Матурски рад – Географија

Ветрови

Kreator rada:Stevan Zvicer

Професор: Ученик:

Београд,.
Садржај:
1.УВОД…………………………………………………….....3
2.СТРУКТУРА ВЕТРА ………………………………...4
3.Стални ветрови…………………………………...…...5
3.1 Пасати ……………………………………………….....5
3.2 Антипасати………………………………...................5
3.3 Западни ветрови …………………………………....6
3.4 Источни или поларни ветрови……………...…6
4. Периодицни ветрови ……………………………..…..7
4.1 Тропски монсуни…………………………….…....7
4.2 Вантропски монсуни……………………………..7
5. Локални ветрови ……………………………………….7
5.1 Кошава…………………………………………………9
5.2 Бура …………………………………………………….9
5.3 Фен……………………………………………………..10
5.4 Југо …………………………………………………….10
5.5 Торнадо…………………………………………....11
5.6 Маестрал ……………………………………………..12
6. Ветрови као извор енергије у Србији…………..12
7. Ураган ……………………………………………………..15
7.1 Ураган „Катрина”………………………………..15
8. Мерење ветра………………………………………....15
9.Историја примене енергије ветра………………..16
10.Закључак………………………………………………18

2
1.УВОД
Ветар је појава кретања ваздуха као последица различитих
атмосферских притисака између две локације.
Ветар се може упоредити са током воде (било као река, било као
водопад), кретањем тела (нпр. куглице) низ стрму раван или
слободан пад, са струјом у металном проводнику... увек је у
питању кретање као последица различитих потенцијала.
Ваздух који се креће слично воденој струји, некад брже, некад
спорије-то је ветар. Ветар је ваздух у кретању. То кретање је
условљено неравномерним загревањем Земљине површине од
стране Сунца. Пошто површину Земље чине веома различити
типови земљишта и вода, они на различите начине апсорбују
Сунчеву топлоту. Током дана, ваздух изнад тла се много брже
загрева него ваздух изнад воде. Топао ваздух изнад тла се шири и
подиже, а тежи, хладан ваздух долази на његово место
стварајући ветар.
На исти начин, снажни атмосферски ветрови који круже око
Земље настају услед тога што се тло у близини екватора више
греје него тло у близини северног и јужног пола. Дакле, енергија
ветра је само други облик енергије Сунца. Рачуна се да се нешто
мање од 3% енергије Сунца која падне на Земљу претвори у
ветар.
Ветар је самим тим појава кретања ваздуха као последица
различитих атмосферских притисака између две локације. Настаје
услед различитог атмосферског притиска и другачије густине
појединих слојева ваздуха.

Ветар представља векторску величину,за чије одређивање су

потребна три елемента:правац,смер И брзина (јачина).Мада су за
одређивање потребна само два елемента:правац (под правцем се
подразумева И смер) И брзина односно јачина. Правац ветра
обелезава се страном света одакле дува,а зависи од земљине
ротационе брзине.Означава се помоћу ветроказа И руже
ветрова,која показује 32 правца .Осам праваца су главни
(север,североисток,исток,југоисток,југ…)Између ових постоји још осам
међуправаца,а даљих 16 немају нарочитог значаја за практичне сврхе.У
метеорологији И поморству одређује се оном страном света одакле ветар дува,а у
ваздухопловству страном света у коју дува.
Брзина ветра је пређени пут ваздуха у јединици времена:мери се ветрометром,а
изразава у метрима у секунди,километрима на час или чворовима.За мерење јачине
у m/s употрбљавају се анемометри I анемографи,они аутоматски региструју
тренутне брзине ветра.У међународним радио-телеграфским извештајима о
времену,а I у недостатку поменутих елемената употребљавају се ознаке према
Бофортовој скали.

3
2.СТРУКТУРА ВЕТРА:
Кретање ваздуха у односу на његову унутрашњу структуру може
бити ламинарно или турбулентно.При ламинарном кретању
честице ваздуха имају паралелне путање.Јавља се врло ретко И то
при слабим ветровима И траје веома кратко.
Турбулентно кретање ваздуха представља у сустини хаотично-
ускомешано кретање,при чему су путање честица ваздуха веома
различите И међусобно се пресецају.Оно настаје због додира
ваздуха са површином Земље,због трења измeђу самих честица
ваздуха И због промене у температури ваздуха.Ово кретање
изазива неравномерност у брзини И правцу кретања ветра И оно
одређује карактер ветра.Према величини разлике између
моменталне брзине(удара) ветра И његове средње брзине
разликујемо миран И пулзиван ветар.Миран ветар је дефинисан
разликом брзине до 5 м/с од његове средње брзине,пулзиван
ветар од 7 до 10 м/с И више.Јачи ветар, чија се брзина за веома
кратко време знатно повећа,а затим опадне, назива се олујни.Ако
се правац ветра знатно И неравномерно колеба,назива се
променљивим(нестабилним).

Слика 1:Ветар као извор енергије

4
3.Стални ветрови:
Учествују у општој циркулацији атмосфере.Називају се јос
планетарни јер непрекидно дувају преко Земљине површине.У
њих спадају:пасати,антипасати,западни ветрови и источни или
поларни ветрови

3.1 Пасати:
Су ветрови који настају тако што од појасева високог ваздушног притиска између
20° и 40° северне и јужне географске ширине, који су правилно развијени само
изнад океана и то много изразитије на јужној полулопти, ваздушне масе струје са
обе стране према полутарском појасу ниског притиска. На северној полукугли се
јављају као североисточни и источни ветар, а на јужној полукугли као југоисточни
и источни ветар.

Пасати имају више меридијански правац дувања на источним странама океана, док
је при западним странама правац више упореднички, нарочито у летњој половини
године одговарајуће земљине полукугле. То важи и за цео Тихи океан и за јужни
део Индијског океана. Тај систем ветрова је знатно преиначен у близини великих
континената, нарочито у јужној Азији, услед великих годишњих колебања
температуре и ваздушног притиска, као и непосредног додира са Индијским
океаном, па је овде развијен систем монсунских ветрова. Главно обележје
пасатских ветрова је њихова постојаност и у правцу и у јачини. Ветар у тим
крајевима дува данима, недељама, па и месецима готово из истог правца и са истом
брзином. Поремећаји су веома ретки у средишним деловима пасатских појасева.

Средња брзина пасата у његовим средишним деловима износи од 6 - 9 m/s, али је

неким месецима мања. Иначе, брзина пасатских ветрова се смањује са ближењем
термичком екватору, тј. појасу полутарских тишина. Пасати имају највећу јачину у
пролећу одговарајуће земљине полукугле, а најмању у супротном годишњем добу -
у јесен. Пасати су, поред тога, сразмерно суви и прохладни при ведром времену.
Немају никакву тежњу за узлазним кретањем, па по томе ни за образовање облака и
падавина. Али све то наступи чим се испречи неко бреговито острво или копно.
Ово присиљено узлазно кретање, и до сразмерно незнатне висине, условљава
довољно снижење температуре да би дошло до кондезовања водене паре и до
трајне и обилне падавине, при бреговитим обалама, која се по томе зове орографска
киша.

Висина до које се осећају пасатски ветрови врло је променљива. Североисточни

пасат на Атлантском океану обично влада до нешто веће висине од 900 метара, али
по непосредним посматрањима, понекад достиже висину и до 4000 метара. Треба
такође споменути да појас пасатских ветрова заузима више од половине земљине
површине, али су они поремећени на највећем делу свога простора у близини
континената.

3.2 Антипасати:

5
Су висински ветрови, који дувају од екватора према половима (Северном и
Јужном), и имају супротан смер кретања од пасата. Висинске ваздушне струје
скрећу удесно од правца градијента. Услед тога се на северној полулопти образују
југозападни висински ветрови, а на јужној полулопти северозападни. То су
антипасати и они дувају на висини од 2.5 - 3 km, а изнад екватора на висини од 9
km. Према суптропским ширинама висина им се постепено смањује, а брзина
слаби.

3.3 Западни ветрови:

Дувају приблизно између 40°и 65°г.ш.Ваздушне масе долазе из
области суптропског антициклона и због Земљине ротације
скрећу ка истоку,односно имају западни правац кретања.Ови
ветрови су јачи у вишиm географским ширинама и изразитији су у
зими него у лето.

3.4 Источни или поларни ветрови:

Настају као последица струјања ваздуха из поларних области
високог ваздушног притиска према депресијама око
стожерника.Под утицајем Земљине ротације скрећу ка западу и
добијају скоро источни правац.Око 60° г. ш сударају се са
западним ветровима,дижу увис и крећу према половима.

6
Слика 2: Стални ветрови.

7
4. Периодични ветрови:
Сезонске промене атмосферског притиска у једном истом месту
проузрокују струјање ваздуха у току извесног временског периода
у једном правцу,а затим у току следећег исто тако дугачког
периода у другом правцу.То су периодични ветрови монсуни.Они
захватају велике површине копна и океана и дувају зими с
копна,које је тада хладније и изнад кога је нижи ваздушни
притисак,према топлијем мору,док је у току лета обрнуто.Ветрови
дувају од мора према копну.Зато су зимски монсуни суви,а летњи
доносе обилне кисе.Монсуни су слабо развијени у области
екватора,због малог годишњег колебања температуре и вазду
-шног притиска.За њихов постанак погодније су више географске
ширине,нарочито тамо где нема јачих сталних ветрова .Као што
су појасеви суптропских тишина.Према положају области у којима
се јављају разликујемо два типа монсуна:тропски и вантропски

4.1 Тропски монсуни:

Дувају у појасу до 20 N и 15 С.Најразвијенији су у јужној и источној

Азији,уИндији,Пакистану,Бангладешу и Индокини.Током лета
монсун полази с Индијског океана и представља заправо
продужетак јужног пасата,који посто пређе у екватор мења свој
правац из југоисточног у југозападни.Ваздушне масе презасићене
воденом паром наилазе на планине Гати у Индији и јужне падине
Хималаја уз које се издижу и хладе,водена пара се кондензује и
изручује се огромна количина воде.Од јуна до септембра у
појединим деловима Индије излучи се и преко 90% годишње суме
падавина.У зимској половини године монсун дува с расхлађеног
копна из Пенџаба и подножја Хималаја где се тада образује
пространи антициклон.Долази из правца североистока,тако да је
то у ствари северни пасат.Зимски монсун је сув и слабији од
летњег,а кишу доноси једино ако прелази преко мора.

4.2 Вантропски монсуни:

Су најтипичнији на Далеком истоку-у Јапану,источном
Сибиру,источној Кини.На Далеком истоку летњи монсун дува са
северозападног Пацифика доносећи обилне падавине.У току зиме
област високог ваздушног притиска је изнад Источне Азије,са
центром у Монголији,а ниског притиска источно од Јапана.Монсун
прелази преко:Охотског,Јапанског и Жутог мора,излучује

8
падавине дуж западних обала Јапана исчезава у северном делу
Тихог океана.

5. Локални ветрови:
Су карактеристични за одређене области на Земљи.Настају под
утицајем локалних природних услова,имају увек исти правац и
подржавају исте временске прилике.Најпознатији ветрови
су:кошава,бура,југо,фен,вардарац,маестрал и торнадо.

9
5.1 Кошава:
Jе југоисточни ветар, који дува са Карпата. Доноси суво и хладно
време и има велики утицај на локалну климу. Најчешће дува
током јесени и зиме. Удари ветра могу достизати брзину и до 70
km/h, мада се просечна брзина ветра креће између 25 и 45 кm/h.
Забележене су и топле кошаве. Осећа се на северу до Суботице,
на југу до Ниша а на западу до Шида. Настаје када је висок
ваздушни притисак над Украјином, а низак над западним
Средоземљем. Најјача је на улазу у Ђердапску клисуру

5.2 Бура:
Врло је значајна природна појава, јер знатно утиче на живот људи, организама и
развој вегетације. Бура долази с копна и дува, прелазећи било и обронке горског
ланца, углавном смером према мору. Дува обично великом, каткада орканском
снагом, нарочито тамо где се планине протежу близу морске обале.

Настанак буре:

Бура настаје тако, што се хладан ваздух из копненог залеђа руши низ стрме
обронке планинског ланца и кроз уске приморске драге према мору, па струја
ваздуха, таласајући се низ стрму косину, постиже уз неке услове врло велику
брзину. Има изразиту вертикалну компоненту осцилације (одатле назив падајући
ветар) те јаку немирну струју ваздуха или турбулентности. Ова особина се огледа
посебно у томе, што главна струја ветра није једнолична, па тако бура дува на
махове, при чему се слабији и јачи ударци рефули (ит. raffica, ит. диал. feolo)
одмењују уз краће или дуже паузе, за којих ветар знатно ослаби.

Општи предуслови за настанак буре су да уз топографски значајну конфигурацију

тла (релативно стрму теренску косину, која лежи на рубу пространијег планинског
масива), морају везати два климатски различна, инкохерентна подручја (пространо
хладно копнено залеђе и топло море).

Са метеоролошког гледишта треба да елементи, погодни за развој буре,

конгруентно делују с развојем тла. Метеоролошки предуслови долазе до изражаја у
значајној расподели температуре и температуре ватдуха. Велика и трајна топлотна
разлика између хладног залеђа и топлог морског подручја подно теренске косине
чини, да се дуже одржава велик барички градијент (велика разлика барометријског
притиска на размерно малим удаљеностима). Разлика у атмосферском притиску,
усмерен у правцу предела нижег притиска над морем, важан је предуслов за то, да
се покрећу уздужне масе од залеђа према мору.

Описана подела метеоролошких елемената температуре и притиска наступа

редовно у зимско доба, кад поларни хладни ваздух прекрива средњу Европу и

10
ствара овде широко подручје високог притиска ваздуха (антициклон), док у јужној
Европи владају истовремено више температуре и размерно нижи притисак.

11
Слика 3: Бура

5.3 Фен:
Jе ветар који дува са планина и доноси топлије време. Најкарактристичнији је за
област Алпа. Може бити:

циклонски ("јужни") — дува са севера низ јужне падине планина

антициклонски ("северни") — дува са југа низ северне падине планина.

У северној подгорини Алпа дува фенски ветар пред крај зиме и почетком пролећа
који се назива снегождер, јер брзо отапа снег.

5.4 Југо:
Југо је је топао и влажни ветар, који се јавља уз облачно и кишовито време. Због
њега на мору настају високи таласи.

Иако најчешће дува у хладним деловима године, може дувати и лети. На јужном
Јадрану најчешће се јавља од почетка јесени па до краја зиме, а на северном од
краја зиме до почетка лета. Зими југо траје до девет дана, а понекада и до три
недеље са прекидима. Лети у већини случајева не траје дуже од три дана. Брзина
ветра се креће од 10 до 30 метара у секунди и никада не крене да дува изненада, већ
своју пуну снагу постиже тек након 24 до 36 сати, а олујну јачину углавном током

12
трећег дана. Чешће и снажније се појављује на јужном делу Јадрана него на
северном.

Постоје две врсте југа:

Циклонални: југо настаје када се циклон са запада приближава Јадрану или се

исти развије у Ђеновском заливу или у северном Јадрану. Најчешће настаје са
развојем секундарних циклона у заветрини Алпа. Због те појаве југо почиње најпре
на северном Јадрану, шири се према средњем и јужном и исто тако најпре престаје
дувати на северном Јадрану. Јачина и смер кретања циклона одређује какав ће се
југо развити. У већини случајева је то умерено јаки до олујно јаки југоисточни
ветар (понекад дува и у налетима). Прати га густа и ниска облачност са
повременим, често и јаким кишама.
Антициклонални: југо настаје под утицајем високог атмосферског притиска над
источним делом Средоземља и еловањем циклоне на северном делу Европе.
Најчешће се јавља у пролеће и јесен. Небо је ведро или се појаве цирокумулуси или
алтокумулуси из смера запад-југозапад. Након дан или два на северном Јадрану
расте облачност, падавина нема или су ретке, а атмосфера је врло тмурна због
повећања количине честица прашине из пустиња северне Африке и Азије.
Температура ваздуха је висока, а ваздух сиромашан влагом.

5.5 Торнадо:
Торнадо је насилна олуја, карактеристична по обртању облака у облику левка. Реч
„торнадо“ долази од шпанског или португалског глагола торнар, што значи
„обртати се“. Торнада се формирају у олујама широм света, најчешће уз обале
америчког средњег запада ("Алеја торнада"), као и на југу. Бројећи инциденте, САД
погађају овакве олује чешће него било коју другу земљу.
Левак торнада

Торнадо настаје различитим физичким процесима у атмосфери, а за настанак

торнада је потребно неколико услова: нестабилност атмосфере, механизми
подизања и влага у средњим и доњим деловима атмосфере. У близини тла
нестабилна ваздушна маса је топла и влажна и релативно је хладнија у горњим
деловима атмосфере. Топли и влажни делови ваздуха дижу се и састаје са хладним
и сувљим. Повећањем влаге започиње јаче кондензирање у капљице воде и тада се
енергија (топлина) отпушта у околни ваздух, што је довољно да се узлазно
струјање настави пењати. Ово се све догађа у Грудасто-кишном облаку,
најнестабилнији и најопаснији од свих 10 родова облака. Струјање топлог ваздуха
се у облаку судара са осталим струјањима хладнијег силазног ваздуха и тада облак
почиње показивати видљиве ротације које се због силе теже пружају до тла.

Торнадо носи све пред собом, а зависно о олујама каквим настаје може имати
незамисливу јачину и трајати до сат времена. У том времену може разорити цели
град.

13
Јачине торнада означавају се по две лествице, и то по Фуџита лествици и/или
ТОРО лествици

5.6 Маестрал:
Jе освежавајући северозападни ветар који у топлим данима дува са мора на копно.
Јавља се углавном лети и дува само уз обалу. Ретко допире даље од 20 M и строго
је приземни ветар (до 300 m висине). Почиње да дува око 10 сати с брзином ветра
1.6-3.5 m/s, а после подне 3.4-5.4 m/s. Престаје по заласку Сунца.

Јаки маестрал се назива маестралун, он је брзине 10-13 m/s. Слабији маестрал

ствара таласе висине 20-60 cm, а јак и преко 1 m.

Слика 4: Торнадо

6. Ветрови као извор енергије у Србији:

Због сталне енергетске кризе у Србији, ветроенергетика се
показује као идеалан нови капацитет, има веома кратак период
инвестиционе изградње, сезонска вршна производња поклапа се
са сезонском вршном потрошњом и производи се струја уз
минимално нарушавање животне средине. Средином
осамдесетих, било је више истраживачких пројеката у области
нових и обновљивих извора енергије. Међу њима и
ветроенергетике. Септембра 1987, на саветовању о производњи

14
електричне енергије у оквиру стратегије развоја енергетике,
доста пажње било је посвећено алтернативним изворима. Познато
је да су у нашој земљи потенционални локалитети за развој
ветроенергетике планински венци источне Србије, Војводина,
планинске заравни у централној Србији и долине Дунава, Саве и
Мораве. Тренутно се врше систематска мерења ветроенергетских
потенцијала на више локација у Војводини, на десним обалама
Саве и Дунава, а најдаље се отишло у мерењима на Власини. На
изабраним локацијама, врше се систематска испитивања а
проучена је и могућност акумулације електричне енергије преко
реверзибилне хидроелектране.

Мерења на Власини показују у јуну, када је период слабијих

ветрова, у прва два дана средња вредност брзине је 12 м/с, од 3.
до 18. јуна средња вредност брзина износила 4 m/s, а у периоду од
18. до 30. јуна 2005. просечна брзина је била 8 m/s, што је веома
погодно за коришћење.
Резултати урађених студија указују да је ветар у Србији добар
ресурс за производњу електричне енергије. По важећим
критеријумима за економичну експлоатацију, може се
експлоатисати на великој површини. При садашњем степену
развоја технологије, могуће је инсталирање ветрогенератора
укупног капацитета до 1500 МW, што је око 15% укупног
енергетског капацитета Србије. Ови капацитети, уз претпоставку
ниског степена искоришћења, могу да произведу 2,4 ТWх
електричне енергије годишње.
Важан је избор локације. У приморским земљама, уз обалу или на
планинским превојима уз море, стално дувају ветрови па избор
локације није тежак. У континенталним земљама, посебно у
планинским областима, на само стотинак метара, смењују се
заветрине и брисани простори, где ветар снажно дува. Наши
метеоролози развили су у свету признат метод моделирања
ваздушних струјања, пре свега ради тачнијих временских
прогноза. Међутим, моделирање је нашло примену и у
ветроенергетици. Помоћу модела грубо су предвиђене области у
Србији интересантне за ветроенергетику. За њих се израђује
нумерички модел уз утврђивање утицаја свих препрека и одређује
се мерно место једног или више мерних стубова. Мерни стуб
висине 50 м или виши поставља се на изабрано место и врше се
мерења дуга више месеци ако се она могу корелисати са
подацима околних метеоролошких станица, односно најмање 18
месеци до две године, ако то није могуће.

15
Слика 5:

16
7. Ураган:
Je тропска олуја чија брзина дувања прелази 119 километара на
час.

Формирају се у Мексичком заливу а онда различитом жестином

погађају југоисточни део Сједињених Америчких Држава али и
карипске земље.

Урагани имају често веома тешке последице - (Ураган Катрина).

Због честих и катастрофалних последица формирана је и
америчка база за океанска и атмосферска осматрања, која
применом савремених технологија осматра и упозорава
становништво.

Сасвим је уобичајена појава да се и више стотина хиљада људи

привремено исељава из области којима прети ураган.

Сезона урагана у САД траје од 1. јуна до 30. новембра.

7.1 Ураган „Катрина”:

Настао је 24. августа 2005. крај Бахамских острва, први удар на

копно збио се крај Мајамија (Флорида) кад је јачина урагана била
категорије 1. Ту је узроковао знатна материјална разарање,
поплаве приобалног појаса и 11 људских жртава. Наставио је је
кроз Мексичкои залив, где је ојачао и 29. августа свом силином
његови разорни ветрови (тада је био категорије 4, где се ваздух
креће брзином око 250 км/х) погодили су америчке државе
Луизијану и Мисисипи. Изазвао је изузетна материјална разарања
у приобалним подручјима, и изазвао потапање око 80 % града Њу
Орлеанса у Луизијани када су дан након налета урагана
попустиле бране, које су штитиле град који се већим делом
налази у депресији. Многи становници најугрожених подручја
страдали, а велика разарања претрпеле су и америчке државе
Алабама, Тенеси, Џорџија и Кентаки.
Процењује се да је ово била у САД "најскупља" природна
катастрофа до сада, у којој је и 1.209 људи изгубило живот, од
чега преко 900 у Луизијани.

8. Мерење ветра:
Свака метеоролошка станица као један од основних параметара, поред
температуре, влажности, броја сунчаних сати, мери и брзину Свака метеоролошка
станица као један од основних параметара, поред температуре, влажности, броја
сунчаних сати, мери и брзину ветра. Брзина ветра се изражава обично као колико

17
километара на сат, али постоји начин да се брзина изражава у бофорима.
Брзина ветра мери се анемометром или анемографом. У досадашњој
метеоролошкој пракси, најчешће се користи Фусов анемограф, који мери правац,
средњу и тренутну брзину ветра. Све три величине се региструју непрекидно на
анемографској траци. Детекторски део анемографа обично се налази 10 м изнад
тла, на стубу у кругу метеоролошке станице. У новије време, мерења података о
ветру врше се помоћу дигиталних уређаја за прикупљање података јер стандардни
метеоролошки подаци нису довољно добри за примену у ветроенергетици.
Веома је интересантан, поред поменутих основних величина, и параметар који
дефинише ветар, а то су удари ветра. Удар ветра је брзина ветра у трајању од
неколико секунди. У Србији је добро познат североисточни ветар, кошава који има
честе ударе великог интензитета. Рецимо, када је средња брзина десет метара у
секунди, удари достижу и дупло већу вредност. Правац остаје исти и при тим
ударима.
Значајни параметри за производњу електричне енергије су: брзина ветра,
опредељујући правац, учестаност брзина, учестаност тишине, густина ваздуха.
Типична варијација ветра обично се описује Wеибулл-овом дистрибуцијом.
Сабирањем сваке брзине помножене са вероватноћом њеног појављивања добија се
средња брзину у посматраном периоду.

9.Историја примене енергије ветра:

Пре више од пет хиљада година, Египћани су користили ветар за
покретање бродова на реци Нил. Касније су направљени млинови
за млевење пшенице и другог зрневља. Најстарији познати су у
Персији ( Ирану ). Ти млинови су имали лопатице које су
изгледале као велика округла весла. Персијанци су користили
енергију ветра и за пумпање воде.
Од старих Египћана па до открића парне машине, ветар се
користи за покретања једрењака. Чак и сада, једрилице парају
морима и рекама користећи ветар.
Више векова касније Холанђани су побољшали основну
конструкцију ветрењача, уводећи крила у облику елисе и
користећи на њима затегнуто платно. Они су користили
ветрењаче за млевење и испумпавање воде при освајању земље
ниже од нивоа мора.
Колонисти у Америци су користили ветрењаче за млевење жита,
за вађење воде из дубоких бунара, али и за сечење дрва у
стругарама. Око 1920. Американци користе мале ветрењаче и као
генераторе електричне струје. У исто време се на Криму, на обали
Црног мора, подиже први вишекиловатни ветрогенератор у
Европи.
Спорадична коришћења ветрењача, за разне намене, настављају
се све до велике енергетске кризе, седамдесетих година прошлог
века. Тада је свест о недостатку нафте променила енергетску
слику света и нагло повећала интерес за алтернативне
енергетске изворе. То отвара пут поновог уласка, на велика

18
врата, ветрењача као генератора електричне енергије.

Ветроенергетика претвара кинетичку енергију којом располаже

ветар у корисније облике енергије као сто су механичка и
електрична. Ветроенергетика не загађује и неограничена је јер се
обнавља. Она не користи гориво, не производи гасове стаклене
баште, од ње нема отровног или радиоактивног отпада. Код
ветрогенератора, снага излазне енергије драматично расте са
порастом брзине ветра. Због тога је већина најисплативијих
ветрогенератора лоцирана у ветровитим областима. На брзину
ветра утиче конфигурација терена па се због тога
ветрогенератори подижу на високим торњевима.
На снагу ветра утичу: храпавост тла, природне или вештачке
препреке и орографија. Рад ветрогенератора може бити битно
увећан уколико се WЕГ лоцира између две препреке или две
планинске падине ( тунел ефекат ). Повећања брзине могу да
буду и преко 30% у односу на околину. Један од уобичајених
лоцирања WЕГ је на врховима брда где се повећавају густина и
брзина ваздуха који струји.

Локални ветрови у виду термичке циркулације:

Ветар с мора и ветар с копна. Ови ветрови настају услед
температурног контраста који се јавља због неједнаког загревања
копна и мора или неког већег воденог базена. У току дана ветар
ће да дува с мора на копно што је познато као ветар с мора; ноћу
је правац дувања обрнут те отуда и назив - ветар с копна.
По изласку Сунца копно се више загреје него море тако да се у
приземном слоју атмосфере ваздух креће од хладније ка топлијој
површини тј. од мора ка копну; више овог слоја ваздух струји у
обрнутом смеру - од мора ка копну. На хоризонтална кретања
надовезују се вертикална; узлазна - изнад копна и силазна - изнад
мора чиме се затвара потпуна циркулација. Доњи део те
циркулације је ветар с мора .Ветар с мора се појављује у
временском интервалу од 8 до 10 часова, потом се постепено
убрзава, постигне максимум у брзини (5-6 м с-1) после поднева да
би се постепено успорио. По заласку Сунца (19-20 часова) када су
температуре копна и воде приближно исте наступа кратко
затишје.

19
10.Закључак:
Подаци указују да би еолска енергија у будућности могла постати
једна од најекономичнијих, а самим тим много више коришћена,
обзиром да необновљивих ресурса енергије расту цене, смањују
се залихе. Повећани захтеви за гасом, и његове мале резерве већ
имају утицај на његову цену, угља има релативно доста али
повећани захтеви из трећег света, нарочито из Индије и Кине,
могу повећати његову цену.

20
Литература:
1 Текстови Проф. др Марка Поповића, нашег водећег
стручњака у ветроенергетици
2 ЕТФ, студентски радови
3 www.здравље.орг.yу
4 Ненад Ђајић, Енергија за одрживи свет, Београд, 2002

21