PEDAGOŠKA PSIHOLOGIJA

SEMINARSKI RAD

PAMĆENJE I NJEGOVI
OMETAČI

Mentor: Student:
Prof dr Saša Stepanović Ana Ilijevski 49/2018

Beograd, 2018. godina

1
 SADRŽAJ:

1. Uvod……………………………………………………………….3
2. Pamćenje…………………………………………………………..4
Definicija i osnovnna svojstva pamćenja…………………….4
3. Faktori koji ometaju pamćenje…………………………………….6
Psihički poremećaji…………………………………………..6
Intoksikacije………………………………………………….7
Bol……………………………………………………………8
Stres…………………………………………………………..8
Starenje i socijalni život……………………………………...8
Umor…………………………………………………………9
Okolina……………………………………….………………9
4. Zaključak…………………………………………………….……10
5. Literatura…………………………………………………….……11

2
 UVOD

Pamćenje je jedna veoma kompleksna i još uvek u potpunosti neistražena kognitivna

funkcija. Zbog svoje kompleksnosti je oduvek bila zanimljiva tema za istraživače, njihova
želja za saznanjem kako dolazi do registrovanja informacija, obrade, faktora koji utiču na to
koja informacija će ostati upamćena, koja ne i žašto je to tako je izrodila brojna istrživanja i
teorije, zahvaljujući kojima mi danas znamo mnogo o ovoj funkciji i bolje razumemo njene
poremećaje. Ova saznanja umnogome pomažu, nama dekfektolozima, jer je pamćenje, (vrlo
često udruženo sa nekim drugim kognitivnim funkcijama) uglavnom funkcija koja je
oštećena i uspešnost rada i napredka pacijenta zavisi od toga kako manpulišemo faktorima
koji olakšavaju ili otežavaju tretman. Stoga je neophodno dobro upoznati sve kognitivne
funkicije i njihove osobenosti.

Pamćenje definišemo kao sposobnost da se usvoje, zadrže i koriste nama bitne

informacije. Fiziološke teorije pamćenja su Pavlovljeva teorija o stvaranju uslovnih refleksa i
Teorija o stvaranju engrama. Postoje tri faze iz kojih se pamćenje sastoji, to su: upamćivanje,
pamćenje u užem smislu i sećanje. Faktori koji mogu uticati na pamćenje su brojni i na
različite načine remete ovu funkciju: poremećaji pamćenja nastali uslede psihičkih
poremećaja, intoksikacije (alkohol, kofein, kokain, kanabinoidi, sedativi, opijati,
halucinogenih droga, isparljivih rastvarača), stres, sredinski faktori, socijani život i starenje,
umor, hronični bol i mnogi drugi faktori.

„...Izgleda, tako, da pamćenju dugujemo sve što imamo ili jesmo; naše ideje i pojmovi
su njegov rad, a naša svakodnevna percepcija, mišljenje i kretanje potiču iz tog izvora.
Pamćenje sabira bezbrojne fenomene našeg postojanja u jedinstvenu celinu; i kao što bi se
naša tela raspala na atome da ih ne povezuje privlačna snaga materije, tako bi se i naša svest
rasparčala na bezbrojne fragmente da smo i jednu sekundu živeli bez povezujuće i
integrativne moći pamćenja...“ (Schacter,1993)

3
 PAMĆENJE

Definicija i osnovna svojstva

Def: Pamćenje je sposobnost usvajanja, zadržavanja i korišćenja određenih i nama

potrebnih informacija.

Od fizioloških teorija pamćenja, najvažnije su: Pavlovljeva terija o stvaranju

uslovnih refeksa i teorija o stvaranju engrama.

Prva se zasniva na promeni veza između neurona u mozgu i proizilazi iz Pavlovljevih

eksperimentima sa psima. Po toj teoriji smatra se da se nasleđuju bezuslovni refleksi, a kada
se istovremenim delovanjem diferentne i indiferentne draži postigne da i prva postane
diferentna, taj proces nazivamo uslovljavanje.

Druga teorija se zasniva na pretpostavci da svaki nadražaj registrovan čulima ostavlja

materijalni otisak u mozgu , taj trag je nazvan engram i smatra se da je elektro-bio-hemijske
prirode. Najvažniju ulogu u stvaranju engrama ima RNK, pa je eksperimentalno potvrđeno da
životinje u čijoj ishrani ima više belančevina bolje pamte i uče. U mozgu ne postoje određeni
centri zaduženi za pamćenje, već je za to zadužen čitav mozak. Engrami se talože u slojevima
pa zato kad dođe do gubitka pamćenja vezano je za određene vremenske periode. Sinapse
koje postoje u mozgu sprečavaju istovremenu aktivaciju engrama i nastanka ’haosa’.

Pamćenje je psihička funkcija koja se sastoji iz tri faze: upamćivanje (stvaranje

engrama), pamćenje u užem smislu (skladištenje engrama u mozgu) i sećanje (prepoznavanje
engrama pri ponovnom opažanju informacije i reprodukcija bez ponovnog opažanja
informacija).

Upamćivanje se odvija u nekoliko faza. Prvu fazu čine ultrakratko i kratko pamćenje.
Ove dve faze se baziraju na električnim impulsima, to znači da u ovim fazama jos uvek nije
došlo da stvaranja novih belančevina, tj. engrama u mozgu. U ultrakratkoj fazi impulsi kruže
u mozgu i nakon nekoliko sekundi nestaju, to je uzrok selekciji u pamćenju. Smatra se da je
ova faza ograničenog kapaciteta, Milerova tvrdnja je 7+/-2 elementa u skladištu. Kratka faza
sledi nakon prve ukoliko su informacije dovoljno snažne i značajne za ličnost. Električni
impuls koji kruži u mozgu je sada jači (iako ne dovoljno da započne hemijski proces i ostavi
trajniji trag) i uspeva da podstakne određene ćelije da stvore njegovu kopiju koja nestaje
nakon dvadesetak minuta.

U drugoj fazi dolazi do hemijskog procesa u ćelijama koji za posledicu ima stvaranje
belančevina, čime se informacija materijalizuje i tako trajno zadržava u mozgu.

Treća faza, u kojoj višestruko opažane informacije izazivaju ponavljanje hemijskog

procesa, što dovodi do učvršćivanja engrama.

4
 Upamćivanje može biti namerno i nenamerno. Namerno upamćivanje podrazumeva
da postoji određeni cilj da se nešto upamti, i da bi se to postiglo angažuju se volja i pažnja.
Primer voljnog pamćenja jeste učenje. Dok kod nenamernog pamćenja ne postoji određeni
cilj, već opažena informacija svojim osobinama izaziva upamćivanje. Nenamerno
upamćivanje je najčešće posledica nekog jakog emocionalnog doživljaja.

Kao što smo gore rekli, ukoliko je za određenu informaciju stvoren engram to znači
da je skadištena u mozgu, ta pojava se još naziva i dugoročno pamćenje. Neuropsihologija
dugoročno pamćenje deli na: eksplicitno i implicitno. O eksplicitnom ili deklarativnom
pamćenju govorimo kada je reč o pojmovima i informacijama različite vrste, kao što je slučaj
kada se prisećamo nekih doživljaja ili podataka o nekom predmetu. Dok implicitno ili
nedeklarativno pamćenje podrazumeva obrazac ponašanja koji je posledica prethodnog
iskustva (zato je proceduralno znanje-kao skup operacija neophodnih za izvođenje neke
radnje- prototipski primer implicitne memorije).

Eksplicitno i implicitno pamćenje se razlikuju i po tome što prvo smatramo

fleksibilnijim, dostupnim različitim sistemima za produkciju govora, prilagođeno bržem
učenju, ponekad čak i iz samo jednog pokušaja, dok za drugo važi sve suprotno.

Deklarativno pamćenje se deli na: epizodičko i semantičko (Talving, 1972) Ova

podela podrazumeva razlikovanje sistema u kome se beleže naša iskustva (epizodički) od
drugog koji registruje naša saznanja (sematički).

Slika 1: Ilustracija mozga

Na pamćenje i negovu efikasnost utiču mnogi faktori, kao što su: očuvanost svesti,
neoštećena pažnja, ponavljanje opažanja, postojanje asocijacija (dva sadržaja u svesti koji su
se pojavili istovremeno ili jedan za drugim i imaju težnju da se u reprodukciji jave zajedno),
volja da se nešto upamti, emocije. Više o svemu ovome nešto kasnije.

Ne treba zaboraviti da i nakon što se određena informacija zapamti, njenu

reprodukciju mogu deformisati razne svesne i nesvesne, primarne ili sekundarne obrade,
razne korekcije i doterivanja naročito izazvana subjektivnim emocionalnim faktorima, tzv.
’kozmetika sećanja’. Fiziološko zaborvljanje je još jedan faktor koji utiče na reprodukciju.
Poznato je da se vremenom gube detalji na događaje i ostaju samo krupnije konture.

5
 Ono što može biti zanimljivo za nas jeste i to kako okolina može uticati na pamćenje.
Zamislite situaciju, čovek čita novine u dnevnoj sobi, video je članak koji mu se sviđa i želi
da ga iseče, a za to su mu neophodne makaze koje se nalaze u kuhinji. Ustaje, odlazi do
kuhinje i kada stiže tamo zaboravlja žašto je došao, vraća se u dnevnu sobu i odmah se
priseća zašto je išao do kuhinje. Razlog tome je razlika u ambijentu između dnevne sobe i
kuhinje, u dnevnoj sobi se nalazi određeni nameštaj, osvetljenje prostorije je drugačije,
novine su tu takođe, to je okruženje u kom je osoba prvi put pomislila na makaze. Dakle,
fizičke osobine prostorije su uticale na prisećanje. Ali, nisu samo fizičke osbine prostorije
presudne, na prisećanje može uticati miris, muzika koja se čuje u pozadini ili video kontekst.
Ovo je tipičan primer kontekstualnog pamćenja u svakodnevnom životu. Kontekstualno
pamćenje pripada gorepomenutom epizodičom pamćenju. Osoba kada upamti njemu
značajnu informaciju, ona upamti i informacije koju su u njegovom okruženju, i te
informacije kasnije budu od pomoći pri prisećanju (Isarida, 2014).

FAKTORI KOJI OMETAJU PAMĆENJE

Faktori koji mogu uticati na pamćenje su brojni i na različite načine remete ovu
funkciju: poremećaji pamćenja nastali uslede psihičkih poremećaja, intoksikacije (alkohol,
kofein, kokain, kanabinoidi, sedativi, opijati, halucinogenih droga, isparljivih rastvarača),
stres, sredinski faktori, socijani život i starenje, umor, hronični bol i mnogi drugi faktori.

Poremećaji pamćenja koji nastaju kao posledica psihičkih poremećaja se dele na

kvantitativne, kvalitativne i poremećaje vremenskog toka događaja.

Kvantitativni poremećaji su amnezije koje se javljaju u vidu potpunog ili delimičnog

nesećanja za jedan vremenski period u prošlosti. Sudbina engrama je u zavisnosti od vrste
amnezije različita.

a) Psihogena amnezija ili histerična amnezija nastaje kao posledica potiskivanja

neprijatnih uspomena, iako za to sećanje engrami i dalje postoje. Nekada se radi o
čitavom događaju, a nekada se nesećanje odnosi samo na određenu izgovorenu reč
ili rečenicu. Određenim metodama, kao što su hipnoza, psihoanaliza ili
narkoanaliza, sećanja se mogu povratiti, što ukazuje na prisustvo engrama u
mozgu;
b) Retrogradna amnezija se odnosi na kratak period koji je prethodio gubitku svesti
zbog povrede mozga i najčešće se odnosi na nekoliko sekundi, a može biti i duže.
Ovo pojava se objašnjava time što se informacija nije zadržala dovoljno dugo u
mozgu kako bi došlo hemijskog procesa i stvaranja engrama;
c) Anterogradna amnezija moze biti udružena sa retrogradnom amnezijom ili
odvojena od nje. Ona podrazumeva nesećanje događaja u periodu nakon povrede
mozga, što se objašnjava periodom sužene svesti koje traje određeno vreme nakon
osevešćivanja. Iako je prekinut kontinuitet normalne svesti, klinička praksa
pokazuje da je osoba pamtila i da engrami za ovaj period postoje. U ovom stanju
se engrami mogu reprodukovati jedino ako se osoba vrati na nivo psihičke tenzije
patološki izmenjne svesti;

6
 d) Amnezija dementnih nastaje zbog atrofije mozga što oštećuje upamćivanje novih
događaja, ali i gubitaka ranije upamćenih materijala, naročito onih mlađih;
e) Amnezije u agnoziji.

Kvalitativni poremećaji pamćenja su različite obmane sećanja koje nastaju u

različitim okolnostima.

a) Pod dejstvom akutuelnog efekta, npr. straha, umora, i tada dolazi do falsifikovanja
prošlosti;
b) Pod dejstvom sugestije kad se nekritično prihvataju tuđi stavovi;
c) Patološka lažljivost je poremećaj koji se ispoljava tako što osoba maštu pretvara u
realnost. U težim slučajevima ni ona sama više ne može da razlikuje maštu od
realnosti;
d) Konfabulacije podrazumevaju teška oštećenja upamćivanja i gubitak sećanja
bliske prošlosti zbog propadanja neurona kore velikog mozga. Osobe popunjavaju
i prikrivaju praznine u sećanju izmišljenim pričama.

Poremećaji pamćenja vremenskog toka su istovremeni poremećaji opažanja i

pamćenja i ispoljavaju se u vidu deža vi i deža veki ( već viđeno i već doživljeno) i žame vi i
žame veki (nikad viđeno i nikad doživljeno). Posledica su izmena u stanju svesti, odnosno
izmena u nivou psihičke tenzije.

Intoksikacije podrazumevaju prekomoreno kozumiranje štetnih supstanci. S tim da cu

u ovom radu pažnju posvetiti alkoholu, lekovima i kanabisu.

Negativni uticaj alkohola na funkcionisanje mozga je davno dokazan, nakon

kozumacije samo jedne ili dve čašice mogu se primetiti određene štetne posledice, s tim da
nakon prestanka komzumacije ove posledice nestaju. Posledice mogu biti otežano kretanje,
gubitak ravnoteže, zamućenje vida, otežan govor, usporene reakcije, oštećeno pamćenje. Što
nije slučaj ukoliko se alkohol u dužem vremenskom periodu svakodnevno konzumira, tada
može izazvati manje poremećaje, kao što su pojedinačni ispadi u pamćenju do težih posledica
koje zahtevaju svakodnevnu tuđu negu i pomoć. Studija koja je rađena među studentima
pokazuje da je od 772 osoba koje su upitane “Da li su se ikad jutro nakon opijanja probudili I
nisu se sećali događaja od prethodne večeri?”, čak 51 procenat njih odgovorio da su u
jednom trenutku svog života to doživeli, dok je 40 procenata reklo da im se to desilo u
prethodnih godinu dana.

Kada govorimo o lekovima, znamo da je njihova vrednost neprocenjiva jer svojim

postojanjem olakšavaju i spašavaju živote, ali isto tako znamo da svaki lek koji je u prodaji
ima neželjene efekte. Mnogi od tih neželjenih efekata su zanemarljivi, neki stvaraju manje ili
ozbiljnije probleme, a drugi su samo čudni. Kada govorimo o pamćenju, interesuje nas uticaj
lekova na mozak, tačnije na neurotransmitere, jer su oni zaduženi za komunikaciju ćelija
mozga i zato je neophodno da se proces neurotransmisije odvija neometano. Problem nastaje
onda kada određene supstance koje se nalaze u lekovima utiču na proizvodnju, skladištenje,
otpuštanje ili prekid akcije neurotransmitera. Kao posledica toga se javljaju neurokognitivni
poremećaji, među kojima je i poremećaj pamćenja, koji moze varirati od poteškoća u

7
upamćivanju, do pojave ozbiljnih simptoma, kao što je demencija. Studija je pokazala da
lekovi koji utiču na pamćenje su: lekovi protiv anksioznosti (benzodiazepini), lekovi za
snižavanje holesterola (statini), antiepileptici (stariji i noviji), antidepresivi (triciklični
antidepresivi), narkotični lekovi protiv bolova (opioidi), anti-Parkinson lekovi (dopaminski
agonisti), antihipertenzijski lekovi (b-blokatori), lekovi za spavanje (nebenzodiazepinski
sedativ-hipnotici), lekovi za inkontinenciju (antiholinergici i antimuskarini) i antihistaminici
(prva generacija).

Kanabis je droga koja je u današnje vreme najrasprostranjenija i sa njenom

konzumacijom se najčešće počinje već u tinejdzerskom uzrastu. Kakav će uticaj imati na
pamćenje, zavisi od uzrasta (ukoliko je osoba mlađa, smatra se da su posledice veće), koliko
dugo se konzumira (nema relevantnih dokaza da povremena konzumacija ozbiljnije šteti
pamćenju, izuzev akutnih simptoma), genetske predispozicije i doze koja se uzima. Glavni
sastojci kanabisa, tj sastojci koju su prisutni u najvećoj količini su tetrahidrokanabinol (THC)
i kanabidol (CBD), a istraživanja govore da kanabis koji u svom sastavu sadrži veći procenat
THC-a je štetniji za funkciju pamćenja. Akutne posledice konzumacije kanabisa su: otežana
sposobnost razmišljanja i rešavanja problema, iskrivljena percepcija, otežana kordinacija i
ono što je bitno za ovaj rad, smanjena sposobnost kratkoročnog pamćenja i učenja. Jedno
longitudinalno istraživanje o dugoročnim posledicama ukazuje da je bitna razlika u
poremećaju pamćenja kod osoba koje su zavisnici (da ilustrujemo, u proseku konzumiraju
oko 94 dzointa u toku jedne nedelje) i onih čija konzumacija je bila mnogo manja. Nakon
perioda apstinencije od 28 dana, kod drugiih se funkcija pamćenja vraća u normalu, dok prvi
i dalje na testovima pokazuju oštećenja u pamćenju.

Skorija istrživanja govore u prilog tome da dugotrajni i konstantni bol, bez

kraniocerebralnih povreda, može uticati na kognitivne funkcije, odnosno na pamćenje. Katz i
sar. sugerišu da kognitivne disfunkcije kod hroničnih bolova, kao što su smetnje pamćenja i
koncentracije, odražavaju sindrom deficita selektivne pažnje. Selektivna pažnja predstavlja
sposobnost kognitivnog sistema da selektuje deo informacija koji je zadržan u čulnoj
memoriji i koje se prosleđuju u dalju obradu. Istraživanje koje je sprovedeno u Specijalnoj
bolnici za reumatske bolesti u Novom Sada nad 60 obolelih od reumatoidnog artritisa i 30
zdravih ispitanika iz kontrolne grupe, došlo se do zaključka da oboleli od reumatoidnog
artritisa su pokazali u testovima viši stepen poremećaja pamćenja nego zdravi ispitanici
(Tomašević-Todorović 2011.).

Kada počnemo govoriti o stresu i njegovom uticaju na čovečiji organizam,

neizostavno je pomenuti i kortizol, tzv. hormon stresa. Kada je osoba izložena određenoj vrsti
stresa, dolazi do porasta nivoa kortizola u krvi i to je bio jedan od prvih dokaza njegovog
nepovoljnog uticaja. Ishod istrživanja sprovedenog u cilju otkrivanja uticaja stresa na
pamćenje dalo je značajne statističke podatke, tj, dokazano je da stres nedvosmisleno utiče na
skladištenje i prisećanje, ali ti podaci nemaju bitniji klinički značaj (Beckner, 2004.).

Starenje i socijalni život- Teorije koje se bave istraživanjem kognitivnih sposobnosti u

starosti govore da su kognitivne sposobnosti očuvanije ukoliko osobe imaju aktivniji način
života. Razlike koje postoje u funkcionisnju pamćenja kod starih osoba su uglavnom

8
posledica: intelektualne aktivnosti i stepena obrazovanja, opadanje kognitivnih sposobnosti
kao posledica starenja, specifičnih osobenosti načina života, socio-ekonomskog statusa i
socijalnih interakcija. Aktivno učešće u stimulativnoj okolini smanjuje stepen propadanja
kognitivnih sposobnosti. Od pomoći može biti druženje sa vršnjacima, ljudima koji su istog
socijalnog statusa ili načina života i opšteg zdravstvenog stanja. Studija koja je obuhvatala
479 odraslih osoba, starosti od 25-80 godina i ispitivala kako uzrast utiče na kognitivne
sposobnosti otkrila je da osobe koje vise vremena provode sa prijateljima i porodicom imaju
bolje sposobnosti pamćenja; da su osobe sa boljim pamćenjem mlađe, dobrog zdravlja i imaju
bolji lokus unutrašnje kontrole; da osobe koje sebe smatraju socijalno i fizički aktivnijim,
takođe sebe smatraju manje anksioznim i da bolje pamte; da osobe koje su slabijeg zdravlja,
imaju manji stepen edukacije i manje utiču na svoje okruženje smatraju da imaju vise
problema sa pamćenjem.

Umor- Pod umorom u ovom slučaju podrazumevamo zamorenost, smanjenu energiju,

fizičku ili mentalnu iscrpljenost ili nedostatak motivacije. Uzroci ovome mogu biti:
psihološki i psihosocijalni (anksioznost, depresija), fizički (anemija, dijabetes, kancer) i
fiziološki (trudnoća, dojenje, neredovan san, preterana fizička aktivnost). Mentalni umor
može izazvati osećaj stresa, insomnije, depresije i osecaj niže vrednosti. Tri glavna uzroka
koji izazivaju mentalni umor i poremećaj pamćenja su: nepravilna ishrana, neredovan i
nedovoljan odmor i nekontrolisani stres. Takođe može doći do oštećenja hipokampusa, a to bi
izazvalo poremećaj opažanja, skladištenja i prizivanja informacija. Kaur, Malik, Sharma,
Jangra su došli do zaključka da umor može biti uzrok ozbiljnijih problema u upamćivanju i
gubitku pamćenja.

9
 ZAKLJUČAK

Pamćenje je, kao i ostale kognitivne funkcije, od presudnog značaja za svakodnevno

bivstvovanje i kvalitet života pojedinca. Bez pamćenja, ljudi ne bi bili sposobni da
funkcionišu u svetu koji ih okružuje, štaviše, ne bi mogli da misle o sebi na način na koji
misle.

Zbog svoje kompleksnosti je podložno negativnom uticaju brjnih faktora. Gotovo sve
što nas okružuje, kao i stanje organizma može u pozitivnom ili negativnom smislu uticati na
funkciju pamćenja. Faktori su brojni i u većoj ili manjoj meri remete pamćenje, u ovom rada
je naveden tek mali deo “ometača”. Istraživanja i studije koje sam pronašla radeći na ovu
temu govore u korist toga da svi ovi faktori utiču negativno na pamćenje, razlikuju po tome u
kojoj meri ometaju pamćenje i na koju fazu pamćenja utiču. Dakle, dokazano je da entiteti
obrađeni u ovom radu, psihički poremećaji, intoksikacije, starenje i socijani život, stres, umor
i bol, remete ovu kognitivnu funkciju.

10
 LITERATURA:
1. Beckner V., (2004), University of Texas, Texas,
https://www.researchgate.net/publication/37254467_The_effects_of_stress_on_dif
ferent_stages_of_memory;
2. Chavant F., Favreliere S., Lafay-Chebassier C., Plazanet C. i Perault-Pochat M.,
(2011), British Journal of Clinica Pharmacology,
https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pmc/articles/PMC3244635/;
3. Isarida T., Isarida T., (2014), Shizuoka Prefectural University, Japan,
https://www.researchgate.net/publication/292937149_Environmental_context-
dependent_memory;
4. Kaplan C., Ponds R., Diederiks J., Jolles J., Stevensen F., (1999), Age and
Ageing, str 379-384,
https://www.researchgate.net/publication/12839731_How_ageing_and_social_fact
ors_affect_memory;
5. Krajger-Guzina A, (2006), Naučna knjiga, Beograd;
6. Krstić N., (2013), Uvod u neuropsihologiju, Fakultet za specijalnu edukaciju i
rehabilitaciju, Beograd;
7. Malik M., Kaur J., Sharma P., Jangra S., (2018), JETIR, Vol 5,
https://www.researchgate.net/publication/328902043_EFFECT_OF_MENTAL_F
ATIGUE_ON_MEMORY_AND_RETENTIONAN_EXPERIMENTAL_STUDY
;
8. Maric J., (1993), Klinička psihijatrija, Savremena administracija, Beograd;
9. MEĐUNARODNA STATISTIČKA KLASIFIKACIJA BOLESTI I SRODNIH
ZDRAVSTVENIH PROBLEMA, (2010), Deseta revizija, Knjiga 1, Institut za
javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”, Beograd
https://www.rfzo.rs/download/dsg/MKB102010Knjiga1%281%29.pdf;
10. NIAAA Journal, (2004), Number 63, Rockville,
https://pubs.niaaa.nih.gov/publications/aa63/aa63.htm;
11. Tomašević-Todorović S., Bošković K., Filipović D., Naumović N., (2011),
Vojnsanitetski pregled, Vol. 68, Br 6, Str 481-488, Beograd,
http://www.vma.mod.gov.rs/vsp_06_2011-1.pdf#page=16;
12. Uddin S., Al Momun A., Sarwar S., Amran S., (2016), International
Neuropsychiatric Disease Journal,
https://www.researchgate.net/publication/304594964_Medicine_that_Causes_Me
mory_Loss_Risk_of_Neurocognitive_Disorders.

11