Pitanja i odgovori:POSLOVNA INFORMATIKA

1.Na koji način IT i složeni IS direktno utiču na konkrentnost

poslovanja?

U preduzećima rukuvodoci koriste informacione tehnologije za obezbeđenje

podataka o narudžbini materijala, stanju zaliha, prodaji, plaćanju, budžetu.
Veću primenu imaju sistemi za podršku nadzoru , kontroli, odlučivanju i
planiranje. Danas se glasovne poruke,fax mašine, mob. telefoni, pejdžeri
primenjuju u poslovnoj komunikaciji.Državne uprave prikupljaju i
analiziraju ogromne količine podataka koristeći informacione tehnologije što
dovodi do kvalitetnijeg servisa građanima.Elektronska vlada zadovoljava
potrebe građana, tj. pruža servis garđanima i javnosti, poslovnim
subjektima...

U zdrastvu inform. tehnol. je od velike pomoći njenim

članovima.Zahvaljujući medicinskim bazama podataka moguće je unaprediti
zdravstvo i olakšati mere zaštita zdravlja.Poslovanje u bankama je
promenjeno primenom plastičnih kartica, bankomata( ATMs –Automatic
Teller Machines) i elektronskog transfera novca sa mesta prodaje( EFTPOS-
Electronic Funds Transfer at Point-of-Sale).Izdavačka i štamparska
preduzeća svoje poslovanje ne mogu danas zamisliti bez primene računara,
koristeći softver za obradu texta i slika.Turističke agencije, velike
aviokompanije, i veliki hotelski lanci koriste infor. tehnol. u svom
poslovanju.

Prodavnice koriste POS (Point-of-Sale) sistem za efikasnu obradu

transakcija. Bar-kodčitač služi za unos podataka, pri čemu se naziv
proizvoda , cena i količina pokazuju na displeju

Da bi poslovni sistem mogao da definiše svoje ciljeve i usmeri svoju

aktivnost na njihovo ostvarenje, potrebno je da raspolaže sistemom
informacija, koji obezbeđuje potrebne inputeza normalno funkcionisanje
poslovanja.Informacioni sistem omogućava poslovnom sistemu da dođe do
saznanja o tekućim dešavanjima u određenoj sredini, o mogućim kriznim
situacijama u grupaciji, grani ili privredi.Potrebno je izgraditi takav
informacioni sistem koji će osigurati željene informacije sa povratnom(feed-
back) spregom , jer se na taj način postižu željeni rezultati u odlučivanju.
Informacioni sistem omogućava prikupljanje podataka iz internih i externih
izvora,obradom ih pretvara u informacije i te informacije prenosi
menadžerima svih nivoa, kako bi efikasno doneli odluke u planiranju,
izvršavanju i kontroli poslova ... Cilj inform. sistema u poslovnom sistemu
je da svi zaposleni raspolažu informacijama koje su im potrebne u poslovima
odlučivanja, planiranja, izvršenja i kontrole.Informacioni sistem u svoje
delovanje uključuje ljude(učesnike), podatke i informacije,softver, hardver i
procedure.

Uvođenjem inform. sistema u poslovni sistem, omogućava se:

-brza i precizna obrada podataka,
-arhiviranje velike količine podataka,
-brza razmena podataka,
-trenutni pristup informacija,
-prevazilaženje fizičkih granica poslovnih sistema,
-automatizacija,
-podrška donošenju odluka,
-akumulacija znanja poslovnih sistema i
-učenje na prethodnim iskustvima.

2.Na čemu se temelji informaciono društvo i koje je njegovo glavno

oruđe?

Informaciono društvo (engleski: Information society) je društvo u kome

stvaranje, distribucija i manipulacija informacijama postaje značajna
kulturna i ekonomska aktivnost. Zasniva se na „ekonomiji znanja” jer profit
generiše eksploatacijom znanja, a u manjoj meri prirodnih resursa. Centralno
mesto u ovim društvima zauzimaju informacione tehnologije koje direktno
utiču na proizvodnju i ekonomiju. Smatraju se naslednikom industrijskih
društava.

3.Koji su problemi modernog menadžera kad su u pitanju tehnološke

mogućnosti?

Savremeni svet je svet hiper-promena. One su danas znatno dinamičnije,

dramatičnije, kompleksnije i ne mogu se predvideti. Budući menadžeri
treba da se pripreme za njihovo savladavanje. Moguće je izdvojiti pet
faktora koji utiču i dalje će uticati na okruženje modernog biznisa, to jest
na funkcionisanje organizacija i na sam rad menadžera. Ti faktori su: 1)
globalizacija tržišta, 2) napredak informacionih tehnologija,
3) sve dominantnije preduzezničke forme, 4) rast organizacija u sektoru
usluga i, 5) fokus na menadžment kvaliteta.
Upotreba računara i razvoj informacionih tehnologija omogućili su
korisniku lak pristup svetskoj mreži informacija. Tako je obezbeđena
veza između korisnika i organizacija širom sveta, što je dovelo do
transformisanja kompanija u smislu njihove organizacije i poslovanja.
Informacione tehnologije postale su integralni deo i ličnog i
profesionalnog života.

Preduzetništvo u suštini predstavlja osnivanje ili pokretanje novog

poslovnog poduhvata uz prihvatanje odgovarajućeg rizika kako bi se
ostvario profit. Uticaj preduzetništva na biznis okruženje je mnogostruk.
Pojavljuje se neproporcionalan broj novih proizvoda, usluga i procesa. Ti
novi proizvodi, usluge i procesi se sve brže pojavljuju.

Budući menadžeri se moraju prilagođavati promenama i sami ih

sprovoditi kada je to neophodno. Efektivni menadžer se ne plaši
promene, već je prihvata i utiče na njen tok. Svi menadžeri treba da
imaju tehničke, humane i konceptualne veštine ukoliko žele da budu
uspešni. U zavisnosti od nivoa menadžmenta, pojedine od ovih veština
moraju biti naglašenije. Menadžeri na različitim nivoima su odgovorni za
različite aktivnosti.

U savremenom biznis okruženju, koje je izuzetno konkurentno,

menadžeri ne mogu sprovoditi totalnu kontrolu sa vrha lestvice, niti
kontrolisati akcije sa strane. Umesto toga, treba da prenesu ovlašćenja na
pojedince koji će uraditi sve što je potrebno da se ciljevi ostvare i da
zajedničkim radom obezbede resurse potrebne za poslovanje. Uspešni
menadžer će u budućnosti imati drugačiji menadžerski stil. Više će biti
orjentisan ka timskom radu, zahtevaće učešće drugih, biće efikasan i
fokusiraće se na rezultate. Menadžer 21. veka treba da bude:

Sjajan komunikator – dobar lider najviše vremena provodi u razgovorima

– informisanju, ubeđivanju i inspiraisanju drugih. Obaveza je menadžera
da nauči da čita sa razumevanjem, pažljivo sluša, efiektivno postavlja
pitanja i ubedljivo piše.

Timski igrač – Budući menadžeri treba da budu u stanju da efektivno

funkcionišu kao članovi i kao lideri tima.
Poznavalac tehnologija – Menadžeri budućnosti treba da budu
osposobljeni da koriste informacione tehnologije. Biznis se transformisao
od proizvodnje proizvoda na upravljanje informacijama, pa i menadžeri
treba da pređu kroz tu tranziciju.

Sposoban da reši probleme - Osoba koja dobro rešava probleme ne meša

mišljenja i argumente ili asocijacije i uzorke, ona može da proceni
argumente i da ih formira. Od menadžera se traži britko razmišljanje i
pažljivo vrednovanje dokaza.

Strani ambasador – Menadžeri moraju biti dobro pripremljeni da

efektivno funkcionišu u globalnom okruženju i obavezni su da uvažavaju
kulturnu raznolikost.

4.Šta se podrazumeva pod pojmom sistema?

Sistem predstavlja skup elemenata, realnih ili apstraktnih, predstavljenih kao

celina, gde svaki elementi međusobno interreaguju, povezani sa bar jednim
drugim elementom, i svi zajedno služe zajedničkoj svrsi. Bilo koji objekat
koji nije u vezi sa bilo kojim drugim objektom sistema ne predstavlja deo
tog sistema, već okruženje sistema. Podsistem predstavlja skup elemenata
koji su sistem za sebe, ali i deo većeg sistema.

5.Navedite bitna svojstva koja ulaze u pojam sistema?

Većina sistema imaju zajednička svojstva, uključujući:

Sistemi imaju strukturu, određenu delovima i njihovom kompozicijom:

Sistemi imaju imaju svojstveno ponašanje, koje uključuje ulaze,

procesovanje i izlaze materijala, energije ili informacija;

Sistemi imaju međusobnu povezanost: različiti delovi sistema imaju

funkcionalne, kao i strukturalne međusobne veze.

6.Kako definišemo pojam podatka za potrebe informatike i

računarstva?

Podatak je jednostavna izolovana, neobrađena činjenica koja ima neko

značenje. Podatak može biti:
 broj;
reč;
slika;
zvuk.

Ono što predstavlja činjenicu, događaj ili ideju u određenom zapisu zovemo
podatak. Podatak je predstavljanje činjenice ili ideje pogodne za
komunikaciju, interpretaciju i obradu od strane ljudi i mašina.

Sirovi podaci su brojevi (kada se izražavaju količinska svojstva), karakteri,

slike ili drugi izlazi iz uređaja za pretvaranje fizičkih veličina u simbole, u
veoma širokom smislu (prevashodno se radi o mernim uređajima). Takvi
podaci se obično dalje obrađuju od strane čoveka ili se unose u računar,
čuvaju i obrađuju tamo, ili se prenose drugom čoveku ili računaru. Sirovi
podatak je relativan termin; obrada podataka se obično dešava u etapama, i
„obrađeni podaci“ iz jedne faze se mogu smatrati „sirovim podacima“
naredne faze.

7.Kako definišemo pojam informacije,za potrebe informatike i

računarstva?

Informacija je skup činjenica tako obrađenih i organizovanih da

predstavljaju neko obaveštenje.

Sa gledišta informacione teorije, informacija se uzima kao uređena sekvenca

simbola iz alfabeta, recimo kao ulazni alfabet χ, i izlaznin alfabet ϒ. Obrada
informacije se sastoji od ulazno-izlazne funkcije koja mapira bilo koju
inputnu sekvencu iz χ u izlaznu sekvencu iz ϒ. Mapiranje može da bude
probabilističko ili determinističko. Ono može da koristi memoriju ili da se
obavlja bez upotrebe memorije

Informacija je rezultat analize i organizacije podataka na način da daje novo

znanje primaocu informacije. Ona postaje znanje kad je interpretirana,
odnosno stavljena u kontekst ili kad joj je dodano značenje. Informaciju čine
podaci kojima je dano značenje putem relacijskih veza, odnosno
organizovani podaci koji su uređeni za bolje shvaćanje i razumevanje.
Značenje informacije može biti korisno, ali i ne mora.
Informacija – skup logički povezanih podataka, obrađenih i organizovanih
činjenica koje predstavljaju neko obaveštenje. Podaci su izolovane činjenice
koje postaju informacije u momentu njihovog korišćenja i samo ako su
pravovremeno date.

8.Navedite bitna svojstva kojima se odlikuje informacija?

S pojmom informacija susrećemo se u najraznovrsnijim situacijama, od

upotrebe u svakodnevnom životu do one u specijalizovanim naučnim
područjima. Ona predstavlja osnovno obeležje infromacijskog doba,
informacijske nauke, tehnologije i društva. Od mnoštva značenja koja
poseduje, u ovom delu obrađen je onaj aspekt informacije koji je povezuje s
konceptom poruke. Budući da se podatak i informacija neretko koriste kao
sinonimi, važno je napraviti distinkciju između njih. Naime, definicija
informacije glasi da su to podaci stavljeni u značenjski kontekst, dok je
podatak izvan konteksta. Drugim rečima, podatak je beskoristan sve dok ne
prenosi neku informaciju.

Prema sledećoj definiciji informacija je skup znakova koji primatelju nešto

znače, odnosno otkrivaju nešto novo. Informacija je pojam s mnogo
značenja zavisno od konteksta, ali je po pravilu usko povezana s konceptima
kao što su značenje, znanje, percepcija, instrukcija, komunikacija i razni
mentalni procesi.

Komunikacijska teorija je numerički prikaz nesigurnosti ishoda. Povezujemo

je s entropijom informacije, a samim tim i sa relevantnošću poruke, tj. koliko
nam je data informacija od koristi.

S druge strane, poruka je materijalizovani oblik informacije. Osnovna

osobina poruke jeste da je informativna, odnosno da onome kome je
namenjena (primatelju) pruža neku (novu) informaciju.

Informacija je uvek o nečemu te u tom smislu može biti lažna ili istinita. Da
bi bila što pertinentnija i svrsishodnija važno je da svi učesnici u
komunikacijskom kanalu poseduju određeno predznanje o datoj materiji.

Iako teorija razmatra i modele koji uz primatelja nužno podrazumevaju

postojanje pošiljaoca i stoga ne pridaju važnost ideji da informacija može
proizaći iz okoline, potrebno je napomenuti da se na informaciju i poruku ne
sme gledati u strogo lingvističkom kontekstu, jer čak i buka koja ometa tok
komunikacije daje određenu informaciju.

9.Kako možemo definisati informatiku kao nauku?

Informatika jee nauka koja se bavi strukturom i automatskom (mašinskom)

obradom podataka.

Informatika se bavi pronalaženjem optimalnih rešenja za probleme. Jednom

pronađeno rešenje se može koristiti za niz sličnih problema. Na osnovu
matematičkih aksioma se modeliraju i analiziraju strukture i procesi iz
stvarnog sveta. Opisivanje problema i procesa omogućavaja simulacije tih
procesa. Rešenja problema se definišu u obliku algoritama koji obrađuje
određenu strukturu podataka.

10 Šta se podrazumeva pod pojmom računara?

Računar, kompjuter,ili računalo složeni je uređaj koji služi za izvršavanje

matematičkih operacija ili kontrolnih operacija koje se mogu izraziti u
numeričkom ili logičkom obliku. Računari su sastavljeni od komponenata
koje obavljaju jednostavnije, jasno određene funkcije. Kompleksna
interakcija tih komponenata rezultira sposobnošću računara da obrađuje
informacije.

11.Objasnite šta predstavlja računarski program?

Računarski program (engleski: Computer program) je zapis čija je namena

da ostvari određene promene na računaru. Bez programa računar ne može da
radi.

Računarske programe interpretira ili, u specijalnom slučaju, direktno

izvršava računar. Posledica procesa interpretacije su pomenute promene na
računaru. Usko povezani sa programima su programski jezici. U okviru
programskih jezika određena su stroga pravila po kojima program mora da
bude napisan. Program može da stvori čovek tokom procesa koji se zove
programiranje. Program takođe može da napravi i drugi program tokom svog
izvršavanja na računaru.

Programe možemo da podelimo prema programskom jeziku u kome su

napisani. Programi pisani u programskim jezicima prilagođenim u
potpunosti računaru, takozvanim mašinskim programskim jezicima, su
čoveku gotovo nečitljivi. Postoji veliki broj programskih jezika prilagođenih
čoveku.

12.Objasnite nivoe rešavanja zadataka na računaru?

U procesu rešavanja problema uz pomoć računara može se izdvojiti nekoliko

etapa. Neke etape se mogu preskočiti ili proći nezapaženo,a vreme
predviđeno za realizaciju svake od njih zavisi od složenosti i specifičnosti
problema koji se rešava.

Etape su:

Postavka problema – problem se formuliše na prirodnom jeziku. Važno je da

naručilac programa zatraži od programera. Statistički, 60 do 90% grešaka u
složenim programskim projektima potiče od nepotpune i pogrešne
formulacije zahteva.

Analiza problema – uključuje definisanje ulaznih i izlaznih podataka,

mogućih ograničenja njihovih vrednosti i završava se formalnim opisom
problema.

Izbor ili razrada algoritma – algoritam podrazumeva konačan uređen niz

precizno formulisanih pravila kojima se rešava jedan ili čitava klasa
problema. U ovoj etapi, posle analize svih varijanti i izbora optimalne,
algoritam se izražava na nekom od jezika za zapis algoritma ili u vidu blok
šeme. Kreiranjem algoritma program je sveden u oblik pogodan za rešavanje
na računaru.

Projektovanje opšte strukture programa – bira se programski jezik

najpogodniji za kodiranje. Pristupa se razradi arhitekture programa i
definiše način čuvanja informacija (skup promenljivih, nizova podataka,
drugih struktura)

Kodiranje – zapis algoritma na programskom jeziku.Vreme potrebno za

kodiranje i verovatnoća pojave grešaka zavise od preciznosti algoritma,
strukture podataka i strukture programa.

Testiranje služi za otklanjanje grešaka u programu. Testiranje se radi na

osnovu unapred pripremljenih kontrolnih parametara za koje je poznato
rešenje problema. Testiranje mora da obuhvati sve moguće grane programa
uključujući i situaciju kada nema rešenja problema.Program radi ispravno
kada se rešenja poklapaju sa očekivanim. U toku izrade programa moraju se
obuhvatiti i specijalne situacije kao i “zaštitu od gluposti” (fool tolerance),
koja podrazumeva sposobnost programa da reaguje na nestručna obraćanja
korisnika.

Analiza rezultata izvršavanja programa, njihova interpretacija i eventualna

modifikacija modela – kada je program proveren, greške otklonjene i bez
obzir a što se smatra da program radi korektno, neophodno je da se dobijeni
rezultati stave “pod lupu”. Ako se radi o modeliranju nekog prirodnog
procesa treba uporediti rezultate programa sa rezultatima posmatranja. Ako
nisu u granicama koje se mogu tolerisati model se modifikuje da bi bio što
realniji.

Publikovanje ili isporuka naručiocu – predstavlja trenutak kada se program

iznosi na tržište, stavlja na ftp server radi slobodne distribucije ili predaje
naručiocu.

Održavanje i modernizacija programa – podrazumeva obuku korisnika i

konsultacije o radu programa. Nedostaci i uočene greške se obično
otklanjaju besplatno. Kod tiražnih programa vrši se stalna analiza reakcije
korisnika i izrada novih modifikacija i verzija na osnovu primedbi i želja
korisnika.

13.Kako se računarstvo može definisati?

Računarstvo je nauka koja se bavi proučavanjem teoretskih osnova

informacije i računanja, te njihovim implementacijama i primenama u
računarskim sistemima.

Računarstvo ima mnoga potpolja; neki naglašavaju računanje i specifične

rezultate (kao što je računarska grafika), dok drugi naglašavaju svojstva
računskih problema, (kao što je teorija kompleksnosti). Treći su usredsređeni
na izazove u ostvarenju računanja. Na primer, teorija programskih jezika
proučava pristupe u opisu računanja, dok računarsko programiranje
primenjuje specifične programske jezike za rešavanje specifičnih računskih
problema sa rešenjima.
Dalje potpolje, interakcija čoveka i računara, se fokusira na izazove u izradi
računara i činjenju računanja korisnim, koristivima i univerzalno
pristupačnim svim ljudima.

14.Koje su razlike između informatike i računarstva?

Računarstvo se bavi hardverom ali i softverom i sastoji iz velikog broja

disciplina koje same za sebe monu biti dosta obimne - kao npr. veštačka
inteligencija ili softverski inžinjering, zatim računarski sistemi i mreže, baze
podataka, bezbednost, programski jezici, ittd.

Informatika se bavi pronalaženjem optimalnih rešenja za probleme. Jednom

pronađeno rešenje se može koristiti za niz sličnih problema. Na osnovu
matematičkih aksioma se modeliraju i analiziraju strukture i procesi iz
stvarnog sveta. Opisivanje problema i procesa omogućavaja simulacije tih
procesa. Rešenja problema se definišu u obliku algoritama koji obrađuje
određenu strukturu podataka.

Suštinska razlika je u tome da se računarstvo pre svega bavi svim praktičnim

stvarima vezanim za informacije.

15.Kako možemo definisati informacioni sistem?

Informacioni sistem (IS) je integrisani skup komponenti za sakupljanje,

snimanje, čuvanje, obradu i prenošenje informacija.

Poslovna preduzeća, druge vrste organizacija i pojedinci u savremenom

društvu, zavise od informacionih sistema za upravljanje svojim operacijama
i djelovanjima, održavanje kompetitivnosti na tržištu, ponudu različitih
usluga i unaprijeđivanje ličnih sposobnosti i kapaciteta. Za primer, moderne
korporacije zavise od računarskih informacionih sistema da bi procesovale
svoje finansijske račune i poslovne transakcije, upravljale ljudskim
resursima; opštinske uprave zavise od informacionih sistema za ponudu
osnovnih usluga svojim građanima; pojedinci koriste informacione sisteme
da bi unaprijeđivali svoja znanja, za kupovinu, upravljanje bankovnim
računima i transakcijama, kao i za različita finansijske operacije.

Izumom i dostupnošću novih informacionih tehnologija (IT), javljaju se

nove mogućnosti. Pošto su informacioni sistemi omogućili različite ljudske
aktivnosti, samim tim su izvršili uticaj na društvo. Ubrzali su obavljanje
svakodnevnih aktivnosti, uticali na strukturu organizacija, izmenili načine
ponude i potražnje proizvoda na tržištu, kao i načine i shvatanje rada.
Informacije i znanje, danas predstavljaju vitalni ekonomski resurs.

16.Kako možemo definisati poslovnu informatiku?

Poslovni sistem predstavlja osnovnu ćeliju privrede kao velikog i složenog

sistema i jedanod ključnih nosioca delatnosti.Rezultat rada poslovnog
sistema može biti proizvod, usluga ili proizvod i usluga.

Postojanje povratne sprege omogućava da se izlazni elementi kanališu ka

željenim rezultatima. Poslovni sistem može da se raščlani na niz podsistema,
i to se zove proces dekomponovanja organizacije.Prednosti dekomponovanja
organizacije su:

-svaki podsistem ima svoj cilj, koji je usklađen sa ciljem sistema višeg
nivoa, čime se postiže konvergencija i koordinacija aktivnosti posredstvom
usklađenim ciljeva unutar sistema kao celine.

-sistem kao celina znači više nego što znači prost zbir podsistema.

Polazeći od sistemskog pristupa, informacioni sistem možemo definisati kao

sređeni skup metoda , procesa i operacija za prikupljanje, čuvanje, obradu ,
prenošenje i distribuciju podataka u okviru jedne organizacije.
Pod automatizovanim informacionim sistemom podrazumeva se sistem u
čiju opremu su uključeni i računari..

Informacioni sistem kao deo upravljačkog sistema prikuplja podatke i

transformiše ih u informaciju.

17.Šta čini hardver računara?

Računarski hardver je skup fizičkih elemenata koji čine jedan računarski

sistem. Računarski hardver se odnosi na delove računara kao što su monitor,
miš, tastatura, hard-disk, kućište (sistemska jedinica) - matična ploča,
procesor, grafička kartica, zvučna kartica, memorija, čipovi itd. Tj sve što se
fizički može opipati. Suprotno tome je softver koji se sastoji iz funkcija koje
se skladište na hardverskim komponentama.Softver je skup instrukcija koje
su čitljive za mašinu i koje upravljaju procesorom i operacijama koje on
obavlja. Kombinacija hardvera i softvera je ono što čini računar
upotrebljivim za korisnika.

18.Kako možemo definisati mikro(digitalni)računar?

Konvencionalno, kompjuter se sastoji od bar procesorskog elementa, tipično

centralne procesorske jedinice (CPU), i neke forme memorije. Procesorski
element izvodi aritmetičke i logičke operacije, a sekvencirajuća i kontrolna
jedinica mogu da promene redosled operacija u responsu na sačuvanu
informaciju. Periferni uređaji omogućavaju povraćaj informacije iz
spoljašnjih izvora, te oni izvršavaju zapisivanje i čitanje.

Mehanički analogni računari su počeli da se pojavljuju u prvom veku i

kasnije su korišćeni u srednjem veku za astronomske proračune. Tokom
Drugog svetskog rata, mehanički analogni računari su korišćeni za
specijalizovane vojne namene.

Tokom tog vremena razvijeni su prvi elektronski digitalni računari.

Originalno oni su bili veličine velike sobe, konzumirajći količinu energije

jednaku količini neophodnoj za napajanje nekoliko stotina modernih
personalnih računara (PC).

Sposobnosti modernih računara baziranih na integrisanim kolima su

milionima ili milijardama puta veće od ranih mašina, i oni zauzimaju malu
frakciju prostora neophodnog za smeštaju ranih računara. Jednostavni
računari su dovoljno mali da se smeste u mobilne uređaje, i mobilni računari
se mogu napajati malim baterijama.

Lični računari u njihovim različitim formama su ikone informacionog doba

i oni su ono što većina ljudi smatra „računarima“. Međutim, ugrađeni
računari prisutni u mnogim uređajima od MP3 plejera do borbenih aviona i
od igračaka do industrijskih robota su najbrojniji.

19.Koje su globalne funkcije računarskog sistema?

Globalne funkcije računarskih sistema su:

obrada podataka,
prenos podataka,
 čuvanje podataka,
upravljanje prethodno navedenim funkcijama.

20.Šta se zahteva od računara za masovnu obradu podataka?

Masovna obrada podataka je, iako jedna od najstarijh, možda jedna od

najzastupljenijih primena računara sve do današnjeg dana. Za razliku od
naučno-tehničkih proračuna kod kojih se obavljaju složeni postupci nad
relativno malom količinom podataka, kod masovne obrade podataka se
obavljaju sasvim jednostavni proračuni, ali nad ogromnom količinom
podataka. Na primer, posmatrajmo obračun potrošnje električne energije. U
koliko treba izvršiti obračun za samo jednog potrošača, za taj posao nam ne
treba više od jedne minute. Međutim kada treba izvršiti obračun za sve
stanovnike jednog grada, recimo 500000 potrošača očigledno je da bi trebali
zaposliti ogromnu količinu ljudi koji bi morali obavljati ovaj posao. Pri tome
je veroatnoća greške veoma velika usled dekoncentracije, zamora itd.

Skladištenje podataka je takođe standardizovano. Povezane baze podataka su

razvijene od strane različitih dobavljača na zajedničkim formatima i
konvencijama. Obični formati datoteka mogu da se podele glavnim
računarima i ličnim desktop računarima, dozvoljavajući online unos u
realnom vremenu, kao i potvrđivanje.

21.Iz kojih se elemenata sastoje mikroračunski sistem

Pod mikroračunskim sistemom podrazumevamo računarski sistem zasnovan

na mikroprocesoru.Naziv za mikroprocesor koristi se za centralni izveden u
visokointegrisanoj tehnologiji,ali i za mnoge kontrolore.

Tako se, na primer, centralni procesori iz familija Intel (8080A{80486),

Motorola (MC68000{68040), aritmeti cki koprocesori, mnogi disk i CRT
kontroleri (npr. Motorola 6845- CRT kontroler) de ni su kao mikroprocesori.
Ono sto je zajednicko za sve ove uredaje je da se mogu programirati, imaju
internu memoriju i/ili registar statusa, sposobni su da adresiraju, čitaju ili
menjaju sadr zaj memorijskih registara i uradeni su u visokointegrisanoj
tehnologiji. Mi cemo pod mikroprocesorom nadalje podrazumevati
samo centralni procesor ra cunara izraden u visokointegrisanoj tehnologiji.

Razlike izmedu klasičnih centralnih procesora izvedenih na ploči i

mikropro-cesora izvedenog u čipu ogledaju se u ceni i brzini izvršavanja
instrukcija. Klasicni centralni procesori zauzimali su ve ci prostor i bili
znatno skuplji, ali su obicno imali i veću brzinu izvršavanja instrukcija koje
su hardverski re sene. Mikro-procesori zbog zahteva za nižom cenom obično
imaju mikroprogramsku realizaciju instrukcija.

22.Od kojih funkcionalnih delova se sastoji mikroprocesor?

Mikroprocesor je integrisano kolo velikog stepena integracije komponenata.

Funkcioniše kao centralna procesorska jedinica računara na jednom
integrisanom kolu ili najviše nekoliko intergisanih kola.Mikroprocesor je
svestrano upotrebljiv programabilni uređaj koji prihvata digitalne podatke
kao ulaz, obrađuje ih prema instrukcijama smeštenim u memoriji dajući
rezultat na izlazu. Obrađuje brojeve i simbole predstavljene binarnim
brojnim sistemom. Pojava jeftinih računara sa intergisanim kolima
transformisala je moderno društvo. Mikroprocesori opšte namene u
personalnim računarima koriste se za izračunavanja, obradu teksta, prikaz
multimedijalnih sadržaja i komunikaciju preko interneta.

Tri osnovne karakteristike mikroprocesora su:

Skup instrukcija: lista naredbi koje mikroprocesor može da izvršava.

Širina sabirnice za podatke: Broj bitova koji se obrađuje jednom naredbom.

Brzina rada: određuje koliko naredbi u sekundi procesor može da izvrši.

Izražava se u (MIPS)-ima (Million Instructions per Second) i direktno je
zavisna od radnog takta procesora (frekvencije rada) koja se izražava
gigahercima (GHz).

Mikroprocesor ima tri vrste linija (sabirnica) za povezivanje i linije za

napajanje:

Linije za podatke: obezbeđuju dvosmeran protok informacija različite

širine. Širina sabirnice za podatke je obično umnožak broja 2 (4, 8, 16, 32,
64). Širina sabirnice za podatke određuje najveći broj koji je moguće
postaviti na linije za podatke i može biti 2 N − 1 {\displaystyle 2^{N}-1}
{\displaystyle 2^{N}-1} gde je N širina sabirnice (za 4 je 15, za 8 je 255, za
16 je 65535 itd.)
 Linije za adresiranje: obezbeđuju pristup lokacijama u spoljnoj memoriji i
memorijski mapiranim ulazno/izlaznim uređajima. Radi uštede broja linija
za povezivanje, koje na sebi ima kućište mikroprocesora, proizvođači
ponekad deo linija koriste za protok podataka i za adresiranje
(multipleksirane linije). Kada će linije imati jednu ili drugu funkciju
određuje se linijama za kontrolu..

Linije za kontrolu: obezbeđuju sinhronizaciju događaja unutar

mikroprocesora sa događajima van (pristup memoriji, ulazno/izlaznim
uređajima i dr.) u taktu koji je određen brzinom rada.

Najznačajnije razlike među mikroprocesorima su u broju registara, njihovoj

nameni i međusobnim vezama. Broj registara i njihova organizacija direktno
utiču na listu naredbi. Proizvođači su nastojali da nađu dobar kompromis
između broja registara i liste naredbi kako bi programi mikroporocesora bio
maksimalno efikasni. Veliki broj mikroprocesora pokazuje da u tome nisu
bili uvek uspešni jer je razvoj mikroprocesora uvek bio ispred proizvodnje
terajući proizvođače da stalno izbacuju nove, naprednije mikroprocesore.

Najmanji set registara potrebnih pri programiranju bio bi:

Akumulator: Registar preko kojeg idu sve aritmetičko/logičke operacije,

operacije čitanja i upisivanja memorije i registara

Indeks: Registar koji olakšava referenciranje bloka memorije

Status: Registar koji sadrži rezultate aritmetičko/logičkih operacija, stanja

prekida izvršavanja programa. Broj funkcija ovog registra zavisi od
složenosti organizacije mikroprocesora

23.Na koje osnovne grupe možemo podeliti periferne jedinice računara?

Pod perifernim uređajem podrazumeva se svaki uređaj koji se priključuje na

računar. Oni proširuju mogućnosti računara i mogu se podeliti na:

izlazni uređaji
ulazni uređaji
ulazno/izlazni (I/O, input/output) uređaji
I/O uređaje možemo podeliti na uređaje koji služe za komunikaciju računara
i korisnika (monitor, tastatura, miš ...), zatim oni koji služe za komunikaciju
računara sa elektronskim komponentama (disk, senzori, kontroleri ...) i one
koji služe za komunikaciju računara sa udaljenim uređajima (modemi).

24.Navedite ulazne uređaje računara i njihovu namenu?

Ulazni uređaji omogućavaju unos informacija u računar. U ovu grupu

spadaju:

tastatura
miš
skener
mikrofon
Touch pads
svetlosna olovka (Light pens)
Tracker balls
džojstik
digitalna kamera i dr.

Miš

Miš (engl. Mouse) je periferna hardverska komponenta računara. Po pitanju

modela i načina rada postoji, pre svega, standardni mehanički miš, čiji je
glavni deo čelična kuglica presvučena gumom ili plastikom i koja se rotira
pokretanjem miša po ravnoj podlozi.

Kretanje ove kuglice se prenosi na dve osovine, od kojih jedna prenosi

kretanje po x osi, a druga po y osi. Problem kod mehaničkog miša je što se
lako zaprlja, pošto kuglica, koja se kreće po ravnoj podlozi, kupi svu
prljavštinu i prašinu pa je potrebno povremeno čišćenje miša. Zbog toga su
se gotovo i povukli iz upotrebe.

Optički miš ne sadrži kuglicu. Već led diodu koja omogućava digitalnoj
kameri da hvata fotografije velikom brzinom. Takve fotografije se porede i
na osnovu toga se utvrđuje da li je došlo do promene pozicije ili ne. Ovi
miševi su mnogo precizniji, bolji, zatvoreni su pa ne dolazi do prljanja.
Mana im je prevelika osetljivost i zavisnost od podloge.

Tastatura
Tastatura (engl. Keyboard) je periferna ulazna hardverska komponenta
računara. Osnovni delovi svake tastature su:

numerička tastatura, koja se nalazi sa desne strane tastature i služi za unos

cifara od 0 do 9 i osnovne matematičke operacije,

funkcijski tasteri, koji se nalaze pri vrhu tastature i imaju određene funkcije
u zavisnosti od programa u kome se koriste,

alfanumerička tastatura, predstavlja centralni i najveći deo tastature, koji

sadrži sva slova, znakove i brojeve, koji se koriste u radu.

25.Navedite izlazne uređaje računara i njihovu namenu?

Izlazni uređaji omogućavaju korišćenje informacija iz računara:

monitor
štampač
ploter
zvučnici
projektor i dr.

Monitor predstavlja osnovni način prikaza obrađivanih podataka i radi u

tesnoj sprezi sa grafičkom karticom.

Postoje dva tipa monitora:

CRT (Cathode Ray Tube) monitori

LCD (Liquid Crystal Display) monitori

CRT monitori su monitori sa katodnom cevi i polako se povlače iz upotrebe.

Zbog velikih dimenzija katodne cevi zahtevaju veliki prostor na radnom
stolu. Bolje rešenje predstavljaju LCD monitori koji koriste osobine tečnih
kristala i polarizacije svetlosti. Ovakvi monitori zahtevaju mnogo manje
prostora i smanjuju naprezanje očiju prilikom rada.
Pikseli i rezolucija

Piksel je najmanja nedeljiva logička jedinica slike, predstavljen jednom

tačkom na ekranu. Svaki piksel ima svoju boju i osvetljenje. Jasnoća i
oštrina slike koja se dobija zavisi od broja piksela koji su na raspolaganju,
od čijeg broja zavisi nivo detalja nekog prikaza. Rezolucija po gruboj
definiciji predstavlja broj piksela po jedinici površine. Na primer, rezolucija
1024x768 predstavlja sliku široku 1024 i visoku 768 piksela.

Štampač je uređaj kojim se podaci (slika, tekst ili oboje) ispisuju sa računara
na papir. Sa digitalnim foto-aparatima pojavili su se štampači koji ne koriste
računar za ispisivanje slika, već je moguće odštampati sliku direktno iz
memorije foto-aparata.

26.Navedite ulazno-izlazne uređaje računara i njihovu namenu?

Postoje uređaji koji se koriste za obe prethodno navedene funkcije.

Ulazno/izlazni uređaji omogućavaju korišćenje informacija iz računara i
unos u računar. U ovu grupu spadaju:

Touchscreen monitor
modem i dr.

Modem je skraćenica od MODulate/DEModulate i ona je ime za uređaj koji

modulira analogni nosač signala (kao zvuk), i koji isto tako demodulira -
dekodira digitalni signal sa analognog nosača. Modem je iz računara
najčešće spojen na telefonsku liniju, ali moguće je spojiti modem na bilo
koji podatkovni kabal ili na bežični nosač signala.

Uglavnom služi za spajanje na Internet, no njime je moguće slati i primati

telefaks (ako je to fax modem), programirati da glumi automatsku
sekretaricu. Radi tako da prevodi podatke koje dobije iz telefonske linije u
podatke smislene računaru i obrnuto.

27.Navedite magnetne medije za memorisanje podataka?

Magnetni mediji služe za: a) Backup podataka b) Obradu podataka c) Prikaz

informacija u korisniku razumljivoj formi.
Ta se skupina medija odlikuje po tome što im je površina premazana tankim
slojem magnetskog materijala. Takav magnetski materijal omogućuje da se
digitalni podatak zapiše na način da jedan magnetski pol predstavlja
jedinicu, a drugi nulu. Za čitanje magnetskih medija potreban je uređaj koji
sadrži magnetsku glavu koja će „pročitati“ takav zapis (CD uređaj, disketar,
…)

a)Tvrdi disk (eng. hard disk) – veoma je velikog kapaciteta i ima ga svako
računalo unutar kućišta (slika desno). Postoji i verzija
vanjskog (eksternog)tvrdog diska kojeg možemo prenositi s računara na
računar.

U magnetske medije spadaju još i b) disketa, koja se već gotovo ni ne koristi

zbog malog kapaciteta i nepouzdanosti, c) magnetska vrpca, koja je jeftini
medij s veoma velikim kapacitetom, te d) magnetska kartica koja se koristi
kod različitih kartica za veoma male količine podataka (npr. bankovna
kartica)

28.Navedite osnovne karakteristike RAM memorije?

Memorija sa slučajnim pristupom (engleski: random-access memory, RAM)

ili operativna memorija, označava vrstu memorije koja je direktno
adresibilna i njenom sadržaju se može pristupiti po proizvoljnoj lokaciji, a
ne samo redom (sekvencijalno, kao kod traka).

RAM dozvoljava da se podaci uzimaju direktno u nasumičnom redosledu.

Kod drugih medijuma, poput tvrdih diskova, CD-ova, DVD-ova i magnetnih
traka, kao i primitivnih tipova memorija poput doboš memorije, podaci se
zapisuju u predodređenom redu, uzastopno, zbog ograničenja mehaničkog
dizajna. Zbog toga, vreme prisutpanja datoj lokaciji varira zavisno od fizičke
lokacije.

Najčešće se koristi u računarima kao primarna ili glavna memorija, mada to

nije neophodno.

Danas je RAM u obliku integrisanih kola. Striktno govoreći, moderni tipovi

DRAM-a nemaju nasumičan pristup, pošto se podaci čitaju u rafalima, iako
je ime DRAM ostalo. Ipak mnogi tipovi SRAM-a, ROM-a, OTP-a i NOR
fleša i dalje imaju slučajan pristup i u striktnom smislu. RAM se povezuje sa
nepostojanim tipom memorije (kao što su DRAM memorijski moduli), gde
se informacije gube ako nestane struje.

29.Navedite osnovne karakteristike ROM memorije?

ROM memorija (енглески: Read-only memory - memorija iz koje se podaci

mogu samo čitati) je vrsta memorije koja se koristi u računarima i drugim
elektronskim uređajima. Podaci skladišteni u ROM memoriji ne mogu biti
izmenjeni, ili mogu biti izmenjeni sporo i sa teškoćama, pa se uglavnom
koristi za firmware (softver koji je vezan za specifični hardver i ne zahteva
česta ažuriranja).

Iako se diskretna kola u principu mogu menjati, integrisana kola ne mogu i

beskorisna su ako su podaci oštećeni. Uprkos jednostavnosti, brzini i
ekonomičnosti mask ROM memorije, ugnježdeni sistemi (embedded
system) često prave reprogramabilne memorije koje su fleksibilnije i
jeftinije. Od 2007, ROM kola se uglavnom koriste za aplikacije kao što su
mikrokodovi i slične strukture, na različitim tipovima procesora.

Druge vrste stalne memorije kao što su EPROM i EEPROM nazivaju se

skraćeno samo ROM memorije iako se ovi tipovi memorije mogu brisati i
reprogramirati više puta, s tim što upisivanje u memoriju može trajati duže i
može zahtevati drugačiju proceduru za upisivanje nego što je potrebno
učiniti za čitanje. Kada se govori na manje precizan način, ROM se odnosi
na stalnu memoriju za skladištenje programskog koda ili neizmenljivih
podataka.

30.Koje su osnovne karakteristike magnetnih diskova?

Tvrdi ili čvrsti disk (engleski: hard disk drive (HDD) – hard disk drajv, hard
disk – hard disk ili hard drive – hard drajv) je vrsta sekundarne memorije.
Podaci se snimaju magnetnim putem, u koncentričnim krugovima
(cilindrima) na površini tvrdih okruglih ploča (diskova).

Tvrdi diskovi su se pojavili na tehnološkoj sceni 1956. godine, kao izum

preduzeća IBM, i nakon svog izlaska na tržište postali su dominantna
tehnologija za sekundarno skladištenje podataka u tipičnim računarskim
sistemima tokom 1960-tih. Danas (2017.) tvrdi diskovi se koriste u mnogim
računarskim sistemima. Nedavne inovacije su tehnologije poput tvrdih
diskova bez pokretnih delova koje koriste fleš memoriju i NAND
tehnologije, polako počinju da potiskuju magnetske diskove s pojedinih
sistema kao što su prenosnici. Tvrdi diskovi zbog neprekidnog razvoja i
usvajanja novih tehnoloških rešenja još su najprivlačniji kao tehnologija za
sekundarno skladištenje podataka što se tiče odnosa sledećih svojstava:
nosivosti, brzine prenosa podataka i cene.