1.

PŠENICA
red - Poales, fam. Poaceae, rod - Triticum.

Rod obuhvata: Preko 20 vrsta koje je Flaksberger na osnovu broja hromozoma svrstao u 3 grupe:

 diploidna n=7 2n=14;

 tetraploidna n=14; 2n=28
 heksaploidna n=21; 2n=42.

ŽUKOVSKI -Dopunjuje klasifikaciju sa oktaploidnom grupom, n=28; 2n=56 hromozoma

KOREN
Žiličast preko 80% u orničnom sloju, manji % korenove mase prodire na dubini 1- 1,5 m.

Primarni - klicin koren 3- 5.

Sekundarni - i z č v o r a b o k o r e nj a

Procentualno učešće korena 10-15%. Koren se najbrže razvija na t = 20 C i vlažnosti zemljišta 60-70
% od MVK.

STABLO
Cilindrično,šuplje i člankovito , 4-6 članaka – internodija i 4-6 kolencima - nodusa.

Visina stabla varira , 50-150cm. zavisno od sorte i uslova uspevanja. Najčešće (70-90 cm) Stablo raste
interkalarno.

L I S T:
Listovi bokora i Listovi stabla 4-6, lisnog rukavca - usmina, liske – lamina, jezička- ligula i dva maljava
roščića-aurikule.

List je za stablo privršćen lisnim kolencem koje se nalazi iznad stablovog kolenca.

C v a s t – k l a s.
Klas se sastoji iz : vretena klasa i 18-22 klasića.

Klasići
2 pleve (glumae), vretenca klasića i 1-7 cvetova (3-5).

CVET
2 plevice (paleae): 2 plevičice (lodiculae) 3 prašnika i tučak sa plodnikom i dva perasta žiga.
 PLOD:
krupa- botanički

zrno - poljoprivredni

Anatomska građa zrna

omotača ,endosperma i klice.

1. O m o t a č : omotač ploda (pericarp),omotač semena (perisperm). Od ukupne mase ploda

omotač čini oko 12%.

2. E n d o s p e r m: Aleuronski sloj sa 1 ili 2 reda aleuronskih ćelija sa aleuronskim zrnima .Bogat (

albumunima i globulinima) . U aleuronu nema s k r o b a

Razlike između ozime i jare pšenice 

U svetu, ozima pšenica zauzima veće površine i u proseku daje veće prinose od jare i njen je opšti
ekonomski značaj time veći. Ozima pšenica daje ne samo veći, nego i stabilniji prinos u odnosu na jaru.

Monokultura
Pšenica ne podnosi proizvodnju u monokulturi zbog opasnosti od pojačanog razvoja bolesti. Najčešći
predusev za pšenicu je kukuruz (poželjno kraće vegetacije), a najbolji predusevi su leguminoze (pasulj,
grašak, soja, grahorica, lupina) kao i industrijsko bilje (uljana repica, suncokret, šećerna repa).

Setva pšenice
Za setvu je važan izbor sorte, izbor i priprema semena, vreme setve, količina semena za setvu, način i
dubina setve.

Seme mora biti sortno čisto (bez bioloških i mehaničkih primesa), ujednačeno po krupnoći i masi
(krupnije i teže), zdravo, dobre klijavosti i energije klijanja. Seme je potrebno dezinfikovati sredstvom
protiv biljnih bolesti i to fungicidima na bazi žive i bakra.

Zakonom su propisani standardi za kvalitet pšenice. Najmanja čistoća za prvu klasu je 98 %, a za drugu
klasu 95 %. Živih primesa može biti najviše 0,5 %. Najmanja klijavost za prvu klasu je 95 %, a za drugu
klasu 90 %. Sadržaj vlage može biti najviše 15 %.

Vreme setve
Vreme setve određuje se prema agroekološkim prilikama pojedinog područja i biološkim svojstvima
sorti. Vremenom setve reguliše se razvoj biljke do zime. Optimalni rok za setvu pšenice je mesec oktobar

Žetva, kategorije vlažnosti i sušenje zrna pšenice

Žetva pšenice može biti jednofazna, dvofazna i višefazna.
 Jednofazna žetva izvodi se kombajnima i počinje još u voštanoj zrelosti s vlagom zrna 35 – 30 % , a
organizuje se tako da se završi za 5 do 8 dana. Pri jednofaznoj žetvi gubici zrna su najmanji.

Dvofazna žetva sastoji se od kosidbe pšenice na 20 - 30 cm visine. Ona se tako ostavi osušiti u otkosima,
a zatim se vrši kombajnom. Ova žetva ima niz prednosti u odnosu na jednofaznu kosidbu jer omogućuje
pravovremenu žetvu i obezbeđivanje većeg prinosa. Gubici nastaju kao posledica osipanja zrna, odsecanja
ili neodsecanja klasova, kao i od prosipanja zrna u elevatoru.

U suvom se stanju zrno može čuvati vrlo dugo jer se na njemu ne mogu razvijati plesni, što je bitno za
čuvanje njegovog semenskog i hranidbenog kvaliteta.

Za zrna pravih žitarica utvrđene su sledeće kategorije vlažnosti:

 suvo zrno - do 14% vlažnosti,

 srednje suvo zrno - više od 14% do 15,5%,
 vlažno zrno - više od 15,5% do 17%, kao i
 sirovo zrno - iznad 17% vlage.

Da bi se dobili dobri rezultati kod sušenja zrna na suncu, zrno treba raširiti u tankom sloju 10 - 12 cm na
pripremljenu podlogu. Zrno se povremeno prevrće, a tokom noći skuplja na hrpu i pokriva ceradom. Sušenje
na suncu zahteva veliki utrošak rada i veliku površinu za sušenje, stoga se ovaj način sušenja primenjuje za
male partije zrna i ekonomski je manje pogodan u odnosu na druge načine sušenja.

U vrlo su širokoj primeni različite vrste sušara sa zagrejanim vazduhom ili smesom zagrijanih gasova.
Sušenju podležu zrna s vlažnošću iznad 16 %. Sušenje se ne sme vršiti na temperaturi većoj  od 40 °C.

2. J EČAM
Red:Poales, familija: Poaceae, rod: Hordeum rod: Hordeum - ima jednu gajenu vrstu

Hordeum sativum

Na osnovu broja razvijenih klasića na usecima vretena klasa:

1.Hordeum sativum ssp. distishum- dvoredi ječam,

2.Hordeum sativum ssp. vulgare- šestoredi ječam,

3.Hordeum sativum ssp. intermedium –prelazni ječam

Ječam prolazi kroz nekoliko Fenofaza, dva stadijuma razvića (toplotni i svetlosni) i 12 etapa
organogeneze.

Koren
 Tip korena je žiličast, dubina prodiranja je od 30 do 100cm

Primarni koren ima od 4 do 8 korena. Sekundarni glavna masa korenovog sistema

Stablo
Broj člankova se kreće od 4 do 6. Visina biljke je 60- 100cm. Bokorenje je izraženo i produktivno. Boja
je zelena sa antocjianom.

List
Listovi su posle nicanja široki, sivkaste, sivkasotzelene ili pepeljaste boje (zbog prisustva voštane
prevlake). Višeredni ječmovi imaju šire a dvoredni uže listove. U rukavcu, ligula (jezičak) je kratka ili
srednje duga, a auricule (roščići) su najrazvijeniji u odnosu na ostala strna žita, i imaju oblik polumeseca i
ukrštaju se.

Cvast-klas
Cvat – na kolencima klasnog vretena nalaze se tri jednostavna klaska. Kod višerednog ječma sva tri
klasa su razvijena i plodna, dok su kod dvorednog dva krajnja klasića redukovana, samo je srednji razvijen i
plodan. U osnovi svega nalaze se tri pleve (glumae).

Zrno ili plod

Zrno (plod) je široko zaobljeno s leđne strane. Ima brazdicu, ali nema bradicu. Oblik zrna je
romboidan, izdužen ili eliptičan. Zrno dvrednog ječma je simetrično i ujednačeno, a kod višerednog zrna iz
srednjih klasića su simetrična i krupnija od zrna od bočnih klasića, koja su sitnija asimetrična i pri osnovi
ugnuta. Anatomska građa zrna je slična kao kod svih strnih žita.

Monokultura
Obvezno ga treba gajiti u plodoredu jer gajenje u monokulturi donosi niske prinose i vrlo lako oboleva.
Za ječam su dobre pretkulture zrnaste mahunarke, uljana repica, suncokret, raniji hibridi kukuruza,
detelinsko-travne smese i druge kulture. O plodosmeni naročito treba voditi računa ako se seje pivarski
ječam. Najbolji rezultati postižu se ako se seje nakon: krompira, industrijskih kultura (suncokret, uljana
repica, šećerna repa) i zrnenih mahunarki (pasulj, grašak, soja).

Setva ječma
Seje se sejalicom u redove na razmak 8–10 cm. Gustina sklopa iznosi 300-500 klijavih semena/m2, a seje
se na dubinu 3-5 cm.

Žetva ječma
Da bismo izbegli sušenje, žanje se kad vlažnost zrna bude manja od 14 % - naročito je to važno za
pivarski ječam.
 3. Tritikale
Tritikale je nastao ukrštanjem pšenice i raži. Nastao je krajem 19. veka u Škotskoj i Nemačkoj. Tritikale
je sintetička biljna vrsta, alopoliploid, i danas postoje dve forme: heksaploidna sa 42 hromozoma i
oktoploidna sa 56 hromozoma. Ovaj hibrid sadrži sve hromozome vulgare pšenice, i sve hromozome od
raži .

Koren - Tritikale klija sa 3-5 primarnih korenova. Sekundarni koren je jako razvijen i jače usisne moći
od pšenice i raži.

Stablo- člankovito, debelo, čvrsto i elastično , dobre otpornosti na poleganje. Stablo je prekriveno
voštanom prevlakom i delimično ili potpuno maljavo. Visina stabla u proseku iznosi oko 100 cm.

List-Kao i kod drugih žita sastoji se iz rukavca i liske na čijem prelazu se nalaze dva roščića.List je
robusniji od lista pšenice, zelene do ljub. zelene boje i prevučen voštanom prevlakom

Cvetovi- skupleni u cvast klas Na usecima vretena klasa postavljeni su klasići u kojima se nalazi 3-5
razvijenih cvetova.Cvet je dvopolan. Tritikale je samooplodna biljka sa prisustvom stranooplodnje oko
10%;Tritikale ima dug piramidlan ili prizmatičan klas. Dužina klasa iznosi 12-20 cm. Broj klasaka na klasu
je od 20-30.

Plod-Tritikale ima krupno zrno izduženo ili bokasto sa izraženom uzdužnom brazdicum . Zrno je na
površini smežurano, boje sivo-žute, žuto-zelene , crvene, crveno-ljubič. i sl. Po građi je kao i zrno pšenice
(dva omotača, dvoslojni endosperm i klica)

Plodored
Kao i ostale žitarice tritikale ne podnosi proizvodnju u monokulturi. Na istu parcelu dolazi nakon tri
godine. Najbolji rezultati u proizvodnji postižu se setvom nakon kultura koje ranije napuštaju zemljište, npr.
nakon suncokreta.

Setva tritikalea
Optimalni rok setve prva polovina oktobra. Setvena je norma 450-500 klijavih zrna/m2, odnosno 200-220
kg/ha semena. Dubina setve kreće se od 3 do 5 cm (na težim zemljištima: pliće, a na lakšim zemljištima:
dublje).

Žetva tritikalea
Žetvu obavljamo kad vlažnost zrna padne na približno 13 %, što se događa pri kraju žetve pšenice.
Prinosi tritikalea mogu biti i 5 t/ha. Žetva se vrši na prelazu voštane u punu zrelost.
 4. Kukuruz
redu Poales, fam. Poaceae i rodu Zea.

Rod ima samo jednu kulturnu vrstu Kukuruz - Zea mays.

devet podvrsta po Žukovskom :

1. Zea.mays L.Indentata- zuban,

2. Zea mays L. Indurata – tvrdunac,
3. Zea mays L. sacharata- šećerac,
4. Zea mays evert L. - kokičar,
5. Zea mays L.amilaceae- mekunac,
6. Zea mays L. ceratina- voskovac,
7. Zea mays L.amilosacharata- meki šećerac,
8. Zea mays L. semiidentata- polu zuban i
9. Zea mays L. tunikata- plevičar.

Koren

Koren je žiličast, dubine od 30 do 40cm

Stablo
8-25 nodusa i internodija ,ispunjeno osnovnim tkivom - parenhimom.Visina Debljina 1 - 3,5 m i 2-7 cm
u osnovi i do 1 cm na vrhu.

List
Formiraju se u fazi porasta stabla Imaju najvažniju ulogu u ishrani biljaka. Najveću fotosintetsku aktivnos
imaju listovi u čijem pazuhu se nalazi klip. Broj listova stabla ranih hibrida je oko 11-12, kasnih oko 18-
20. Površina lisne masa je od 0,5-1,2 m2.

Cvast
Kukuruz je j e d n o d o m a biljka sa odvojenim polovima. Obrazuje dva oblika cvasti. mušku cvast
metlicu i žensku cvast klip.
 sastoji se iz glavne ose na kojoj se u donjem delu obrazuje 3-15 bočnih grana. Na glavnoj osi
Građa
i granama postavljeni su klasići.
metlice
dve pleve, dve plevice i dva muška cveta sa tri prašnika gornji je razvijeniji od donjeg
Klasići

Građa zadebljano vreteno-oklask ,klasići sa ženskim cvetovima ,raspoređeni parnim redovima-

(8-24 reda).
cvasti
Dva cveta od kojih je uglavnom razvijen samo gornji. Broj klasića - cvetova u klipu iznosi
Klasići 500-1200, a u redu do 50.

Cvet Dve plevice i tučak sadugim stubićem- svilom

Plodored 

Kukuruz se kod nas na oko 50 - 60% površina gaji u dvopoljnom plodoredu sa pšenicom, Dosta su
prisutni i sistemi proizvdnje od višegodišnje monokulture do gajenja kukuruza u višepoljnom plodoredu.

Monokulturu kukuruz dobro podnosi.

Prinosi u višegodišnjoj monokulturi ipak zaostaju u odnosu na prinos ostvaren u dvopoljnom

plodoredu. Kukuruz ne treba gajiti u višegodišnjoj monokulturi (>3 g.) zbog umanjenja
prinosa,korova, jednostrane primene herbicida i njihovog rezidualnog dejstva.

5. SETVA

T=10-12
Optomalni rok 5. 10 .4. do 25. 4.
oC. ( 6 cm)

Do 80.000
Od 40.000 biljaka kod
Gustina setve biljaka kod ranih
kasnih hibrida
hibrida

Količina semena Između 10 i 20 kg/ha.

Na težim zemljištima je Na lakšim 7-8

Optimalna dubina setve :
5-6 cm. cm

Berba i čuvanje kukuruza.

U zavisnosti od načina iskorišćavanja

 Kukuz se moze : kombajnirati, brati, silirati, kositi isl.

*Kukuruz za zrno bere se adaptiranim univerzalovim kombajnima

kada zrno sadrži manje od 30%vlage.

*Posle žetve zrno se dosušuje u sučarama do 14% vlage

Prinosi zrna kukuruza u našoj zemlji variraju u zavisnosti od: godine , hibrida , primenjene agrotehnike,
područja i dr. kreću se 4 - 13 t/ha.

5. Sirak
Sirak pripada fapiliji Poaceae, rodu Sorghum po Lineu ili po drugoj klasifikaciji rodu Andropogon
Brot.

Ovaj rod broji 34 vrste. Većina su divlje jednogodišnje i višegodišnje i to korovske biljke Samo su 2
jednogodišnje gajene vrste i to:

1.Andropogon sorghum Brot. (Sorghum bikolor L.) - Običan sirak

2.Adropogon sudanense Pers (Sorghm sudanense L) - Sud. trava

Koren.
Sirak ima razvijen korenov sistem, jače od ostalih prosolikih žita. Jake je usisne moći, prodire u
dubinu do 2 m. sa velikim procentualnim učešćem korenove mase na 1 m. dubine. Sirak kao i kukuruz klija
sa jednim primarnim korenom. Sekundarni korenovi izbijaju iz svih podzemnih kolenaca stabla i pojavljuju
se nakon 5- 8 dana posle primarnog korena. Sekundarni korenovi se jako granaju, dobro prožimaju zemljište
gradeći pri tome čvrst busen. Masa korenovog sistema u odnosu na masu biljke iznosi oko 37%.

Stablo
člankovito i u zavisnosti od odlike i visine ima 5-25 internodija. Na poprečnom preseku ispunjeno suvim
parenhimom (metlaši) ili sočnim pernhimom-šećerci kod kojih sadržaj maltoze iznosi i do 18%. Visina
stabla iznosi 0,8 - 6m.Stablo dosta bokori i u zavisnosti od vrste, sorte ,gustine setve i odlike broj
sekundarnih stabala sa plodovima iznosi od 3-6. Boja stabla je plavo zelena ili ljubicasto crvena koja potiče
od antocijana.

List

sličan listu kukuruza , manje površine. Lisni rukavac je dobro razvijen.Liska je sa malim brojem stoma
na licu i bez na naličju.U sušnom periodu list se uvija i time smanjuje transpiracuonu površinu.List je
prevučena voštanom prevlakom što sirku daje dodatnu otpornost na sušu. Centralni nerv liske bele boje
ukazuje na suvu srž stabla (metličari) ili sivozelene koja ukazuje na sočnu srž stabla (šećerci i krmni sirak).
Boja lista je plavo zelena- ljubicastocrvena.

Cvetovi
skupljeni u cvast metlicu. Metlica sirka može biti rastresita ili zbijena i uspravna ili povijena, zavisi od
forme sirka. Metlica se sastoi iz glavne ose i bočnih grana prvog i drugog reda. Na bočnim granama nalaze
se po dva jednocvetna klasića. Jedan je sedeći i sa potpuno razvijenim dvopolnim cvetom (tučak i prašnici)
koji daje plod, Drugi je na dugoj drški i sa jednopolnim cvetom ( prašnici) koji posle cvetanja otpadaju.

Plod – krupa (zrno).

Zrno je bez plevica (golo) kod sirka za zrno. Kod ostalih formi plevičasto. Sirak za zrno najčešće ima
omotač zrna svetle boje i koristi se za preradu u brašno, Zrno sa tamnom bojom omotača i endosperma zbog
veće količine tanina i fenola za ovu svrhu se ne može koristiti. Boju zrna kod plevičastih formi odredjuje
boja plevica i ona može biti bela, siva ,žuta, crvenkasta smedja ili crna.Plod, je okruglog ili slabo jajastog
oblika kod sirka za zrno, a kod metlaša ovalno pljosnatog.

Plodored.
Sirak treba sejati na nezakorovljenim i čistim parcelama. Najbolji predusevi su

* jednogodišnje i višegodišnje mahunarke

*Strna žita, krompir i

* travno-leguminozne smeše.

Setva sirka.
Sirak se seje kada se zemljište na dubini do 10 cm zagreje na temperaturi od 12-15 oC. Optimalni rok
setve sirka u našim uslovima je: treća dekada aprila i prva dekada maja. Optimalna dubina setve je 3-4 cm.
Kao postrni usev seje se odmah posle žetve preduseva.

Žetva- berba sirka

Žetva sirka za zrno obavlja se u punoj zrelosti , sa vlogom zrna do 20% . Žetva se obavlja žitnim
kombajnima sa podignuti hederom da bi se što manje zahvatala zelena biomasa .Posle kombajniranja
ostatak biomase se može silirati.

Prinosi zrna
sirka u proizvodnji 4-8 t, silaže 70 t.

6. Sirak
Proso pripada familiji Poaceae, rodu Panicum.

U ovom rodu ima preko 400 vrsta, ali su za proizvodnju najznačajnije tri i to:
 Panicum miliaceum L. - obično proso,

Panicum italicum L. - italijansko proso (čumiza ili bar) i

Panicum germanicum Roth.– muhar

Koren

Proso ima žiličast korenov sistem. Dobre je usisne moći, prodire u dubinu do 1 m sa velikim
procentualnim učešćem korenove mase u orničnom delu zemljišta.

Zrno pros, kao i zrno siraka i kukuruza, klija sa jednim primarnim korenom. Sekundarni korenovi
izbijaju iz podzemnih kolenaca stabla. Proso, kao kukuruz i sirak, razvija i adventivne korenove ili pandže.

Stablo
je člankovito,uspravno, građe kao i kod ostalih žita. Sastoji se od 8-16 članaka. Visine je od 50 do 150
cm što zavisi od vrste i uslova uspevanja. Stablo čumize u nekim slučajevima dostiže visinu i do 200 cm.

Stablo dosta bokori i u zavisnosti od vrste, broj sekundarnih stabala kreće se od 1-20. Kod običnog prosa
je do 5, italijansko 6-8 i kod muhara 10-20. Stabla je svetlo zelene boje, gusto obraslo kratkim maljama.

List je proste linearne građe sličan listu ostalih žita.

Listovi su širi od listova pravih žita i maljavi su. Dužina liski je 50-60 cm i širine 1-4 cm. Kod muhara i
običnog prosa su sitniji u odnosu na italijansko proso.Broj listova identičan je broju članaka na stablu i
kreće se od 8-16.

Cvetovi su skupljeni u cvast metlicu.

Metlica običnog prosa je sa izraženom centralnom osom-vretenom, dužine 15-20 cm na kojoj se

nalazi od 10 – 40 bočnih grana. Cvast kod italijanskog prosa je klasolika metlica, cilindričnog oblika, dužine
20 do 50 cm i širine do 5 cm. Na bočnim granama cvasti nalaze se klasići. Svaki klasić ima dve pleve i 2
cveta, od kojih je plodan samo jedan( gornji). Cvetovi su dvopolni, proso je autogamna biljka.

Plod je krupa - zrno, većinom obraslo plevicama, koje su u različitom stepenu srasle za plod. Plod je
okruglog ili ovalnog oblika, žute, bele, mrke ili sive boje. Oljušteno ztno je zlatnožute boje. Masa 1000 zrna
kod običnog prosa je 5-8 g, a kod italijanskog prosa 2-5 g. Hektolitarska masa je od 70 do 76 kg.

Plodored
Proso kao i sirak treba sejati na nezakorovljenim i čistim parcelama.Najbolji predusevi su zrnene
mahunarke, krompir, šećerna repa I trave ili travno-leguminozne smeše. Kukuruz nije dobar predusev za
proso zbog Pirauste nubilalis. Strna žita takođe nisu dobar predusev za proso. .Proso ne podnosi
monokulturu.Dobro podnosi setvu na novorazoranim ledinama. Dobar je predusev za većinu ratarskih
kultuta osim za pšenicu i kukuruz
 Setva. Proso se seje kada se zemljište na dubini do 10 cm zagreje na temperaturi od 12-15 oC.
Optimalni rok setve u našim agroekološkim uslovima je treća dekada aprila i prva dekada maja. Optimalna
dubina setve je 3-4 cm. Kao postrni usev seje se u junu, odmah posle žetve preduseva. Setva prosa može biti
uskoreda širokoreda i setva u pantljike.Količina semana za uskoredu setvu (12-15 cm) iznosi oko 20
kg/ha (200-300 zrna/m2).Za širokoredu setvu (45 cm) iznosi oko 10 kg/ha (150-200 klijavih zrna/m2).

Žetva
Žetva prosa je obično dvofazna, obavlja se kada je zrno u središnjem delu metlice u fazi voštane
zrelosti.U prvoj fazi usev se pokosi i suši u otkosima, a u drugoj fazi vrši se kombajniranje osušenog useva.

Žetva može biti i jednofazna, a obavlja se žitnim kombajnima kada je seme u sredini metlice pri kraju
voštane zrelosti. Seme se skladišti sa vlagom manjom od 14%.

Prinosi zrna obično proso 3-4 t, u postrnoj setvi do 2,7 t/ha.

7. Soja
Soja pripada rodu Fabales, familiji Fabaceae- leptirnjače i rodu Glicine.

Rod obuhvata samo jednu kulturnu vrstu Glycine hispida max L. i vići broj samoniklih divljih vrsta.

Kulturnu vrstu Korsakov i Enken su na osnovu dužine članaka na stablu ,krupnoće listova,
krupnoće zrna i dužini vegetacije podelili našest podvrsta (ssp).

Koren.

Vretenast sa joko razvijenim bočnim žilama. Dubina prodiranja glavnog korena je do 1,5 m, bočnih i do 2
m. Glavna masa korenovog sistema 30-40 cm. Koren je jake usisne moći. Na korenu se obrazuju kvržice
(nodele) kojih na korenu može biti i do 90 .

Stablo.

Uspravno i razgranato . Na visini od 5-20 cm. izbijaju bočne grane (1-6) i koje biljkama soje daju
žbunast izgled. Razgranatost stabla zavisi od osobine sorte i gustine setve. Soja ima člankovito stablo (12-
15 članaka dužine od 3-13cm). Visina od 80-120 cm ( 40-150 cm) Na preseku okruglo prečnika od 5-20
mm. Obraslo grubim maljama, različite boje i dužine 1-1,5mm.

List

Soja pri nicanju iznosi kotiledone na površini zemlje. Prvi par- proste gradje , postavljeni jedan naspram
drugog. Ostali listovi su složene gradje- troperi, . Po jednoj bilci broj listova je 10-20. Listovi izbijaju iz
kolenaca i naizmenično su postavljeni na stablu.

Cvet.
 Cvetovi su skupljeni u grozdaste cvasti. U središnjem delu stabla cvetovi su skupljeni u pazuhu listova u
aksilarne-pazušne cvasti koje su sa kratkim drškama i 3-5 cvetova . Na vrhu stabla formiraju se grozdaste
cvasti sa dugim drškama i sa do 35 razvijenih cvetova. Najniži cvetovi se formiraju na 4-14 cm iznad
zemlje.

Plod

Višesemena mahuna. Mahune su dužine 5-7 cm. segmentirane, sa 2-4 semenke, najčešće prave ili srpasto
povijene. Zrele mahune su tamno smedje boje, otporne na pucanje- osipanje i obrasle sitnim dlačicama .
Broj mahuna po biljci može biti od 10-300.

Seme.

Može bit okruglo, ovalno ili jajasto, Jako izraženim pupčanim delom (hilum) preko kojeg se veže za
mahunu. Boja semena može biti bledo žuta,zelena ,mrka ,crna ili šarena

Setva
VREME – temperature zemljišta (10ºC) (prva dekada aprila).sorte (najpre sorte duže vegetacije)

Žetva - jednofazna žitnim kombajnima u punoj zrelosti.

*Posle žetve seme se dosušuje na 10 % vlage. U povoljnim uslovima prinosi mogu biti i do 5 t/ha,
prosek je oko 2,5 - 3 t/ha.

8. Suuuncokret
Suncokret pripada familiji Asteraceae- glavočike, rodu Helianthus,

Za proizvodnju su značajne samo dve:

1. Suncokret - Helianthus annuus L.

2. Čičoka- Helianthus tuberosus L.

Koren –

Vretenast, dobro razvijen i u dubinu dopire i do 3m. ( 40 cm).Koren vrlo brzo raste naročito u prvom
delu vegetacije. Ddobre je usisne moći. U odnosu na u ukupnu biomasu biljke čini oko 7-10%.

Stablo –
 Člankovito, ispunjeno parenhimom i na poprečnom preseko okruglo. U početnom delu vegetacije stablo
je zeleno i sočno koje sazrevanjem ogrubi i odrveni . Visina stabla može biti od 1-3 m. Visina stabla uljanog
suncokreta u našim uslovima kreće se od 150-200 cm, Kod krupnosemenih -proteinskih sorti do 2,5 m.

List
Suncokret pri nicanju iznosi kotiledone- rast hipokotilom. Pvi listovi postavljeni su na stablo u parovima
(2-6) naspramno, ostali na stoblo raspoređeni spiralno. Broj listova na stablu iznosi od 25 do 40. List se
sastoji iz liske i lisne drške. Liska je srcastog oblika, krupna, maljava, po obodu blago nazubljena, pri vrhu
zašiljena, talasasta i sa jako izraženom nervaturom. Lisna drška je duga dobro razvijena i sa maljama

Cvet

Cvetuvi su skupljeni u cvast glavicu koja je postavljena na vrhu stabla.Prečnik cvasti kreće se od 8 – 40
cm.Glavica se sastoji iz osnove ili lože na kojoj su postavljeni cvetovi. Na periferiji glavice nalazi se
višeslojni omotač sitno zelenih listova trouglastog oblika. Ovi listovi pokrivaju glavicu do početka cvetanja.

Plod - ahenija.

Građa:

1.Omotača ploda- ljuske (perikarp),

2.Omotač semena (perisperm –opna koja ne srasta sa semenom)

3. Jezgra (Semena).

Perikarp u proseku iznosi 12-30% od mase ploda.

Seme- jezgro se sastoji iz: dva kotiledona i klice koja ima samo korenak i stabaoce.

U ljusci suncokreta nalazi se pancirni sloj,( 75% ugljenika) koji ima ulogu da zaštiti jezgro od
suncokretovog moljca. MTZ. 50-60 gr. ( uljani), 70 - 95 g. proteinski. HT- 45-50 kg.

Setava
Optimalni rok za setvu prva dekada aprila.Međuredno rastojanje 70 cm, U redu od 22-33cm. Gustina
Od 45.000 do 60.000 ( 65.000) bilj/ha. Kolišina semena po 1 ha je 4-6 kg.

Žetva
Prinos zrna 3-4,5 t/ha.Prinos zelene biomase 30-45 t/ha. Kosidba u cvetanju sunc.

9. Uljana repica
Uljana repica pripada porodici krstašica- Fam. Brassikaceae, rod- Brassica.
 Koren

Korenov sistem je vretenast. Iz donjeg dela glavnog korena izbijaju bočne žile koje prodiru u dubinu 80
do 120 cm. Kod repice je glavni koren u svom gornjem delu zadebljan što korenu daje vretenast izgled, Kod
korena ogrštice ovog zadebljanja nema.

Stablo
Repica u toku vegetacije razvija vegetativno i generativno stablo. Vegetativno stablo kod ozimih sorti
obrazuje se u jesen i u toku zime, ovo stablo je kratko i obraslo lisnom rozetom.Generativno stablo obrazuje
se u proleće iz pupoljaka vegetativnog stabla.Stablo je na poprečnom preseku okruglo, šuplje i razgranato.
Uljana repica ima stablo plavičasto zelene boje prevčeno voštanom prevlakom visine 50-150 cm. Ogrštica
ima stablo svetlo zelene boje obraslo sitnim maljama i visine 20 – 100 cm.

List.

Biljke pri nicanju iznose kotiledone koji su kod uljane repice bubrežasti a kod ogrštice srcoliki. Listovi
vegetatinog stabla su krupni i široki postavljeni na dugim drškama i sa jako usečenim lisnim drškama. Ovi
listovi u jesen i zimi obrazuju lisnu rozetu koja u toku zime štiti pupoljke na stablu od izmrzavanja. Listovi
generativnog stabla su naizmenično postavljeni Sedeći i sitni koji pri vrhu stabla imaju kopljast oblik.

Cvetovi
Su skupljeni u cvasti - grane. Cvet se sastoji iz 4 čašična 4 krunična, 6 prašnika i tučka.

Plod
Plod ljuska podeljena uzdužnom pregradom- lamelom (tinom) na dve pregrade u kojima se nalazi 10-15
semenki.

Seme-
Uljane repice ima seme plavičasto - crvankaste boje,Ogrštice mrko - crvenkaste. Seme je sitno
okruglo.Kod uljane 1000/ 5- 6 gr. Kod ogrštice 1000/3-4 gr.

Setva
Seme - klijavosti preko 90 % i čistoce 98%. Optimalni rok setve za ozimu uljanu repicu je od 20. avgusta
do 10 septembra. Za jaru kraj februara- početak marta

Žetva
Žanje se u tehnološkoj zrelosti kad je usev žućkasto smeđe boje, a lišće pretežno osušeno. Seme je
uglavnom smeđe boje i tvrdo. Žetva se obavlja kombajnima kada vlaga u zrnu padne ispod 15%. Seme se
čuva sa vlagom oko 8%. Žetva se obavlja u našim uslovima sredinom juna, a obavlja se adaptiranim žitnim
kombajnima.Prosečni prinosi zrna uljane repice kod nas su od 2.500- 3.500 kg/ ha.
 10.Krompir
famlija Solanaceae, rod Solanum. (preko 200 vrsta).

Za proizvodnju je najznačajnija vrsta običnog krompira

Koren.

Udeo korenove mase kod krompira u odnosun na ukupnu biomasu je mali i iznosi samo 3%. Slabo
razvijen korenov sistem, ali dobre usisne moći. Glavna masa do 50 cm. dubine. Razmnožavanje
generativnim putem razvija vretenast korenov sistem sa bočnim žilama. (Radiculae)

Stablo.

Kod generativnog načina razmnočavanja- semenom stablo krompira se razvija iz klicinog stabaoceta -
plumule. Razmnočavanjem vegetativnim putem- krtolama, krompir obrazuje sekundarna stabl koja izbijaju
iz pupoljaka krtola.

List.

1.Neparno perast sa 3-7 pari liski i

2. Zaliscima na glavnoj lisnoj dršci čija je veličina sortna osobina

Cvet.

Cvetovi su skupljeni u cvasti sa 2 do 4 cveta. 5 č. 5 k. koji su osnovi srasli, 5 p. i tučka. U prašnicima

kod nekih sorti se ne obrazuje polen. Boja krunice može biti bela, siva, žućkasta, plavo-ljubičasta, crvena
itd. Oplodnja je autogamna sa izvesnim procentom i ksenogamna.

Plod.
Dvodelna bobica, sa sitnim i spljoštenim semenom, žute boje. Seme je sitnu i u jednoj bobici može biti i
do 200 semenki. Masa 1000 zrna je oko 0,5 g. Seme sadrži jak otrov solanin, koji se u manjim količinama
nalazi i u drugim delovima biljke.

Sadnja
U ravničarskim područjima kod nas je to prva polovina aprila, u brdsko planinskim od 15. aprila do 15
maja.

Skladištenje i čuvanje
Optimalna temperatura za čuvanje merkantilnog krompira je 6 - 8 C, a semenskog 3- 4 vlažnost
vazduha u skladištu treba da je 92-95%

Prinos 60 t/ha
 11. Šećerna repa
Šećerna repa pipada fam.Chenopodiaceae, rodu Beta.

U ovom rodu ima 15 vrsta, ali je gajena samo jedna i to Beta vulgaris.

Koren.
Koren š.repe je vretenast u gornjem delu zadebljao i jake usisne moći. Iz glavnog korena izbijaju u bočne
žile koje u širinu idu do 1 m, a neke u dubinu i do 2,5 m. Glavna masa korena je u oraničom sloju na
dubini do 40 cm. Zadebljani deo glavnog korena naziva se repa.Koren šećerne repe sastoji se iz: glave,
vrata, tela (korena) repe, i repa korena i žila i žilica.

List- sastoji se iz:lisne drške i liske.

Lisna drška je: boje korena , na poprečnom preseku trouglasta, sočna i dobro razvijena.

Liska je srcastog oblika, dužine 15-30 cm i širine 10-15 cm., blago talasasta, svetlo zelene boje

Stablo
Obrazuje u drugoj godini života i to iz pupoljaka glave korena. Pupoljaka ima više, ali stablo daje samo
jedan centralni ili još nekoliko bočnih. Stablo je rebrasto, grubo i u unutrašnjosti ispunjeno osnovnim
parenhimskim tkvm – srž. Stablo je razgranato i biljkama daje žbunast izgled, Visine do 1,5 m.

Cvetovi-

Cvetovi se nalaze u pazuhu listova:

 Pojedinačno kod jednosemenih ili monogermnih sorti.

 Kod višesemenih - poligermnih sorti

u pazuhu listova obrazuju se 2-6 cvetova čiji plodnici zbog blizine cvetnih osnova srastaju posle oplodnje
u zbirni plod (klube).

Plod U Poligermnih - višesemenih sorti plod (klube) je sa više semena (2-6).Klube je obično 2-7mm.
AT-10-40 g. HT 20-24 kg. AT semena 1,8-3,7 gr

Seme- je sitno oblika zapete. Ima glatku i sjajnu površinu, bja mu je tamnocrvena-(trula višnja). Seme se
sastoji od:

1.Perikarpa (semenjače),

2. Perisperma i

3. Klice.
 Setva. Za setvu treba koristiti dorađeno jednoklično- p i l i r a n o (granulacija specijalnom smešom u
kojoj se dodaju se:lepljive materije, mikroelementi, pesticidi i hormoni rasta) seme klijavosti preko 90 % i
čistoće preko 97%.Setvu treba započeti kada se zemljište na dubini 5-6 cm. zagreje na 6 oC. U našim
uslovima je to kraj marta početak aprila.

U uslovima intenzivne agrotehnike u našim uslovima mogu se ostvariti prinosi od 60 do 100 t/ha.

12. Duvan
Duvan pripada familiji Solanaceae i rodu Nicotiana.

Rod ima oko 70 vrsta za proizvodnju su zanačajne samo 2.

1. Nicotiana tabacum L. – obočan duvan

2. Nicotiana rustica L. – mahorka.

Koren.

Vretenast , jako razvijen, koji se priliko rasađivanja kida i koji na polju zamenjuju nekoliko razvijenih
bočnih žila. Jake usisne moći i u dubinu i do 2 m. Glavna masa do 40 cm. Krupnolisni duvani imaju jače
razvijen korenov sistem. Alkaloid nikotin sintetiše se u korenovima.

Stablo.
Uspravno, člankovito, cilindrično i na poprečnom preseku ispunjeno parenhimskim tkivom. Iz kolenaca-
članaka izbijaju listovi, broj kolenaca i listova je sortna osobina.U zavisnosti od visine stabla, broja i
veličine i rasporeda listova spoljni izgled biljke može biti: kupast, eliptičan, valjkast i sl.

Visina stabla, krupnolisnih duvana je 180- 300 cm. sitnolisnih 80-100 cm.

List.

Proste građe sa liskom i sa kraćom ili dužom lisnom drškom.

1.Sa dužom lisnom drškom- golodrškani

2.Sedeći sa uškama - gušani.

Listovi koji se obrazuju u jesen i na bočnim granama je- otava i nemaju upotrebnu vrednost. Listovi po
obliku mogu biti, eliptični, jajasti, okrgli, lancetasti-kopljasti sa zatupljenim ili zašiljenim vrhom.

Cvet
Cvetovi su skupljeni u rastresite štitolike cvasti postavljene na vrhu stabla i bočnih grana.
 Plod.
Je višesemena čaura, loptastog , eliptičnog ili jajastog oblika mrke boje sa 2000-4000 semenki.

Seme .

Vrlo sitno, bubrežastog oblika, tamnosmeđe boje. AT= 0,06-0,09 g. U 1g. Ima oko 10.000 – 15.000
semenki. Sadržaj ulja u semenu je oko 40%.

Setva.
1 g= 10.000-15.000 semena, Setva se obavlja mešanjem semena sa peskom, pepelom ili pomoću vode ili
piliranim semenom.Posle setve seme se pokriva tresetom debljine 0,5-1 cm.

Prinos suvih listova:

Orijentalnih duvana 800 – 1300 kg/ha,

Poluorijentalnih kropnolisnih 1500 – 3000 kg /ha,

Okcidentalni – američki krupnolisni 2500 – 3000 kg/ha i Cigarnih 2000 kg/ha.

13.Konoplja
Red- Urticales , fam. Canabaceae, rod. Canabis L.

U roda Cannabis postoje dve vrste gajene konoplje:

1. Cannabis sativa- obična konoplja

2. Cannabis indica – indijska konoplja.

Koren: Vretenast sa jako razvijenim bočnim žilama. Bočne žile iz glavnog korena izbijaju u 3
sprata.Prodire u dubinu do 2 m, glavna masa do 40 cm. Srednje usisne moći ,Slabije razvijen u odnosu na
nadzemnu biomasu ( do 10 % od ukupne biomase)

Stablo:
Člankovito sa 7- 8 internodija i kolenaca.Stablo je na poprečnom preseku u osnovi okruklo do drugog
članka, u sredini rebrasto – šestougaono i pri vrhu četvorougaono. Dužina internodija je od 5-40 cm.
Visina 1 do 5 m. Muške biljke imaju duže internodije i stablo od ženskih biljaka.Najviše i
najbolji kvalitet vlakna je na sredini stabla Stablo je obraslo žlezdastim maljama i pri vrhu razgranato

List: Složen, prstastog oblika sa 3 do 13 liski u listu.Liske su kopljaste po obodu nazubljene i sa

žlezdastim maljama.Listovi su postavljeni na dugim peteljkama koje izbijaju iz kolenaca stabla.

Cvet: Konopja je dvodoma biljka sa muškim i ženskim biljkama.

1. Muške biljke belojke su svetlo zelene boje, a

 2. Ženske - crnojke tamnozelene boje.

Danas postoje selekcijom dobijene i jednodome –hermafroditne- konoplje (sa dvopolnim cvetovima)

Plod: Jednosemeni orašac, okruglo - jajastog oblika, žuto- zelene do sive boje, glatke i sjajne površine.
Plod se sastoji iz omotača- perikarpa i semena. Seme je obavijeno semenjačom – perispermom i sastoji se iz
klice i dva kotiledona listića.

Setva
1.Konoplja za vlakno- uskoredo 12-15 cm.

Gustina 300-400 bilj/m2.

Količina semena 60-90 kg/ha.

Žetva (berba) konoplje.

Način i vreme žetve konoplje zavise od cilja proizvodnje.

14. Lan
LAN-Linum usitatissimum

Koren:
Vretenast sa bočnim žilama. Glavna masa na dubini do 30 cm. Maksimalna dubina 60-100 cm. Slabo
razvijen male usisne moći, Od ukupne mase biljke koren čini 10-15 % .Najači korenov sistem ima uljani ,
najslabiji lan za vlakno.

Stablo: Zeljasto, glatko, okroglo i šuplle. Visina zavisi od varejeteta i kreće se od 30-130 cm. Na
poprečnom preseku razlikujemo: epidermis sa kutokulom, kora sa likom, kambijum, drvenasti deo( ksilem)
i srš (parenhim).Vlakna se nalaze u sloju like u obliku snopića. U jednom snopiću nalazi se 30-50
elementarnih vlakana. Dužina elemtarnih vlakana iznosi 20-30 mm

List:

List prost, sedeći , uzan i na vrhu zašiljen. Prevučen voštanom prevlakom. Boja lista može biti zelene,
sivo zelena,tamnozelena ,plava i sl. Na stblu su naizmenično postavljeni. Sazrevanjem opadaju.

Cvet: Cvetovi su postavljeni na vrhu stabla i bočnih grana. Cvet se satoji od 5 C, 5 Č, 5 P

Plod: okrugla sitna čaura .čaura je podeljena na 5 komora , svaka komora ima dva dela u svakom delu 1
seme. 1 čaura = 10 semenki. Seme sitno, pljosnato i eliptičnog oblika. Boja semena je smeđa, žuta ili
maslinasto zelena
 Setva
Optimalni rok za setvu ozimog lana –druga polovina septembrakraj jarog prva polovina marta .Predivni
lan - uskoredo 12 cm. Gustina 2000-2500- 3000 bilj/m2. Količina semena 120 -150 kg/ha.

Žetva. Način i vreme žetve lana zavisi od cilja proizvodnje. Žetvu treba obaviti u što kraćem periodu (do
7 dana). U ovoj fazi zrelosti stabla lana dobija najbolji kvalitet vlakna.

15.Pamuk
Gossypium hirsutum- meksikanski,

Koren: Vratenast, jako razvijen, razgranat i jake usisne moći. Prodire u dubinu i do 2,5mm. 70%
korenove mase razvija se na dubini do 30 cm.

Stablo:Zeljasto, koje sazrevanjem odrveni. Visina stabla u zavisnosti od forme kreće se od 0,5- 3,0 m. U
našim uslovima 1-1,5 m.

List:
List je proste građe ali podeljen u režnjeve.Pamuk starog sveta ima režnjeve jajolikog oblikać. Pamuk
novog sveta, režnjeve trouglastog tipa.Broj režneva po listu je od 3-7.

Cvet:
Cvetovi izbijaju u pazuhu listova, pojeinačno ili po dvado tri u pazuhu listova.

Plod:Čaura, okroglog ili jajastog oblika. U punoj zrelosto čaure mogu biti otvorene

–pamuk novog sveta izatvorene

- pamk starog sveta

Čaure su sa 3-5 karpela ili gnezda i u svakom gnezdu od 5 – 11 semena.

Seme
Seme se sastoji od semenjače, dva kotiledona i klice sa ( hipokotil, epikotil i korenčić).

Setva
Optimalni rok za setvu 25.04 – 10.05

Setva u redove- pneumatskim sejalicama za kukuruz x 10 cm, utrošak semena 35-40 kg/ha. U kućice 50
x 50 ( 2-3 semenke)18 – 20 kg/ ha

16.Lucerka
Lucerka je višegodišnja biljka koja pripada
 fam. Fabaceae, rodu Medicago.

Za gajenje su značajne :

 Medicago sativa L. – obična ili plava lucerka,

 Medicago falkata Vass.- žuta lucerka i

 Medicago media Mart. – hibridna lucerka (plave x žute).

Plava lucerka je najznačajnija za proizvonju.

Koren
Jako razvijen, jake usisne moći sa jako razvijenim centralnim korenom. Koren prodire duboko u zemlju
5-6 m, (10- 15 m). Glavna masa korena nalazi se na dubini do 60 cm. Debljina centralnog korena u prvoj
godini do 0,8 cm, u četvrtoj godini i 4 cm.

Stablo
Žbunasto, člankovito, sastavljeno od 10-17 članaka, visine oko 80- 90 cm, a visina varira od 50 – 150 cm,
što zavisi od vrste, sorte, usluva uspevanja i svrhe gajenja (lucerka za seme razvija veće stablo). Dužina
stabla iz svih otkosa u toku godine može dostići dužinu i do 300 cm.

List
Složen troper postavljen na dužim lisnim drškama dužine 4-5 cm. Dva bočna lista su veličine 2-2,5 cm,
Srednji je veći dužine 2,5-3,0 cm.Širina liski je od 8-12 mm. Liska je ovalnog oblika, svetlozelene boje,
glatka i po ivici nazubljena

Cvet
Cvetovi su grupisani grozdaste cvasti duge 6-7 cm.U jednoj cvasti ima 10-20 cvetova. Procenat oplodnje
zavisi od broja otvorenih cvetova, koji direktno zavisi od turgora u biljci i samom cvetu.

Plod
Všesemena mahuna, spiralno uvijena sa 2-4 zavoja sleva u desno. Puna dužina 3,5-5 cm i širine 2-3 mm.

Setva
Međuredno rastojanje 12-14 cm. gustina 350-400 bilj./m2. Potrebna količina semena je 15-20 kg/ha. Za
ručnu setvu 25 kg/ha.

Prinos
Prinos semena 250- 800 kg/ha ( 1.000 kg/ha).