Милован Данојлић

ШЉИВА
Шљивик, шљиварија, шљиварица, шљиварство, шљиварски, шљиваст, шљивастоплав,
шљивић, шљивица, шљивовица, шљивка, шљивов, пошљивити… Колико нових речи од
једне основне – шљива.
А које је речи овој воћки и њеним плодовима подарио песник Милован Данојлић, са-
знаћеш у стиховима који су пред тобом.

Ш
љива се буди крајем априла, шљива – дрво из породи-
це ружа, воће
Развија широка, пребела крила,
На крају села, уврх голети,
Она се спрема да полети.
– Ал заспи. Пробуди се тек у јуну,
И осети: крошњу, тешку и пуну.
Клонуле, повијене, гране се муче.
Криве се стабла, ко во сред вуче. голет – предео без вегета-
ције, без шуме
У јулу, плод се на земљу сруши,
И шљиви ко да лакне на души.
Одскочи крошња увис, ко да је
Побегла из загушљиве неке одаје.

Тако преспава јесен и зиму

Тиха, загледана у даљину.

ра рни ку
те т
Ли

ак

 ако замишљаш село у коме расте шљива из ове песме? Опиши га са што више детаља.
К
Покушај да замислиш и шљиву. Да ли је млађе или старије дрво? Где се сместила шљи-
ва – усред села или на крај села?
Шљива се, каже песник, буди крајем априла. Зашто својим пребелим крилима прво
проба да полети, а онда заспи?
Од цвета до плода сменила су се два годишња доба. Која? Како шљива изгледа у јуну,
а како у јулу? Издвој те стихове.
Каква је шљива док се спрема да преспава јесен и зиму? Коју улогу има персонифика-
ција у овој строфи и у целој песми, а коју епитети?
Колико стихова има свака строфа? Зашто су стихови неједнаког распореда и дужине?
Шта је песник тиме постигао?

Милован Данојлић (1937), песник и приповедач. Рођен у Ивановцима код Љига. Најпозна-
тија дела: Како спавају трамваји, Фуруница јогуница, Чудноват дан (књиге за децу), Коњи и
птице (сликовнице), Родна година (песме), Онде поток, онде цвет (есеји и записи).
214
 а радознал
акз е
т

Ку
• У народу је позната шљива ранка и крушка караманка. Ранка је воћка која рано сазре-
ва, рано доноси плод. Караманка је врста крупних, сочних крушака.
• Израз враћати шљиве за брашно – значи узвратити истом мером, на исти начин; вра-
тити мило за драго.

Грађење (творба) речи

Шта значи израз грађење или творба речи? Ако не знаш, ево прилике да научиш.

Када се од неке речи гради (твори), ствара нова реч, таква појава у језику назива се
грађење речи или творба речи.

Шљивик, шљиварски, шљивовица… и остале речи које налазиш у уводном тексту за

песму Шљива Милована Данојлића настале су од речи шљива. Значење добијених речи
потиче од значења речи од које су постале. Дакле, значење ове речи у вези је са зна-
чењем речи шљива.
Овакав скуп речи назива се породица речи.
Најмањи део речи који носи основно значење речи назива се корен речи.
Речи које чине породицу речи имаће исти, заједнички корен речи.
Погледајмо још један пример породице речи:

радник
радница
радионица
радилиште Ове речи настале су од исте речи – рад. Све
предрадник имају исти корен – рад. У ову породицу речи не
прерадити може да уђе, на пример, реч радар јер њено зна-
чење нема никакве везе са значењем речи рад.
радништво
радилица
израдити
раднички
урадити
радити
радан
радиша
радња…

У српском језику све речи можемо поделити на:

• просте • изведене • сложене

Просте речи називају се још и коренске (неизведене) речи. Нису настале од других речи.

У песми Шљива такве су речи: април, крило, село, јуни, грана, душа, јесен… Пронађи
и остале просте речи.

215