Pitanja Dermatovenerologija Za Stomatologiju1

NEW TEST PITANJA DERMATOVENEROLOGIJA
STOMATOLOGIJA
DERMATOLOŠKA PROPEDEVTIKA
1. Koža predstavlja:
a. osteomuskularni organ
b. neuroreceptorni organ
c. digestivni organ
d. sve napred navedeno je tačno
2. Koža pokriva:
a. Samo deo površine tela
b. celu površinu tela
c. samo određene delove tela
d. samo kosmate regije tela
3. Koža pokriva:
a. samo određene delove tela
b. samo deo površine tela
c. celu površinu tela sa izuzetkom funkcionalnih otvora
d. samo kosmate regije tela
4. Koža pokriva celu površinu tela sa izuzetkom funkcionalnih otvora (odgovori na

dva tačna odgovora) gde koža prelazi:
a. u derm
b. u mukozu
c. u semisluzokožu
d. u sluzokožu
5. Koža u predelu funkcionalnih otvora prelazi (odgovori na dva tačna odgovora):
a. u derm
b. u sluzokožu
c. u mukozu
d. u semisluzokožu
6. Pigmenti koji utiču na boju kože su (odgovori na dva tačna odgovora):
a. melanin, karotin
b. karbonati, fosfati
c. oksihemoglobin, karboksihemoglobin
d. methemoglobin, β-karoten
7. Pigmenti koji ne utiču na boju kože b. melanin, karotin
su (odgovori na dva tačna c. karbonati, fosfati
odgovora): d. oksihemoglobin,
a. methemoglobin, β- karboksihemoglobin
karoten
8. Koža je:
a. najdeblja na kapilicijumu, a najtanja na kapcima
b. najdeblja na tabanima (oko 4 mm), a najtanja na kapcima
c. najdeblja na ekstenzornim stranama ekstremiteta, a najtanja na
kapilicijumu
d. najdeblja na kapcima, a najtanja na kapilicijumu
9. Reljef kože na jagodicama prstiju ruku:
a. karakterističan je za svaku individuu
1
b. nije karakterističan za svaku individuu
c. karakterističan je za svaku rasu
d. varira prema polu
10. Funkcije kože su (odgovori na dva tačna odgovora):
a. zaštitna (od mehaničkih, bioloških faktora...), termoregulaciona,
resorptivna
b. termostabilna, dismetabolička, motorička
c. metabolička, senzorna, socioekonomska, seksualna
d. mehanička, proliferativna
11. Zaštitna funkcija kože nije zaštita (odgovori na dva tačna odgovora):
a. od mehaničkih, bioloških, hemijskih dejstva
b. resorptivna, metabolička
c. od sunčeve svetlosti, patogenih mikroorganizama
d. socioekonomska, estetska, seksualna
12. Koža se sastoji iz:
a. dva sloja
b. tri sloja
c. četiri sloja
13. Epiderm se sastoji iz:
a. tri sloja
b. dva sloja
c. četiri sloja
d. pet slojeva
14. Stratum basale (bazalni sloj) je (odgovori na dva tačna odgovora):
a. najdublji sloj
b. najpovršniji sloj
c. sastoji se od jednog reda ćelija koje nisu mitotski aktivne
d. sastoji se od jednog reda ćelija koje su mitotski aktivne
15. Ćelije bazalnog sloja su:
a. germinativne ćelije
b. zrnaste ćelije
c. germinativne, pigmentne ćelije
2
16. Ćelije bazalnog sloja su:
a. germinativne ćelije koje daju pigment
b. germinativne ćelije od kojih nastaju svi drugi slojevi kože
c. dendritične ćelije, osnova epiderma
d. međuproizvod ćelijske proliferacije
17. Stratum corneum sastoji se od:
a. poligonalnih ćelija
b. pločastih ćelija
c. orožalih ćelija
d. okruglih ćelija
18. Stratum corneum je epidermalni:
a. providni sloj
b. zrnasti sloj
c. rožasti sloj
d. nazubljeni sloj
19. Stratum corneum sadrži:
a. ćelije sa jedrom
b. ćelije bez jedra
c. germinativne ćelije
d. dendritične ćelije
20. Stratum corneum sastoji se od:
a. poligonalnih ćelija sa jedrom
b. okruglih ćelija
c. pločastih ćelija
d. orožalih ćelija bez jedra
21. Rožasti sloj se:
a. ljuštenjem neprestano troši
b. ljuštenjem ponekad troši
c. ljuštenjem ciklično troši
d. nikada ne ljušti
22. Epiderm je:
a. Pločasto slojeviti epitel bez orožavanja
b. Pločasto slojeviti epitel sa orožavanjem
c. kockasti epitel
d. cilindrični epitel
23. Proces keratinizacije je:
a. kontinuirano obnavljanje, proliferacija ćelija bazalnog sloja
b. povremeno obnavljanje, proliferacija svih ćelija
c. ciklično obnavljanje, proliferacija nekih ćelija
d. kontinuirano obnavljanje, proliferacija ćelija stratum lucidum
24. Melanociti su:
a. imunokompetentne ćelije
b. dendritične ćelije
c. keratinizirajuće čelije
d. ćelije odgovorne za boju kože
25. Epidermis je deo kože u kome se:
a. odigravaju ćelijske imunološke reakcije
b. odigravaju humoralne imunološke reakcije
c. ne odigravaju imunološke reakcije
3
26. Ćelijske imunološke reakcije odigravaju se u:
a. stratum disjunctumu
b. epidermisu
c. stratum reticulare
d. lobulus adiposusu
27. Epidermodermalna granica ispod svetlosnog mikroskopa je:
a. talasasta
b. horizontalna
c. nazubljena
d. ravna
28. Ćelije dermisa su:
a. keratinociti
b. Langerhansove, Merkelove ćelije, melanociti
c. fibroblasti, makrofagi, mastociti
29. Ćelije dermisa nisu:
a. keratinociti
b. makrofagi
c. Langerhansove
d. Merkelove ćelije
30. Limfociti, neutrofili, leukociti, plazma- ćelije su ćelije poreklom iz krvi:
a. koje se nikada ne nalaze u dermu
b. koje se nalaze u subkutisu
c. koje se nalaze u dermu kod dermatoza zapaljenske prirode
d. koje su uvek prisutne u epidermu
31. Ćelije poreklom iz krvi (limfociti, neutrofili, plazma- ćelije) u dermu:
a. prisutne su u konstantnom broju
b. njihov broj se povećava kod dermatoza zapaljenske prirode
c. nikada nisu prisutne
d. pojavljuju se akcidentalno
32. Histološki u dermu se razlikuju:
a. epidermis i subcutis
b. papilarni i retikularni deo
c. kolageni i elastični deo
33. Dermis je deo kože u kome se:
a. ne odigravaju imunološke reakcije
b. odigravaju ćelijske imunološke reakcije
c. odigravaju humoralne imunološke reakcije
64. Histološki
u usnoj
duplji
uobičajena
pojava je
(zaokruži
dva tačna
odgovora):
a. parakeratoza i
b. diskeratoza i
4
c. nedostatak granuloznog sloja
d. prisustvo granuloznog sloja
65. Histološki u usnoj duplji nije uobičajena pojava (zaokruži dva tačna odgovora):
a. diskeratoze i
b. parakeratoze i
c. prisustva granuloznog sloja
d. nedostatka granuloznog sloja
66. Sluzokoža usana i usne duplje građena je od:
a. pločastoslojevitog epitela
b. ispod koga se nalazi subepitelno vezivno tkivo
c. koje je deo gastrointestinalnog trakta i naziva se lamina propria
67. Sluzokoža usana i usne duplje građena je od (zaokruži dva tačna odgovora):
a. pločastoslojevitog epitela ispod koga se nalazi subepitelno vezivno
tkivo
b. pločastoslojevitog epitela bez orožavanja
c. ispod koga se nalaze lobulusi vezivnog i masnog tkiva
d. koje je deo gastrointestinalnog trakta i naziva se lamina propria
68. Sluzokoža usana i usne duplje nije građena od (zaokruži dva tačna odgovora):
a. pločastoslojevitog epitela bez orožavanja
b. pločastoslojevitog epitela ispod koga se nalazi subepitelno vezivno tkivo
c. koje je deo gastrointestinalnog trakta i naziva se lamina propria
d. ispod koga se nalaze lobulusi vezivnog i masnog tkiva
69. Pločastoslojeviti epitel bukalne sluzokože ima:
a. malu sposobnost regeneracije
b. veliku sposobnost regeneracije
c. neznatnu sposobnost regeneracije
d. slabu sposobnost regeneracije
70. Veliku sposobnost regeneracije ima:
a. pločastoslojeviti epitel bukalne sluzokože
b. granulozni sloj bukalne sluzokože
c. bazalni sloj bukalne sluzokože
d. suprapapilarni derm bukalne sluzokože
71. Pločastoslojeviti epitel bukalne sluzokože ima veliku sposobnost regeneracije
(zaokruži dva tačna odgovora):
a. jer je svakodnevno izložen oštećenju
b. jer ima pet slojeva koji mu omogućavaju regeneraciju
c. jer ima i suprapapilarni i retikularni deo derma
d. izavanog konzumiranjem hrane, pića
72. Vermilion je:
a. deo usana
b. deo oka
c. deo farinksa
d. deo bukalne sluzokože
73. Vermilion je prelazna zona:
a. između kutisa i subkutisa
b. između epiderma i derma
c. između kože i sluzokože
d.u zoni bazalne membrane
74. Vermilion je prelazna zona (zaokruži dva tačna odgovora):
5
a. između epiderma i
b. između kože i
c. sluzokože
d. derma
75. Crvena boja vermiliona potiče od:
a. gustog stratum lucidum
b. kapilarne mreže
c.tankom stratum korneuma
d. prelazne zone
76. Crvenu boju usnama daje:
a. tanak stratum corneum
b. uz brojne papile i kapilarnu mrežu koja
c.zbog prosvetljavanja krvi
77. Crvenu boju usnama daje (zaokruži dva tačna odgovora):
a. tanak stratum corneum uz brojne papile i
b. kapilarnu mrežu koja zbog prosvetljavanja krvi
c.tanak stratum bazale, sa malobrojnim papilama
d. tanki stratum korneum i malobrojne papile
78. Histološki u vermilionu je izražen:
a. stratum spinozum i tanak startum bazale
b. stratum korneum, a tanak stratum basale
c. stratum lucidum i tanak stratum corneum
d.intercelularni edem
79. U usnoj duplji razlikuju se:
a. dva tipa sluzokože
b. tri tipa sluzokože
c. čeitri tipa sluzokože
d. više tipova sluzokože
80. U usnoj duplji razlikuju se:
a. frikciona i mastikatorna sluzokoža i
b. pokrovna sluzokoža i
c. visoko specijalizovana mukoza
81. U usnoj duplji razlikuju se (zaokruži dva tačna odgovora):
a. frikciona, mastikatorna sluzokoža i pokrovna sluzokoža
b. afrikciona i pokrovna sluzokoža
c. pokrovna, spljoštena sluzokoža
d. visoko specijalizovana mukoza
82. Frikciona i mastikatorna sluzokoža:
a. ne orožava, prekriva desni i prednji deo mekog nepca
b. orožava, prekriva desni i prednji deo tvrdog nepca
c. neorožava, prekriva desni i prednji deo tvrdog nepca
d.prekriva čitavu usnu duplju
83. Frikcionu i mastikatornu sluzokožu karakteriše da je:
a. lamina propria rastresita
b. lamina propria kompaktna i labavo pripijena za podlogu
c. lamina propria kompaktna i čvrsto pripojena za podlogu
d.rastresita lamina propria čvrsto pripijena za podlogu
84. Frikciona i mastikatorna sluzokoža (zaokruži dva tačna odgovora):
6
a. orožava i
b. neorožava i
c. prekriva desni, usne, obraze
d. prekriva desni i prednji deo tvrdog nepca
85. Frikcionu i mastikatornu sluzokožu karakteriše da je:
a. lamina bazalis kompaktna i mestimično propojena za podlogu
b. lamina propria je rastresita i čvrsto pripojena za podlogu
c. lamina propria nije kontinuirana i čvrsto pripojena za podlogu
d. lamina propria je kompaktna i čvrsto pripojena za podlogu
86. Koju mukozu karakteriše da je u predelu desni i nepca direktno vezana za kost:
a. pokrovnu
b. visoko specijalizovanu
c. frikcionu i mastikatornu
d. specijalizovanu
87. Frikciona i mastikatorna sluzokoža je u predelu:
a. desni i nepca direktno vezana za kost
b. usana i obraza rastresita
c. usana i obraza diskontinuirana
d. desni i nepca rastresita
88. Pokrovna sluzokoža:
a.otpžava
b.ne orožava
c. može, ali ne mora da orožava
d. fakultativno orožava
89. Koju sluzokožu karakteriše da ne orožava, prekriva usne, obraze i pod usne duplje:
a. pokrovnu
b. visoko specijalizovanu
c. frikcionu i mastikatornu
d. specijalizovanu
90. Sluzokoža koja prekriva usne, obraze i pod usne duplje je:
a. visoko specijalizovana
b. pokrovna
c. frikciona i mastikatorna
d. specijalizovana
91. Pokrovna sluzokoža:
a. prekriva jezik, obraze i bazu usne duplje, građena je samo od bazalnog i
spinoznog sloja sa spljoštenim površnim ćelijama
b. prekriva jezik, obraze i krov usne duplje, građena je samo od bazalnog i
spinoznog sloja sa spljoštenim površnim ćelijama
c. prekriva usne, obraze i pod usne duplje, građena je samo od
bazalnog i spinoznog sloja sa spljoštenim površnim ćelijama
d. prekriva samo obraze i bazu usne duplje, građena je od bazalnog i
spinoznog sloja
92. Pokrovna sluzokoža prekriva (zaokruži dva tačna odgovora)
a. usne, obraze i
b. jezik, nepce i
c. pod usne duplje
d. obraze i jezik
93. Pokrovna sluzokoža ne prekriva (zaokruži dva tačna odgovora)
a. jezik, nepce i
7
b. usne, obraze i
c. pod usne duplje
d. obraze i jezik
94. Koja sluzokoža je građena samo od bazalnog i spinoznog sloja sa spljoštenim
površnim ćelijama:
a. pokrovna
b. visoko specijalizovana
c. frikciona i mastikatorna
d. specijalizovana
95. Pokrovna sluzokoža je građena:
a. samo od stratum spinosum, sa spljoštenim površnim ćelijama
b. samo od stratum corneum, sa spljoštenim površnim ćelijama
c.samo od bazalnog i spinoznog sloja sa spljoštenim površnim
ćelijama
d. samo od stratum basale, sa spljoštenim površnim ćelijama
96. Samo bazalni i spinozni sloj sa spljoštenim površnim ćelijama grade:
a. specijalizovanu sluzokožu
b. visoko specijalizovanu sluzokožu
c. frikcionu i mastikatornu sluzokožu
d. pokrovnu sluzokožu
97. Visoko specijalizovana mukoza prekrivena je sa:
a. dve vrste papila
b. tri vrste papila
c. četiri vrste papila
d. nekoliko vrsta papila
98. Visoko specijalizovana mukoza prekriva:
a. dorzalnu stranu jezika
b. usne, obraze i
c. pod usne duplje
d. vermilion usana
99. Končaste papile su:
a. papillae fungiformes
b. papillae filiformes
c. papillae circumvallatae
d. papillae foliate
100. Pečurkaste papile su:
d. papillae foliate
101. Bedemaste papile su:
d. papillae foliate
102. Listaste papile su:
d. papillae foliate
8
103. Najbrojnije papile su:
d. papillae foliate
104. Najbrojnije papile, smeštene ispred terminalnog sulkusa, daju jeziku somotast
izgled su:
b. papillae foliate
d. papillae filiformes
105. Ispred terminalnog sulkusa smeštene su:
a. papillae filiformes
b. papillae foliate
d. papillae fungiformes
106. Jeziku somotast izgled daju:
d. papillae foliate
107. Najbrojnije papile, smeštene ispred terminalnog sulkusa koje jeziku daju somotast
izgled su:
d. papillae foliate
108. Končaste papile su:
a. papillae foliate
b. papillae fungiformes
109. Pečurkaste papile su:
a. papillae foliate
110. Bedemaste papile su:
a. papillae foliate
111. Listaste papile su:
a. papillae foliate
112. Od limfoidnog tkiva sastavljene su:
a. papillae foliate
9
113. Deo Waldayer-ovog prstena su:
a. papillae circumvallatae
c. papillae foliate
114. Papile raspoređene na vrhu i bočnim stranama jezika su:
c. papillae foliate
115. Papile raspoređene na vrhu i bočnim stranama jezika su:
a. pečurkaste papile
b. bedemaste papile
c. listaste papile
d. končaste papile
116.Na bočnim ivicama zadnjeg dela jezika nalaze se:
c. papillae foliate
117. Gl.buccales, palatinae et linguales su:
a. lojne žlezde
b. pljuvačne žlezde
c. znojne žlezde
d. apokrine žlezde
118. Pljuvačne žlezde koje prekrivaju sluzokožu usne duplje su (zaokruži dva tačna
odgovora):
a. gl.buccales, gl. palatinae
b. gl.sebaceales
c. gl.linguales
d. gl.sebaceales, gl.sudoriferae
119. Gl. parotis, gl. submaxillaris, gl. submandibularis i gl. sublingualis izlivaju se u:
a. usnu duplju
b.cavum timpani
c. nosnu duplju
d.sve okolne duplje
120. Gl. parotis, gl. submaxillaris, gl. submandibularis i gl. sublingualis su:
a. male egzokrine žlezde
b. velike endocrine žlezde
c. velike egzokrine žlezde
d. male i srednje egzokrine žlezde
121. Sluzokoža usne duplje ima ulogu u:
a. u žvakanju, govoru
b. osećaju za ukuse, toplotu bol
c. pritisak i položaj
122. Sluzokoža usne duplje ima ulogu u (zaokruži dva tačna odgovora):
a. u žvakanju, govoru, osećaju za ukuse
10
b. u znojenju, perpiraciji, neosećaju ukusa
c. toplotu, bol, pritisak i položaj
d. dodir, regeneraciju, reparaciju
123. Sluzokoža usne duplje ima ulogu u (zaokruži dva tačna odgovora):
a. u znojenju, perpiraciji, neosećaju ukusa
b. u žvakanju, govoru, osećaju za ukuse
c. toplotu, bol, pritisak i položaj
d. dodir, regeneraciju, reparaciju
124. Resorptivna sposobnost sluzokože, naročito one ispod jezika omogućava
korišćenje:
a. anestetika
b. lekova putem lingvaleta
c. lekova i.v. putem
d. lekova subkutanim putem
125. Primenu lingvaleta sublingualno obogućava:
a. ekskretorna funkcija sluzokože
b. resorptivna sposobnost sluzokože
c. perpiratorna sposbnost sluzokože
d. sve napred navedeno
126. Produkt pljuvačnih žlezda je:
a. egzokrini znoj
b. saliva
c. sebum
d. sve napred navedeno
127. Uloge salive su da (zaokruži dva tačna odgovora):
a. oblaže sluzokožu, pomaže njeno zarastanje
b.pruža potporu sluzokoži, ima egzokrinu funkciju
c. ima digestivnu ulogu, antibakterijsku i sprečava karijes
d. ima resorptivnu funkciju, antialergijsku
128. Uloge salive nisu da (zaokruži dva tačna odgovora):
a. pruža potporu sluzokoži, ima egzokrinu funkciju
b. oblaže sluzokožu, pomaže njeno zarastanje
c. ima resorptivnu funkciju, antialergijsku
d. ima digestivnu ulogu, antibakterijsku i sprečava karijes
OSNOVI DERMATOLOŠKE DIJAGNOSTIKE

1. Zajedničkim imenom eflorescencije nazivaju se (zaokruži dva tačna
odgovora):
a. sve funkcionalne promene kože
b. sve kliničke promene na koži
c. nastale usled patoloških dešavanja
d. sve, i funkcionalne i kliničke promene kože koje imaju estetske posledice
2. Eflorescencije su po definciji:
a. sve funkcionalne promene kože polimorfne etiologije
b. Sve kliničke promene na koži nastale usled patoloških dešavanja
c. sve estetske promene kože uzrokovane patološkim dešavanjima
d. sve, i funkcionalne i kliničke promene kože koje imaju estetske posledice
3. “Čitanje sa kože” omogućava proučavanje i poznavanje:
a. Anatomije kože
11
b. Patofiziologije kože
c. Eflorescencija
d. Sve napred navedeno je tačno
4. Prema načinu nastajanja eflorescencije mogu biti:
a. primarne
b. primarne, sekundarne i tercijerne
c. primarne i sekundarne
d. idiopatske, primarne i sekundarne
5. Prema načinu nastajanja eflorescencije mogu biti (zaokruži dva tačna odgovora):
a. idiopatske
b. primarne
c. sekundarne
d. tercijerne
6. Direktna posledica patološkog dešavanja u koži su:
a. idiopatske eflorescencije
b. primarne eflorescencije
c. sekundarne eflorescencije
d. tercijerne eflorescencije
7. Primarne eflorescencije su:
a. Sekundarna posledica patoloških promena kože
b. Modifikovana posledica patoloških reakcija kože
c. Direktna posledica patološkog dešavanja u koži
d. Neuobičajena reakcija kože na pataološka dešavanja kože
8. Sekundarne eflorescencije razvijaju se:
a. iz primarnih
b. spontano
c. pod dejstvom različitih faktora (npr. trauma, terapija)
9. Eflorescencije koje nastaju na prethodno već promenjenoj koži su:
a. idiopatske
b. primarne
c. sekundarne
d. tercijerne
10. Eflorescencije se klasifikuju u:
a. Jednu
b. Dve
c. Tri
d. Četiri grupe
11. Podela eflorescencija u tri osnovne grupe je u odnosu na:
a. površinu (nivo) kože
b. debljinu kože
c. površinu i debljinu kože
d. funkciju kože
12. Makula je eflorescencija:
a. u nivou kože
b. iznad nivoa kože
c. ispod nivoa kože
d. najčešće ispod nivoa kože
13. Macula (mrlja, pega) je eflorescencija:
12
a. oštro ili neoštro ograničena od okolne kože
b. nejasno ograničena od obolele kože
c. od okolne kože od koje se razlikuje bojom
d. od okolne kože od koje se razlikuje površinom
14. Eritem (erythema) je:
a. makula bele boje na koži
b. makula plave boje na koži
c. makula crne boje na koži
d. makula crvene boje na koži
15. Enantem je:
a. makula bele boje na sluzokoži
b. makula crvene boje na sluzokoži
c. makula crne boje na sluzokoži
d. makula plave boje na sluzokoži
16. Egzantemi su po definiciji:
a. Eritemi intertriginoznih regija
b. Generalizovani eritemi
c. Eritemi lokalizovani na trupu
d. Eritemi palmo- plantarne lokalizacije
17. Aktivni eritem nastaje:
a. dilatacijom venskih krvnih sudova
b. dilatacijom artrijskih i venskih krvnih sudova
c. dilatacijom arterijskih krvnih sudova
d. nastaje zbog krvarenja u dermu
18. Eritem svetlocrvene boje, topao na palpaciju, koji se nakon vitropresije brzo vraća
je:
a. Purpura
b. aktivni eritem
c. pasivni eritem
19. Aktivni eritem ima sledeće karakteristike:
a. ljubičastocrvena boja, snižena temperatura, nakon vitropresije se
postepeno vraća
b. svetlocrvena boja, topao na palpaciju i nakon vitropresije se
brzo vraća
c. jarkocrvena boja, ne povlači se pri vitropresiji
d. jarkocrvena do ljubičastocrvena boja, pri vitropresiji se ne povlači
20. Karakteristike aktivnog eritema su (zaokruži dva tačna odgovora):
a. ljubičastocrvena boja, temperatura je snižena
b. svetlocrvena boja, topao na palpaciju
c. ne povlači se pri vitropresiji
d. nakon vitropresije se brzo vraća
21. Karakteristike aktivnog eritema nisu (zaokruži dva tačna odgovora):
a. svetlocrvena boja, topao na palpaciju
b. ljubičastocrvena boja, temperatura je snižena
d. nakon vitropresije se brzo vraća
22. Eritem ljubičastocrvene boje, snižene temperature, nakon vitropresije se postepeno
vraća je:
a. Purpura
13
b. aktivni eritem
c. pasivni eritem
23. Pasivni eritem nastaje:
a. dilatacijom artrijskih i venskih krvnih sudova
b. dilatacijom venskih krvnih sudova
c. dilatacijom arterijskih krvnih sudova
24. Pasivni eritem ima sledeće karakteristike:
a. ljubičastocrvena boja, temperatura je snižena, nakon
vitropresije se postepeno vraća
b. svetlocrvena boja, topao na palpaciju i nakon vitropresije se brzo
vraća
c. jarkocrvena boja, ne povlači se pri vitropresiji
d. jarkocrvena do ljubičastocrvena boja, pri vitropresiji se ne povlači
25. Karakteristike pasivnog eritema su (zaokruži dva tačna odgovora):
d. nakon vitropresije se postepeno vraća
26. Karakteristike pasivnog eritema nisu (zaokruži dva tačna odgovora):
c. nakon vitropresije se postepeno vraća
d. ne povlači se pri vitropresiji
27. Purpura nastaje usled:
a. ekstravazacije plazme
b. ekstravazacije krvi u gornjem delu derma
c. uboda iglom
d. egzogenog unošenja pigmentnih materija u kožu
28. Purpura nastaje usled:
a. ekstravazacije plazme
b. krvarenja u dermu
c. uboda iglom
d. egzogenog unošenja pigmentnih materija u kožu
29. Petehije su:
a. zrakaste purpure
b. zrnaste
c. prstolike purpure
d. tačkaste purpure
30. Makule usled poremećaja u sadržaju melanina mogu biti:
a. samo vitiligo
b. uvek hipohromije
c. hiperpigmentacija i hipopigmetacija
d.telagiketazije
31. Tetovaže nastaju:
a. dilatacijom artrijskih i venskih krvnih sudova
b. dilatacijom venskih krvnih sudova
c. egzogenim unošenjem obojenih materija u kožu
14
32. Halo je:
a. makula oko druge eflorescencije
b. papula oko druge eflorescencije
c. purpura oko druge eflorescencije
d. pustula oko druge eflorescencije
33. Eflorescencije iznad nivoa kože ispunjene tečnim sadržajem
nisu:
a. Vezicula
b. Bulla
c. skvama, krusta,Tetovaža
d. Pustula
34. Vezicula (mali plik) je (zaokruži dva tačna odgovora):
a. primarna, kružna eflorescencija, prečnika manjeg od 0,5 cm
b. kružna eflorescencija, prečnika većeg od 0,5 cm
c. ispunjena bistrim seroznim sadržajem
d. ispunjena gnojnim sadržajem
35.Vezicula (mali plik) nije (zaokruži dva tačna odgovora):
a. primarna, kružna eflorescencija, prečnika manjeg od 0,5 cm
b. kružna eflorescencija, prečnika većeg od 0,5 cm
c. ispunjena gnojnim sadržajem
d. ispunjena bistrim seroznim sadržajem
36. Vezikule nastaju kao posledica:
a. nakupljanja inflamatornog infiltrata
b. stvaranja šupljina i nakupljanja tečnosti
c. hiperkeratoze
d. vazodilatacije arterija kože
37. Vezikule nastaju stvaranjem šupljina i nakupljanjem tečnosti (zaokruži dva
tačna odgovora):
a. u ćelijama (parenhimatozni način), oko ćelije (intersticijalni način)
b. u nukleusu i nukleolusu
c. kombinovano (balonska degeneracija)
d. u zoni bazalne membrane
38. Bulla (plik) je (zaokruži dva tačna odgovora):
a. primarna, unilokularna eflorescencija
b. sekundarna, multilokularna eflorescencija
c. prečnika manjeg od 0,5 cm
d. prečnika većeg od 0,5 cm
39. Bulla (plik) nije (zaokruži dva tačna odgovora):
a. primarna, unilokularna eflorescencija
b. sekundarna, multilokularna eflorescencija
c. prečnika manjeg od 0,5 cm
d. prečnika većeg od 0,5 cm
40. Prema načinu nastajanja, bule mogu biti (zaokruži dva tačna odgovora):
a. subepidermalne, intraepidermalne
b. hipodermalne
c. subkornealne
d. intracelularne
41. Prema načinu nastajanja, bule ne mogu biti (zaokruži dva tačna odgovora):
a. subepidermalne, intraepidermalne
b. subkornealne
15
c. hipodermalne, dermalne
d. intracelularne
42. Pustula (gnojni mehurić) je (zaokruži dva tačna odgovora):
a. uzdignuta, cirkumskriptna eflorescencija
b. u nivou kože
c. ispod nivoa kože
43. Pustula (gnojni mehurić) nije (zaokruži dva tačna odgovora):
a. uzdignuta, cirkumskriptna eflorescencija
b. eflorescencija u nivou kože
c. ispunjena tečnim sadržajem prečnika preko 0,5 cm
44. Prema etiologiji pustule mogu nastati (zaokruži dva tačna odgovora):
a. kao posledica delovanja mikroorganizama (piokokna i gljivična
infekcija)
b. arteficijalnim delovanjem
c. kod obolelih od Psoriasis pustulosa (sterilne pustule)
d. reakcijom antigen- antitelo
45. Za eflorescencije iznad nivoa kože ispunjene tečnim sadržajem nije tačno (zaokruži
dva tačna odgovora):
a. da nastaju u epidermu
b. da ne ostavljaju ožiljak za sobom
c. da nastaju u dermu
d. da ostavljaju ožiljak za sobom
46. Papula (čvorić, bubuljica) je (zaokruži dva tačna odgovora):
a. primarna eflorescencija, čvrste konzistencije
b. sekundarna eflorescencija, ispunjena sadržajem
c. veličine nekoliko milimetara, oštro ograničena od
okoline, prolazi bez ožiljka
d. veličine nekoliko centimetara
47. Papule mogu biti (zaokruži dva tačna odgovora):
a.epidermalne, dermalne
b.subepidermalne
c.epidermodermalne
d. hipodermalne
48. Papule ne mogu biti (zaokruži dva tačna odgovora):
a. subepidermalne
b. epidermalne, dermalne
c. epidermodermalne
d. hipodermalne
49. Plax (plak, ploča) je (zaokruži dva tačna odgovora):
a. uzdignuta pločasta promena
b. ravna pločasta promena
c. veličine do 0,5 cm
d. veličine preko 1cm
50. Plax (plak, ploča) najčešće nastaje:
a. stapanjem eritema
b. stapanjem pasivnog eritema
c. stapanjem papula
d. stapanjem skvama
16
51. Urtica (urtika) je (zaokruži dva tačna odgovora):
a. eksudativna papula ili ploča, ružičaste ili bele boje
b. ravna bulozna pločasta promena
c. brzo nestaje i dugo traje
d. brzo nastaje i brzo nestaje
52. Urtika na istom mestu:
a. traje od 48- 96h
b. traje nekoliko dana
c. ne traje duže od 24 h
d. traje duže od 96h
53.Tuber (čvorić) je (zaokruži dva tačna odgovora):
a. Sličan papuli
b. od papule se razlikuje nekrotičnim raspadanjem koje zarasta
ožiljkom
c. sličan pustuli
d. sekundarna eflorescencija, nastaje bakterijskom superinfekcijom
56. Nodus (čvor) je (zaokruži dva tačna odgovora):
a. Okruglog oblika, veličine iznad 0,5 cm, crvene boje
b. konfluentna promena sa deskvamacijom
c. palpatorno bolan, povišene lokalne temperature
d. konfluentna promena sa egzogeno unetim pigmentom u kožu
57. Guma je (zaokruži dva tačna odgovora):
a. primarno hipodermalni čvor
b. koga karakteriše eksudacija u superfiijalnom dermu
c. koga karakteriše kolikvacija i iscedak seroznog sadržaja
d. posledica krvarenja u dermu
58. Guma nije (zaokruži dva tačna odgovora):
a. primarno hipodermalni čvor
b. primarno dermalni čvor
c. koga karakteriše kolikvacija i iscedak seroznog sadržaja
d. posledica krvarenja u dermu
59. Guma ostavlja ožiljak koji (zaokruži dva tačna odgovora):
a. se brzo gubi i nestaje
b. može biti gladak i pravilan (sifilis III)
c. može biti ružan i neravan (tuberkuloza)
d. nije karakteristika eflorescencije
60. Keratosis (orožavanje, hyperkeratosis) po definiciji je:
a. adherentno, rožasto zadebljanje kože na ograničenom području
b. brašnasto, mekinjasto ljuštenje kože obolele regije
c. meke konzistencije i vlažne površine
d. nastanak kolikvacije i iscedka seroznog sadržaja
61. Ciste mogu biti (zaokruži dva tačna odgovora)
a. šupljina sa epitelnim (prava cista, c. vera) omotačem
b. šupljina sa vezivnim (lažna cista, spuria) omotačem
c. maligni tumefakti, nejasno ograničeni, bez omotača
d. šupljine sa pseudoepitelnim omotačem (pseudocista)
63. Ciste su ovalnog ili okruglog oblika ispunjene (zaokruži dva tačna odgovora):
a. tečnim sadržajem (znoj), polutečnim (loj)
b. serohemoragičnim ili hemoragičnim sadržajem s
c. čvrstim sadržajem (rožaste materije)
17
d. kolikvacionim ili nekolikvacionim materijalom
64. Erozija nastaje nakon:
a. prskanja eflorescencija sa tečnim sadržajem
b. češanja
c. zamene vezivnog tkiva ožiljnim
d. traumatsko oštećenje najdubljih slojeva epiderma
65. Vulnus (rana) je oštećenje tkiva:
a. usled češanja, zarasta bez ožiljka
b. usled trauma zarasta ožiljkom
c. usled eksudacije zarasta bez ožiljka
d. usled vazodilatacije zarasta bez ožiljka
66. Sclerosis (skleroza) se karakteriše (zaokruži dva tačna odgovora):
a. otvrdnućem kože koja se ne može naborati
b. blede boje i glatke površine
c. šarenim izgledom kože
d. vulnerabilnijom kožom
67. Anamnesis morbi je:
a. prethodna bolest
b. sadašnja bolest
c. recidiv bolesti
d. ranije bolesti, operacije, povrede
68. Dermatološki status obuhvata:
a. opštu ličnu anamnezu
b. anamnestičke podatke
c. mesto boravka bolesnika
d. stanje promena na koži u trenutku pregleda
69. Predilekciona mesta u smislu lokalizacije eflorescencija su:
a. terminolologija koja se koristi za opisivanje oblika eflorescencija
b. pojedine regije tela tipične za određeno kožno oboljenje
c. primarne eflorescencije i njihove osobine
d. raspored eflorescencija na koži
70. Nakon dobijenih anamnestičkih podataka i kliničkog pregleda, ukoliko je potrebno
a. preduzimaju se dodatna ispitivanja u cilju postavljanja dijagnoze
i određivanja terapije
b. pregled magnetnom rezonanom
c. dopunska klinička ispitivanja,
laboratorijske analize
d. pregled skenerom,
radioizotopima
DOPUNSKA KLINIČKA ISPITIVANJA I LABORATORIJSKE METODE
1. Vitropresija je:
a. posmatranje kože kroz komad stakla ili providne plastike uz pritisak
b. obazrivo struganje površine kožne promene drvenim štapićem, skalpelom ili
kiretom
c. pritisak prstom na krov bule
d. pregled sondom
18
2. Fenomen Nikolsky I ispituje se kod:
a. vulgarne psorijaze
b. ekcema
c. bolesti poremećene keatinizacije
d. buloznih dermatoza (pemphigus)
3. Fenomen Nikolsky I izvodi se (zaokruži dva tačna odgovora):
a. pritiskom prsta na prividno neizmenjenu kožu, na periferiji bule
b. pritiskom sondom kroz centar promene
c. odlubljuje se epiderm od derma
d. prislanjanjem epruveta sa hladnom vodom na površinu kože
4. Fenomen Nikolsky I ne izvodi se (zaokruži dva tačna odgovora):
c. odlubljuje se epiderm od derma
5. Za izazivanje fenomena Nikolsky II koristi se:
c. pritisak prstom na krov bule (bula se povećava)
d. prislanjanjem epruveta sa toplom vodom na površinu kože
6. Trljanje ili gnječenje prividno neizmenjene kože, koristi se za:
a. nastajanje vezikula kod herpes simpleksa
b. nastajanje bula (npr. kod Mb. Lyell)
c. vulgarne psorijaze
d. ekcema
7. Köbner fenomen nastaje:
a. nakon mehaničkog nadražaja na mestu delovanja
b. pritiskom prsta na prividno neizmenjenu kožu, na periferiji bule
c. nakon ekspozicije kože Wood-ovoj lampi
8. “Fenomen želea od jabuke” izaziva se:
a. kiretiranjem lezije
b. vitropresijom
c. trljanjem ili gnječenjem prividno neizmenjene kože
d. pritiskom sondom kroz centar promene
9. “Fenomen želea od jabuke” karakterističan je za:
a. psorijazu
b. diskoidni lupus
c. lupoznu tuberkulozu
d. pemfigus vulgaris
10. “Fenomen stearinske sveće” izaziva se:
a. Tzanck- ovim testom
b. kiretiranjem psorijazne lezije
c. zaleđivanjem kože tečnim azotom
d. trljanjem prividno neizmenjene kože
11. Citodijagnostički test (Tzanckov test) koristi se u dijagnostici (zaokruži dva
tačna odgovora):
a. virusnih infekcija (herpes simplex, herpes zoster)
b. eritemoskvamoznih dermatoza (vulgarna psorijaza)
c. buloznih oboljenja (npr. Pemphigus)
19
d. palmoplantarnih keratodermija
12. Citodijagnostički test (Tzanckov test) ne koristi se u dijagnostici (zaokruži dva
tačna odgovora):
a. nekih virusnih infekcija (herpes simplex, herpes zoster)
b. eritemoskvamoznih dermatoza (vulgarna psorijaza)
c. buloznih oboljenja (npr. Pemphigus)
d. palmoplantarnih keratodermija
13. DIF i IIF su pomoćne dijagnostičke metode za dokazivanje:
a. buloznih i autoimunskih bolesti
b. eczema
c. parazitarnih bolesti kože
d. pruriginoznih dermatoza
14. Imunofluorescencija (IF)-DIF i IF su (zaokruži dva tačna
odgovora):
a. imunohistohemijska metoda
b. histolopatološka metoda
c. metode otkrivanja antigena u ćelijama, tkivu i
cirkulišućih, fiksiranih antitela
d.metode otkrivanja imunskih kompleksa u ćelijama i tkivima
15. Mikološke metode ispitivanja primenjuju se za potvrđivanje:
a. dermatomikoza
b. bakterijskih kožnih oboljenja
c. alergijskih bolesti kože
d. onihoza
16. Epikutani (patch) test koristi se za dokazivanje uzročnog agensa kod:
a. reakcija ranog tipa
b. kasne preosetljivosti
c. bakterijskih kožnih oboljenja
d. gljivičnih kožnih infekcija
17. Dermatoskopija se primenjuje za:
a. rano dijagnostikovanje malignog melanoma
b. proučavanje ćelijskih ultrastruktura
c. dijagnozu alergijskih bolesti kože
d. dijagnozu onihomikoza
TERAPIJA
1. Poznato pravilo u dermatolološkoj terapiji je:

a. da se na suvo aplikuje vlažno
b. da se na vlažno aplikuje vlažno
c. da izbor podloge ne zavisi od stadijuma bolesti
d. da se na vlažno aplikuje suvo
2. Penetracija aplikovanog leka veća je
kroz kožu:
a. lica
b. trupa
c. dlanova
20
d. tabana
3. Ulja u dermatologiji primenjuju se za:
a. odstranjivanje krusta
b. hlađenje kože
c. odvođenje sekreta
d. smanjivanje eksudacije
4. Tetraciklini i Eritromicin su:
a. antimikotici
b. antibiotici
c. citostatici
d. antipedikulocidi
5. Antihistaminici se primenjuju u
lečenju:
a. urtikarije
b. sifilisa
c. vulganih veruka
d. kondilomata akuminata
6. Antihistaminici mogu imati (zaokruži dva tačna odgovora):
a. sedirajući efekat
b. antiinflamatorni efekat
c. nesedirajući efekat
d. keratolitički efekat
7. Indikacije za lečenje antihistaminicima su (zaokruži dva tačna odgovora):
a. pemfigus vulgaris, psorijazis vulgaris, veruke vulgaris
b. urtikarija, angioedem, kontaktni dermatitis, atopijski dermatitis
c.ubod insekata, svrab različite geneze, dermatoze praćene svrabom
d. seboroični dermatitis, onihomikoze, trihoze, alopecije različite geneze
8. Antihistaminici se primenjuju samo:
a. kao sistemski oblik lečenja
b. kao lokalni oblik lečenja
c. inkorporirani u podlogu
d. inkorporirani u emulziju
9. Prema dužini terapijskog dejstva Antihistaminici mogu biti sa:
a. kratkim i ultrakratkim dejstvom
b. kratkim, srednjim i sa dužim dejstvom
c.srednjim i dugim
d.ultrakratkim, srednjim i prolongiranim dejstvom
10. Tokom terapije antihistaminici se:
a.ne smeju kombinovati
b.ne mogu kombinovati
c.mogu kombinovati
d.kontraindikovano je njihovo kombinovanje
8. Da bi se izbegao razvoj rezistentnih sojeva antibiotici moraju se primenjivati:
a. zbog uskog spektra delovanja
b. u dovoljnoj dozi i dovoljno dugo
c. samo sistemski
d. samo topikalno
9. Lokalno primenjeni kortikosteroidi su:
a. simptomatska terapija (nije
etiološko lečenje)
21
b. etiološka terapija
c. fakultativno etiološka terapija
10. Rebound fenomen nastaje pri aplikovanju:
a. antibiotika
b. antimikotika
c. kortikosteroida
d. antimikotika
11. PUVA terapija predstavlja:
a. fototerapiju primenom UVB lampi
b. zajedničko dejstvo psoralena i UVA zraka
c. kombinaciju sunčeve svetlosti i morske klime
d. psihoterapiju i UVA lampe
12. Dermoabrazija je (zaokruži dva tačna odgovora):
a. kontrolisano skidanje slojeva kože (epiderma i dela derma)
b. kontrolisana proliferacija slojeva kože (epiderma i dela derma)
c. u svrhu uklanjanja različitih tvorevina sa kože
d. vrsta sistemske terapije u dermatologiji
13. Laseri deluju:
a. termički
b. mehanički
c. hemijski
d. keratoplastički
OSNOVI HISTOPATOLOŠKE I IMUNOPATOLOŠKE DIJAGNOSTIKE
1. Materijal za biopsiju uzima se sa prethodno:

a. lečene promene
b. iritirane promene
c. sekundarno neizmenjene regije- lezije
d.izlečene lezije- kože
2. Hiperkeratoza predstavlja zadebljanje:
a. kornealnog sloja
b. spinoznog sloja
c. granuloznog sloja
d. germinativnog sloja
3. Hiperkeratoza može biti:
a. vulgarnog tipa
b. ortokeratotskog i parakeratotskog tipa
c. parakeratoidnog tipa
d.spongiformnog tipa
4. Proširenje normalno strukturiranog rožastog sloja je:
a. akantoza
b. akantoliza
c.ortokeratoza
d.vasculitis
5. Akantoliza predstavlja:
a. proširenje normalno strukturiranog rožastog sloja
b. zadebljanje endotelnih ćelija krvnih sudova
22
c. zadebljane stratum spinosum
d. kidanje međućelijskih veza u epidermu
6. Kod parakeratoze u rožastom sloju nalaze se:
a. ćelije bez jedara
b. ćelije sa jedrom
c. akantolitične ćelije
d. dendritične ćelije
7. Pojava pojedinačnih degenerisanih rožastih ćelija u spinoznom sloju je:
a. diskeratoza
b. akantoza
c. akantoliza
d.vasculitis
8. Apoptoza predstavlja:
a. smrt ćelija
b. zadebljanje spinoznog sloja
c. kidanje međućelijskih veza
d. ne učestvuje u održavanju ćelijske homeostaze
9. Zadebljanje spinoznog sloja usled povećanja broja keratinocita je:
a. diskeratoza
b.akantoliza
c.akantoza
d.vasculitis
10. Akantoliza predstavlja:
a.proširenje normalno
strukturiranog rožastog sloja
b. zadebljanje endotelnih
ćelija krvnih sudova
c. zadebljane stratum
spinosum
d. kidanje međućelijskih veza u epidermu
11. Zbog akantolize u epidermu:
a.stvara se diskeratoza epiderma
b. stvaraju se intraepidermalne šupljine
c.nastaje pustula
d.nastaju intraepidermalni tumefakti
12. Vaskulitis nije:
a. zadebljanje endotelnih ćelija krvnih sudova
b. Prisustvo malih grupa neutrofilnih leukocita u epidermu
c. prožetost zidova krvnih sudova fibrinom
i
zapaljenskim ćelijama
d. nakupljanje zapaljenskih ćelija u okolini krvnih sudovas
23
SPECIJALNA DERMATOVENEROLOGIJA
ERITEMATOZNE DERMATOZE
1. Egzantemi su po definiciji:
a. Eritemi intertriginoznih regija
b. Generalizovani eritemi
c. Eritemi lokalizovani na trupu
d. Eritemi palmo- plantarne lokalizacije
2. Erythema Exsudativum Multiforme (EEM) po definiciji je:
a. inflamatorni, monoetiološki sindrom koji zahvata kožu i sluzokože
b. inflamatorni, idiopatski sindrom koji zahvata kožu i sluzokože
c. inflamatorni, polietiološki sindrom koji zahvata kožu i sluzokože
d. inflamatorni, paraneoplastični sindrom koji zahvata kožu i sluzokože
3. Za EEM je tačno da je:
a. Polovina obolelih mlađa od 20 godina
b. Trećina obolelih mlađa od 20 godina
c. Većina obolelih mlađa od 20 godina
d. Samo 10% obolelih mlađe od 20 godina
4. Polovina obolelih su mlađi od 20 godina, nešto češće muškog u odnosu na osobe
ženskog pola je tačno za:
a. Erythema fixum
b. EEM
c. Stevens-Johnsonov sy
d. Stevens-Johnsonov sindrom i TEN
5. Za EEM je tačno da je (zaokruži dva tačna odgovora):
a. Polovina obolelih mlađa od 20 godina
b. Trećina obolelih su mlađi od 20 godina
c. Nešto češće muškog u odnosu na osobe ženskog pola
d. nešto češće muškog u odnosu na osobe ženskog pola
6. Za EEM nije tačno da je (zaokruži dva tačna odgovora):
a. Trećina obolelih mlađa od 20 godina
b. Polovina obolelih mlađa od 20 godina
c. nešto češće muškog u odnosu na osobe ženskog pola
d. Nešto češće ženskog u odnosu na osobe muškog pola
7. Patogentski se za Erythema Exsudativum Multiforme (EEM) smatra da je:
a. hipersenzitivna reakcija na infekcije i lekove
b. kontaktna reakcija na infekcije i lekove
c. ekcemska reakcija na infekcije i lekove
d. kontaktna i ekcemska reakcija na infekcije i lekove
8. Etiološki agensi za EEM mogu biti (zaokruži dva tačna odgovora):
a. bakterijske (β hemolitički streptokok tipa A)
b. virusne infekcije (herpes virus, adenovirusi)
c. kontaktni alergeni, hladnoća, vetar
d. hladnoća, toplota, kontaktni alergeni
9. Etiološki agensi za EEM ne mogu biti (zaokruži dva tačna odgovora):
a. kontaktni alergeni, hladnoća, vetar
24
b. hladnoća, toplota, kontaktni alergeni
c. bakterijske (β hemolitički streptokok tipa A)
d. virusne infekcije (herpes virus, adenovirusi)
10. Za EEM tipična eflorescencija je:
a. eritemo- skvamozna promena tipa gutatta
b. papula kružnog oblika tipa erythema exudativum
c. papula poligonalnog oblika tipa erythema
d. papula kupastog oblika tipa erythema
11. Eflorescencije kod EEM:
a. mogu imati izgled anularnog eritema
b. mogu imati izgled erythema gyratum repens
c. mogu imati izgled erythema iris i herpes iris
d. mogu imati izgled erythema i herpes simpex
12. Kožne manifestacije EEM mogu pratiti:
a. purpurične makule na svim mukozama
b. teže forme kutanih eflorescencija
c. herpetiformno raspoređene vezikule
d. bule i erozije na oralnoj sluzokoži
13. U lečenju diseminovanih oblika EEM moraju se ordinirati:
a. oblozi Acidi borici 3% sol, više puta dnevno
b. nazalni dekongestivi, diuretici
c. antihistaminici i kortikosteroidi
d. simptomatski lekovi, po izboru
14. Serumska bolest razvija se po:
a. prvom tipu tipu alergijske reakcije
b. drugom tipu alergijske reakcije
c. trećem tipu alergijske reakcije
d. četvrtom tipu alergijske reakcije
15. U terapiji Serumske bolesti mora se:
a. Prekinuti topikalna terapija
b. Prekinuti uzimanje suspektnog agensa
c. Nastaviti sa uzimanjem suspektnog agensa
d. Produžiti lečenje suspektnim agensom
12. Urticaria je po definiciji:
a.polietiološko oboljenje bez posredovanja hemijskih medijatora
b.polietiološko oboljenje posredovano hemijskim medijatorima
c.polietiološko oboljenje posredovano slobodnim radikalima
d.polietiološko oboljenje posredovano ćelijskim medijatorima
13. U nastanku urtikarije mogući alergeni su:
a.veoma uskog spektra
b.veoma malobrojni
c.veoma širokog spektra
d.malobrojni, isključivo endogeni
14. U nastanku urtikarije mogući alergeni su veoma širokog spektra, pa čak:
a.i endogenog porekla
b.i intermedijarni produkti metabolizma i mnogobrojni lekovi
25
c.i egzogenog porekla
d.i isključivo nepoznatog porekla
15. Urticaria može biti simptom:
a.Sistemskih bolesti vezivnog tkiva, hipertireoidizma i malignih bolesti
b.Rozaceje i perioralnog dermatitisa
c.Erythema pernio i pernionesa
d.Necrobiosis lipoidica
16. Najznačajniji medijator u nastanku Urtikarije je:
a.TNF, dovodi do vazodilatacije, povišene propustljivosti krvnih sudova i
pruritusa
b.slobodan kiseonički radikal, dovodi do vazodilatacije, povišene
propustljivosti krvnih sudova i pruritusa
c.citokini, dovode do vazodilatacije, povišene propustljivosti krvnih sudova i
pruritusa
d.histamin, dovodi do vazodilatacije, povišene propustljivosti krvnih
sudova i pruritusa
17. Patogenetski mehanizam nastanka urtikarije počinje:
a. vezivanjem prispelog antigena za trombocit i njegovom degranulacijom
b. vezivanjem prispelog antigena za membranu celularnog nucleusa i njegovom
degranulacijom
c. vezivanje prispelog antigena za membranu na površini eritrocita i njegovom
degranulacijom
d. vezivanjem prispelog antigena za antitelo (IgE) na površini mastocita i
njegovom degranulacijom
18. Anafilaktički šok je:
a. teška klinička slika sa kliničkim manifestacija zahvaćenih sistema
b. srednje teška klinička slika sa kliničkim manifestacija zahvaćenih sistema
c. najteža klinička slika je sa kliničkim manifestacija zahvaćenih sistema
d. laka klinička slika sa kliničkim manifestacija zahvaćenih sistema
19. Anafilaktički šok se može manifestovati simptomima:
a.genito- urinarnog sistema (bol i peckanje pri učestalom uriniranju)
b.respiratornog (gušenje), gastrointestinalnog (abdominalni bolovi,
povraćanje, dijareja), kardiovaskularnog (kolaps) i neurološkog (vertigo,
migrena)
c.limfnog sistema (kliničke manifestacije različite težine)
d.shematološkog sistema (anemija, pancitopenija, trombocitopenija)
20. U 80% slučajeva, urtikarija nastaje po:
a. drugom tipu alergijske reakcije
b. prvom, anafilaktičkom tipu reakcije (imunološki mehanizam)
c. prvom, drugom i trećem tipu alergijske reakcije
d. četvrtom tipu alergijske reakcije
21. Detaljna ispitivanja nisu utvrdila etiološki agens i mehanizam nastanka radi se o:
a. medikamentoznoj urtikariji
b. akutnoj urtikariji
c. sekundarnoj urtikariji
d. idiopatskoj urtikariji
26
22. Osnovna promena eksudativnih papula ili plakova (urtika, „šklopac“) karakteriše:
a. Cheilitis simplex
b. Prurigo
c. Urtikariju
d. Dermatitis atopica
23. Kliničku sliku urtikarije karakteriše:
a. pojava urtika koje su perzistentne
b. urtike se gube, a nove pojavljuju, u različitom vremenskom periodu
c. akutni gubitak urtika
d. urtike se ne gube, a nove pojavljuju, u različitom vremenskom periodu
24.Kod akutne urtikarije urtike se javljaju:
a. do 24 sata
b. do 6 nedelja
c. duže od 6 nedelja
d. duže od 24 sata
25. Lečenje urtikarije sa Quincke-ovim edemom podrazumeva primenu:
a. antišok terapije: adrenalin, antibiotika i.v. i kortikosteroida uz eventualnu
urgentnu traheotomiju
b. antišok terapije: adrenalin, antihelmintika i.v. i kortikosteroida uz eventualnu
c. antišok terapije: adrenalin, antihistaminika i.v. i kortikosteroida uz eventualnu
d. antišok terapije: adrenalin, antiandrogena i.v. i kortikosteroida uz
eventualnu urgentnu traheotomiju
EKCEMI
1. Osnovna indikacija za izvođenje epikutanog testiranja (patch test) je postavljanje

dijagnoze:
a. Alergijskog kontaktog dermatitisa
b. Iritantnog kontaktnog dermatitisa
c. Atopijskog dermatitisa
d. Numularnog ekcema
2. Izvođenje epikutanog testiranja je korisno u diferencijalnoj dijagnozi:
a. Alergijskog od iritantnog kontaktnog dermatitisa
b. Alergijskog od atopijskog dermatitisa
c. Iritantnog od atopijskog dermatitisa
d. Alergijskog kontaktnog od autosenzitivnog dermatitisa
3. Klasični trijas atopijskih bolesti čine:
a. Atopijski dermatitis i astma
b. Alergijski rinitis, astma i atopijski dermatitis
c. Astma, atopijski dermatitis i nealergijski rinitis
d. Astma i alergijski rinitis
27
4. Klinička manifestacija atopijskog dermatitisa adolescenata i odraslih je:
a. Eczeama infantum
b. Prurigo Besnier
c. Neurodematitis diffusa
d. Eczema chronicum
5. Dermatitis coccica je uzrokovan:
a. Toksičnim hemikalijama
b. Mikroorganizmima
c. Profesionalnim alergenima
d. Hemikalijama i profesionalnim alergenima
6. Klinička slika atopijskog dermatitisa od 2.-12.godine života je:
a. Prurigo Besnier
b. Neurodermatitis diffusa
c. Eczema infantum
d. Dermatitis atopica infantum
7. Prurigo Besnier je klinička slika atopijskog dermatitisa:
a. Dece do druge godine zivota
b. Dece od 2.-12.godine zivota
c. Adolescenata
d. Odraslih
8. Dermatitis e contactu irritativa nastaje u kontaktu sa:
a. Profesionalnim alergenima
b. Hemikalijama
c. Mikroorganizmima
d. Fizičkim fakorima
ERITEMOSKVAMOZNE DERMATOZE
1. Kod psorijaze, epidermalni sloj se obnavlja:

a. Sporije nego normalno (1,5- 2 meseca)
b. Tokom sedam dana
c. većom brzinom (svaka 3- 4 dana) nego normalni
d. tokom više meseci
2. Eruptivna, gutatna psorijaza je:
a. nagla erupcija psorijaznih promena tačkastog ili kapljastog oblika
b. može nastati nakon streptokokne infekcije gornjih disajnih puteva
c. najčešće kod dece ili mlađih odraslih
3. Pustulozna psorijaza je:
a. poseban klinički oblik psorijaze
b. poseban oblik vulgarne psorijaze
c. analogna je vulgarnoj psorijazi
d. inverzna psorijaza
4. Diferencijalna dijagnoza Psoriasis vulgaris uključuje:
a. seboroični dermatitis, numularni ekcem, papuloskvamozni sifilis
28
b. rozaceju, dermatitis perioralis
c. roseolu, tuberoulcerozne sifilide
d. skabijes, alopeciju areatu
5. Auspitzov fenomen karakteriše:
a. pemfigus
b. psorijazu
c. urtikariju
d. pemfigus i urtikariju
PAPULOZNE DERMATOZE
1. Prema histološkoj lokalizaciji patološkog procesa papule se klasifikuju na:

a. Epidermalne i subepidermalne
b. Epidermalne, subepidermalne i dermalne
c. Epidermalne, dermalne i epidermodermalne
d. Epidermalne i dermalne
2. Lichen ruber planus je:
a. akutna, recidivantna papulozna dermatoza
b. subakutna, recidivantna papulozna dermatoza
c. hronična, recidivantna purpurična dermatoza
d. hronična, recidivantna papulozna dermatoza
3. Predilekciona mesta za Lichen ruber planus su:
a. ekstenzorne površine ekstremiteta, genitalije i sluzokože
b. fleksorno- ekstenzorne površine ekstremiteta i sluzokože
c. ekstenzorne površine ekstremiteta i itertriginozne regije
d. fleksorne površine ekstremiteta, genitalije i sluzokože
4. Lichen ruber planus je:
a. još uvek nerazjašnjene etiologije
b. razjašnjene etiologije
c. razjašnjene i poznate etiologije
d. nerazjašnjene i idiopatske etiologije
5. Iako je Lichen ruber planus još uvek nerazjašnjene etiologije:
a. Mogući su prvocirajući faktori: hrana, kozmetika
b. Mogući su prvocirajući faktori: zamor, nesanica, sunce
c. Mogući su prvocirajući faktori: lekovi, virusne infekcije i psihogeni
d. Mogući su prvocirajući faktori, ali su nebitni
6. Lichen ruber planus može se manifestovati posle:
a. zamora, nesanice, izlaganja suncu
b. emocionalnog šoka, kod nervno labilnih osoba
c. topikalne primene medikamenata
d. delovanja egzogenih faktora
7. Kožne promene Lichen ruber planusa obično počinju:
a. na ekstremitetima, praćene intenzivnim svrabom
b. na pregibima, praćene intenzivnim svrabom
29
c. na kapilicijum, praćene intenzivnim svrabom
d. na tabanima, praćene intenzivnim svrabom
8. Predilekciona mesta za Lichen ruber planus su:
a. fleksorne strane doručja
b. perimaleolarne regije
c. lumbalna regija
d. sve gore navedene regije
9. Lichen ruber planus karakteriše papula:
a. veličine 1-3 mm
b. veličine 1- 4 mm
c. veličine 1-5 mm
d. veličine 3- 5 mm
10. Na regijama gde je koža tanja kod Lichen ruber planusa mogu se uočiti:
a. Purpurične makule
b. bele mrežice, “fenomen mrežice”
c. herpetiformne vezikule
d. vezikule, “fenomen mrežice”
11. Wickham- ove strije mogu se uočiti na tanjoj koži kod:
a. Lichen hiptertrofikusa
b. Lichen sclerosusa
c. Lichen ruber planusa
d. Lichen atropfikusa
12. Kožne manifestacije kod Lichen ruber planusa su:
a. simetrične, pojedinačne ili kao mozaične ploče
b. asimetrične, multiple ili polimorfne
c. asimetrične, diseminirane, polimorfne
d. simetrične, linearne, ali ne kao ploče
13. Izomorfni, Köebner- ov fenomen kod Lichen ruber planusa daje:
a. polimorfni oblik promena, na mestu češanja ili ogrebotine
b. izostanak promena na mestu češanja ili ogrebotine
c. linearni oblik promena, na mestu češanja ili ogrebotine
d. anularni oblik promena, mestu češanja ili ogrebotine
14. Na perimaleolarnim i pretibijalnim predelima javlja se:
a. atrofični oblik Lichen ruber planusa
b. distrofični oblik Lichen ruber planusa
c. ekcematizovani ili purpurični oblik Lichen ruber planusa
d. hipertrofični ili verukozni oblik Lichen ruber planusa
15. „Netz fenomen” javlja se kod obolelih od:
a. Psorijazis vulgaris
b. Dermatitis atopica
c. Lichen ruber planusa
d. Dermatitis e contactu acuta
16. „Netz fenomen” su:
a. mlečnobele, sitne papule u vidu mrežice
b. sterilne, mlečnobele pustule u vidu mrežice
c. Herpetiformne vezikule u vidu mrežice
30
d. Linearne i tačkaste ekskorirane vezikule
17. Lichen ruber planus na oralnoj sluzokoži masnifestuje se:
a. Kobnerovim fenomenom
b. Netz fenomenom
c. Auspitzovim fenomenom
d. fenomenom krvave rose
18. Za promene na sluzokožama kod Lichen planusa primenjuju se (zaokružiti dva tačna
odgovora):
a. oralne paste sa kortikosteroidima i
b. gaze impregnirane vazelinom za usne
c. rastvori ciklosporina za ispiranje usta
d. ispiranje usne duplje oralnim antiseptikom
19. Za promene na sluzokožama kod Lichen planusa ne primenjuju se (zaokružiti dva
tačna odgovora):
a. gaze impregnirane vazelinom za usne
b. oralne paste sa kortikosteroidima i
c. ispiranje usne duplje oralnim antiseptikom
d. rastvori ciklosporina za ispiranje usta
NEŽELJENE REAKCIJE NA LEKOVE
1. Neželjene reakcije na lekove javljuju se kao posledica primene:

a. uobičajene terapijske doze leka, pri njegovom sistemskom unešenju
b. doze leka veće od uobičajene, pri njegovom sistemskom unešenju
c. uobičajene terapijske doze leka, pri njegovom lokalnom davanju
d.samo lokalnih antibiotika
2. Toksični i alergijski egzantemi nastaju:
a. nekoliko minuta nakon primene leka
b. 7- 21 dan nakon primene leka
c. nakon istovremene primene dva leka
d. nakon primene leka i ekspozicije suncu
3. Toksični i alergijski egzantemi:
a. su najčešće manifestacije neželjenih dejstava lekova na koži
b. povlače se spontano
c. simetričnog su rasporeda
d. sve gore navedene tvrdnje
4. Toksičnu epidermalnu nekrolizu karakteriše:
a. eritrodemija
b. pošteđenost sluzokoža
c. pojava bula i širokih erodovanih plaža
d. hroničan tok bolesti
5. Syndroma Stevens-Johnson je:
a. akutna forma EEM
b. subauktna forma EEM
31
c. najteža vezikulobulozna forma EEM
d. najlakša forma EEM
6. Syndroma Stevens-Johnson se manifestuje na:
a. koži
b. mukozama
c. nokatnim pločama
d. i koži i sluzokožama
7. Zahvaćenost <10% površine kože epidermolizom je:
a. Toksična epidermalna nekroliza
b. EEM
c. Syndroma Stevens-Johnson
d. EBH
8. Syndroma Stevens-Johnson karakteriše zahvaćenost:
a. >10% površine kože epidermolizom
b. <10% površine kože epidermolizom
c. >30% površine kože epidermolizom
d. >50% površine kože epidermolizom
9. Morbus Lajl karakteriše zahvaćenost:
a. > 30% površine tela epidermolizom
b. < 25% površine tela epidermolizom
c. < 20% površine tela epidermolizom
d. <10% površine kože epidermolizom
10. Zahvaćenost > 30% površine tela epidermolizom je:
a. Toksična epidermalna nekroliza
b. EEM
c. Syndroma Stevens-Johnson
d. EBH
11. Kod Morbus Lajl i Stevens- Johnsonovog sindroma epidermoliza se mora procenjivati:
a.svakodnevno
b. na drugi dan
c. jednom u sedam dana
d. jednom mesečno
12. Kliničke manifestacije Syndroma Stevens- Johnson mogu dovesti do:
a. rehidratacije i elketrolitskog disbalansa
b. dehidratacije i poremećaja opšteg stanja
c. poboljšanja zdravstvenog stanja
d. lakših komplikacija
13. Za postavljanje dijagnoze Syndroma Stevens-Johnson biopsija kože:
a. Ne mora se uraditi
b. Može se, ali ne mora uraditi
c. Nikada se ne radi
d. Obavezan je dijagnostički postupak
14. Komplikacije Syndroma Stevens- Johnson mogu biti:
a. febrilnost, artralgije, mialgije, pleuritis i pneumonija
b. polimiozitis, cystitis, adinamija, cefalea
c. vertigo, adinamija, malaksalost, proteinurija
32
d. polimiozitis, vertigo, proteinurija cystitis, adinamija, cefalea
15. TEN i sindroma Stevens- Johnson su:
a. teže hipersenzitivne medikamentozne reakcije
b. subakutne hipersenzitivne medikamentozne reakcije
c. blage hipersenzitivne medikamentozne reakcije
d. veoma retke hipersenzitivne medikamentozne reakcije
16. Toxic Epydermal Necrolysis (TEN) je:
a. Morbus Majjoci
b. Syndroma Stevens- Johnson
c. Morbus Lyell
d. Oedema Quincke
17. Koje su dve dermatoze deo spektra potencijalno veoma ozbiljnih kliničkih manifestacija
a. Lyme borreliosis
b. TEN
c. Erythema pernio
d. Syndroma Stevens- Johnson
18. Izraženo oštećenjem epiderma i značajna zahvaćenost sluzokoža karakterišu (zaokruži
dva tačna odgovora):
a. Lyme borreliosis
c. TEN
d. Erythema pernio
19. Kliničke manifestacije TEN su:
a. lokalizovane purpurične makule
b. brojne mlitave bule
c. brojne napete bule
d. polimorna simptomatologija i pruritus
20. TEN karakteriše pozitivan:
a. Auspitz- ov fenomen
b. fenomen voštane mrlje
c. dermographismus
d. fenomen Nikolskog
21. Velike erodovane površine kombustiformnog izgleda su kinička slika:
a. Lyme borreliosis
c. TEN
d. Erythema pernio
22. Smrtni ishod može nastupiti u 30-40% obolelih kod:
a. Erythema pernio
b. TEN
c. Lyme borreliosis
23. Obavezno je lečenje u hospitalnim uslovima, uz nadoknadu tečnosti i elektrolita za:
a. Lyme borreliosis
b. Syndroma Stevens- Johnson i TEN
33
c. Erythema pernio
d. Stomatitis aphtosa
24. Nega sluzokoža je veoma važna za:
a. Lyme borreliosis
b. Erythema pernio
c. Syndroma Stevens- Johnson i TEN
d. Erythema pernio
25. Osnova su simptomatske terapije oralne sluzokože su (zaokruži dva tačna odgovora):
a. Gaze impregnirane vazelinom za usne, ispiranje usne duplje oralnim antiseptikom
(vodonik- peroksid, hlorheksidin i sl.),
b. lokalni anestetik- gel za usnu duplju sa ciljem smanjenja bola u usnoj duplji
c. sistemska i lokalna primena kortikosteroidnih preparata, ređe intraleziona primena
d. gaze impregnirane antibiotikom, primena antibiotika prema antibiogramu
BULOZNE DERMATOZE
1. Nehereditarne bulozne dermatoze su (zaokruži dva tačna odgovora):

a. autoimunske i
b. neinfektivne
c. infektivne i nepoznate etiologije
d. primarne i sekundarne
2. U grupu autoimunskih buloznih dermatoza ne spada:
a. Grupa pemphigusa
b. Impetigo bulosa
c. Linearna IgA dermatoza
d. Pemphigoid bulosus
3. Prema ćeliskoj membrani keratinocita kod pemfigusa usmerena su:
a. IgM autoantitela
b. IgG autoantitela
c. IgA autoantitela
d. C3 komponenta komplementa
4. Kod autoimunskih bulozni dermatoza autoimunski proces usmeren je (zaokruži dva
tačna odgovora):
a. prema komponentama epiderma ili
b. prema komponentama hipoderma
c. antigenim epitopima epidermalne bazalne membrane
d. antigenim epitopima stratum corneum
5. Kod autoimunskih buloznih dermatoza bule nastaju (zaokruži dva tačna odgovora):
a. Zbog oštećenja sistema kohezije hipoderma ili
b. Zbog oštećenja sistema kohezije između keratinocita ili
c. između epiderma i derma
d. Zbog oštećenja sistema kohezije hipoderma i derma
6. Target antigeni za Pemphigus vulgaris i Pemphigus vegetans su:
34
a. BPAG- 1 230kDa i BPAG- 2 180kDa
b. Dezmoglein 1
c. Dezmoglein 3
d. Involukrin i lorikrin
7. Pemphigus vulgaris po definiciji nije (zaokruži dva tačna odgovora):
a. Grupa retkih, potencijalno fatalnih
b. hroničnih, autoimunih bolesti sa bulama na koži i sluzokožama
c. homogena grupa bolesti poznate etiologije
d. grupa čestih bolesti, benigne prirode, dobre prognoze
8. Kod Pemphigus vulgaris autoimunski proces mogu pokrenuti i lekovi:
a. Ne
b. Često
c. Da
d. Retko, ali je moguće
9. Koji lekovi mogu pokrenuti autoimunski proces kod Pemphigus vulgaris:
a. Penicilin, bisoprolol, verapamil
b. penicilamin, captopril, rifampicin
c. sulfonamidi, tetraciklini, antihistaminici
d. penicilin, tetraciklini, bisoprolol
10. Lekovi koji mogu pokrenuti autoimunski proces kod Pemphigus vulgaris su:
a. Penicilamin
b. Captopril
c. Rifampicin
11. Najčešći lekovi koji mogu pokrenuti/izazvati autoimunski proces kod Pemphigus
vulgaris su:
a. Penicillin i rifampicin
b. Propranolol i leodopa
c. Piridoksin i piroksikam
d. Penicilamin i kaptopril
12. Pemphigus vulgaris može biti:
a. Infektivna dermatoza
b. paraneoplazična dermatoza
c. prekancerozna dermatoza
d. neklasifikovana dermatoza
13. Paraneoplazijski pemphigus najčešće je udružen sa:
a. Karcinomom kolona
b. Limfomima
c. Mikrocelularim karcinomom pluća
d. Timomima i sarkomima
14. Bule na sluzokoži usne duplje kod Pemphigus vulgaris javljaju se:
a. Kod polovine bolesnika
b. Kod malog broja bolesnika
c. Kod dve trećine bolesnika
d. Kod jedne trećine bolesnika
35
15. Dve trećine bolesnika kao prve kliničke manifestacije ima bule na sluzokoži usne
duplje kod:
a. Pemphigoid bullosus
b. Morbus Duhring
c. dermatitis herpetiformis Duhring
d. Pemphigus vulgaris
16. Kod Pemphigus vulgaris nastaju (zaokruži dva tačna odgovora):
a. bule i erozije na nepromenjenoj koži
b. vezikule, bule i erozije na nepromenjenoj koži
c. bez subjektivnih simptoma
d. Praćene svrabom, pečenjem
17. Kod Pemphigus vulgaris ne nastaju (zaokruži dva tačna odgovora):
a. vezikule, bule i erozije na nepromenjenoj koži
b. bule i erozije na nepromenjenoj koži
c. praćene svrabom, pečenjem
d. bez subjektivnih simptoma
18. Erozije kod Pemphigus vulgaris:
a. epitelizuju sa ožiljkom
b. epitelizuju bez ožiljaka
c. ne pokazuju tendenciju epitelizacije
d. sporo epitelizuju, sa ožiljkom
19. Bule kod Pemphigus vulgaris su:
a. bule sa tankim i fragilnim krovom
b. slabije punjene bistrom, seroznom tečnošću (izgled vrećice),
c. na nepromenjenoj koži
20. Pemphigus vulgaris karakteriše se pojavom:
a. napetih bula samo na koži
b. napetih bula na koži i promenama na sluzokožama
c. mlitavih bulama na koži i promenama na sluzokoži
d. promenama na noktima i dlaci
21. Bule kod Pemphigus vulgaris nisu (zaokruži dva tačna odgovora):
a. bule sa tankim i fragilnim krovom
b. bule debelog korova
c. slabije punjene bistrom, seroznom tečnošću (izgled vrećice), na
nepromenjenoj koži
d. dobro punjene gnojnom tečnošću, na eritematoznoj koži
22. Prostrane, perzistentne, često i generalizovane erozije dovode do transepidermalnog
gubitka tečnosti i elektrolita i hipoproteinemije kod:
a. Pemphigoid bullosus
b. Pemphigus vulgaris
c. dermatitis herpetiformis Duhring
d. Morbus Duhring
23. Komplikacije Pemphigus vulgaris su:
a. česte bakterijske i virusne, lokalne i opšte infekcije
36
b. pogoršanje opšteg zdravstvenog stanja obolelog; utiču na ishod i
prognozu bolesti
c. zahvaćenost sluzokože usne duplje i ždrela otežava uzimanje hrane i
dovodi do pothranjenosti
24. Komplikacije Pemphigus vulgaris su (zaokruži dva tačna odgovora):
a. česte bakterijske i virusne, lokalne i opšte infekcije pogoršavaju
opšte zdravstveno stanje obolelog i utiču na ishod i prognozu bolesti
b. retke bakterijske i virusne, lokalne i opšte infekcije
c. retko zahvata sluzokože, ali se može javiti na koži
d. Zahvaćenost sluzokože usne duplje i ždrela otežava uzimanje hrane i
pothranjenost
25. Dijagnostičke metode koje su potrebne u postavljanju dijagnoze stečenih
autoimunskih buloznih dermatoza su:
a. Pregled seruma pacijenta i DIF pregled
b. PH nalaz i DIF pregled
c. PH nalaz i pregled seruma pacijenta
d. Klinička slika i PH nalaz
26. Dijagnostički nalaz kod aktivnog pemphigusa je pozitivan:
a. Koebnerov fenomen
b. Nikolsky znak
c. Auspitzov fenomen
d. Darierov znak
27. Direktnim imunofluorescentnim pregledom kod pemphigusa detektuju se:
a. Depoziti IgG i C3 u intercelularnim prostorima epiderma
b. Kontinuirani depoziti IgG i C3 u zoni bazalne membrane
c. Linearni depoziti IgA i IgM u zoni bazalne membrane
d. Sve navedeno je netačno
28. Lečenje pemfigusa zahteva primenu:
a. Intenzivne lokalne terapije
b. Sistemskih kortikosteroida
c. Sistemskih kortikosteroida i imunosupresiva
d. Sistemskih kortikosteroida i antibiotika
29. Za oralne promene Pemphigus vulgarisa primenjuju se:
b. rastvor nistatina ili nistatin tablete koje se sisaju, rastvor gencijane violet
c. lokalni anestetik- gel za usnu duplju sa ciljem smanjenja bola u usnoj duplji
d. d.gaze impregnirane antibiotikom, primena antibiotika prema antibiogramu
30. Za oralne promene Pemphigus vulgarisa primenjuju se (zaokruži dva tačna
odgovora):
b. rastvor nistatina ili nistatin tablete koje se sisaju
c. lokalni anestetik- gel za usnu duplju sa ciljem smanjenja bola u usnoj duplji
d. rastvor gencijane violet
37
31. Pemphigoid bullosus je oboljenje koje se javlja:
a. u dečjem uzrastu
b. uglavnom kod starijih osoba
c. samo kod muškaraca
d. nije vezano za uzrast
32. Target antigeni kod buloznog pemfigoida su:
a. Ladinini
b. Dezmoplakini
c. BPAG 1 i BPAG 2
d. Dezmoglein 1 i 3
33. Kod buloznog pemfigoida rascep je lokalizovan:
a. Intraepidermalno
b. Dermalno
c. Subepidermalno
d. Hipodermalno
34. Direktnimimunofluorescentnim pregledom kod pemfigoida se detektuju:
a. Linearni depoziti IgA u ZBM
b. Linearni depoziti IgM u ZBM
c. Linarni depoziti IgG i C3 u ZBM
d. Sve navedeno
35. Hronična bulozna dermatoza koja zahvata sluzokožu usne šupljine i oka, dok su
kožne manifestacije ređe je:
a. pemphigus vulgaris
b.pemphigoid bullosus
c. ožiljkasti pemfigoid
d.dermatitis herpetiphormis
36. Pemfigoid sluzokoža je:
a. autoimunska hronična, polimorfna, bulozna dermatoza
b. Hronična bulozna dermatoza koja zahvata sluzokožu usne šupljine i oka
c. Hronična papulozna dermatoza koja zahvata sluzokožu usne šupljine i oka
d. autoimunska bolest koja može zahvatiti jedan ili više organa
37. Pemfigoid sluzokoža je:
a. Češće se javlja kod žena, obično nakon 20. godine života
b. Češće se javlja kod žena, obično nakon 50. godine života
c. Češće se javlja kod žena, obično nakon 60. godine života
d. Češće se javlja kod žena, obično pre 30. godine života
38. Kod Pemfigoida sluzokoža ciljani antigen je:
a. BP180
b. BP 170
c. BP200
d. BP110
39. Erozije i ožijljci mogu zahvatiti sluzokožu ždrela, larinksa, jednjaka kod:
a.Pemphigus vulgaris
b.Pemphigoida sluzokoža
c.Lichen ruber planusa
38
d. Dermatitis atopica
40. Pemphigoid sluzokoža karakteriše stvaranje:
a. papule i ožiljci sluzokože ždrela, larinksa, jednjaka
b.eritem, bule sluzokože ždrela, larinksa, jednjaka
c.Erozije i ožijljci mogu zahvatiti sluzokožu ždrela, larinksa, jednjaka
d.ožiljci nakon tubera mogu zahvatiti kožu i sluzokože
41. Pemphigoid sluzokoža histopatološki karakteriše:
a. subepidermalna bula, uz gusti zapaljenski infiltrat u dermisu i submikozi
b. intraepidermalna bula, uz gusti zapaljenski infiltrat
c. intraepidermalna bula, uz blagi zapaljenski infiltrat
d. gusti zapaljenski fokalni ingiltrat u vrhovima dermalnih papila
42. Osim anamneze i kliničkog pregleda za dijagnozu Pemphigoida sluzokoža značajan je i
nalaz:
a. subepidermalne bule, uz gusti zapaljenski infiltrat u dermisu i submikozi
b. intraepidermalna bula, uz blagi zapaljenski infiltrat
c. gusti zapaljenski fokalni ingiltrat u vrhovima dermalnih papila
d.u IIF testu prisutna su cirkulišuća antitela prema bazalnoj membrani kod oko 50%
obolelih
43. Dijagnostički nalaz kod Pemphigoida sluzokoža je:
a. intraepidermalna bula, uz blagi zapaljenski infiltrat
b. subepidermalne bule, uz gusti zapaljenski infiltrat u dermisu i submikozi
c. u IIF testu prisutna su cirkulišuća antitela prema bazalnoj membrani kod oko 50%
obolelih
d. gusti zapaljenski fokalni ingiltrat u vrhovima dermalnih papila
44. Cirkulišuća antitela prema bazalnoj membrani kod oko 50% obolelih nalaze se kod:
a.Pemphigus vulgaris
b. Lichen ruber planusa
c. Pemphigoida sluzokoža
d. Dermatitis atópica
45. Lezije na sluzokoži usne duplje kod Pemphigoida sluzokoža tretiraju se:
a. gazama impregniranim vazelinom za usne
b. rastvor nistatina ili nistatin tablete koje se sisaju
c. rastvor gencijane violet
d. adhezivnim pastama
46. Najteža forma EBH je:
a. EBH dystrophica
b. EBH hyperplastica
c. EBHD simplex
d. EBH aquisita
NODOZNE DERMATOZE
1. Početak patološkog procesa duboko u hipodermu karakteristika je:

a. granulomatoznih dermatoza
39
b. tuberoznih dermatoza
c. vegetantnih dermatoza
d. nodoznih dermatoza
2. Za nodozne dermatoze koriste se i termini (zaokruži dva tačna odgovora):
a. Dermohipodermitisi
b. Kapilaritisi
c. Granulomatozne dermatoze
d. Panikulitisi
3. U osnovi Erythema nodosuma je:
a. Kapilaritis
b. Vasculitis
c. Panikulitis
d. Dermatitis
4. Osnovni patološki proces u nastanku Erythema nodosum je:
a. Dermatitis
b. Epidermodermitis
c. Autoimuna reakcija
d. Panikulitis
5. Predilekciona mesta pojave kliničkih manifestacija Erythema nodosum su:
a. Pretibijalne regije
b. Presternalna regija
c. Preaurikularne regije
d. Perioralna regija
6. Pretibijalne regije su predilekciona mesta kliničkih manifestacija:
a. Erythema induratum
b. Erythema (chronicum) migrans
c. Erythema nodosum
d. Eythema annulare centrifugum
7. Kutane manifestacije Erythema nodosum su nodusi koji:
a. regrediraju bez ožiljaka i ne egzulcerišu
b. regrediraju bez ožiljaka i egzulcerišu
c. ne regrediraju i ne egzulcerišu
d. regrediraju sa ili bez ožiljaka i egzulcerišu
8. Etiopatogenetski u osnovi Erythema nodosum je:
a. Humoralno posredovana imunska reakcija
b. Ćelijski posredovana imunska reakcija
c. Ćelijski neposredovana imunska reakcija
d. Humoralno ili celularno posredovana imunska reakcija
9. Inflamirani granulomi kod Erythema nodosum posledica su:
a. interakcija više gena sa faktorima sredine
b. interakcija više gena sa infekcijom
c. interakcije antigena i ćelijski posredovanih imunskih mehanizama
d. interakcija više gena i ćelijski posredovanih imunskih mehanizama
10. Etiologija Erythema nodosum u 50% obolelih je:
a. urođena bolest
b. idiopatska
40
c. nasledna, a najčešće i urođena bolest
d. sekundarna dermatoza
11. Etiološki agensi Erythema nodosum mogu biti i:
a. maligna oboljenja (karcinomi, limfomi)
b. alopecije (areata i androgenetica)
c. onihoze (metaboličke i kongenitalne)
d. hidroze (hiperhidroze i hipohidroze)
12. Erythema nodosum karakteriše nagla pojava:
a. bezbolnih nodusa na prednjim stranama potkolenica
b. hroničnih, bolnih nodusa na zadnjim stranama potkolenica
c. bolnih čvorova na prednjim stranama potkolenica
d. egzulcerisanih bezbolnih nodusa na potkolenicama
13. Akutna erupcija bolnih nodusa Erythema nodosum češća je kod:
a. starijih osoba
b. mlađih žena
c. starijih žena
d. starijih muškaraca
14. Akutni naleti eritematoznih, palpatorno bolnih i toplih nodusa pretibijalno
karakterišu:
a. Erythema induratum
b. Eythema annulare centrifugum
c. Erythema infectiosum
d. Erythema nodosum
15. Kod Erythema nodosum tok bolesti zavisi od:
a. pola obolelog
b. etiološkog agensa
c. godina života obolelog
d. fototipa obolelog
16. Klinički značaj Erythema nodosum je da:
a. može biti početak Sarkoidoze
b. može biti početak Psoriasis vulgaris
c. može biti početak Pemphigus vulgaris
d. može biti početak Lichen ruber planus
BOLESTI VEZIVNOG TKIVA
1. Bolesti vezivnog tkiva su:

a. Hereditarne autoimunske bulozne dermatoze
b. Autoimunske bolesti vezivnog tkiva
c. Genodermatoze
2. Bolesti vezivnog tkiva imaju sledeće karakteristike:
a. Imunski su posredovana oboljenja
b. Veliki broj antitela
c. Udružena međusobno i sa drugim autoimunskim bolestima
41
3. Bolesti vezivnog tkiva imaju sledeće karakteristike (zaokruži dva tačna odgovora):
a. imunski posredovana oboljenja, sa velikim brojem antitela
b. nasledne, a najčešće i urođene bolesti
c. nizak i/ili visok nivo produkcije epidermalnih ćelija
d. udružena međusobno i sa drugim autoimunskim bolestima
4. DIF test se kod LE naziva:
a. IIF test
b. Lupus band test
c. Tzankov test
d. prick test
5. Lupus erythematodes systemicus (LES)(zaokruži dva tačna odgovora):
a. Multisistemska jatrogena bolest
b. Multisistemska autoimunska bolest
c. osim kože, zahvata i druge organe
d. zahvata samo kožu, retko sluzokože
6. U nastanku LES značajno (zaokruži dva tačna odgovora):
a. je dejstvo lekova i ponavljane infekcije
b. starosna predispozicija
c. da mogu biti provocirajući faktori
d. je da nema provocirajućih faktora
7. Jedanaest bitnih znakova (ARA kriterijuma) koristi se u dijagnostici:
a. LESC
b. SLE
c. LEC
8. U krvi obolelih od LE Systemicus-a nalaze se:
a. Sezary ćelije
b. leukopenija, limfopenija, anemija, trombocitopenija
c. leukocitoza, trombocitopenija
d. leukocitoza
9. ARA kriterijumi su (zaokruži dva tačna odgovora):
a. leptirasti eritem lica, diskoidne lezije, fotosenzitivnost, ulceracije u ustima
b. fokalni vaskulitis, macule i nodusi u ustima, ubrzana SE
c. artritis, serozitis, oštećenje bubrega (proteinurija, cilindrurija), neurološki
poremećaji
d. heliotropni eritem, infalacija muskulature, povišeni inflamatorni parametri
10. ARA kriterijumi nisu (zaokruži dva tačna odgovora):
a. fokalni vaskulitis, macule i nodusi u ustima, ubrzana SE
b. leptirasti eritem lica, diskoidne lezije, fotosenzitivnost, ulceracije u ustima
c. heliotropni eritem, infalacija muskulature, povišeni inflamatorni parametri
d. artritis, serozitis, oštećenje bubrega (proteinurija, cilindrurija), neurološki
poremećaji
11. ARA kriterijumi su (zaokruži dva tačna odgovora):
a. hematološki poremećaji (leukopenija, limfopenija, anemija,
trombocitopenija)
b. “lilac ring” oko inflamiranih promena, jutarnja ukočenost malih zglobova
42
c. Hronični digestivni poremećaji, migrirajući eritem i/ili arthritis velikih zglobova
d. imunološki poremećaji, antinuklearna antitela (ANA) u abnormalnom titru
12. ARA kriterijumi nisu (zaokruži dva tačna odgovora):
a. “lilac ring” oko inflamiranih promena, jutarnja ukočenost malih zglobova
b. hematološki poremećaji (leukopenija, limfopenija, anemija, trombocitopenija)
c. imunološki poremećaji, antinuklearna antitela (ANA) u abnormalnom titru
d. Hronični digestivni poremećaji, migrirajući eritem i/ili arthritis velikih
zglobova
13. LES napada:
a. samo kožu i sluzokožu
b. kožu i unutrašnje organe
c. samo unutrašnje organe
d. ne napada unutrašnje organe
14. Letalni ishod kod obolelih od LES najčešće nastaje zbog:
a. oboljenja jetre
b. oboljenja pluća
c. oboljenja jetre i ezofagusa
d. oboljenja bubrega, CNS-a ili infekcije
15. Sklerodermije ne karakteriše (zaokruži dva tačna odgovora):
a. Nizak i/ili visok nivo produkcije epidermalnih ćelija
b. Heterogenu grupu bolesti
c. Skleroza kože dominantna karakteristika
d. nasledne, a najčešće i urođene bolesti
16. Sklerodermije imaju sledeće karakteristike (zaokruži dva tačna odgovora):
a. Grupa autoimunskih oboljenja sa fibrozom derma i degeneracijom
kolagenih vlakana
b. Nizak i/ili visok nivo produkcije epidermalnih ćelija
c. Koža postaje indurovana i neelastična, uz atrofični epiderm
d. nasledne, a najčešće i urođene, heterogene bolesti
17. Sclerodermia generalisata (Systemica) ne karakteriše:
a. multisistemsko oboljenje
b. poznata etiologija
c. generalizovani eritem i bule
d. skleroza kože i visceralnih organa
18. Osnovne karakteristike sistemske sklerodermije nisu (zaokruži dva tačna
odgovora):
a. poznata etiologija
b. generalizovani eritem i bule
c. zadebljanje i fibroza kože
d. različit stepen zahvaćenosti unutrašnjih organa
19. Sclerosis systemica sine scleroderma karakteriše (zaokruži dva tačna odgovora):
a. zadebljanje i fibroza kože
b. 2% svih bolesnika sa sistemskom sklerozom
c. Zahvaćenost samo unutrašnjih organa
d. Generalizovana hiperkeratoza, eritem i bule
20. Etiologija Sistemske sklerodermije je (zaokruži dva tačna odgovora):
43
a. Nepoznata, iako postoje brojne hipoteze
b. Poznata, sa jasno definisanim etiološkim agensima
c. Visoka incidenca nekih lokusa HLA sistema kod obolelih ukazuje na ulogu
genetskih faktora
21.Klinička slika Sistemske sklerodermije nije (zaokruži dva tačna odgovora):
a. Nesupurativna inflamacija poprečno- prugaste muskulature
b. Kožne promene koje deklanšira izlaganje suncu
c. fenomen Raynaud, sklerodaktilija, progresivne skleroze kože prstiju
d. artralgije/ artritis, zahvaćenost ezofagusa, fibroza pluća
22.Klinički simptomi Sistemske skleroze nisu (zaokruži dva tačna odgovora):
a. Skleroza kože proksimalno od prstiju; ulceracije ili cikatriksi, skerodaktilija
b. Nesupurativna inflamacija poprečno- prugaste muskulature
c. Bilateralna bazalna fibroza pluća
d. Kožne promene koje deklanšira izlaganje suncu
23.Sklerodaktilija kod Sistemske sklerodermije nije (zaokruži dva tačna odgovora):
a. progresivna skleroza kože prstiju, koja se širi centripetalno, na podlaktice i
podkolenice
b. batičasti prsti sa noktima izgleda “sahatnog stakla”
c. Koža prstiju je tvrda, neelastična, voštano- žute boje, zategnuta i sjajna
d. sindaktilija, šake i stopala izgleda “maljice za doboš”
24. Zahvaćenost unutrašnjih organa kod Sistemske sklerodermije (zaokruži dva tačna
odgovora):
a. afekcija bubrega utiče na prognozu bolesti; digestivni trakt- ezofagus u
50%
b. Sistemski leukocitoklazični vaskulitis malih krvnih sudova
c. Bilateralna bazalna fibroza pluća
e. Zahvata kožu, nervni sistem, zglobove, kardiovaskularni sistem
25.Progresivna hemifacijalna atrofija je:
a. Romberg-ov sindrom
b. Parry Romberg- ov sindrom
c. Ehlers- Danlos/ov sindrom
d. fenomen Raynaud
26.Parry Romberg- ov sindrom je:
a. CREST sindrom
b. juvenilni dermatomiozitis
c. Progresivna hemifacijalna atrofija
d.juvenilni poliomiozitis
27.Progresivna hemifacijalna atrofija (Parry Romberg- ov sindrom) dovodi do:
f. oštećenja jedne polovine lica, uzrokovanog ožiljavanjem koje zahvata kožu,
potkožno masno tkivo i kosti
g. lividnoeritematoznih žarišta u obliku ovalnih skleroznih ploča u nivou kože trupa
h. sklerozirajućih promenau vidu trake, uglavnom na ekstremitetima
i. nesupurativne inflamacije poprečno- prugaste muskulature
44
28.Kod progresivna hemifacijalne atrofije (Parry Romberg- ov sindrom) oštećenje
jedne polovine lica uzrokovano je:
j. ožiljavanjem koje zahvata kožu, potkožno masno tkivo i kosti
k. nesupurativnom inflamacijom poprečno- prugaste muskulature
l. panikulitisom hroničnog tipa
m. supurativnom inflamacijom poprečno- prugaste muskulature
29. Ožiljavanje koje zahvata kožu, potkožno masno tkivo i kosti i oštećenje jedne
polovine lica nastaje kod:
a. CREST sindroma
b. Progresivne hemifacijalne atrofije
c. juvenilnog dermatomiozitisa
d. juvenilnog poliomiozitisa
30. Dijagnoza Sistemske sklerodermije ne postavlja se na osnovu (zaokruži dva tačna
odgovora):
a. anamneze, kliničkog, kapilaroskopskog i histopatološkog pregleda
b. ARA kriterijuma
c. nalaza ANA i anticentromera antitela
d. povišenih “mišićnih enzima” i nalaza kreatinina u urinu
31.Dermatomyositis je po definiciji (zaokruži dva tačna odgovora):
a.Sistemsko, autoimuno oboljenje sa karakterističnim kožnim promenama
b.Sistemsko infektivno oboljenje bez karakterističnih kožnih promena
c.i nesupurativnom inflamacijom skeletnih mišića (limfocitna infiltracija)
d.sve napred navedeno je tačno
32.Etiologija Dermatomyositisa:
a.nije poznata, ali se značaj pridaje:
b.genetskim faktorima, virusnim infekcijama i
c.imunološkim faktorima
33.Etiologija Dermatomyositisa:
a.poznata, jasno definisani etiološki faktori
b.genetski i imunološki faktori, virusne infekcije
c.virusne infekcije i infekcija Borelliom burgdorferi; trudnoća
34.Dermatomyositis može biti paraneoplastična bolest:
a.kerathoacanthoma, mycetoma, Mb.Paget, Lupus pernio
b.nikada ne prati limfome
c.karcinoma ovarijuma, dojke, pluća, želuca, debelog creva, uterusa
35.Dermatomyositis ima bolju prognozu:
a.kod starijih osoba
b.kod dece
c.kod žena
d.kod muškaraca
36. Dermatomyositis češće se razvija:
a.kod starijih osoba
45
b.kod žena
c.kod dece
d.nema razlike oboljevanja prema polu
37.Polimiozitis je klinički oblik Dermatomyositisa:
a.bez kutanih manifestacija
b.sa kutanim manifestacijama
c.sa ili bez kutanih manifestacija
d.sa izraženim kutanim manifestacijama
38.Klinički oblik Dermatomyositisa bez kutanih manifestacija je:
a.Primarni idiopatski dermatomiozitis
b.Polimiozitis
c.Sekundarni poliomiozitis
INFEKTIVNE BOLESTI KOŽE

BAKTERIJSKE INFEKCIJE
1. Impetigo je:
a. superficijalna nekontagiozna piodermija kože
b. superficijalna kontagiozna piodermija kože
c. duboka nekontagiozna piodermija kože
d. duboka kontagiozna piodermija kože
2. Impetigo je piodermija:
a. karakteristična za dečji uzrast
b. karakteristična za odrasle osobe
c. nekarakteristična za dečji uzrast
d.nevezana za uzrast i pol
3. Impetigo contagiosa uzrokuju:
a. samo koagulaza pozitivne stafilokoke
b. sve streptokoke
c. β- hemolitički streptokok grupe A i Staphylococcus aureus grupe II fagotip
71
d. Acinetobacter
4. Impetigo contagiosa uzrokuju:
a. β- hemolitički streptokok grupe A i
b. samo koagulaza pozitivne stafilokoke i
c. Staphylococcus aureus grupe II fagotip 71
d. Acinetobacter
5. Vezikulozni tip impetiga pripisuje se:
a. samo koagulaza pozitivnim stafilokokama
b. svim streptokokama
c. β- hemolitičkom strpetokoku
d. rezidentnoj flori kože
46
6. Bulozni tip impetiga uzrokovan je:
a. rezidentnom florom kože
b. svim streptokokama
c. β- hemolitičkim strpetokokom
d. Stafilokokom
7. Izvor zaraze kod impetigo obično je (zaokruži dva tačna odgovora):
a. egzogen (ruke ili nosna sluzokoža majke i sl.) i
b. egzogen (prašina, prljavi predmeti i sl.)
c. endogen (nepravilna ishrana, opšte bolesti)
d. endogen (nosna sluzokoža)
8. Izvor zaraze kod impetiga obično nije (zaokruži dva tačna odgovora):
a. egzogen (prašina, prljavi predmeti i sl.)
b. egzogen (ruke ili nosna sluzokoža majke i sl.) i
c. endogen (nosna sluzokoža)
d. endogen (nepravilna ishrana, opšte bolesti)
9. Impetigo se brzo širi:
a. dubinom kože, najčešće autoinokulacijom
b. površinom kože, najčešće autoinokulacijom
c. intradermalno, različitim intervencijama
d. mikrolezijama kože, sluzokoža
10. Kod vezikuloznog impetiga, bolest najčešće počinje kao:
a. velika vezikula čiji se sadržaj brzo zamuti
b. sitna vezikula čiji se sadržaj brzo zamuti
c. bula čiji se sadržaj brzo zamuti
d. sitna pustule lako zamućenog sadržaja
11. Predilekciona mesta za impetigo vulgaris su (zaokruži dva tačna odgovora):
a. lice,
b. naročito predeo oko usana i nosa
c. vrat,
d. naročito pektoralna regija i aksile
12. Predilekciona mesta za impetigo vulgaris nisu (zaokruži dva tačna odgovora):
a. vrat,
b. naročito pektoralna regija i aksile
c. lice,
d. naročito predeo oko usana i nosa
13. Kod buloznog impetigo, bule su veće (do 2 cm):
a. ređe, samo u težim kliničkim oblicima
b. debljeg krova i mogu perzistirati do 3 dana
c. retko, samo kod imunokompromitovanih osoba
d. deblje krova i mogu perzistirati do 7 dana
14. Kod buloznog impetiga (zaokruži dva tačna odgovora):
a. bule su veće (do 2 cm)
b. debljeg krova i mogu perzistirati do 3 dana
c. bule su debljeg krova i mogu perzistirati do 7 dana
d. retke, samo kod imunokompromitovanih osoba
15. Za bulozni impetigo nije tačno da (zaokruži dva tačna odgovora):
47
a. su bule debljeg krova i mogu perzistirati do 7 dana
b. retke, samo kod imunokompromitovanih osoba
c. su bule su veće (do 2 cm)
d. su bule debljeg krova i mogu perzistirati do 3 dana
16. Sadržaj bule brzo se zamuti kod impetiga, pri čemu se može zapaziti:
a. nivo seroznog sadržaja
b. nivo gnoja
c. nivo hemoragičnog sadržaja
d. nivo seroznog i serohemoragičnog sadržaja
17. Fenomen hypopyon-a znači da se može zapaziti:
a. nivo seroznog sadržaja
b. nivo seroznog i serohemoragičnog sadržaja
c. nivo hemoragičnog sadržaja
d. nivo gnoja
18. Impetigo contagiosa streptogenes karakterišu:
a. zelenosmeđaste kruste
b. kruste boje meda
c. bolne fissure
d. beličastožućkaste skvame
19. Impetigo- nefritis je komplikacija:
a. impetigo bullosa neonatorum

b. staphylococcal scalded skin syndrome
c. impetigo contagiosa staphylogenes
d. impetigo contagiosa streptogenes
20. Impetigo stafilogenes najčešće se javlja na (zaokruži dva tačna odgovora):
a. licu, međutim, mogu biti lokalizovane bilo gde na telu,
b. gonjim i donjim ekstremitetima, može biti lokalizovan i na šakama
c. a ponekad i na koži kosmate regije glave
d. a ponekad i na sluzokoži usne duplje
21. Impetigo stafilogenes najčešće se ne javlja na (zaokruži dva tačna odgovora):
a. gonjim i donjim ekstremitetima, može biti lokalizovan i na šakama
b. licu, međutim, mogu biti lokalizovane bilo gde na telu,
c. a ponekad i na sluzokoži usne duplje
d. a ponekad i na koži kosmate regije glave
22. Kod streptokoknog i stafilokoknog impetiga opšti simptomi obično:
a. nisu prisutni
b. su veoma izraženi
c. su brojni
d. su veoma izraženi i brojni
23. Kod streptokoknog i stafilokoknog impetiga:
a. javljaju se ožiljci
b. nema ožiljka
c. ožiljci se mogu, ali ne moraju javiti
d. moguća je pojava ožiljaka, pa i keloida
24. Kod streptokoknog i stafilokoknog impetiga nema ožiljka jer se:
a. Proces odigrava u dermu
48
b. proces odigrava iznad epidermodermalne granice
c. proces može odigravati subepidermalno
d. proces odigrava ispod epidermodermalne granice
25. Impetigo contagiosa streptogenes i staphylogenes leče se najpre:
a. previjanjem čistom gazom
b. nanošenjem antimikotičnih masti
c. pranjem obolelih površina vodom i sapunom
d. u bolničkim uslovima
26. Celulitis je akutno, subakutno ili hronično zapaljenje kože (zaokruži dva tačna
odgovora):
a. lokalizovano u dermu i
b. subkutisu
c. lokalizovano u epidermu i
d. dermu i subkututisu
27. Celulitis je akutno, subakutno ili hronično zapaljenje kože koje nije (zaokruži dva
tačna odgovora):
a. lokalizovano u epidermu i
b. dermu i subkututisu
c. lokalizovano u dermu i
d. subkutisu
28. Etiologija Cellulitisa je:
a. Candida albicans
b. Streptococcus pyogenes, ređe Staphylococcus aureus
c. Streptococcus epidermidis
d. β hemolitički streptokok
29. Etiologija Cellulitisa je (zaokruži dva tačna odgovora):
a. Candida albicans, ređe Streptococcus epidermidis
b. Streptococcus pyogenes,
c. ređe Staphylococcus aureus
d. β hemolitički streptokok
30. Pojavi celulitisa prethode:
a. hipostatski ulkusi, povrede kože, hronični ekcem
b. kontaktni alergijski dermatitis, atopijski dermatitis
c. coniuctivitis allergica, malum perforans pedis
d. alopecia areata, pruridermatitis
31. Klinička slika celulitisa je (zaokruži dva tačna dogovora):
a. eritem, edem i bolna osetljivost na palpaciju
b. pasivni eritem, bez edema, moguća je bolnost na palpaciju
c. uz opšte simptome infekcije
d. bez opštih simptoma infekcije
32. Celulitis se lokalizuje na (zaokruži dva tačna odgovora):
a.gornjim ekstremitetima (u oko 50% slučajeva),
b. donjim ekstremitetima (u oko 80% slučajeva),
c. licu, perianalno ili na vulvi
d.kapilicijumu, interdigitalno na stopalima
33. Celulitis se ne lokalizuje na (zaokruži dva tačna odgovora):
49
a. donjim ekstremitetima (u oko 80% slučajeva),
b. gornjim ekstremitetima (u oko 50% slučajeva),
c. kapilicijumu, interdigitalno na stopalima
d. licu, perianalno ili na vulvi
34. Lečenje celulitisa podrazumeva:
a. samo lokalnu terapiju
b. sistemsku antibiotsku terapiju
c. sistemsku kortikosteroidnu terapiju
d. kombinovanu lokalnu antibiotsku i sistemsku kortikosteroidnu terapiju
35. Sycosis barbae staphylococcica (folliculitis simplex barbae) je (zaokruži dva tačna
odgovora):
a. upala folikula na bradi odraslih muškaraca
b. upala usana, češće kod odraslih osoba ženskog pola
c. sa eritemom, edemom i fisurama
d. sa brojnim i gusto raspoređenim perifolikularnim infiltratima
36. Diferencijalna dijagnoza Sycosis barbae staphylococcica je:
a. Furunculus
b. Foliculitis
c. Sycosis barbae parasitaria
d. furunkuloze
37. Proširene i duboke forme Sycosis barbae staphylococcica leče se:
a. Opštom antibiotskom terapijom
b. Samo lokalnom terapijom
c. Lokalnom antibiotskom, ređe opštom antibiotskom terapijom
d. Lokalnom antibiotskom terapijom, uz pojačanu toaletu obolele regije
38. Furunkul ili čir je (zaokruži dva tačna odgovora):
a. akutno zapaljenje folikula i
b. subakutno zapaljenje dlake
c. perifolikularnog tkiva dlake
d. perionihijuma
39. Furunkul ili čir nije (zaokruži dva tačna odgovora):
a. subakutno zapaljenje dlake
b. akutno zapaljenje folikula i
c. perionihijuma
d. perifolikularnog tkiva dlake
40. Furunkuloza je:
a. česta pojava furunkula
b. retka pojava furunkula
c. Česta pojava folikulitisa
d. Česta pojava sycosis barbae
41. Nastanku furunkulusa pogoduju (zaokruži dva tačna odgovora):
a. Dijabetes, imunodeficijencija (dugotrajna sistemska i lokalna primena
kortikosteroida, AIDS)
b. Hipo- i hipertireoidizam
c. loši higijenski uslovi
d. dugotrajna sistemska i lokalna terapija retinoidima
50
42. Furunculus karakteriše:
a. crveni fluktuirajući nodus
b. promena verukoidnog izgleda
c. makula nalik modrici
d. vezikula
43. Kod furunkulusa, na površini promene, formira se:
a. ulceracija
b. maligni melanom
c. keratinski čep
d. nekrotični čep
44. Ukoliko je furunkul lokalizovan na gornjoj usni ili pored nosa (zaokruži dva tačna
odgovora):
a. zbog venske komunikacije sa kavernoznim sinusom
b. zbog arterijske komunikacije može dovesti do trombophlebitisa
c. može dovesti do nastanka meningitisa ili encefalitisa
d. ne može dovesti do nastanka meningitisa ili encefalitisa
45. Zbog venske komunikacije sa kavernoznim sinusom, furunkul lokalizovan na
gornjoj usni ili pored nosa može dovesti do (zapkruži dva tačna odgovora):
a. nastanka meningitisa ili
b. nastanka cheilitisa ili
c. encefalitisa
d. angulus infectious oris
46. Zbog venske komunikacije sa kavernoznim sinusom, furunkul lokalizovan na
gornjoj usni ili pored nosa ne može dovesti do (zapkruži dva tačna odgovora):
a. nastanka cheilitisa ili
b. nastanka meningitisa ili
c. angulus infectious oris
d. encefalitisa
47. U fazi fluktuacije furunkula primenjuje se:
a. ubodna incizija
b. lokalna terapija (oblozi, antibiotske masti)
c. lokalna terapija (oblozi, antibiotske masti, antipiodermatski preparati)
d. lokalna terapija (antipiodermatski preparati)
48. Sistemska antibiotska terapija (penicilaza rezistentni penicilini, eritromicin,
klindamicin, gentamicin) obavezna je kod:
a. lokalizacije na kapilicijumu
b. lokalizacije na licu i u slučaju komplikacija
c. lokalizacije na potkolenicama
d. lokalizacije na donjim ekstremitetima
49. Kod furunculusa lokalizovanog na licu i u slučaju komplikacija oavezna je primena:
a. lokalna terapija (oblozi, antibiotske masti)
b. lokalna terapija (oblozi, antibiotske masti, antipiodermatski preparati)
c. sistemska antibiotska terapija
d. lokalna terapija (antipiodermatski preparati)
50. Carbunculus izaziva:
a. Staphylococcus aureus
51
b. Candida albicans
c. Streptococcus pyogenes
d. Streptococcus epidermidis
51. Carbunculus karakteriše:
a. aglomeracija folikula
b. aglomeracija furunkula
c. ulceracija sa eritemaoznim haloom
d. ulceracija prekrivena nekrotičnim naslagama
52. Karbunkul se odlikuje (zaokruži dva tačna odgovora):
a. intenzivnijim zapaljenskim procesom koji zahvata nekoliko susednih
dlačnih folikula
b. Intenzivnijim zapaljenskim procesom koji ne zahvata nekoliko susednih dlačnih
folikula
c. i perifolikularno tkivo, uz afekciju subkutisa
d. perionihijum, uz afekciju matriksa nokta
INFEKCIJE MIKOBAKTERIJAMA
TUBERKULOZA KOŽE
1. Tbc kože izaziva:

a. Myobacterium tuberculosis
b. HPV 6
c. slaba ishrana
d. uvek ubod insekta
2. Razvoj TBC u velikoj meri zavisi od:
a. samo stanja humoralnog imuniteta nosioca
b. stanja ćelijskog imuniteta nosioca
c. stanja i humoralnog i ćelijskog imuniteta nosioca
d. stanje čeijskog imuniteta nije značajno
3. Infekcija bacilom tuberkuloze najčešće nastaje (zaokruži dva tačna odgovora):
a. endogeno i to per continuitatem (scrophuloderma), limfogeno (lupus vulgaris)
ili
b. endogeno (transfuzijom krvi i/ili derivata plazme) i kontaktom ili
c. hematogeno iz nekog žarišta u organizmu (milijarna tuberkuloza kože i lupus
vulgaris)
d. indirektnim i direktnim kontaktom
4. Egzogena infekcija bacilom tuberkuloze je:
a. mnogo ređa
b. mnogo češća
c.značajno češća
d. veoma česta
5. Egzogena infekcija bacilom tuberkuloze dovodi do nastanka:
a.scrophulodermae
b. tuberkuloznog šankra, verukozne TBC i lupus vulgaris na mestu BCG
vakcinacije
c. Tuberculosis ulcerosa orificialis
52
d. češće Tuberculosis ulcerosa orificialis, ređe milijarne TBC kože
6. Mehanizam tuberkulinskog testa svodi se na reakciju:
a. rane preosetljivosti (I tip)
b. preosetljivosti po II tipu reakcije
c. kasne preosetljivosti (IV tip)
d. preosetljivosti po III tipu reakcije
7. Na osnovu tuberkulinskog testa može se dobiti odgovor (zaokruži dva tačna odgovora):
a. da li je osoba bila u kontaktu sa M. tuberculosis, i
b. da li je osoba bila u kontakru sa M. leprae i
c. kakvo je zdravstveno stanje ispitivane osobe u trenutku testiranja
d. kakvo je imunološko stanje ispitivane osobe u trenutku testiranja
8. Kod TBC kože tuberkulinski test (PPD) očitava se nakon:
a. 48 i 72 sata
b. 24 sata
c. nekoliko minuta
d. PPD se ne koristi za dokazivanje TBC kože
9. Lupom je karakterisičan za:
a. lepru
b. scrophulodermau
c. lupus vulgaris
d. sarcoidosis
10. Testom vitropresije (lagani pritisak staklenom pločicom) kod Lupoma se:
a. uočava žutosmeđa pega (boja želea od jabuka)
b. ne uočava žutosmeđa pega (boja želea od jabuka)
c. ređe uočava žutosmeđa pega (boja želea od jabuka)
d. vrlo retko uočava žutosmeđa pega (boja želea od jabuka)
11. Test glavičaste sonde kada vrh sonde lako prodire u tkivo dobija se kod:
a. tuberkuloma
b. Lupoma
c. granuloma
12. Lupom se potvrđuje (zaokruži dva tačna odgovora):
a. vitropresijom (lagani pritisak staklenom pločicom)- uočava se žutosmeđa
pega (boja želea od jabuka) i
b. citodijagnostičkim testom (akantolitičke ćelije) i
c. testom glavičaste sonde (vrh sonde lako prodire u tkivo)
d. vitropresijom (lagani pritisak staklenom pločicom)- boja ne iščezava na
pritisak (ne potiskuje se inflamatorni eritem)
13. Kod lupus vulgarisa u progredijentnom toku bolesti mogu se videti:
a. gotsko nepce
b. mutilacije (kapci, usta, gubitak ušne školjke)
c. lavlji izgled lica
d. izgled buldoga
14. Bacil tuberkuloze boji se po:
a. Gram-u
b. Giemsa-i
53
c. Zielh-Neelsen-u (Cil-Nilzen)
15. Bacil tuberkuloze kultiviše se na:
a. Löwenstein-ovoj podlozi
b. Sabouraund- ovoj podlozi
c. krvnom agaru
d. Mc Conkey agar
16. Kod infekcije sluzokože usne duplje bacilom TBC:
a. uzrok je najčešće zaraženo kravlje mleko
b. uzrok je najčešće inhalacija
c. uzrok je profesionalna ekspozicija
d. uzrok nije poznat
17. Tuberculosis luposa najčešće je lokalizovana na (zaokruži dva tačna odgovora):
a. licu
b. vratu
c. ali se može videti na sluzokoži nosa, usne duplje i oka
d. ali se ne može videti na sluzokoži nosa, usne duplje i oka
18. Tuberculosis luposa najčešće nije lokalizovana na (zaokruži dva tačna odgovora):
a. vratu
b. licu
c. i ne može se videti na sluzokoži nosa, usne duplje i oka
d. ali se može videti na sluzokoži nosa, usne duplje i oka
19. Na usnama, usnoj duplji, nepcu i larinksu M. tubreculosis dovodi do nastanka:
a. eritema, papula i vezikula
b. eritema, papula, a retko bula
c. ulceracije i granulacija koje lako krvare
d. tubera i nodulusa
20. Na usnama, usnoj duplji, nepcu i larinksu M. tubreculosis dovodi do nastanka
a. ulceracije i
b. eritema, papula i vezikula
c. tubera i nodulusa
d. granulacija koje lako krvare
21. Na usnama, usnoj duplji, nepcu i larinksu M. tubreculosis ne dovodi do nastanka
a. eritema, papula i vezikula i
b. ulceracije i
c. granulacija koje lako krvare
d. tubera i nodulusa
22. U lečenju TBC kože istovremeno se ordiniraju:
a. 3 tuberkulostatika
b. 2 tuberkulostatika
c. 4 tuberkulostatika
d. penicilin, kortikosteroidi i imunomodulatori
54
VIRUSNE INFEKCIJE
1. Recidivantni (rekurentni) herpes (herpes simplex recidivans) je (zaokruži dva tačna

odgovora):
a. ponovna, povremena pojava herpesa
b. nastala reaktivacijom virusa provocirajućim faktorima
c. prva infekcija herpes simpleks virusom tip 1
d. infekcija nastala pri porođaju
2. Provocirajući faktorim za recidivantni herpes simpleks su:
a. psihički stres,
b. hladnoća,
c. menstruacija
3. Dermatološki status kod herpes simpleks infekcije je:
a. Eritem, kruste, skvame
b. Grupisane vezikule na eritematoznoj osnovi, zatim erozije i kruste
c. Diseminovane vezikule na zdravoj koži, zatim erozije
d. Na eritematoznoj osnovi “žablja jaja”
4. Eczema herpeticatum, herpes zoster, varičela su diferencijalna dijagnoza za:
a. Lupus vulgaris
b. Dermatitis atopica
c. Herpes simpleks infekciju
d. Strophulus infantum
5. Gingivostomatis herpetica je:
a. recidivirajuća mukokutana infekcija HSV
b. primarna HSV infekcija
c. sekundarna HSV infekcija
d. recidivirajuća infekcija HSV
6. Gingivostomatis herpetica obično nastaje:
a. u detinjstvu
b. kod odraslih
c. kod muškaraca
d. bez razlike prema polu i godinama
7. Nakon inkubacije od 2 - 7 dana, dolazi do razvoja aftoidnih promena na sluzokoži
usne duplje praćenih poremećajem opšteg stanja (visoka temperatura, malaksalost,
povraćanje, dijareja) je klinička slika:
a. Recidivirajuće mukokutane infekcije HSV
b. Gingivostomatis herpetica
c. sekundarna HSV infekcija
d. recidivirajuća infekcija HSV
8. Gingivostomatis herpetica manifestuje se:
a. aftoidnim promenama na sluzokoži usne duplje praćenih poremećajem
opšteg stanja
b. plitkim ulceracijama na sluzokoži usne duplje praćenih poremećajem opšteg
stanja
55
c. dubokim ulceracijama na sluzokoži usne duplje praćenih poremećajem
opšteg stanja
d. dubokim ulceracijama na sluzokoži usne duplje bez poremećaja opšteg
stanja
9. Gingivostomatis herpetica manifestuje se (zaokruži dva tačna odgovora):
a. aftoidnim promenama na sluzokoži usne duplje
b. plitkim ulceracijama na sluzokoži usne duplje
c. dubokim ulceracijama na sluzokoži usne duplje
d. praćenih poremećajem opšteg stanja
10. Gingivostomatis herpetica ne manifestuje se (zaokruži dva tačna odgovora):
a. plitkim ulceracijama na sluzokoži usne duplje
b. aftoidnim promenama na sluzokoži usne duplje
c. praćenih poremećajem opšteg stanja
d. praćenih dubokim ulceracijama na sluzokoži usne duplje
11. Klinički Gingivostomatis herpetica manifestuje se razvojem (zaokruži dva tačna
odgovora) na:
a. edematozne sluzokože sa vezikulama,
b. eritema sa buketićima vezikula, koje se slivaju, prskaju i
c. a zatim erozijama koje su prekrivene sivom membranom
d. a zatim nastaju erozije prekrivene krustoskvamama
12. Klinički Gingivostomatis herpetica ne manifestuje se razvojem (zaokruži dva tačna
odgovora) na:
a. eritema sa buketićima vezikula, koje se slivaju, prskaju i
b. edematozne sluzokože sa vezikulama,
c. a zatim nastaju erozije prekrivene krustoskvamama
d. a zatim erozijama koje su prekrivene sivom membranom
13. Gingivostomatis herpetica lokalizuje se (zaokruži dva tačna odgovora):
a. najčešće na bukalnoj sluzokoži,
b. zatim na jeziku, dok je predeo tonzila pošteđen
c. najčešće na tonzilama,
d. dok su gingive pošteđene
14. Gingivostomatis herpetica ne lokalizuje se (zaokruži dva tačna odgovora):
a. najčešće na tonzilama,
b. dok su gingive pošteđene
c. najčešće na bukalnoj sluzokoži,
d. zatim na jeziku, dok je predeo tonzila pošteđene
15. Gingivostomatis herpetica karakteriše:
a. pojačana salivacija i fetor iz usta, prisutna je i regionalna
limfadenopatija
b. eritem vermiliona, uvećane tonzile, suv, nadražajni kašalj
c. edem sluzokože palatinalne regije, erozije, ulceracije, foetor ex ore retko
d. prisutan je regionalni limfangitis
16. Gingivostomatis herpetica karakteriše:
a. pojačana salivacija i fetor iz usta,
b. eritem vermiliona, uvećane tonzile
c. prisutna je i regionalna limfadenopatija
56
d. prisutan je regionalni limfangitis
17. Gingivostomatis herpetica ne karakteriše:
a. eritem vermiliona, uvećane tonzile
b. pojačana salivacija i fetor iz usta,
c. prisutan je regionalni limfangitis
d. prisutna je i regionalna limfadenopatija
18. Nakon primarne infekcije HSV ostaje u:
a. ganglijama perifernih nerava
b. bazalnoj membrane epiderma
c. nukluesu epidermalnih ćelija
d. lamini proprii
19. Nakon primarne infekcije HSV ostaje u ganglijama perifernih nerava:
a. u aktivnom stanju
b. u latentnom stanju
c. u aktivnom stanju, sa dugom latencijom
d. u intermitentnom stanju
20. Nakon dejstva provocirajućih faktora (2 - 5 dana), nastaju prodromalni sindromi
HSV u vidu:
a. eritema, vezikula, bola
b. jakog bola, ulceracija
c. peckanja, žarenja, svraba
d. poremećaja opšteg zdravstvenog stanja
21. Nakon prodromalnog sindroma ubrzo nastaje:
a. eritem sa buketićima vezikula, koje se slivaju, prskaju i nastaju erozije
b. eritem, plitke ulceracije, bola
c. poremećaj opšteg zdravstvenog stanja zbog jakog bola
d. jak pruritus, nodulusi veličine koštice trešnje
22. Nakon prodromalnog sindroma ubrzo nastaje (zaokruži dva tačna odgovora):
a. eritem sa buketićima vezikula,
b. eritem, plitke ulceracije, bola,
c. poremećaj opšteg zdravstvenog stanja zbog jakog bola
d. koje se slivaju, prskaju i nastaju erozije
23. Na gingivi, najčešće u predelu premolara i molara gornje vilice javljaju se grupisane
vezikule čijim prskanjem nastaju bolne erozije, prekrivene fibroznim eksudatom su
kliničke manifestacije:
a. Herpes zoster
b. Herpes gingivalis
c. Tuberkuloma
d. Guma
24. Povratne (rekurentne) jednostrano lokalizovane promene vezikula koje prskaju
stvarajući bolne erozije su klinička manifestacija:
a. Herpes zoster
b. Tuberkuloma
c. Herpes palati
d. Guma
25. Lek izbora u lečenju herpes simpleks infekcije je topikalno ili sistemski:
57
a. tacrolimus
b. kalcipotriol
c. aciklovir
d. dapson
26. Oralni herpes zoster uzrokovan je:
a. herpes simpleks virusom tip 1
b. varicella zoster virusom
c. herpes simpleks virusom tip 2
d. humanim imunodeficijentnim virusom
27. Herpes zoster je virusna bolest kože koju odlikuje:
a. unilateralan, radikularan bol i pojava vezikula u području jednog
dermatoma
b. bilateralna akutna primoinfekcija
c. unulateralna primoinfekcija noktiju, nokatne ploče su promenjene boje,
konzistencije
d. promenjena dlaka kapilicijuma, sa mestimičnim eritemom
28. Kožne promene u području jednog dermatoma obično praćene bolom daje:
a. herpes simplex recidivans
b. herpes zoster
c. impetigo vulgaris
d. molluscum contagiosum
29. Herpes zoster je rezultat:
a. reaktivacije virusa
b. prodora virusa kroz mikrolezije kože
c. prodora virusa kroz mikrotraume mukoze
30. Najčešće mandibularnu ili maksilarnu granu n. trigeminusa zahvata:
a. herpes simpleks virusom tip 1
b. herpes simpleks virusom tip 2
c. varicella zoster virusom
d. humanim imunodeficijentnim virusom
31. Postherpetična neuralgija je komplikacija:
a. herpes simplex infekcije
b. limfangioma
c. herpes zoster
d. impetigo bullosus
GLJIVIČNE INFEKCIJE
1. Kod dermatofitnih oboljenja, intenzivnu inflamaciju uzrokuju:

a. samo geofilne vrste gljiva
b. samo antropofilne vrste gljiva
c. antropofilne i geofilne vrste gljiva
d. zoofilne vrste gljiva
2. Materijal za nativni pregled na dermatofitije, sa neobrasle kože, uzima se:
58
a. sa ivice lezije struganjem tupim skalpelom
b. oštrom kiretom kao pri uzimanju materijala za biopsiju
c. iz centra obolele površine grebanjem
d. incizijom
3. U nativnom preparatu pri pregledu na dermatofitije uočavaju se:
a. bakterije i acarusi
b. micelska vlakna i spore
c. Donovanijeva tela
d. HPV virusi i borelije
4. Oboljenja dermatofitije su:
a. nekontagiozne bolesti
b. kontagiozne bolesti
c. prenosive samo indirektnim putem
d. izazvane Candidom albicans
5. Kandidijaza je (zaokruži dva tačna odgovora):
a. akutno ili hronično, površno ili sistemsko gljivično oboljenje
b. isključivo površno gljivično oboljenje
c. izazvano kvasnicom iz roda Candida
d. akutno, subakutno, ali ne hronično,duboko gljivično oboljenje
6. Kandidijaza nije (zaokruži dva tačna odgovora):
a. akutno, subakutno, ali ne hronično,duboko gljivično oboljenje
b. akutno ili hronično, površno ili sistemsko gljivično oboljenje
c. isključivo površno gljivično oboljenje
d. izazvano kvasnicom iz roda Candida
7. Kandidijaza je akutno ili hronično (zaokruži dva tačna odgovora):
a. površno ili sistemsko gljivično oboljenje
b. isključivo površno gljivično oboljenje
c. izazvano kvasnicom iz roda Candida
d. isključivo sistemsko gljivično oboljenje
8. Kvasnice iz roda Candida žive (zaokruži dva tačna odgovora):
a. kao saprofiti u pljuvački i
b. sadržaju creva zdravih ljudi
c. kao patogeni u pljuvački i
d. retko se nalaze u sadržaju creva zdravih ljudi
9. Faktori koji omogućavaju da saprofitne kvasnice postanu patogene i izazovu pojavu
kandidijaze su (zaokruži dva tačna odgovora):
a. dijabetes, AIDS, uzrast (novorođenčad, stari ljudi),
b. dugotrajno češanje kože
c. lekovi (antibiotici, glukokortikoidi, imunosupresivi)
d. dugotrajna suvoća kože
10. Za nastanak lokalnih oblika kandidijaze odgovorne su (zaokruži dva tačna
odgovora):
a. Macerisana koža i
b. dugotrajna suvoća kože i
c. lezije sluzokože
d. dugotrajno češanje kože
59
11. Za nastanak lokalnih oblika kandidijaze nisu odgovorne (zaokruži dva tačna
odgovora):
a. dugotrajna suvoća kože i
b. Macerisana koža i
c. dugotrajno češanje kože
d. lezije sluzokože
12. Rastu kandide pogoduju:
a. suva sredina
b. hladnoća
c. vlažnost i toplota
d. inhalacioni alergeni
13. Candidias oralis naziva se još i:
a. Soor
b. Angulus infectiosus oris
c. TEN
d. EBHD
14. Soor je:
a. cheilitis angularis
b. candidiasis oralis
c. balanoposthitis candidomycetica
d. candidiasis intertriginosa
15. Candidiasis oralis (zaokruži dva tačna odgovora):
a. javlja se u usnoj duplji u vidu akutne,
b. pseudomembranozne upale sluzokože
c. javlja se bilo gde na koži i sluzokoži
d. piodermizovane, ređe nekrotične upale sluzokože
16. Candidiasis oralis najčešće se javlja kod:
a. zdrave novorođenčadi
b. zdravih odraslih ljudi
c. osoba svih uzrasta i pola
d. zdravih devojaka
17. Kod odraslih osoba Candidiasis oralis nastaje (zaokruži dva tačna odgovora):
a. kao posledica korišćenja zubnih proteza,
b. kao posledica dugotrajne suvoća kože i
c. uzimanja nekih lekova
d. kao posledica dugotrajnog češanja kože
18. Candidiasis oralis klinički se manifestuje (zaokruži dva tačna dogovora):
a. na tamnocrvenoj sluzokoži jezika, bukalnoj sluzokoži prisutne su bele
neadherentne naslage,
b. koje mogu zahvatiti gingive, meko i tvrdo nepce, sluzokožu ždrela i jednjaka
c. izraženom suvoćom vermiliona i perioralne regije, sa anemičnim haloom
perioralno
d. povremenom pojavom deskvamacije, koja nije intenzivna
19. Candidiasis oralis klinički se ne manifestuje (zaokruži dva tačna dogovora):
60
a. izraženom suvoćom vermiliona i perioralne regije, sa anemičnim haloom
perioralno
b. povremenom pojavom deskvamacije, koja nije intenzivna
c. na tamnocrvenoj sluzokoži jezika, bukalnoj sluzokoži prisutne su bele
neadherentne naslage,
d. koje mogu zahvatiti gingive, meko i tvrdo nepce, sluzokožu ždrela i jednjaka
20. Na tamnocrvenoj sluzokoži jezika, bukalnoj sluzokoži prisutne su bele
neadherentne naslage, koje mogu zahvatiti gingive, meko i tvrdo nepce, sluzokožu
ždrela i jednjaka je klinička slika koja karakteriše:
a. cheilitis angularis
b. candidiasis intertriginosa
c. candidiasis oralis
d. balanoposthitis candidomycetica
21. Uklanjanjem naslaga ostaju erodovane površine koje krvare kod:
a. balanoposthitis candidomycetica
b. cheilitis angularis uzrokovanog streptokokama
c. candidiasis intertriginosa
d. Candidiasis oralis
22. Erodovane površine koje krvare ostaju nakon uklanjanja naslaga kod:
a. Candidiasis oralis
b. balanoposthitis candidomycetica
c. cheilitis angularis uzrokovanog streptokokama
23. Promene se često mogu videti na mestima ispod zubnih proteza, a ponekad su i same
proteze nastanjene:
a. bakterijama
b.kandidom
c. bakterijama i virusima
d. bakterijama, virusima, ponekad protozoama
24. Sluzokoža može postati atrofična i sjajna ili mogu nastati debele, adherentne, bele
naslage kod:
a. dugotrajne Candidiasis oralis
b. dugotrajnog balanoposthitis candidomycetica
c. dugotrajnog cheilitis angularis uzrokovanog streptokokama
d. dugotrajne candidiasis intertriginosa infekcije
25. Dugotrajna Candidiasis oralis dovodi do nastanka:

a. dugotrajnog balanoposthitis candidomycetica
b. hronične hiperplazijske kandidijaze
c. dugotrajnog cheilitis angularis uzrokovanog streptokokama
d. dugotrajne candidiasis intertriginosa infekcije
26. Kandidalna leukoplakija je:
a. hronična hipoplazijska kandidijaza
b. hronična aplazijska kandidijaza
c. hronična hiperplazijska kandidijaza
d. dugotrajna candidiasis intertriginosa infekcije
61
27. Kandidalna leukoplakija je (zaokruži dva tačna odgovora):
a. atrofična i sjajna sluzokoža ili
b. mogu nastati debele, adherentne, bele naslage
c. hipertrofična i sjajna sluzokoža ili
d. ne mogu nastati debele, adherentne, tamno sive naslage
28. Kandidalna leukoplakija nije (zaokruži dva tačna odgovora):
a. hipertrofična i sjajna sluzokoža ili
b. ne mogu nastati debele, adherentne, tamno sive naslage
c. atrofična i sjajna sluzokoža ili
d. mogu nastati debele, adherentne, bele naslage
29. Angulus infectiosus oris (cheilitis angularis) kandidamicetične etiologije:
a. javlja se kod osoba koje ne nose proteze
b. javlja se kod osoba koje nose proteze
c. javlja se kod svih osoba, bez razlike prema polu
d. javlja se kod osoba svih uzrasta, bez razlike prema godinama
30. Promene lokalizovane u uglovima usana u vidu eritema, deskvamacije, vlaženja,
maceracije i fisura je:
a. candidiasis oralis
b. cheilitis angularis
31. Cheilitis angularis manifestuje se (zaokruži dva tačna odgovora):
a. promenama lokalizovanim u uglovima usana u vidu eritema,
b. promenama lokalizovanim na sluzokoži usana u vidu eritema,
c. nodulusa, ponekad sa nekrotizacijom
d. deskvamacije, vlaženja, maceracije i fisura
32. Cheilitis angularis ne se manifestuje (zaokruži dva tačna odgovora):
a. promenama lokalizovanim na sluzokoži usana u vidu eritema,
b. promenama lokalizovanim u uglovima usana u vidu eritema,
c. deskvamacije, vlaženja, maceracije i fisura
d. nodulusa, ponekad sa nekrotizacijom
33. Kao najčešći lokalni uzroci koji pogoduju nastanku Cheilitis angularis navode se
a. nošenje proteza, gubitak zuba, smanjenje muskularnog tonusa i
b. atrofija vilica u starosti, povrede uglova usana
c. pri stomatološkim intervencijama i pri skidanju proteza
34. Kao najčešći lokalni uzroci koji pogoduju nastanku infekcije navode se nošenje
proteza, gubitak zuba, smanjenje muskularnog tonusa i atrofija vilica u starosti,
povrede uglova usana pri stomatološkim intervencijama i pri skidanju proteza je
tačno za nastanak:
b. candidiasis intertriginosa
c. cheilitis angularis kandidamicetika
62
35. Zadržavanje pljuvačke u uglovima usana dovodi do stalnog vlaženja i maceracije
što pogoduje nastanku infekcije je tačno za nastanak:
a. cheilitis angularis kandidamicetika
b. candidiasis oralis
36. Nastanku cheilitis angularis kandidamicetika pogoduje:
a. grickanje usnica i oblizivanje usnica
b. zadržavanje pljuvačke u uglovima usana
c. dugotrajna suvoća kože i maceracija kože
c. dugotrajno češanje kože
37. Zbog stalnog vlaženja i maceracije uglova usana nastanku Cheilitis angularis
kandidamicetika pogoduje:
a. grickanje usnica i oblizivanje usnica
b. dugotrajna suvoća usnica i njihova maceracija
c. zadržavanje pljuvačke
d. maceracija usnica
38. Angulus infectiosus oris kandidamicetične etiologije treba diferencijalno
dijagnostički razlikovati od:
39. Lek izbora kod kandidoze odojčadi je:
a. flukonazol
b. ciclopiroxolamin
c. nistatin
40. Zbog zanemarljivih neželjenih efekata lek izbora kandidoze kože i sluzokože
odojčadi je:
a. mikonazol
b. Nistatin
c. flukonazol
d. ciclopiroxolamin
BOLESTI SLUZOKOŽE USNE DUPLJE I JEZIKA
1. Bolesti usne duplje i jezika (zaokruži dva tačna odgovora):

a. mogu biti ograničene na usta ili
b. su lokalizovano oboljenje
c. su oralna manifestacija opšteg oboljenja ili dermatoze
d. su retke u praksi
2. Kod bolesti usne duplje i jezika (zaokruži dva tačna odgovora):
a. Neophodan je pažljiv opšti pregled bolesnika i
63
b. Neophodan je samo pregled usne duplje i
c. Neophoodan je pregled samo jezika
d. Neophodan je pažljiv dermatološki pregled
3. Oralni lihen planus može se manifestovati (zaokruži dva tačna odgovora):
a. izolovano ili uz promene na koži,
b. samo na koži
c. kao i na drugim sluzokožama ili im može prethoditi
d. samo na oralnoj sluzokoži
4. Lezije oralnog lihen planusa su idiopatske, dok neke mogu biti (zaokruži dva tačna
odgovora):
a. indukovane u toku terapije ili
b. dobro poznate etiologije
c. povezane sa prisustvom nekih od stomatoloških materijala u ustima
d. udružene eritemom, vlaženjem, maceracijom i fisurama u uglovima usana
5. Lezije su idiopatske, ali mogu biti indukovane u toku terapije ili povezane sa
prisustvom nekih od stomatoloških materijala u ustima kod:
d. oralnog lihen planusa
6. Najčešći oblik oralnog lihen planusa je:
a. Lichen bullosus
b. Lichen reticularis
c. Lichen atrophicus
d. Lichen planus pemphigoides
7. Lichen reticularis klinički se manifestuje u vidu (zaokruži dva tačna odgovora):
a. sitnih beličastih papula, koje obrazuju mrežice ili linije
b. čipke ili paprati
c. eritema, vlaženja, maceracije i fisura u uglovima usana
d. grupisanih vezikula na zdravoj, nepromenjenoj koži
8. Lichen reticularis klinički se ne manifestuje u vidu (zaokruži dva tačna odgovora):
a. eritema, vlaženja, maceracije i fisura u uglovima usana
b. grupisanih vezikula na zdravoj, nepromenjenoj koži
c. sitnih beličastih papula, koje obrazuju mrežice ili linije
d. čipke ili paprati
9. Lichen reticularis obično zahvata (zaokruži dva tačna odgovora):
a. sluzokožu obraza, ali se može
b. pod usne duplje i meko nepce, ali se može
c. javiti i na vermilionu i perioralnoj regiji
d. javiti na pripojnoj gingivi, tvrdom nepcu, ivici jezika, usnama
10. Lichen reticularis obično ne zahvata (zaokruži dva tačna odgovora):
a. pod usne duplje i meko nepce, ali se može
b. sluzokožu obraza, ali se može
c. pripojnu gingivu, tvrdo nepce, ivicu jezika, usne
64
d. vermilion i perioralnu regiju
11. Lichen reticularis se retko manifestuje na:
a. podu usne duplje i mekom nepcu
b. sluzokoži obraza
c. pripojnoj gingivi, tvrdom nepcu, ivici jezika, usnama
d. vermilionu i perioralnoj regiji
12. Lichen papulosus obično se javlja obostrano na:
a. podu usne duplje i mekom nepcu
b. pripojnoj gingivi, tvrdom nepcu, ivici jezika, usnama
c. sluzokoži obraza
d. vermilionu i perioralnoj regiji
13. Pojednačne beličaste krupne papule, koje mogu da konfluiraju karakterišu:
a. Lichen atrophicus
b. Lichen planus pemphigoides
c. Lichen papulosus
d. Lichen reticularis
14. Lichen erosivus- ulcerosus karakteriše se (zaokruži dva tačna odgovora):
a. prostranim erozijama, prekrivenih žućkastim naslagama i
b. nepravilnim ivicama
c. sitnih beličastih papula, koje obrazuju mrežice ili linije
d. čipke ili paprati
15. Lichen erosivus- ulcerosus karakteriše se (zaokruži dva tačna odgovora):
a. prostranim erozijama, prekrivenih žućkastim naslagama i nepravilnim
ivicama
b. sitnihm beličastim papulama, koje obrazuju mrežice ili linije
c. eritemom, vlaženjem, maceracijom i fisurama u uglovima usana
d. a okolna sluzokoža je crvena i sjajna sa karakterističnim strijama beličaste
boje
16. Lichen erosivus- ulcerosus ne karakteriše se (zaokruži dva tačna odgovora):
a. sitnih beličastih papula, koje obrazuju mrežice ili linije
b. prostranim erozijama, prekrivenih žućkastim naslagama i nepravilnim ivicama
c. a okolna sluzokoža je crvena i sjajna sa karakterističnim strijama beličaste boje
d. eritemom, vlaženjem, maceracijom i fisurama u uglovima usana
17. Lichen atrophicus ređi je oblik kod koga (zaokruži dva tačna odgovora):
a. epitel jezika atrofiše, a zahvaćene površine su
b. cirkumskriptne i izgledaju kao polirane
c. epitel jezika hipertrofuše, a zahvaćene površine su
d. bele, zadebljale sa jakim fetorom
18. Cirkumskriptne promene, kao polirane, retko zahvataju čitav epitel jezika,
lokalizovane su na njegovoj dorzalnoj strani, kao i gingivi karakteriše nalaz:
c. Lichen papulosus
65
19. Kod zahvaćenosti pripojne gingive, njen epitel postaje atrofičan, gladak, suv i
vulnerabilan karakteriše nalaz:
c. Lichen papulosus
20. Promene u obliku homogenih, belih, keratotičnih površina na čijem rubu je
sluzokoža inflamovana ja karakterističan nalaz za:
b. Lichen u obliku plaka
c. Lichen papulosus
21. Oralni lihen planus, dijabetes i hipertenzija su simptomi:
a. Stevens- Johnsonovog sindroma
b. Mb. Lyell
c. Grispan-ov sindrom
d. Melkersson- Rosenthal- ov sindrom
22. Grispan-ov sindrom čine znaci:
a. Oralni lihen planus, dijabetes i hipertenzija
b. Oralne erozije, herpetiformni raspored, eritematozna sluzokoža
c. Plitke oralne ulceracije, očne i zlobne promene
d. Bele, hiperkeratotične, hipertrofične promene, madidacija uglova usana
23. Sa rizikom manjim od 1%, u periodu dužem od 5 godina može se razviti karcinom:
a. Na mestu erozivne ili atrofične forme lihena
b. Na papuloznim promenama Lichen papulosus
c. Na retikularnim promenama Lichen reticularis
d. Na ulceroznim promenama Mb.Behcet
24. Kod oralnog lihena:
a. lokalno se aplikuju antiseptični rastvori
b. lokalno se aplikuju kortikosteroidi
c. lokalno se aplikuju imunosupresivi
d. lokalno se aplikuju antibiotici
25. Lichen erosivus leči se primenom:
a. lokalnom aplikacijom antiseptičnih rastvora
b. lokalnom aplikacijom kortikosteroida
c. lokalnom aplikacijom imunosupresiva
d. intralezijski triacinolona
26. Pemphigus vulgaris oralne lokalizacije karakteriše sledeće (zaokruži dva tačna
odgovora):
a. bule na sluzokoži usne duplje obično predstavljaju prvi znak ove dermatoze,
b. brzo prskaju ostavljajući velike, nepravilne i bolne erozije
c. homogene, bele, keratotične površine, na rubu inflamovane sluzokoža
d. bele, hiperkeratotične, hipertrofične promene, madidacija uglova usana
66
27. Bule na sluzokoži usne duplje obično predstavljaju prvi znak ove dermatoze,
međutim, brzo prskaju ostavljajući velike, nepravilne i bolne erozije je nalaz koji
karakteriše:
b. Lichen papulosus
c. Pemphigus vulgaris
d. LES
28. Kod Pemphigus vulgarisa za oralne manifestacije karakteristično je da su:
a. erozije veoma rezistentne na terapiju
b. bele, hiperkeratotične, hipertrofične promene
c. homogene, bele, keratotične površine
d. Plitke oralne ulceracije, očne i zlobne promene
29. Erozije veoma rezistentne na terapiju karakteristične su za:
c. Lichen papulosus
d. LES
30. Kod ove forme, zbog nastanka hiperplazičnih masa jezik može imati cerebriformni
izgled karakteristično je za:
a. Pemphigus vegetans
b. Lichen atrophicus
c. Lichen papulosus
d. Pemphigus vegetans
31. Pemphigus vegetans zbog nastanka hiperplazičnih masa karakteriše da:
a. jezik može imati cerebriformni izgled
b. se javljaju bele, hiperkeratotične, hipertrofične promene
c. se javljaju homogene, bele, keratotične površine
d. su prisutne plitke oralne ulceracije, očne i zlobne promene
32. Pemphigoid mucosae oris karakteriše (zaokruži dva tačna odgovora):
a. deskvamacijski gingivitis
b. sa karakterističnim crvenim, sjajnim i osetljivim gingivama
c. homogene, bele, keratotične površine
d. plitke oralne ulceracije, očne i zlobne promene
33. Kod Pemphigoid mucosae oris promene:
a. mogu ostavljati ožiljke
b. ne mogu ostavljati ožiljke
c. mogu, ali retko ostavljaju ožiljke
d. nikada ne stvaraju ožiljke
34. U lečenju deskvamacijskog gingivitisa može biti koristan:
a. Doxycicyline
b. Dapson
c. Elidel
d. Tacrolimus
67
35. Oralne lezije u vidu crvenih plaža na kojima nastaju ulceracije koje prolaze uz
stvaranje ožiljka, nalaze se kod polovine bolesnika obolelih od:
a. Pemphigus vegetansa
c. Eritemskog lupusa
36. Diskoidni eritemski lupus oralne lokalizacije karakteriše (zaokruži dva tačna
odgovora):
a. razvoj erodovanih površina, oivičenih belom ivicom
b. razvoj homogene, bele, keratotične površine
c. na čijoj površini se može razviti karcinom
d. plitke oralne ulceracije, očne i zlobne promene
37. Primarni stadijum sifilisa karakteriše:
a. prisustvo tvrdog šankra (ulcus durum)
b. prisustvo mekog šankra (ulcus molle)
c. pojava belih, hiperkeratotičnih, hipertrofičnih promena
d. pojava homogenih, belih, keratotičnih površina
38. Papula crvenkastoljubičaste boje, velčine čiodine glavice, brzo raste, nakon čega
ulceriše nastaje na mestu prodora:
a. treponeme pertenue
b. blede spirochete
c. gonokoka
d. HIV-a
39. Ulkus je ovalnog ili okruglog oblika, glatkih ivica, sa crvenim, tvrdim, sjajnim dnom
(kao lakovano) karakteriše oralnu manifestaciju:
a. Primarnog sifilisa
b. Lichen erosivus- ulcerosus
c. Pemphigus vegetansa
40. Bezbolan ulkus praćen regionalnom limfadenopatijom (submandibularne,
submentalne, preaurikularne), pri čemu koža iznad njih nije promenjena
karakteristika je:
a. Lichen erosivus- ulcerosus
b. Primarnog sifilisa
41. Primarni sifilis oralne lokalizacije manifestuje se:
a. nepravilnim i bolnim erozijama koje brzo prskaju ostavljajući ožiljke
b. homogenim, belim, keratotičnim površinama, na rubu inflamovane sluzokože
c. bezbolnim ulkusom praćenim regionalnom limfadenopatijom sa
promenjenenom kožom iznad njih
d. belim, hiperkeratotičnim, hipertrofičnim promenama, madidacijom uglova usana
42. Primarni sifilis oralne lokalizacije manifestuje se (zaokruži dva tačna odgovora):
a. bezbolnim ulkusom praćenim regionalnom limfadenopatijom
(submandibularne, submentalne, preaurikularne)
68
b. bolnim ulkusom praćenim regionalnom limfadenopatijom (submandibularne,
submentalne, preaurikularne)
c. pri čemu je koža iznad njih promenjena
d. pri čemu koža iznad njih nije promenjena
43. Regionalna limfadenopatija (submandibularne, submentalne, preaurikularne)
nepromenjene kože prati bezbolan ulkus kod:
b. Pemphigus vegetansa
c. Primarnog sifilisa
44. Primarni ulkus durum ekstragenitalne- oralne manifestacije prate uvećani:
a. submandibularni limfni nodusi
b. submentalni limfni nodusi
c. preaurikularni limfni nodusi
45. Primarni ulkus durum ekstragenitalne- oralne manifestacije prate uvećani
a. submandibularni, submentalni limfni nodusi
b. subokcipitalni limfni nodusi
c. preaurikularni limfni nodusi
d. aksilarni i supraklavikularni limfni nodusi
46. Oralne manifestacije na zadnjem delu usne duplje: makule na mekom nepcu,
nepčanim lukovima, uvuli i tonzilama, a zatim enantem koji je oštro ograničen
prema tvrdom nepcu karakterišu:
b. Pemphigus vegetans
c. Pemphigus vulgaris
d. Sekundarni sifilis
47. Sekundarni sifilis klinički se manifestuje (zaokruži dva tačna odgovora):
a. makulama na mekom nepcu, nepčanim lukovima, uvuli i tonzilama
b. makule se slivaju u enantem koji je oštro ograničen prema tvrdom nepcu
c. bezbolnim ulkusom praćenim regionalnom limfadenopatijom
d. sa promenjenenom kožom iznad njih
48. Angina syphilitica je klinička manifestacija:
b. Sekundarnog sifilisa
d. Pemphigus vulgarisa
49. Papule opalescentno beličastog izgleda (franc. Plaque muques), najčešće na vrhu i
bočnim stranama jezika su klinička manifestacija:
c. Sekundarnog sifilisa
50. Prisustvo tubera i guma, lokalizovanih na usnama, jeziku, nepcu i alveolarnim
nastavcima karakteriše:
69
a. Tercijarni sifilis
b. Sekundarni sifilis
c. Pemphigus vegetans
51. Bezbolni tuberi tamnocrvene boje, sporo se razvijaju, a njihovim ulcerisanjem
nastaju ulkusi koji zarastaju ožiljkom su klinička manifestacija:
a. Sekundarnog sifilisa
b. Tercijarnog sifilisa
52. Temefakti veličine sočiva do lešnika, u čijem centru nastaje nekroza, formira se
ulkus uzdignutih ivica, sa granulisanim dnom koje je prekriveno žućkastim
naslagama su:
a. Gume
b. Tuberi
c. Fistule
d. ciste
53. Gume zarastaju ožiljkom nakon:
a. 1 nedelje
b. 2-3 nedelje
c. 4- 6 nedelja
d. 8 nedelja
54. Na jeziku je obično prisutno više guma, površinskih ili duboko u mišićnom sloju, a
retrakcijom gumoznog ožiljka nastaju deformiteti jezika je karakteristika:
a. Tubera
b. Guma
c. Fistula
d. cisti
55. Na nepcu, može doći do njegove perforacije, sa uspostavljanjem komunikacije
između nosne i usne duplje, što otežava unošenje hrane i pića zbog:
a. raspadanja tubera
b. raspadanja gume
c. perforacije ciste
d. pražnjenja pustuloznog sadržaja
56. Na sluzokoži usne duplje može se videti eritem sa edemom i ulceracijama kod:
a. gonoreje orofarinksa
b. primarnog sifilisa
c. sekundarnog sifilisa
d. tercijarnog sifilisa
57. Asimptomatski nosioci gonokoka:
a. su veoma retki
b. su retki
c. su česti
d. nisu značajni
58. Oblik tuberkuloze koji nastaje kod obolelih od tuberkuloze pluća je:
a. Tuberculom
70
b. Tuber
c. Guma
d. Fistula
59. Tuberculoma najčešće nastaje:
a. Retko na jeziku, češće na ostaloj sluzokoži usne duplje
b. na jeziku, a retko na ostalim delovima sluzokože usne duplje
c. na vermilionu, nikada na koži perioralne regije
d. na gingivalnoj mukozi
60. Specifični bolni infiltrati koji nekrotišu, stvaraju se ulceracije 1- 2 cm, lividnih
podrivenih i strmih ivica su:
a. Tuber
b. Tuberculom
c. Guma
d. Fistula
61. Stomatitis ulcerosa je:
a. Angina syphilitica
c. Plaut-Vincet-ov stomatitis
d. Lichen erosivus- ulcerosus
62. Plaut-Vincet-ov stomatitis je:
c. Lichen erosivus- ulcerosus
d. Plaut-Vincet-ov stomatitis
63. Mešana fusospirohetalna infekcija, koja se javlja kod imunosupresije i
pothranjenosti je:
c. Lichen erosivus- ulcerosus
d. Plaut-Vincet-ov stomatitis
64. Pogoršano opšte stanje bolesnika uz intenzivni gingivostomatis sa brojnim
erozijama i krvarenjem su kliničke manifestacije:
a. Plaut-Vincet-ovog stomatitisa
c. Lichen erosivus- ulcerosusa
d. Angine syphiliticae
65. Kliničke manifestacije Plaut-Vincet-ovog stomatitisa su (zaokruži dva tačna
dogovora):
a. Pogoršano opšte stanje bolesnika uz intenzivni gingivostomatis
b. sa brojnim erozijama i krvarenjem
c. više guma, površinskih ili duboko u mišićnom sloju
d. Nejasno ograničene pigmentisane ploče, u početku neravne
66. Kliničke manifestacije Plaut-Vincet-ovog stomatitisa nisu (zaokruži dva tačna

dogovora):
a. više guma, površinskih ili duboko u mišićnom sloju
b. Nejasno ograničene pigmentisane ploče, u početku neravne
71
c. Pogoršano opšte stanje bolesnika uz intenzivni gingivostomatis
d. sa brojnim erozijama i krvarenjem
67. Zapaljenje sluzokože usne duplje, obično udruženo sa ulceroznim kolitisom je:
a. Pyostomatitis vegetans
b. Plaut-Vincet-ovog stomatitisa
d. Lichen erosivus- ulcerosusa
68. Promene na sluzokoži varijanta su pyoderma gangrenosum na koži, a to je:
a. Plaut-Vincet-ovog stomatitisa
b. Pyostomatitis vegetans
d. Lichen erosivus- ulcerosusa
69. Sinonim za Cheilitis angularis je:
a. perleche
c. Plaut-Vincet-ova angina
d. TEN
70. Perleche je sinonim za:
a. Cheilitis angularis
c. Plaut-Vincet-ova angina
d. TEN
71. Upala uglova usana izazvana iritativnim dejstvom pljuvačke sa sekundarnom
infekcijom Candide albicans ili Streptococcus pyogenes je:
b. Cheilitis glandularis
c. Cheilitis angularis
d. Cheilitis granulomatosa
72. Kod odojčadi, uzrok uple obično je pojačana salivacija, kod starijih osoba opuštanje
perioralne kože, naročito noću je tvrdnja tačna za nastanak:
a. Cheilitis angularis
b. Cheilitis simplex
c. Cheilitis glandularis
73. Nakon stomatoloških zahvata može se videti unilateralna lokalizacija je tvrdnja
tačna za nastanak:
a. Cheilitis glandularis
b. Cheilitis angularis
c. Cheilitis simplex
74. Akutna ili hronična upala usana nastala delovanjem različitih egzogenih činioca
(UV zračenje, alergeni - ruž za usne, lokalni preparati za lečenje herpesa, navike -
oblizivanje ili grickanje usana, iritansi, atopijski dermatitis i dr.) je:
a. Cheilitis glandularis
c. Cheilitis simplex
72
75. Egzogeni faktori koji dovode do nastanka Cheilitis simplex su (zaokruži dva tačna
odgovora):
a. UV zračenje, alergeni- ruž za usne, lokalni preparati za lečenje
herpesa,
b. navike- oblizivanje ili grickanje usana, iritansi, atopijski dermatitis i
dr.
c. dugotrajna suvoća usana, praćena pruritusom, ređe bolom
d. često može i makroglosija (npr. kongenitalna hipotireoza, Down-ov
sindrom), pominje se i nedostatak vitamina i minerala
76. Egzogeni faktori koji ne dovode do nastanka Cheilitis simplex su (zaokruži dva
tačna odgovora):
a. dugotrajna suvoća usana, praćena pruritusom, ređe bolom
b. često može i makroglosija (npr. kongenitalna hipotireoza, Down-ov
sindrom), pominje se i nedostatak vitamina i minerala
c. UV zračenje, alergeni- ruž za usne, lokalni preparati za lečenje herpesa,
d. navike- oblizivanje ili grickanje usana, iritansi, atopijski dermatitis i dr.
77. Sinonim za Cheilitis simplex je:
a. cheilitis sicca
78. Sinonim za Cheilitis sicca je:
79. Cheilitis glandularis (zaokruži dva tačna odgovora) je:
a. inflamatorna promena malih pljuvačnih žlezda na usnama
b. tuberkulozna inflamacija usne sa edemom
c. češće na donjoj usni
d. na usnama i jeziku
80. Cheilitis glandularis je inflamacija:
a. tuberkulozna inflamacija usne sa edemom
b. češća na donjoj usni
c. na usnama i jeziku
d. inflamacija isključivo palatinalne regije
81. Usna je uvećana, isturena i izvrnuta u polje, može se javiti sekundarna bakterijska
infekcija, a postepeno nastaje i makrohelija je klinička slika:
82. Do postepene makrohelije može dovesti inflamatorni proces:
73
83. Sinonim za Cheilitis granulomatosa je:
b. Plaut-Vincet-ova angina
c. Miescher-ov cheilitis
84. Sinonim za Miescher-ov cheilitis je:
b. Plaut-Vincet-ova angina
c. Cheilitis granulomatosa
85. Cheilitis granulomatosa (Miescher-ov cheilitis) je:
a. otok usne usled granulomatozne inflamacije nepoznate etiologije
b. heilitis simpleks sa otokom usne
c. tuberkulozna inflamacija usne sa edemom
d. sistemski vaskulitis sa otokom usne
86. Trijas simptoma: granulomatozni heilitis, unilateralna pareza n. facialisa i lingua
plicata, predstavlja:
a. Melkersson-Rosenthal-ov sindrom
c. Plaut-Vincet-ovu angina
d. TEN
87. Cheilitis e contactu allergica nastaje kao posledica kontaktne senzibilizacije na
različite hemijske agense kao što su (zaokruži dva tačna odgovora):
a. kozmetski preparati (sastojci paste za zube, ruža za usne, vodica za
ispiranje usta) i
b. često može i makroglosija (npr. kongenitalna hipotireoza, Down-ov
sindrom),
c. pominje se i nedostatak vitamina i minerala
d. nutritivni agensi (pomorandža, limun)
88. Bolest počinje naglo, hiperemijom, otokom i deskvamacijom epitela usana. Mogu se
videti vezikule, čijim pucanjem nastaju erozije i kruste je kinička slika:
a. Glossitis Mȍller- Hunter
b. Cheilitis e contactu allergica
c. Melkersson-Rosenthal-ov sindrom
d. Pyostomatitis vegetans
89. Kliničku sliku Cheilitis e contactu allergica karakteriše (zaokruži dva tačna
odgovora):
a. naglo nastala hiperemija, otok i deskvamacija epitela usana
b. mogu se videti vezikule, čijim pucanjem nastaju erozije i kruste
c. često može i makroglosija (npr. kongenitalna hipotireoza, Down-ov
sindrom),
d. pominje se i nedostatak vitamina i minerala
90. Kliničku sliku Cheilitis e contactu allergica ne karakteriše (zaokruži dva tačna
odgovora):
74
a. često može i makroglosija (npr. kongenitalna hipotireoza, Down-ov
sindrom),
b. pominje se i nedostatak vitamina i minerala
c. Naglo nastala hiperemija, otok i deskvamacija epitela usana
d. mogu se videti vezikule, čijim pucanjem nastaju erozije i kruste
91. Epikutano alergološko testiranje je neophodno za postavljanje dijagnoze:
b. Cheilitis e contactu allergica
d. Pyostomatitis vegetans
92. Heterotopia glandularum sebacearum je:
a. Fordyce ,,spots”
b. Glossitis Mȍller- Hunter
c. Cheilitis e contactu allergica
d. Melkersson-Rosenthal-ov sindrom
93. Fordyce ,,spots” je:
a. Cheilitis e contactu allergica
b. Heterotopia glandularum sebacearum
c. Glossitis Mȍller- Hunter
94. Slobodne sebacealne žlezde (nisu vezane za folikul dlake) nastale zbog poremećaja u
embrionalnom razvoju kod 70-80% odrasle populacije su:
b. Heterotopia glandularum sebacearum
95. Slobodne sebacealne žlezde (nisu vezane za folikul dlake) nastale zbog poremećaja u
embrionalnom razvoju kod 70-80% odrasle populacije su:
b. Melkersson-Rosenthal-ov sindrom
c. Fordyce ,,spots”
d. Glossitis Mȍller- Hunter
96. Kod Heterotopiae glandularum sebacearum promene su obično smeštene na
a. vermilionu gornje usne i
b. na bukalnoj sluzokoži
c. palatinaljnoj regiji i
d. tonzilama
97. Lingua plicata je:
b. Fordyce ,,spots”
c. Lingua scrotalis
98. Lingua scrotalis je:
75
b. Fordyce ,,spots”
c. Lingua plicata
99. Pojava uzdužne medijalne brazde kod 10 - 15% odrasle populacije i multiple
lateralno usmerene brazde karakterišu kliničku sliku:
b. Lingua plicata (lingua scrotalis)
d. Fordyce ,,spots”
100. Lingua geographica je (zaokruži dva tačna odgovora):
a. exfoliatio lingue areate
c. migratory glossitis
d. glossitis mediana rhombica
101. Sinonim za exfoliatio lingue areate, migratory glossitis je:
b. Lingua villosa nigra
c. Lingua geographica
d. Ligua scrotalis
102. Sa psorijazom, kao i sa izbrazdanošću jezika (lingua plicata) može biti
udružena:
a. Lingua geographica
b. Ligua scrotalis
d. Lingua villosa nigra
103. Jasno ograničene svetloružičaste plaže na jeziku, bez beličastog epitelnog
pokrivača, sa slabo razvijenim filiformnim i razvijenijim fungiformnim papilama,
različitog oblika i veličine, podsećaju na geografsku kartu je klinička slika:
b. Lingua geographica
c. Ligua scrotalis
d. Lingua villosa nigra
104. Kliničku sliku exfoliatio lingue areata karakterišu (zaokruži dva tačna
odgovora):
a. jasno ograničene svetloružičaste plaže na jeziku, bez beličastog
epitelnog pokrivača, sa slabo razvijenim filiformnim i
b. razvijenijim fungiformnim papilama, različitog oblika i veličine,
podsećaju na geografsku kartu
c. naglo nastala hiperemija, otok i deskvamacija epitela usana
d. pojava uzdužne medijalne brazde kod 10 - 15% odrasle populacije i
multiple lateralno usmerene brazde
105. Kliničku sliku exfoliatio lingue areata ne karakterišu (zaokruži dva tačna
odgovora):
a. naglo nastala hiperemija, otok i deskvamacija epitela usana
76
b. pojava uzdužne medijalne brazde kod 10 - 15% odrasle populacije
i multiple lateralno usmerene brazde
c. jasno ograničene svetloružičaste plaže na jeziku, bez beličastog
d. razvijenijim fungiformnim papilama, različitog oblika i veličine,
106. Lingua villosa nigra je:
a. “black hairy tongue”
d. Ligua scrotalis
107. “Black hairy tongue” je:
c. Lingua villosa nigra
d. Ligua scrotalis
108. Hipertrofične i hiperkeratotične filiformne papile na dorzalnoj strani jezika,
obično u srednjoj trećini, od 2 do 20 mm, žućkaste ili tamnobraon do crne boje
karakterišu kliničku sliku:
b. Lingua villosa nigra
d. Ligua scrotalis
109. Lingua villosa nigra klinički karakteriše nalaz (zaokruži dva tačna
odgovora):
a. hipertrofičnih i hiperkeratotičnih filiformnih papila na dorzalnoj
strani jezika,
b. jasno ograničene svetloružičaste plaže na jeziku, bez beličastog
c. obično u srednjoj trećini, od 2 do 20 mm, žućkaste ili tamnobraon
do crne boje
d. razvijenijim fungiformnim papilama, različitog oblika i veličine,
110. Lingua villosa nigra klinički ne karakteriše nalaz (zaokruži dva tačna
odgovora):
a. jasno ograničene svetloružičaste plaže na jeziku, bez beličastog epitelnog
pokrivača, sa slabo razvijenim filiformnim i
b. hipertrofičnih i hiperkeratotičnih filiformnih papila na dorzalnoj
strani jezika,
c. razvijenijim fungiformnim papilama, različitog oblika i veličine,
d. obično u srednjoj trećini, od 2 do 20 mm, žućkaste ili tamnobraon do
crne boje
111. Žućkaste ili tamnobraon do crne lezije usled kolonizacije bakterija, boje iz
hrane ili pušenja karakterišu nalaz kod:
77
c. Lingua villosa nigra
d. Ligua scrotalis
112. Glossitis mediana rhombica je:
a. “central papillary atrophy”
d. Ligua scrotalis
113. “Central papillary atrophy” je:
a. Glossitis mediana rhombica
d. Ligua scrotalis
114. Asimptomatski plak romboidalnog oblika, ružičaste ili beličaste boje, glatke
površine na srednjem zadnjem delu dorzalne strane jezika je nalaz kod:
a. Glossitis mediana rhombica
d. Ligua scrotalis
115. Smatra se da ulogu u nastanku promena Glossitis mediana rhombica ima:
a. B.burdorferi
b. C.albicans
c. S.pyogenes
d. S.aureus
116. Smatra se da C. albicans ima ulogu u nastanku:
c. Glossitis mediana rhombica
d. Ligua scrotalis
117. Erythroplasia Queyrat (carcinoma spinocellulare in situ) je diferencijalna
dijagnoza za:
c. Ligua scrotalis
d. Glossitis mediana rhombica
118. Glossitis Mȍller- Hunter simptom je:
a. leukocitoze
b. trombocitopenije
c. megaloblastnih anemija (perniciozne anemije)
d. leukocitoze i trombocitopenije
119. Glossitis Mȍller- Hunter je:
a. simptomatski glositis
b. asimptomatski glositis
c. glositis nepoznate etiologije
d. glositis sa heilitisom
120. Najčešći uzrok akutnog nastanka makroglosije je:
78
a. Pemphigus vulgaris
b. Angioedem
c. Pemphigoid bullosus
d. Lingua geographica
121. Promene na sluzokoži usne duplje mogu nastati (zaokruži dva tačna
odgovora):
a. dejstvom lekova, infektivnih agenasa (bakterije, virusi, gljivice,
spirohete),
b. mehaničkom ili hemijskom iritacijom hrane, protetskim
pomagalima
c. nakon stomatoloških intervencija unilateralno
d. zbog poremećaja u embrionalnom razvoju
122. Rekurentne i bolne oralne ulceracije znak su:
a. basalioma
b. carcinoma in situ
c. melanoma
d. stomatitis aphtosa
123. Stomatistis aphtosa sreće se kod (zaokruži dva tačna odgovora):
a. deficita vitamina B-12, deficita folne kiseline
b. megaloblastnih anemija (perniciozne anemije)
c. leukocitoze i trombocitopenije
d. deficita gvožđa
124. Stomatistis aphtosa sreće se kod (zaokruži dva tačna odgovora):
a. Mb. Chron, celijakije
c. ulceroznog kolitisa
d. angioneurotskog edema
125. Stomatitis aphtosa minor karakteriše pojava:
a. solitarnih, dubokih ulceracija sa eritematoznim rubom na prednjem
delu bukalne sluzokože
b. multiplih, površnih ulceracija sa eritematoznim rubom na
prednjem delu bukalne sluzokože
c. retkih ulceracija, različite dubine, bez eritematoznog ruba
d. ulceracija različite dubine na oralnoj sluzokoži, koje su stalno prisutne
126. Stomatitis aphtosa minor karakteriše:
a. retko recidiviranje promena
b. povlačenje promena za 3- 4 nedelja, sa ožiljavanjem
c. povlačenja promena za 1- 2 nedelje, bez ožiljka
d. obavezan nastanak ožiljaka
127. Stomatitis aphtosa minor karakteriše:
a. retko recidiviranje promena
b. 3- 4 epizoda godišnje
c. 5- 7 epizoda godišnje
d. česti recidivi tokom godine
128. Stomatitis aphtosa major je:
a. ređi oblik oboljenja
79
b. češći oblik oboljenja
c. veoma čest oblik oboljenja
d. oblik oboljenja u dečjem uzrastu
129. Stomatitis aphtosa major karakterišu (zaokruži dva tačna odgovora):
a. malobrojnije promene, ali dublje
b. mnogobrojnije promene, ali pliće
c. bez promena u okolnoj sluzokoži
d. sa infiltrovanom okolinom
130. Stomatitis aphtosa major ne karakterišu (zaokruži dva tačna odgovora):
a. mnogobrojnije promene, ali pliće
b. malobrojnije promene, ali dublje
c. sa infiltrovanom okolinom
d. bez promena u okolnoj sluzokoži
131. Ulceracije kod Stomatitis aphtosa major:
a. ne ostavljaju ožiljke
b. ostavljaju ožiljke
c. mogu, ali ne moraju da ostavljaju ožiljke
d. retko ostavljaju ožiljke
132. Stomatitis aphtosa herpetiformis karakterišu:
a. grupisane vezikule sa eritematoznim haloom
b. solitarne, retke vezikule, sa eritematoznim haloom
c. retke vezikule, na nepromenjenoj sluzokoži
d. retke vezikule, bez eritematoznog halooa
133. Vezikule se kod Stomatitis aphtosa herpetiformis petvaraju u:
a. eritem
b. ulceracije
c. cikatriks
d. nodulus
134. Syndroma Behçet ubraja se u:
a. eritematozne dermatoze
b. purpure
c. sistemske vaskulitise
d. granulomatozne dermatoze
135. Kliničku sliku Syndroma Behçet čine (zaokruži dva tačna odgovora):
a. oralne i genitalne ulceracije
b. eritem i edem
c. promene na koži i iridociklitis
d. eritemoskvamozne promene na laktovima i diseminirane skvame
136. Kliničku sliku Syndroma Behçet ne čine (zaokruži dva tačna odgovora):
a. eritem i edem
b. oralne i genitalne ulceracije
c. eritemoskvamozne promene na laktovima i diseminirane skvame
d. promene na koži i iridociklitis
137. Pozitivni patergijski test (indukcija promene na mestu trauma) karakteriše:
a. EEM
b. Syndroma Behçet
80
c. TEN
138. Suvoća sluzokože usne duplje koju karakteriše crvenilo na ivicama desni je:
a. Oral hairy leukoplakia
b. Kserostomija
c. Hiperpigmentacija usana
139. Kserostomija je:
a. Pojava rekurentnih ulveracija na sluzokoži
b. Pojava rekurentnih herpetiformnih vezikula
c. Suvoća sluzokože usne duplje
d. Infalmacija angulusa usana
140. Xerostomia može biti symptom:
a. Syndroma Behçet
b. TEN
c. Syndroma Stevens- Johnson
d. Syndroma Sjogren
141. Prisustvo beličastih, tankih izdanaka, nalik dlakama na bočnim stranama
jezika, najčešće kod obolelih u kasnom stadijumu HIV/AIDS infekcije je:
a. Lingua villosa nigra
b. Glossitis mediana rhombica
c. Oral hairy leukoplakia
d. Glossitis Mȍller- Hunter
142. Oral hairy leukoplakia javlja se kod obolelih:
a. u kasnom stadijumu HIV/AIDS infekcije
b. u početnom stadijumu HIV/AIDS infekcije
c. u svim stadijumima HIV/AIDS infekcije
d. samo kod HIV pozitivnih
143. Do nastanka Oral hairy leukoplakiae kod obolelih od HIV/AIDS-a dovode:
a. infekcije Epstein- Barr virus i humani papiloma virus
b. Herpes simpeks i herpes zoster virus
c. adenovirus i citomegalo virus
d. herpes simpleks i adenovirusi
144. Do nastanka Oral hairy leukoplakiae kod obolelih od HIV/AIDS-a dovode
a. infekcije Epstein- Barr virus i
b. Herpes zoster virus i
c. citomegalo virus
d. humani papiloma virus
145. Do nastanka Oral hairy leukoplakiae kod obolelih od HIV/AIDS-a ne dovode
a. Herpes zoster virus i
b. Epstein- Barr virus i
c. humani papiloma virus i
d. citomegalo virus
146. Glossodynia su:
81
a. heterogena grupa stomatitisa
b. idiopatske parestezije jezika
c. idiopatska grupa heilitisa
d. simptom sindroma
BENIGNI TUMORI, NEVUSI I NEUROKRISTOPATIJE
1. Proces bujanja ćelija kože, poreklom iz epiderma, derma, pilosebacealnih i znojnih

adneksa i hipoderma kože karakteriše (zaokruži dva tačna odgovora):
a. sistemske bolesti kože
b. benigne tumore kože
c. piokokcije
d. maligne tumore kože
2. Keloid po definiciji je:
a. benigni asimptomatski tumor epidermalnog tkiva kože
b. reaktivni tumor, čest kod odraslih osoba
c. posledica prekomernog odlaganja kolagena na mestu zarastanja rana
d. Benigni stečeni angiom
e. sve napred navedeno je tačno
3. Za keloid je tačno sledeće (zaokruži dva tačna odgovora):
a. nastaje ili postepeno se širi, mesecima ili godinama
b. brzo se širi, danima ili nedeljama
c. nikada nije veći od inicijalnog defekta
d. uvek je veći od inicijalnog defekta
4. Keloidi nastaju:
a. posle povrede ili spontano, nakon akni
b. ne javljaju se na mestu povrede
c. nisu komplikacija akni
d. usled traumatskog proširenja folikula
5. Piogeni granulom javlja kod se:
a. novorođenčadi
b. dece i mlađih osoba
c. starih osoba
d. samo starijih osoba ženskog pola
6. Dermatološki status za Granuloma piogenikum je (zaokruži dva tačna odgovora):
a. egzulcerisana poluloptasta meka papula, svetlo crvene boje
b. ne krvari na najmanju povredu, lokalizovana je na velikim pregibima
c. ovalno- okrugla makula, svetlo crvene boje
d. lako krvari na najmanju povredu; lokalizovana na licu i prstima šaka
7. Diferencijalna dijagnoza za Granuloma piogenikum je:
a. nevus pigmentosus pilosus
b. fibroma durum
c. amelanotični maligni melanom
d. fibroma molle pendulum
e. sve napred navedeno je tačno
82
8. Melanociti vode poreklo iz:
a. blastociste
b. neuralne cevi
c. neuralne cevi i neuralne kreste
d. neuralne kreste
9. Melanociti se nalaze između ćelija:
a. kornealnog sloja
b. granuloznog sloja
c. bazalnog sloja
d. svih slojeva kože
10. Ćelije između ćelija bazalnog sloja bez tonofilamenata i dezmozoma su:
a. melanociti
b. korneociti
c. fibroblasti
d. plazmociti
11. Dendritične nastavke između keratinocita epidermisa pružaju:
a. fibrociti
b. plazmociti
c. korneociti
d. melanociti
12. Melanozome iz dendritičnih nastavaka melanocita fagocituju:
a. melanociti
b. korneociti
c. fibroblasti
d. keratinociti
13. Fagocitovani melanozomi iz dendritičnih nastavaka melanocita postavljaju se:
a. iznad jedra keratinocita
b. iznad jedra korneocita
c. iznad jedra keratinocita i korneocita
d. difuzno u korneocitima
14. Jedan melanocit je preko dendrita u kontaktu sa:
a. oko 10 keratinocita
b. oko 15 keratinocita
c. oko 36 keratinocita
d. oko 48 keratinocita
15. Epidermalnu melaninsku jedinicu čini jedan melanocit i:
a. oko 10 keratinocita
b. oko 36 keratinocita
c. oko 15 keratinocita
d. oko 48 keratinocita
16. Osim melanocita, sposobnost stvaranja melanina imaju i:
a. melanozomi
b. glija ćelije
c. nevusne ćelije
d. epidermalne melaninske jedinice
17. Sposobnost stvaranja melanina imaju (zaokruži dva tačna odgovora):
83
a. glija ćelije
b. melanociti
c. nevusne ćelije
d. epidermalne melaninske jedinice
18. Termin “Obični” mladeži je sinonim za:
a. vaskularne nevuse
b. nevomelanocitne nevuse
c. epidermalne nevuse
d. verukozne nevuse
19. Naevus pigmentosus je sinonim za (zaokruži dva tačna odgovora):
a. Naevus naevocellularis
b. epidermalne nevuse
c. verukozne nevuse
d. “običan mladež”
20. Hemangiom je po definiciji:
a. površinska vaskularna malformacija
b. duboka vaskularna malformacija
c. benigni tumor endotelnih ćelija krvnih sudova
d. maligni tumor endotelnih ćelija krvnih sudova
21. Najčešće je lokalizovan na licu, u predelu koji inerviše neka od grana trigeminusa,
ali i na koži drugih regija:
a. Naevus flammeus
b. Limfangiom
c. Herpes zoster
d. Cornu cutaneum
22. Naevus flammeus je:
a. egzulcerisana poluloptasta meka papula, svetlo crvene boje
b. ne krvari na najmanju povredu, lokalizovana je na velikim pregibima
c. ovalno- okrugla makula, svetlo crvene boje
d. lokalizovan na licu, u predelu koji inerviše neka od grana trigeminusa, ali i
na koži drugih regija
23. Naevus flammeus se leči iz kozmetskih razloga. Najefikasnija je terapija:
a. Laserom
b. Lokalnom terapijom
c. Sitemskom terapijom
d. kiretiranjem
24. Limfangiomi:
a. su obično kongenitalni
b. se obično javljaju u dubokoj starosti
c. se obično javljaju u pubertetu
d. su retko udruženi sa dubokim subkutanim anomalijama limfnih sudova
25. “Žablja jaja” se opisuju kod:
a. dubokih hemangioma
b. površnih hemangioma
c. naevus flammeusa
d. limfangioma u površinskim delovima kože
84
26. Kutani rog je:
a. cornu cutaneum
b. Naevus flammeus
c. Limfangion
d. Lingua nigra
27. Cornu cutaneum je:
a. Naevus flammeus
b. Limfangion
c. Kutani rog
d. “običan mladež”
28. Cheillitis actinica chronica je:
a. cheillitis precancerosa
b. cheilitis simplex
c. cheilitis angularis
d. makrohelija
29. Cheillitis precancerosa je:
c. Cheillitis actinica chronica
d. makrohelija
30. Hronična upala usnica nastala kao posledica dugotrajne izloženosti suncu, a može
preći u spinocelularni karcinom je:
b. Cheillitis actinica chronica
d. Makrohelija
31. Cheillitis actinica chronica može preći u:
a. spinocelularni karcinom
b. bazocelularni karcinom
c. Cornu cutaneum
d. Melanom
32. Cheillitis precancerosa lokalizuje se na:
a. Gornjoj usni
b. Donjoj usni
c. Sluzokoži jezika
d. Palatinalnoj regiji
32. Papillomatosis oralis florida je:
a. oral verrucosus carcinoma
c. Cornu cutaneum
d. Melanom
33. Oral verrucosus carcinoma je:
a. bazocelularni karcinom
b. Melanom
c. Cornu cutaneum
85
d. Papillomatosis oralis florida
34. Papillomatosis oralis florida čini 5-10% svih:
a. spinocelularnih carcinoma usne duplje
c. Melanom
d. Cornu cutaneum
35. 5-10% svih spinocelularnih carcinoma usne duplje čini:
a. bazocelularni karcinom facijalne regije
b. Papillomatosis oralis florida
c. Melanoma
d. Cornu cutaneum na fotoeksponiranim regijama
36. Kod oko 30% obolelih dolazi do prelaska u invazivni:
a. Melanom
b. spinocelularni karcinom
c. bazocelularni karcinom
d. Cornu cutaneum
86
PREKANCEROZNE DERMATOZE
MALIGNI TUMORI, PSEUDOEPITELIOMSKE HIPERPLAZIJE I
PARANEOPLAZIČNE DERMATOZE
1. Prekancerozne dermatoze po definiciji su:

a. kožne lezije iz kojih se može razviti benigni tumor
b. kožne lezije iz kojih se može razviti maligni tumor
c. kožne lezije iz kojih se može razviti semimaligni tumor
2. Morbus Bowen po definiciji je:
a. površinska vaskularna malformacija
b. intraepidermalni (in situ), spinocelularni karcinom
c. malformacija limfnih sudova
d. neurokristopatija
3. Etiološki agensi za razvoj Morbus Bowen su:
a. UVB zračenje, genetski faktori
b. UVA, UVC, hronična inflamacija
c. hronična inflamacija, hronične rane
b. hemijski karcinogeni, neorganski arsen
4. Dermatološki status Morbus Bowen je:
a. solitarna (ređe multiple) oštro ograničena ružičasta ploča
b. multiple makule, nejasno ograničene
c. makule, različitog oblika i veličine
d. ploče sa grupisanim pseudovezikulama (kao “žablja jaja”)
5. Diferencijalna dijagnoza Morbus Bowen je:
a. Psorijaza, numularni ekcem, balanitis erosiva
b. Psorijaza, seboroični dermatitis, pitirijazis verzikolor
c. Pityriasis rossea, seboroični dermatitis, pityriasis sicca
d. Keratosis solaris, Lymphangioma circumscriptum, Cornu cutaneum
6. Leukoplakija je najčešća:
a. pseudoepiteliomska hiperplazija
b. prekanceroza sluzokože
c. prekanceroza semisluzokože
d. prekanceroza sluzokože i semisluzokože
7. Leukoplakija je posledica (zaokruži dva tačna odgovora):
a. hronične iritacije egzogenim fizičkim i
b. akutne iritacije endogenim noksama
c. hronične iritacije hemijskim noksama
d. akutne iritacije endogenim i egzogenim noksama
8. Leukoplakija nije posledica (zaokruži dva tačna odgovora):
a. hronične iritacije egzogenim fizičkim i
b. akutne iritacije endogenim noksama
c. hronične iritacije hemijskim noksama
87
d. akutne iritacije endogenim i egzogenim noksama
9. Etiološki agensi za razvoj Leukoplakije su (zaokruži dva tačna odgovora):
a. pritisak lule kod pušača, loše proteze
b. UVA zraci, UVC zraci, koji imaju kumulativni efekat
c. akutne iritacije endogenim noksama
d. UVB svetlo, katran, jaki začini, kiseline
10. Etiološki agensi za razvoj Leukoplakije nisu (zaokruži dva tačna odgovora):
a. pritisak lule kod pušača, loše proteze
b. UVA zraci, UVC zraci, koji imaju kumulativni efekat
c. akutne iritacije endogenim noksama
d. UVB svetlo, katran, jaki začini, kiseline
11. Sinonimi za Epithelioma basocellulare su (zaokruži dva tačna odgovora):
a. spinalioma
b. Carcinom basocellulare
c. basalioma
d. carcinoma spinocellulare cutis
12. Epithelioma basocellulare poreklom je od:
a. ćelija epitela kože
b. ćelija kutikule dlake
c. ćelija folikula dlake
d. ćelija sebacealnog acinusa
13. Epithelioma basocellulare obično se javlja:
a. na licu sredovečnih i starijih osoba
b. na tabanima sredovečnih i starijih osoba
c. na licu mlađih osoba
d.na licu u adolescentskom periodu
14. Epithelioma basocellulare počinje u vidu:
a. perzistentnog čvorića veličine čiodine glave ili ranice koja ne zarasta
b. pseudovezkule na jasno ograničenoj površini
c. solitarne, parakeratotične naslage, oblika piramide (ili roga)
d. cirkumskriptne anomalije kože
15. Epithelioma spinocellulare po definiciji je (zaokruži dva tačna odgovora):
a. neinvazivni epidermni tumor kože
b. invazivni epidermni tumor kože
c. nevidljivih sluzokoža
d. vidljivih sluzokoža
16. Epithelioma spinocellulare po definiciji nije (zaokruži dva tačna odgovora):
a. neinvazivni epidermni tumor kože
b. invazivni epidermni tumor kože
c. vidljivih sluzokoža
d. nevidljivih sluzokoža
17. Verukozni spinocelularni karcinom, klinička forma spinalioma:
a. podseća na Lymphangioma circumscriptum
b. podseća na mešoviti oblik Haemangioma (infantilni hemangiomi)
c. podseća na džinovske kondilome
d. podseća na džinovski bazaliom
18. Ćelije Epithelioma spinocellulare morfološki liče na ćelije:
88
a. bazalnoznog sloja, a karakteriše ih diferencijacija u smeru proizvodnje keratina
b. spinoznog sloja, a karakteriše ih diferencijacija u smeru proizvodnje
keratina
c. bazalnoznog sloja, a ne karakteriše ih diferencijacija u smeru proizvodnje keratina
d. granuloznog sloja, sa diferencijacijom u smeru proizvodnje keratina
19. Spinocelularni karcinom donje usnice počinje kao:
a. sitna erozija, koja se postepeno povećava
b. džinovski kondilomi
c. konfluentne papule
d. konfluentne makule
20. Spinocelularni karcinom jezika nastaje pretežno kod osoba muškog pola:
a. sitna erozija, koja se postepeno povećava
b. džinovski kondilomi
c. manifestuje su u obliku čvora ili ulceracije
d. manifestuje se dubokom medijalnom brazdom
21. Osobe sa multiplim displastičnim nevusima i pozitivnom anamnezom za porodični
displastični nevus imaju rizik za nastanak:
a. Morbus Paget
b. Epithelioma basocellulare
c. Melanoma
d. Epithelioma spinocellulare
22. Osobe koje su imale melanom i pozitivnu porodičnom anamnezu za melanom
imaju rizik za nastanak:
a. Epithelioma spinocellulare
b. Epithelioma basocellulare
c. Morbus Paget
d. Melanoma
23. Pigmentne granule u melanocitima su:
a. melanozomi
b. promelanozomi
c. amelanozomi
d. melanozoidi
24. Melanozome iz dendritičnih nastavaka melanocita fagocituju:
a. melanociti
b. korneociti
c. fibroblasti
d. keratinociti
25. Iz postojećeg pigmentnog mladeža, displastičnog nevusa, ali i de novo može nastati:
a. Epithelioma spinocellulare
b. Melanom
c. Morbus Paget
d. Epithelioma basocellulare
26. Primarni melanoma bez melanina je:
a. amelanotičan melanom
b. dezmoplastični melanom
c. ekstrakutani melanom
d. Lentigo maligna melanoma
89
27. Amelanotičan melanom je primarni tumor bez:
a. karboksihemoglobina
b. melanina
c. hemosiderina
d. hemoglobina
28. Da bi se promena označila sumnjivom na melanom, korisno pravilo je:
a. BCDEF
b. ABCD
c. BCD
d. DCBA
29. Za procenu dijametra u ABCD pravilu D je:
a. ≤ 6 mm
b. >6 mm
c. ₌ 6mm
d. ≈6 mm
30. Dermatološki status Lentigo maligna- Hutchinson je (zaokruži dva tačna odgovora):
a. Nehomogeno smeđa nepravilna makula, neoštro ograničena, 4-5 (i više)
centimetara
b. homogeno pigmentisana smeđa makula, pravilnog oblika, 4-5 mm
c. lokalizacija: lice (zigomatični predeo, nos) i druge fotoeksponirane regije
d. lokalizovana na trupu i drugim fotoneeksponiranim regijama
31. Superfitial Spreading Melanoma- SSM je:
a. nodularni melanom
b. melanosis praeblastomatosa
c. površinski šireći melanom
d. akralni lentiginozni melanom
32. Prema dubini prodora tumorskih ćelija po Clarku određuje se:
a. prognostički faktor melanoma
b. histohemijska klasifikacija melanoma
c. histopatološka klasifikacija melanoma
d. etiopatogentska klasifikacija melanoma
33. Važan, nezavisni, prognostički činilac je klasifikacija Melanoma:
a. prema širini prodora tumorskih ćelija
b. prema debljini tumora
c. prema ograničenosti tumora
d. prema etiopatogentskoj klasifikaciji
34. Sarcoma Kaposi javlja se kod (zaokruži dva tačna odgovora):
a. četiri različite populacije, sa različitom kliničkom slikom
b. dve različite populacije
c. i raznolikim tokom bolesti
d. raznolikim tokom bolesti prema polu obolelih
35. Endemski oblik Sarcoma Kaposi (zaokruži dva tačna odgovora):
a. oboljevaju osobe mlađeg životnog doba u centralnoj Africi
b. osoba starijeg životnog doba
c. brzo progredirajući, loše prognoze
d. sporo progredirajući tumor
36. Kaposijev sarkom u sklopu HIV infekcije:
90
a. oboljeva populacija muških homoseksualaca
b. oboljeva populacija muških pacijenata sa transplantacijom organa
c. oboljevaju osobe starijeg životnog doba
d. oboljeva populacija heteroskesualnih žena
37. Kaposijev sarkom u sklopu HIV infekcije je:
a. endemski oblik
b. epidemijski oblik
c. jatrogeni oblik
d. klasični oblik
38. U diferencijalno- dijagnostičkom postupku za Sarcoma Kaposi treba isključiti
a. maligne vaskularne proliferacije, dermatofibrosarcoma protuberans
b. pruritus, pemfigus nodularis
c. benigne vaskularne proliferacije, dermatofibrom
d. prurigo nodularis
VENEROLOGIJA
1. „Klasične“ venerične bolesti su:

a. Syphilis, gonorrhoea, ulcus molle, lymphogranuloma venereum i herpes
genitalis
b. Syphilis, gonorrhoea, ulcus molle, lymphogranuloma venereum i
granuloma inguinale
c. Syphilis, gonorrhoea, ulcus molle, mycoplasma urethritis i granuloma
inguinale
d. Syphilis, gonorrhoea, ulcus molle i granuloma inguinale
2. Sexually transmitted diseases (STD) su:
a. Heterogena grupa neinfektivnih bolesti
b. Homogena grupa infektivnih bolesti
c. Heterogena grupa infektivnih bolesti
d. Homogena grupa neinfektivnih bolesti
a. Neinfektivne bolesti za koje se zna da mogu biti udružene sa i prenesene
seksualnom aktivnošću
b. Infektivne bolesti za koje se zna da ne mogu biti udružene sa i prenesene
c. Infektivne bolesti za koje se zna da mogu biti udružene sa i prenesene
d. Infektivne bolesti za koje se zna da mogu biti udružene sa i prenesene
seksualnom neaktivnošću
4. Sexually transmitted diseases (STD) se (zaokruži dva tačna odgovora):
a. prenose sa čoveka na čoveka direktnim putem, bliskim ličnim kontaktom
b. prenose sa čoveka na čoveka samo bliskim ličnim kontaktom
c. prenose sa čoveka na čoveka retko indirektnim putem
91
5. Sexually transmitted diseases (STD) se (zaokruži dva tačna odgovora):
a. prenose sa čoveka na čoveka samo bliskim ličnim kontaktom
b. prenose sa čoveka na čoveka direktnim putem, bliskim ličnim kontaktom
c. prenose sa čoveka na čoveka retko indirektnim putem
d. ne prenose sa čoveka na čoveka indirektnim putem
6. Sexually transmitted diseases (STD) se:
a. prenose sa čoveka na čoveka samo bliskim ličnim kontaktom
b. prenose sa čoveka na čoveka direktnim, retko indirektnim putem, bliskim
ličnim kontaktom
c. prenose sa čoveka na čoveka samo indirektnim putem
d. ne prenose sa čoveka na čoveka indirektnim putem
7. Incidencija STD u celom svetu je:
a. U laganom porastu
b. U stalnom porastu
c. konstantna, bez porasta
8. „Klasične“ venerične bolesti su:
a.Syphilis, gonorrhoea, ulcus molle, lymphogranuloma venereum i herpes
genitalis
b. Syphilis, gonorrhoea, ulcus molle, lymphogranuloma venereum i
granuloma inguinale
c. Syphilis, gonorrhoea, ulcus molle, mycoplasma urethritis i granuloma inguinale
d. Syphilis, gonorrhoea, ulcus molle i granuloma inguinale
a. Heterogena grupa neinfektivnih bolesti
b. Homogena grupa infektivnih bolesti
c. Heterogena grupa infektivnih bolesti
d. Homogena grupa neinfektivnih bolesti
SYPHILIS
1. Syphilis (Lues venerea) je (zaokruži dva tačna odgovora):

a. hronično, infektivno oboljenje
b. akutno ili subakutno infektivno oboljenje
c. seksualno transmisivno oboljenje koje izaziva Treponema pallidum
d. seksualno transmisivno oboljenje koje izaziva Treponema pertenue
2. Syphilis (Lues venerea) nije (odgovori na tačna odgovora):
a. seksualno transmisivno oboljenje koje izaziva Treponema pallidum
b. seksualno transmisivno oboljenje koje izaziva Treponema pertenue
c. hronično, infektivno oboljenje
d. akutno ili subakutno infektivno oboljenje
3. Od primarnog i sekundarnog sifilisa najčešće oboljevaju:
a.seksualno aktivne osobe od 16-25 godine života
b.seksualno aktivne osobe od 16-35 godine života
c.seksualno aktivne osobe od 20-50 godine života
92
d.seksualno aktivne osobe od 16-66 godine života
4. Sifilis se razvija kod:
a. 50-60% osoba koje su bile u kontaktu sa obolelim od infektivnog sifilisa
b. kod 10-20% osoba koje su bile u kontaktu sa obolelim od infektivnog
sifilisa
c. oko 90% osoba koje su bile u kontaktu sa obolelim od infektivnog sifilisa
d. kod 100% osoba koje su bile u kontaktu sa obolelim od infektivnog sifilisa
5. Treponema pallidum je:
a. umereno osetljiva na sušenje, toplotu, sapun i slabe dezinficijense
b. vrlo osetljiva na sušenje, toplotu, sapun i slabe dezinficijense
c. neosetljiva na sušenje, toplotu, sapun i slabe dezinficijense
6. Treponema pallidum najbolje se (zaokruži dva tačna odgovora):
a. održava u suvoj sredini
b. održava u vlažnoj sredini
c. na epitelnom tkivu genitalne i anorektalne regije
d. na epitelnom tkivu ekrinih žlezdi trupa
7. Za ulazak Treponeme pallidum u organizam:
a. nisu dovoljne mikrolezije epitelnog tkiva genitalne i anorektalne regije
b. dovoljne su mikrolezije epitelnog tkiva genitalne i anorektalne regije
c. potrebne su makrolezije epitelnog tkiva genitalne i anorektalne regije
d. nije smetnja intaktna koža/sluzokoža genitalne i anorektalne regije
8. Kod imunosuprimiranih osoba (HIV) udružena sifilisna infekcija (zaokruži dva
tačna odgovora):
a. može biti atipičnog i/ili izuzetno teškog kliničkog toka
b. može biti izuzetno blagog i/ili tipičnog kliničkog toka
c. za koju je standardna terapija koja se primenjuje neadekvatna
9. Penetraciji Treponeme pallidum u organizam pogoduju:
a. makrolezije epitelnog tkiva genitalne i anorektalne regije
b. mikrolezije epitelnog tkiva genitalne i anorektalne regije
c. vlažna sredina u toku seksualne aktivnosti
d. intaktna koža/sluzokoža genitalne i anorektalne regije
10. Treponema pallidum može biti izolovana iz (zaokruži dva tačna odgovora):
a. primarnog šankra
b. svih kutanih manifesatacija primarnog i sekundarnog sifilisa
c. samo kutanih manifestacija sekundarnog sifilisa
d. papuloznih promena sekundarnog stadijuma
11. T.pallidum ne može biti izolovana iz (zaokruži dva tačna odgovora):
a. primarnog šankra
b. svih kutanih manifesatacija primarnog i sekundarnog sifilisa
c. samo kutanih manifestacija sekundarnog sifilisa
d. papuloznih promena sekundarnog stadijuma
12. Prirodni tok nelečenog sifilisa su sledeći stadijumi:
a. prelatentni, primarni, latentni, kasni
b. prelatentni, sublatentni, primarni i sekundrni (rani i kasni)
93
c. primarni, sekundarni, latentni (rani i kasni) i tercijarni
d. primarni, sekundarni, tercijarni i postlatentni
13. Tipčan tvrdi šankr je:
a. nepravilnog oblika, bolan, dimenzije oko 1mm
b. multiple promene, manje po veličini bolne ili bezbolne
c. okruglo-ovalnog oblika, bezbolan, čistog dna, dimenzija oko 1 cm
d. različitog oblika i veličine, uvek bolan, dimenzija od 1 do 3 mm
14. Uvećanje regionalnih limfnih žlezda u primarnom stadijumu sifilisa je:
a. scleradenitis regionalis
b. periadenitis regionalis
c. lymfadenitis generalisata
d. scleradenitis regionalis et generalisata
15. Inkubacioni period za nastanak primarnog sifilisa je:
a. kratak, nekoliko sati
b. od 2. dana do 28. dana, prosečno 14. dana
c. 9.do 90. dana, prosečno 21.dan
d. 2.do 12. meseci, prosečno 6. meseci
16. Sifilisna infekcija koja nastaje u toku života naziva se:
a. stečeni sifilis
b. endemski sifilis
c. kongenitalni sifilis
d. rani sifilis
17. Stečeni venerični sifilis nije infekcija nastala:
a. u toku života,
b. u toku intrauterinog života
c. direktnim kontaktom
d. seksualnim kontaktom
18. Stečeni nevenerični sifilis je infekcija nastala:
a. u toku života, upotrebom zajedničkih predmeta
b. u toku života, direktnim, seksualnim kontaktom
c. u toku života, indirektnim putem
d. u endemskom području
19. Karakteristična promena primarnog sifilisa je:
a. bolan šankr genitalne ili ekstragenitalne lokalizacije
b. bezbolan šankr genitalne ili ekstragenitalne lokalizacije
c. bolna mukokutana promena
d. generalizovana limfadenopatija
20. Bezbolan šankr genitalne ili ekstragenitalne lokalizacije karakteristična je promena:
a. primarnog sifilisa
b. sekundarnog sifilisa
c. latentnog sifilisa
21. Prva dva stadijuma sifilisa su:
a. fakultativno infektivna
b. zarazna
c. zarazna, zavisno od statusa bolesnika
94
d. mogu, ali ne moraju biti zarazni
22. Karakteristična promena primarnog sifilisa nije:
a. bezbolan šankr genitalne ili ekstragenitalne lokalizacije
b. bolan šankr genitalne ili ekstragenitalne lokalizacije
c. genitalne lokalizacije
d. ekstragenitalne lokalizacije
23. Syphilis primaria nastaje nakon inkubacionog perioda od:
a. 2. dana do 28. dana, prosečno 10.dana
b. 9. do 90. dana, prosečno 21. dan
c. prosečno mesec dana
d. nekoliko meseci, prosečno 6. meseci
24. Atipičan ulkus durum je bolan kada je (zaokruži dva tačna odgovora):
a. ekstragenitalne lokalizacije (na prstima)
b. genitalne lokalizacije
c. sekundarno inficiran
d. kada je kissing ulcer (na površinama koje se dodiruju)
25. Ulkus durum prate:
a. uvećani, bezbolni regionalni limfni nodusi
b. uvećani, bezbolni generalizovani limfni nodusi
c. uvećani, bolni regionalni limfni nodusi
d. generalizovana limfadenopatija i regionalni limfangitis
26. Uvećanje regionalnih limfnih nodusa kod primarnog sifilisa je:
a. u početku unilateralno (posle 1. nedelje)
b. u početku bilateralno (posle 3. nedelje)
c. odmah bilateralno
d. u početku generalizovano
27. Bubo indolens su:
a. bolni uvećani regionalni limfni nodusi u primarnom stadijumu sifilisa
b. bolni uvećani regionalni limfni nodusi u sekundarnom stadijumu sifilisa
c. bolni uvećani regionalni limfne nodusi u tercijarnom stadijumu sifilisa
d. bezbolni uvećani regionalni limfni nodusi u primarnom stadijumu sifilisa
28. Nakon primarnog stadijuma, ukoliko se ne leči nastaje (zaokruži dva tačna
odgovora):
a. hematogena diseminacija treponema
b. diseminacija treponema perkontinuitatem
c. lokalno širenje treponema
d. limfogena diseminacija treponema
29. Hematogenom i limfogenom diseminacijom treponema 6- 8 nedelja od infekcije
nastaje:
a. primarni stadijum
b. sekundarni stadijum
c. latentni stadijum
d. tercijerni stadijum
30. Papulae eroseae su:
a. sa velikim brojem treponema
b. sa velikim brojem gonokoka
c. sa velikim brojem HPV
95
d. zbog čega su vrlo zarazne
31. Papulae eroseae su najinfektivnije promene:
32. Papulae eroseae nisu:
a. najinfektivnije promene
b. simptom nongonoroičnog uretritisa
c. vlažne, madidantne, erodovane promene
d. sa velikim brojem treponema palida na površini
33. Široki kondilomi su sinonim za:
a. Condylomata acuminata
b. Clavi syphilitici
c. Condylomata lata
d. Corona veneris
34. Široki kondilomi su zbog velikog broja T.palida na površini najinfektivnije
promene:
b. tercijarnog sifilisa
d. sekundarnog sifilisa
35. Kliničke manifestacije sekundarnog sifilisa:
a. ostavljaju ožiljke
b. ne ostavljaju ožiljke
c. keloide
56. Nakon višegodišnjeg inkubacionog perioda razvija se:
a. primarni sifilis
b. sekundarni sifilis
c. tercijarni lues
d. rani latentni sifilis
36. Kliničke manifestacije trećeg stadijuma sifilisa su (zaokruži dva tačna odgovora):
a. destruktivne promene na koži i sluzokožama
b. lokalizovane mukokutane promene, bez ožiljaka
c. generalizovane mukokutane promene
d. i na visceralnim organima, sa trajnim reziduama
37. Hutchinson-ov trijas čine (zaokruži dva tačna odgovora):
a. nagluvost ili gluvoća, intersticijalni keratitis
b. roseola syphilitica, clavi syphilitici
c. Huchinson-ovi sekutići (sekutići bačvastog izgleda)
d. condylomata lata
38. Hutchinson- ov trijas ne čine (zaokruži dva tačna odgovora):
a. roseola syphilitica, clavi syphilitici
b. nagluvost ili gluvoća, intersticijalni keratitis
c. condylomata lata
d. Huchinson- ovi sekutići (sekutići bačvastog izgleda)
96
39. Inkubacioni period za tercijarni lues je:
a. od 6 meseci do 2 godine
b. od 3 meseca do 9 godina
c. od 3 nedelje do 20 meseci
d. od 3 do 20 godina
40. Tercijarni lues nastaje nakon :
a. 6 meseci do 2 godine
b. nakon 3 meseca do 9 godina
c. inkubacionog perioda od 3 meseca do 9 godina
d. višegodišnjeg perioda od 3 do 20 godina
41. Gume i sifilidi su kliničke manifestacije:
a. primarnog luesa
c. ranog latentnog sifilisa
d. tercijarnog luesa
42. Dijagnostika sifilisa podrazumeva:
a. dokazivanje Treponeme pallide mikroskopom sa tamnim poljem
b. serološkim reakcijama na sifilis: jedan netreponemski (VDRL ili RPR)
c. serološkim reakcijama na sifilis: i jedan treponemski test (FTA- abs ili
TPHA)
43. U sekundarnom sifilisu:
a. Pozitivni su samo netreponemski serološki testovi na treponemu palidu
b. Pozitivni su samo treponemski serološki testovi na treponemu palidu
c. Pozitivni su svi serološki testovi na treponemu palidu, i netreponemski i
treponemski
d. Netreponemski serološki testovi na terponemu palidu su pozitivni, a
treponemski mogu biti pozitivni
44. Zbog raznolikosti kliničkih manifestacija diferencijalna dijagnoza sifilisa:
a. obuhvata samo nekoliko dermatoza
b. obuhvata samo jednu dermatozu
c. obuhvata retke dermatoze
d. nazivan je „veliki imitator“
45. Akutna febrilna reakcija koja se manifestuje 6- 8- 12h od aplikacije prve injekcije
penicilina kod obolelih od sifilisa je:
a. id- reactio
b. Jarish- Herxheimer reakcija
c. ekcemska reakcija
d. autoimuna reakcija
46. Jarish- Herxheimer reakcija ne manifestuje se:
a. 6- 8- 12h od aplikacije prve injekcije penicilina
b. nakon aplikacije prve injekcije penicilina
c. 1h od aplikacije prve injekcije penicilina kod obolelih SLE
d. kod obolelih od sifilisa
47. Jarish- Herxheimer reakcija:
a. ne nastaje 1h od aplikacije prve injekcije penicilina kod obolelih od sifilisa
b. manifestuje 2 h od aplikacije prve injekcije pronizona kod obolelih od SLE
97
c. manifestuje 6- 8- 12h od aplikacije prve injekcije penicilina kod obolelih
od sifilisa
d. manifestuje se odmah nakon aplikacije prve injekcije pronizona kod obolelih
od SLE
48. Prema preporukama SZO u dijagnostici sifilisa potrebno je uraditi:
a. samo jedan netreponemski (VDRL ili RPR)
b. jedan netreponemski (VDRL ili RPR) i jedan treponemski test (FTA-abs
ili TPHA)
c. samo jedan treponemski test (FTA-abs ili TPHA)
d. ili jedan neterponemski ili jedan treponemski test
GONORRHOEA
1. Gonorrhoea je:
a. seksualno transmisivna bakterijska infekcija
b. kratkog inkubacionog perioda (2 do 10 dana)
c. najčešće manifestuje uretritisom, cervicitisom ili salpingitisom
2. Neisseria gonorrhoeae je:
a. Gram negativni aerobni diplokok bubrežastog oblika
b. Gram pozitivni aerobni diplokok bubrežastog oblika
c. Gram negativni anaerobni bacil bubrežastog oblika
d. Gram negativna anaerobna mikobakterija
3. Neisseria gonorrhoeae nije:
a. Gram negativni
b. aerobni diplokok
c. Gram pozitivni anaerobni diplokok bubrežastog oblika
d. Bubrežastog oblika
4. Neisseria gonorrhoeae ima afinitet ka:
a. pločasto- slojevitom epitelu bez orožavanja
b. cilindričnom epitelu
c. pločasto- slojevitom epitelu sa orožavanjem
d. pseudocilindričnom epitelu
5. Neisseria gonorrhoeae daje:
a. iste kliničke manifestacije kod muškaraca i žena
b. različite kliničke manifestacije kod muškaraca i žena
c. različitu dužinu trajanja, prognozu i komplikacije kod muškaraca i žena
d. istu dužinu trajanja, prognozu i komplikacije kod muškaraca i žena
6. Urethtitis postogonorrhoica je:
a. retka komplikacija gonoroičnog uretritisa
b. najčešća komplikacija gonoroičnog uretritisa
c. veoma retka komplikacija gonoroičnog uretritisa
d. ređa komplikacija gonoroičnog uretritisa od tysonitisa i adnexitisa
7. Neisseria gonorrhoeae može dati (zaokruži dva tačna odgovora):
a. različite kliničke manifestacije kod muškaraca i žena
98
b. različitu dužinu trajanja, prognozu i komplikacije kod muškaraca i žena
c. iste kliničke manifestacije kod muškaraca i žena
d. istu dužinu trajanja, prognozu i komplikacije kod muškaraca i žena
8. U raznim delovima sveta uočena je sve veća:
a. mešovitost infekcije gonokokom i hlamidijom
b. gonokokna rezistencija na različite antibiotike
c. osetljivost gonokokoka an sve antibiotike
d. nepromenljivost gonokokne osetljivosti na antibiotike
9. Urethtitis postogonorrhoica je komplikacija gonoroičnog uretritisa koja:
a. nastaje zbog istovremene infekcije N.gonorrhoeae i T.pallidum
b. nastaje zbog istovremene infekcije T.pallidum i H.ducrey
c. nastaje zbog istovremene infekcije N.gonorrhoeae i C.trachomatis
d. nastaje zbog istovremene infekcije T.pallidum i C.trachomatis
ULCUS MOLLE
1. Ulcus molle je:

a. bolan na dodir
b. mekan
c. regionalni limfadenitis je prisutan kod oko 50% bolesnika
d. sve gore navedene tvrdnje
2. Ulcus molle (zaokruži dva tačna odgovora):
a. Bolest je dvadeset puta češća kod muškaraca nego kod žena
b. Žene mogu biti asimptomatski nosioci bolesti
c. Oba pola mogu biti asimptomatski nosioci bolesti
d. Žene češće oboljevaju
3. Incidencija Ulcus molle:
a. pretežno se javlja u tropskim predelima
b. u Evropi i Americi se javljaju masovni slučajevi
c. procenjuje se da se u Severnoj Americi javlja godišnje 10 novih slučajeva
d. nijedna od gore navedenih tvrdnji
4. Izazivač ulcusa molle je:
a. Haemophylus dycrey
b. Chlamydia trachomatis
c. Donovania granulomatosis
d. Treponema pallidum
LYMPHOGRANULOMA VENEREUM
1. Lymphogranuloma venereum je:

a. hronična polna bolest sa ranim i kasnim stadijumom
b. polna bolest samo sa ranim stadijumom
c. ulcus durum
d. stadijum sifilisa II
99
2. Za Lymphogranuloma venereum je tačno da:
a. se manifestuje ulceracijama
b. limfni nodusi nisu uvećani
c. je prvenstveno, oboljenje limfatičnog tkiva
d. promene sporo regrediraju i ne prolazi nezapaženo
3. Izazivač Lymphogranuloma venereum je:
a. Haemophillus ducreyi
b. Chlamydia trachomatis serotipovi L1- L3
c. Donovania granulomatosis
d. HSV-2
4. Lymphogranuloma venereum:
a. je prvenstveno, oboljenje limfatičnog tkiva
b. se prvenstveno manifestuje ulceracijama
c. limfne žlezde nisu uvećame
d. ne manifestuje se genitorektalnim strikturama
5. Lymphogranuloma venereum:
a. se manifestuje ulceracijama
b. limfne žlezde nisu uvećame
c. je prvenstveno, oboljenje limfatičnog tkiva
d. ne manifestuje se genitorektalnim strikturama
URETHRITIS NON – GONORRHOICA
1. Etiologija UNG:
a. samo infektivni faktori
b. heterogena grupa etioloških agenasa
c. homogena grupa etioloških agenasa
d. samo mehanički faktori
2. UNG po definiciji je (zaokruži dva tačna odgovora):
a. inflamatorno oboljenje uretre
b. inflamacija izazvana N. gonorrhoeae
c. danas najređe oboljenje koje se prenosi polnim putem
d. grupa oboljenja uretre različite etiologije, a nisu uzrokovana
gonokokom
3. UNG po definiciji nije (zaokruži dva tačna odgovora):
a. inflamacija izazvana N. gonorrhoeae
b. inflamatorno oboljenje uretre
d. grupa oboljenja uretre različite etiologije, a nisu uzrokovana gonokokom
4. Urethritis non-gonorrhoica:
a. je inflamatorno oboljenje uretre bez uretralne sekrecije
b. izaziva Naisseriae gonorrhoeae
c. danas je najređe oboljenje koje se prenosi polnim putem
100
d. je oboljenja uretre različite etiologije, koja nisu uzrokovana
gonokokom
5. UNG po definiciji nije (zaokruži dva tačna odgovora):
a. inflamacija izazvana N. gonorrhoeae
b. inflamatorno oboljenje uretre
d. grupa oboljenja uretre različite etiologije, a nisu uzrokovana gonokokom
6. Urethritis non-gonorrhoica (UNG):
a. je inflamatorno oboljenje uretre bez uretralne sekrecije
b. izaziva Naisseriae gonorrhoeae
c. danas je najređe oboljenje koje se prenosi polnim putem
d. su oboljenja uretre različite etiologije, a nisu uzrokovana gonokokom
7. Chlamydia trachomatis infekcija- etiologija:
a. Chlamydia trachomatis serotipovi A- C
b. Chlamydia trachomatis serotip D- K
c. Chlamydia trachomatis serotipovi M- P
8. Od Chlamydia trachomatis infekcije češće oboljevaju:
a. Stariji, promiskuitetni homoseksualci 40-55 godina
b. Mlađi, promiskuitetni homoseksualci 15-25 godina
c. Mlađi, ne promiskuitetni biseksualci 20-35 godina
d. Nema razlike prema godinama
9. Urethritis mycoplasmatica:
a. kliničke manifestacije se razlikuju od onih kod hlamidija
b. izazivač je samo Ureaplasma urealyticum
c. izazivač je samo Mycoplasma hominis
d. izazivači oboljenja su Ureoplasma urealyticum i Mycoplasma hominis
10. Najčešći su uretritisi izazvani (zaokruži dva tačna odgovora):

a. hlamidijom
b. alimentarnim faktorima (začinjena hrana)
c. mikoplazmama i trihomonasom
d. alergijskim faktorima
11. Urethritis mycoplasmatica- etiologija:
a. Hlamidija trahomatis
b. samo Ureaplasma urealyticum
c. samo Mycoplasma hominis
d. Ureoplasma urealyticum i Mycoplasma hominis
TRICHOMONIASIS
1. Trichomoniasis je:
a. kutana infekcija uzrokovana protozom Sarcoptes
b. infekcija urogenitalnog trakta izazvana protozom Trichomonas
vaginalis- om
c. palmo- plantarna epidermatofitna infekcija
101
d. interdigitalna epidermofitna infekcija
2. Inkubacija za Trichomoniasis je:
a. nekoliko sati
b. prosečno 1- 2 nedelje
c. 2 do 7 dana
d. 4- 30 dana
CONDYLOMATA ACUMINATA
1. Inkubacija za nastanak Condylomata acuminata:

a. kreće se od 1-2 meseci
b. kreće se od 2-9 meseci
c. je oko 3 meseca
d. je 6 meseci
2. Anogenitalne bradavice su (zaokruži dva tačna odgovora):
a. mekane izdužene papule šiljastog izgleda na koži i sluzokožianogenitalne
regije
b. izazvane Pox virusom
c. izazvane humanim papiloma virusom (HPV)
d. izdužene papule široke baze na koži trupa
3. Uzročnik condylomata acuminata je:
a. HH-8 virus
b. humani papiloma virus (HPV)
c. herpes simplex virus
d. Epstein- Bar- ov virus
4. Condylomata acuminata su:
a. condylomata lata
b. mekane izdužene papule na koži i sluzokoži anogenitalne regije
c. mekane izdužene papule samo na koži anogenitalne regije
d. gljivično oboljenje anogenitalne regije
PROMENE NA KOŽI I SLUZOKOŽAMA KOD AIDS-A
1. Etiologija akutnog retrovirusnog sindroma su:

a. HVP
b. Pox virus
c. HIV1 i HIV2 (retrovirusi)
d. Epstein-Bar-ov virus
2. AIDS/ SIDA je (zaokruži dva tačna odgovora):
a. Sindrom stečene Imunodeficijencije
b. Sindrom urođene imunodeficijencije
c. kliničke manifestacije uzrokovane HIV – om (humani imunodeficijentni
virus)
d. kliničke manifestacije uzrokovane HPV-om (humani papiloma virus)
102
3. Zbog sve većeg broja HIV inficiranih pacijenata prema SZO potreban je:
a. oprez i pažnja u dijagnostici HIV infekcije
b. oprez i pažnja u dijagnostici, terapiji i prevenciji sifilisa
c. oprez i pažnja u prevenciji latentnog sifilisa
4. Nakon aktivne replikacije i diseminacije Humanog imunodeficijentnog virusa:
a. nema serokonverzije
b. nastaje serokonverzija
c. infekcija se razvija dalje bez serokonverzije
d. nastanak serokonverzije je fakultativan
5. Target ćelije za HIV su:
a. ćelije koje nemaju CD4 receptore
b. ćelije koje mogu imati CD4 receptore
c. ćelije koje imaju CD4 receptore
d. ćelije koje imaju CD8 receptore
6. HIV ima (zaokruži dva tačna odgovora):
a. limfotropne
b. neurotropne osobine
c. epidermotropne osobine
d. leukotropne osobine
7. HIV nema (zaokruži dva tačna odgovora):
a. epidermotropne osobine
b. neurotropne osobine
c. limfotropne
d. leukotropne osobine
8. Zbog kritičnog novoa CD4 ćelija u perifernoj krvi:
a. nastaju kongenitalne bulozne dermatoze
b. nastaju onihoze i trihoze
c. nastaju oportunističkie infekcije i tumori
9. Ćelije koje imaju CD4 receptore su:
a. B- limfociti, džinovske epiteloidne ćelije
b. monociti i ćelije u nervnom sistemu, T- helper limfociti, makrofagi
c. osteociti, miociti, eritrociti, trombociti
d. korneociti, keratinociti
10. Ćelije koje imaju CD4 receptore su (zaokruži dva tačna odgovora):
a. monociti i ćelije u nervnom sistemu
b. korneociti, keratinociti
c. B- limfociti, džinovske epiteloidne ćelije
d. T- helper limfociti, makrofagi
11. Ćelije koje imaju CD4 receptore nisu:
a. monociti i ćelije u nervnom sistemu
b. korneociti, keratinociti
c. B- limfociti, džinovske epiteloidne ćelije
d. T- helper limfociti, makrofagi
12. Aktivna replikacija HIV-a:
103
a. nastaje odmah tokom sekundarne infekcije
b. nastaje tokom primarne infekcije
c. nastaje u prirodnom toku infekcije
d. nastaje in vivo
13. Izvori HIV infekcije su (zaokruži dva tačna odgovora):
a. Bolesna osoba i HIV zaražena osoba
b. Bolesna osoba i HPV zaražena osoba
c. virusom zaražene telesne tečnosti (krv, sperma,vaginalni sekret, mleko,
suze, urin, saliva)
d. HPV zaražen sadržaj molluscum contagiosum
14. Izvor HIV infekcije su (zaokruži dva tačna odgovora):
a. Bolesna osoba
b. virusom zaražena osoba
c. virusom zaražene telesne tečnosti
15. Izvori HIV infekcije su virusom zaražene telesne tečnosti:
a. krv, sperma
b. vaginalni sekret, mleko
c. suze, urin, saliva
16. Načini prenosa HIV-a sa čoveka na čoveka su:
a. seksualni kontakt (homoseksualni, biseksualni, heteroseksualni)
b. hematogeno (transfuzija zaražene krvi, nesterilisani špricevi i igle/iv
narkomanija)
c. sa inficirane majke na dete (transplacentarno- in utero, na porođaju,
dojenjem)
17. Hematogeni put prenosa HIV infekcije na čoveka je:
a. transfuzija zaražene krvi
b. nesterilisani špricevi
c. nesterlilisane igle (iv narkomanija)
18. Hematogeni put prenosa HIV infekcije na čoveka nije:
a. transfuzija zaražene krvi
b. nesterilisani špricevi
c. sa inficirane majke na dete
d. nesterlilisane igle (iv narkomanija)
19. Način prenosa HIV-a sa inficirane majke na dete nisu:
a. transplacentarno- in utero
b. transfuzija zaražene krvi
c. dojenjem
d. na porođaju
20. U Evropi i Americi HIV infekcija se najčešće javlja kod:
a. homoseksualaca
b. biseksualaca
104
c. heteroseksualaca
21. Na području Afričkog kontinetna od HIV infekcije:
a. podjednako oboljevaju oba pola
b. češće oboljevaju muškarci
c. češće oboljevaju žene
d. najugroženija su deca
22. Na području Afričkog kontinetna najčešći put prenosa HIV infekcije je:
a. transplacentarno- in utero
b. transfuzija zaražene krvi
c. seksualni kontakt (vaginalni ili analni)
23. Inkubacioni period za akutni retrovirusni sindrom je:
a. kratak, nekoliko sati
b. kratak nekoliko dana
c. od 3 do 6 nedelja
d. dug, od 3 do 6 meseci
24. Primarna HIV infekcija manifestuje se (zaokruži dva tačna odgovora):
a. Opštim simptomima virusne infekcije i
b. karakterističnim kutanim manifestacijama
c. infektivnim egzantemom, koji su nekarakteristični
d. karakterističnom kliničkom/kutanom simptomatologijom
25. Primarni put prenosa HIV infekcije sa čoveka na čoveka je:
a. hematogeni
b. indirektni
c. seksualni kontakt
26. Primarni put prenosa HIV infekcije sa čoveka na čoveka nije:
a. homoseksualni seksualni kontakt
b. biseksualni seksualni kontakt
c. hematogeni prenos HIV-a
d. heteroseksualni seksualni kontakt
27. Epithelioma spinocellulare udružen sa HIV infekcijom najčešće ima:
a. facijalnu lokalizaciju (periorbitalno)
b. oralnu i analnu lokalizaciju
c. tipičnu lokalizaciju
d. lokalizuje se iznad linije ugao usana- tragus ušne školjke
28. Epithelioma spinocellulare udružen sa HIV infekcijom najčešće ima (zaokruži dva
tačna odgovora):
a. oralnu lokalizaciju
b. na dorzumu šaka
c. lokalizuje se iznad linije ugao usana- tragus ušne školjke
d. analnu lokalizaciju
30. Herpes simplex infekciju udruženu sa HIV infekcijom karakteriše:
a. retka pojava recidiva
b. učestaliji recidivi što je imunosupresija izraženija
105
c. tipična klinička slika
d. uobičajena klinička slika i evolucija infekcije
31. Herpes simplex infekciju udruženu sa HIV infekcijom karakteriše (zaokruži dva
tačna odgovora):
a. što je imunosupresija izraženija
b. uobičajena klinička slika i evolucija infekcije
c. tipična klinička slika
d. sve učestaliji recidivi
32.Herpes simplex infekciju udruženu sa HIV infekcijom karakteriše (zaokruži dva
tačna odgovora):
a. uobičajena klinička slika i evolucija infekcije
b. bolne, multiple, često ulcerozne promene
c. mogu biti diseminovane
d. najčešća lokalizacija na labii oris
33. Lečnje Herpes simplex infekcije udružene sa HIV infekcijom:
a. primena Aciklovira ima efekta
b. primena Aciklovira nema efekta, zbog rezistencije
c. uobičajeno doziranje Aciklovirom
d. Aciklovir se primenjuje topikalno i peroralno
34.Etiološki agens virusne leukoplakije udružene sa HIV infekcijom je:
a. mešovita infekcija C.albicans i Crytptococcus neoformans-om
b. mešovita infekcija C.albicans i dermatofita
c. mešovita infekcija C.albicans i Gram pozitivnih koka
d. mešovita infekcija Epstein-Bar-ovim virusom i HPV-om
35. Oral hairy leukoplakia manifestuje se:
a. beličastim, “filiformnim”, vertikalnim linearnim pločama
b. nepravilnim hiperkeratotičnim, papilomatoznim promenama
c. najčešće lokalizovana na bočnim stranama jezika
d. na reg. zygomatici, obično unilateralis
36. Oral hairy leukoplakia najčešće se lokalizuje na:
a. bočnim stranama jezika, ali i bilo gde u usnoj duplji
b. na ivicama palpebre superioris
c. periungvalno
d. na reg. zygomatici, obično unilateralno
37. Oral hairy leukoplakia najčešće se lokalizuje na (zaokruži dva tačna odgovora):
a. bočnim stranama jezika
b. na ivicama palpebre superioris
c. periungvalno
d. bilo gde u usnoj duplji
38.Oral hairy leukoplakia ne lokalizuje se na (zaokruži dva tačna odgovora):
a. na ivicama palpebrae superioris
b. bočnim stranama jezika
c. periungvalno
d. bilo gde u usnoj duplji
39. Dijagnoza HIV infekcije je (zaokruži dva tačna odgovora):
106
a. Verifikacija HIV infekcije virusološkim i
b. Verifikacija HIV infekcije biogramom i antibiogramom
c. imunološkim ispitivanjima
d. obavezan pregled na dermatofite
40. Anti-HIV antitela mogu da se razvijaju:
a. 1- 2 dana nakon infekcije
b. 3- 4 nedelje posle infekcije, a najčešće posle 6 nedelja
c. najčešće posle 7 dana od infekcije
d. 1- 2 nedelje nakon infekcije, prosečno oko 15- og dana
41. Ukoliko se anamnezom dobiju podaci o niskom riziku od infekcije:
a. infekcija se može isključiti odmah
b. infekcija se može isključiti negativnom posle 2 nedelje
c. infekcija se isključuje ukoliko su testovi negativni u toku 3 meseca
d. infekcija se isključuje ukoliko su testovi negativni u toku 2 meseca
42. Ukoliko postoji visok rizik za anstanak HIV infekcije preporučuje se:
a. ponavlajnje testova svakodnevno/tokom 7 dana
b. ponavlajnje testova jednom u 7 dana/tokom dve nedelje
c. ponavljanje testova svakih mesec dana7tokom tri meseca
d. ponavljanje testova u toku 6 meseci
107
108
109

Pitanja Dermatovenerologija Za Stomatologiju1

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Pitanja Dermatovenerologija Za Stomatologiju1

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

NEW TEST PITANJA DERMATOVENEROLOGIJA

4. Koža pokriva celu površinu tela sa izuzetkom funkcionalnih otvora (odgovori na

OSNOVI DERMATOLOŠKE DIJAGNOSTIKE

DOPUNSKA KLINIČKA ISPITIVANJA I LABORATORIJSKE METODE

1. Poznato pravilo u dermatolološkoj terapiji je:

OSNOVI HISTOPATOLOŠKE I IMUNOPATOLOŠKE DIJAGNOSTIKE

1. Materijal za biopsiju uzima se sa prethodno:

1. Osnovna indikacija za izvođenje epikutanog testiranja (patch test) je postavljanje

1. Kod psorijaze, epidermalni sloj se obnavlja:

1. Prema histološkoj lokalizaciji patološkog procesa papule se klasifikuju na:

NEŽELJENE REAKCIJE NA LEKOVE

1. Neželjene reakcije na lekove javljuju se kao posledica primene:

1. Nehereditarne bulozne dermatoze su (zaokruži dva tačna odgovora):

1. Početak patološkog procesa duboko u hipodermu karakteristika je:

BOLESTI VEZIVNOG TKIVA

1. Bolesti vezivnog tkiva su:

INFEKTIVNE BOLESTI KOŽE

a. impetigo bullosa neonatorum

1. Tbc kože izaziva:

1. Recidivantni (rekurentni) herpes (herpes simplex recidivans) je (zaokruži dva tačna

1. Kod dermatofitnih oboljenja, intenzivnu inflamaciju uzrokuju:

25. Dugotrajna Candidiasis oralis dovodi do nastanka:

BOLESTI SLUZOKOŽE USNE DUPLJE I JEZIKA

1. Bolesti usne duplje i jezika (zaokruži dva tačna odgovora):

66. Kliničke manifestacije Plaut-Vincet-ovog stomatitisa nisu (zaokruži dva tačna

BENIGNI TUMORI, NEVUSI I NEUROKRISTOPATIJE

1. Proces bujanja ćelija kože, poreklom iz epiderma, derma, pilosebacealnih i znojnih

1. Prekancerozne dermatoze po definiciji su:

1. „Klasične“ venerične bolesti su:

1. Syphilis (Lues venerea) je (zaokruži dva tačna odgovora):

1. Ulcus molle je:

1. Lymphogranuloma venereum je:

URETHRITIS NON – GONORRHOICA

10. Najčešći su uretritisi izazvani (zaokruži dva tačna odgovora):

1. Inkubacija za nastanak Condylomata acuminata:

PROMENE NA KOŽI I SLUZOKOŽAMA KOD AIDS-A

1. Etiologija akutnog retrovirusnog sindroma su:

You might also like