Програм за Спортску гимназију и спортска одељења у гимназијама

Називпредмета ФИЗИЧКО И ЗДРАВСТВЕНО ОБРАЗОВАЊЕ

Циљ Циључења физичког и здравственог образовања је да ученик континуирано
развија знања, физичке способности и моторичке вештине у складу са
вредностима физичког вежбања, потребама за очување и унапређивање
здравља и даљег професионалног развоја.
Разред први
Годишњифондчасова 74часа

ИСХОДИ
По завршетку разреда
ОБЛАСТ/ТЕМА
ученик ће бити у стању
да:
−сврсисходно примењује
вежбе, разноврсна
природна и изведена
кретања у складу са
потребама и спортом
којим се бави;
−упореди и анализира
резултате тестирања
моторичких способности
и њихов допринос
резултаима у спорту
којим се бави;
−примењује усвојене
моторичке вештине;
−примени стечена
теоријска знања у спорту
којим се бави; СПОРТСКО-ТЕХНИЧКО
ОБРАЗОВАЊЕ
−игра један народни и
један друштвени плес;
−поштује и ипримени
основне принципе
процеса вежбања при
самосталном вежбању-
тренирању;
САДРЖАЈИ
Врсте тестирања у
спорту и физичком
васпитању.
Анатомско-физиолошке
основе вежби снаге.
ФИЗИЧКE Анатомско-физиолошко
СПОСОБНОСТИ основе флексибилности
Физиолошке и
биохемиске основе
издржљивости.
Антропомоторичке
основе брзине.
Основи координације.
Заједничке
карактеристике трчања
(Биомеханичке основе
трчања спринта, трчања
на средњим и дугим
стазама (осцилаторни
карактер трчања).
Облици испољавања
брзине (латентно време
моторне реакције,
фреквенција покрета)
Комбинација облика
испољавања брзине.
Заједничке
карактеристике скокова.
Структура атлетских
бацања
Значај акробатике у
 тренингу спортиста.
−одговорно се односи Значај вежбања на
према објектима, справама у тренингу
справама и реквизитима у спортиста.
просторима за вежбање; Елементи спортске
гимнастике као допуснки
−примени етичка правила у тренинг спортиста.
спорту;
Основе обучавања
- изабере различите типове кретања у спорту.
физичке активности у Значај спортских игара и
складу са потребама њихов утицај на развој
тренинга; способности.
Спортке игре као
- изабере одговарајуће допунски и
вежбе у складу са компензаторни садржаји
захтевима тренажног тренинга.
процеса спорта којим се
бави; Плес
Значај и улога плесова у
−регулише ниво културном развоју
оптерећења током спортиста.
самосталног вежбања- Спортски плес.
тренирања; Народна кола
Друштвени плесови.
−коригује грешаке у Значај плеса као
извођењу покрета и допунског вежбања у
кретања; усавршавању спортиста.

−помаже у организацији Полигони

школских спортских Полигони као показатељи
манифестација; моторичке образованости
и физичке способности.
−користи физичке ФИЗИЧКА И Физичко Структура физичке
активност и ради културе и онове спорта.
ЗДРАВСТВЕН образовање
опоравка и Физичка вежба као
компензаторног вежбања А КУЛТУРА
основно средство и метод
у складу са својим у физичком васпитању и
потребама у спорту и спорту.
очувањем здравља; Појам и врсте тренинга.
Основна правила и
−примени принципе здраве принципи вежбања и
исхране; структура тренинга
(загревање, разгибавање,
−примењује правила дисање, дозирање
безбедности у различитим вежбања, смиривање
 физичким активностима у организма.
школи и ван ње; Структура моторичких
способности.
−у групним активностима Безбедност у вежбању.
доприноси остваривању Физичко вежбање као
заједничких циљева; превенција.
Позитивни и негативни
−решава конфликте на аспекти спорта.
социјално прихватљив Здравствен Здравље и спорт.
начин; акултура Доборбити физичког
вежбања.
−при вежбању и кретању Избалансирана исхрана.
уочи и негује естетске Енергетске потребе у
вредности; спорту.
Допинг и недозвољена
−избегава активности, које средства у спорту;
имају негативан утицај на Психоактивне супстанце;
здравље и остварења у Повреде у спорту и
спорту; збрињавање повређеног.

−анализира утицај спорта

којим се бави на
споствено здравље

−примени друге видове

физичког вежбања за
опоравак и унапређивање
својих могућности у
спорту којим се бави

−храни се у складу са
потребама тренажног
процеса.

−поштује здравствено-
хигијенска и еколошка
правила у вежбању;

−разуме штетан утицај

допинга и других
недозвољених супстанци
у спорту.

−Примени прву помоћ

приликом најчешћих
повреда у спорту
Корелација са другим предметима:
Биологија
Географија
Музичка култура
Ликовна култура
Информатика и рачунарство
Српски језик

Kључне речи: образовање, вежбање, здравље, превенција, спорт, култура

УПУТСТВО ЗА ДИДАКТИЧКО-МЕТОДИЧКО ОСТВАРИВАЊЕ ПРОГРАМА

Концепција предмета физичког и здравственог образовања заснива се на јединству

часова и тренажног процеса ученика талентованих за спорт. Специфичност наставе
физичког и здравственог образовања у Спортској гимназији и спортским одељењима у
гимназијама огледа се у флексибилности наставног процеса и његовом прилагођавању
тренажном процесу. Тежиште програма усмерено је на когнитивну компоненту развоја уз
практичан рад и развој спортске културе (физичке културе) и здравствене културе
ученика.

Основне претпоставке за остваривање циља кроз достизање исхода овог васпитно-

образовног подручја остварују се кроз три предметне области:
- физичке способности,
- спортско-техничко образовање и
- физичка и здравствена култура.
Програм првог разреда базиран је на континуитету усвојених знања, вештина,
ставова и вредности из основног образовања и васпитања и претпоставкама да ученици
спортисти имају виши ниво физичког образовања (виши ниво моторичких способности;
виши степен усвојености моторичких умења и знања из спорта којим се баве).

ОРГАНИЗАЦИОНИ ОБЛИЦИ РАДА

А. часови физичког и здравственог образовања;

Б. школска и друга такмичења
В. активности у природи (крос,спортски дан, излети, зимовање, летовање...),
Г. компензаторно-корективни рад.

А. Часови физичког и здравственог васпитања

Наставне области:

I. Физичке способности

На свим часовима као и на другим оргназационим облицима рада, посебан акценат

се ставља на:
- развијање и одржавање физичких способности ученика у складу са
потребама тренинга у сарадњи са учеником и тренером.
- информисању ученика о физичким способностима и њиховом развоју;

Програм развоја физичких способности је саставни део годишњег плана рада наставника у
складу са тренажним процесом ученика.

За праћење, вредновање и евидентирање физичких способности ученика користи се

батерија тестова из Приручника за праћење физичког развоја и развоја моторичких
способности ученикау настави физичког васпитања, (Завод за вредновање квалитета
образовања и васпитања, 2016).

II. Спортско-техничко образовање

Спортско-техничко образовање, остварује се кроз примену програмских садржаја

примењујући основне дидактичко-методичке приципе и методе рада неопходне за
достизање постављених исхода.

Садржаје ове наставне области бира наставник у складу са потребама ученика спортиста.
При избору моторичких садржаја наставник се руководи:
- усвојеним моторичким садржајима којима су ученици овладали у основном
образовању;
- датим садржајима ове наставне области бирајући кретања и спортске дисциплине
из атлетике, гимнастике, спортских игара и плеса;
- захтевима спорта којим се ученик бави;
- захтевима тренажног процеса ученика.

III. Физичко образовање и здравствена култура

Достизањем исхода ове наставне области, ученици развијају знања и вештине из

обалсти физичке културе уопште и спорта посебно.
Информације из области физичке културе и спорта преносе се током часа и везане су за
практичан рад ученика.
Ова област обухвата: развијање знања и формирање правилног односа према спорту,
физичком васпитању, рекреацији и здрављу; развијање толерантности, фер плеја;
препознавање негативних облика понашања у спорту и рекреацији; утицај суплемената у
исхрани; последице коришћења допинга и других недозвољених средстава.

ВАННАСТАВНЕ АКТИВНОСТИ

План и програм ових активности предлаже Стручно веће и саставни је део

годишњег плана рада школе и школског програма.

Б. Школска и друга такмичења

Ученици могу да учествују и на такмичењима у систему школских спортских

такмичења Републике Србије, као и другим такмичењима од интереса за школу, локалну
заједницу и спорт уопште.

В. Активности у природи (излет,крос, зимовање, летовање...)

Школа може да организује активности у природи у складу са рекреативном

потребама ученика спортиста.
- излет са пешачењем (до 12 km у оба правца);
- крос;
- зимовање – у складу са тренажним обавезама;
- летовање – у складу са тренажним обавезама; (камповање итд.).

План и програм ових активности сачиињава Стручно веће у сарадњи са ученицима

и тренерима.

Г. Компензаторно - корективни рад

Обухвата вежбање ради:

- превенције и корекције наглашене латерализацје у спорту којим се баве;
- корекције лошег држања тела које може утицати на постигнућа у спорту;
- санирања лакших спортских повреда.

Ослобађање ученика од практичног дела наставе физичког и здравственог

образовања

Ученик може бити ослобођен од практичног дела програма наставе за одређени

период, полугодиште или целу школску годину на основу препоруке изабраног лекара.
Ученик не може бити ослобођен практичног дела наставе због потреба тренажног процеса
и такмичења. Ученик ослобођен практичног дела у обавези је да присустувје часовима.

Планирање васпитано-образовног рада

Дефинисани исходи су основа за планирање наставе и учења. Дефинисани су као

резултати учења на крају сваког разреда. Током планирања рада потребно је одредити
временску динамику у односу на бављење појединим исходима током школске године.

Наставне области и теме реализују се на часовима кроз практични рад ученика.

Теоријска настава

Теоријска настава реализује се паралелено са практичним радом ученика на часу.

Неопходне информације наставник планира у складу са областима и темама, одабраним
садржајима вежбања и спортским искуствима ученика.
Поједине теме могу се реалзовати као теоријска настава на онову процене
наставника и интересовања ученика.

Практична настава

Број часова по темама планира се на основу, процене сложености наставне области

и тежине одабраних садржаја од стране наставника, у складу са тренажним потребама
ученика. Поједини садржаји могу се планирати и реализовати по групама у зависности од
спорта којим се ученик бави. При избору садржаја вежбања неопходно је избегавати оне
активности које ремете тренажни процес ученика.

Улога практичне наставе:

- проширивање моторичких знања у односу на спорт којим ученик бави, применом
оних активности које ученик не упражњава током тренажног процеса;
- унапређивање моторичких способности којима се мање или у недовољној мери
посвећује пажња у тренажном процесу;
- превенције и корекције наглашене латерализацје, лошег држања тела и других
могућих негативних ефеката у „уске специјализације” у спорту;
- реалаксација од свакодневних тренинга и дуготрајног седења на часовима;
- развој спортске културе (физичке културе).

Физичке способности

Тестирање ученика тј. праћење физичког развоја и моторичких способности

спроводи се на почетку и крају школске године, из простора кардиореспираторне
издржљивости (процена аеробног капацитета), телесног састава (посебно телесне
масноће), мишићне снаге, издржљивости у мишићној снази, гипкости и агилности. У
процес тестирања неопходно је да наставник укључи и саме ученике (мериоци,
записничари и др.)

У раду са ученицима примењивати диференциране облике рада, а вежбања

дозирати у складу са њиховим тренажним потребама уз примену терминологије вежби.

Припремна фаза часа

Ова фаза часа треба да допринесе развоју и одржавању моторичких спосбности уз
проширивање фонда вежби ученика спортиста . Начини и усмереност рада у припремној
фази часа бира наставник. У зависности од захтева тренажног процеса наставник посебну
пажњу може посветити вежбама покретљивости – истезања различитих мишићних група и
вежбама снаге.

Основна фаза часа

Методе вежбања које се примењују у основној фази часа су тренажне методе,
прилагођене индивидуалним способностима и карактеристикама ученика као и спорта
којим се баве. У овој фази часа планирати посебне програме вежбања у складу са
садржајима програма и тренажним процесом ученика. У зависности од захтева тренажног
процеса у овој фази часа наставник посебну пажњу може посветити компензаторним
(корективним) вежбама.

Спортско-техничко образовање

За ову наставну обаласт наставник бира моторичке активности (атлетика,

гимнастика, спортске игре, плес) које су одговарајуће наведеним садржајима програма и у
складу са тренажним процесом. Моторичке активности које наставник бира могу бити и
садржаји програма (основни или проширени) предмета Физичко и здравствено
образовање за гимназије.
Изабрани садржаји не семју бити контраиндиковани (уколико их има за неки спорт)
тренажном процесу ученика.
Пожељно је да се садржаји ове наставне области, на истом часу реализују по групама у
складу са спортом којим се ученици баве.

Физичка и здравствена култура

Ова наставна област састоји се од две наставне теме Физичко образовање и

Здравствена култура.
 Физичко образовање
Упознати ученике са основним појмовима физичке културе, циљем вежбања у
спорту, физичком васпитању и рекреацији. Указати им на основне функције вежбе (развој
физичких способности и усваршавање моторике), правила и принципе вежбања и
структуру тренинга. Упућивати ученике проналажење разних извора информација ради
развијање знања из физичке културе, а посебно из спорта.

Здравствена култура
Упознати ученике са општом дефиницијом здравља, значајем који физичко
вежбање има на његово очување. Анализирати биопсихосоцијалне вредности физичког
вежбања. Информисати ученика о значају редовних лекарских прегледа, избалансиране
исхране у складу са тренажним напорима. Упознати ученике са најчешћим повредама у
спорту и пружањем прве помоћи.
Посебну пажњу посветити упознавању ученика са негативним последицама примене
допинга као и различитим психоативним супстанцама и утицајем које имају на њихов
организам (штетност дувана, алкохола, дроге, прекомерне употребе фармаколошких
суплемената, лекова и др.)

Дидактичко-методички елементи

Основне карактеристике реализације наставе:

- јасноћа наставног процеса;
- оптимално коришћење расположивог простора, справа и реквизита;
- избор рационалних облика и метода рада;
- избор вежби усклађен са програмским садржајима и исходима;
- функционална повезаност делова часа – унутар једног и више узастопних
часова одређене наставне теме.

Избор дидактичих облика рада треба да буде у функцији ефикасне организације

часа у циљу достизања постављених исхода.
Праћење, вредновање и оцењивање

Исходи представљају добру основу за праћење и процену постигнућа ученика,

односно креирање захтева којима се може утврдити да ли су ученици достигли оно што је
описано одређеним исходом.

У процесу праћења, вредновања и оцењивања неопходно је користити лични

картон ученика (eвидeнциja o прoцeсу и прoдуктимa рада ученика, уз кoмeнтaрe и
прeпoрукe) као извор података и показатеља о напредовању ученика. На основу доступних
података из оновне школе наставник сачињава радни (лични) картон ученика.
 На почетку школске године сваки ученик предаје наставнику лични картон који је
добио након завршеног основног образовања и васпитања ради даљег праћења његовог
развоја.
Предности коришћења личног картона ученика су: омогућава кoнтинуирaнo и
систeмaтичнo прaћeњe нaпрeдoвaњa, представља увид у прaћeњe рaзличитих аспеката
учења и развоја, представља, подршку у оспособљавању ученика за самопроцену, пружа
прецизнији увид у различите oблaсти постигнућа ученика.

У циљу сагледавања и анализирања ефеката наставе физичког и здравственог образовања,

наставник подједнако, континуирано прати и вреднује:
I. Активност и однос ученика према физичком и здравственом образовању, односно
редовно присуство и рад на часовима;
II. Достигнути ниво теоријских знања из програма;
III. Достигнут ниво постигнућа у области спортско-техничког образовања (атлетика,
гимнастика, спортске игре, плес);
IV. Ниво достигнутости културе понашања у спорту и осталим областима физичке
културе.

Педагошка документација

- Дневник рада за физичко и здравствено образовања;

- Планови рада физичког и здравственог образовања: план рада стручног већа,
годишњи план (по темама са бројем часова), месечни оперативни план, план
ваннаставних активности и праћење њихове реализације.
- Писане припреме: форму и изглед припреме сачињава сам наставник уважавајући:
временску артикулацију остваривања, циљ часа, исходе који се рализују,
конзистентну дидактичку структуру часова, запажања након часа;
- Радни картон: наставник води за сваког ученика. Радни картон садржи: податке о
стању физичких способности са тестирања, оспособљености у вештинама напомене
о специфичостима ученика и остале податке неопходне наставнику.
Педагошку документацију наставник сачињава у писаној, а по могућности и
електорнској форми.