dejan Petrović pretrpeo povrede i preminuo dok je bio u policijskom pritvoru pod
nadzorom državnih službenika. Shodno čl. 200. i 201. Zakona o obligacionim odnosima, on je svakom tužiocu
dosudio po RSD 1.000.000 za nematerijalnu štetu, kao i isplatu troškova.
44. Okružni sud i Vrhovni kasacioni sud su potvrdili osnovanost te presude 23. februara 2009. godine, odnosno 24.
juna 2010. godine. Dosuđeni iznosi su isplaćeni 7. decembra 2010. godine.

II. RELEVANTNO MEĐUNARODNO PRAVO

Preporuka Rec(2000)19 Komiteta ministara državama članicama o ulozi javnog tužioca u sistemu kri-
vično-pravne zaštite (usvojena 6. oktobra 2000. godine na 724. zasedanju zamenika ministara)
45. Relevantni deo Preporuke Rec(2000)19 glasi kako sledi:
„33. Javni tužioci treba da na odgovarajući način uzmu u obzir mišljenja i brige žrtava kada su pogođeni njihovi lični
interesi i preduzimaju ili podstiču radnje kako bi se obezbedila obaveštenost žrtava o njihovim pravima i o toku
postupka.
34. Zainteresovane strane priznatog statusa ili statusa koji se može identifikovati, posebno žrtve, treba da imaju
mogućnost da ospore odluke javnih tužilaca da ne preduzimaju krivično gonjenje; takvo osporavanje može se
izvršiti, prema slučaju, posle hijerarhijske kontrole, putem sudske kontrole, ili omogućavanjem stranama da
preuzmu krivično gonjenje kao privatni tužioci.”

128 │ Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

 MEĐUNARODNO I UPOREDNO PRAVO

III. RELEVANTNO DOMAĆE PRAVO

A. Zakonik o krivičnom postupku (objavljen u „Službenom listu Savezne Republike Jugoslavije” - „Službeni
list SRJ” - broj 70/2001; izmene objavljene u „Službenom listu SRJ”, broj 68/2002 kao i u „Službenom gla-
sniku Republike Srbije” - „Službeni glasnik RS”, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09
i 72/09)
46. Relevantne domaće odredbe sadržane su u čl. 19, 20, 46, 61, 64, 235, 242, 243, 379, 406. i 425. Zakonika.
47. U skladu sa ovim odredbama, formalni krivični postupak može se pokrenuti na zahtev ovlašćenog tužioca. U
odnosu na krivična dela koja podležu krivičnom gonjenju od strane javnog tužioca, uključujući i krivična dela na-
vedena u gornjem tekstu u stavu 31, ovlašćeni tužilac je javni tužilac lično. Diskreciono pravo javnog tužioca da
odluči da li da podnese prijavu je, međutim, vezano je načelom zakonitosti, što znači da on mora da postupi kada
god postoji osnovana sumnja da je izvršeno krivično delo koje podleže krivičnom gonjenju od strane javnog
tužioca. Javni tužilac mora da preduzme mere neophodne za predistražne radnje za krivična dela koja podležu
krivičnom gonjenju od strane javnog tužioca i identifikaciju navodnih počinilaca. U tom smislu on ima ovlašćenje
da koordinira rad raznih službi za sprovođenje zakona i drugih vladinih tela.
48. Ako javni tužilac utvrdi, na osnovu dokaza koje poseduje, da postoji osnovana sumnja da je neko lice izvršilo
krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti, on će od nadležnog suda zatražiti da otvori zvaničnu istragu ili
podići optužni akt. Ako, međutim, javni tužilac odluči da nema osnova za pokretanje takvog postupka, on mora
doneti obrazloženu odluku, a takođe obavestiti i žrtvu o toj odluci. Žrtva ima pravo da preuzme krivično gonjenje
u predmetu u svoje ime, u svojstvu „supsidijarnog tužioca”, u roku od osam dana od obaveštenja o odluci javnog
tužioca.
49. Supsidijarni tužilac može podneti zahtev za otvaranje istrage ili podići optužni akt. Ako istražni sudija odbije da
otvori traženu istragu, predmet se upućuje tročlanom krivičnom veću da donese odluku s tim u vezi u roku od
48 časova. Dozvoljena je dalja žalba. Ako je supsidijarni tužilac već preuzeo krivično gonjenje, javni tužilac će i
pored toga imati ovlašćenje da opet preuzme krivično gonjenje u tom predmetu po službenoj dužnosti.
50. U vezi sa zahtevom za zaštitu zakonitosti, strana u postupku prema zakonu nema pravo da upotrebi ovaj pravni
lek lično, ali ima pravo da podnese predlog nadležnom javnom tužiocu da ga podnese u njeno ime, pri čemu javni
tužilac ima puno diskreciono pravo da odluči da li da to učini. Ako Vrhovni sud usvoji predlog, on ima ovlašćenje
da utvrdi povredu zakonitosti, da preinači konačnu odluku ili da je potpuno ili delimično ukine i da vrati pred-
met na ponovno razmatranje.
B. Zakon o obligacionim odnosima (objavljen u „Službenom listu Socijalističke Federativne Republike Jugo-
slavije”, br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89, kao i u „Službenom listu SRJ”, broj 31/93)
51. Član 172. stav 1. propisuje da je pravno lice, što uključuje i državu, odgovorno za svaku štetu koju nanese neki
„njegov organ”.
52. Članovi 200. i 201. propisuju, između ostalog, da svako ko je pretrpeo strah, fizički bol ili, zapravo, duševnu
patnju kao posledicu, između ostalog, smrti njegovog ili njenog najbližeg srodnika, ima pravo, u zavisnosti od
njihovog trajanja i jačine, da tuži radi finansijske naknade u parničnim sudovima i, osim toga, traži druge oblike
obeštećenja koji bi mogli pružiti odgovarajuće nematerijalno zadovoljenje.

PRAVO

I. NAVODNA POVREDA ČLANA 2. KONVENCIJE

53. Podnositeljka predstavke se prituživala da srpske vlasti nisu ispunile svoje obaveze prema procesnom delu
člana 2. Konvencije, kojim je od njih traženo da sprovedu odgovarajuću i delotvornu istragu okolnosti u vezi sa
smrću njenog sina, uz navodnu nameru da sakriju zlostavu od strane policije. Član 2. propisuje sledeće:
Član 2
„1. Pravo na život svakog lica zaštićeno je zakonom. Niko ne sme biti namerno lišen života, osim prilikom izvršenja
presude suda kojom je osuđen za zločin za koji je ova kazna predviđena zakonom.
2. Lišenje života se ne smatra protivnim ovom članu ako proistekne iz upotrebe sile koja je apsolutno nužna:
(a) radi odbrane nekog lica od nezakonitog nasilja;
(b) da bi se izvršilo zakonito hapšenje ili sprečilo bekstvo lica zakonito lišenog slobode;
(v) prilikom zakonitih mera koje se preduzimaju u cilju suzbijanja nereda ili pobune.”

A. Dopuštenost
1. Preliminarna primedba Vlade

Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85 │ 129

 MEĐUNARODNO I UPOREDNO PRAVO

(a) Pravilo o roku od šest meseci

54. Vlada je tvrdila da je odluka Vrhovnog suda od 30. novembra 2006. godine pravosnažna u smislu člana 35. stav
1. Konvencije, pošto je zahtev za zaštitu zakonitosti, u skladu sa praksom Suda, nedelotvorno pravno sredstvo.
Podnositeljka predstavke je podnela predstavku 1. avgusta 2008. godine, pa prema tome nije poštovala uslov
roka od šest meseci utvrđen članom 35. stav 1.
55. Podnositeljka predstavke je odgovorila da se prilikom razmatranja pitanja poštovanja pravila o roku od šest
meseci mora uzeti u obzir njen pokušaj da upotrebi svaki dostupan pravni lek u vezi sa njenim pritužbama.
Ona je tvrdila da je zahtev tužioca za reviziju odluke od 30. novembra 2006. godine kod nje stvorio očekivanja
da bi vlasti mogle, na osnovu njenog zahteva, konačno sprovesti delotvornu istragu. Prema tome, pravosnažna
odluka u smislu člana 35. stav 1. nije bila ona od 30. novembra 2006. godine. Umesto toga, tek je 8. februara
2008. godine postalo očigledno da ovi procesi više ne nude nikakve realne izglede za ostvarivanje obeštećenja
na domaćem nivou.
56. Član 35. stav 1. Konvencije propisuje:
„Sud može uzeti predmet u postupak tek kada se iscrpu svi unutrašnji pravni lekovi, u skladu sa opštepriznatim
načelima međunarodnog prava, i u roku od šest meseci od dana kada je doneta pravosnažna odluka.”
57. Relevantno pitanje u ovom predmetu je da li su neuspešni pokušaji podnositeljke predstavke da preuzme kri-
vično gonjenje kao supsidijarni tužilac i da traži da tužilac podnese „zahtev za zaštitu zakonitosti” predstavljali
korišćenje nepotrebnih pravnih sredstava, zbog čega bi njena predstavka bila neblagovremena (videti, na pri-
mer, Prystavska protiv Ukrajine (odluka), broj 21287/02, 17. decembar 2002. godine). Sud smatra da nisu, iz
sledećih razloga.
58. Sud je već utvrdio da iako se od žrtava ne traži da same preduzimaju krivično gonjenje, što je dužnost javnog
tužioca, koji je bolje opremljen u tom smislu, ukoliko neki podnosilac predstavke uprkos tome preuzme krivično
gonjenje kao supsidijarni tužilac, taj postupak postaje sastavni deo predmeta i mora se uzeti u obzir prilikom
procenjivanja da li su iscrpljena domaća pravna sredstva kao i da li je poštovano pravilo o roku od šest meseci
(videti, u kontekstu člana 2, Mladenović protiv Srbije, broj 1099/08, st. 39. i 47, 22. maj 2012. godine; videti, iako
u kontekstu člana 3, Otašević protiv Srbije, broj 32198/07, stav 25, 5. februar 2013. godine uz dalje pozivanje
na njih).
59. Ako se vratimo na predmetni slučaj, Sud primećuje da podnositeljka predstavke nije odustajala od ovog puta
obeštećenja, pa je, tako, donela racionalnu odluku da dalje ne podiže optužni akt s obzirom na njen prethodni
neuspešan zahtev za sprovođenje istrage (videti st. 38. i 49. u gornjem tekstu), koji je zahtevao mnogo niži stan-
dard dokazivanja (uporediti po suprotnosti sa Gasyak i drugi protiv Turske, broj 27872/03, stav 58, 13. oktobar
2009. godine). Umesto toga, podnositeljka predstavke se uspešno obratila Republičkom javnom tužiolaštvu da
podnese zahtev za zaštitu zakonitosti (videti st. 39. i 50. u gornjem tekstu). Ona je konačno podnela predstavku
Sudu pošto je od Vrhovnog suda dobila negativnu odluku od 8. februara 2008. godine u vezi sa zahtevom tužioca
za zaštitu zakonitosti. U vezi sa ovim drugim, Sud primećuje da je zahtev za zaštitu zakonitosti kao što je svima
poznato diskrecionog karaktera, i normalno je da se takav zahtev ne smatra delotvornim (videti Lepojić protiv
Srbije, broj 13909/05, stav 54, 6. novembar 2007. godine) i da rok od šest meseci nije mogao da ponovo počne
da teče (videti, na primer, Kucherenko protiv Ukrajine (odluka), broj 41974/98, 4. maj 1999. godine). Uprkos
tome, situacije u kojima zahtev za ponovno otvaranje postupka ima zapravo za rezultat njegovo otvaranje, ili u
kojima je vanredni pravni lek bio uspešan, mogu biti izuzetak od ovog pravila (videti Gasparyan protiv Jermenije
(broj 1), broj 35944/03, stav 30, 13. januar 2009. godine uz dalja pozivanja), mada samo u odnosu na ona pita-
nja Konvencije koja su pružila osnov za takvo preispitivanje ili ponovno otvaranje postupka i bila su predmet
razmatranja pred vanrednim žalbenim telom (videti Gasparyan, citirana u gornjem tekstu, stav 32, i Berdzenis-
hvili protiv Rusije (odluka), broj 31697/03, ECHR 2004-II (izvodi)).
60. Sud smatra da situacija u ovom predmetu spada u kategoriju izuzetnih slučajeva. Član 35. stav 1. ne može se tu-
mačiti na način kojim bi se od podnosioca predstavke tražilo da podnese pritužbu Sudu pre konačnog rešavanja
njegovog pitanja na domaćem nivou (videti Mladenović, citirana u gornjem tekstu, stav 44.). Pritužba podnosi-
teljke predstavke tužiocu, koja predstavlja suštinu njene pritužbe pred ovim Sudom, je zapravo bila uspešna:
Republički javni tužilac je, kao najviši tužilac, posebno oštro kritikovao prethodne odluke domaćih pravosudnih
organa kao pogrešne i proizvoljne (videti stav 40. u gornjem tekstu). Stoga je bilo potpuno razumno da podnosi-
teljka sačeka odluku Vrhovnog suda o zahtevu tužioca za zaštitu zakonitosti, imajući u vidu ovlašćenja Vrhovnog
suda da je zahtev bio usvojen (videti stav 50. u gornjem tekstu). S tim u vezi, ne može se reći da je podnositeljka
predstavke namerno pokušala da odloži rok utvrđen članom 35. stav 1. koristeći neodgovarajuće postupke koji
joj nisu mogli ponuditi delotvorno obeštećenje za pritužbu o pitanju prema Konvenciji (uporediti i uporediti po
suprotnosti sa Fernie protiv Ujedinjenog Kraljevstva (odluka), broj 14881/04, 5. januar 2006. godine).

130 │ Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

 MEĐUNARODNO I UPOREDNO PRAVO

61. Iz razloga navedenih u gornjem stavu, Sud smatra da je odluka Vrhovnog suda od 8. februara 2008. godine bila
konačna odluka u smislu člana 35. stav 1. Konvencije u predmetnom slučaju. Sud prema tome nalazi da je podno-
šenjem predstavke u roku od dva meseca od 30. maja 2008. godine, što je bio datum kada joj je uručena konačna
odluka doneta u u domaćem postupku (videti stav 41. u gornjem tekstu), podnositeljka predstavke poštovala
rok od šest meseci propisan članom 35. stav 1. Konvencije.
(b) Status žrtve
62. Pozivajući se na Caraher protiv Ujedinjenog Kraljevstva (odluka), broj 24520/94, ECHR 2000-I, Vlada je dalje
iznela da podnositeljka predstavke više ne može da tvrdi da je žrtva bilo kakve povrede prava na koju se oslonila
u vezi sa smrću njenog sina, pošto su parnični sudovi „potvrdili [da je] država [napravila] propust u odnosu na
okolnosti koje su izazvale smrt sina podnositeljke predstavke” i dosudili, s tim u vezi, naknadu skoro jednaku
isplaćenom iznosu u predmetu koji se skinut sa liste (videti Petković protiv Srbije (odluka), broj 31169/08, 6.
decembar 2011. godine). Osim toga, reakcija države nije bila ograničena samo na naknadu, s obzirom da su vla-
sti pokrenule disciplinske i krivične postupke protiv policajaca. Činjenica da ni u jednom od tih postupaka nije
ostvaren napredak ne može se izjednačiti sa zaključkom Suda da istraga uopšte nije sprovedena.
63. Podnositeljka predstavke je iznela da parnični postupak ne može da ispuni procesnu obavezu države prema
članu 2. pa prema tome ne može da liši podnositeljku predstavke statusa žrtve.
64. Odluka ili mera povoljna za podnosioca predstavke nije u načelu dovoljna da ga liši statusa „žrtve” osim ako je
državni organi ne potvrde, bilo izričito ili prećutno, a zatim dosude obeštećenje za povredu Konvencije (videti
Nikolova i Velichkova protiv Bugarske, broj 7888/03, stav 49, 20. decembar 2007. godine i predmete citirane
u njoj). U vezi sa obeštećenjem koje je odgovarajuće i dovoljno da bi se ispravila povreda prava iz Konvencije
na nacionalnom nivou, Sud uglavnom smatra da to zavisi od svih okolnosti predmeta, sa posebnim osvrtom na
prirodu prava koje je navodno povređeno (videti Gäfgen protiv Nemačke [VV], broj 22978/05, stav 116, ECHR
2010), razloge date za odluku (videti Jensen protiv Danske (odluka), broj 48470/99, ECHR 2001-X) i opstajanje
nepovoljnih posledica za lice u pitanju posle te odluke (videti Freimanis i Līdums protiv Letonije, br. 73443/01 i
74860/01, stav 68, 9. februar 2006. godine).
65. S obzirom na gore navedeno, Sud smatra da je pitanje statusa žrtve podnositeljke predstavke tesno povezano sa
prirodom i sadržajem obaveze u pitanju u ovom predmetu i da ga treba spojiti sa osnovanošću pritužbe prema
članu 2.
2. Spojivost ratione temporis
66. Sud primećuje da je Srbija ratifikovala Konvenciju 3. marta 2004. godine i da su se neki događaji u ovom predme-
tu desili pre tog datuma. Po mišljenju Suda, iako Vlada nije stavila primedbu na spojivost ratione temporis, ovo
pitanje i pored toga zahteva da bude razmatrano proprio motu (videti, uz odgovarajuće izmene, Jovanović protiv
Srbije, broj 32299/08, st. 34-35, 2. oktobar 2012. godine).
67. Načela koja je Sud utvrdio u svojoj praksi su sledeća:
(a) P rocesna obaveza države da sprovede delotvornu istragu razvila se u posebnu i nezavisnu dužnost, koja mo-
že da obaveže državu bez obzira da li se smrt, kao aktivirajući događaj, desila pre ili posle stupanja Konven-
cije na snagu u odnosu na tu državu (videti Šilih protiv Slovenije [VV], broj 71463/01, st. 159. i 162, 9. april
2009. godine, i Velcea i Mazăre protiv Rumunije, broj 64301/01, stav 81, 1. decembar 2009. godine).
(b) S obzirom na načelo pravne sigurnosti, međutim, vremenska nadležnost Suda u vezi sa poštovanjem proce-
sne obaveze iz člana 2. u odnosu na smrt koja se desila pre kritičnog datuma nije neograničena.
(i) P
 rvo, samo procesni postupci i/ili propusti nastali posle tog datuma mogu spadati u okvir vremenske nadlež-
nosti Suda. Pozivanje na „procesne postupke” mora se razumeti u smislu svojstvenom za procesnu obavezu
prema članu 2, naime, postupci preduzeti u okviru krivičnog, parničnog, upravnog ili disciplinskog postupka
koji mogu dovesti do identifikacije i kažnjavanja odgovornih ili do dosuđivanja naknade oštećenoj strani.
Navođenje „propusta” odnosi se na situaciju gde istraga nije sprovedena ili su sprovedene samo beznačajne
procesne radnje ali gde se tvrdi da je delotvorna istraga morala da se obavi (videti Janowiec i drugi protiv
Rusije [VV], br. 55508/07 i 29520/09, st. 142-44, ECHR 2013).
(ii) Dalje, između slučaja smrti i stupanja Konvencije na snagu u odnosu na Tuženu državu mora da postoji
„stvarna veza” za procesnu obavezu koja se određuje članom 2. Konvencije. Da bi se „stvarna veza” utvrdila,
to u praksi znači da vremenski period između slučaja smrti kao aktivirajućeg događaja i stupanja Konvencije
na snagu u odnosu na tu državu mora biti razumno kratak (u načelu, ne duži od 10 godina), a većina istraž-
nih radnji koje se zahtevaju ovom odredbom mora biti sprovedena, ili bi trebalo da bude sprovedena, posle
stupanja na snagu (videti Janowiec, citirana u gornjem tekstu, st. 146-48.).
(v) N ajzad, čak i kada provera „stvarne veze” nije zadovoljena, Sud može, u vanrednim situacijama, ostvariti svo-
ju nadležnost (za više detalja, videti Janowiec, st. 149-51.).

Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85 │ 131

 MEĐUNARODNO I UPOREDNO PRAVO

68. U ovom predmetu, iako se smrt i većina predistražnih mera desila dve godine pre 3. marta 2004. godine, pro-
teklo je skoro četiri godine procesnih postupaka počev od tog datuma, uključujući dalje važne istražne mere i
donošenje svih bitnih odluka od strane istražnih organa. Pritužba podnositeljke predstavke prema procesnom
aspektu člana 2. uglavnom se odnosi na ova druga pitanja. U skladu sa nadležnošću iznetom u gore navedenom
tekstu, Sud smatra da je u ovom predmetu došlo do procesne obaveze koja od vlasti Tužene države zahteva da
istraže smrt gospodina Dejana Petrovića.
69. Sud dalje nalazi da on ima vremensku nadležnost da razmatra pritužbu podnositeljke predstavke u onoj meri u
kojoj se ona odnosi na procesne postupke i propuste nastale u periodu posle datuma ratifikacije. On će i pored
toga, iz razloga konteksta i razmatrajući situaciju na koju se pritužuje kao celinu, takođe uzeti u obzir svaki i sve
bitne događaje pre tog datuma (videti, u kontekstu člana 2, Mladenović, citirana u gornjem tekstu, stav 53, i, u
kontekstu člana 3, Milanović protiv Srbije, broj 44614/07, stav 78, 14. decembar 2010. godine).
3. Zaključak o dopuštenosti
70. Sud smatra da pritužba podnositeljke predstavke prema članu 2. Konvencije postavlja ozbiljna pitanja činjenica i
prava koja su tako složena da bi njihovo utvrđivanje trebalo da zavisi od razmatranja osnovanosti. Ona se, prema
tome, ne može smatrati očigledno neosnovanom u smislu člana 35. stav 3. Konvencije, a nije utvrđen nijedan
drugi osnov da se ona proglasi nedopuštenom. Prema tome, ona se mora proglasiti dopuštenom.

B. Osnovanost
1. Navodi strana
71. Podnositeljka predstavke prituživala se da vlasti nisu postupale ni po sopstvenoj inicijativi ni delotvorno. Poseb-
no: (a) činjenica da je trebalo četiri godine da bi vlasti preduzele samo predistražne radnje ne može da zadovolji
kriterijume hitnosti ili razumne brzine istrage; (b) istraga se u potpunosti zasnivala na svedočenju policajaca i
obdukcijama; (v) odluke da se ne sprovodi dalja istraga nisu bile dovoljno obrazložene, što je u suprotnosti sa
zahtevima relevantnog domaćeg prava; (g) Vrhovni sud je, umesto da pažljivo razmatra svaki nedostatak, jed-
nostavno ponavljao isto obrazloženje bez utvrđivanja bitnih činjenica predmeta; (d) stvarne činjenice predmeta
nisu zapravo nikada utvrđene; i (e) nije poštovano procesno pravo podnositeljke predstavke da bude na odgo-
varajući način uključena u istragu.
72. Vlada je, detaljno izveštavajući o činjenicama opisanim u gornjem tekstu, tvrdila da su razne nacionalne vlasti
učinile sve što su mogle u predmetnom slučaju i dosledno utvrdile uzrok smrti gospodina Dejana Petrovića.
Istragu je sproveo nezavisan tužilac, a policajci uključeni u istragu su bili hijerarhijski nezavisni i/ili pretpostav-
ljeni policajcima prisutnim za vreme nesreće. Vlada je iznela da je istraga o smrti sina podnositeljke predstavke
dosledno ispunila zahteve nepristrasnosti i potpunosti utvrđene članom 2. Konvencije.
2. Ocena Suda
(a) Opšta načela
73. Sud ponavlja da se obaveza sprovođenja istrage, koja se podrazumeva u raznim kontekstima Konvencije, može
razlikovati, i po sadržaju i u smislu pratećeg obrazloženja, u zavisnosti od konkretne situacije koja je dovela do
nje (videti, na primer, Banks i drugi protiv Ujedinjenog Kraljevstva (odluka), broj 21387/05, 6. februar 2007. go-
dine). Dok zvanična istraga i/ili krivični postupak podrazumevaju obezbeđenje najvećih garancija zaštite prema
članu 2. u slučajevima namernog lišenja života, (videti Al-Skeini i drugi protiv Ujedinjenog Kraljevstva [VV], broj
55721/07, stav 165, ECHR 2011; McKerr protiv Ujedinjenog Kraljevstva, broj 28883/95, stav 134, ECHR 2001-
III; i Menson protiv Ujedinjenog Kraljevstva (odluka), broj 47916/99, ECHR 2003-V), u slučaju tvrdnji koje pokre-
ću pitanja nemarnog postupanja, procesna obaveza može nastati posle pokretanja postupka od strane rođaka
preminulog, a pravni lek podnet u parničnom, upravnom ili čak disciplinskom postupku, može biti dovoljan (vi-
deti Šilih, citirana u gornjem tekstu, stav 156 i slučajevi na koje se upućuje u njemu; Calvelli i Ciglio protiv Italije
[VV], broj 32967/96, stav 51, ECHR 2002-I; i Powell protiv Ujedinjenog Kraljevstva (odluka), broj 45305/99, 4.
maj 2000. godine). Pošto su često, u praksi, tačne okolnosti smrti u takvim slučajevima uveliko ograničene na
saznanje državnih službenika ili vlasti, pokretanje odgovarajućeg domaćeg postupka biće uslovljeno odgovara-
jućom zvaničnom istragom, koja mora biti nezavisna i nepristrasna (videti Makaratzis protiv Grčke [VV], broj
50385/99, stav 73, ECHR 2004-XI).
74. U slučajevima u kojima pritvoreno lice umre dok je u pritvoru kod državnih organa, bez obzira na primenjeni na-
čin istrage, sama činjenica da su vlasti obaveštene o smrti dovodi do ipso facto obaveze prema članu 2. Konven-
cije da se sprovede delotvorna istraga o okolnostima smrti, bez obzira da li su navodni počinioci državni služ-
benici, ili su nepoznati, ili je povredu nanelo samo lice o kome je reč (videti, na primer, Tanrıkulu protiv Turske
[VV], broj 23763/94, st. 101. i 103, ECHR 1999-IV; Salman protiv Turske [VV], broj 21986/93, stav 105, ECHR
2000- VII; Tanlı protiv Turske, broj 26129/95, stav 149, ECHR 2001- III (izvodi); Paul i Audrey Edwards protiv
Ujedinjenog Kraljevstva, broj 46477/99, st. 69. i 74, ECHR 2002-II; i Slimani protiv Francuske, broj 57671/00,

132 │ Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

 MEĐUNARODNO I UPOREDNO PRAVO

stav 30, ECHR 2004-IX). Državni organi ne mogu prepustiti inicijativu najbližem srodniku da podnese zvaničnu
prijavu ili preuzme odgovornost za sprovođenje bilo kakvih istražnih radnji (videti Salman, isto).
75. Da bi bila „delotvorna”, istraga o smrti mora prvo biti odgovarajuća, odnosno mora biti takva da omogući utvr-
đivanje relevantnih činjenica, identifikaciju i kažnjavanje odgovornih (videti Ramsahai i drugi protiv Holandije
[VV], stav 324, broj 52391/99, ECHR 2007-II). Iako ovo nije obaveza rezultata, već samo sredstva, istraga o smrti
pritvorenog lica mora biti temeljna, a vlasti moraju preduzeti razumne radnje koje su im na raspolaganju da
obezbede dokaze o događaju (videti, na primer, u vezi sa izjavama svedoka, Tanrıkulu, citirana u gornjem tekstu,
stav 109; u vezi sa forenzičkim dokazima, Gül protiv Turske, broj 22676/93, stav 89, 14. decembar 2000. godine;
i u vezi sa obdukcijama, Salman, citirana u gornjem tekstu, stav 106.). Takođe, iako ne postoji apsolutno pravo na
pokretanje krivičnog postupka ili donošenje osuđujuće presude, svaki nedostatak u istrazi koji dovodi u pitanje
mogućnost utvrđivanja okolnosti slučaja ili odgovornog lica, izaziva rizik da da preduzeta mera ne bude delo-
tvorna (videti, na primer, Anguelova protiv Bugarske, broj 38361/97, st. 136-39, ECHR 2002-IV).
76. Štaviše, da bi istraga bila delotvorna, može se uopšteno smatrati neophodnim da lica odgovorna za sprovođenje
istrage budu nezavisna od onih umešanih u događaje (videti, na primer, Ramsahai, citirana u gornjem tekstu,
st. 321 i 342-45; Cooper protiv Ujedinjenog Kraljevstva [VV], st. 108-15, broj 48843/99, ECHR 2003-XII; i Ere-
miášová i Pechová protiv Češke Republike, broj 23944/04, st. 136-39 i 151-60, 16. februar 2012. godine).
77. Bitno je da se činjenice i svaka nezakonitost odmah utvrde sa potrebnom marljivošću. Svrha istrage u takvim
situacijama nije samo obezbeđenje delotvorne primene domaćeg prava koje štiti pravo na život, već očuvanje
poverenja javnosti u posvećenost vlasti očuvanju vladavine prava, kao i sprečavanje svake pojave prikrivanja
ili tolerisanja nezakonitih postupaka, u slučajevima u kojima su umešani državni službenici ili tela, kako bi se
osigurala odgovornost za smrt nastalu u okviru njihove nadležnosti (videti Tanrikulu, isto). Iz istih razloga, mo-
ra da postoji dovoljan element nadzora javnosti nad tokom istrage, i, u svim slučajevima, uključivanje najbližih
srodnika u meri koja je neophodna za zaštitu njihovih zakonitih interesa (videti, na primer, Hugh Jordan protiv
Ujedinjenog Kraljevstva, broj 24746/94, st. 109. i 124, ECHR 2001- III (izvodi), i Khaindrava i Dzamashvili protiv
Gruzije, broj 18183/05, st. 59-61, 8. jun 2010. godine).
(b) Primena opštih načela na predmetni slučaj
78. Predmetni slučaj odnosi se na pojedinca koji je bio u policijskom pritvoru, u nadležnosti vlasti, kada je, kako je
saopšteno, pao kroz prozor policijske stanice, zbog čega je mesec dana kasnije preminuo u bolnici. Prema tome,
ovo je slučaj koji je zahtevao da državni organi sprovedu, na sopstvenu inicijativu, delotvornu zvaničnu istragu
radi utvrđivanja okolnosti u kojima se nesreća dogodila da bi se jasno utvrdio uzrok pada i kasnije smrti, i, u
zavisnosti od nalaza, da se razmotri da li su vlasti na neki način bile odgovorne za to. Istraga je morala da ispuni
uslove navedene u gornjem tekstu.
79. Sud primećuje da je Vlada tvrdila da su tri domaća postupka zajedno zadovoljila zahteve procesne obaveze pre-
ma članu 2. i da podnositeljka predstavke ne može da zadrži status žrtve s obzirom na njihov ishod.
(i) Parnični postupak
80. Sud bi razjasnio na samom početku da prilikom ocene da li je država postupila u skladu sa procesnom obavezom
prema članu 2. Konvencije parnični postupak u kome je dosuđena naknada štete ne može se jedino uzeti u ob-
zir, te da se to ne može smatrati delotvornim obeštećenjem na osnovu čega bi podnosioci predstavke bili lišeni
statusa žrtve u kontekstu smrti u pritvoru (videti, među mnogim autoritetima, Paul i Audrey Edwards, citirana
u gornjem tekstu, stav 74; videti takođe, iako u drugom kontekstu člana 2, Skendžić i Krznarić protiv Hrvatske,
broj 16212/08, stav 68, 20. januar 2011. godine, gde je naknadu štete čak pratilo, kao i u ovom predmetu, pri-
znavanje odgovornosti države). Naime, ako bi vlasti mogle ograničiti svoju reakciju samo na isplatu naknade,
u slučajevima namernog zlostavljanja, na primer od strane službenika države, koji je rezultiralo smrtnim isho-
dom, ne čineći dovoljno na krivičnom gonjenju i kažnjavanju odgovornih, u zavisnosti od okolnosti, to bi moglo
dovesti u nekim slučajevima da državni službenici zloupotrebe prava onih koji su pod njihovom kontrolom,
te do suštinskog nekažnjavanja, a opšti principi zabrane zlostavljanja, mučenja i nečovečnog i ponižavajućeg
postupanja, uprkos njihovom fundamentalnom značaju, ostali bi praktčno nedelotvorni (videti, na primer, Yaşa
protiv Turske, stav 74, 2. septembar 1998. godine, Izveštaji o presudama i odlukama 1998-VI; Velikova, citirana
u gornjem tekstu, stav 89; i Salman, citirana u gornjem tekstu, stav 83.).
81. U vezi sa predmetnim slučajem, pošto ne postoji dovoljno razloga za suprotno, Sud neće odstupiti od svoje
utvrđene sudske prakse. Ne samo da je relevantni parnični postupak preduzet na inicijativu podnositeljke pred-
stavke, već ovaj pravni lek nije mogao, kao što je nadležni parnični sud izričito naveo (videti stav 43. u gornjem
tekstu), da utvrdi tačne činjenice događaja niti da uopšte utvrdi tačnu odgovornost državnih službenika umeša-
nih u ovaj događaj, kako se to zahteva članom 2. Nalazi se zasnivaju na onom što se čini isključivom odgovorno-
šću države pri čemu nije razmatrana procesna pritužba podnositeljke predstavke koju je podnela pred Sudom.
S tim u vezi, Sud smatra da je oslanjanje Vlade na predmet Caraher (citiran u gornjem tekstu) neodgovarajuće,

Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85 │ 133

 MEĐUNARODNO I UPOREDNO PRAVO

pošto podnosioci predstavke u tom predmetu nisu podneli pritužbu zbog kršenja obaveze sprovođenja istrage,
već zbog materijalne povrede. U vezi sa pozivanjem Vlade na predmet Petković (citiran u gornjem tekstu), koji
se zaista ticao, između ostalog, navodnog kršenja obaveze sprovođenja istrage prema čl. 2. i 3. Konvencije, Sud
ističe da je Vlada preduzela, u kontekstu vansudskog rešenja slučaja, ne samo da plati naknadu štete, već i da
sprovede delotvornu i svrsishodnu istragu o okolnostima smrti u pitanju.
(ii) Disciplinski postupak
82. Štaviše, interni disciplinski postupak (videti st. 21-3. u gornjem tekstu) protiv dvojice policajaca, koji je započeo
njihovim ispitivanjem od strane pretpostavljenog, a završio se pre okončanja krivičnog postupka, očigledno
nije bio odgovarajući način za utvrđivanje relevantnih okolnosti spornog događaja. Bez neophodnih garancija
javnog nadzora i uključenja podnositeljke predstavke, disciplinski sud oslonio se isključivo na informacije koje
su dala tri policijska službenika u smislu da je sporni događaj bio prima facie samoubistvo bez ikakvog propusta
policije. Prema tome, ovaj postupak nije bio u skladu sa procesnim obavezama prema članu 2. Konvencije, pošto
mu je nedostajala i sveobuhvatnost i objektivnost (videti, uz odgovarajuće izmene, Oğur protiv Turske [VV], broj
21594/93, st. 91-92, ECHR 1999- III; Mižigárová protiv Slovačke, broj 74832/01, st. 98-100, 14. decembar 2010.
godine; i Juozaitienė i Bikulčius protiv Litvanije, br. 70659/01 i 74371/01, stav 91, 24. april 2008. godine).
(iii) Krivična istraga
83. Sud mora na odgovarajući način razmotriti delotvornost krivičnog postupka, koji se čini, bar teoretski, jedinim
odgovarajućim domaćim pravnim lekom u tim okolnostima. Iako se on mora oceniti na osnovu svih relevantnih
činjenica i imajući u vidu praktične okolnosti sprovođenja istrage, treba naglasiti da obaveza sprovođenja istra-
ge povlači obavezu posebno strogog nadzora u situacijama postojanja sumnjivih okolnosti o nastanku smrti,
dok je žrtva bila u rukama državnih službenika, uključujući i zadržavanje u policiji (videti, na primer, Velikova,
citirana u gornjem tekstu, st. 80. i 82.).
(a) Istražne radnje preduzete posle događaja
84. Državni organi su preduzeli jedan broj radnji na sopstvenu inicijativu kako bi se se događaj u policijskoj stanici
ispitao neposredno pošto se desio (videti st. 16-20. u gornjem tekstu). Iako ove početne radnje preduzete dve
godine pre nego što je Srbija ratifikovala Konvenciju, ne spadaju u nadležnost Suda, Sud će konstatovati bitne
činjenice, iz razloga konteksta i razmatrajući pritužbe u celini.
85. Sud primećuje da je ograničenost sprovedenog uviđaja na licu mesta uticala na istragu sprovedenu po stupanju
Konvencije na snagu. Sledeći elementi su na žalost nedostajali u spisima predmeta: (i) vreme događaja i vreme
uviđaja; stoga nije poznato da li je bilo nekog odugovlačenja koje bi moglo dovesti u pitanje delotvornost istrage;
(ii) uzimanje i prikupljanje otisaka prstiju, kao i drugih uzoraka (telesnih tečnosti, dlaka, vlakana itd.) nekom po-
sebnom metodom osim „vizuelnog pregleda”; (iii) identifikacija policajaca koji su istražnom sudiji dali izveštaj
o događaju; (iv) popis odeće gospodina Dejana Petrovića i njeno ispitivanje u laboratoriji radi telesnih tečnosti,
ili zapis o njenom fizičkom oštećenju zbog navodnog „provlačenja kroz” prozor; (v) dokaz da su dodiri i odeća
policajaca umešanih u događaj prikupljeni radi kriminalističko tehničkog pregleda; (vi) objašnjenje zašto je gos-
podin Dejan Petrović odveden u kancelariju policajaca, a ne u prostoriju za ispitivanje, čekaonicu ili prostoriju za
zadržavanje; i (vii) dokaz da je učinjen napor da se od nekog prisutnog u policijskoj stanici dobije informacija ili
od suseda, u smislu da li su, kada, gde i pod kojim okolnostima videli gospodina Dejana Petrovića ili da li su bili
svedoci tog događaja. Dalje, primećeno je, na žalost, da nijedna snimljena fotografija nije bila usredsređena na
prozorsko staklo ili stvarno mesto gde je gospodin Dejan Petrović pao. Osim toga, tehničar za uviđaj i policajci
koji su ispitivali umešane policajske službenike bili su iz istog lanca komande beogradske policije kao i ovi drugi
i ni u jednom izveštaju o njihovom ispitivanju se ne navodi da li su policajci bili razdvojeni posle tog događaja
niti da li su imali vremena da se tajno dogovore u smislu navedene očigledne nedoslednosti iskaza koje su dali
suprugu podnositeljke predstavke i sredstvima informisanja (videti st. 14, 11. i 20-22. u gornjem tekstu, tim
redom; videti takođe, uz odgovarajuće izmene, Jasinskis protiv Letonije, broj 45744/08, stav 78, 21. decembar
2010. godine).
86. Najzad, Sud primećuje da su obdukciju obavili lekari specijalisti sudske medicine tri dana posle smrti gospodi-
na Dejana Petrovića, našavši da su opisani prelomi i povrede „naneti tupim, teškim i zamahnutim predmetom”
(videti stav 16. u gornjem tekstu). Međutim, ispostavilo se da ona ne sadrži toksikološku analizu, fotografije i
analizu načina na koji je povreda zadobijena.
(b) Uloga javnog tužioca
87. U skladu sa domaćim pravom (videti stav 47. u gornjem tekstu), dužnost javnog tužioca je bila da obezbedi spro-
vođenje delotvorne zvanične istrage. Sud prvo primećuje da u vreme koje je tužiocu bilo potrebno da odluči da
osumnjičene ne goni (dve godine i devet meseci, od kojih sedam meseci posle ratifikacije Konvencije), on nije bio
opterećen složenim procesnim radnjama u ovom predmetu: osim što je naložio da se uradi izveštaj stručnjaka
sudske medicine, on je samo prikupio pisane dokaze koji su nastali za vreme hospitalizacije gospodina Dejana

134 │ Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

 MEĐUNARODNO I UPOREDNO PRAVO

Petrovića i disciplinskog postupka (videti st. 25-26. i 28. u gornjem tekstu; videti, u vezi sa zahtevom marljivosti
gde je obična istraga trajala dve godine i pet meseci, Vasîlca protiv Republike Moldavije, broj 69527/10, stav 33,
11. februar 2014. godine). Nema dokaza da je tužilac ispitao bilo kog policajca, stručnjaka sudske medicine ili ro-
ditelje gospodina Dejana Petrovića, ili da je pokušao da identifikuje neke svedoke van policijske zgrade. Predlozi
podnositeljke predstavke da se obave druge istražne radnje su odbačeni (videti st. 30. i 32. u gornjem tekstu).
88. Član 2. ne nameće istražnim organima obavezu krivičnog gonjenja u svakom predmetu i prihvatanja svakog za-
hteva za preduzimanje određene istražne radnje koju predlaže neko od rođaka tokom istrage (videti, na primer,
Giuliani i Gaggio protiv Italije [VV], broj 23458/02, stav 304, ECHR 2011 (izvodi), i Velcea i Mazăre, citirana u
gornjem tekstu, stav 113.). Sud primećuje, međutim, da u predmetnom slučaju, uprkos jednom broju okolnosti u
vezi sa dokazima koje su trebale da upozore tužioca da su potrebne dalje istražne radnje, osim uzimanja pisme-
nih izjava, on nije preduzeo čak ni neke najosnovnije. Posebno, u izveštaju veštaka iz 2004. godine zaključuje se
da se gospodin Dejan Petrović mogao „provući” kroz prozor i da su njegove fatalne povrede mogle biti izazvane
skokom kroz prozor i padom na tvrdu površinu. Ovo je bio opšti zaključak o uzroku fatalnih povreda, pošto ve-
štaci nisu ulazili u detalje načina na koji je svaka različita povreda zadobijena. U svakom slučaju, Sud je posebno
uzeo u obzir činjenicu da nikada nije obavljena rekonstrukcija ovog događaja, a ni Vlada nije pokušala da objasni
propust u prvoj fazi (videti Ramsahai, citirana u gornjem tekstu, st. 326. i 329, i Eremiášová i Pechová, citirana
u gornjem tekstu, stav 146.).
89. Osim toga, uprkos činjenici da je tužilac očevidno nastavio sa istragom pod pretpostavkom da je preminuli
izvršio samoubistvo, razlozi zbog kojih bi on doneo takvu drastičnu odluku nisu ispitani. Zdravstveni karton
gospodina Dejana Petrovića, sa detaljima o upotrebi, na primer, alkohola ili supstanci ili pokušaja samoubistva,
nije dobijen (videti Ognyanova i Choban protiv Bugarske, broj 46317/99, stav 112, 23. februar 2006. godine).
Takođe, očigledno se nije smatralo neophodnim da se ode u bolnicu za vreme hospitalizacije gospodina Dejana
Petrovića kako bi se dobila potpuna lekarska evidencija ili da se razgovara sa lekarskim osobljem o povredama
gospodina Dejana Petrovića ili o znacima nasilja koji su se mogli pojaviti za vreme njegovog puta u bolnicu, o
prijemu ili tokom njegovog daljeg lečenja u njoj.
90. S obzirom na gore navedeno, ne postoje naznake da je prilikom utvrđivanja činjenica ovog događaja tužilac bio
spreman da temeljno ispita policijski izveštaj o ovom događaju (uporediti razlike sa Ramsahai, citirana u gor-
njem tekstu, st. 344-45, i Ergi protiv Turske, 28. jul 1998. godine, st. 83-84, Izveštaji 1998-IV). Štaviše, Sud ističe
da se, u skladu sa domaćim pravom (videti stav 48. u gornjem tekstu), od tužioca zahteva da iznese razloge za
odluku da ne preduzima krivično gonjenje (uporediti razlike sa McKerr, citirana u gornjem tekstu, stav 130.).
S obzirom na stanje spisa predmeta, Sud ne može da oceni kako je tužilac ocenio prikupljene dokaze i izveo
zaključke da dalja istraga nije potrebna, prilikom donošenja odluke o odbacivanju prijave, ako je ona uopšte
urađena u pisanoj formi, jer nije poslata ni podnositeljki predstavke ni Sudu. Uprkos zahtevu Suda da se to učini,
Vlada nije objasnila i dokumentovala ulogu OJT i praksu u vezi sa tim zakonskim zahtevom.
91. Ona je, međutim, tvrdila da je izjava OJT od jedne rečenice podnositeljki predstavke u ovom predmetu odgova-
rala obrazloženoj odluci o odbacivanju kao što se zahteva domaćim zakonom.
92. Imajući u vidu stvarne okolnosti sprovedene istrage, Sud može da prihvati da bi izjava kao što je izjava u pred-
metnom slučaju mogla biti zadovoljavajuća u određenim vrstama predmeta. Kada je, međutim, reč o kontra-
verznim događajima, a posebno o onim koji potencijalno uključuju odgovornost države, trebalo bi obezbediti
obrazloženu odluku o odbacivanju kojom se u pisanoj formi navode dokazi, kao i nalazi po okončanju istrage
(uporediti razlike sa Gurtekin i drugi i dva druga podnosioca predstavke protiv Kipra (odluka), br. 60441/13,
68206/13 i 68667/13, stav 29, 11. mart 2014. godine). Inače, nedostatak transparentnosti može da ugrozi po-
verenje javnosti da će se država pridržavati načela vladavine prava i sprečiti pojavu prikrivanja ili tolerancije
nezakonitih postupaka (videti, uz odgovarajuće izmene, Hugh Jordan, citirana u gornjem tekstu, st. 123-24, i
McKerr, citirana u gornjem tekstu, stav 131.).
(γ) Supsidijarno krivično gonjenje
93. Sud podseća da Konvencija ne obavezuje države ugovornice da uspostavljaju mehanizam kontrole odluka tu-
žilaca o sprovođenju istrage, niti je uloga Suda da upravlja funkcionisanjem, i primenom postupaka, krivičnih,
istražnih i pravosudnih sistema u državama ugovornicama, koji se mogu razlikovati u pristupima i politikama
(videti Gurtekin i drugi, citirana u gornjem tekstu, stav 28. uz dalja pozivanja na nju). Kada, međutim, država
izabere takav mehanizam (videti stav 34. Preporuke Rec(2000)19 u stavu 45. u gornjem tekstu), Sud će ga, kao
što je ranije navedeno, uzeti u obzir i razmotriti da li bi kontrola u pitanju mogla ispraviti nedostatke istrage tu-
žioca i ispuniti određene uslove u skladu sa procesnim aspektom člana 2. (videti, na primer, Mladenović, citirana
u gornjem tekstu, stav 53, i Ramsahai, citirana u gornjem tekstu, st. 351-55.).
94. Domaći sudovi su u predmetnom slučaju odbili zahteve podnositeljke predstavke za preduzimanje brojnih
istražnih radnji i potvrdili odluku tužioca da ne preduzme krivično gonjenje, uprkos oštroj kritici Republič-

Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85 │ 135

 MEĐUNARODNO I UPOREDNO PRAVO

kog javnog tužioca. Sud generalno ne smatra prikladnim da se meša u istrage koje organi sprovode ili njihovo
utvrđivanje činjenica, osim ako oni očigledno propuste da uzmu u obzir relevantne elemente ili su proizvoljni i
pristrasni (videti, uz odgovarajuće izmene, Drăganschi protiv Rumunije (odluka), broj 40890/04, 18. maj 2010.
godine, i Kolevi protiv Bugarske, broj 1108/02, stav 201, 5. novembar 2009. godine).
95. S obzirom na fundamentalnu važnost prava na život, državni organi moraju biti osetljivi na sve informacije ili
materijale koji imaju potencijal da ili dovedu u pitanje zaključke ranije istrage ili da omoguće da se ranije ne-
završena istraga nastavi. Sud primećuje da je, pošto je tužilac zaključio predmet, novi izveštaj veštaka iz 2006.
godine svakako bacio novo svetlo na zvaničnu verziju pada gospodina Dejana Petrovića, pošto su njegovi nalazi
osporili nalaze iz izveštaja iz 2004. godine. Naime, u izveštaju iz 2004. godine navodi se da je gospodin Dejan
Petrović mogao da se „provuče” kroz prozor i zaključuje da su njegove povrede nastale samo zbog skoka kroz
prozor i pada na tvrdu površinu, bez ikakvog objašnjenja ostvarljivosti konačnog zaključka (videti stav 29. u
gornjem tekstu). U svakom slučaju, ovaj drugi izveštaj iz 2006. godine potvrdio je da su povrede mogle biti pro-
uzrokovane padom sa drugog sprata, ali je rasvetlio da je, imajući u vidu sve okolnosti predmeta, praktično bilo
nemoguće da gospodin Dejan Petrović razbije prozor i iskoči iz policijskih prostorija svojom voljom. On je jedino
mogao pasti kroz otvoren prozor (videti stav 34. u gornjem tekstu).
96. Sud smatra da neobjašnjenom propustu da se obavi istraga, i pokušajima da se taj postupak čak omete, treba
posvetiti posebnu pažnju. S obzirom na tri kontradiktorna izveštaja veštaka sudske medicine (pri čemu je ob-
dukcioni zapisnik treći), nijedan pravosudni organ nije pokušao da pozove veštake sudske medicine ili traži
objašnjenje preostalih forenzičkih nedoslednosti, uprkos očiglednoj presudnoj važnosti da se dobije odgovor
na pitanje da li je moguće da je gospodin Dejan Petrović skočio kroz prozor. Okružni sud je zanemario značajnu
nedoslednost u zvaničnoj verziji događaja i nalazima oba izveštaja stručnjaka sudske medicine, utvrdivši da su
oni dosledni (videti stav 37. u gornjem tekstu). Vrhovni sud je ovu odluku potvrdio po žalbi kao jasnu, konačnu
i ubedljivu, izabravši i pozivajući se samo na forenzičke nalaze iz izveštaja iz 2004. godine (videti stav 38. u
gornjem tekstu). Najzad, Vrhovni sud je, kada je odlučivao o zahtevu za zaštitu zakonitosti, izgleda prihvatio po-
licijsku verziju događaja u toj meri da je bio spreman da propusti da uzme u obzir bilo koji relevantan elemenat
koji je ne potvrđuje, kao i kritiku tužioca o radu njegovih podređenih (videti st. 40-41. u gornjem tekstu). Odluke
sudova su bile prilično sažete, neubedljive (po rečima Republičkog javnog tužioca, „pogrešne i proizvoljne”),
ograničene na određene dokaze i izveštaje koji su očigledno pogrešno ili selektivno citirani (uporediti razlike sa
Fonseca Mendes protiv Španije (odluka), broj 43991/02, 1. februar 2005. godine), a neke od njih su čak donete sa
zakašnjenjem što je povreda domaćeg prava (videti st. 36-37. i 49. u gornjem tekstu).

(v) Zaključak
97. Pošto je utvrdio da istraga nije ispunila takve suštinske uslove kao što su oni razmatrani u gornjem tekstu, Sud
smatra da nije neophodno da razmatra njenu nezavisnost ili uključenost podnositeljke predstavke.
98. Sud zaključuje da je podnositeljka predstavke zadržala status žrtve i odbija preliminarnu primedbu Vlade o
ovom pitanju. On utvrđuje da je došlo do povrede člana 2. Konvencije u njegovom procesnom aspektu.

II. NAVODNA POVREDA ČLANA 3. KONVENCIJE

99. Podnositeljka predstavke se prituživala prema članu 3. Konvencije da nije sprovedena odgovarajuća istraga o
mogućem zlostavljanju njenog sina. Član 3. Konvencije propisuje sledeće:
„Niko ne sme biti podvrgnut mučenju, ili nečovečnom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju.”
100. Pošto
 je razmotrio pritužbe podnositeljke predstavke prema članu 2. Konvencije (videti st. 53-98. u gornjem
tekstu), Sud smatra da nije neophodno da posebno razmatra dopuštenost ili osnovanost pritužbe podnositelj-
ke predstavke prema članu 3.

III. PRIMENA ČLANA 41. KONVENCIJE

101. Član
 41. Konvencije propisuje:
„Kada Sud utvrdi prekršaj Konvencije ili protokola uz nju, a unutrašnje pravo Visoke strane ugovornice u pitanju
omogućava samo delimičnu odštetu, Sud će, ako je to potrebno, pružiti pravično zadovoljenje oštećenoj stranci.”

A. Šteta
102. Podnositeljka
 predstavke je tražila 30.000 evra za nematerijalnu štetu na ime duševnog bola koji je pretrpela
kao posledicu sinovljeve smrti i, posebno zbog patnje i bola usled odbijanja vlasti da sprovedu delotvornu
istragu o smrti njenog sina dok je bio u pritvoru. Ovo je imalo za posledicu prekomernu patnju zato što „život

136 │ Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

 MEĐUNARODNO I UPOREDNO PRAVO

njenog sina nije bio važan vlastima” i zato što ona nikada neće saznati tačne okolnosti njegove smrti. Ona će
takođe morati da živi sa dugotrajnom društvenom sramotom u Srbiji zato što je majka sina koji je „samoubica”.
103. Vlada
 je smatrala da je traženi iznos previsok u svetlu prakse Suda o sličnim pitanjima.
104. Sud
 ne dosuđuje nikakvu naknadu u vezi sa bolom koji je podnositeljka predstavke pretrpela zbog smrti nje-
nog sina, pošto je ranije proglasio relevantnu pritužbu nedopuštenom ratione temporis (videti Petrović protiv
Srbije (odluka), broj 40485/08, 4. januar 2012. godine).
105. Sud
 nalazi da su domaće vlasti u nekoliko aspekata propustile da postupe u skladu sa procesnom obavezom
koja proističe iz člana 2. Konvencije. Podnositeljka predstavke mora da je pretrpela patnju i bol kao posledicu
nemogućnosti sprovođenja delotvorne istrage o smrti njenog sina. S obzirom na okolnosti ovog predmeta, Sud
podnositeljki predstavke dosuđuje 12.000 evra na ime nematerijalne štete. Naknadu isplaćenu podnositeljki
predstavke kao rezultat parničnog postupka ne treba oduzeti od ovog iznosa, zato što je dosuđen po drugom
osnovu, naime, na osnovu patnje zbog smrti njenog sina u policijskom pritvoru (videti st. 43-44. i 80-81. u gor-
njem tekstu; videti, iako u kontekstu člana 1. Protokola broj 1, Đokić protiv Bosne i Hercegovine, broj 6518/04,
stav 74, 27. maj 2010. godine).

B. Troškovi
106. Podnositeljka
 predstavke nije tražila naknadu bilo kakvih troškova.

V. Zatezna kamata
107. Sud
 smatra da je primereno da zatezna kamata bude zasnovana na najnižoj kamatnoj stopi Evropske centrale
banke uz dodatak od tri procentna poena.

IZ TIH RAZLOGA, SUD JEDNOGLASNO

1. Združuje sa pitanjem osnovanosti preliminarnu primedbu Vlade u vezi sa gubitkom statusa žrtve podnositeljke
predstavke i odbija je;
2. Proglašava pritužbu prema članu 2. Konvencije dopuštenom;
3. Utvrđuje da je došlo do povrede člana 2. Konvencije u njegovom procesnom delu;
4. Utvrđuje da nije neophodno da se pritužba prema članu 3. Konvencije razmatra posebno;
5. Utvrđuje
(a) d
 a Tužena država treba da podnositeljki predstavke plati, u roku od tri meseca od datuma kada presuda
postane pravosnažna u skladu sa članom 44. stav 2. Konvencije, EUR 12.000 (dvanaest hiljada evra) na ime
nematerijalne štete, koji će se pretvoriti u srpske dinare po stopi važećoj na dan isplate, plus svaki porez koji
može biti naplativ;
(b) d
 a po isteku gore navedena tri meseca do isplate, treba platiti običnu kamatu na gore navedeni iznos po stopi
koja je jednaka najnižoj kamatnoj stopi Evropske centrale banke uz dodatak od tri procentna poena;
6. Odbija preostali deo potraživanja podnositeljke predstavke za pravično zadovoljenje.
Sastavljeno na engleskom, i dostavljeno u pisanoj formi dana 3. juna 2014. godine, prema Pravilu 77 st. 2. i 3.
Poslovnika Suda.
Marialena Tsirli   Josep Casadevall
Zamenik sekretara Predsednik”
(Presuda Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Petrović protiv Srbije, predstavka br. 40485/08
od 15. jula 2014. godine, objavljena u „Sl. glasniku RS”, br. 2/2015 od 9. januara 2015. godine)

Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85 │ 137

 VESTI
Vest - Paragraf Info
ŠESTO VANREDNO ZASEDANJE
NARODNE SKUPŠTINE RS U 2015.
GODINI: Završena načelna rasprava o
zakonima iz oblasti vodnog saobraćaja
P oslanici Skupštine Srbije završili su načelnu ra-
spravu o izmenama tri zakona iz oblasti vodnog
saobraćaja (o pomorskoj plovidbi, o plovidbi i luka-
ma na unutrašnjim vodama i o državnoj pripadnosti
i upisu plovila), kojima se uvode lučke koncesije, po-
boljšavaju prava pomoraca i usaglašavaju propisi sa
evropskim direktivama.
Izmenama zakona predložena je podela na dve vrste
lučkih koncesija: za usluge kada se koncesija daje za
obavljanje lučke usluge i za javne radove, kada se kon-
cesija daje za izgradnju lučkih građevina i objekata.
Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastruktu-
re Srbije Zorana Mihajlović je rekla i da će novac koji
Agencija za upravljanje lukama prikupi od naknada
biti iskorišćen za razvoj lučke infrastrukture.
Ona je kazala da se predloženim izmenama zakona
o plovidbi i lukama, o pomorstvu i o državnoj pri-
padnosti i upisu plovila propisi u Srbiji usklađuju sa
evropskim direktivama i sa odredbama Konvencije o
radu pomoraca.
Ministarka je rekla i da se izmenama Zakona uređuje
pitanje izdavanja identifikacionih kartica za pomor-
ce, koje im omogućavaju da izađu sa brodova u okviru
određenog lučkog područja.
Prema prvim procenama uvođenje tog sistema treba-
lo bi da košta između tri i četiri miliona evra, rekla je
ona i dodala da je zbog nemogućnosti da se to sada
finansira određen duži rok za uvođenje tih dokume-
nata.
»»Izvor: Beta, 10.02.2015.
Vest - Paragraf Info
ZAKON O JAVNOM BELEŽNIŠTVU:
Advokatska komora Srbije upozorava
na krivično delo nadripisarstva i traži
promene javnobeležničkih tarifa
A dvokatska komora Srbije obratila se Ministarstvu
pravde, Javnobeležničkoj komori i Republičkom
geodetskom zavodu dopisom u kojima ih poziva na
sastanak povodom uočenih nepravilnosti u radu po-
jedinih javnih beležnika.
Kako se navodi, pojedini beležnici postupaju mimo
ovlašćenja i nadležnosti utvrđenih odredbama člana
82, 93 i 93a Zakona o javnom beležništvu („Sl. gla-
138 │
snik RS”, br. 31/2011, 85/2012, 19/2013, 55/2014
- dr. zakon, 93/2014 - dr. zakon, 121/2014 i
6/2015), a određene službe za katastar nepokretno-
sti postupaju prema uputstvima dobijenim od RGZ
koja nisu u skladu sa važećim propisima.
Sekretar Advokatske komore Vojvodine Dejan Ukro-
pina rekao je da AKS ima dokaze i da je spremna da
protiv svih javnih beležnika koji se bave „nadripisar-
stvom” podnosi i krivične prijave.
Govoreći o zloupotebama i pogrešnim tumačenjima
izmena zakona Ukropina je naveo da je primećeno
da javni beležnici sastavljaju javno-beležnički zapis
za ugovore o prometu nepokretnosti i za ugovore iz
Porodičnog zakona i Zakona o nasleđivanju što, kako
navodi, nije u njihovoj nadležnosti.
Prema njegovim rečima, takvi javno-beležnički za-
pisi su ništavni i pred sudom se može tražiti utvr-
đivanje njihove ništavnosti, ali mogu se podnositi i
krivične prijave za krivično delo nadripisarstva, jer
se na taj način notari bave pružanjem pravne pomoći
za novac, a nisu za to ovlašćeni.
Predstavnici AKS zatražili su i rešavanje problema
oporezivanja advokata i promenu javnobeležničkih
tarifa zbog izmene suštine nadležnosti notara.
Predsednik Javnobeležničke komore Srbije Miodrag
Đukanović odbacio je tvrdnje Advokatske komore Sr-
bije da notari krše zakon sačinjavanjem javnobelež-
ničkih zapisa o ugovorima o prometu nepokretnosti,
kao i ugovora iz Porodičnog zakona („Sl. glasnik
RS”, br. 18/2005, 72/2011 - dr. zakon i 6/2015) i
Zakona o nasleđivanju („Sl. glasnik RS”, br. 46/95,
101/2003 - odluka USRS i 6/2015).
„Apsolutno smatramo da to nije kršenje zakona”, re-
kao je Đukanović, navodeći da je tumačenje AKS pot-
puno pogrešno i da su očigledno advokati tumačili
zakon na svoj način.
Istakavši da iznosi lično mišljenje, Đukanović tvrdi
• da je potpuno nelogično da javni beležnici overavaju
ugovore koje je neko drugi sačinio, a da istovremeno
ne mogu sami da ih sačine.
„Po stavu advokata, svi u ovoj zemlji mogu da sačine
ugovore osim javnih beležnika, a mi smo stručnjaci
kojima su poverena javna ovlašćenja upravo u obla-
stima koje podrazumevaju ove ugovore”, dodao je on.
Siguran je, kaže, da su javni beležnici ovlašćeni da sa-
činjavaju javnobeležničke zapise o svim ugovorima
za koje je predviđena solemnizacija, u zavisnosti od
toga da li to stranka hoće ili ne.
Povodom najave AKS da će protiv notara, za koje
tvrde da se bave „nadripisarstvom” podneti krivične
prijave, Đukanović kaže da je to isto kao kada bi on
podneo krivičnu prijavu protiv advokata zato što za-
stupa stranku.
„Sačinjavanje i overa ugovora je isključivi posao jav-
nih beležnika i ono što vam je dato u nadležnost ne
može biti nadripisarstvo. Nadripisarastvo podrazu-
meva da se time bavi neko ko za to niije ovlašćen, a mi
smo za to ovlašćeni”, naveo je i dodao da je „potpuno
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

suprotno našem mišljenju stav AKS da su takvi zapisi
ništavni”.
On je objasnio da ako je javni beležnik ovlašćen za
solemnizaciju, kao jedan od vidova potvrđivanja pri-
vatnih isprava što je niža forma od javnobeležničkog
zapisa, onda je sigurno ovlašćen da tu ispravu sačini
u strožijoj formi od solemnizacije.
Navodeći da javni beležnici nisu učestvovali u pre-
govorima Ministarstva pravde i AKS o izmenama
Zakona o javnom beležništvu, Đukanović kaže da do
ovakvih „nesporazuma” ne bi došlo da su advokati
dozvolili i njihovo učešće u razgovorima.
Napominje da je Javnobeležnička komora od svog
Stručnog saveta zatražila mišljenje o ovom pitanju
koje očekuje u najskorije vreme.
U Stručnom savetu su, kaže, profesori Pravnog fa-
kulteta, sudije Vrhovnog kasacionog suda, zamenik
javnog tužioca, i predstavnici ministarstava pravde i
građevine.g izmene suštine nadležnosti notara. •
»»Izvor: Vebsajt Advokatske komore
Srbije i Tanjug 11.02.2015.
Vest - Paragraf Info
ZAKON O JAVNOM BELEŽNIŠTVU:
Ministarstvo pravde: u skorijem
periodu neće biti promene
cenovnika notarskih usluga
K ompromis advokata i Ministarstva pravde ko-
jim je okončan četvoromesečni protest neće sa
sobom povući i izmenu tarife koju naplaćuju javni
beležnici. Iako je bilo najava da će znatno smanjene
nadležnosti javnih beležnika biti vidljive i u računu
koji građani plaćaju, iz Ministarstva pravde poručuju
da u skorijem periodu neće biti promene cenovnika
notarskih usluga.
„Izmenama Zakona o javnom beležništvu („Sl. gla-
snik RS”, br. 31/2011, 85/2012, 19/2013, 55/2014
- dr. zakon, 93/2014 - dr. zakon, 121/2014 i
6/2015) samo su određeni pravni poslovi kod kojih je
obavezna solemnizacija, umesto do sada propisanog
javnobeležničkog zapisa. Nagrada javnog beležnika
za posao solemnizacija je od samog početka definisa-
na tarifnikom. Sada se samo to odnosi na novi, dodatni
broj pravnih poslova. Dakle, tarifnik već predviđa na-
gradu javnog beležnika za postupak solemnizacije (60
odsto od ukupne nagrade notara), pa se on u vezi sa
tim nije menjao. To naravno ne znači da u nekom na-
rednom vremenu neće biti izmena tarifa beležnika u
nekom drugom pogledu”, kažu u Ministarstvu pravde.
To znači da će izvesnih promena u ceni ipak biti. Po-
što je advokatima vraćena mogućnost da sačinjavaju
ugovore, javni beležnici će naplaćivati samo solemni-
zaciju. Za taj posao notari će tražiti šezdeset odsto
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85
VESTI
od cene koju su građani plaćali do poslednjih izme-
na Zakona o javnom beležništvu. Koliko će taj trošak
iznositi, zavisi od vrednosti predmeta pravnog posla
koji se ugovorom obavlja. Što je ugovor viši, veća će
biti i naknada koju građani plaćaju javnom beležni-
ku. Prema tarifniku javnih beležnika, visina njihove
naknade se računa u bodovima. Jedan bod iznosi 150
dinara, bez PDV-a. Pravni poslovi čija vrednost ne
prelazi 600.000 dinara se naplaćuju 60 bodova, od-
nosno 9.000 dinara. Ukoliko se u ugovorima barata
ciframa između 600.000 i 2,5 miliona dinara, javni
beležnici bi u slučaju da sastave takav ugovor zaradi-
li 100 bodova. Ukoliko vrednost pravnog posla pređe
pet miliona dinara, javni beležnik dobija 140 bodova.
Za vrednost pravnog posla preko 14 miliona dinara
dobija se 280 bodova s tim što se za svakih započe-
tih milion dinara nagrada povećava za 10 bodova, sa
ogradom da ukupna nagrada ne može iznositi više od
4.000 bodova. Ove cene se odnose na naknadu koju
javni beležnici naplaćuju za sačinjavanje javnobelež-
ničkog zapisa. Ipak, kako će ubuduće notari mnogo
više ugovora samo solemnizovati, naplaćivaće šezde-
set odsto od pune cene. •
»»Izvor: Danas, 09.02.2015.
Vest - Paragraf Info
PRAVILNIK O SADRŽINI I NAČINU
PODNOŠENJA ZAHTEVA KOMORI
IZVRŠITELJA ZA ODREĐIVANJE
NADLEŽNOG IZVRŠITELJA:
Komora izvršitelja će postupiti
po nalogu poverenika i prestati
sa nedopuštenom obradom
podataka građana
N akon upozorenja poverenika za informacije od
javnog značaja i zaštitu podataka na nedopušte-
nu obradu podataka o ličnosti dužnika - fizičkih lica,
Komora izvršitelja donela je odluku da će bez odlaga-
nja prestati sa nedopuštenom obradom podataka o
ličnosti, uništiti prikupljene podatke o ličnosti, a Pra-
vilnik Komore dovesti u sklad sa odredbama Zakona
o zaštiti podataka o ličnosti („Sl. glasnik RS”, br.
97/2008, 104/2009 - dr. zakon, 68/2012 - odluka
US i 107/2012).
Nakon održanog zajedničkog sastanka poverenik je
još jednom upozorio da Pravilnik Komore, ni u
kom slučaju ne može da predstavlja valjan pravni
osnov za uvođenje obrade podataka o ličnosti jer
to shodno Ustavu može biti isključivo zakon, a ne
podzakonski akt.
│ 139
 VESTI
Obrada ličnih podataka u konkretnom slučaju su-
protna je Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti ne sa-
mo zbog neadekvatnog pravnog osnova nego i zbog
nepostojeće svrhe. Zakon predviđa da je obrada ne-
dopuštena ako je nesrazmerna svrsi, a u konkretnom
slučaju svrha dostavljanja određenih podataka o ve-
rodostojnim ispravama od strane poverilaca Komori
izvršitelja (utvrđena Zakonom o izvršenju i obezbe-
đenju), je da se izvšitelji koji će sprovoditi izvršenje
određuju ravnomerno prema azbučnom redu njiho-
vog upisa u imenik. Ta svrha može sasvim očigledno
biti ostvarena i samo obradom podataka o samoj iz-
vršnoj ispravi (broj isprave, mesto bez adrese, iznos
potraživanja), a obrada ličnih podataka dužnika je
sasvim nepotrebna sa stanovišta te svrhe. A istovre-
meno to bi dovelo do toga da se, osim što izvršitelji
koji sprovode izvršenje raspolažu podacima o lično-
sti, i u Komori formira nepotrebna a ogromna baza
ličnih podataka i samim tim otvori rizike u vezi sa
načinom i dužinom čuvanja, zaštitom, eventualnom
zloupotrebom podataka itd.
Do nedopuštene obrade podataka o ličnosti od strane
Komore došlo je pored ostalog i zato što je Ministar-
stvo pravde dalo saglasnost na Pravilnik o sadržini
i načinu podnošenja zahteva Komori izvršitelja za
određivanje nadležnog izvršitelja, pritom propustivši
da ukaže Komori da su odredbe koje predviđaju obra-
du podataka o ličnosti neustavne i nesvrsishodne.•
»»Izvor: Vebsajt Poverenika za informacije od javnog
značaja i zaštitu podataka o ličnosti, 08.02.2015.
Vest - Paragraf Info
IZMENE ZAKONA O IZVRŠENJU I
OBEZBEĐENJU: Cilj - smanjenje
neefikasnosti sistema izvršenja
N eefikasan sistem izvršenja pravnosnažnih presu-
da predstavlja jedan od najozbiljnijih problema
u mnogim evropskim zemljama, podrivajući tako efi-
kasnost pravosudnog sistema i poverenje javnosti u
njega. U tome pravosudni sistem Srbije nije izuzetak,
rekao je ministar pravde Nikola Selaković prilikom
zvaničnog uručenja „Sveobuhvatne analize izveštaja
o sistemu izvršenja u Srbiji”.
Selaković je podsetio da se sudovi u Srbiji suočava-
ju sa značajnim brojem zaostalih izvršnih predmeta
i mnogim problemima u postupku izvršenja koji su
vezani za zakonski okvir i nedelotvorno postavljen
postupak, kao i za nedovoljno finansijskih sredstava.
Selaković je naglasio da su navedeni problemi bili os-
nova za donošenje Zakona o izvršenju i obezbeđe-
nju („Sl. glasnik RS”, br. 31/2011, 99/2011 - dr. za-
kon, 109/2013 - odluka US, 55/2014 i 139/2014),
koji je pored sistema sudskog izvršenja uveo i sistem
privatnih izvršitelja, i dodao da je uvođenje izvršite-
140 │
lja u pravosudni sistem Republike Srbije dovelo do
poboljšanja u sistemu izvršenja, ali i da je prošlo do-
voljno vremena za sistematsko preispitivanje usvoje-
nih rešenja i poboljšanja istih.
Selaković je istakao da Radna grupa Ministarstva
pravde, u skladu sa Nacionalnom strategijom za
reformu pravosuđa za period 2013-2018. godine
(„Sl. glasnik RS”, br. 57/2013), kao i Akcionim pla-
nom za pregovaranje u Poglavlju 23, veoma inten-
zivno radi na izmenama i dopunama Zakona o izvr-
šenju i obezbeđenju, i dodao da će ona u svom radu
primeniti preporuke u pogledu poboljšanja sistema
nadzora i kontrole rada izvršitelja, disciplinske od-
govornosti, postojanja jasno utvrđenih pravila etike
i profesionalnih standarda, a sve sa ciljem jačanja
sistema vladavine prava, pravne sigurnosti i pravne
predvidivosti u Srbiji.
Izveštaj o sistemu izvršenja u Srbiji nastao je u okvi-
ru Projekta „Vladavina prava i izvršenje” (RoLE) koji
finansira Evropska unija, a ministru Selakoviću izve-
štaj je predao vođa GIZ Programa za pravne i pravo-
sudne reforme Majk Falke.
Izvor: Vebsajt Ministarstva pravde, 26.01.2015.
NACRTI PODZAKONSKIH AKATA NEOPHODNIH ZA
PRIMENU ZAKONA O PLANIRANJU I IZGRADNJI
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastruk-
ture objavilo je nacrte podzakonskih akata neophod-
nih za primenu Zakona o planiranju i izgradnji („Sl.
glasnik RS”, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010
- odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odlu-
ka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US,
132/2014 i 145/2014). Tekst nacrta podzakonskih
akata dostupan je na internet stranici Ministarstva
građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, u sekciji
„Nacrti podzakonskih akata”, na adresi: http://www.
mgsi.gov.rs/cir/dokumenti/pravilnici-i-prilozi-uz-
pravilnike.•
»»Izvor: Vebsajt Inženjerske
komore Srbije, 09.02.2015.
Vest - Paragraf Info
ZAKON O PLANIRANJU I
IZGRADNJI: Od 1. marta 2015.
objedinjena procedura izdavanja
građevinskih dozvola za celu
Srbiju - podzakonska akta biće
doneta do 18. februara 2015.
S ve opštine i gradovi u Srbiji će od 1. marta mo-
rati da primenjuju objedinjenu proceduru izda-
vanja građevinskih dozvola, a do kraja 2015. i da
uvedu elektronske dozvole, rečeno je na predstav-
ljanju novog Zakona o planiranju i izgradnji („Sl.
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

glasnik RS”, br. 72/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010
- odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odlu-
ka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US,
132/2014 i 145/2014).
„Rok za donošeje svih podzakonskih akata je 15. fe-
bruar, a pošto je tada državni praznik rok će biti pro-
dužen do 18. februara”, rekla je državni sekretar u
Ministarstvu građevine Aleksandra Damnjanović na
predstavljanju zakona.
Ona je kazala da je lokalnim samoupravama 17. ja-
nuara istekao rok za donošenje opštih akata kojima
se uređuje pitanje doprinosa za uređivanje građevin-
skog zemljišta i da je do 23. januara svega njih 17 to
i učinilo.
Damnjanović je pozvala sve lokalne samouprave da
to učine kako bi od 1. marta mogla da počne primena
postupka objedinjene procedure, a koja predviđa iz-
davanje građevinskih dozvola za 28 dana.
„Do 1. marta bi sve opštine i gradovi trebalo da or-
ganizuju i posebne službe koje će biti zadužene i od-
govorne za sprovođenje ovog postupka”, poručila je
ona.
Damnjanović je podsetila da je Srbija u poslednjem
izveštaju Svetske banke „Duing biznis” čak na 186.
mestu po izdavanju građevinskih dozvola i da će pri-
menom novog Zakona o planiranju i izgradnji Srbija
dosta napredovati na toj listi.
Skup je organizovan u saradnji sa Stalnom konfe-
rencijom gradova i opština (SKGO), Nacionalnom
alijansom za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i
USAID-om.
Generalni sekretar SKGO Đorđe Staničić je kazao da
je to treći regionalni skup u cilju obuke službenika
lokalnih samouprava za primenu zakona, kao i da će
biti održano još četiri takva skupa u Srbiji.
Staničić je naglasio da će opštine i gradovi biti spre-
mni za punu primenu zakona od 1. marta, kao i za
uvođenje elektronskog sistema izdavanja građevin-
skih dozvola do kraja godine.
Predstavnica NALED-a Ana Brnabić je naglasila da je
za investitore najbolja vest u 2014. bila upravo do-
nošenje Zakona o planiranju i izgradnji i da se njihov
optimizam u vezi sa tim zakonom prelio i na 2015.
„NALED se raduje uvođenju elektronskog sistema za
građevinske dozovle koji će pokazati gde postoje za-
stoji”, istakla je ona.
Na skupu je istaknuto i da zakon predviđa osnivanje
centralnog registra planskih dokumenata, koji će se
voditi u Republičkom geodetskom zavodu i da opšti-
ne i gradovi treba da dostave svoja dokumenta. •
»»Izvor: Tanjug, 05.02.2015.
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85
VESTI
Vest - Paragraf Info
NOVI ZAKON O INSPEKCIJSKOM
NADZORU I IZMENE ZAKONA O
AKCIZAMA: Proširenje inspekcijskih
ovlašćenja, izjednačavanje akciza
na domaća i strana pića i uvođenje
markica na brašno i kafu
P otpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar
trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić
izjavio je da je Zakon o inspekcijskom nadzoru neop-
hodno doneti što pre, jer će se njime uspostaviti bolja
kontrola i koordinacija među inspekcijama.
On je na okruglom stolu „Kvalitet kao sredstvo za
postizanje liderske pozicije na tržištu”, održanom u
Beogradu, kazao da u Srbiji postoji 35 različitih in-
spekcija u 11 ministarstava.
„Ovim zakonom uspostaviće se da inspekcije bolje ko-
ordiniraju i funkcionišu, ali proširiće se i inspekcijska
ovlašćenja”, kazao je Ljajić podsetivši da sada in-
spektori ne mogu da kontrolišu preduzeća koja nisu
registrovana.
On je naglasio i da je procenat sive ekonomije u Srbiji
jako veliki, oko 30 odsto bruto domaćeg proizvoda
(BDP), ali je dodao da nema zemlje gde ne postoji si-
va ekonomija.
„Mi moramo da smanjimo procenat sive ekonomije i
ne smemo da kažnjavamo one koji regularno posluju,
izmiruju sve obaveze i u budžet kroz poreze i doprino-
se uplaćuju velika sredstva, a da pritom favorizujemo
one u sivoj zoni”, kazao je Ljajić.
Prema njegovim rečima, Zakon o inspekcijskom nad-
zoru, za koji nije mogao da kaže tačno kada će biti
donet, sivu ekonomiju neće iskoreniti, već će se samo
ispraviti „određene anomalije”.
„Otpori za donošenje ovog zakona su veliki, posebno u
određenim inspekcijama jer se plaše da će možda izgu-
biti nadležnosti”, kazao je ministar trgovine.
Ljajić je kazao i da je potrebno promeniti i Zakon o
akcizama, jer je to jedna od primedbi u procesu pri-
stupanja Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), uz
obrazloženje da imamo diskriminatorsku odluku,
prema stranim pićima, za koje su akcize znatno veće
nego na domaća pića.
On je kazao da je u planu i uvođenje markica na braš-
no i kafu zbog velikih zloupotreba u trgovini tim
robama.
Oni su se složili da je neophodna čvršća kontrola i
zakonska regulativa kako bi ozbiljni proizvođači bili
zaštićeni od nelojalne konkurencije. •
»»Izvor: Vebsajt Ministarstva trgovine,
turizma i telekomunikacija, 12.02.2015.
│ 141
 VESTI
Vest - Paragraf Info
PODZAKONSKA AKTA NA ZAKON
O OSIGURANJU BIĆE DONETA U
PRVOJ POLOVINI OVE GODINE
N a okruglom stolu na kome je predstavljen novi Za-
kon o osiguranju („Sl. glasnik RS”, br. 55/2004,
70/2004 - ispr., 61/2005, 61/2005 - dr. zakon,
85/2005 - dr. zakon, 101/2007, 63/2009 - odluka
US, 107/2009, 99/2011, 119/2012, 116/2013 i
139/2014 - dr. zakon), zamenik generalnog direkto-
ra NBS za Sektor nadzora nad obavljanjem delatnosti
osiguranja, Srđan Milovanović, najavio je donošenje
pravilnika i drugih pratećih podzakonskih akata ve-
zanih za Zakon.
Podzakonska akta će donositi Narodna banka Srbi-
je od aprila do juna, u paketima za pojedine sekto-
re osiguranja. Nacrti ovih akata biće objavljivani na
sajtu NBS, a svi zainteresovani su pozvani da upu-
ćuju primedbe kako na podzakonska akta tako i na
implementaciju samog Zakona o osiguranju. „Ako se
nešto u praksi pokaže kao neadekvatno za primenu,
ove primedbe će nam biti signal da odmah delujemo
i to menjamo”, rekao je Milovanović. On je ocenio da
je to posebno važno jer će NBS kao nadzorni organ
imati proširen opseg nadzora u osiguranju s obzirom
da će po novom zakonu i poštanski operater i lizing
kompanije moći da obavljaju poslove osiguranja.
Direktorka Odeljenja za pravna pitanja u sektoru za
nadzor nad obavljanjem delatnosti osiguranja NBS,
Aleksandra Miletić, podsetila je da se o Zakonu o
osiguranju prethodno pozitivno izjasnila i Evropska
komisija, jer su njime stvoreni uslovi da se na doma-
ćem tržištu pružaju moderne usluge osiguranja pri-
lagođene stvarnim potrebama korisnika uvođenjem
evropskih standarda.
Ona je navela da je zadržan model dobrovoljnog osi-
guranja imovine i lica kao osnovni princip i definitiv-
no razdvojeno životno i neživotno osiguranje. Novim
Zakonom prihvaćena je i inicijativa Privredne komo-
re Beograda da sva lica koja žele da poslove zastu-
panja u osiguranju obavljaju kao dopunsku delatnost
to mogu da rade u skladu sa modalitetima koje je
utvrdio Zakon o radu („Sl. glasnik RS”, br. 24/2005,
61/2005, 54/2009, 32/2013 i 75/2014), istakla je
Miletić.
»»Izvor: Vebsajt Privredne komore
Beograda, 10.02.2015.
142 │
Vest - Paragraf Info
NACIONALNA STRATEGIJA ZA
BORBU PROTIV KORUPCIJE:
Aletrnativni izveštaji organizacija
civilnog društva u funkciji nadzora
nad sprovođenjem Strategije
I
zveštaj Agencije za borbu protiv korupcije za 2014.
godinu o sprovođenju Nacionalne strategije za bor-
bu protiv korupcije za period od 2013. do 2018. godi-
ne i pratećeg Akcionog plana biće prvi izveštaj u koji
će biti ugrađeni zaključci i preporuke iz alternativnih
izveštaja, čiji su autori organizacije civilnog društva.
Cilj alternativnih izveštaja je da potpomognu veri-
fikaciju podataka i zaključaka iz izveštaja koje o is-
punjenosti mera iz Akcionog plana daju odgovorni
subjekti. Ovi izveštaji biće upotrebljeni za ujednača-
vanje kvaliteta nadzora i izveštavanja o svim delovi-
ma Strategije i Akcionog plana, ali i kao komponenta
koja nadzor nad ispunjenjem obaveza odgovornih
subjekata dopunjuje perspektivom civilnog društva.
Agencija očekuje da će proces alternativnog izvešta-
vanja unaprediti kvalitet nadzora nad sprovođenjem
strateških dokumenata u oblasti borbe protiv ko-
rupcije, kao i kapacitete civilnog društva za nadzor
nad radom i ispunjavanjem obaveza javnog sektora u
oblasti borbe protiv korupcije.
Podsećanja radi, Agencija je tokom 2014. godine po-
krenula pilot program alternativnog izveštavanja o
sprovođenju Strategije i Akcionog plana. Na konkur-
su za dodelu sredstava organizacijama civilnog druš-
tva odabrane su tri organizacije - Transparentnost
Srbija, Beogradski centar za bezbednosnu politiku
u saradnji sa Udruženjem tužilaca Srbije i Beograd-
ski centar za ljudska prava. Alternativni izveštaji
ovih organizacija, koji su završeni sredinom januara
2015, izrađeni su u skladu sa jedinstvenom metodo-
logijom koju je Agencija razvila u saradnji sa ovim
organizacijama.
Za 2015. godinu planiran je sledeći krug ovog pilot
programa. •
»»Izvor: Vebsajt Agencije za borbu
protiv korupcije, 10.02.2015.
Vest - Paragraf Info
POTPISAN NOVI POSEBAN
KOLEKTIVNI UGOVOR ZA
• ZAPOSLENE U POLICIJI
M inistar unutrašnjih poslova dr Nebojša Stefa-
nović potpisao je sa predsednikom Nezavisnog
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

sindikata policije Velimirom Lukićem novi Poseban
kolektivni ugovor, kojim su dodatno proširena prava
i mogućnosti zaposlenih u Ministarstvu unutrašnjih
poslova.
Nakon potpisivanja, ministar Stefanović je rekao da
je time ostvaren veliki napredak u odnosu na dosa-
dašnju situaciju.
„Novim kolektivnim ugovorom proširili smo moguć-
nosti i prava policijskim službenicima u skladu sa
politikom vlade, merama štednje i budžetom koji ima
Ministarstvo unutrašnjih poslova. Učinićemo sve što
možemo da u narednom periodu, u skladu sa finansij-
skim mogućnostima, dodatno popravimo materijano
stanje zaposlenih u MUP-u” istakao je Stefanović.
Predsednik NSP Velimir Lukić je istakao da su pot-
pisivanjem novog kolektivnog ugovora ozvaničena
veća prava policijskih službenika.
„Nadam se da ćemo u bliskoj budućnosti nastaviti rad
na ostvarivanju i poboljšanju materijalno-finansij-
skog i radnog položaja svih zaposlenih u MUP-u. Ve-
lika nam je čast što smo potpisali kolektivni ugovor
i time stavili tačku na pregovore. Od danas policajci
imaju mnogo više prava nego ranije” rekao je Lukić.•
»»Izvor: Vebsajt Ministarstva
unutrašnjih poslova, 11.02.2015.
Vest - Paragraf Info
POSEBAN KOLEKTIVNI UGOVOR
U PRAVOSUĐU: Predstavnici
sindikata zahtevaju izjednačavanje
materijalnih davanja kao i kod
drugih korisnika budžeta koji su
potpisali kolektivne ugovore
P redstavnici Sindikata uprave, pravosuđa i SO-
POS-a najavili su štrajk zaposlenih u ovim delat-
nostima, ukoliko ne dođe do dogovora sa predstav-
nicima vlade i nadležnim ministarstvima o usaglaša-
vanju odredaba Posebnog kolektivnog ugovora.
Oni su na konferenciji za novinare poručili da su pre-
govori o usaglašavanju odredaba tog ugovora, preki-
nuti 6. februara usled, kako tvrde, nezainteresova-
nosti ministarstava rada i državne uprave i lokalne
samouprave i finansija za dalji tok pregovora, kao i
nametanja „imeprativnog stava” o tim pitanjima.
Predstavnik Sindikata uprave Srbije Njegoš Potežica
je na konferenciji za novinare istakao da predstavni-
ci zaposlenih u državnoj upravi i pravosuđu zahteva-
ju da se njihova materijalna davanja definišu više od
onog što je propisano zakonom.
On je dodao da predstavnici sindikata traže mate-
rijalna davanja kao i kod drugih korisnika budžeta,
koji su potpisali kolektivne ugovore, ali da predstav-
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85
VESTI
nici ministarstava i vlade žele da svedu ta davanja na
zakonske okvire.
Potežica je istakao da zaposleni u državnoj upravi
ne dobijaju nadoknadu za prekovremeni rad i de-
žurstva, da su isplate u vreme bolovanja minimalne,
a nemaju ni pravo na topli obrok i regres.
„Obrazloženja koja se daju da su topli obrok i regres
uključeni u okvir koeficijenta, mi ćemo prihvatiti ako
se tačno nominalno izračuna o kom iznosu se radi. U
tom slučaju bi se koeficijent značajno povećao, što u
praksi nije slučaj”, dodao je on.
Prema njegovim rečima, predstavnici sindikata po-
zvali su Evropski sindikalni pokret i u Evropsku ko-
misiju da prisustvuju kao posmatrači pregovora ka-
ko bi, kako je naveo, shvatili teškoće pregovaračkih
timova - „odnosa nerazumevanja, nedemokratskog
socijalnog dijaloga i nepostojanja socijalne pravde
prema svim zaposlenim korisnicima budžeta”.
Potežica je dodao da je nastavak pregovora sa pred-
stavnicima ministarstava zakazan za 12. februar, po-
sle čega će biti jasnije kakve će biti dalje aktivnosti o
usaglašavanju odredaba Posebnog kolektivnog ugo-
vora za državne organe.•
»»Izvor: Tanjug, 10.02.2015.
Vest - Paragraf Info
SINDIKAT GRAĐEVINARA
TRAŽI ZAKONSKO REGULISANJE
UPUĆIVANJA RADNIKA U
INOSTRANSTVO: Utvrditi minimum
prava i obaveza građevinskih
radnika u pogledu uslova rada,
smeštaja i bezbednosti na radu
S indikat radnika građevinarstva i industrije gra-
đevinskog materijala Srbije zatražio je danas od
Vlade Srbije i udruženja poslodavaca da se upućiva-
nje građevinskih radnika na rad u inostranstvo regu-
liše zakonom ili kolektivnim ugovorom.
U saopštenju povodom pogibije šest građevinskih
radnika iz Srbije u požaru na gradilištu u Sibiru, Sin-
dikat zahteva zakonsku regulativu kojom bi se utvr-
dili minimumi prava i obaveza građevinskih radnika
u pogledu uslova rada, smeštaja i bezbednosti na
radu.
Sindikat zahteva i da se oduzmu licence i zabrani rad
u građevinarstvu svima koji ne poštuju zakone i koji
žele da, kako je istaknuto, „na muci i znoju građevin-
skih radnika brzo dođu do bogatstva”.
Sindikat radnika građevinarstva i IGM Srbije zahteva
od Vlade, resornih ministarstava, kao i inspekcijskih
│ 143
 VESTI
i pravosudnih organa da hitno utvrde odgovornost
pojedinaca i institucija koji su doveli do tragedije.
Navodi se da se život građevinskih radnika iz Srbi-
je „još jednom pokazao kao manje ili skoro nimalo
vredan u odnosu na ʻgladʻ za profitom i sticanjem
materijalnih vrednosti novokomponovane plejade
srpskih i svetskih kapitalista, koji se prema životima
građevinskih radnika odnose kao prema potrošnoj
robi”.
Sindikat radnika građevinarstva očekuje da Vlada Sr-
bije povodom tragedije u Sibiru proglasi Dan žalosti.
•
»»Izvor: Sputnik, 09.02.2015.
Vest - Paragraf Info
USVOJENA STRATEGIJA BEZBEDNOSTI
SAOBRAĆAJA DO 2020. GODINE
T elo za koordinaciju bezbednosti saobraćaja na
putevima usvojilo je Strategiju bezbednosti sao-
braćaja na putevima od 2015. do 2020. godine, koja
predviđa da se u tom periodu dvostruko smanji broj
poginulih i povređenih u saobraćajnim nezgodama.
Potpredsednik Vlade Republike Srbije i ministar
građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana
Mihajlović, koja predsedava ovom telu, rekla je na-
kon sastanka u Vladi Srbije da Strategija ima ambici-
ozan cilj da od 2020. godine nijedno dete u Srbiji ne
sme da pogine u saobraćaju.
Kao Vlada moramo da učinimo sve da sačuvamo ži-
vote svih učesnika u saobraćaju, bez obzira na to da
li su vozači, pešaci, biciklisti ili drugi, poručila je ona.
U periodu od 2015. do 2020. godine za 50 odsto
mora biti smanjen i broj saobraćajnih nesreća na
putevima u Srbiji, ponovila je potpredsednik Vlade i
dodala da će uskoro biti donet i Akcioni plan za spro-
vođenje ove strategije, koja po prvi put ima poseban
deo koji se odnosi na mlade vozače.
U poslednje tri godine 15 odsto saobraćajnih nesre-
ća izazvali su upravo mladi vozači, ukazala je Mihaj-
lović i ocenila da se zbog toga tom kategorijom treba
posebno pozabaviti.
»»Izvor: Press služba Vlade
Republike Srbije, 09.02.2015.
Vest - Paragraf Info
PKS: POTREBAN ZAKON O
SOCIJALNOM PREDUZETNIŠTVU
K oordinator za mala i srednja preduzeća u Pri-
vrednoj komori Srbije, dr Aleksandar Gračanac
smatra da je neophodno sistemsko rešenje socijal-
144 │
nog preduzetništva, u vidu Zakona o socijalnom
preduzetništvu.
Socijalno preduzetništvo u Srbiji još uvek nije do-
voljno razvijeno i sistemski rešeno, mada je veoma
značajno za zapošljavanje ljudi koji su izopšteni iz
društva, bez ikakvih prihoda, kao i za one koji su iz-
gubili posao, a drugi ne mogu da nađu, što posebno
važi za starije od 50 godina.
„Tako bi ova preduzeća mogla da ostvare kapacite-
te profitabilnosti kao svuda u Evropi, što danas nije
slučaj u Srbiji i kako bi se kategorija nezaposlenih
sa invaliditetom, na adekvatan način uključila u ove
procese”, precizirao je dr Gračanac.
Prema njegovim rečima, socijalno preduzetništvo
postoji samo u formi pojedinačnih inicijativa, koji-
ma se rešavaju problemi nezaposlenosti i socijalne
izopštenosti, mada bi moglo da ima mnogo značajni-
ju ulogu u stvaranju novih radnih mesta.
Dr Gračanac je predočio da postojeći pravni okvir ne
prepoznaje organizacije koje bi striktno odgovarale
definiciji socijalnog preduzeća.
Identifikovano je šest tipova organizacija koje pri-
bližno odgovaraju konceptu socijalnog preduzeća -
udruženja građana, zadruge, stručna preduzeća za
zapošljavanje lica sa invaliditetom, zavisna spin-off
preduzeća čiji su osnivači udruženja građana, po-
slovni inkubatori i agencije za razvoj MSP.
Posle donošenja zakonske regulative, biće neophod-
na i saradnja sa zemljama u kojima su takve aktiv-
nosti razvijene, kao što je slučaj sa Italijom, istakao
je on.
Istraživanje u okviru projekta „Ekonomski uticaj so-
cijalnih preduzeća”, koji je podržala EU, pokazalo je
da u Srbiji radi 1.196 socijalnih preduzeća, sa 10.326
zaposlenih, od kojih su dve trećine zadruge. Ta pre-
duzeća su u Srbiji ostvarila doprinose sa 0,2 odsto
bruto domaćem proizvodu (BDP).
Dr Gračanac smatra da je potrebno usmeriti razvoj
celokupnog sektora preduzetništva, kako bi ono
imalo što bolji socijalni uticaj.
On je naveo primer da osobe iz ranjivih kategori-
ja, čine samo 16,8 odsto zaposlenih u socijalnim
• preduzećima.
Najveći potencijal za to imaju preduzeća za zapošlja-
vanje osoba sa invaliditetom, uz subvencije države.
Zadruge su najbrojnije, ali nemaju izraženu socijal-
nu funkciju, dok udruženja građana nisu značajni
poslodavci, već im je glavni doprinos transfer priho-
da u socijalne svrhe, kazao je dr Gračanac.
S druge strane, izdvojena preduzeća, koja osnivaju
građani mogla bi da osiguraju značajnu ulogu, ali ih
nema dovoljno. Istraživanje je pokazalo da su oblasti
u kojima posluju socijalna preduzeća raznovrsne. •
»»Izvor: Vebsajt Privredne
komore Srbije, 09.02.2015.
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85

Vest - Paragraf Info
VLADA RS USVOJILA AKCIONI
PLAN KOJIM ĆE SE POKRETANJEM
STEČAJA OKONČATI POSTUPAK
PRIVATIZACIJE U 188 PREDUZEĆA
V lada Srbije usvojila je Akcioni plan kojim će se
pokretanjem stečaja okončati postupak privati-
zacije u 188 preduzeća u kojima nema proizvodnje,
ni zainteresovanosti potencijalnih investitora, ili je u
njima poslovanje neodrživo.
Vlada je, kako je saopšteno, naložila Ministarstvu fi-
nansija - Poreskoj upravi i Fondu za razvoj Srbije da
pokrenu postupak stečaja u tim preduzećima.
U 76 ovih preduzeća nema zaposlenih radnika, a u
50 preduzeća ima manje od pet zaposlenih. U svim
preduzećima će biti sprovedeni socijalni programi,
navodi se u saopštenju.
Ministar privrede Željko Sertić rekao je da će se
pokušati kroz privatizaciju i investicione programe
da se radnici preduzeća u kojima je Akcionim pla-
nom Vlade predviđeno pokretanje stečaja prebace u
druge firme, jer ima nedostatka kvalifikovane radne
snage.
Sertić je, gostujući u Dnevniku RTS, istakao da se raz-
govaralo sa sindikatima i da su napravljeni modeli
da bi se sačuvala osnovna socijalna pravda radnika.
Sertić je, navodeći da je Vlada Srbije donela Akcioni
plan prema kojem će se pokretanjem stečaja okon-
čati postupak privatizacije u 188 preduzeća u Srbiji,
rekao da tih 188 preduzeća nema nikakvu moguć-
nost da nađe kupca, da ide u stečaj, a da je reč o
5.000 radnika.
Među tim preduzećima su, kako je ministar naveo,
„Kula trans”, „Autosaobraćaj”, „Ei Niš”.
„Razgovarali smo sa sindikatima, kako bi za svako
od 512 preduzeća pronašli najbolji model”, rekao je
Sertić, istakavši da je Vlada Srbije za preko 65.000
radnika napravila neku vrstu modela privatizacije.
Što se tiče pregovora sa Esmarkom o smederevskoj
Železari, Sertić je izneo očekivanje da ćemo za 10 do
15 dana imati vesti.
Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Toni Verheijen
izjavio je danas da je Vlada Srbije povukla dobar po-
tez usvajanjem akcionog plana o stečaju za 188 pre-
duzeća, dodajući da je ovo ujedno i korak ka kreditu
te banke za podršku budžetu od ukupno 200 miliona
dolara u ovoj godini.
Svetska banka je, kako je naveo, sada spremna da
podrži budžet Srbije, budući da i ovakva odluka ko-
šta državu.
„Fiskalni trošak je značajan, jer vlada ima obavezu da
radnicima u tim firmama isplati otpremnine. Posebno
imajući u vidu da vlada nije imala obavezu da ispla-
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85
VESTI
ćuje otpremnine za sve te firme, ali je ipak odlučila
da ih da svima iz portfolija Agencije za privatizaciju”,
rekao je Verheijen.
Prema njegovim rečima, ovim se otvara mogućnost
da Svetska banka odobri Srbiji kredit za podršku
budžetu i to u dva koraka.
Prvi deo kredita iznosi 100 miliona dolara, i taj
deo će, kako je rekao, biti odobren najverovatnije u
martu.
Drugi deo, od takođe 100 miliona dolara, biće prema
njegovim rečima dostupan krajem ove godine, kad
se proces privatizacije privede kraju.
On je ukazao da nijedna od tih 188 firmi sa spiska
Agencije, nije privukla interesovanje potencijalnih
investitora. U njima radi ukupno oko 5.000 ljudi, ali
kako je dodao, njih 70 nemaju nijednog zaposlenog.
„Ta preduzeća praktično imaju ‚fiktivne‘ zaposlene,
koji i nemaju pravi posao. Oni ne proizvode, nemaju
tržišta, ali poreski obveznici za njihov opstanak pla-
ćaju veliki novac”, rekao je Verheijen.
Šef Svetske banke u Srbiji je ukazao da se sada stva-
raju jednaki uslovi za razvoj privatnog biznisa koje
će doneti nove, prave poslove.
„Ovo je jedan od elemenata šireg seta reformi o ko-
jem smo razgovarali sa Vladom Srbije. Dalje bi tre-
balo ohrabriti vladu da što brže krene u prodaju 225
preduzeća sa spiska Agencije koja su privukla ozbiljno
zanimanje investitora”, poručio je Verheijen.
Svetska banka, kako je naveo, očekuje da se proces
privatizacije završi do kraja godine, kako bi država
dobila drugi deo kredita za podršku budžeta od 100
miliona dolara.  •
»»Izvor: Tanjug, 01.02.2015.
Vest - Paragraf Info
NACRT ZAKONA O OGLAŠAVANJU:
Transparentnost Srbija: urediti
državno i političko oglašavanje
O rganizacija „Transparentnost Srbija” saopštila je
da je loše što aktuelni nacrt Zakona o oglašava-
nju ne uređuje pitanje oglašavanja državnih organa i
političkih stranaka, jer u tim oblastima postoje broj-
ni problemi.
Kako navode u toj organizaciji, aktuelna regulativa
je nepotpuna i nedosledna jer se, na primer, za
oglašavanje državnih organa na TV i radio stani-
cama ne sprovode javne nabavke, a za oglase u
štampi i bilborde se sprovode.
Takođe, nema pravila koja bi obezbedila da kampa-
nje državnih organa budu svrsishodne, a političko
oglašavanje van kampanje zabranjeno je samo u
elektronskim medijima.
│ 145
 VESTI
„Neki od tih problema bi mogli da se reše kroz Zakon
o oglašavanju. U svakom slučaju, njegovo donošenje je
prilika da se o svim ovim problemima povede diskusi-
ja i da se pronađe najbolje normativno rešenje”, ističe
„Transparentnost Srbija „.
»»Izvor: Beta, 04.02.2015.
Vest - Paragraf Info
NIJEDAN PRAVNI AKT NA
NACIONALNOM NIVOU NE
PREPOZNAJE NITI DEFINIŠE
EKSPLOATACIJU DECE NA
INTERNETU: Izvršni organi
deluju prevashodno prema
počiniocima internet-nasilja
nad decom, a ne preventivno
S ituacija u oblasti zaštite dece od nasilja na inter-
netu u Srbiji je i dalje veoma nepovoljna, jer je
broj slučajeva nasilja na internetu u konstantnom
porastu, posebno među najmlađom grupom kori-
snika interneta, saopšteno je iz kancelarije pokra-
jinskog ombudsmana, povodom 10. februara, dana
bezbednog interneta.
Rezultati istraživanja pod nazivom „Eksploataci-
ja dece na internetu”, koje je ombudsman sproveo
2013. godine, pokazali su da nijedan pravni akt,
odnosno strateški dokument na nacionalnom
nivou ne prepoznaje niti definiše eksploataciju
dece putem informaciono-komunikacionih teh-
nologija (IKT) kao poseban vid zlostavljanja,
nasilja i/ili zloupotrebe dece. Nadležni izvršni
organi ovoj temi pristupaju prvenstveno sa krimi-
nološkog aspekta, te su u postupanju u vezi sa ovim
problemom više usmereni na kažnjavanje počinilaca
krivičnog dela eksploatacije dece koji su pri tome
koristili i IKT i suzbijanje ove pojave nakon što se
ona već dogodila, nego na njenu prevenciju putem
informisanja dece i odraslih i edukacija o pravilnom
korišćenju IKT i odgovarajućoj preventivnoj zaštiti.
Dodatni problem predstavlja i to što se, na primer,
u Strategiji razvoja informatičkog društva u Re-
publici Srbiji do 2020. godine („Sl. glasnik RS”,
146 │
br. 51/2010) deca uopšte ne pominju, odnosno ne
izdvajaju se kao posebno ranjiva grupa u kontekstu
eksploatacije putem IKT. Sa druge strane, Nacional-
na strategija za prevenciju i zaštitu dece od na-
• silja („Sl. glasnik RS”, br. 122/2008), kao i Nacio-
nalni plan akcije za decu za period do 2015. godine
navode da se deca štite od svih oblika zlostavljanja,
zanemarivanja, iskorišćavanja i nasilja, ali se u nje-
mu eksplicitno ne pominje eksploatacija dece putem
IKT kao novi vid nasilja koji je, kako je i praksa Po-
krajinskog ombudsmana i veći broj istraživanja po-
kazao, tokom poslednje decenije u ekspanziji.
Sajber-buling (pretnje, uznemiravanje ili ponižava-
nje putem društvene mreže ili bilo kog drugog oblika
informacionih i komunikacionih tehnologija), karak-
terističan za sve učestalije vršnjačko nasilje među
decom i mladima, ni na koji način nije prepoznat
kao posebna vrsta eksploatacije dece. Ovu vrstu
elektronskog nasilja važno je u pravnoj regulativi
prepoznati i odrediti iz dva razloga: da bi se moglo
raditi na sistemskom informisanju i edukaciji dece i
mladih i njegovoj prevenciji u okviru školskog siste-
ma, ali i da bi se njegovim direktnim i indirektnim
žrtvama mogla pružiti adekvatna pomoć i zaštita.
Pokrajinski zaštitnik građana primio je putem svog
sajta za prijavljivanje nasilja na internetu www.
bezbedaninternet.ombudsmanapv.org u proteklom
periodu veći broj prijava zbog nasilja na internetu,
i to pre svega nad decom. Uprkos upućenim pre-
porukama nakon realizovanog istraživanja 2013.
godine, značajnih pomaka u oblasti zaštite dece od
nasilja na internetu nema. Pored nedostataka u vezi
sa pravnom regulativom, izuzetno je važno uvođenje
u celokupan sistem redovnog obrazovanja na svim
uzrastima, obaveznog nastavnog predmeta informa-
tika i nastavnih planova i programa kojima bi osim
pojačanog obrazovanja iz oblasti računarstva i in-
formatike, bilo obuhvaćeno i pitanje pravilnog kori-
šćenja IKT, kao i pitanje zaštite dece od eksploatacije
putem IKT.
Dan bezbednog interneta organizovan je od strane
Insafe organizacije u februaru svake godine sa ci-
ljem promocije sigurnijeg i odgovornijeg korišćenja
onlajn tehnologija i mobilnih telefona, posebno me-
đu mladima i decom širom sveta. •
»»Izvor: Vebsajt Pokrajinskog zaštitnika građana -
ombudsmana, 09.02.2015.
Pravni instruktor │ februar 2015. │ Br. 85
U narednom broju časopisa PRAVNI INSTRUKTOR
KRIVIČNO DELO PREVARA: • Krivični zakonik - član 208 •

Referentna lista pretplatnika na časopis PRAVNI INSTRUKTOR

 PORUČITE NAŠA IZDANJA
GODIŠNJOM PRETPLATOM NA BILO KOJI PARAGRAFOVA
ŠTAMPANI ČASOPIS, DOBIJATE 2 PRIRUČNIKA ZBIRKA SUDSKIH
ODLUKA SUDOVA
- 1 KOJI REDOVNO OBJAVLJUJE REDAKCIJA OPŠTE I POSEBNE
I 1 PO IZBORU. PRIRUČNIKE PORUČITE PREKO SAJTA NADLEŽNOSTI
- odabrane
www.paragraf.rs ili na sentence

tel: 011/2752-171, 2750-296 Cena 1.980 dinara

Cena za pretplatnike: 890 dinara

PRIRUČNIK
OBJAŠNJENJA ZA PRIMENU
PRIRUČNIK ZA BUDŽETSKOG
UPRAVE PRIMENU
CARINA RAČUNO-
- objavljena ZAKONA O VODSTVA
u 2014. PLANIRANJU - sa primerima
godini I IZGRADNJI knjiženja i
I modelom
R EM
RIP internog akta
UP
Cena 1.980 dinara Cena 1.980 dinara
Cena za pretplatnike: 890 dinara Cena u pretprodaji: 990 dinara Cena 1.980 dinara

PRIRUČNIK
ZA PRIMENU
PRIRUČNIK
PROPISA U VODIČ
ZA PLATNI
PREKOGRA- ZA PRIMENU
PROMET SA
NIČNOM ZAKONA O RADU
INOSTRANSTVOM
PROMETU
OTPADA

Cena 1.980 dinara Cena 990 dinara Cena 1.980 dinara

PRIRUČNIK ZBIRKA
ZA JAVNE GRAĐANSKO
NABAVKE PROCESNIH PRVOSTEPENA
ZAKONA KRIVIČNA
- Primena PRESUDA -
zakona - sa komentarima
izmena objavljenih veština pisanja
i pratećih
u "Sl. glasniku
propisa RS", br. 55/2014

U pripremi novo izdanje.

Cena 1.190 dinara Cena 1.190 dinara
Očekivano vreme objavljivanja: februar 2015.
VODIČ ZA
PRIRUČNIK PRIMENU
ZA PRIMENU NOVOG PRIRUČNIK
NOVOG NAČINA ZAKONIKA ZA PRIMENU
OPOREZIVANJA O KRIVIČNOM ZAKONA
IMOVINE POSTUPKU O JAVNIM
• SAMOOPO- ( DRUGO PREDUZEĆIMA
REZIVANJE • DOPUNJENO
IZDANJE )
Cena 490 dinara Cena 1.490 dinara Cena 990 dinara