Немања Миловановић Прва крагујевачка гимназија

IV-si

НИЈЕ ЗНАЊЕ СВЕТЛОСТ ВЕЋ ЈЕ СВЕТЛОСТ ЗНАЊЕ

Током средњег века долази долази до нестанка нетрпељивости између разума и

филозофије. Међутим разум више није довољан за највише спознаје. Вера има већи
ауторитет него људски разум, па се неретко одлуке инквизиције, свештенства или
уопште сцркве није доводило у питање, а филзофије које су се пак усудиле да изнесу
другачија размишљања бивају најоштрије кажњене притом мислећи на следбенике
тих филозофија.

Како је и античка филозофија у својој основи имала верске мотиве, проблем

приликом говора о Богу, био је познат још Плотину и Оригену. Ориген је предлагао
да се својства приписана Богу схвате алегорисјки. На пример ако се каже божији прст,
не мисли се на нешто што је физички постојано, већ на нешто што је алегорисјко.

Током средњег века филозофи су покушавали да на било какав начин приближе

разум Богу. Прва је била идеја Псеудо-Дионисија који је сматрао да су метафоричне
особине оне особине које поседује Бог (доброта, моћ, гнев). Ипак како је Бог савршен,
он не може да поседује лоше особине. Друга идеја је била идеја коју је предложио
Јован Дамаскин и она се заснивала да се Бог састоји из више елемената. Односно да је
Божија суштина постојање. Ова суштина се приказује преко три лица: Оца, Сина и
Светога Духа. Јован Скот Еритуен је такође сматрао да је божија природа неизрецива.
Јован сматра да Бог поседује особине као и људи само другачије од онога како их ми
схватамо. Ово су само нека од решења која су средњевековни филозофи давали.

На основу овога можемо закључити да су средњевековни филозови покушавали да

на различите начине приближе разум Богу, односно да су покушавали да дају
објашњење Бога на начин такав да он буде у складу са људским разумом. Што нас
наводи да се запитамо да ли је Бог заправо само фикција која служи као супротност
разуму? Да ли Бог заправо идеја створена као потреба људи да верују у некакву
форму наде или пак у немоћи за описивањем појава? Да ли је Бог заправо светлост
која иде у бесконачност, а наше знање јури за том светлошћу и не успева да је стигне?