Смрт Смаил-аге Ченгића

АУТОР: ИВАН МАЖУРАНИЋ

Смрт Смаил-аге Ченгића позната је епска песма коју је написао Иван Мажуранић. Мажуранић је
искористио стварне, историјске догађаје да би испричао причу о турском освајачу, силнику и
тиранину, Смаил-аги Ченгићу, који је извршио бездушно насиље над Црногорцима. Песма је први
пут издана 1846. године у алманаху Искра.

Састоји се од пет певања: Аговање, Ноћник, Чета, Харач и Коб. Песма садржи укупно 1134 стиха, а
сви заједно причају причу о освети храбрих Црногораца над окрутним агом која је довела не само
до пада самог аге, него и до пада целог царства који је настао на насиљу и пљачки.

Мажуранић врло сликовито прича о патњи, беди и потчињености Хрвата и Јужних Словена под
Турцима. Све то велича херојством и борбом која доводи до пада великог моћника и целог
његовог царства. Он се залаже за борбу за највеће људске идеале, а то је слобода и освета
потчињених.

Радња песме одиграва се у врло кратком периоду, па је сама радња доста сажета. Ликови су
окарактеризовани у неколико стихова, па праву карактеризацију има само Смаил-ага с још
неколико мање окаракеризованих учесника приче. Не дознајемо пуно о ликовима, осим о
њиховом деловању у датом тренутку.

Приповедач овог епа такође није класичан. Уместо обективног (непристраног) наратора,
дистанцираног од радње и ликова, имамо емоционално ангажованог приповедача, па се и од
читаоца захтева да се определи за приповедачеве фаворите.

Иако еп не обилује описима ликова, пејзажа, па ни борби, што је чест случај у епској поезији,
Мажурановићева епика ипак обилује стилским фигурама. Писац користи готово сваку фигуру као
да је свежа и нова. Емотивно набијена песничка слика изражава управо песникова осећања према
тематици епске поезије.

Богатство језика састављено је од бројних труцизама које Мажуранић користи у делу, али и многи
библијски изрази. Поред тога, Мажуранић у текст убацује и архаизме, али основа језика му је
штокавица са чакавским карактеристикама, али и неки елементи језика античких дубровачких
песника.

Врста дела: епска песма

Време радње: 19. век

Место радње: Цетиње

Кратак садржај препричано

1. Аговање

Турски ага Ченгић, сурови је моћник који, незадовољан харачем који се скупио, наређује
немилосрдно убиство црногорских заробљеника. У налету беса наређује убиство и свог саветника
– Турчина Дурака – који му је саветовао да пусти затворенике да касније не би постали жртве
освете.

Турчин Дурак имао је сина Новицу, који је био краљев џелат и његов веран поданик. Кад је чуо
агину одлуку, Новица га је молио да му поштеди оца, али га је ага ипак убио.

2. Ноћник

Новица жели да се освети за очеву смрт, па ноћу напушта турски логор и креће према црногорској
дружини. Он је једини који је видео страшан злочин и зато жели да изравна рачуне.

Креће се искључиво ноћу и тако долази на Цетиње. Вођен је жељом за осветом, решен да убије
Ченгића. Његов једини страх био је да ће Црногорци у њему видети непријатеља, убити га и тако
га спречити у његовој намери.

Кад је стигао код Црногораца, с неба је пала једна звезда. То је био знак да се ближи крај
Ченгићевој владавини.
3. Чета

Пре него је могао да пређе у црногорску чету, Новица је морао да се крсти. После тога је постао
дио чете која је одлучила да стане на крај агином терору.

Пре него што су кренули у напад на Ченгићев логор, послушали су говор старог свештника. Он им
је говорио колико је важна и света дужност коју извршавају и њихова борба за своју земљу и
народ.

За Новицу је ово био осветнички поход којим је желео да умири савест због убиства оца.

4. Харач

Смаил- ага долази на гатачко поље да прикупи харач. Људи које тамо сусреће су гладни, голи,
боси и немају ништа да му дају. Док он од њих захтева харач, они моле и преклињу за хлеб, јер га
нису већ одавно видели. Бесан што није успио да добије оно по што је дошао, ага се окоми на
народ и почне да их мучи.

Док његова војска мучи народ, ага се забавља у витешким вештинама. Једном приликом, уместо
да стрелом погоди “влаха”, он погоди свог слугу Цафера и избије му око.

Цео дан су агини крвници мучили народ на различите начине, све док није пала ноћ. Ноћ је
донела болне јауке и смртне јецаје мештана. Агина војска је стала да разапиње шаторе и пече
овнове, гостећи се и забављајући се. Уз јело долази и песма, а песма се претвори у поругу и
исмејавање. Када певач Баук крене да пева о агином промашају и избијању ока верном слуги, Ага
побесни и почне још јаче да мучи беспомоћне Црногорце.

У том часу наилази чета коју предводи Новица. Сви као један нападну Ченгићев логор. Не само да
се цели народ ујединио против зла, већ се и сама природа приклонила праведницима у намери да
истребе душманина.
5. Коб

У последњем певању пад Смаил-аге и читавог царства се наслућује из слике која је описана.
Приказује се Ловћен гора како се уздиже под небом. У њој стоји изба. У изби је, попут лутке,
постављен штап с главом, одећом и оружјем Смаил-аге. Одећа и оружје још увек изгледају
величанствено, али је посве безопасно на агином мртвом телу.

Више никада неће видети светло дана, баш као ни ага, а ни царство којим је управљао.

Ликови: Смаил- ага Ченгић, Новица, Дурак, Сафер, Црногорци

Анализа ликова

Смаил-ага Ченгић турски је освајач. Познат је по својој суровости, мучењима немоћних и

организованим покољима. Он је тиранин који мисли да је владар свега. Себе види као силника
којег не може дотаћи ни правда ни смрт. Мисли да му нитко ништа не може.

Ипак, дошавши на Цетиње, увиди да ипак није толико свемоћан. Дошао је да покупи харач, али то
није могао да оствари. Испробао је витешке игре и неславно прошао. Уз то, постао је предметом
поруге народа. То у њему изазива бес и уради оно што све кукавице раде – окоми се на немоћну
гомилу. Своју моћ исказује над онима којима је најлакше да се науди – заробљеницима и
голоруким и босоногим народом који не може да се одбрани.

Али народ ипак из ове приче излази као победник. Они се ипак уздижу против терора и од
страшног Смаил-аге направе беспомоћну лутку. Још увек у сјајном оделу и с моћним оружјем за
пасом, он је само симбол некадашњег моћног царства, а сада је само део историје.

Новица беше Ченгићев веран поданик. Био је крвник у његовој војсци, све док Ченгић није
наредио да се убије Новичин отац. Новица је то покушао да спречи, молио је агу за милост, али
отац му беше свеједно убијен. Новица се затим искраде из турског логора и пребегне у црногорску
војску. Његова једина водиља је освета оца. Он постаје храбри вођа црногораца, иако им је некад
био непријатељ. Постаје представник целог народа, а тиме и Ченгићев крвник. Новица је храбар и
частан човек. Док је веровао у агу, он га је и следио, али након што му се замерио, он ће да учини
све како би се осветио.

Белешка о аутору

Иван Мажуранић рођен је 1814. године у Новом Винодолском у Хрватској. Био је хрватски
политичар, лингвист, песник и бан, познатији као “бан пучанин”.

Основну школу завршава у Новом Винодолском, гимназију у Ријеци, а право и филозофију у

Загребу и Мађарској.

Радио је као гимназијски професор и адвокат у Карловцу, а затим ради на царском двору у Бечу.

Био је преседник Матице илирске и основао је Самосталну народну странку.

Још као гимназијалац почео је да пише прве стихове, а касније је био један од најзапаженијих и
најбољих песника у “Даници”.

Као лингвиста, остварио је први модерни хрватски речник, додајући у њега неке сасвим нове речи.

Надопунио је Гундулићева Османа и написао еп Смрт Смаил аге Ченгића који спада међу
најзначајније хрватске епове.

Његова остала дела су: Немачко- илирски словар, Хервати Магјаром, Поздрав Винодолу,
Приморац Даници, Даници илирској и друга.