Glorij@

Čežnja i strast
u
Sevilji

Knjigoteka
2
 Glorij@

Prolog

Malo izmaknut, posmatrao je Stefan Amato ljude koji su se

okupili oko rake. Grlo mu se stegnulo. Nerado je priznao sebi da
ga je obred dirnuo. I nije se prvi put pitao kako je dospeo
ovamo, prstima stežući kutijicu u džepu.
Ironičan osmeh zaigrao mu je na usnama. Ko bi pomislio da
će se on, tridesetsedmogodišnjak koji je uvek bio razuman,
ponašati tako osećajno?
Ljudi su se polako razilazili. Ostala su još dvojica muškaraca
iznad otvorenog groba na vrelom suncu. Obojica su bili visoki,
tamne kose, dobro građeni. Kao Stefan.
Nikakvo čudo što liče, pa on im je brat. Ali oni o njemu ništa
ne znaju. Flavio Marteli i Lukas Demiros. Imali su istu majku, ali
različite očeve.
Pomislivši na porodicu, koja mu je bila uskraćena, Stefan je
osetio tup bol.
Muškarci su pošli prema njemu i čuo je nekoliko reči koje
su razmenili, pa su se nasmejali.
Praznina koju je Stefan osećao popunila se besom. Da,
momci su se šalili na samo nekoliko metara od majčinog groba.
Ali zašto to oseća prema toj ženi, svojoj majci, koja ga je, kad mu
je bilo tri godine, naučila da se ni na koga ne može osloniti?
Stefan je prišao dvojici braće. Marteli je podigao pogled i
reči su mu zamrle na usnama, a osmeh je nestao kao izbirsan.
Prvo je ispitivački odmeravao Stefana, a onda mu je pogled
postao hladan. Stefan je primetio da su obojica nasledila lepe
majčine oči, mada su nijanse zelene različite.
- Možemo li vam pomoći? - upitao je Marteli odbojno.
Stefan je pogledao Lukasa, pa majčin grob.
Knjigoteka
3
 Glorij@

- Ima li nas još?

Marteli je razmenio brz pogled s Demirosom, koji se
namrštio.
- Nas? O čemu pričate?
- Ne sećaš se, zar ne? - upitao je Stefan Martelija.
U očima svog brata video je naznake prisećanja.
- Došla je s tobom kod nas - nastavio je. - Verovatno ti je
bilo tri godine, meni skoro sedam. Htela je da me povede sa
sobom, ali nisam želeo da pođem. Ne, nakon što me je godinama
ostavila da je čekam.
- Ko ste vi? - upitao je Marteli. Stefan se gorko osmehnuo.
- Ja sam tvoj stariji brat, odnosno polubrat Stefan Amato.
Došao sam da odam poslednju počast ženi koja me je rodila...
iako to nije zaslužila. Ali bio sam radoznao da vidim ko će još
doći. Kako se čini, samo smo nas trojica.
Demiros je eksplodirao.
- Šta, dođavola...?
Stefan ga je hladno odmerio. Osetio je za trenutak grižu
savesti što je takve novosti braći saopštio baš na ovaj dan. A
onda je pomislio na mučne godine, kojih su njih dvojica bili
pošteđeni.
Marteli ga je još uvek zbunjeno gledao. Pokazao je na
polubrata.
- Lukas Demiros... naš najmlađi brat.
Stefan je znao ko je taj drugi... ko su obojica. Njegovi baba i
deda potrudili su se da sve sazna o njima.
- Trojica braće od trojice očeva... ali vas nije ostavila niti
prepustila vukovima.
Zakoračio je napred kao i Lukas. Stajali su jedan ispred
drugog, Stefan je bio malo viši.
- Nisam došao da se tučem s tobom, brate - rekao je Stefan. -
Vi niste moj problem. - Lažove, javio se glas u njegovoj glavi.

Knjigoteka
4
 Glorij@

- Problem je naša majka... ako je istina to što govorite -

zaključio je Lukas.
Stefan se gorko osmehnuo.
- O, to je istina i samim tim sve je još žalosnije.
Prošao je pored polubraće do groba pre nego što su ga
ophrvale čudne emocije. Izvukao je kutijicu iz džepa i bacio ju je
u raku. Kutijica je udarila u sanduk. U njoj je bio stari srebrni
medaljon s likom Svetog Pedra Regalda, zaštitnika toreadora.
Sećanje je oživelo u njemu: majka u crnom kostimu, strogo
začešljane kose. Uprkos očima crvenim od suza, bila je
nezamislivo lepa. Skinula je svoj medaljon i okačila mu ga je oko
vrata.
- On će te štititi, Stefane. Ja to trenutno ne mogu. Nosi ga
uvek, čuješ li? Brzo ću se vratiti po tebe.
Nije se vratila... A kad je konačno došla, bilo je prekasno, jer
je u njemu nešto umrlo... nada.

Te noći skinuo je medaljon. Bilo mu je sedam godina i shvatio je

da može da se osloni samo na sebe. Medaljon mu odavno više
nije bio potreban, pa ga je vratio majci.
Kad se okrenuo od rake, njegova polubraća stajala su na
istom mestu, bezizražajnih lica. Gotovo se nasmejao. Takvo lice
bilo mu je dobro poznato. Osećao je pritisak tamo gde bi trebalo
da mu je srce. A mnoge žene rekle su mu da nema srca.
Ne, nije imao više šta da kaže ovoj dvojici... ovim strancima.
Nije više osećao čak ni zavist, samo tupu prazninu.
Vratio se do automobila i rekao je vozaču da krene. Završio
je. Oprostio se od majke. To je bilo više nego što je zaslužila. Ako
postoji još neki delić njegove duše koji nije istrunuo, možda ima
nade u spas.

Knjigoteka
5
 Glorij@

1. poglavlje

Kaštel Amato, blizu Salamanke

Stefan je bio znojav i loše volje. Trebalo mu je tuširanje i

piće. Čak ni jahanje omiljenog konja po imanju nije rasteralo
oblak, koji mu se po povratku s Lukasovog venčanja u Parizu
nadvio nad glavom.
Još uvek nije mogao da shvati kako je odlučio da ode.
Dok se približavao štalama, raspoloženje mu se pogoršalo.
Četiri nedelje njegovo imanje biće kulisa za snimanje filma, što
će mu ograničiti privatnu sferu. Kao da to nije dovoljno, glumci,
reditelj i producenti smestiti su se u kaštelu.
Stefanov odnos prema ovom mestu bio je komplikovan. To
mu je bilo pribežište i... zatvor. Ipak, jedno je sigurno: mrzeo je
kad mu bilo ko naruši mir.
Na prilazu su bila parkirana transportna vozila s tehničkom
opremom, svuda su se vrzmali ljudi, a u paviljonu su sedeli
meštani, statisti koje su oblačili i šminkali. Trebalo je dočarati
devetnaesti vek. U najvećoj pomoćnoj zgradi bila je kantina.
Samo zbog prijateljstva s gradonačelnikom dozvolio je ovaj
haos. Dečačka tuča s Uliksom Kostom prerasla je u neraskidivo
prijateljstvo,
- Učestvovaće gotovo svi meštani - naveo je Uliks svoj
argument. - Neki će ponuditi smeštaj i usluge, drugi će biti
statisti. Čak će i moja majka siti kostime za filmsku ekipu.
Odavno je nisam video tako poletnu.
Već se moglo primetiti pozitivno dejstvo projekta na
okolinu. Štampa se pobrinula za to da Stefana okarakteriše kao

Knjigoteka
6
 Glorij@

beskrupuloznog biznismena, ali nije on bio bez srca. Ipak je

ovde reč o zajednici.
Ali svako ko bi primetio njegovo namrgođeno lice odvraćao
je pogled. Stefan to nije primećivao. Razmišljao je o tome kako
da se reorganizuje pa da u naredne četiri nedelje ovde provede
što manje vremena.
Na njegovo olakšanje, privatna štala, koju je označio kao
zabranjenu zonu, zaista je bila prazna. Nije želeo ni sa kim da se
svađa, čak ni sa zaposlenima na imanju. Skinuo je sedlo, prineo
seno i počeo da timari konja.
Tek kad je izašao iz boksa, primetio je nekakav pokret.
Okrenuo je glavu... i dah mu je zastao.
Na drugom kraju štale stajala je žena. Pitao se da li
halucinira.
Nosila je beli mider, koji joj je stegnuo struk i naglasio pune
grudi. Duga plava kosa padala joj je po ramenima, a ženstveni
bokovi nazirali su se ispod duge suknje.
Izgledala je božanstveno... Kao da je Venera sišla na Zemlju.
Ovo nije stvarno! Nema na svetu žene koja je tako savršena.
Nesvesno je krenuo prema njoj. To što se ni pomerila nije,
nego ga je kao hipnotisana gledala plavim očima, učinilo je
trenutak još nestvarniim.
Njeno lice isijavalo je lepotom. Imala je visoke jagodice,
prav nos, pune usne stvorene za greh, kožu poput alabastera.
Iznad usne imala je mladež.
Bila je krhka, zračila je ženstvenošću. Ne, ovo nije stvarno. A
ipak je svakim delićem svog bića reagovao na nju.
Da bi proverio da li halucinira, ispružio je ruku. Plašio se da
će se mlada žena rasplinuti pred njegovim očima...
Onda ju je dotaknuuo. Nije nestala. Bila je tu, topla, nežna.
Spustio je pogled: grudi su joj se brzo podizale i spuštale.
- Bože - rekao je. - Vi ste stvarni.
- Ja...
Knjigoteka
7
 Glorij@

Bila je dovoljna ta jedna jedina reč, izgovorena promuklim

glsom, da Stefana obuzme požuda.
Pomilovao ju je po vratu i kosi, pa ju je lagano privukao
sebi. Čim su im se tela dodirnula, znao je da ga ni deset konja ne
bi zadržalo.
Nagnuo se i osetio je nešto slično udaru struje kad je
usnama dodirnuo njene. Osećao je da je prste zarila u njegovu
košulju. Ako se možda malo opirala u početku, to je nestalo u
trenutku kad je razdvojila usne. Zagrlio ju je i osetio toplinu
njenog daha. Krv je kolala njihovim venama.
Šakom je obuhvatio njenu dojku i šokirano je zaključio da
mu telo snažno pulsira.
- Molim te...
Glas joj je bio promukao... gotovo očajan. Očajan kako se on
osećao. Želeo je ovu ženu, želeo je da se oslobodi svih barijera i
izgubi u njoj, želeo je da ona obavije ruke i noge oko njega...
Postao je svestan činjenice da je to nekako životinjski... ali to ga
nije zaustavilo.

Ljubio je njene usne, zadigao joj je suknju... i trgnuo se kad je ne-

što za trenutak osvetlilo štalu. I... magija je nestala. Podigao je
glavu, ali video je samo plave oči i usne natečene od poljubaca.
Ponovo je nešto zasvetlelo, začulo se „klik“ i to ga je vratilo
u stvarnost. Okrenuo je glavu ugledavši siluetu u vratima štale.
Bio je to čovek s foto-aparatom u ruci.
Kao da ga je neko polio hladnom vodom. Stefan se uspravio
i gurnuo je ženu iza svojih leđa.
- Napolje! - viknuo je, a kad je ugledao jednog od svojih
zaposlenih, naredio mu je: - Pozovi obezbeđenje! I oduzmite
onom čoveku foto-aparat!
Ali fotograf je već pobegao. Iako su potrčali za njim, Stefan
je naslutio da je prekasno reagovao.

Knjigoteka
8
 Glorij@

Iza sebe je čuo uzdah, pa se okrenuo. Kad je ponovo

ugledao te razrogačene plave oči, zamalo je plavušu opet uzeo u
naručje.
Zamalo. Ipak je razum prevagnuo. Pa ta žena je od krvi i
mesa a on... on je zamalo izgubio glavu za njom. Bože, zar je
poludeo?
- Ko ste vi, dodavola? - grubo ju je upitao.

Deniz Mejn jedva je čula optužbu u njegovom glasu, nije mogla

da diše. Samo jedna misao motala joj se po glavi: Šta se ovo
upravo desilo?
Znala je da je pauzu posle prve provere kamere htela da
provede u miru. Malo se odmaknula od ekipe i ugledala je ovu
štalu. Volela je konje i zato je ušla da razgleda. Onda je tišinu
narušio ulazak čoveka, koji je jahao crnog pastuva. Skočio je sa
sedla i od tog trenutka ona ima prekid u sećanju.
Bila je kao hipnotisana kad ga je ugledala u polo majici i
jahaćim pantalonama. I to pre nego što je ugledala njegovo lice,
pre nego što se okrenuo primetivši je.
Bio je fascinantan, muževan, markantnih crta lica, snažan.
Ali razum su joj pomutile njegove oči, koje su se isticale na
preplanulom licu. Nisu bile zlatne, ni sive, ni zelene, nego
nekakva mešavina svega toga. Prodorne, hipnotišuće.
A njegov miris... toplote i znoja. Nekako začinjen i erotski.
Deniz je odmahivala glavom pokušavajući da se pribere.
Možda je sve to sanjala. Ništa slično nikad joj se nije desilo: niti
je dozvoljavala nepoznatim mušarcima da je ljube niti je ikad
pomislila da će umreti ako on prestane da je ljubi. Osećala je
njegove tople ruke na svom struku, zatim joj je zadigao suknju i
želela je da nastavi...
Sad svakako nije trenutak da mu to prizna!
- Ja sam... - pokušala je ponovo. - Deniz Mejn. Glumim u
filmu.

Knjigoteka
9
 Glorij@

- Deniz Mejn? Glavna glumica? - stisnutih šaka, besno ju je

odmeravao. - Šta tražite ovde?
- Nije bilo zaključano, htela sam da pogledam konje...
- Ovde je zabranjen ulaz. Idite... odmah!
Deniz se naljutila. Nije se ponašala kako dolikuje, ali ne
trebaju joj njegova naređenja.
- Nisam znala - odgovorila je.
- Ako mi objasnite kako da se vratim na set, ostaviću vas na
miru.
- Idite levo, pa na kraju puta desno - kratko ju je uputio.
Deniz je kiptela od besa. Prvi put u životu osetila je takvu
želju i to prema nekom radniku, koji je nije prepoznao. Okrenula
se i pošla je prema izlazu.
Onda je čula psovku i naredbu:
- Čekajte!
Nevoljko je zastala. Prilazio joj je i ona se malo povukla.
Kako je mogla tako da se prevari? Na ovom muškarcu nema
ničeg fascinantnog, pun je negativne energije.
- Ono je bio paparaco - progunđao je. - Snimio nas je.
Sasvim je zaboravila na to. Odjednom je osetila toplotu, pa
hladnoću. Mora da je to bilo od šoka i čovek je verovatno
pomislio da će se ona onesvestiti, jer ju je uhvatio podruku i
gurnuo na balu sena.
Otrgnula se sevnuvši očima. Najviše je mrzela osećaj koji se
u njoj probudio pod njegovim dodirom.
- Nema razloga da budete grubi. U tom trenutku dotrčao je
štalski momak.
- I? - upitao je muškarac. Deniz je poželela da ustane i kaže
mu šta o njemu misli, ali se plašila da će je noge izdati.
- Gospodine Amato... Usledila je bujica reči na španskom,
koje Deniz nije razumela, ali ona je ionako zurila u visokog
muškarca, koji je vikao.

Knjigoteka
10
 Glorij@

- Vi ste Stefan Amato? - jedva je izgovorila.

- Da.
A ona je mislila da je radnik! Uostalom, kako bi ga
prepoznala kad je poznat po povučenosti? Osim toga, nikad nije
pomislila da je mlad i da izgleda tako dobro.
Kad se setila kako se privila uz njega šapućući „molim te“,
poželela je da propadne u zemlju.
Mora što pre da ode odatle! Ustala je.
- Kuda ste pošli? Podbočila se.
- Zar niste malopre rekli da odem? Upravo to nameravam -
progurala se pored njega, zahvalna što je noge slušaju.
- Čekajte!
Okrenula se duboko uzdahuvši.
- Šta hoćete?
- Novinar je pobegao automobilom pre nego što su ga ljudi
iz obezbeđenja uhvatili. Verovatno će fotografije ponuditi žutoj
štampi.
Deniz se snuždila. Dakle, opet će njeno ime biti u novinama,
ovoga puta povezano sa Stefanom Amatom, milijarderom koji
od novinara beži kao od kuge. Poslednje što joj treba jeste
senzacija.
- To nije dobro.
- Tako je - potvrdio je. - Ne želim da budem u centru pažnje
tračerskih novina.
Gledala ga je, pa je uperila prst u njega.
- Nisam ja kriva. Vi ste sve započeli.
- Ali niste me zaustavili - usprotivio se. - I šta ste ovde
tražili?
Nije se branila, naprotiv. Bila je u stanju... trenutne neura-
čunljivosti.
- Već sam vam rekla. Želela sam da vidim konje.
Isprobavamo kamere i kostime, namešta se osvetljenje i htela
Knjigoteka
11
 Glorij@

sam... - ućutala je. - Probno snimanje! Moram nazad. Tražiće

me...
Htela je da odjuri, ali zadržala ju je snažna ruka. Njegove
fascinantne oči sijale su kao drago kamenje na smrknutom licu,
a prstima joj je zapalio kožu.
- Ovo još nije završeno...
U tom trenutku dotrčao je jedan asistent.
- Deniz! Tu ste! Spremni smo i čekamo vas.
Deniz se oslobodila Stefanovog stiska i požurila je za
asistentom koji je urlao u toki-voki:
- Pronašao sam je... stižemo... za minut.
U Denizinoj glavi vladao je haos. U poslednjih petnaestak
minuta njen svet se naglavačke obrnuo.
Poljubio ju je stranac. I... ona je njega poljubila. Još uvek je
osećala talase požude. Snažne, nezadržljive.
Zvuči ludo, ali zaista se osećala zaštićenom kad je ju gurnuo
iza sebe ugledavši foto-reportera...
Opet joj je bilo zlo. Setila se naslova i kompromitujućih
fotografija. U tom trenutku prišao joj je reditelj.
- Deniz, počinjemo!

Stefan je uznemireno hodao po radnoj sobi. Ionako loše

raspoloženje mu se pogoršalo ako je to bilo moguće. Na stolu je
bila fascikla puna dokumenata i fotografija.
Dosije Deniz Mejn...
Filmska ekipa opskrbila je Stefanovo obezbeđenje
informacijama o svima koji su radili na filmu. Dosad Stefan nije
pogledao dokumenta. Nisu ga zanimala.
Ali s Denizinim dosijeom bilo je drugačije. Podeblja fascikla
sadržala je biografiju, promotivni materijal o njenim filmovima,
isečke i reportaže iz novina.

Knjigoteka
12
 Glorij@

Nekoliko njenih fotografija, na kojima je oskudno odevena,

bilo je iz muških časopisa. Stefan se borio sa sobom, jer mu je
poludelo telo reagovalo kao u tinejdžera.
Opsovao je. Ona je glumica, pa mora da pozira.
Najgori su bili naslovi. Lascivna Deniz - brakolomka.
Novinari su se utrkivali pišući o njenoj aferi s oženjenim
kolegom, koji je zbog nje napustio ženu i decu. Ali njih dvoje više
nisu zajedno. Prema senzacionalističkim vestima, bezdušna
Deniz nije ga želela kad je napustio porodicu.
Stefana to ne bi zanimalo, ali poljubio je tu ženu i njegovo
telo nikako se nije smirivalo. Nijedna žena nikada ga tako nije
izbacila iz koloseka. Da se taj paparaco nije pojavio, strgnuo bi
odeću s nje.
Telefon je zazvonio. Javio se, bio je to njegov advokat.
- Stefane, ono što sam saznao neće vam se dopasti.
Snimljeni ste na svadbi Lukasa Demirosa u Parizu.
- I? - Stefan je još uvek mislio na Deniz.
Advokat je uzdahnuo.
- Novinar je zaključio da treba da istraži vašu povezanost s
Lukasom. Tako je iskopao činjenicu da se njegova nedavno
preminula majka nekad preživala Amato. Pre nego što je postala
foto-model.
Stefan je morao da sedne.
- Kako je to otkrio?
- Nije bila tajna ko je vaša majka - rekao je advokat oprezno.
- Ali dosad vas niko nije povezao s njom.
To je tačno. Njegova majka je odavno nestala iz njegovog
života i nikad mu nije palo na pamet... I zašto bi? On je pripadnik
Amatovih, to je jedino važno.
Dosad.
Stefan je rekao advokatu da ga obaveštava o svemu.

Knjigoteka
13
 Glorij@

To će biti vest za novine. On je polubrat dvojice poznatih

preduzetnika, baš zgodno za spekulacije. Istraživače novinari
dalje...
Naravno, to nije ništa neobično. Često se dešavalo da se
braća po majci ili ocu pronađu posle mnogo godina. Ipak, on nije
bio spreman da radoznalim novinarima dozvoli da se bave
delom njegovog života, koji je potisnuo i dugo ignorisao. Jer ga
je previše bolelo.
Prokleo je sebe što je otišao na venčanje. Zbog snimanja na
imanju ionako mu je narušena privatnost i samo mu je ovo
nedostajalo...
Pogled mu je ponovo pao na Denizine fotografije i puls mu
se ubrzao. Uplašio se da će njegov mir biti u opasnosti ako
odmah ne preduzme odgovarajuće mere.

Knjigoteka
14
 Glorij@

2. poglavlje

- Gospođice Mejn? Gospodin Amato želi da razgovara s

vama. Ako ste slobodni koji minut...
Deniz je bilo jasno da to nije molba nego naređenje. Mogla
je da zamisli izraz njegovog lica. Do pre sat vremena nije znala
ko je on. Doduše, čula je za njegovo ime, ali... u međuvremenu joj
se njegovo smrknuto lice urezalo u pamćenje. I ukus njegovih
usana...
Slegnula je ramenima.
- U redu.
Pratila je elegantno obučenu ženu kroz hodnik. Upravo su
završili probno snimanje i došla je u kaštel u omiljenoj odeći:
farmerkama, džemperu i patikama. Bila je nenašminkana i
poželela je da baci pogled u ogledalo.
Dosad nije imala vremena da razgleda imanje, ali prvi
utisak bio je tačan: ovde je sve mračno, kakav je i vlasnik.
Stroga kućepaziteljka, obučena u crno s niskom punđom,
odvela ju je do Stefanovog apartmana, a sve prostorije kroz koje
su prošle bile su opremljene tamnim nameštajem. To baš nije
bilo po Denizinom ukusu, ali pomoglo joj je da svoje
raspoloženje uskladi s atmosferom u filmu. Bila je to priča o
kurtizani iz devetnaestog veka, koja je želela da napusti
profesiju zbog sina, ali ju je u kandžama držao pokvareni
ljubavnik.
To je za nju bio važan film. Posle serije komercijalnih
projekata, ovo je bila šansa da pokaže publici da je dobra
karakterna glumica. Možda će joj to pomoći da prevaziđe imidž
„lascivne Deniz“, kako ju je štampa nazvala.

Knjigoteka
15
 Glorij@

Zastala je pred masivnim vratima i pokucala, Stefan ih je

otvorio, u međuvremenu se istuširao i presvukao. Deniz je
osetila njegov miris, koji ju je opčinio.
U beloj košulji i crnim pantalonama trebalo je da deluje
civilizovano, ali nije. Ispod tanke košulje nazirali su se čvrsti
mišići. Osetila je nalet vreline.
- Uđite.
U ogromnoj dnevnoj sobi parket je sijao, a police s knjigama
i tamni nameštaj davali su muževnu notu toj prostoriji.
- Molim vas, sedite - otišao je na drugu stranu radnog stola.
Deniz se unervozila.
- Slušajte, gospodine Amato...
- Prevazišli smo formalnosti, zar ne? - lice mu je bilo
smrknuto i Deniz se pitala kako izgleda kad se smeje.
- Ja... pa da - nešto joj je govorilo da će se ovaj razgovor
odužiti.
Kad je odložila tašnu, pogled joj je pao na fotografiju na
podu. Želudac joj se stegnuo. Bila je to ona kad je imala dvadeset
jednu godinu. Bila je tako naivna... Morala je mnogo da se
potrudi da postigne današnji nivo nonšalantnosti.
Podigla je fotografiju. Stefan ju je prekorno odmeravao i
bilo joj je užasno nelagodno. Odavno niko u njoj nije izazvao
takav osećaj.
Onda je ugledala dosije na stolu. Nije morala da pogleda
naslove da bi znala da tamo piše „lascivna Deniz“.
Naježila se.
- Šta je to?
- Čini mi se vaš život - odgovorio je.
U tom trenutku ga je mrzela. Očito je poverovao u sve te
laži. Borila se s besom.
- Uvek verujete u sve što pročitate u novinama, gospodine
Amato?

Knjigoteka
16
 Glorij@

- Zovite me Stefan - procedio je kroz stisnute zube.

Deniz se podrugljivo nasmešila.
- Kad me tako lepo molite... Stefane.
- Ne zanima me baš toliko da bih se ozbiljno time bavio. Kao
što me ne zanima ni vaš ljubavni život s oženjenim muškarcima.
Crvene tačkice zaigrale su joj pred očima. Uložila je svu
snagu da sačuva samokontrolu.
- Zašto mi onda ne kažete o čemu je reč? Pa da se odmah
vratim svom problematičnom životu.
Zamalo se nasmejao. Iznenadila ga je.
Trudio se da ne gleda u njene bujne grudi i nije mu se
dopalo to što je nestao mladež iznad njene usne. Niti to što je
nenašminkana - Onako mu je delovala kao da je biće iz sna,
boginja iz grčke mitologije. Ali i u modernoj odeći veoma je
zavodljiva.
Ponašao se prema njoj neljubazno. Umeo je da bude fin i
šarmantan kad je želeo. Ali čim ju je prvi put ugledao, počeo je
nedolično da se ponaša. I sad mu je krv ključala zbog nje. A ona
zapravo i nije tip žene kakve mu se inače sviđaju.
- Slušajte, možda treba da počnemo iz početka. Molim vas,
sedite.
Deniz je drhtala. Nije joj to mogao zameriti. Dokazi o
njenom raskalašnom životu ležali su na pred njim na radnom
stolu.
- Radije ću stajati, hvala - glas joj je bio hladan. - Smem li da
pitam otkud vam sve ovo?
- Neko iz filmskog studija prikupio je podatke o svima iz
ekipe - pogled mu je pao na fotografiju na kojoj je sedela na
haubi raširenih ruku. Osetio je napetost. - Izgleda da je neko u
vašem slučaju bio baš savestan, pa je napravio katalog vašeg
umetničkog rada.
Deniz je pocrvenela. Prišla je stolu, uzela fotografiju i
zagledala se u nju.
Knjigoteka
17
 Glorij@

- Ovo nije umetnički rad. Ovo je naivna devojka, koja je

pokušala da uđe u svet šou biznisa, a nije imala ni
samouverenost ni potrebnu finansijsku pomoć da se odbrani od
gladnih agenata i surovih novinara. Možda to treba da uzmete u
obzir pre nego što donesete sud o nekome koga ste poljubili
iako ga niste poznavali.

Pokupila je fotografije, isečke iz novina i papire, i zajedno s fasci-

klom bacila ih je u kantu za smeće. Prekrstila je ruke na grudima
i okrenula se Stefanu.
- A sad... o čemu ste želeli da razgovarate sa mnom?
- Moram da se izvinim - rekao je.
- Tačno tako.
- Nisam imao pravo da vas osuđujem na osnovu ovih
fotografija.
- Ne, niste - potvrdila je i ponovo pocrvenela. Nije prošlo
mnogo vremena i opet je pozirala, ali za jedan poznati časopis. I
snimio ju je slavni fotograf - Zaboravimo - odmahnula je rukom.
Uz uzdah je otvorio laptop.
- Ovo treba da vidite. Osetila je jezu. Obišla je sto i pogledala
u monitor. Grlo joj se stegnulo.
Ona i on, jedno uz drugo, u nimalo bezazlenoj pozi. On je
obe ruke podvukao pod njenu suknju i činilo se da će joj grudi
svakog trena iskočiti iz korseta. Usne su im bile spojene, oči
zatvorene. U njoj su se opet javili očaj, požuda, bolna želja.
Nije bilo sumnje: oboje ih je poneo onaj trenutak. A to nije
bila nikakva uteha.
- Gde ste to pronašli? - upitala je zureći u fotografije.
- To je poznata tračstranica na Internetu. Uskoro će ti
snimci biti objavljeni i u štampi.
Deniz se odmaknula od njega na bezbedno rastojanje.
Prezrivo ju je odmeravao. Možda se izvinio i time je iznenadio,
ali bilo je jasno da mu se situacija nimalo ne dopada.
Knjigoteka
18
 Glorij@

- Oboje smo krivi - rekla je.

- Svestan sam toga - odgovorio je.
Osetila je knedlu u grlu.
- I šta ćemo sad?
- Preduhitrićemo ih. Ostaćete još četiri nedelje u kaštelu.
Zaboraviće na sve ako im više ne damo povoda.
- O čemu pričate?
- Nećete napuštati imanje.
- A vi?
Slegnuo je ramenima.
- Naravno da ću ponekad morati, jer to zahteva posao.
Deniz se histerično nasmejala.
- Genijalno! Posle objave naših kompromitujućih
fotografija, vi se na javnim mestima pojavljujete bez mene.
Znate li na šta to liči? Svi će pomisliti da ste slavnoj glumici dali
korpu. I tek onda će početi hajka.
Očito nije bio naviknut na to da njegovi predloži ne nailaze
na oduševljenje.
- Ovde ste bezbedni od novinara.
- Mislite: vi ste bezbedni? Tom novinaru pošlo je za rukom
da se ovamo uvuče. Pretpostavljam da je čak i pustinjak poput
vas čuo za kamere na mobilnim telefonima - bila je toliko
uzbuđena da nije primetila da joj je prišao. - Ako samo jednoj
osobi iz ekipe padne na pamet da snimi nekoliko fotografija
odbačene Deniz... Svaka će vaša veza biti na udaru, a mene će
žaliti kao glupaču koja je zatočena u kaštelu - odmahivala je
glavom. - Ne dolazi u obzir da me ovde zarobite. Planirala sam
da obiđem Salamanku, Madrid i Lisabon...
Mračne slike iz prošlosti iskrsnule su joj pred očima. Setila
se slične situacije i znala je da to neće još jednom podneti, čak ni
na imanju kakvo je ovo.

Knjigoteka
19
 Glorij@

Stefan ju je posmatrao i njena lepota mu je na trenutak

skrenula misli. Ne dolazi u obzir da me ovde zarobite. Gotovo se
nasmejao. Dobro je znao kakav je to osećaj i zato mu je njeno
ponašanje bilo jasno.
Prekrstio je ruke i naslonio se na sto.
- Šta predlažete?
Primetio je da sva osećanja i misli može da joj pročita s lica.
Za razliku od nje, žene koje je poznavao veoma su se trudile da
se sakriju iza fasade tajanstvenosti. Ugrizla se za usnu. Poželeo
je da joj on to uradi...
- Potvrdićemo navode - rekla je ne trepćući.
- Molim?
- Tako je. Neka svi misle da imamo aferu.
Začudo, Stefana nije zaprepastio taj predlog iako nije bio
sklon iznošenju podataka iz ličnog života,pogotovo ne sa
ženama kakva je Deniz Mejn. Umesto toga, krv mu je proključala
dok je njegov razum vagao sve mogućnosti. Verovatno će koliko
sutra u novinama biti vest o njegovoj polubraći...
- I?
Denizino pitanje prenulo ga je iz misli. Nije još o svemu
dobro promislio, ali bilo mu je jasno da će vest o njemu i Deniz
biti većini interesantnija nego priča o njegovim porodičnim
vezama. Već je zamišljao naslove: Pustinjak milijarder odvukao
lascivnu Deniz u krevet.
- Mislim da ima nečeg u vašem predlogu.
Prekrstila je ruke na grudima. Stefan je opsovao u sebi.
Glava mu je bila potpuno ispražnjena, osećao je samo poriv da
dodirne tu ženu.
- Dobro - rekla je. - Zaista mislim da je to najbolje. Znam
kako treba s novinarima. Ponekad čovek mora igrati njihovu
igru i pobediti ih njihovim oružjem.
Stefan je poželeo da je pomiluje po obrazu. Obuzeo ga je
čudan osećaj... kao da je želeo da je zaštiti.
Knjigoteka
20
 Glorij@

Usredsredio se na ono što je u ovom trenutku važno.

- Narednog vikenda moram na dobrotvorni bal u
Salamanku. Ići ćemo zajedno - a đavo ga je naterao da doda: - Ali
moramo biti ubedljivi.
- Ubedljivi? Stefan se osmehnuo.
- Kao zaljubljeni par.
- O... naravno. To neće biti problem. Hoću da kažem, ja sam
glumica.
Odjednom do pre nekoliko trenutaka samouverena žena
više nije izgledala tako. To je Stefana više fasciniralo nego što je
bio voljan da prizna.
Pogodilo ga je što je rekla da će morati da glumi.
- Tako dakle? I u štali ste glumili? Da li ste tamo isprobavali
svoju umešnost sa štalskim momkom?
Pogledala ga je u oči.
- Nije tako bilo.
- Nego?
Za trenutak je pomislio da u njenim očima vidi sav onaj
haos i zbunjenost, koji su u njemu vladali. Izludela ga je pomisao
na to da ona zadrži kontrolu kad se on ne može obuzdati.
I učinio je ono što je sve vreme želeo da uradi. Privukao ju
je sebi i čim je osetio dodir njenog tela, nešto se u njemu
umirilo.
- Šta to radite?
Njegovo telo reagovalo je na njenu blizinu i ništa tu više nije
mogao.
- Želim da proverim koliko ćemo biti ubedljivi. Onda se
nagnuo. Njene usne bile su tople i nežne i sve je oko njega
nestalo.

Deniz se opustila. Usne su mu bile vrele, držao ju je čvrsto uza

se, Osećala je toplinu njegovog tela.

Knjigoteka
21
 Glorij@

Za tren se odvojio od nje. Želim da proverim koliko ćemo biti

ubedljivi. Kao polivena hladnom vodom, odmaknula se od njega.
Drhtala je, isprekidano dišući, jer nije bila pripremljena na ovo.
- A čemu ovo?
- Ovo je dokaz da možemo glumiti zaljubljeni par. Čak
mislim da je neizbežno da to postanemo.
Razbesneo ju je njegov arogantni ton mada je njeno telo
govorilo nešto drugo.
- Laskate sebi, gospodine Amato.
Nasmešio se.
- Stefan.
Vrtelo joj se u glavi, hvatala ju je panika. Podigla je tašnu i
prebacila ju je preko ramena.
- Izgleda da verujete u ono što piše u novinama. Ali mene
nije lako osvojiti i umem da se kontrolišem. Samo želim da
skinem s vrata novinare.
- Videćemo - rekao je kao da je ubeđen u to da će ona pre ili
kasnije završiti s njim u krevetu.
Deniz je požurila prema vratima. Već je spustila ruku na
kvaku kad ju je pozvao. Stegnula je zube i okrenula se.
- Da?
- Ne zaboravite: sledećeg vikenda... Salamanka. Naravno,
ako još važi vaš plan.
- Neću zaboraviti - odgovorila je besno.

Knjigoteka
22
 Glorij@

3. poglavlje

Deniz je uznemireno šetala po svom apartmanu. Bilo joj je

čas hladno čas toplo dok je razmišljala o tome treba li da sa
Stefanom ode na tu zabavu.
Ipak je bolje da to učini. Poslednjih nedelja bilo je zatišje
oko „lascivne Deniz, brakolomke“ Ako novinari opet žele da je
razapnu, potrudiće se da bar ne bude njihova žrtva.
Stefan je slobodan i afera s njim biće nevažna vest. Osim
toga, neće naškoditi filmu.
Pogled joj je pao na tablet. Iako je mrzela sebe zbog toga,
ukucala je njegovo ime u pretraživaču.
Nije je iznenadolo to što je internet izbacio njegove
fotografije s lepim ženama. Sve su bile visoke i tamnokose, jedna
je bila diplomata pri UNESKO-u, druga je bila ataše u nekoj
ambasadi, sledeća advokat za ljudska prava. Bilo je i njegovih
fotografija s ministrima i predsednicima država.
Deniz se zamislila. Pa ona je daleko ispod njegove lige. Plan
da izgledaju kao zaljubljeni par sad joj se činio neostvarljivim.
Ko će poverovati da je on izabrao nju?
Zatim je potražila informacije o njemu i njegovoj porodici.
Začudo, naletela je na aktuelan članak s njegovom fotografijom,
s nekog venčanja u Parizu. Pitala se kako je uspeo tako brzo iz
Pariza da dođe na imanje? Onda se setila da je tokom
prepodneva čula helikopter. Naravno. Njemu nije problem da se
začas prebaci iz jedne metropole u drugu.
Pročitala je tekst o venčanju Lukasa Demirosa sa Silvijom i
spekulisalo se o tome u kakvoj su vezi Lukas i Stefan, I
spominjali su nekog Flavija Martelija.

Knjigoteka
23
 Glorij@

Deniz se namrštila. Da su Demiros i Marteli polubraća, to je

opštepoznato. Isto tako se zna da su njih dvojica bili ženskaroši.
A Stefan je s njima u rodu?
Naišla je i na kratku informaciju o Stefanovom ocu. Bio je
razbaštinjen kad je odlučio da bude toreador i proslavio se pre
nego što je nastradao na koridi.
Zatim je čitala o Stefanovim uspesima, a njegovo ime bilo je
na spisku najvećih filantropa. Slike s venčanja opet su zaokupile
Denizinu pažnju. Da, trojica muškaraca veoma liče jedan na
drugog. Imaju upadljive oči, zelene, ali različitih nijansi. Vrlo
čudne oči.
Za nekoga ko je poput Stefana izbegavao novinare,
preterano je lako pristao da se s Deniz pokaže u javnosti. Bilo je
veoma uzbudljivo pomisliti da je pristao na novinare samo zato
da bi nju, Deniz, odveo u krevet, ali... možda je imao sasvim
drugačije razloge. Možda je želeo da spreči da nešto o njegovoj
porodici izađe na videlo? Koliko god da joj to nije odgovaralo,
mogla je da ga razume. I bila je radoznala...
Kad je neko pokucao na vrata, srce joj je poskočilo. Brzo je
isključila tablet i otišla do vrata. Bio je to producent.
- Toni...
Doneo je svoj laptop, a na ekranu je bila fotografija, koju joj
je malopre pokazao Stefan. Želudac joj se zgrčio.
- Ah...
- Tako je, ah - ponovio je čovek. - Nisam znao da poznaješ
Stefana. Nisi to spominjala,
- Ne želim o tome da pričam.
- Ovo nije optužba - umirio ju je. - Ovo je fantastično za film.
Ako ste vas dvoje zaista zajedno...
Toni se očito plašio da bi neka nesrećna afera mogla da
ugrozi projekat i da bi Amato mogao da ih otera s imanja.
Deniz je zamislila kakav će haos nastati kad ona sledeće
nedelje bude otišla s njim na dobrotvorni bal.

Knjigoteka
24
 Glorij@

- Da... Mi smo zajedno. Olakšanje na producentovom licu

bilo je gotovo smešno.
- Kao što sam rekao, to je odlično. Takvu medijsku
zastupljenost ne bismo postigli...
- Toni - nasmešila mu se. - Sutra me čeka naporan dan.
Želim da se tokom vikenda pripremim i naspavam da bih u
ponedeljak bila spremna za napore.
Podigao je ruke kao da se brani.
- Naravno, razumem. Idem, laku noć.
Zatvorila je vrata i naslonila se na njih. Glas iz prošlosti
odzvanjao joj je u glavi, glas njene terapeutkinje: Deniz, jednoga
dana upoznaćete nekoga i osetićete požudu. I osećaćete se
dovoljno sigurnom da se u to upustite. Tada ćete izlećiti svoje
rane...
Morala je da potisne histerični smeh. Danas je osetila
požudu, ali nije se osećala sigurnom, naprotiv.
Slika Stefanovog lica pojavila joj se pred očima i...
razbesnela se. On je očito navikao na to da mu se žene bacaju
pod noge. Naravno da nije slutio kakve ožiljke ona u sebi nosi.
Nevidljive drugima, ali prisutne. Borila se protiv njih da bi
mogla da živi i radi.
Uzdahnula je. Mora da se usredsredi na naredne četiri
nedelje, a ne na dobrotvorni bal.

Sredinom naredne nedelje Deniz je vredno radila trudeći se da

ne misli na Stefana, ali uzalud. On bi ponekad navratio na set i to
bi je odmah izbacilo iz koloseka. To što je u kostimu kurtizane
morala da seta unaokolo nije joj pomoglo da bude uzdržana.
Baš je pomislila da je dobro što ga danas nema kad se
pojavio upravo onako kako ga je zamišljala u svojim
fantazijama. Prilazio joj je, nikud nije mogla da pobegne. Na
sreću, svi su bili zauzeti i niko nije naslutio šta se u njoj dešava.

Knjigoteka
25
 Glorij@

Postalo joj je vruće, osetila je jezu... Nije mogla da izgovori

ni reč, samo ga je kao hipnotisana gledala u oči. Trgnula se kad
je počeo da priča.
- Rekao sam asistentkinji da vam pošalje haljine iz butika u
Salamanki.
- Haljine? - zatreptala je.
- Za prijem i za slične događaje. Tada je shvatila. To je
aluzija na to da ona nema stila, kao njegove dosadašnje pratilje.
Kakav bezobrazluk! Nije morao da je podseća na to da je ona
daleko ispod njegove lige.
- To nije potrebno - rekla je.
- Prekasno, stvari su već u vašem apartmanu - podigao je
ruku kad je pokušala da protestuje. - Pogledajte šta vam se
dopada.
Naravno, on samo treba da pucne prstima.
- Otkud znate moju veličinu?
Požalila je što je postavila to pitanje, Odmerio ju je od glave
do pete.
- Pitao sam u garderobi iako mi nije bilo teško da procenim.
Prišao im je asistent kamere i dao znak Deniz.
- Moram da idem - bila je zahvalna što su prekinuti usred
razgovora. - Nastavljamo snimanje.
Umesto da joj se skloni s puta, stao je ispred nje i, obavivši
ruku oko njenog vrata, nagnuo se i poljubio ju je.
Osetila je žmarce po celom telu.
- Zašto... ovo?
Stefan se nasmešio, ali oči su mu bile hladne. Deniz se pitala
kakav je kad se nasmeje od srca.
- Oprezan sam. Svuda oko nas su kamere - odgovorio je.
- Sad će morati opet da me šminkaju.
- Neka, to im je posao. Potom se okrenuo i otišao, a ona se
vratila na snimanje, praćena zavidljivim pogledima.
Knjigoteka
26
 Glorij@

Tri dana kasnije Stefan je u salonu kaštela nestrpljivo čekao

Deniz. Inače, bio je poznat po bogatstvu, po dobrotvornim
prijemima, po briljantnom smislu za posao, po želji da očuva
privatni život, po uspehu. I po samokontroli. Odmalena je bio
majstor u tome.
Obično je birao brinete kao pratilje, elegantne žene sa
stilom. Nikad zanosne plavušice s krupnim plavim očima, a
pogotovo ne žene na lošem glasu,
Oduvek je pazio da ne bude u centru pažnje da drugi ne bi
primetili ono što je želeo da sakrije: da ga odavno obuzima
mračno raspoloženje. Naravno, to je bilo povezano s
detinjstvom i nedostatkom majčine brige.
Pa ipak... zar nije neobično što će dopustiti da se, iako se
inače trudi da izbegava skandale, nađe u središtu zanimanja?
Nije bio preterano oduševljen time, ali nije ga to previše ni
iritiralo.
Otpio je gutljaj pića smešeći se. Razmišljao je o Deniz Mejn.
Ove nedelje Stefan je trebalo da ode na konferenciju
Organizacije za pomoć Severnoj Africi, ali je izostao zbog
snimanja filma na svom imanju.
Ekipa filmadžija neumorno je radila po dvanaest sati
dnevno, ponekad i duže. Deniz je izgarala na setu. Odbila je
dublerku, insistirala je na tome da odglumi sve scene, ma koliko
naporne bile. Iskreno, Stefan nije očekivao od nje takav radni
moral. Bila je omiljena u ekipi, pogotovo među muškarcima. On
nikada dosad nije bio ljubomoran i nije mu bilo zabavno kad je
upoznao taj osećaj.
Čuo je nekakav šum iza sebe i okrenuo se.
Seks-bomba. Ta reč prošla mu je kroz glavu kad je ugledao
Deniz u vratima. Krv mu je proključala.
Usredsredio se na detalje, jer je kompletna slika bila isuviše
snažna. Gusta plava kosa padala joj je po obnaženim ramenima.

Knjigoteka
27
 Glorij@

Glamurozna duga haljina isticala je njene zamamne obline.

Ledena vamp žena. Da je nije ooljubio, tako bi je nazvao i
time bi za njega sve bilo završeno. Ali ovog trenutka jedva je
znao i kako se zove.
Čuo se lom. Pogledao je u čašu u svojoj ruci. Toliko ju je
čvrsto stezao da je naprsla.
Ušla je u prostoriju. On je bio džentlemen i uvek je dame
obasipao komplimentima, ali sad je jedva izgovorio:
- Vozilo nas čeka, treba da krenemo.

Deniz se osećala nesigurnom dok je hodala ispred njega. Želela

je da joj kaže da dobro izgleda. Njena garderoba sigurno je
pristojna, ali nije mogla da se poredi s fantastičnim haljinama,
koje joj je on poslao.
Nije bila pripremljena ni na svoju reakciju kad ga je
ugledala u smokingu. Bio je... fascinantan i muževan.
Morala je da se sabere kad ju je uhvatio podruku. Odveo ju
je do crne limuzine.
Osetila je žmarce pod njegovim pogledom, Da li je zaista
toplo u automobilu ili...? I zašto je podignuta pregrada između
vozača i njih?
- Ne možemo biti na odstojanju od deset metara. Moramo
pokazati naklonost jedno prema drugom.
I, naravno, više ne možemo jedno drugom persirati. Dakle...
tebi to ne bi trebalo da bude problem, zar ne?
- Nisam jedina koja mora da se uživi u ulogu.
Pre nego što se snašla Stefan je poljubio njen dlan. Ovo je
bio tako intiman gest da je prestala da diše.
Oči su mu zasijale.
- Da li je ovo dovoljno ubedljivo?
Deniz je osećala divljanje pulsa. A on joj je samo poljubio
ruku!

Knjigoteka
28
 Glorij@

- Vi... ti ne izgledaš kao neko ko na javnom mestu pokazuje

naklonost.
Stefan se upravo uzdržavao od želje da je zagrli oko struka i
pokaže joj koliko joj je naklonjen. Ali smetalo mu je to što ga je
pročitala. U stvari, na javnim mestima uvek je od svojih pratilja
očekivao da budu uzdržane.
U vreme odrastanja nije bilo nežnosti, telesni kontakti
svodili su se na udarce ili izvlačanja ušiju kad bi napravio neku
glupost.
A sad mu smeta rastojanje između njega i Deniz na zadnjem
sedištu limuzine!
- Dođi bliže.
- Dođi ti bliže! - izazivala ga je. Osmeh mu je zaigrao na
usnama.
- Prvi sam predložio. Prkosno ga je gledala i to je još više
uzburkalo krv u njegovim venama.
- Deniz, ako ovde nisi u stanju da mi se primakneš, a niko
nas ne vidi, kako ćeš to uverljivo učiniti pred mnoštvom
paparaca?
Nevoljko mu se približila, ali bilo je još mesta između njih.
Stefan je bio fasciniran. Glumila je hladnoću, ali znao je da je
uznemirena. Osetio je njen decentni parfem i poželeo je da je
povuče sebi u krilo.
- Dakle... pričaj mi o sebi.
- Šta? - upitala je grubo. Shvatio je da je nervozna.
- Kako si postala glumica? Odmerila ga je. Osećaj da ovaj
muškarac može da vidi više nego drugi nije joj prijao. Sve njene
tajne kao da su želele da isplivaju na površinu. U trenutku bi joj
bilo draže da stoji pred gomilom reportera nego što je s ovim
čovekom u tesnom prostoru. Setila se fascikle s fotografijama...
- Hoćeš da kažeš da u dosijeu ne piše ništa o tome kako sam
preko kreveta uspela u poslu?
Nije reagovao na njen sarkazam.
Knjigoteka
29
 Glorij@

- Želim da znam kako si počela. Činilo se da ga to zaista

interesuje... ali jednom je već nasela i njeno se ime vuklo po
žutoj štampi samo zato što je poverovala prvom muškarcu za
koga je pomislila da ga interesuje prava Deniz.
Neprijatno sećanje. Očajnički je tražila drugi odgovor, ali
pod njegovim prodornim pogledom nije mogla da misli.
- Radila sam u prodavnici, bilo mi je šesnaest godina i
upravo sam se iz Irske doselila u London...
- Iz Irske si?
- Da - potisnula je dobro poznati stari bol. - Usluživala sam
jednog dečaka kad se pojavio vlasnik prodavnice optuživši ga za
krađu. Branila sam dečaka, jer sam znala da ništa nije ukrao -
setila se užarenog gazdinog pogleda, jer je već tada imala
izražene obline. - Postalo je neprijatno i ja sam doviknula
dečaku da pobegne... Ma to je dosadna priča.
- Želim da je čujem.
- Odjednom se tu obrela neka žena, zadužena za kasting
nekog filma. Pozvala me je da dođem - setila se kako je tada bila
usamljena. - Otišla sam... i dali su mi glavnu ulogu. Taj kratki
film dobio je nagradu na festivalu u Kanu sledeće godine -
slegnula je ramenima. - Tako sam počela. Ali bio je to trnovit
put. Potrajalo je dok sam počela da razlikujem beskrupulozne
agente od onih koji su radili meni u prilog.
Stefan je dugo ćutao pre nego što je rekao:
- Verovatno bi na predlog da preko kreveta uspeš reagovala
kao na vlasnika prodavnice.
Odjednom ju je ispunila toplina, ali opet se setila fotografija.
- Nažalost, nisam uvek znala kad treba da kažem „ne“.
- Nisi rekla „ne“ kad sam te poljubio u štali.
Da li joj se čini ili je rastojanje između njih manje? Ko se
kome približio? Teško je disala.
- Što samo dokazuje da s godinama ne postajem mudrija.

Knjigoteka
30
 Glorij@

Zar je prošlo tek nedelju dana od onog poljupca? Činilo joj

se kao da je prošla čitava večnost. Stefan ju je zagrlio oko struka
i privukao sebi. Prepustila mu se. Nije više razmišljala, htela je
samo da oseća. Poljubiće je...
Usnama je nežno dodirnuo njene. Otpora nije bilo. Strast ih
je oboje prodrmala kad je poljubac postao zahtevniji. Nesvesno
je podigla ruku i pomilovala njegov obraz.
Onda je osetila njegovu šaku na grudima i želja se u njoj
pojačala. Odjednom je sklonio ruku i odvojio usne od njenih.
Uzdah razočaranja oteo joj se dok je otvarala oči. Podigao je
bretelu njene haljine i ona se uspaničila.
- Stefane... ja...
- Pst... - činilo se da tačno zna kako da je umiri. Poljubio ju je
ponovo, snažno je zagrlivši.
Kad je osetila dah na koži vrata, podigla je glavu. I on je
isprekidano disao, zagledan u njene grudi.
- Bože, savršena si - prevukao je palcem preko njene
bradavice i Deniz se ugrizla za usnu da ne bi vrisnula.
Nije mogla da razmišlja, želela je njegove usne... ali nešto ju
je sprečavalo. Razum?
Stefan se povukao, namestio joj je haljinu... Onda je i ona
čula da vozač kuca u staklo.
Dok je Stefan izgledao kao da se ništa nije desilo, Deniz je
propadala u zemlju od stida. Kroz zatamnjena stakla videla je
napolju mnoštvo ljudi s foto-aparatima i kamerama.
Obezbedenje je guralo ljude da bi omogućilo gostima prolaz.
Deniz se naježila. Sve je ovo isplanirano. Stefan je znao da
stižu i zato ju je poljubio... da bi sve bilo autentično.
Nije mogla da ga pogleda, trgnula se kad ju je uhvatio za
bradu.
- Šta je bilo? - bila je besna, jer nije trebalo da se oseća
povređenom. - Izgledam li dovoljno sluđeno da paparaci
poveruju u to da smo se ponašali kao tinejdžeri u limuzini?

Knjigoteka
31
 Glorij@

U njegovim očima zaiskrio je bes.

- Ovo nije bilo planirano. Ali kad već pominješ...
Poljubio ju je ignorišući njen protest. Bez problema ju je
naveo na to da mu uzvrati, čak je njen bes još jače razbuktao
strast.
Stefan je primetio da gubi kontrolu, ali nije mogao da je
pusti. Nikada nije osetio ništa slično, ništa tako zavodljivo. Želeo
je da istraži svaki milimetar njenog tela...
Nekako je uspeo da se odvoji od nje, puls mu je bio preko
stotke. On nije napadao žene na zadnjem sedištu automobila,
uvek je bio hladan i sabran.
Ali u ovom trenutku bio je sve samo ne sabran. Gledala ga je
uvređeno, verovala je da je sve inscenirao. A nije tako bilo.
Uhvatio ju je za bradu i palcem lagano prevukao preko
njenih usana natečenih od poljubaca.
- Da ne bi bilo nesporazuma... želim te. I uskoro ćemo biti
pravi par.

Knjigoteka
32
 Glorij@

4. poglavlje

Uskoro ćemo biti pravi par...

Nije bilo vremena da mu odgovori, jer je vozač otvorio
vrata, Stefan ju je držao za ruku dok je izlazila. On je bio
opušten, čak se smešio. Ljutilo ju je to što je tako hladan i
pribran. Zar nije rekao da ne voli paparace?
U hotelskom foajeu, gde se održavao prijem, istrgnula je
ruku iz njegove.
- Moram da se osvežim - rekla je i požurila u toalet.
Odahnula je shvativši da nema nikoga, ali kad se pogledala u
ogledalu, prestala je da diše.
Frizura joj je bila uništena, obrazi su joj goreli, usne
natečene, a oči sjajne... Pokušala je da popravi štetu proklinjući
u mislima muškarca koji ju je lako izbacivao iz koloseka.
Postojale su tajne, koje niko osim nje nije znao. Neko kao
Stefan nikad ništa o tome neće saznati. Možda je sad snažna
osoba, ali nekad je bila na dnu i mislila je da će tamo ostati.
Kad ju je Stefan dodirivao, osećala se potpunom. Tada je
zaboravljala sve što joj se desilo. Od njega nije bežala posle
prvog poljupca, kao što je to bio slučaj s drugim muškarcima.
Bićemo ljubavni par.
U njoj se probudio tračak nade. Koliko god nemoguće
zvučalo... možda će je baš Stefan izlečiti? Osetila je uzbuđenje i
strah...
Neko je pokucao na vrata.
- Deniz? Je li sve u redu? Uplašeno se trgnula.
- Jeste - požurila je da odgovori. - Samo trenutak!

Knjigoteka
33
 Glorij@

Sabrala se, ali čim je izašla iz toaleta, emocije su je

preplavile: Stefan je stajao naslonjen na mermerni stub čekajući
je. Ispitivački je posmatrao njeno lice, a onda ju je, s rukom na
njenim leđima, odveo u balsku dvoranu, gde se služila večera.
Koža joj je gorela pod njegovim dodirom i nije joj se dopalo
to što je primetila poglede i sašaptavanje. To ju je podsećalo na
vreme kad je počela njena i Džordžova priča...
Seli su na svoja mesta i Stefan je prebacio ruku preko
njenog ramena nagnuvši se.
- Opusti se - promrmljao je. - Izgledaš kao da ćeš se svakog
časa raspasti.
Pogledala ga je primetivši sitne tamnozelene tačkice u
njegovim očima. Zeleno u zelenom - kao okean. Želja da ga
pomiluje bila je prejaka i učinila je to. Oči su mu potamnele i
nešto se pojavilo u njima. Cinizam.
Htela je da povuče prste, ali je on brzo uhvatio njenu ruku i
poljubio ju je u dlan.
- Zbilja si dobra glumica.
Pre nego što je smislila odgovor konobar im je doneo meni.
Zurila je u jelovnik proklinjući Stefana u mislima.
- Pomoglo bi kad bi okrenula meni - čula ga je.
Uputila mu je otrovan pogled i okrenula jelovnik. I opet
ništa nije razumela. Krajičkom oka videla je da konobar čeka
njenu porudžbinu. Bilo joj je neprijatno, pa se okrenula Stefanu.
- Šta mi preporučuješ?
- Prepelicu kao predjelo...
- Prepelicu? - zamalo joj je pozlilo.
- Lososa ili goveđi karpačo...
- Govedinu - rekla je, isuviše postiđena da bi ga pogledala.
Setila se njegovih dosadašnjih pratilja, koje su bila uglađene,
govorile su više jezika i nisu sebi dopuštale neprijatne situacije.
- Ne razume svako jelovnik na francuskom, ne treba da se
stidiš.
Knjigoteka
34
 Glorij@

Toliko joj je bilo neprijatno da je postala agresivna.

- Nema razloga da budeš toliko milostiv. Nisam glupa, samo
nikad nisam...
Stisnula je usne. Zar mora da mu ispriča svaki detalj iz svog
života?
Kad su naručili, Stefan je razgovarao sa čovekom koji je
sedeo pored njega, a Deniz je pokušavala da ignoriše radoznale
poglede. Onda joj se starija gospođa obratila s američkim
naglaskom:
- Sami ste krivi što ste u centru pažnje, draga. Došli ste
ovamo s jednim od najpoželjnijih neženja na svetu.
Deniz se bledo osmehnula. Starija dama bila je veoma
šarmantna iako bogata i egocentrična. Deniz je s velikim
zanimanjem slušala zgode iz života Amerikanke u Španiji.

Po milioniti put Stefan je opomenuo sebe da se opusti. Večera se

bližila kraju i Deniz ga je sve vreme ignorisala. To mu se dosad
nije dešavalo.
Grlo mu se stegnulo kad je video da se ne snalazi s menijem.
Trebalo je da se seti kako je dospela na filmsko platno. Mlada je
otišla od kuće i verovatno nije završila škole, a kamoli fakultet,
kao žene s kojima je obično izlazio. Ne, ona ne pripada eliti, ona
je pravo osveženje!
Prigovorila mu je što se tako ponašao prema njoj. Rekla je
da nije glupa. To nikad ni pomislio nije.
Više svojih veza okončao je jer su ga iscrpljivale. Te žene
trudile su se da se pokažu kao dostojne kandidatkinje, bile su
poliglote i pričale su o politici i filozofiji, što njega nimalo nije
zanimalo. U krevetu su bile iskusne i otvorene za sve predloge,
što baš i nije bilo seksi.
Ali dok je gledao Deniz, mašta mu je radila trista na sat.
Začudo, ovaj izlazak među ljude nije bio nepodnošljiv, kao što je

Knjigoteka
35
 Glorij@

očekivao. Uz nju kamere nisu bile strašne, a strah da bi mogle

otkriti nešto što on nije želeo da bilo ko vidi, nestao je.
Zadovoljno je primetio da je starija dama ustala. Sad će se
Deniz posvetiti njemu. Naravno da je registrovao kako su je
ostali gledali i shvatio je da je slep od želje za njom.

Deniz je osetila da Stefan strpljivo čeka da mu se obrati. Njena je

sagovornica otišla u toalet i Deniz se pripremila na prekoran
Stefanov pogled što ga je ignorisala. Duboko je uzdahnula i...krv
joj je proključala. Svukao je sako, pa su se kroz košulju nazirala
njegova snažna prsa.
- Hteo sam da kažem pre nego što si mi onako
demonstrativno okrenula leđa...
Osetila se kao devojčica koju grdi učitelj.
- Gospođa je veoma zanimljiva - branila se.
- Dobro je poznajem i znam da je najinteresantnija osoba u
dvorani.
Deniz se osvrnula po sali.
- Zar ovo nisu tvoji prijatelji?
- Pretvaraju se da jesu zato što dolazim na aukcije i
ostavljam mnogo novca. To radim samo zato što znam da novac
ide onima kojima je potreban.
- O! - bila je iznenađena, jer ga je smestila u kategoriju ljudi
koji daju da ih ne bi mučila griža savesti. A ovde je bila reč o
nečemu što je njoj bilo važno: o prisilnoj prostituciji. - Da,
gospođa mi je sve objasnila.
Stefan je spustio ruku na naslon njene stolice, a drugom je
uzeo listu.
- Ovo su predmeti, koji će večeras biti na aukciji. Pogledaj
spisak, možda će ti se nešto dopasti.
Izgledao je kao da mu je to dosadno i kao da očekuje od nje
da mu pokaže zahvalnost. Osim toga, ona nije umela da pročita
spisak i opet ju je obuzeo bes.
Knjigoteka
36
 Glorij@

- Možda nisam intelektualka kao tvoje pratilje inače, ali ne

treba prema meni da se ponašaš kao prema glupači...
- Dosta - dodirnuo je njen vrat.
Bila je napeta i njeno telo je odmah reagovalo. Zamalo se
nasmejala. Drugima je ovo možda izgledalo kao nežan gest.
- Izvini, nije trebalo da zvuči tako šturo - rekao je.
Ponovo ju je iznenadio spremnošću da se izvini.
- Možda mogu sama da licitiram.
- Znaš li koja će biti najniža ponuda? - kad je odmahnula
glavom, pokazao joj je cifru na papiru i ona je prebledela.
- Onda bolje da odustanem - ipak, kad joj je pružio papir,
uzela ga je. Bila je veoma nervozna. - Moram da ti objasnim ono
u vezi s menijem... - počela je, ali je on odmahnuo glavom.
- Nisam hteo da kažem da si glupa.
- Nisam mogla da pročitam, jer imam disleksiju - očekivala
je podrugljiv komentar, saosećajan pogled, ali ništa.
- I? - upitao je.
- Naravno da umem da čitam, ali kad sam nervozna ili pod
stresom, to je nemoguće. Treba mi vremena i mira.
- A sad si pod stresom? - prstima je pomilovao njen vrat.
Pitala se da li da mu prizna pod kolikim je stresom dok joj
on dodiruje kožu.
- Pomalo - rekla je.
- Kako onda savladaš scenario i tekst koji moraš da naučiš
napamet?
- Jedan kolega glumac snimi tekst na CD i ja ga slušam.
U tom trenutku čuli su udarac čekića i Deniz je bilo drago
što su ih prekinuli u razgovoru. Ne tako davno drugi muškarac
se zainteresovao za nju i zamalo je nastradala zbog njega. A
Stefanu je gotovo pošlo za rukom da je ubedi u to da je ozbiljno
zainteresovan za nju. Ali znala je da je zapravo reč o požudi. Kao
i kod nje. To se nije moglo sakriti.

Knjigoteka
37
 Glorij@

Potom se Stefan usredsredio na aukciju. Licitirao je za više

predmeta i kad je sve završeno, okrenuo se prema Deniz.
- Da pođemo?
Klimnula je glavom. Na putu do parkinga Stefan je ponovo
položio ruku na njena leđa. Neki ljudi pokušali su da ga
zaustave, ali nije zastao.
Limuzina ih je čekala ispred hotela. Oboje su odahnuli kad
su seli na zadnje sedište, jer ih je mrak obavio, nestalo je
zvukova. Pomisao na to da će je Stefan opet poljubiti činila ju je
nervoznom. Povukla se u ugao i zagledala se kroz prozor u
svetla grada.
- Predivno je ovde... - prošaputala je zaneseno.
Čula je da je Stefan nešto rekao vozaču.
- Šta ćemo sad? - upitala je.
- Treba da vidiš glavni trg u noci.
Zar on misli da je obavezan da joj pokaže grad?
- To zaista nije neophodno - branila se. - Drugi put ću...
Ignorisao je njeno odbijanje.
- Da li bi ti prijao neki slatkiš? Posle večere nije uzela
desert.
Kako je mogao znati da ona obožava slatkiše?
- Da, ali...
- Znam pravo mesto, tamo smo krenuli.
Vozilo se zaustavilo. Parovi su šetali u prijatnoj letnjoj noći.
Stefan je pomogao Deniz da izađe. Malo je zahladnelo, pa je svoj
sako prebacio preko njenih ramena. Udisala je njegov miris.
Kad ju je uhvatio za ruku, prvi impuls bio joj je da se
povuče, jer joj je isuviše prijalo da ovako seta s njim.
- Misliš da ovde ima novinara?
- Možda. Videli su da smo otišli s prijema.
Čuveni trg u Salamanki s monumentalnim i grandioznim
građevinama osvetljenim zlatnim sjajem kandelabara ostavio je
Knjigoteka
38
 Glorij@

Deniz bez daha. Ona je znala da je Stari grad pod zaštitom

UNESKO-a, a sad je shvatila i zašto.
Stefan ju je preko trga odveo u jedan lokal, a vlasnik je
požurio da ih usluzi kafom i đakonijama.
Ljudi su sedeli uz kafu i vino, čuo se tihi žamor.
- Ako prekosutra ne budem mogla da obučem korset...
Stefan ju je pogledao pravo u oči. Vazduh se između njih
uskomešao. Pažljivo je odložio šolju kafe.
- Kad sam te prvi put ugledao, mislio sam da si privid.
Deniz je jedva progutala zalogaj ukusnog kolača. Nikada
neće zaboraviti izraz njegovog lica u tom trenutku.
On njoj nije izgledao kao priviđenje, ali čudno se osećala.
- Znala sam da si stvaran - priznala je. - Ali znam šta hoćeš
da kažeš. Nije trebalo da budem tamo.
- Bio sam neljubazan. Zurila je u kafu.
- Razumljivo. Sigurno mnogi pokušavaju da naruše tvoju
privatnost.
- A tada sam se upravo vratio iz Pariza s venčanja svog
polubrata,
Deniz ga je radoznalo pogledala.
- Znači, istina je... u rodu ste.
- Zašto pitaš? Pocrvenela je.
- Pročitala sam članak na internetu kad sam htela da vidim
ima li još neka naša zajednička fotografija - to i nije laž,
ubeđivala je sebe.
- Istina je. On i Flavio su moja polubraća.
Deniz je stekla utisak da hoda po minskom polju.
- Ali to niko ne zna?
Stefan je otpio gutljaj kafe odmahnuvši glavom. Bio je napet
i Deniz je pomislila da će svakog trena eksplodirati. Nije se to
desilo, ali je izbegavao njen pogled.
- Rodila nas je ista majka, ali svako ima svog oca.
Knjigoteka
39
 Glorij@

- U detinjstvu niste bili u kontaktu?

- Znao sam za njih, ali... ne. Moju majku više je interesovao
luksuz nego porodična okupljanja. Ili činjenica da je napustila
svog najstarijeg sina.
Pitanja su se rojila po Denizinoj glavi. Zašto ga je majka
ostavila? I opet je postala nepoverljiva.
- Kakve to veze ima... s ovim?
- Kako to misliš?
Ni sama nije znala, ali osećala je da nešto... što joj se nije
dopalo.
- Hoću da kažem da si zbog braće pristao da u javnosti
budeš viđen sa mnom?
Stisnuo je usne.
- Priznajem da sam mislio da je bolje da novine objave
drugačiju vest.
To je pretpostavila, pa zašto se onda oseća povređenom?
Jer si umislila da je zainteresovanost za tebe jedina motivacija,
rugao joj se glasić u njenoj glavi. A još pre nekoliko sati bila je
tako uzbuđena kad je rekao da će postati par! Bože, kako ju je
zaludeo!
Odložila je šolju. Nije primetila da je zamalo prosula kafu.
Brzo je ustala.
- Možemo li da se vratimo? Užasno sam umorna. Bila je ovo
naporna nedelja...

Požurila je prema limuzini osećajući gorčinu u usnama. Zašto

nije bolje razmislila? Naravno da je on imao svoje razloge. Igrao
se s njom dok je ona klizila prema dnu. Opet.
Stigla je do polovine trga kad ju okrenuo sebi i zagledao se
užarenim očima u nju.
- Šta to radiš?

Knjigoteka
40
 Glorij@

Otrgnula se i njegov sako je pao na zemlju. Nije to

registrovao. Htela je svašta da mu kaže, ali se uplašila da će se
time odati.
- Znači, ne sviđa ti se to što želim da držim novinare podalje
od sebe? Što imam polubraću, koja nisu znala za mene?
- Molim? - njegove reči šokirale su je toliko da je zaboravila
svoja zbrkana osećanja. - Ne, zaboga! Ništa nisam znala o tvojoj
porodici.
- Moja majka se nadala da će se vratiti, ali nije znala da će
joj moji deda i baba postaviti ultimatum: ili samo ja ili nijedno
od nas dvoje. Zato me je ostavila u kaštelu.
Deniz je pružila ruku dotaknuvši ga.
- Stefane, pojma nisam imala... Povukao se za korak.
- To će biti objavljeno u novinama: priča o ženi koja se
preživala Demiros, pre toga Marteli, a još ranije Amato. Njen put
iz siromaštva do bogatstva i slave. I ružni detalji u vezi sa sinom
koga je napustila.
Deniz je čula za tu čuvenu lepoticu, ali nije znala da je ona
Stefanova i majka njegove polubraće. Odmahivala je glavom.
- Nisam znala.
Stefan je bio besan na sebe. Previše toga je rekao.
- Pa o čemu je onda reč?
Nije mogla da mu kaže koliko ju je povredilo time što strast
nije naveo kao razlog svog pojavljivanja s njom na javnom
mestu. Zar nije tvrdio da će oni postati par?
Tražila je na njemu bilo kakav znak... ali nije ga pronašla.
Konačno je razumela zašto je on toliko teška osoba. Preplavilo
ju je saosećanje prema dečaku, koji je bez majke odrastao u
starom kaštelu.
Pošto joj ništa nije palo na pamet, izbegla je odgovor.
- Ne moramo... Mislim, ako ti ne želiš - alternativa da ostanu
tu učinila joj se boljom nego da još jednom dozvoli da je povredi.

Knjigoteka
41
 Glorij@

- Možda ovo nije dobra ideja. Ako sad prestanemo, svi će misliti
da je to bio neobavezni flert.
Stefan je odmahivao glavom.
- Sad se ne možemo povući. Srce joj je snažno tuklo u
grudima, ali nije htela da mu protivreči.
- Oboje imamo svoje razloge - nastavio je. - Oboje smo
odrasli. Sve ovo počelo je tako što posle prvog pogleda nismo
mogli da se odvojimo jedno od drugog.
Morala je da se seti šta joj je pričao o svojoj polubraći. Iako
nije znala sve, ipak je bila dirnuta. I ona je imala tajne koje je
želela da sačuva. To im je bar zajedničko.
Obgrlio ju je oko struka i privukao sebi. Nije se branila. Pod
sjajem uličnih svetiljki spustila je dlanove na njegova prsa. Bio
je to trenutak iz snova. Nesigurnost i osećaj povređenosti nestali
su iz nje kad je spustio usne na njene.
Negde u blizini sevnuo je blic. Deniz se trgnula, a on je
podigao glavu i opsovao. Jedan reporter bio je na samo nekoliko
metara od njih i još nekoliko puta ih je fotografisao. Zatim se
okrenuo i pobegao.
Stefanu na pamet nije palo da krene za njim. U očima mu se
pojavio sjaj dok je gledao Deniz.
- Znači, ništa od beznačajnog flerta. Šta god da su na
početku bili naši razlozi, sad je reč o nama. Želim te, Deniz. I ti
želiš mene. Vidim to u tvojim očima. I sve je zapravo
jednostavno.

Knjigoteka
42
 Glorij@

5. poglavlje

Sat kasnije ležala je u krevetu razmišljajući o Stefanovim

rečima.
Na trgu joj više ništa nije rekao, samo ju je odveo do vozila.
Ćutali su i tokom vožnje do kaštela, oboje udubljeni u misli
pitajući se kako će se to među njima dalje razvijati. Deniz se
odmah povukla, a Stefan joj je poželeo laku noć razbuktavši
samo pogledom strast u njoj.
I sad ju je razdirala, kao da se u njoj probudilo nešto dosad
nepoznato. S Džordžom, njenim oženjenim ljubavnikom, nije joj
se to dešavalo, on je u njoj budio nešto drugo i uvek je bila
spremna na to da mu veruje. Pogrešno je izabrala.
Puls joj se ubrzao. Možda nije sasvim izgubila kontrolu. Ovo
je drugačije.
Stefan nije znao njene najdublje tajne, a ipak je u njoj
probudio želju za životom. I poželela je sve da proba s njim.
Setila se saosećanja koje ju je preplavilo kad je čula priču o
njegovoj majci i polubraći. Naravno, bila joj je poznata ta
potreba da sve učini u pokušaju da zaštiti svoje najmračnije
tajne.
Stefan je cinik. Cinizam i tama izbijali su iz svakog delića
njegovog bića. Sad je razumela i zašto. I ona je u mlađim danima
bila cinična dok se suočavala sa surovom stvarnošću.
Uvek je bila ponosna na sebe, jer je umela da se usredsredi
na ono što je dobro, ali znala je da oklop nikada nije sasvim spao
s nje. Umela je da bude hladna kao Stefan. I bilo joj je veoma
važno da se oboje pridržavaju dogovora.

Knjigoteka
43
 Glorij@

Kad sve bude završeno, Stefan će moći da se vrati svom

elitnom društvu, a Deniz će biti bogatija za jedno lepo iskustvo.
Sve je, zapravo, veoma jednostavno.

- Odličan posao, ljudi. To bi bilo sve za danas.

Deniz je odahnula. Scene u bašti reditelj je prihvatio, neće
biti ponavljanja, do kraja nedelje snimaće na imanju.
Stefan se celog dana nije pojavio na setu. Deniz mu je zbog
toga bila zahvalna i iskoristila je priliku da se pribere i da
podseti sebe na činjenicu da je ovde došla da radi.
Ipak... Od subote uveče nije videla Stefana, a tada ju je
pogledao onim gladnim očima... I tokom čitave nedelje bila je
nemirna. Zato je, kad god joj se za to ukazala prilika, išla u duge
šetnje po imanju. Nigde ni traga ni glasa od Stefana. Nakon što je
donela hrabru odluku da se upusti u aferu s njim, kao da je
nestao. Time joj je oduzeo sav polet. Osećala se užasno
ranjivom.
Dok je skidala šminku, proklinjala je sebe što je obuzima
osećaj usamljenosti. Dešavalo se da svi ostali glumci uveliko odu
dok se ona još uvek oslobađala svog kostima. Osim nekoliko
kostimografa i šminkera, koji su se pripremali za sutrašnji dan,
na setu nikoga nije bilo.
Nenašminkana i u ležernoj odeći poželela je laku noć
članovima ekipe i krenula je u kaštel. Ali kad je prošla kroz
kapiju imanja, udarila je u zid... ali taj zid bio je topao i osetila je
ruke koje su je pridržale.
Razbesnela se na sebe kad je shvatila da ju je obuzelo
radosno uzbuđenje. Podigla je pogled i ugledala lice muškarca
koga proteklih dana nigde nije bilo.
- Tražio sam te.
- Sad si me našao - rekla je jetko. Ne smem popustiti!
Stefan je otegnuto zviznuo.
- Težak dan na poslu, draga?
Knjigoteka
44
 Glorij@

U trenutku se iznervirala, ali se u njoj istovremeno nešto

pokrenulo, pa se otrgnula od njega pre nego što je mogao da
primeti da je muče protivrečna osećanja.
- Izvini - izbegavala je njegov pogled. - Bio je ovo naporan
dan.
Činila se sebi neatraktivnom u farmerkama i belom
džemperu, kose vezane u rep. S kim li je on proveo prethodnu
noć?
Njegov glas prenuo ju je iz misli.
- Danas sam morao prisustvovati hitnom sastanku u Parizu
i zato sam juče otputovao.
Laknulo joj je.
- Bio si odsutan? Nisam primetila.
Podigao joj je bradu da bi ga pogledala u oči.
- Lažljivice - prošaputao je. - Ja sam brojao minute koje
nisam ovde proveo.
Podrugljivo se nasmešila.
- Onda je taj sastanak bio dosadan.
Klimnuo je glavom.
- Do bola.
Ustalasao se vazduh među njima, Deniz je zaboravila na
očaj i strahove. Neverovatno kako ovaj čovek samo svojim
prisustvom uspeva da je razgali!
Spustio je ruke.
- Naše fotografije objavljene su u novinama. Mislio sam da
možda želiš da pogledaš.
Trudila se da deluje opušteno.
- Da, naravno.
- Hajdemo u moj apartman, tamo nas neće uznemiravati.
- Tvoj apartman? Uhvatio ju je za ruku, a u njenom stomaku
zalepršali su leptirići.
- Da, imam odvojeni deo u kaštelu.
Knjigoteka
45
 Glorij@

Radoznalo ga je pratila kroz duge hodnike. Zastali su pred

vratima, koja su se otključavala pomoću šifre, pa su ušli.
Deniz je pomislila da sanja. Kao da je ušla u neki drugi svet.
Bila je to ogromna prostorija, s jedne strane čitav zid bio je od
stakla, a na suprotnom zidu nalazila se moderna kuhinja. U uglu
su bile sofe i stočić, a nasuprot tome plazma televizor, stereo
uređaj i police s knjigama.
- Imam ovde i radnu sobu. Pošao je napred i prošli su pored
otvorenih vrata spavaće sobe. Videla je ogroman krevet sa
izgužvanom posteljinom i... pocrvenela je. Da li će ona ležati u
tom krevetu kraj njega?
Lice joj je gorelo i bila je srećna zbog prigušenog osvetljenja
stone lampe. Radna soba nije bila impozantna kao druge
prostorije, ali videlo se da Stefan tu provodi mnogo vremena.
Papiri i dokumenta bili su razbacani po stolu. Neobično za
osobu od koje bi čovek očekivao pedantnost.
Pružio joj je novine, pa je pročitala naslov: Lascivna Deniz
upecala najpoželjnijeg neženju i najbogatijeg čoveka na svetu!
Očekivala je to, a ipak ju je zabolelo. Frustrirano je gledala
fotografije: jednu na kojoj se drže za ruke, drugu na kojoj joj on
nešto šapuće u foajeu hotela, treću iz dvorane za stolom.
Zasmetalo joj je to što se na fotografijama jasno videlo
koliko je fascinirana ovim mračnim i komplikovanim
muškarcem. Bila je srećna što nije bilo nijedne fotografije s trga.
Stefan je seo na ivicu stola.
- Sve izgleda ubedljivo, zar ne? Ti bolje znaš, imaš više
iskustva u tome od mene.
Zasmetao joj je njegov ton. Pa njega ova situacija nimalo
nije uzdrmala, dok je u njoj uzdrhtao svaki nerv. Očito je
poverovao u laži koje su pisali o njoj.
- Nije trebalo da s tim muškarcem budem u trač rubrikama
- rekla je.

Knjigoteka
46
 Glorij@

Stefan se namšrtio. - O čemu pričaš?

Nemirno se ushodala po prostoriji. Nije trebalo da se brani
pred njim... ali želela je to. Mada ga to verovatno nimalo ne
interesuje,
- Zapravo, nije bilo nikakve afere s Džordžom.
- Pa otkud onda sve ono?
- Imali smo angažman na Vestendu. Nekoliko godina ranije
radili smo zajedno na nekom kratkom filmu. Tada je bio fin
prema meni, ponašao se kao da mi je mentor. Mislila sam da
smo prijatelji - prisetila se toga kako ju je pažnjom naveo na to
da mu veruje i bilo joj je zlo. - Angažman je okončan i jednoga
dana pozvao me je telefonom. Rekao je da je u neprilici, da mu
treba prenoćište, jer ga je stanodavac izbacio pošto je zaboravio
da plati kiriju. Poverovala sam mu. U mom stanu bila je
gostinska soba, koju sam mu ponudila. Koristio ju je otprilike
nedelju dana.
- Jesi li spavala s njim? - upitao je Stefan.
Ošinula ga je pogledom.
- Zar nisam rekla da nisam imala aferu s njim?
- Šta se desilo?
- Jednog jutra izašao je iz stana i koji minut kasnije neko je
pokucao na vrata. Znala sam da je dobio novi angažman i
pomislila sam da je nešto zaboravio. Bila sam u pidžami kad
sam otvorila vrata. Blicevi su sevali sa svih strana - obrazi su joj
goreli. - Kasnije sam saznala da je bio oženjen i da ga je zapravo
žena izbacila iz stana posle svađe, jer je saznala da je njegova
ljubavnica ostala trudna s njim - stisnula je usne. - Obratio se
meni u želji da skrene pažnju s te žene. Inače, njegova ljubavnica
bila je udata za člana vladinog kabineta i on je po svaku cenu
hteo da izbegne skandal - uzdahnula je. - Očito je mislio da je
bolje da mene izruči gladnim novinarima... zato se uselio kod
mene na nedelju dana da bi svi pogrešno shvatili - pogledala je u
Stefana. - Nikad nije spominjao ženu i decu.
- Zašto nisi sve to demantovala kad si saznala istinu?
Knjigoteka
47
 Glorij@

- Zato što bi to novinarima bio povod da dublje kopaju po

njenoj prošlosti, a plašila se šta bi tamo mogli da otkriju. To nije
mogla da kaže Stefanu, pa je slegnula ramenima.
- Nisam želela da dolivam ulje na vatru. Bilo mi je žao
Džordžove žene i dece - izbegavala je njegov pogled. To je bio
tek delić istine.
Stefan je ubedio sebe da ga nije briga šta je uradila ili nije
uradila, ali ovo je sve promenilo. Činjenica da nije spavala s tim
muškarcem nekako ga je čudno umirila. Ipak je poželeo da
pronađe tog tipa i da ga razbije. To ga je iznenadilo.
Žene obično u njemu nisu budile zaštitnički instinkt niti
potrebu da se osveti nekome ko im je naudio.
Nije na vreme sklonio novine čiji je centralni naslov glasio:
Amatova porodica, za koju se verovalo da je izgubljena, i pre
nego što je mogao da je zaustavi, Deniz ih je uzela. Na
fotografijama su prikazana trojica muškaraca: Stefan, Flavio i
Lukas, i njihova lepa majka. Bilo je jasno šta ih povezuje: zelene
oči. Zagledala se u fotografije.
- Tvoja je majka zaista bila veoma lepa.
- Da, bila je - procedio je kroz zube. Sve se u njemu zgrčilo.
Osećao se kao one noći kad ga je Deniz ostavila za stolom na
trgu. Koliko god to iracionalno zvučalo, bio je tada ubeđen da je
ona videla tamnu stranu njegove duše i da je time bila zgrožena.
Sad ga je gledala i video je samo te lepe plave oči. Kad je
primetio saosećanje u njima, nešto se u njemu stegnulo. Ali
iznenadilo ga je to što nije poželeo da pobegne pred tim.
Odložila je novine.
- Moram da pođem. Sutra me čeka dug dan.
- Čekaj - uhvatio ju je za ruku i povukao sebi. Požuda je
strujala njegovim krvotokom dok joj je proučavao lice. - Bože,
tako si lepa...
Spustila je glavu.
- Nisam.

Knjigoteka
48
 Glorij@

- Jesi - ponovio je. - Želim te više nego bilo koju ženu dosad.
Osetila je njegove usne na svojima. Ovo je u redu, osećala je
to mada nije želela da prizna. Zarila je prste u njegova ramena i
propela se na prste da bi mu bila što bliže.
Stefan je izvukao gumicu iz njene kose, pa ju je podigao na
radni sto. Instinktivno je obavila noge oko njegovih bokova.
Osetila je koliko je uzbuđen. I osetila je glad za njim. Ovo je
bilo važnije od bilo kakve racionalne misli ili sumnje.
Prstima joj je lagano otkopčavao bluzu. Bilo joj je vruće,
nedostajalo joj je vazduha. Ali još više je želela njega... njegovo
milovanje...
Negde je pozvonio telefon. Ukočila se.
- Nevažno - promrmljao je skidajući joj grudnjak.
Brzo je zaboravila na zvuk koji ihje prekinuo.
- Želim da te gledam...
Stefan se uspravio raskopčavajući svoju košulju. Deniz je
zažmurila. Njegov miris ju je opio. Kad je ponovo otvorila oči,
bila je fascinirana nagim torzom koji je ugledala.
Deniz je postala svesna činjenice da će, ako ovo odmah ne
okonča, završiti s njim u krevetu, a nije bila sigurna da je
spremna za to.
Položila je ruku na njegove grudi.
- Čekaj - iz njenog glasa izbijala je požuda. - Ovo se prebrzo
dešava - gledala ga je i poželela da ume da protumači izraz u
njegovim očima.
Stefan se odmakao za korak i Denizina ruka je skliznula.
Stekla je osećaj kao da se između njih otvorio ambis, ali nije
mogla da razmišlja dok je polunag stajao pred njom. Drhtavim
prstima vratila je grudnjak i bluzu stideći se što ga je molila da
joj dozvoli da ga gleda.
Nesigurna na nogama spustila se sa stola. Pripremljena na
to da će se on razbesneti, uzdahnula je pre nego što ga je

Knjigoteka
49
 Glorij@

ponovo pogledala u oči. Ali on se smešio. Bože! Morala je da se

pridrži za sto, jer je potreba za njim bila prejaka.
Prevukao je palcem preko njene donje usne,
- Žudimo jedno za drugim. Srce joj je preskočilo otkucaj.
- Da... - nije bilo smisla poricati, a ipak se osećala kao
šesnaestogodišnjakinja na pragu prvog seksualnog iskustva.
Mada... ona takvo iskustvo nikad nije doživela.
- Sledećeg vikenda je prijem u Madridu. Rekla si da bi volela
da vidiš grad.
Rekla je to?
Stefan nije čekao njen odgovor.
- Zajedno ćemo tamo otići. Imam apartman u gradu i u
njemu ćemo prenoćiti.
Srce joj je snažno tuklo u grudima. Klimnula je glavom.
- Dobro je da nas viđaju zajedno. Mislim... novinari.
- Da - potvrdio je. - Ali nije samo o tome reč. Biće to dobro i
za nas.

Kad je Deniz otišla, Stefan je neko vreme čekao da mu se telo

smiri. Zamalo ju je zgrabio i odneo u spavaću sobu. Osmeh mu je
zaigrao na usnama. Zamalo da je uzme tu, na pisaćem stolu...
Kad se povukla, dozvao se pameti.
On jeste civilizovan čovek, ali poslednjih nedelja nije se
tako osećao. Otkad je nju sreo.
Prekrstio je ruke na grudima zagledan u baštu oko kaštela.
Javio se u njemu neki osećaj... ranjivost. To mu nije prijalo.
Vratio se u vreme pre nego što je postao imun na sve.
Želeo je Deniz, ali znao je da je opasna. U njenoj blizini se
zaboravljao uprkos lekcijama, kojima su ga majka i baka naučile.
Pred očima mu je iskrsnuo bakin lik. Dovukla ga je do ovog
prozora, gurnula u stolicu i naredila mu da tu sedi svakog dana,
satima.

Knjigoteka
50
 Glorij@

Zato što ga je jednom tu zatekla kako čeka.

- Ako to voliš, onda ćeš to od sada svakodnevno raditi.
Gledaj kroz prozor i čekaj je da se vrati. Kad konačno shvatiš da
sam u pravu, javi mi, pa da već jednom okončamo ovu glupu
igru.
Prkosno je gledao u bakino iznervirano lice i suze su mu
grunule na oči, ali nije hteo da popusti.
Tako je svakoga dana gledao kroz prozor dozivajući u
mislima majku da se vrati. Jednom je čak pomislio da ju je
ugledao kako prilazi kaštelu, ali to je bila varka. I potrajalo je
čitavu godinu dok konačno nije rekao baki ono što je želela da
čuje.
Njegova baka se pobrinula za to da on, iako tek
petogodišnjak, vidi sve fotografije i izveštaje o svojoj majci, o
njenom glamuroznom životu u Parizu. Prelepa manekenka na
putu slave i bogatstva... Rođenje drugog sina, njegovog
polubrata...
Vratila se dve godine kasnije zajedno s njegovim mlađim
bratom. Užasno ga je bolelo što je mali dečak majku držao za
ruku. Mrzeo ih je oboje toliko da je odbio da pođe s njima.
Oca je izgubio pre nego što ga je upoznao. Njegova majka ga
je napustila. A baka i deda uzeli su unuka samo zato da
opravdaju svoju opsednutost porodičnim imenom.
Prošlost je nestajala iz njegovih misli. Prokleo je sebe što je
jednoj ženi, koliko god da je zgodna, dozvolio da ga navede na
razmišljanje o prošlosti. Želeo je Deniz i to je sve.
Od žena je očekivao isključivo privremeno zadovoljenje, pa
ni Deniz nije bila izuzetak.

Knjigoteka
51
 Glorij@

6. poglavlje

Krajem druge nedelje Denizini živci bili su sasvim istanjeni,

verovatno zato što je Stefan svakodnevno dolazio na snimanje.
Ponekad je njegove poglede osećala kao milovanje.
Ipak, nenavikla na to, na taj stalni mučni rast požude i
frustracije, mrzela je Stefana što je imao takvu moć nad njom, a
istovremeno je želela da ga zgrabi u naručje i ljubi...
Zavukao joj se pod kožu. Nije mogla da shvati da opet srlja u
propast iako je ovo ipak bilo drugačije nego s Džordžom.
Približavao se vikend i odlazak u Madrid. Ironično je bilo to
što je glumila laku devojku, a pojma nije imala šta to zapravo
znači. Dakle, prevarantkinja je. Na sreću, to dosad niko nije
otkrio. Posle ovog vikenda znaćeš kako je to, javio se glasić u
njenoj glavi.
Kad je i poslednja scena tog dana snimljena, Stefan ju je
čekao.
- Zar ne bi trebalo da se sretneš s nekim premijerom ili bar
ministrom? - upitala je. Nerviralo ju je to što je on miran.
- Ja sam tvoj ljubavnik, zar si zaboravila?
Uzdržala se od odgovora na provokaciju. Pre nego što je
uspela da pobegne, uhvatio ju je za ruku.
- Sutra moram u London, ali u subotu se vraćam. U podne
krećemo u Madrid.
Privukao ju je sebi, a nežni poljubac potrajao je jedva tren.
Deniz je želela više.
- Vidimo se sutra - rekao je.
- U redu, biću tačna.

Knjigoteka
52
 Glorij@

U subotu je Deniz u udobnoj odeći i s koferom u ruci čekala

Stefana u holu kaštela. Trudila se da ignoriše leptiriće u
stomaku i da ne razmišlja o tome šta će joj doneti vikend.
Osvrtala se oko sebe pitajući se kako je bilo odrastati ovde,
bez majke.
Nešto na kraju hodnika privuklo joj je pažnju. Spustila je
kofer i krenula u tom pravcu. Obrela se u dugoj prostoriji sa
zidovima punim portreta. Prošla ju je jeza dok je po smatrala
likove. Svi su izgledali strogo i odbojno.
Prošla je pored čitavog niza dok nije došla do poslednje dve
slike. To mora da su Stefanovi baba i deda. Činilo se da su stroži
i nepopustljiviji od svih ostalih članova porodice. Stresla se.
- Hladno ti je?
Naslonjen na dovratak, Stefan ju je posmatrao. U crnim
pantalonama i košulji zavrnutih rukava izgledao je
fenomenalno.
- Uplašio si me.
Ušao je u prostoriju s rukama u džepovima pantalona.
Popustio je tupi bol. Zaista joj je nedostajao, a samo ga jedan
dan nije videla.
Ponovo je pogledala portrete.
- Ovo su tvoji baba i deda? Stao je iza nje i njeno je telo od-
mah reagovalo.
- Tako je.
- Kakvi su bili? - upitala je radoznalo.
- Hladni, okrutni snobovi opsednuti porodičnom tradicijom.
Jedva je disala.
- Šta su ti učinili?
- Pitanje treba da glasi: šta mi nisu učinili? Baka me je
prisiljavala da skupljam članke iz novina o majci i polubraći da
bih shvatio da me oni ne žele.

Knjigoteka
53
 Glorij@

Nikakvo čudo što je bio stegnut kad god su pričali o

porodici. A ipak je otišao na ono venčanje... Deniz je osećala bes
zbog onoga što mu je, dok je bio sasvim mali i nemoćan,
učinjeno.
- Šta se desilo tvom ocu? Da li je istina da je bio toreador?
- Zapravo je bio buntovnik. Želeo je da ode odavde, prezirao
je tradiciju svoje porodice. Izabrao je da bude toreador, jer je
znao da će ga u tom slučaju roditelji odbaciti. I tako je bilo.
- A tvoja majka?
- Ona je živela u gradu na jugu, gde se moj otac školovao.
Poticala je iz siromašne porodice. Zaljubio se u nju, venčali su se
i ja sam rođen.
Nakašljao se.
- Treba da pođemo, avion nas čeka.

Privatni avion bio je spreman za poletanje i Deniz je bilo jasno

ko liko je Stefan bogat. Sam je vozio "lendrover" do ae rodroma.
Pilot ih je pozdravio na stepenicama aviona, a stjuard se
pobrinuo za prtljagu. Onda su ušli u kabinu kakvu Deniz dotad
nije videla. Ali još uvek je bila pod utiskom njegove priče, pa nije
mogla da uživa.
Stjuard ih je odveo do sedišta i seli su jedno pored drugog.
Nije bilo drugih putnika i avion je poleteo.
- Kakav je povod prijema? – upitala ga je.
- Večera u kući italijanskog ambasadora – odgovorio je
opušteno.
Zavrtelo joj se u glavi.
- Nikada nisam upoznala ni jednog ambasadora. Neznam
šta treba da kažem…
- Ne brini sve će biti u redu.
Mrzela je nesigurnost u sebe, jer nije završila školu. A i
disleksija je problem….

Knjigoteka
54
 Glorij@

- Razgovarat će se o politici, privredi i…

- Sasvim dovoljno znaš o tome da ćeš moći da se uključiš. To
su samo ljudi nisu supermeni.
- Ali ti jesi… to što joj je palcem pravio krugove na zglobu
ruke odvraćalo joj je pažnju.
- Otkud ti to? - namrštio se.
- Pa jedan si od najuspešnijih biznismena... Pozivaju te na
međunarodne ekonomske forume... i sve te knjige u tvojoj
radnoj sobi i stanu...
- One u radnoj sobi pripadaju porodici. Zadržao sam ih za
slučaj da moram nešto u njima da potražim i da bi ostavljale
utisak. Inače, radije čitam krimi-romane.
Iznenada se u njoj probudila nežnost.
- Nisam lako učio - nastavio je. - Da bih dobio dobre ocene,
morao sam mnogo da se trudim. Kad je babi i dedi to postalo
jasno, pozvali su najboljeg učenika u razredu da mi pomaže.
Uliks je danas ovdašnji gradonačenik.
Nasmešio se. Deniz je morala da se pribere da ga ne bi
dodirnula.
- Postali smo dobri prijatelji, ali u početku smo se mnogo
tukli. Bilo nam je po deset godina.
- Zašto?
- Nisam mogao da podnesem da je neko bolji od mene -
malo se zamislio. - U suštini, ja sam igrač. Idem na sastanke i
forume, jer sam nasledio veliko bogatstvo i umem time da
upravljam. Dugo sam razmišljao da li da okrenem leđa svemu,
kao što je to moj otac učinio, ali onda mi je postalo jasno da je to
glupost. Volim što sam preduzetnik i dobar sam u tome. Posle
babine i dedine smrti najzad tim novcem mogu učiniti nešto
dobro.
- Koliko ti je bilo godina kad su umrli?
- Petnaest kad je umro deda, a osamnaest kad je umrla
baka.
Knjigoteka
55
 Glorij@

Deniz ga je uhvatila za ruku. Zbog činjenice da je odrastao

bez ljubavi osećala je bol u srcu. Znala je kako je to mada je ona
to doživela pod drugačijim okolnostima.
Ljubav je nestala u njenoj porodici posle jednog strašnog
događaja i nikad se više nije vratila...
Stjuard je doneo osveženje, a posle toga su razgovarali o
običnim temama. Uskoro su sletali u Madrid. Deniz je bila
uzbuđena.
Automobil ih je odvezao pred Stefanov apartman.
- Ostavićemo prtljag - rekao je Stefan uhvativši je za ruku -
pa ću ti pokazati grad.
Njegov stan bio je na najvišem spratu luksuzne stare zgrade
na širokoj aveniji. Iznenadilo ju je to što su dizajn i nameštaj
slični kao u njegovom apartmanu u kaštelu. Antikni nameštaj i
moderna umetnost bili su odlična kombinacija luksuza, statusa i
stila.
Držeći njen kofer u ruci, otključao je vrata.
- Ovo je tvoja soba - spustio je kofer pored kreveta.
Tu je bilo kupatilo i mala garderoba. Srce joj je snažno
udaralo kad se okrenula prema njemu.
- Znaš da te želim, ali ovo je tvoja privatna odaja.
- Hvala - osmehnula mu se.

Nekoliko sati kasnije Stefan ju je čekao u salonu i pošli su u obi-

lazak grada. Deniz mu je rekla da želi da se provoza turističkim
autobusom bez krova.
Radovala se kao dete. Stefan je bio odličan vodič, pa se oko
njega okupila grupica ljudi slušajući njegova objašnjenja.
Bilo joj je zabavno kad je jedan američki par insistirao na
tome da uzme napojnicu, on, jedan od najbogatijih ljudi na
svetu! Kad je video kako se od srca nasmejala, Stefan je osetio
nešto njemu dotad nepoznato i zaključio je da je to sreća.

Knjigoteka
56
 Glorij@

Tama, njegova večita pratilja, povukla se. Radost je

potrajala i kad je Deniz insistirala na tome da se pešice vrate u
stan. Usput su navratili na kolače i Stefan je morao da prizna da
se nikad ni sa kim nije ovako dobro osećao.

Držao ga je taj osećaj, ali nešto se u njemu protivilo da ga pri-

hvati.
Sva ta osećanja bila su mu oduzeta u detinjstvu...
Okrenuo se i zastao je u pola pokreta kao da se okamenio.
Deniz je zastala u vratima. Bila je u crnom i to je isticalo njene
obline. Ramena su joj bila naga, kosa podignuta i to je isticalo
njen dugi vrat. Boginja...
Stefan joj je prišao plašeći se da je dodirne, jer se plašio da
će reagovati kao divljak.
- Automobil čeka.
Nasmešila se, ali Stefan je u njenim očima video da je
nervozna. Zbog večere? Zaštitnički instinkt i silna želja javili su
se u njemu istog trenutka. Nije smeo o tome da razmišlja.
Obratio se Bogu, koga već dugo ni za šta nije molio, da mu
da snagu da se kontroliše i da se civilizovano ponaša.

Deniz se konačno opustila. Verovatno je to bilo u vezi s drugom

čašom vina. Večera nije bila zastrašujuća iako je organizovana u
ambasadorovoj rezidenciji u centru Madrida.
Mislila je da će se razgovor vrteti isključivo oko politike i
ekonomije, ali zvanice su bile zainteresovane da saznaju
ponešto o filmskoj branši.
U jednom trenutku spustio je ruku na njenu butinu. Prsti su
im se isprepleli dok ga je držala za ruku. Njeno telo i duša kao da
su odlebdeli na neko drugo mesto...
- Da li je sve u redu? - prošaputao joj je na uvo.
Klimnula je glavom.

Knjigoteka
57
 Glorij@

- Morala sam da kažem grčkom ambasadoru šta da pogleda

s decom kad sledećeg meseca bude otišao u Los Anđeles.
Stefan je ovlaš poljubio njene usne i poželela je da se privije
uz njega. Na butini je i dalje osećala njegovu ruku. Da, bila je
spremna. Njeno srce udaralo je snažno mada je strah iz prošlosti
i dalje bio prisutan.
Stefanove oči poprimile su tamnu nijansu zelene boje.
- Posle večere biće kratak umetnički program, ali ne
moramo ostati ako ne želiš.
- Naprotiv, želim.
Prešli su u drugu salu. Deniz se osećala kao u magli požude
i strasti. Sva njena čula bila su usmerena prema njemu.
Plesačica flamenka, koju je pratio gitarista, otvorila je
program. Kad je Deniz u jednom trenutku pogledala u Stefana,
primetila je da je on posmatra. Osetila je vrelinu i uložila je silan
napor da skrene pogled s njega na lepu crnokosu ženu, koja je
temperamentno plesala na podijumu.
Ritam muzike i ples, čovek pored nje... Stefan je u njoj
otključao nešto moćno... njenu seksualnost.
Mislila je da je sva njena čulnost pre mnogo vremena otišla
u nepovrat. Želela je da ga gleda, ali se plašila da će on u njenim
očima vide ti žudnju.
Muzika je postala brža, plesačica je temperamentnije
zaplesala. Znoj u svetlu reflektora na njenoj koži, kao i njeno lice
isijavali su strast. Stefan je držao Denizinu ruku osećajući šta su
ples i muzika probudili u njoj.
Vibrirao je svaki delić njenog bića, sve se u njoj probudilo.
Želela je ovog čoveka. Kad se ples završio, odjeknuo je
gromoglasan aplauz, a Deniz se ni tada nije usudila da pogleda
Stefana.
Sledeći umetnik stao je ispod reflektora, ali je Deniz
impulsivno rekla:
- Da li bi ti smetalo da sad pođemo?

Knjigoteka
58
 Glorij@

Odmahnuo je glavom. U očima mu se videlo da oseća njenu

želju.
- Hajdemo pre nego što nastup počne.
Dok su izlazili, Deniz je nekoliko puta duboko udahnula. To
joj je pomoglo da malo povrati kontrolu, ali još uvek je drhtala.
Kad su izašli iz zgrade, vozač ih je čekao. Seli su u automobil
i on ju je bez oklevanja privukao sebi, a ona je njega zagrlila oko
vrata. Strasno su se poljubili.
Kad su stigli u apartman, ni reč nisu progovorili, ali vazduh
oko njih bio je težak, napet, pun iščekivanja i nestrpljenja.
Stefan je zbacio sako s ramena i skinuo leptir-mašnu ne
ispuštajući je iz vida. Njeno srce je tako snažno udaralo da je
poverovala da ga i on čuje.
Prišao joj je uhvativši je za ramena.
- Jesi li sigurna? Klimnula je glavom.
- Nikad u životu nisam bila sigurnija. Želim te, Stefane.

Knjigoteka
59
 Glorij@

7. poglavlje

Nekoliko sekundi nije se pomerio i zahvatila ju je panika. A

onda se nagnuo, podigao ju je u naručje i privio na grudi.
Dugim koracima prešao je hodnik do svoje spavaće sobe.
Od prostorije u koju su ušli Deniz je videla samo ogroman
krevet u mraku.
Spustio ju je na noge i uključio lampu. Svetlo, pomislila je, to
je dobro. Uzalud je pokušavala da umiri puls dok joj je Stefan
izvlačio šnale iz kose.
Lagano je otkopčao rajsferšlus njene haljine. Tkanina je
skliznula na pod i uzdržala se da je ne zadrži. Stefan je šake
položio na njene bokove. Stajala je pred njim u čipkanom
grudnjaku i svilenim gaćicama. Drhtala je, noge su je izdavale.
Bilo joj je vruće, vrtelo joj se u glavi od uzbuđenja i straha.
Stefan se jedva uzdržavao. Zagrlio ju je oko struka.
- Deniz... pogledaj me.
Grizla je usnu, ali poslušala ga je. Oči su mu se caklile dok je
spuštao šaku na njenu dojku. Teško je disala. Želela ga je...
Seo je na krevet povukavši je kraj sebe. Zagrlila ga je dok joj
je otkopčavao grudnjak. Gotovo je vrisnula od zadovoljstva kad
je najzad osetila njegove usne na koži. Kakav osećaj!
Gledala ga je u lice dok mu je raskopčavala košulju.
Nestrpljivo je to dovršio, jer su joj prsti drhtali. Oslobodio se
košulje. Telo mu je bilo savršeno... Povukao ju je sebi u krilo.
Usnama je potražio njene dok joj je rukom milovao butine. Kad
je gurnuo ruku u njeno međunožje, prestala je da diše.
Odmaknula se pogledavši ga. Gledao ju je ispod
poluzatvorenih kapaka. U svetu, u kojem su postojala samo

Knjigoteka
60
 Glorij@

osećanja, poslednjim atomima snage Deniz se hvatala za

stvarnost i ubeđenje da mu može verovati.
Uhvatila je zglob njegove ruke.
- Ne smeš me povrediti. Malo se namrštio zagledavši joj se u
oči.
- Nikad te ne bih povredio. Polako ćemo, u redu?
Klimnula je glavom osetivši olakšanje. Stefan ju je podigao
iz krila i lagano ju je spustio na krevet. Naslonjena na jastuke,
gledala ga je dok se svlačio.
Očekivala je da će osetiti strah, gađenje... ali osetila je
uzbuđenje, požudu, euforiju i... olakšanje. Svukao joj je gaćice
gledajući je užarenim očima.
- Lepša si od svega što sam u životu video - vrhovima
prstiju crtao je konture po njenom telu.
Spustila je ruku na njegov obraz i želudac joj se stegnuo
kad je njenu ruku prineo usnama. Pogleda uronjenog u njene
oči, milovao joj je grudi i stomak, klizeći rukom naniže.
Zadržala je dah kad je dotaknuo središte njene
ženstvenosti. Disala je sve brže, privijajući se uz njega. Stefan joj
je ljubio usne budeći u njoj nepoznata osećanja. Želja je rasla.
Teškom mukom odvojio se od nje.
- Bože, tako snažno reaguješ. Ne znam koliko ću moći da
izdržim. Ubijaš me...
Otvorila je oči.
- Samo nastavi, ali polako...
Disao je isprekidano, lica oblivenog znojem. Osetila je da se
on jedva kontroliše i to joj je dalo moć i nepobedivost.
Čula je da otvara fioku. Posmatrala ga je dok je navlačio
kondom. Bila je srećna što ponovo otkriva sopstveno telo, što je
ovde i što se osećala sigurnom.
Želela je da oseti težinu njegovog tela na svom. Zagrlila ga je
i privukla sebi.

Knjigoteka
61
 Glorij@

- Ne želim da te povredim - rekao je.

- Nećeš - rekla je odlučno. Onda ju je pomilovao po licu i
poljubio njene usne. Kao da je znao...
Kad je prodro u nju, telo joj se napelo. U mislima je naredila
sebi da otera mračna sećanja da ne bi uništila ovaj predivni
trenutak.
Stefan je čekao. Tišinu u sobi narušavalo je samo njihovo
teško disanje, Osećala je da on malo-pomalo lagano ulazi u nju.
Malo se pomerila i on je to shvatio kao znak. Njeno telo
gorelo je od požude, nešto ju je vezalo nevidljivom magičnom
vezom za ovog čoveka. Kad je počeo da se pomera, uskladila je
ritam s njegovim. Napetost u njoj je rasla, postala je neizdržljiva,
tražila je zadovoljenje. Molila ga je da je oslobodi tog slatkog
mučenja i da joj pruži osećaj potpunosti.
Strasno ju je ljubio.
- U redu je, draga. Prepusti se i ne brini.
Te reči su je oslobodile. Talas ekstaze povukao ju je u svet
strasti tako snažno da je gotovo bolelo. Ugrizla ga je za rame da
ne bi vrisnula njegovo ime.

Stefan nije mogao da razmišlja. Još uvek ga je čvrsto držala, nije

mu dozvoljavala da se spusti na zemlju. Upravo je doživeo
najjači vrhunac u svom životu.
Najteže je bilo odvojiti se od nje, ali stegnuo je zube i učinio
je to. Malo se trgnula. Oči su joj sijale, obrazi goreli, a kosa joj je
bila razbarušena.
Pažljivo se pomerio u stranu privukavši je sebi tako da su
se gledali u oči. Posle vođenja ljubavi Stefan je uvek osećao
potrebu da se odmakne. Sad mu to nije palo na pamet. Savršeno
mu je odgovorala.
Posmatrao ju je. Na njenom licu video je izraz čuđenja.
Pramen kose zalepio joj se za obraz. Pružio je ruku da joj ga
pomeri iza uva i začuđeno je primetio da mu prsti drhte.

Knjigoteka
62
 Glorij@

Onda je primetio suze u njenim očima i osetio je da pada u

ambis. Dotaknuli su ga ledeni prsti. On je mislio... bio je
fokusiran na to koliko je njemu sve bilo intenzivno... Mislio je da
je i ona osetila takvo ispunjenje, ali sad...
Uhvatila ga je panika. Podupro je glavu laktom.
- Jesam li te povredio? Odmahnula je glavom, a suze su joj
potekle. Osetio je da ona drhti. Njeno telo, koje je pre nekoliko
sekundi bilo tako vrelo u njegovom naručju, sad je bilo ledeno i
ukočeno. Panika ga je preplavila i naterala da je odnese u
kupatilo. Stisnula se u njegovom naručju i on je pomislio da ju je
povredio.
Stao je s njom pod tuš i pustio toplu vodu. Još se jače privila
uz njega uzdišući.
- Deniz... reci nešto. Jesam li te povredio?
- Nisi, naprotiv - jecala je.
To ga je malo umirilo. Gledao ju je dok se voda slivala niz
njenu kosu i leđa.
- Pa... o čemu je onda reč?
Kad je podigla glavu, Stefan je osetio nešto sasvim
nepoznato.
- Samo... Nikada mi nije bilo ovako. To je sve.
Slutio je da to nije sve, ali nije insistirao. Osetio je olakšanje.
- Hajde da te obrišem - rekao je. Zavrnuo je slavinu i izašao
iz kabine. Umotao ju je u veliki peškir, sam se brzo obrisao,
obmotao je peškir oko bokova, pa ju je odneo u spavaću sobu.
Kosa joj je bila mokra, jedva je držala otvorene kapke. Bila
je iscrpljena. Posmatrao ju je neko vreme, a onda se spustio kraj
nje. Nikada to nije činio, nikad se nije vraćao u krevet ženi posle
seksa.
Deniz je naslonila glavu na njegovo rame i njegovo srce
počelo je brže da udara. Onda je osetio da ona tone u san i kad
se umirila, konačno se opustio.

Knjigoteka
63
 Glorij@

Prvi zraci sunca prodrli su u sobu probudivši Deniz.

Dezorijentisano se osvrnula oko sebe. Osećala se drugačije:
lenjo, opušteno... zadovoljno.
Onda je shvatila da se pod njenim obrazom nešto
ravnomerno pomera. Stefanove grudi podizale su se i spuštale.
Podigla je glavu gledajući ga kako spava. Onda je ugledala
tragove ugriza na njegovom ramenu i prisetila se telesnih
zadovoljstava koje je osetila prethodne noći.
Obrazi su joj goreli. Setila se svih divnih trenutaka. Spavati
s njim bilo je iskustvo o kakvom ni sanjala nije.
Zabrinuto se pitala da li bi joj on učinio nažao. Ne, nema
šanse. Ali osećala se krivom, kao da ga je prevarila time što mu
ništa nije rekla, kao da je uzela nešto na šta nema pravo. On
nikad neće saznati koliko joj je vredan poklon dao.
Osetila se konačno oslobođena prošlosti.
Pažljivo se iskrala iz kreveta i nije ga probudila. Pokupila je
svoje stvari i iskrala se na hodnik. U svojoj sobi otišla je u
kupatilo, istuširala se i obukla. Vezala je kosu i pošla u potragu
za kuhinjom.
Na radiju je pronašla klasičnu špansku muziku. Okrenula se
da uzme so i biber i zamalo joj je sve ispalo iz ruke kad je
ugledala Stefana ležerno naslonjenog na dovratak.
- Izvini, nisam hteo da te uplašim.
Pocrvenela je.
- Nisi me uplašio... Hoću da kažem, ti si... nije važno.
Prišao joj je. Mislila je da će joj kolena popustiti. Nije bila
navikla na toliko osećanja.
- Probudio sam se sam u krevetu - prebacio joj je.
- Ja... probudila sam se, a ti si spavao - zamucala je. - Nisam
htela da ti smetam.
U očima mu se pojavio izraz koji nije umela da protumači.
- Ne smetaš.

Knjigoteka
64
 Glorij@

Poljubio ju je i uzvratila mu je. Kad se upravio, jedva je

disala. Da bi se sabrala, okrenula se da isprži jaja i slaninu.
- Nadam se na nemaš ništa protiv - dobacila je preko
ramena. - Otvorila sam frižider... Jesi li gladan? - znala je da
brblja bez veze.
- I te kako - odgovorio je.
Ali pogled upućen njoj govorio je da nije mislio na hranu.
Njeno telo je odmah reagovalo. Da li je to normalno?
Nekako je uspela da spremi doručak i da ga servira, a da joj
ništa ne ispadne iz ruku.
Kad je sela naspram njega, u mislima se zahvalila Bogu što
je on obukao košulju. Ugledala je nedeljne novine na stolu.
- Domar ih ostavlja pred vratima kad zna da dolazim -
objasnio je Stefan.
Deniz je uzela novine u kojima je objavljena njena i
Stefanova fotografija u turističkom autobusu. Razočaralo ju je to
što je tako divan spontani momenat uništen fotografijama
objavljenim u novinama.
- Nisu znali šta planiramo - rekla je.
Stefan je otpio gutljaj kafe.
- Pozvao sam svoju sekretaricu i ona je anonimno dojavila
novinarima gde ćemo biti.
Deniz je osetila jezu, setila se da je Stefan telefonirao iz
autobusa.
- Ali... - htela je da pita zašto, ali znala je odgovor. Naravno
da se on pobrinuo za to da novinari saznaju za njihovo kretanje.
O tome je sve vreme reč, takav je dogovor.
- Ali...?
Pa ipak se osećala nekako... prevarenom, ali to nije htela
sebi da prizna. Jer ako je tako, to bi značilo da joj Stefan nešto
znači i da ona to više ne može da kontroliše.
Prisilila je sebe da se osmehne.

Knjigoteka
65
 Glorij@

- U pravu si. Ovo je bila dobra prilika.

Posmatrao ju je dok je doručkovala. Izgledala je tako mlada
i nevina.
Jučerašnji poziv sekretarici da dojavi štampi takođe je bio
znak kukavičluka, reakcija na osećanja koja su Denizin osmeh i
razdragano lice izazvali. On nije obilazio gradove sa svojim lju-
bavnicama i nikako nije mislio da bi to bilo zabavno. Ali juče mu
je bilo baš lepo.
A sad se na neki apsurdan način osećao krivim. Deniz je pila
kafu, sve vreme izbegavajući njegov pogled. Stefan ju je uhvatio
za ruku. Trgnula se. Osećao se krivim. Prokleta bila!
- Bilo je neizbežno da postanemo par - rekao je oprezno. -
Dogovorili smo se da je za oboje dobro da objavljuju naše
fotografije.
Nije mogao ništa da pročita s njenog lica.
- Naravno. Ne brini, nisam tinejdžerka, koja veruje u sreću
do kraja života. Znam da toga nema.
Glas joj je bio grub i to ga je zabolelo iako mu je razum
govorio da treba da oseća olakšanje.
Ustala je da skloni posuđe, ali on ju je uhvatio za ruku.
- Ostavi to. Posluga će to obaviti kad odemo - povukao ju je
u krilo i nije joj preostalo drugo nego da spusti tanjire na sto.
- Šta je sad? - promrmljalaje.
Ono što je osećao u njenoj blizini govorilo je da je svaka
njegova reč laž. Mogao je da misli samo na to koliko je želi. Ali
ona se držala odbojno i u njemu se javila sumnja.
Rukom je kliznuo ispod njenog džempera, znao je kako će
ona reagovati. Popustila je, naslonila se na njega.
- Deniz...
Lagano se okrenula prema njemu i nešto se za trenutak
pojavilo u njenim očima. Ranjivost. Začudo, Stefan nije poželeo
da pobegne od toga.

Knjigoteka
66
 Glorij@

Nežno joj je milovao grudi. Nije nosila grudnjak. U njoj se

rasplamsavala strast. Usne su im se spojile, počeli su divlje da se
ljube.
Poslednjim atomom snage ućutkao je glas u svojoj glavi, koji
ga je upozorio da umišlja ako misli da može kontrolisati ono što
se dešavalo...

Knjigoteka
67
 Glorij@

8. poglavlje

- Hajde, ljudi, još jednom ista scena!

Deniz je stegnula vilice. Ovo je trinaesti put i ako ponovo
pogreši tekst, kolege će joj se popeti na glavu, Reditelj je viknuo:
- Akcija! - i ovoga puta uspela je da odglumi scenu do kraja
bez zamuckivanja.
Svi su odahnuli. Bili su premoreni. Već tri nedelje radili su
bez pauze i ponestajalo im je elana. Još jedna nedelja ovde, onda
dve u Londonu... svima se to činilo kao večnost.
Za sledeću scenu Deniz je morala da promeni kostim. Bila je
srećna što će nekoliko minuta provesti sama u garderobi, bilo
joj je potrebno da se sabere.
Otkad su se vratili iz Madrida, Deniz je činila sve da izbegne
Stefana. Nije joj to baš polazilo za rukom, jer je on vreme
uglavnom provodio na snimanju i zato je ona stalno zaboravljala
tekst. Teškom mukom uspevala je da se usredsredi na posao.
Danas ga nije bilo i to je bilo... još gore.
Plašila se da se zaljubila u čoveka, koji je nju i njeno telo
oživeo poljupcima. Kao uspavanu lepoticu iz bajke.
Zato je pokušavala da ga izbegava. Nije znala kako da
kontroliše ova novoprobuđena osećanja.
Činilo joj se da se ponaša kao tinejdžerka, bila je nervozna i
uzbuđena. Za vikend ju je samo povukao u svoje krilo i već je
gorela od želje.
Ni slutio nije s kim ima posla i kakvu mračnu tajnu ona
krije. Svaki put kad ju je dodirnuo, osećala se tako kao da će
svakog trena eksplodirati. I svaki naredni put povećavao se rizik
da će mu otvoriti srce.

Knjigoteka
68
 Glorij@

Zato ga je zaobilazila u širokom luku. Prava sam kukavica!

Ali uprkos tome, mislila je samo na njega, stalno ga je sanjala. U
međuvremenu to se loše odražavalo na njen posao. A naredne
nedelje predstoji onaj deo filma, kojeg se grozila. Ipak, ni sa kim
o tome nije mogla da priča.
Kad je neko pokucao na vrata, automatski je odgovorila:
- Odmah dolazim - jer je pretpostavila da je neko iz ekipe
zove na nastavak snimanja. Ali vrata su se otvorila i Stefan je
ušao.
Izgledao je odlično. I odlučno. Nije mogla da diše, ali ne
zbog tesnog kostima na sebi.
- Ne bi trebalo da budeš ovde. Uskoro će me pozvati...
Prekrstio je ruke na grudima.
- Ovo je, izgleda, jedino mesto gde mogu da te nađem.
Pocrvenela je. Od njegovog pogleda osetila je žmarce po
telu. Bože, želela ga je.
Prišao joj je, nije mogla da pobegne. Zagrlio ju je oko struka
i privukao sebi. Žmarci su je obuzeli, ali ovog puta osećala se
smirenom.
- Cele nedelje me izbegavaš. Zašto? - upitao je.
- Snimanje... moram da se usredsredim na posao -
odgovorila je.
Oči su mu sijale.
- Ti si kriva što ni na šta drugo ja ne mogu da se
koncentrišem.
- Zaista? - nije bilo prikladno, ali je zbog tih njegovih reči
osećala zadovoljstvo. Neko bi pomislio da ona ovog ozbiljnog i
uvek sabranog muškarca može da sludi. Morala je da se uzdrži
da se ne nasmeje.
- Ne igram igrice, Deniz. Prebledela je.
- Ni ja. Sklanjam ti se s puta jer prošlog vikenda... dugo ni sa
kim nisam bila. - Tačnije, nikad. - Nisam navikla na to... mislim,
na afere.
Knjigoteka
69
 Glorij@

Postiđeno je oborila pogled, ali Stefan joj je podigao bradu.

- Znaš li šta mi radiš dok te gledam u tim kostimima? -
stisak oko struka postao je jači. - Dođi večeras u moj apartman.
Odbijanje bi bilo besmisleno. Prijalo joj je to što je preuzeo
inicijativu.
- U redu - nasmešila se. Stefan se nagnuo da je poljubi kad
se začuo glas spolja.
- Deniz, čekamo te! Uzdahnula je.
- Odmah dolazim!
- Pobrinuću se za večeru - rekao je. - Dođi čim završite
snimanje i ponesi kofer za vikend.
- Stefane, odsela sam u kaštelu i u svakom trenutku mogu...
- Samo tako učini.
- Dobro - popustila je mada joj je bilo smešno.
Narednog jutra ga je upitala:
- Zašto mi ne kažeš kuda idemo? Uhvatio ju je za ruke i
pogledao pravo u njene oči. Bio je odeven u crno i oduzimao joj
je dah.
- Samo radi ono što ti se kaže - rekao je glumeći strogoću.
Odneli su njihove kofere u helikopter spreman za poletanje.
Tog jutra Stefan ju je rano probudio. Tokom čitave
neverovatne noći zadržavala je suze, odlučna da mu ne pokaže
koliko joj sve to znači.
Svaki njegov poljubac, svaki zagrljaj lečio je njenu dušu,
koja je pre mnogo vremena uništena.
„Naredio“ joj je i zato je spakovala mali kofer kad je pošla u
njegov apartman. On je već pripremao večeru. Opčinjeno je
zurila u njega dok je poslovao oko šporeta. To je bilo tako
netipično, tako zavodljivo da ju je koštalo mnogo snage da glumi
opuštenost

Knjigoteka
70
 Glorij@

Pomogao joj je da uđe u helikopter i dao joj je slušalice.

Odustala je od zapitkivanja kud su krenuli, vezala je pojas i
stavila slušalice.
Nasmešio se.
- Ne brini, svideće ti se. Rotori su se pokrenuli, osetila je
žmarce dok se helikopter podizao, a kaštel postajao sve manji
pod njima.
Stefan joj je pokazao svoje vinograde. Imao je veći posed
nego što je mogla da zamisli. Divila se svemu i postala je svesna
koliku on odgovornost nosi.
Leteli su preko reka i bregova. Onda su se pod njima
pojavila naselja, a Stefan joj je rekao da gleda preda se. Da li je
ono more što se presijava pred njima?
Uskoro su leteli iznad jednog većeg grada. Na obližnjem
brdu ugledala je divnu palatu s visećim mostom preko reke.
Grad je bio divan, staro jezgro očuvano, a stare zgrade činile su
neobičan mozaik šarenim fasadama.
Deniz je ostala bez daha.
- Lisabon? - upitala je začuđeno. Stefan je klimnuo glavom.
Zato joj je rekao da ponese pasoš! Osetila je nalet
zahvalnosti. Setila se dana u radnoj sobi kad je rekla da želi da
vidi Madrid, Salamanku i Lisabon.
Pokazao joj je sva tri grada.
Aterirali su na ravnom krovu jedne zgrade. Shvatila je da je
to hotel, jer ih je dočekao direktor hotela sa saradnicima, ali i
carinici. Kad su obavili formalnosti, Stefan ju je uhvatio za ruku.
- Znači, ni ovde ne moraš čekati u redu? - nasmejala se.
- Imam pretke i odavde. Zato imam nekakve... privilegije.
Mogla je da se kladi da ima bezbroj privilegija. Očito je često
dolazio u Lisabon, a činjenica da nije smatrao da ljudi moraju da
mu ukazuju poštovanje, dirnula ju je.
Odveo ju je sprat niže u luksuzni apartman, kakav nikada
nije videla. S terase se pružao savršen pogled na staru palatu i
Knjigoteka
71
 Glorij@

viseći most preko reke Taho. Deniz je uživala gledajući tu lepotu

do trenutka kad je osetila toplotu iza sebe. Zatvorila je oči,
ućutkala glasove u glavi koji su je upozoravali na opasnost, i
osetila Stefanove usne na vratu. Prstima je jače stegnula
gelender, žmarci su je podilazili.
Okrenula se.
- Smislio sam bogat program za nas dvoje, gospođice Mejn.
Trudila se da bude opuštena.
- Zbilja?
Klimnuo je glavom sklonivši joj pramen kose s čela.
- Ali ovog trenutka mi je nešto drugo u glavi...
Isprekidano je disala. - Da?
- O, da.
Usne je prislonio na njene i u trenutku joj je bilo potpuno
svejedno gde su, želela je samo da uživa s njim.

- Piće pre spavanja? Klimnula je glavom.

- Može.
Prišao je baru, a ona je pogledom pratila kretanje njegovog
snažnog tela.
Posle predivno provedenog dana tutnjalo joj je u glavi. Nije
htela da mu pokaže koliko je opčinjena svime, pa je izašla na
terasu. Čula je da mu je pozvonio mobilni telefon i bila je
zahvalna što će imati nekoliko minuta za sebe. Trebalo je da se
sabere.
Svež večernji vazduh rashladio joj je obraze. Otkad su se tog
prepodneva voleli, kao da je sve vreme u njoj gorela vatra. Nije
je pustio da spava, povukao ju je pod tuš i izabrao odgovarajuću
odeću: majicu, farmerke i patike.
Prvo su otišli na tvrđavu Sveti Đorđe, odakle se pruža
najbolji pogled na grad. Onda, kao da joj je čitao misli, provozali

Knjigoteka
72
 Glorij@

su se tramvajem. Stajao je uz nju dok su se vozili do arapskog

kvarta Alfama.
Držeći se za ruke, šetali su uzanim ulicama. U malom
restoranu, čija terasa gleda na reku, ručali su, a zatim nastavili
šetnju.
U jednom trenutku upitala je Stefana: - Nema paparaca?
Nasmešio se.
- Ne, nema ih.
Pomislivši na to da su zaista sami i da on nema drugih
planova, osetila je uznemirujuću toplinu.
A to je opasno.
Posetili su sve turističke znamenitosti, a onda joj je Stefan
pokazao na dug red ljudi, koji su strpljivo čekali. Deniz ga je
upitno pogledala kad su i oni tamo zastali.
- Isplatiće se, veruj mi - rekao je.
Kad su najzad stigli na red, Stefan je na tečnom
portugalskom naručio, a onda je Deniz pružio kolač s pudingom.
- Probaj - nagovarao ju je kad su seli za prazan sto u lokalu.
Uživala je u svakom zalogaju.
Posle toga obišli su grad automobilom koji je Stefan
iznajmio. Pre nego što su se popeli u apartman, razgovarao je na
portugalskom s recepcionerkom i ona je pocrvenela. Deniz bi
saosećala s njom da nije... osetila ubod ljubomore.
- Vidimo se za dva sata - poljubio ju je u obraz i ostavio.
Zbunjeno je gledala za njim.
Dve žene su joj prišle i odvele su je, u bukvalnom smislu
reči. Dobila je kompletan tretman lepote i masažu celog tela.
Poletno je šetala do apartmana, jer se odlilno osećala.
Stefan ju je čekao uz bocu ohlađenog šampanjca. Potom je
obukla haljinu bez bretela, pa su otišli na večeru.
Deniz se prepustila uživanju u noći provedenoj u jednom od
najstarijih gradova Evrope. Bila je savladana, činilo joj se da
gubi kontrolu nad svojim emocijama.
Knjigoteka
73
 Glorij@

To ju je podsetilo na sopstvenu mračnu tajnu. Naredne

nedelje moraće da se suoči sa svojom dubokom ranom i to ju je
strašno plašilo. Druženje sa Stefanom izazvalo je naprsline u
njenom odbrambenom štitu.
- Izvini, morao sam da se javim...
Trgnula se kad mu je čula glas. Pružio joj je čašu porta.
Nazdravila mu je.
Izgledao je odlično: visok, elegantan, zračio je muževnošću.
Otpila je gutljaj vina da bi izbegla njegov pogled. Ovaj
predivni dan isuviše ju je raznežio i čak je bila pomalo ljuta na
njega što ju je opčinio, što ju je doveo do toga da se zaljubi u
njega.
Htela je da ga izazove, da probije njegovu fasadu i da
pogleda iza nje.
- Kako to da nisi oženjen? Ni izgovorila nije pitanje do kraja,
a već je poželela da nije ni počela. Videla je da je stisnuo oči i
proklela je sebe. Morala je sve da okrene na šalu.
- Hoću da kažem, ti si dobra lovina. Imaš sopstvene zube,
nemaš zadah iz usta, imaš kuću... - ali plašila se da ga time nije
zavarala. Bledo se nasmešio.
- Još mi niko zube nije naveo kao argument.
Ne, nije. Verovatno svi na njemu vide samo znak dolara. Ali
Stefan nikada ne bi dozvolio nekoj ženi da od njega napravi
budalu i zato ne sme pomisliti da je interesuje novac.
- Htela sam da ti se zahvalim za ovaj predivni dan -
zabrinula se kad se setila da je vreme koje će provesti zajedno
ograničeno, ali sad o tome nije želela da razmišlja. Nije imala šta
da izgubi, pa je htela da zadovolji radoznalost. - Da li si ikad to
poželeo da učiniš? Mislim na venčanje.
Ukočio se, prstima je jače stegnuo čašu. Onda se opustio.
- Majka me je rano napustila, odrastao sam uz dedu i babu,
koji su me zapravo samo čuvali. Nisu mogli da prihvate

Knjigoteka
74
 Glorij@

činjenicu da moja krv nije čista kako su oni želeli. Takva

iskustva nisu nešto što navodi na želju da se zasnuje porodica.
Deniz je osetila grč u želucu. On ne želi dom i porodicu...
Shvatila je nešto o sebi: negde duboko u njoj postojala je nada
da će jednog dana shvatiti da su njena loša iskustva s porodicom
bila izuzetak.
- Tvoja polubraća... - rekla je. - Na fotografijama izgledaju
srećno.
Pogled mu je postao tvrd.
- Drugačije su odrasli, pa drugačije i razmišljaju.
- Majka je bila uz njih,.. Pitam se da li je njima bilo lakše ili
teže zbog toga.
- Da, ko zna - rekao je. Želela je da ga zagrli, ali nije to
učinila.
- Hoćeš li se ponovo naći s njima?
- Nemamo ništa zajedničko - okrenuo se prema njoj. Upla-
šila ju je hladnoća u njegovim očima, - Odavno sam odlučio da se
neću ženiti.
- Zašto? - te reči doživela je kao... udarac.
- Kaštel nije mesto za decu, a odlike moje porodice jesu
lakomost i snobizam. Posle moje smrti imanje će preći u
vlasništvo grada i neka rade s njim šta hoće. Novac će biti
podeljen humanitarnim organizacijama. Zato se trudim da
zaradim što više.
- Ali... - očajnički je pokušavala da probije njegovu ljušturu.
- Rekao si da ćeš renovirati kaštel. Čemu? Zašto ga ne
ostaviš gradu takvog kakav jeste?
- Zato što je otrov odavno u mojim venama.
Ućutala je. Poželela je da može da učini nešto da ga uteši. Ali
mada je samo nekoliko centimetara bio udaljen od nje, među
njima kao da je bila nepremostiva prepreka. - Izvini -
prošaputala je. - Nije trebalo ništa da kažem.

Knjigoteka
75
 Glorij@

Osmehnuo se jedva, ali to nije ličilo na osmeh koji je danas

videla.
- A šta je s tobom? Sanjaš li o kući s velikom baštom i dečjim
smehom?
Pred njom su se smenjivale slike: beba koja plače, časne
sestre grubih ruku i omalovažavajućih pogleda. Stroga lica ljudi
u uniformama. I tišina. I neizmerni bol.
- Deniz?
Nekako je uspela da se bledo osmehne.
- Zaboravio si psa. Mora da bude i pas.
- Da, naravno. Nema idile bez psa.
Odložio je svoju i uzeo njenu čašu. Onda ju je zagrlio. Bilo
joj je hladno, drhtala je. Očajnički je žudela za toplinom, koja će
oterati tu hladnoću i slike koje je upravo videla.
Propela se na prste zagrlivši ga oko vrata. Videla je sjaj u
njegovim očima i hladnoća u njoj počela je da se povlači.
- Poljubi me, Stefane. Osmeh je preleteo njegovim licem.
Strasno ju je poljubio. Pre nego što je prestala da misli
postalo joj je jasno da oboje beže od demona. Ali ovoga puta to
nije bio znak da imaju nešto zajedničko. Ovog puta pojavila se
praznina.

Mnogo kasnije Stefan je ležao u krevetu zureći u tamu. Pitanje

koje mu je postavila sada ga je manje pritiskalo.
Kako to da nisi oženjen?
Druge žene postavljale su mu to pitanje, ali sa zadnjim
namerama. Deniz je drugačija. Nikad ni sa kim nije pričao o
svom detinjstvu, ali s Deniz mu to nije predstavljalo problem.
Sve joj je rekao. Čak ni njegov prijatelj Uliks nije znao šta
planira s kaštelom. Čim je to izgovorio, osetio je prazninu. To ga
je navelo na želju da je isprovocira onim idiličnim scenarijem.

Knjigoteka
76
 Glorij@

Na trenutak je izgledala kao da joj je zario nož u srce:

zbunjena, bleda, šokirana, mada se šalila pominjući psa.
Ovo nije bila Šala. Prvi put u životu čeznuo je za nečim što
je, po njegovom čvrstom ubedenju, bilo van njegovog domašaja.

Knjigoteka
77
 Glorij@

9. poglavlje

- Da li bi ti smetalo da se posle doručka vratimo u kaštel?

Iskrsnuo je problem i odmah ga moram rešiti.
Ujutro se Deniz probudila sama u krevetu i bila je srećna
zbog toga. Sinoćni razgovor sa Stefanom pokazao joj je da ona,
uprkos lošim iskustvima, i dalje veruje u porodičnu sreću. Ali to
je iluzija. Kao što je umišljala da može kontrolisati ono što se
između nje i Stefana dešava... Laknulo joj je kad je to rekao.
- Ne, naravno - odgovorila je. - Ove nedelje treba da snimim
nekoliko napornih scena, pa ću imati više vremena da se
pripremim.
Stajao je prekrštenih ruku u dovratku i shvatila je da će joj
biti bolje ako se malo odmakne od ovog muškarca...
- Ne moraš odmah zvučati tako oduševljeno.
Pocrvenela je, nije znala kud da pogleda.
- Zapravo, ne želim da se vratimo... Tako si velikodušan i
pažljiv...
U trenu se stvorio kraj nje.
- To nalaže učtivost.
- Ne želim da budeš učtiv - prošaputala je. - Želim tebe.
Privukao ju je i poljubio. Morala je da se drži za njegova
ramena, jer su joj kolena popustila.
Kad se odmaknuo, otvorila je oči. Jedva je disala.
- Možda mogu da ih ubedim da se sami snađu - rekao je.
Potrajalo je sekundu pre nego što je shvatila šta je rekao.
Žedulac joj se zgrčio. Ipak je požurila da kaže:
- Treba da se vratiš ako im je potrebna tvoja pomoć. A ja
zaista moram da se pripremim za snimanje.
Knjigoteka
78
 Glorij@

- Ali preći ćeš u moj apartman.

Videla je odlučnost u njegovim očima i nije joj preostalo
drugo nego da prihvati.

Kasno noću Stefan se vratio u kaštel, umoran i nervozan.

Problem je bio komplikovaniji nego što je očekivao. A on je
želeo što pre da vidi Deniz.
U apartmanu je bilo tiho. Kad je pomislio da je ona, umorna
od čekanja, otišla u svoje odaje, još se više iznervirao.
Ipak... njene patike su pored sofe. Svetlo je bilo prigušeno i
srce mu se stegnulo kad ju je ugledao sklupčanu i usnulu na sofi.
Majica joj se malo podigla, video joj se stomak. Jednu ruku
prebacila je preko čela.
Lagano joj je prišao nesvestan činjenice da su bes i
frustracija ustuknuli pred - požudom.
Primetio je slušalice, MP3 plejer ležao je kraj nje. Srce ga je
zabolelo kad je pomislio koliko joj je teško zbog disleksije.
Kao da je osetila njegovo prisustvo, podigla je kapke.
- Koliko je sati?
Seo je na ivicu sofe. Razbarušene kose i pospana, bila je
neverovatno seksi.
- Trebalo je odavno da legneš. Nasmešila se. Zavodljiva,
nežna...
- Trebalo je? I šta ćeš učiniti u tom smislu?
Glumio je strogoću.
- Pobrinuću se za to da se zavučeš pod jorgan kraj mene.
Podigao ju je i odneo u spavaću sobu. Poljupcima je obasula
njegov vrat.
Nežno ju je spustio na krevet, pa je sa sebe svukao košulju.
A onda, kao da se probudila iz sna, setila se scene koju je
učila napamet i želja je istog trena nestala. Stefan se nagnuo nad

Knjigoteka
79
 Glorij@

njom, a ona se ukočila. Intimnost s njim nakratko ju je navela na

zaborav.
On ne sme da sazna njene tajne. I zašto bi? Ovo je kratka
afera, opuštena, lagana. Ali ovog trenutka osećala je nešto
sasvim drugo: kao da sav teret sveta leži na njenim plećima.
Stefan je pružio ruku da je pomiluje, a ona se uplašeno
povukla. Želela je da pobegne od njega pre nego što je on
dodirima razneži.
- Deniz?
Iskliznula je iz njegovog naručja. Bilo joj je hladno, sve je
zamrlo u njoj. Stefan ju je začuđeno gledao.
- Šta to radiš?
Izvukla je kofer i počela da ubacuje stvari. Kako je juče bio
divan dan! Ali to je doživela neka druga osoba, u čijoj glavi nisu
ona grozna sećanja.
- Idem u svoju sobu. Uhvatio ju je za ruku.
- Šta ti je? Šta se dešava? Istrgnula je ruku. Ophrvala ju je
panika i čudna potreba da se baci Stefanu oko vrata, jer se u
njego vom naručju dobro osećala i... obećao joj je da je s njim
bezbedna. Ali znala je da njega ne zanima ranjiva Deniz,
pobegao bi od nje.
- Rekao sam ti da ne igram igrice.
- Ne igram ni ja - tužno je uzvratila. - Ovo trenutno ne mogu.
Treba mi... prostora.
Dugo ju je odmeravao, pa je uzmaknuo.
- Naravno, koliko god ti treba. Podigla je kofer i vratila se u
svoju praznu sobu. Tamo je shvatila da je zapravo njena duša
prazna.
Slomljena i uništena. Nakratko je poverovala da je čudom
ozdravila, ali to je samo umislila. Ovaj nervni slom dokaz je
tome.
Treba mi prostora.

Knjigoteka
80
 Glorij@

Stefan je bio besan i svi su mu se sklanjali s puta.

Već dva dana proganjale su ga njene reči. U jednom
trenutku bila je nežna i podatna, seksi i zavodljiva... a u
sledećem ukočena. Bože, gledala ga je kao da on pokušava da joj
učini nažao.
Njene reči su ga nokautirale, ali kad je pomislio da će ona
možda shvatiti kakva osećanja u njemu budi, pustio ju je. I video
je paniku u njenim očima. Čega se Deniz toliko plaši?
Krajem nedelje filmska ekipa će se preseliti u London, na
njegovu veliku žalost.
Dva dana držao se podalje od seta, ali nešto ga je teralo da
ode u to staro krilo kaštela gde su snimali. Morao je što pre da je
vidi.
Članovi ekipe su ga pozdravili i on se trudio da im učtivo
uzvrati. Kad je prišao, primetio je da su vrata seta zatvorena.
Pošto je vladala čudna tišina, pitao je asistenta režije šta se
unutra snima. Momak je odmahnuo glavom, a kad je pokušao da
ode, Stefan ga je zadržao.
- Ne možete sad ući, gospodine Amato. Snimanju scenu
silovanja i tamo su samo oni koji moraju biti prisutni.
Scena silovanja.
Stefanu se sledila krv u žilama mada nije znao zašto. Otišao
je do zida na kojem su instalirani monitori za praćenje onoga što
se upravo snima. Obično je tu bilo mnogo glumaca, ali danas je
samo tehničar sedeo za stolom.
Stefan je seo. Tehničar mu je dodao slušalice, jer je i ton bio
isključen.
Režiser je davao uputstva Deniz i glavnom glumcu. Stefan je
zadržao dah kad ju je ugledao. Kosa joj je bila raščupana, na sebi
je imala iscepanu tanku spavaćicu. Nazirale su joj se grudi.
Režiser se povukao, kamera je bila usmerena u Deniz i njenog
partnera Boba.

Knjigoteka
81
 Glorij@

Bob ju je uhvatio za ruku i vukao za sobom. Deniz je molila

za milost, ali on ju je gurnuo na krevet, zadigao joj spavaćicu i
navalio na nju. Kamera je zumirala Denizino lice. Bila je bleda,
oči su joj bile prazne. Bobova ruka pritiskala je njenu glavu, u
pozadini se čulo životinjsko stenjanje.
Onda se čulo "Rez!", ali Stefan je bio kao paralizovan, nije
mogao da se pomeri.
Razum mu je govorio da je ovo gluma. Video je Boba kako
pomaže Deniz da ustane. Glumac je bio sluđen, a Deniz
neprirodno bleda. Neprijatna slutnja ga je ophrvala, osetio je da
se iza snimanja te užasne scene krije mnogo više...
Onda je čuo glas asistenta kamere:
- Kadar sto... dvadeseti put... klapa!
Stefan je bacio slušalice.
- Već su devetnaest puta snimili tu scenu? - ne verujući sebi,
gledao je u tehničara.
- Da, gospodine. Režiser želi da je snimi iz svih uglova.
Stefan je pobesneo. Kamera je zumirala Denizino lice. Suza
joj se skotrljala niz lice. Prava suza.
Skočio je i zamalo je pritom srušio sto. Morao je kod nje!
Odgurnuvši asistenta, krupnim koracima umarširao je u
prostoriju.
- Kadar sto... dvadeset prvi put...
- Dosta! - njegov glas ošinuo ih je poput biča.

Deniz se okrenula prema Stefanu. Plave oči bile su joj

razrogačene... i video je u njima molbu.
Ovo nije bila gluma. Jednostavno je to znao.
Pritrčao je Deniz privukavši je sebi.
Režiser je uzviknuo:
- Šta ovo znači? Ne možete...
S Deniz u naručju Stefan se okrenuo režiseru.
Knjigoteka
82
 Glorij@

- Na mom ste posedu, a ja ovde radim ono što hoću!

- Ali scena nije završena...
- Ako nije, ne treba da se bavite ovim poslom - potom je
izašao s Deniz u naručju.
Odneo ju je u svoj apartman. Seo je na ivicu kreveta držeći
je u krilu. Drhtao je celim telom, a u njemu su divljali adrenalin i
bes.
Posle dužeg vremena Deniz se pomerila.
- Želim da se istuširam - rekla je ne pogledavši ga.
Pustio ju je iz naručja. Konačno se okrenula licem prema
njemu, oči su joj bile prazne. Kao da ga ne vidi.
- Da ti pomognem? - ponudio se. Odmahnula je glavom i
utrčala u kupatilo. Stefan se jedva uzdržao da ne pođe za njom.
Dugo je potrajalo dok nije isključila vodu. Pojavila se
umotana u bademantil, mokre i raspuštene kose.
- Izvoli, popij - pružio joj je čašu konjaka.
Otpivši gutljaj, vratila mu je čašu. Nije znao šta da kaže, šta
da učini.
- Ne treba da glumiš takve scene - kad je prkosno podigla
bradu, upitao je: - Ili hoćeš da se vratiš da snimiš isti kadar još
desetak puta?
Sva boja nestala je iz njenog lica. Stefan ju je uhvatio
podruku i odveo do sofe.
- Ne... tako sam i mislio - stao je ispred nje, ruku prekrštenih
na grudima. A želeo je da sedne kraj nje i da je zagrli. Treba mi
prostora, setio se da je rekla. - Hoćeš li mi sad reći šta se dešava?
Pogledala ga je, pa je brzo okrenula glavu. Delovao je tako
strogo i odlučno.
Kad je onako upao na snimanje... Nikada neće naslutiti
koliko mu je zahvalna na tome. Oduvek je sanjala o tome da je
neko spase.
- Zašto si upao na snimanje? - upitala je.

Knjigoteka
83
 Glorij@

Hodao je po sobi, bio je pun energije koju nije mogao da

kanališe.
- Da budem iskren, pojma nemam. Ali kad sam na monitoru
video kako... Nešto nije bilo u redu - zastao je i počeo da
odmahuje glavom. - Ono nije bilo odglumljeno, Deniz.
Dakle, osetio je.
- U pravu si, nije bilo odglumljeno... na kraju nije - priznala
je. Privukao je stolicu krevetu i seo ispred nje. Zamišljeno ju je
posmatrao. Shvatila je da mu sve mora ispričati. Uzdahnula je.
- Kad mi je bilo četrnaest godina, silovao me je teča.
- Molim?
Grizla je usnu, ali bilo je prekasno da se zaustavi.
- Bilo je neko porodično okupljanje, na koje su otišli moji
roditelji s tetkom, a teča je prihvatio obavezu da pričuva nas,
decu. Kad su ostali zaspali, odvukao me je u spavaću sobu mojih
roditelja i silovao.
- Ostali?
- Moji mlađi braća i sestre.
- Zaboga, Deniz. Kakav bolesnik! - posiveo je u licu. - Zato si
me one noći onako gledala... Plašila si se da ću ti učiniti nažao...
Odmahnula je glavom.
- Ne, tebe se nisam plašila - položila je ruku na njegovu. -
Znala sam da mi predstoji snimanje te scene. Grozila sam je se...
Stefan je prišao prozoru. Kad se okrenuo da je pogleda, oči
su mu bile ledene.
- Bože... - ponovio je. Odjednom je osetila bol. Gledao ju je
kao da je ona prljava, odvratna. Osećaj krivice, protiv kojeg se
tako dugo borila, ponovo ju je preplavio. Sama si to tražila.
Stalno si vrckala tim dupencetom preda mnom. Silovateljeve reči
još su joj odjekivale u ušima. Stresla se od hladnoće.
- Moram da ti se izvinim. Nije trebalo to da ti ispričam.

Knjigoteka
84
 Glorij@

Ustala je. Mrzela je sebe zbog slabosti koja ju je navela na to

da mu ispriča svoju tajnu.
- Kuda si pošla?
- U svoju sobu.
Požurila je prema vratima, ali ju je zaustavio.
- Ne ideš ti nikud. Vrele suze slivale su joj se niz lice i to ju je
još više razbesnelo. Nije plakala onda kad se desilo. Bila je
isuviše šokirana, isuviše istraumirana. Ali ovaj čovek... jednim
pogledom, jednim dodirom navodio ju je na suze i na želju da se
osloni na njega i prepusti mu se... Izvukla je ruku iz njegove.
- Pusti me da odem. Odmahnuo je glavom.
- Sad ne treba da budeš sama. Bol se pojačao. Samo je
osećao obavezu prema njoj.
- Lečila sam se pre mnogo godina. Ne treba da glumiš
dobrog samarićanina samo zato što je devojka s kojom si spavao
defektna.
U momentu se razbesneo.
- Ne stavljaj mi u usta reči koje nisam izgovorio! Nisi
defektna, savršena si.
Osetila je slabost.
- Žao mi je, nije trebalo da ti ispričam.
- Drago mi je što si to učinila. Samo je teško svariti... - pustio
ju je. Osećala se kao joj je nešto oduzeto.
- Slušaj, izaći ću na kraj s tim - rekla je. - Znala sam da će
ova scena biti teška. Prvo sam htela da odbijem ovu ulogu, ali
onda sam odlučila da mi se trauma iz prošlosti neće isprečiti na
putu do uspeha. Mnogo je godina prošlo, mislila sam da sam se s
tim izborila. Takva je scena svakome neprijatna i u normalnim
okolnostima.
Stefan joj je prišao dotaknuvši prstima njen obraz.
- Nije trebalo sama da prolaziš kroz to.

Knjigoteka
85
 Glorij@

- Oduvek sam bila sama... Prodorno ju je gledao, a čežnja i

želja borile su se u njoj. Spustila je ruku na njegovu.
- Molim te...
Samo dve reči. Videla je da je nešto blesnulo u njegovim
očima i znala je da je razumeo. Za trenutak je pomislila da će se
pobuniti. Ni slutio nije koliko joj je sad potreban.
- Jesi li sigurna? - upitao je promuklim glasom.
Klimnula je glavom.
- Ne želim da te povredim.
- Nećeš.
Ali on se ni pomerio nije. Možda nije mogao da prihvati ono
što je upravo saznao. Deniz se povukla i njena je ruka pala.
Napravila je budalu od sebe.
- U redu je ako me ne želiš... Čvrsto ju je uhvatio.
- Naravno da te želim. Potrebna si mi.
Njena su čula oživela kad ju je privukao sebi i poljubio.
Poveo ju je u spavaću sobu osetivši da ona ne okleva. Prevazišla
je strah. Zagledao joj se u oči.
- Ako poželiš da se zaustavimo...
Odmahnula je glavom otkopčavajući mu košulju.
- Neću to poželeti.
Nežno joj je spustio bademantil s ramena i počeo da je ljubi
i miluje. Toliko nežnosti...
Opreznim dodirima razbuktavao je u njoj strast. Kad ju je
uzeo, bila je sigurna u to da je osetio da ga ona voli. Ovo je bilo
više od ljubavi, jer je on bio prvi muškarac kome je dozvolila da
s njom bude intiman, jedini s kojim je to mogla da zamisli. Jedini
s kojim je želela da bude...
Toga je postala svesna u trenutku kad su je preplavili talasi
ekstaze. S njom u naručju, Stefan se prevrnuo na leđa, pa je
ležala na njegovim grudima, a srca su im kucala u istom ritmu.

Knjigoteka
86
 Glorij@

- Da li je sve u redu? - upitao je. Klimnula je glavom

pogledavši ga u oči. Dakle, sad sam sigurna u to da ga volim,
pomislila je. Doduše, znala je da on prema njoj oseća samo
požudu... ili, u najgorem slučaju, sažaljenje. Njegov glas prodro
joj je u misli.
- Šta je bilo posle? Pripremila se za bol koji se uvek vraćao
kad je na to mislila.
- Ništa. Moji roditelji o tome ništa nisu želeli da znaju. Bili
su veoma religiozni i ne bi podneli skandal.
- Znači, on se izvukao? - Stefan je bio šokiran.
Ogrnula se čaršavom i sela.
- Otprilike godinu kasnije poginuo je u saobraćajnoj nesreći.
Ali, da, izvukao se pred zakonom.
- Kako su mogli to da ti učine? Da to ignorišu?
Nije više mogla da ga gleda. Na njenoj duši bila je jedna još
crnja fleka. Osećala se umornom i praznom. Krajem nedelje
ekipa se vraća u London i tada će Stefana izgubiti.
- To nije sve - dodala je. - Zatrudnela sam posle silovanja i
tokom trudnoće roditelji su me krili kod rođaka u udaljenom
selu. Devet meseci živela sam kao zatočenica. U petnaestoj
godini rodila sam dečaka... Krisa, koji je usvojen dva dana po
rođenju. Znam samo to da je odrastao negde blizu Dablina i da
mu je sad Kris drugo ime.
Primetila je da je Stefan uzdrman. Eto, rekla mu je celu
groznu istinu. Previše za svakoga, pogotovo za nekog ko je hteo
neobaveznu aferu.
Ustala je. Bilo je gotovo.

Knjigoteka
87
 Glorij@

10. poglavlje

Stefan je obukao farmerke. Njena ispovest oduzela mu je

moć govora. Saznao je sve i to je probudilo njegove demone.
Osećao je da mu se oko grudi steže obruč. Deniz je majka i
morala je da se odrekne deteta. Razum mu je govorio da nije
imala izbora, ali ga je to saznanje ipak duboko pogodilo. Nije
mogao da diše.
- Zašto si mi to ispričala?
Prebledela je kad je videla njegovo okamenjeno lice.
- Zato što sam pomislila da mogu da ti ispričam. Ali vidim
da nije trebalo - zategnula je kaiš bademantila oko struka.
Gledao ju je. Nalet emocija u njemu bio je prejak. Osećao je
bes... na sebe, na svoju neprikladnu reakciju, jer ga je ona
prisilila da se suoči sa sopstvenom prošlošću.
- Ne znam šta da kažem.
Pred njim je stajala žena vredna poštovanja.
- Ništa ne treba da kažeš. Ispričala sam ti, jer... - malo je
ućutala i obruč oko njegovih grudi jače se stegnuo - ...jer nikada
ni sa jednim drugim muškarcem nisam spavala.
- Hoćeš da kažeš posle...
- Da, posle silovanja. Ti si moj prvi ljubavnik u pravom
smislu te reči.
- Zašto baš ja? - upitao je.
- Prvi si kog sam poželela.
Odlazeći u kupatilo, osećala je njegov pogled na leđima.
Činjenica da nije pokušao da je zaustavi govorila je sve.

Knjigoteka
88
 Glorij@

Kad je izašla iz kupatila, Stefan je bio u košulji. Bio je

ozbiljan i neraspoložen, pa je mrzela sebe što je njeno telo i u
ovakvoj situaciji reagovalo na njega.
- Deniz...
- Stefane, u petak završavamo snimanje i tad će se naši pute
vi razići. Štampa se više ne interesuje za nas. Uspeo je tvoj plan.
- Jeste - rekao je bezbojnim glasom.
- Da, oboje smo na dobitku.
U tom trenutku postalo mu je jasno koliko je Deniz
drugačija od žena s kojima se dotad viđao i to saznanje ga je
pogodilo. Ona je njegov svet naglavačke okrenula.
Čulo se kucanje na vratima, na pragu je stajao asistent
režisera.
- Izvinite, gospodine Amato, režiser traži Deniz.
Stefan je znao da ona stoji iza njega, jer je osećao žmarce.
Vrtelo mu se u glavi, bio je van sebe. Morao je da se bori protiv
potrebe da je zaštiti.
Deniz ga je zaobišla.
- Recite mu da ću doći čim se presvučeni.
Asistent je požurio natrag, a Deniz je izbegavala Stefanov
pogled.
- Treba da pođem. Čekaju me. Pogledala ga je. U njenim
očima ništa nije mogao da pročita i to ga je razljutilo.
- Nerednih dana imamo gust program - rekla je. - Mislim da
je najbolje da sad... okončamo ovo.
Osećao se kao da ga je ošamarila. Prvi put neka žena odlazi
od njega pre nego što je on spreman da je pusti.
Ali u pravu je. Ovo među njima od početka je bilo osuđeno
na propast. Šta god da oseća prema njoj, proći će.
- Doviđenja, Deniz.

Knjigoteka
89
 Glorij@

Za trenutak je nešto zasijalo u njenim očima, ali je isto tako

brzo nestalo. Krenula je niz hodnik ne osvrćući se. Zurio je za
njom.
Sa neprijatnim osećajem da će ga ona uvek proganjati,
zatvorio je vrata.
Nasuo je piće. I Deniz je, kao njegova majka, odustala od
svog sina.
Preplavio ga je bes, ali to je bio refleks i više se odnosio na
njegovu majku nego na Deniz. Uostalom, šta je drugo mogla
traumatizovana i uplašena tinejdžerka? Kakav je izbor imala?
Prvi put je shvatio da je, kad se njegova majka vratila po
njega, bio izmanipulisan. Baba mu je to učinila i zato nije otišao
s majkom. Priznao je sebi da je njegova majka možda imala
druge motive osim egoizma. Setio se koliko je bila sluđena kad
je odlazila. Oba puta. I počeo je da sumnja u sve u šta je dotad
verovao.
Zatvorio je oči i u mislima su mu iskrsnule krupne plave oči.
Šta je očekivala? Da će je uzeti u naručje i tešiti? Da će joj
obećati da će sve biti u redu?
On nije ni nežan ni osećajan. Za trenutak ju je mrzeo što mu
je otvorila oči. Naterala ga je da misli na svoje tužno detinjstvo,
na mržnju prema polubraći, koju je godinama gajio pod
uticajem babe i dede. Oni su posejali mržnju u njemu.
Opsovao je i razbio čašu o zid. Eho prošlosti odjekivao je u
njegovoj glavi. Među ovim mračnim zidinama ništa dobro ne
može da preživi. Nakratko je osetio slabost pomislivši da bi
moglo biti drugačije.
Za nekoliko dana ona će otići i nikada je više neće videti.

Tog jutra čekala je da počne snimanje osluškujući zvuk

helikoptera. I pre nego što joj je producent rekao da je Stefan
službeno otputovao u Ameriku znala je da on nije u kaštelu.

Knjigoteka
90
 Glorij@

Provela je besanu noć, besna na Stefana što je njeno telo

oživeo i na sebe, jer je bila glupa pa se u njega zaljubila.
Nikad neće zaboraviti izraz njegovog lica kad mu je
ispričala za bebu. Deniz inače ni sa kim osim s terapeutkinjom
nije pričala o svom sinu. To je bio jedan od razloga što se plašila
novinara.
Njen sin sad ima trinaest godina. Deniz je stalno mislila na
njega i na mogućnost da je on jednoga dana potraži i poželi da
sazna detalje o svom rođenju...
Da li je Stefanu sve ispričala zato što se nadala podršci?
Brzo je se otarasio. Lice mu se okamenilo. Naravno.
Bila je srećna što ga više neće videti, jer bi se u suprotnom
raspala.
Stefan se nedelju dana kasnije vratio u kaštel. Ništa nije
ukazivalo na to da je pre njegovog odlaska na imanju vrvelo od
filmadžija. Osim ugažene trave na mestu paviljona, nije bilo
nikakvog traga njihovog boravka. To ga je na bizaran način
iznerviralo.
U međuvremenu je obavio sastanke koje je propustio zbog
plavokose sirene s plavim očima. Đavo je došao po svoje, to mu
je sve vreme prolazilo kroz glavu.
Neka je đavo nosi što je tako uletela u njegov život, što je u
njemu posejala požudu i što je tako lepa uprkos onome što joj se
u životu dešavalo.
Da, neka je đavo nosi!
Samo zbog nje stalno je mislio na Lukasovo venčanje, kao i
na to da su njegova polubraća srećna sa svojim ženama.
Potpuno nesvestan činjenice da je već doneo odluku, sišao
je niza stepenice i zastao kraj prozora, gde ga je nekad davno
zatekla baba dok je čekao majku.
Stari bol tinjao mu je u grudima. Ali danas nije osećao bes,
nego melanholiju. Još nešto se mešalo s tim: osećaj gubitka,

Knjigoteka
91
 Glorij@

čežnje, gore nego bilo šta drugo. Čak gore nego kada mu je kao
detetu nedostajala majka.
Deniz mu je bila u mislima, tekla je njegovim venama.
Stalno ju je video pred sobom u onoj beloj spavaćici, bledu ali
jaku.
Tog dana su se jedna vrata u njemu zatvorila, kao da je
želeo da se zaštiti od bola. Ali sad se nešto slomilo u njemu dok
je zurio u planinske vrhove.
Bilo mu je dosta praznine i tame. I samosažaljenja. Da, neka
je đavo nosi. Ona mu je pokazala ko je on i ko bi mogao biti...
pod uslovom da pokuša.

Smrad se osećao na ulicama, prosjaci su sedeli po trotoaru i

zapomagali. Deca su se gurala između odraslih. Deniz je u
poslednjem trenutku izmaknula kolima s konjskom zapregom,
koja su je poprskala blatom. Išla je u suprotnom smeru od
mnoštva i sve vreme dok je snimanje trajalo mislila je isključivo
na Stefana.
Proklela ga je milioniti put nadajući se da bol nije baš toliko
uočljiv na njenom licu.
-1... rez!
Deniz je zastala. Režiser joj je prišao i ona se nasmešila.
- Da li je sve u redu? - zabrinuto ju je posmatrao, - Deluješ
odsutno.
- Sve je u redu, samo...
- Gospodine! Ne možete ući na set! Gospodine!
O, Bože!
Reditelj je zurio preko Denizinog ramena.
- Šta on ovde traži? Okrenula se ugledavši visokog čoveka
kako im se približavala. Stefan. U farmerkama i kožnoj jakni
izgledao je isuviše dobro da bi bio stvaran.
Izgledao je mračnije i odlučnije nego ikad. Radnik
obezbeđenja pokušao je da ga zaustavi, ali uzalud.
Knjigoteka
92
 Glorij@

Zastao je pred njom.

- U redu je, poznajem ga - rekla je radniku obezbeđenja, pa
se okrenula Stefanu. - Šta ćeš ovde? Usred smo snimanja.
- Vidim - osvrnuo se oko sebe ignorišući radoznale poglede
članova ekipe. - Činjenica je da nisam smeo da prihvatim kad si
rekla da je među nama sve završeno.
Deniz je osetila knedlu u grlu,
- Stefane, moramo li ovde o tome...? Umešao se reditelj:
- Slušajte, Amato, jednom ste mi upali usred snimanja scene
i preko toga smo prešli, ali...
- Koliko bi koštalo da za danas prekinete snimanje?
- Moram da pitam producente...
- Učinite to. I recite im da ću platiti dvostruko.
Začuo se žamor, svi su se obradovali neočekivanom
slobodnom danu. Brzo su se razbežali, samo je Deniz ostala.
Srce joj se stegnulo. Volela je ovog čoveka, a on ju je
povredio.
- Stefane, samo zato što nisi spreman da okončaš našu
aferu, ne znači da sam ja zainteresovana da je nastavim.
- A za šta si zainteresovana? Zbunjeno ga je gledala. Šta je
upravo izgovorila?
- Nisam zainteresovana za aferu - ponovila je tvrdoglavo.
Osmeh je preleteo preko njegovih usana. Tek tada je
primetila da je neobrijan i umoran.
- Shvatio sam da ne želim da se naša veza okonča. Mislim da
ni ti to ne želiš.
Koliko god da je čeznula za njim, nije imala snage da još
jednu noć provede s njim ako unapred zna da će se to jednom
završiti.
Uzmaknula je za korak.
- Naprotiv. Bolje da kažeš reditelju da je ovo šala pre nego
što se svi razbeže. Već si me uznemirio - htela je da prođe pored
Knjigoteka
93
 Glorij@

njega proklinjući dugu suknju, koja ju je sprečavala da brže

hoda.
Stefan ju je uhvatio za ruku.
- Ja sam tebe uznemirio? - besno ju je gledao. - A šta je sa
zbrkom koju si ti napravila u mom životu?
Besno se otrgnula od njega. Kako je bila naivna!
- Nisam učinila ništa osim što sam nekoliko nedelja grejala
tvoju postelju. Bila sam prilagodljiva saučesnica, koja te je
držala podalje od novinara.
- Naprotiv, ti si najnapornija žena koju poznajem! - viknuo
je.
Deniz je zadržavala suze. Možda ju je želeo, ali jasno joj je
pokazao da mu to smeta.
- Onda ne bi trebalo da ti bude problem da odeš -
odgovorila je. - Ostavi me na miru.
Opet je pokušala da se okrene, ali ju je zaustavio. Suza se
skotrljala niz njen obraz, pa je tiho opsovala.
- Pusti me. Ja... ne mogu. Prebledeo je.
- Nisam želeo da se rasplačeš. Zapravo... razjasnila si mi
neke neprijatne istine. To dosad nikom nije pošlo za rukom. I
nikom više neće. Moj emotivni život bio je savršen dok te nisam
ugledao. Tada se nešto slomilo u meni... nešto što je moralo da
se slomi - podigao joj je bradu zagledavši joj se u oči. - Istina je...
ti si najlepša neprijatnost koju mogu da zamislim. Neprijatnost,
koja mi je potrebna. Vratila si me u život. Nikada ne želim da
okončam našu aferu. Želim da ona potraje do kraja naših života.
Odmahivala je glavom. Nije verovala svojim ušima. Jedva je
disala.
Šta time pokušavaš da kažeš? - prošaputala je. U njoj se
širila predivna lakoća i to ju je uplašilo. Ako se ispostavi da je
sve ovo samo san, kad se probudi, biće slomljena.

Knjigoteka
94
 Glorij@

- Hoću da kažem da te volim. Mislim da sam te zavoleo od

prvog trenutka. Želim da ostatak života provedem s tobom. I
želim kompletan paket: kuću s baštom, decu, čak i psa. Sve.
Vrtelo joj se u glavi. Položila je dlan na njegova prsa. Želela
je i da se smeje i da plače. A onda se setila njegove okamenjene
face onog dana u kaselu... i kako ju je pustio da ode. Udarala ga
je pesnicama po grudima.
- Mislila sam da ništa ne osećaš prema meni.
Videlo se da se mučio.
- Žao mi je. Nepromišljeno sam reagovao jer sam previše
osećao. Nisam znao šta da učinim ili kažem. Kad si ispričala šta
ti se dogodilo, mislio sam samo na to da bih tog čoveka zadavio
golim rukama. Kad zamislim tebe kao devojčicu, trudnu, bez
pomoći... Ti si najhrabrija osoba koju poznajem. Postiđen sam.
- Mislila sam... - šaputala je -... da ti se gadim, da ne razumeš
ono što mi se desilo. Prekasno sam se setila da sam te podsetila
na tvoju majku.
Pomilovao joj je obraz.
- Ako i podsećaš, to mi je pomoglo da je bolje razumem. Ne
bi bila čovek da nije osećala brigu i bol kad me je napustila. Ali
ko zna šta su moji baba i deda njoj učinili kad se više nikada nije
vratila.
- Ja... mislila sam da ti je samo seks važan.
- U početku sam uveravao sebe u to... jer nisam hteo da
priznam da je reč o nečemu mnogo dubljem.
Na njegovom licu videla je... ljubav i to je oteralo sumnju, ali
ne i strah.
Kao da je to osetio, prišao joj je bliže.
- Deniz, šta je bilo?
- Plašim se - prošaputala je. - Porodica me je napustila kad
mi je bilo najteže... ne bih mogla još jednom to da preživim.
Stefan se uozbiljio.

Knjigoteka
95
 Glorij@

- Obećavam da ću te do kraja života Štititi od briga i bola. Ti

si deo moje duše, ko tebe prevari, prevario je mene. Šta god da
budućnost nosi... uvek ću biti uz tebe, I Krisa ćemo pronaći.
Denizine oči napunile su se suzama. To što je njenog sina
uključio u njihovu budućnost, značilo je samo jedno: da je
bezuslovno voli.
Zagrlila ga je oko vrata, popela se na prste i poljubila ga.
- Volim te, Stefane.
Bio je to strastan poljubac pun žudnje i obećanja. Potom se
odmaknula za trenutak samo da bi mu rekla: - Vodi me kući.
- Naravno - obrisao joj je suze s lica. - Čekaj... ima još nešto...
- kleknuo je i iz džepa izvukao crnu kutijicu. Srce joj je brže
zakucalo.
- Deniz Mejn - otvorio je kutijicu - hoćeš li se udati za mene?
Sreća ju je ispunila i svu svoju ljubav izlila je u toj kratkoj
reči: - Da!
Stefan joj je navukao stari dijamantski prsten na prst, pa ju
je poljubio dok su ljudi iz obezbeđenja, koji su jedini bili tu,
aplaudirali.

Nedelju dana kasnije njegov privatni avion bio je spreman za

poletanje. Čim je snimljena poslednja scena, njih dvoje su se
vratili u Spaniju.
Zavibrirao mu je mobilni, što je bio znak da mu je stigla
poruka.
Čestitam ti veridbu. Lukas i ja želimo da se vidimo s tobom.
Pozovi me kad budeš spreman. Flavio.
Kad su poleteli, Stefan je Deniz pročitao poruku. Sedela je u
njegovom krilu gledajući ga užarenim očima.
- Spremna sam ako si i ti - rekla je.
Radost je oterala tamu iz njega. Odložio je telefon odlučivši
da dokaže svojoj budućoj ženi koliko je spreman...

Knjigoteka
96
 Glorij@

Epilog

Godinu i po dana kasnije

- Izgledaju bezopasno, zar ne? Stefan se nasmešio na te

Lukasove reči, a Flavio je uzdahnuo. Stajali su posmatrajući
svoje žene, koje su sedele za stolom ispred kaštela.
Spolja je imanje izgledalo uobičajeno, ali je iznutra
kompletno renovirano. Slike predaka sklonjene su u podrum.
- Znam - rekao je Flavio. - A ipak...
-... su nas sredile - završio je Stefan rečenicu, ali je zvučao
srećnije nego njegova braća.
- Zašto sam uvek nervozan kad se njih tri smeju? Kao da nas
ogovaraju...
- Verovatno zato što baš to rade - potvrdio je Stefan mirno,
zagledan u smotuljak u svojim rukama. Njegovoj kćerki Lusi bila
su tek dva meseca.
Lukasu je prišla crvenokosa curica zelenih očiju. Podigao ju
je u naručje i ona se naslonila na tatino rame.
- Titani su pobeđeni - rekao je Flavio posmatrajući svog
petogodišnjeg sina kao skače u bazen.
- Lusi je gladna, vreme je da je nahranim - prišla im je
Deniz, pa je uzela bebu i vratila se do ljuljaške u senci ogromnog
stabla.
Stefan je s ljubavlju gledao milo lice svoje kćerkice. Da li je
moguće da je ljubav svakim danom jača prema njoj? Beba mu se
nasmešila i on je dobio odgovor.
- Vidi - rekao je ponosno - nasmešila mi se. - Mogao bih
celog dana da gledam kako je dojiš.
- Jesi li srećan?
Knjigoteka
97
 Glorij@

- To ni približno nije dovoljna reč. Uhvatio je njenu ruku i

poljubio ju je. Onda je priznao nešto čega se pre stideo.
- Znaš li da sam se pre Lusinog rođenja plašio da je neću
voleti više nego što tebe već volim?
Denizine oči su zasijale.
- Ali čim je došla na svet, shvatio sam da se ljubav ne odnosi
samo na jednu osobu.
- Znam - prošaputala je. - I ja osećam isto.
Uzdahnula je, pa se nasmejala dok su joj u očima svetlucale
suze.
- Za nekog ko je odrastao bez ljubavi, veoma si dobar.
- Znaš li da danas čak osećam sažaljenje prema babi i dedi?
Bili su tako ogorčeni.
Potom je spustio usne na njene.
- Želiš da mi odvratiš pažnju - rekla je, Lusi se napila mleka i
bilo je vreme za spavanje.
- Jesi li spreman za sutra? - upitala je Deniz.
Stefan je gledao svoju kćerku.
- Za sutra? Šta je sutra? Deniz se nasmešila.
- Dolaze nam brojni gosti: rođaka Lukasove žene iz
Francuske, pa Flaviov otac i njegova nova supruga, a tvoj
prijatelj Uliks doći će sa ženom i sinom i verovatno će prenoćiti
ako ih pozovemo na roštilj.
Koliko god opušteno zvučao, Deniz je znala da se malčice
unervozio. Ovo je bilo prvo veliko porodično okupljanje. Stefan
se u međuvremenu zbližio s polubraćom i pritom je saznao da
njihov život s majkom nije bio uvek srećan kako je on zamišljao.
- Da li sam spreman za sutra? - poljubio ju je. - Dok god si uz
mene, spreman sam na sve.

kraj

Knjigoteka
98