СКИЦА ЗА АНАЛИЗУ ЕПСКЕ ПЕСМЕ

ЛОЦИРАЊЕ И ОСНОВНО ОДРЕЂЕЊЕ ДЕЛА (Најпре се утврђују имена извођача, записивача и/или приређивача.
Ако је извођач познат, он можда има свој репертоар ‒ друге песме, које су важне за разумевање и корисне за анализу. О
певачима и казивачима Вук саопштава у предговорима уз своје збирке (уп. издања Сабраних дела В. С. Караџића ‒
МАЛА ПРОСТОНАРОДЊА СЛАВЕНО-СЕРБСКА ПЈЕСНАРИЦА (1814), НАРОДНА СРБСКА ПЈЕСНАРИЦА
(1815), СРПСКЕ НАРОДНЕ ПЈЕСМЕ I-IV (Просвета, Београд, 1964-1965) или сабране предговоре у издању: В. С.
Караџић, О српској народној поезији, прир. Боривоје Маринковић, Београд 1964; такође и: В. Недић, Вукови певачи,
Београд 1984. О варијантама се обавештавамо из: Бранислав Крстић, Индекс мотива народних песама балканских
Словена, Београд 1984)

ЧИТАЊЕ, РАЗУМЕВАЊЕ И ПРИПРЕМА ЗА АНАЛИЗУ (Прво читање је намењено стицању општег утиска, а
друго критичком проверавању тог утиска. Приликом другог читања, с оловком у руци, издвајамо нејасна места, мање
познате речи и изразе, језичке особености које ћемо потом разјаснити и тумачити. Затим испитујемо и утврђујемо:
предмет дела ‒ одређујемо тему ‒ јуначка женидба, мегдан...; жанр или примесе других жанрова ‒ епска песма, бајка...;
дужину ‒ развијеност радње; ликове или актере ‒ главни, споредни и њихове улоге ‒ јунак, противник...; модус
приказивања ‒ свет, хронотоп ‒ људски, натприродни...; могуће историјске паралеле и прототипове ‒ личности,
догађаји...; везе са обредима, веровањима, обичајима, магијом, митологијом ‒ присуство, функција...; етичке и културне
вредности и норме; идеје, поглед на свет певача/казивача; тон и дух дела ‒ трагичан, озбиљан, забаван, поучан,
моралистички, легендарни, шаљив, ироничан, пародијски...; доминантна осећања, расположења. Направимо структурни
план дела ‒ композициону схему која обухвата само најважније мотиве ‒ функције радње. Пратимо и формулишемо:
мотив/тему/догађај ‒ збивање, драмску ситуацију, заплет; кретање јунака; след, промену просторног и временског плана,
дигресије, сажимања; развој радње и мотивисање главног сукоба; токове)

ТУМАЧЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ (Полазимо од начелних питања: ко су протагонисти, где и кад се радња одвија, шта је
основна тема, како то доводимо у везу са временом и ситуацијом бележења дела. Оцењујемо развијање радње ‒ складна,
повезана, логична; могуће сметње: редослед делова или сегмената, њихова дужина, сажетост, изостанак, сиромаштво
или редукованост позадине, контекста, атмосфере, амбијента, уверљивост ликова, општи тон, испуњеност очекивања и
разлози. Разазнајемо ликове и њихове односе: главни, споредни, своји, туђи, позитивни, негативни, активни, пасивни,
антропоморфни, зооморфни. Одређујемо типске или структурне улоге. Тумачимо идентитет и карактеризацију јунака
кроз атрибуте: особени знаци, коњ, соко, хрт, оружје, одећа, коњска опрема, род и породица ‒ главно и ново сродство,
дом, друштво ‒ владар, вазал, слуга, дружински односи, односи у чети, задружни односи. Упоређујемо ликове у односу
на устаљену слику коју имају у традицији ‒ усаглашено, противречно, тј. да ли се стваралац трудио да усагласи поетски
свет свог дела са традиционалним знањем. Проучавамао мотивацију: шта покреће ликове да делају, чиме је условљено
то што их покреће на акцију ‒ јунакова природа, осећање за етику, однос према ближњима, обичаји, друштвене силе или
је деловање емотивно, етичко нагонско, као и да ли је морао тако да дела или је могло и другачије ‒ утисак. Разматрамо
приповедни свет у песми: да ли је јединствен и доследан или опажамо противречности, запажамо ли анахронизме,
делокализацију, логичке грешке, постојање реалија и момената из епохе ствараоца ‒ реактуализација. Испитујемо
амбијент: да ли је сиромашан, раскошан, да ли указује на неки одређени период, историјски догађај, географску област,
да ли је уверљив ‒ да ли одговара осталим представама о јунаку и његовом добу у традицији. Тумачимо однос
протагониста према спољашњем свету ‒ човек у породици, племену, друштвеној групи, граду, својој или туђој земљи,
оностраном; да ли је јунак у сукобу или у складу са светом; да ли има свест о свету који га окружује и о улози која му је
дата; природу сукоба у песми ‒ отворени, прикривени, одсуство, присуство преваре ‒ кроз анализу сукоба разрешава се
и тип противника ‒ лични, национални, исте вере, унутрашњи, жена; на чему почива драматичност заплета. Пратимо
супротстављене односе: своје/туђе, близу/далеко, природа/култура, споља/унутра, горе/доле, лево/десно, добро/зло,
часно/нечасно, верно/неверно, храбро/кукавички... Процењујемо уметничку вредност дела, културни контекст на који
се односи, етичи значај, функционалност...)