Professional Documents
Culture Documents
Amar Hrustic Maturski
Amar Hrustic Maturski
Amar Hrustic Maturski
Нови Град
Ментор: Ученик:
Момир Вујановић, проф. Амар Хрустић, IV4
САДРЖАЈ
1. Увод.....................................................................................................................................1
1.1 Терминологија............................................................................................................3
3. Историја..............................................................................................................................4
3.1 POP3.............................................................................................................................5
3.2 IMAP............................................................................................................................6
4. Формат поруке...................................................................................................................7
4.1 Датотеке......................................................................................................................8
5. Сигурност...........................................................................................................................9
6. СПАМ...............................................................................................................................10
6.1 Е-маил маркетинг оглашавање...............................................................................10
7. Закључак...........................................................................................................................11
8. Литература........................................................................................................................12
Електронска пошта Амар Хрустић, IV-4
1. УВОД
Електронска пошта, е-пошта или колоквијално, англизовано имејл или само мејл (енгл.
electronic mail, e-mail или email) су различити називи за мрежни сервис који омогућава
слање и примање порука разноврсног садржаја користећи електронске уређаје. Једна од
варијанти писања електронске поште у српском језику је имејл (и-мејл), мада на визит
картама, позивницама и сл. није погрешно написати енглеску варијанту e-mail. Име
представља аналогију традиционалној пошти, при чему поштанско сандуче замењују
сервери, на којима се е-пошта „чува“ док је корисник не преузме.
Овај сервис, који је измислио Реј Томлинсон, првобитно је ушао у ограничену употребу
током 1960-их, и до средине 1970-их је попримио форму која се данас препознаје као
имејл. Електронска пошта функционише преко рачунарских мрежа, што је данас прије
свега интернет. Неки рани системи е-поште захтјевали су да пошиљалац и прималац да
буду истовремено на мрежи, попут данашњег сервиса за размјену тренутних порука
(енгл. instant messaging). Садашњи системи е-поште засновани су на моделу сачувај и
просљеди. Е-мејл сервери прихватају, прослеђују, испоручују и чувају поруке. Ни
корисници, нити њихови рачунари не морају да буду истовремено на мрежи; они се
морају повезати само на кратко, типично на мејл сервер или вебмејл интерфејс, за
колико је потребно за слање или примање порука.
Слика 1 – е-маил
1
Електронска пошта Амар Хрустић, IV-4
АРПАНЕТ (енгл. Advanced Research Projects Agency Network) је прва рачунарска мрежа
на свијету чије се функционисање базирало на комутацији пакета података. АРПАНЕТ
је уједно и претеча Интернета. АРПАНЕТ је развијена у периоду 1967—1969 од стране
агенције АРПА (U.S. Department of Defense Advanced Research Projects Agency). АРПА
је касније је преименована у ДАРПА.
Слика 2 - пошта
2
Електронска пошта Амар Хрустић, IV-4
1.1 Терминологија
Историјски, термин електронска пошта је генерички кориштен за било који пренос
електронских докумената. На пример, неколико писаца током раних 1970-их је
користило овај термин за описивање факстрансмисија докумената. Стога је тешко да се
нађе први навод у коме је кориштен термин имејл са специфичним значењем које има
данас.
Електронска пошта се најчешће назива имејл или и-мејл од око 1993, мада су
варијације спеловања биле у употреби:имејл (енгл. email) је најчешћи облик који се
користи на мрежи и захтјева га организација за стандарде IETF у свом „захтјеву за
коментаре” (RFC) и радним групама, а и све је присутнији у стилским приручницима.
Овај начин писања се јавља у већини рјечника.
И-мејл (енгл. e-mail) је формат који се понекад појављује у уређеној литератури
објављеној на америчком и британском енглеском језику, попут података у Корпусу
савременог америчког енглеског језика, али се све рјеђе налази у стилским
приручницима. Мејл (енгл. mail) је била фомра која је кориштена у оригиналном
стандарду протокола, RFC 524. Услуга се назива мејл, и појединачни комад
електронске поште се назива поруком.
Имејл (енгл. EMail) је традиционална форма која је била у употреби у РФЦ
документима за „адресу аутора” и изричито је потребна „из историјских разлога”.
И-мејл (енгл. E-mail) се понекад користи, са великим словом И, попут сличних
скраћеница за електронски клавир (E-piano), електричну гитару (E-guitar), атомску
бомбу (A-bomb), и хидрогенску бомбу (H-bomb).
2.
3
Електронска пошта Амар Хрустић, IV-4
3. ИСТОРИЈА
Пошта и поруке базиране на рачунарима постале су могуће са напретком рачунара са
расподјељеним временом током раних 1960-их, и неформалне методе коришћења
размјењивањем датотека ради преноса порука убрзо су проширене у прве системе
поште. Већина програмера раних мејнфрејм рачунара и мини рачунара развила је
сличне, али генерално некомпатибилне апликације за пошту. Током времена сложена
мрежа програмских капија и система за усмеравање повезала је многе од њих. Многи
амерички универзитети били су део мреже АРПАНЕТ (креиране крајем 1960-их), која
је имала за циљ преносивост софтвера између својих система. Та преносивост помогла
је да Једноставни протокол за пренос поште (СМТП) постепено постане широко
прихваћен. Једно вријеме крајем осамдесетих и почетком деведесетих година,
изгледало је да ће преовладати власнички комерцијални систем или систем електронске
поште X.400, који је био део профила за интерконекцију владиних отворених система
(GOSIP). Међутим, када су крајем 1995. године окончана ограничења за преношења
комерцијалног саобраћаја преко Интернета, комбинација фактора је учинила је
садашња гарнитура интернетских имејл протокола, SMTP, POP3 и IMAP, постане
стандард.
У октобру 1971. (мада има извора који тврде да се то догодило јула 1970.) стручњак за
рачунарство Реј Томлинсон је написао први програм за размјену порука између два
рачунара.
Томлинсон, дипломац са бостонског МИТ-а, био је у то вријеме запослен у ББН-у
(енгл. Bolt, Beranek, Newman), лабораторији у Кембриџу, у држави Масачусетс. Радећи
на Дигиталовим рачунарима ПДП-10, Томлинсон је најприје направио програм који је
омогућавао да корисници истог рачунара један другом остављају поруке. Међутим,
како теоретичар интернета Џон Наутон пише у својој књизи „Кратка историја
будућности“, „сврбели су га дланови“ па је написао и програм који текстуалне поруке
размјењује између два рачунара. Трансфер поруке је успио, а Томлинсон се не сјећа
како је прва порука гласила, чак верује да је написао нешто у смислу „тест“. Потпуно
несвестан да је направио нешто што ће потпуно променити свијет коју деценију
касније, он ипак није издржао а да се не похвали свом колеги Џерију Бурчфилу молећи
га да „не шири даље“. „Ово није оно чиме би требало да се бавимо“, рекао му је.
У то вријеме интернет је био мрежа од неколико десетина рачунара, углавном у
Сједињеним Америчким Државама, у оквиру пројекта америчке војске под именом
АРПА. За надлежне није представљало мало изненађење када су две године касније
утврдили да од укупног промета на мрежи чак три четвртине отпада на електронску
пошту, на један такорећи нуспроизвод.
Данас је електронска пошта водећи сервис на интернету, и сматра се да је у свијету
користи више од пола милијарде људи, док су процене да ће је 2005. користити 1,2
милијарде. Већина порука је тривијална и највећу гужву праве рекламе сваке врсте као
и поруке инициране (и инфициране) различитим вирусима.
Поред програма за размјену е-поште, Реј Томлинсон је одговоран за масовну употребу
знака @ (ет, познато и као „лудо а“ или „мајмунско а“). Смишљајући како да разврста
примаоце порука одлучио је да њихова имена и имена рачунара на којима се налазе
њихови рачуни раздвоји неким знаком интерпункције. Како је на својој тастатури имао
само 12 таквих знакова на располагању, одлучио се за онај који се никада не користи у
писању порука. Тај принцип адресирања користи се и дан-данас.
Развој е-поште заокружен је 1975. године када је програмер по имену Џон Витал
написао програм „Msg“ (од енглеског message - порука). Његов историјски допринос
4
Електронска пошта Амар Хрустић, IV-4
3.1 POP3
POP3 (енгл. Post Office Protocol) је једноставан интернет протокол за приступање е–
пошти. Дефинисан је у кратком документу РЦФ 1939. Због ове једноставности,
могућности овог протокола прилично су ограничене. Један је од најзаступљенијих
протокола своје врсте.
Протокол POP3 ступа на сцену оног тренутка када клијент отвори TCP везу са сервером
за е–пошту на порту 110 (порт за POP3). Пошто се успостави TCP веза, POP3 пролази
кроз 3 фазе:
овлашћење (ауторизација)
трансакција
ажурирање
Током ове фазе, клијент шаље корисничко име и лозинку којим се провјерава идентитет
корисника. Фаза овлашћења захтјева од корисника две основне команде: user
<имеКорисника> и pass <лозинка>. Сервер се одазива са +OK уколико је корисник унео
тачне податке или -ERR уколико је пронађена грешка. Пример успешног приступања е–
пошти:
Претпоставимо да је назив сервера за е–пошту mailServer,
Током друге фазе, трансакције, клијент преузима поруке, брише постојеће и може да
преузме информације о е–пошти. Клијент који користи протокол POP3 може да се
подеси да „преузима и брише“ или да „преузима и чува“ поруке. Редослед команди које
издаје POP3 клијент зависи од тога за који се од ова два режима корисник оприједелио.
У режиму преузимања и брисања клијент издаје команде list, retr i dele. На пример,
претпоставимо да неки корисник у свом поштранском сандучету има две поруке. У
следећој размјени порука C означава клијента а S сервер за е–пошту.
Клијент најприје тражи да сервер за е–пошту наведе величину сви сачуваних порука.
Након тога, клијент најприје преузима, а затим брише поруке са сервера. Нако фазе
овлашћења, клијент користи само 4 команде: list, retr, dele и quit. Синтакса ових
команди дефинисана је у документу РЦФ 1939. После обраде команде quit, POP3
сервер прелази у фазу ажурирања и из поштанског сандучета уклања поруке 1 и 2.
Недостаци POP3
Проблем у режиму преузимања и брисања јесте у томе да прималац, Петар, може да
користи више рачунара, а да притом жели да са свих рачунара које користи (у кући, на
послу, са преносивог рачунара) може да приступа својим е-порукама. У овом режиму
рада, Петрове поруке се налазе само у једном од та три рачунара: тачније, ако Петар
неку поруку прво прочита на рачунару у канцеларији, неће моћи да је увече поново
прочита на свом преносивом рачунару.
У режиму преузимања и чувања, клијент, након преузимања, оставља поруке на
серверу за е–пошту. У овом случају Петар може поново да отвори своју е–пошту на
неком другом рачунару; може да је прочита на послу, а касније у току недеље и код
куће.
5
Електронска пошта Амар Хрустић, IV-4
Mozilla Thunderbird
The Bat!
Opera
6
Електронска пошта Амар Хрустић, IV-4
3.2 IMAP
IMAP (енгл. Internet Message Access Protocol) је мали протокол за пријем електронске
поште од сервера до локалног клијента. Користи TCP прикључак 143. Последња
верзија ИМАП4 рев1 дефинисана је документом РФЦ 3501. У експерименталној фази је
нова надоградња документом РФЦ 5738, која обухвата подршку употребе UTF-8
интернационлних симбола у корисничким именима, адресама и заглављима порука.
Слика 3 - IMAP
7
Електронска пошта Амар Хрустић, IV-4
4. ФОРМАТ ПОРУКЕ
Свака порука електронске поште се састоји из заглавља и тијела.
У случајевима када се шаљу и датотеке са текстом, тада сваки засебан дио тијела
поруке има и сопствено заглавље које додатно описује тај дио.
8
Електронска пошта Амар Хрустић, IV-4
4.1 Датотеке
Пошто је протокол електронске поште текстуалан, односно свака порука се састоји
само од знакова енглеске абецеде и ограниченог броја знакова интерпункције (види
ASCII), пренос датотека је омогућен превођењем бинарног садржаја у обични текст
помоћу алгоритма База 64. Употребом овог алгоритма на бинарном садржају не долази
до губитка података, али се свака три бајта бинарних података преводе у четири бајта
текста. На тај начин се величина датотеке која се шаље увећава за једну трећину, те је
за веће датотеке боље користити протоколе који су намјењени за размјену датотека и
подржавају компресију (FTP, HTTP итд.)
9
Електронска пошта Амар Хрустић, IV-4
5. СИГУРНОСТ
Коришћење електронске поште је угрожено од стране четири појаве: бомбардовањем
порукама, спамом, покушајима преузимања личних података и преношењем вируса.
Вируси могу долазити у различитим облицима путем електронске поште, али се циљни
рачунар најчешће зарази захваљујући непажњи корисника. Порука која садржи вирус је
сама по себи најчешће немоћна да направи икакву штету, али уколико корисници
непажљиво отварају сваку врсту садржаја може доћи до активирања вируса. Данас је
овај проблем најчешћи код корисника Мајкрософт виндоуса и његових програма за
преглед поште али се, рјеђе, јавља и на другим оперативним системима.
10
Електронска пошта Амар Хрустић, IV-4
6. СПАМ
Врло често се чују разговори и коментари о томе како свакога живцирају спам поруке
које свакодневно у већим или мањим количинама стижу у инбоксе наших приватних и
пословних е-маил адреса. Иако мање више сви имају одређену идеју о томе што је то
спам, односно знају да их велики број е-маил порука које промовишу разне реплике
Ролекса и остала чуда живцирају и сметају, многи не знају тачну дефиницију спама
нити како је спам код нас регулисан законом.Спам је, кратко речено, сваки облик
нежељене, односно ненаручене електронске поште. Све оне е-маил поруке које нисте
директно затражили или пошиљаоцу дали изричито допуштење да вам повремено шаље
е-маил поруке о производима и услугама које нуде, њихов регуларни њуслеттер или
што слично, може се дефинисати као спам. Спам је непожељна комерцијална (или
групна) е-маил. Због врло ниске цијене слања е-маил,спаммери могу слати стотине
милиона е-маил порука сваки дан преко „јефтиног“интернета. Стотине активних
спамера слањем овог волумен маил-а резултира информације које су преоптерећење за
многе кориснике рачунара који примају волуминозан непожељне поште сваки дан.
11
Електронска пошта Амар Хрустић, IV-4
7. ЗАКЉУЧАК
Можемо закључити да је електронска пошта,односно е-маил,данас
најраспрострањенији облик личног комуницирања. Представља веома брз и јефтин
начин комуницирања између корисникау разним крајевима свијета. Корисник треба да
пази и провјерава своју е-маил пошту увијек да би се сачувао од разних вируса који су
данас веома приступацни и наравно спам-а.
12
Електронска пошта Амар Хрустић, IV-4
8. ЛИТЕРАТУРА
digis. (2019, 5 10). Преузето са http://digis.edu.rs/mod/book/view.php?
id=1813&chapterid=138
IT REŠENJA. (2019, 5 2). Преузето са http://www.itresenja.com
Jurić, Ž. (без датума). Informatika 1-3“ .
portalosv. (2019, 5 10). Преузето са http://www.portalosv.si/komunikacija/elektronske-
komunikacije/elektronska-posta/
1.
13
Електронска пошта Амар Хрустић, IV-4
Датум предаје:______________
Коментар:
Комисија:
Предсjедник _______________
Испитивач _______________
Члан _______________
14