Под појмом бета-распад подразумевају се три вида нуклеарних трансформација:

електронски бета-распад (бета- распад), позитронски бета-распад ( бета+ распад),

и електронски захват (е-захват).
Електронски бета-распад (бета-распад). - Када се р-распад одвија путем емисије
електрона, тада у језгру атома долази до процеса који се симболички може
представити у облику: n p+e +v Неутрон (m) трансформише се у протон (р),
електрон (е) и антинеутрино (0). Протон који је настао у датој трансформацији
остаје у језгру, тако да се после распада добија ново језгро чији се редни број
повећа за један и које је стабилније од претходног језгра. Масени број језгра -
потомка не мења се у односу на претходно (матично) језгро. Електронски распад
(бета -распад) врши се по шеми: zXA Z+iY + -je" + v. У складу са законима
одржања наелектрисања и броја нуклеона у процесу В-распада, електрон има
редни број Z= -1 и масени броj А=0 Утврђено је да до бета- раcпада, при коме се
емитујy електрони, долази код језгара која имају »вишак« неутрона у односу на
број протона и код којих је са енергијског становишта повољније да се неки од
неутрона »замени« протоном.
Као пример електонског бета-распада (бета -) може се навести трансформација
језгра атома торијума у језгро атома изотопа протоактинијума са испуштањем
електрона и антинеутрина:
Позитронски бета-распад (бета+ распад) .- Бета-распад у којем се ослобађа
позитрон (е+) комплементаран је електронском бета -распаду. У случају бета-
распада постоји »сувишни« протон који се претвара у неутрон, позитрон и
неутрино, што се симболичи представља у облику: p - n+ e* + v. Протон се
трансформише у неутрон уз ослобађање позитрона и неутрина. (Позитрон има
масу као и електрон, а наелектрисање му је позитивно и по апсолутној вредности
једнако наелектрисању електрона. Код В-распада се такође формира ново језгро
које је стабилније у односу на претходно. Редни број тоr jезгра се смањује за један
у односу на матично (родитељско) језгро, док масени број остаје непромењен.
Бета-плус, односно позитронски распад, у општем случају, симболички се може
приказати: zXA → z-1YА + 1e0 + v. Као пример за ову врсту распада може се узети
трансформација азота у угљеник: 7N13→ 6C13 + 1e° + v. Могло би се очекивати да
енергијски спектар бета-честица, попут енергијског спектра алфа-честица, има
дискретан (прекидан, линијски) карактер. Међутим, резултати огледа то не
потврђују. Њима се доказује да енергијски спектри бета-честица имају непрекидни
(континуални) карактер.
Енергијски спектар бета-честица има континуалну природу. Jезгра истог хемијског
елемента испуштају електроне (позитроне) са свим могућим енергијама, од нуле
до неке максималне вредности (Емах). Постојање максималне вредности енергије
бета-честица које потичу од истог радиоактивног елемента, има суштинско
значење Она је карактеристична за сваки бета-радиоактивни хемијски елемент. То
значи да дати хемијски елемент не може емитовати беза-честице веће енергије од
неке карактеристичне (максималне, граничне) вредности (Emax). Укупна енергија,
коју губи језгро при бета-распаду (електронском или позитронском), једнака је
Еmax али се она на различите начине распоређује између електрона (позитрона)
и антинеутрина (неутрина). При нултој вредности енергије електрона (позитрона),
сва енергија при бета-распаду припада антинеутрину (неутрину). У граничној тачки
криве, где је енергија електрона (позитрона) максимална, сва енергија припада
електрону (позитрону), а енергија антинеутрина, односно неутрина једнака је нули.
У свим међутачкама криве енергија се распоређује на електрон и антинеутрино
(позитрон и неутрино), али тако, да сума енергија тих честица буде једнака
максималној вредности енергије електрона (позитрона): E + E, = Emax Хипотеза о
постојању неутрина и антинеутрина разрешила је и тешкоћу која се односила на
спин језгра. Пошто се приликом електронског бета-распада заједно са електроном
емитује и антинеутрино, који као и електрон има полуцели спин, збирни спин обе
честице при узајамно супротној оријентацији је једак нули. На аналоган начин се
може објаснити одржање спина код позитронског бета-распада. При бета-распаду
остају на снази закони одржања количине наелектрисања, масеног броја и спина.
Maca мировања протона мања је од масе мировања неутрона. Како онда
објаснити позитронски бета-распад са енергијског становищта? Да ли се ту
нарушава закон одржања масе, односно енергије? Проблем се разрешава на
следеһи начин. При позитронском распаду, протон "узима« одређену енергију од
других честица језгра (нуклеарног поља у језгру) која одговара разлици маса
мировања неутрона и протона, укључујући и енергију која се односи на позитрон и
неутрино. С тога се природни (спонтани) бета-распад може одвијати само у
језгрима (не може изван језгра), у којима могуће приликом ове трансформације
преузети додатну потребну енергију од других честица у језгру (нуклеарно поље).
Бета-честице (електрони и позитрони) имају широк спектар брзина, од нулте до
неке максималне вредности која може бити сасвим приближна брзини светлости у
вакууму. Оне имају такође велику jонизациону мoћ (око 10 4 пари јона у ваздуху при
нормалним условима, нешто мању од алфа-честица). Практично их потпуно
апсорбује плоча од алуминијума дебљине 1 mm. Скрећу у електричном и
магнетном пољу, на основу чега се могу идентификовати и одредити њихова
основна својства.
Електронски захват (е-захват) је посебан облик бета-распада. У том процесу,
jезгро апсорбује један од К- електрона, знатно ређе L или М-електрон па се један
од протона претвара у неутрон и испушта при томе неутрино: Електронски захват
представља p + e → n +v. Приликом овог типа бета-распада из језгра излећe само
једна честица, неутрино (v). Шема електронског захвата има облик: zXA + -je°- Z-
1YA + v. Новонастало језгро у процесу електронског захвата има редни броj
умањен за један, а масени број неумањен у односу на матично jезгро.
Новонастало језгро приликом електронског захвата може да се нађе у побуђеном
стању. Преласком у ниже енергетско стање, оно испушта гама-фотоне.
Упражњена места у електронском омотачу, настала захватом електрона од језгра,
попуњавају се електронима из виших енергијских нивоа, што условљава појаву
карактеристичног рендгенског зрачења. Детекцијом тих рендгенских зрака може се
открити електронски захват. Ако се зна енергија рендгенских зрака, може се
установити и о коме електронском захвату реч (К, L или М-захвату). као пример
електронског захвата може се навести трансформација калијума у аргон: 19K 40 +
18Ar" + v, претварање радиоактивног језгра берилијума у стабилно језгро
литијума: Be' + -je° → Li' + v.