Разред VIII

Наставна јединица Зависне реченице – систематизација

Образовни стандарди СЈ.1.3.6; СЈ.1.3.7; СЈ.1.3.8; СЈ.2.3.5; СЈ.2.3.6; СЈ.2.3.7; СЈ.3.3.5
Тип часа утврђивање и систематизација
Облици рада фронтални, индивидуални
Наставне методе монолошка, дијалошка, метода демонстрирања, текст-метода
Наставна средства наставни лист
Циљ часа Систематизација знања о зависним реченицама и њиховим синтаксичким
функцијама.
Образовни, васпитни и Препознавање зависних реченица и везника који их уводе, стицање знања о
функционални задаци њима и њиховим синтаксичким функцијама, увиђање и рашчлањивање
синтаксичких конструкција, функционална примена знања при анализи
конкретних синтаксичких јединица, даље усвајање ортографске норме
српског језика (писање запете у односним реченицама; развијање аналитичког
и синтетичког мишљења код ученика; уочавање смисаоних веза у реченици;
примена знања из ове наставне јединице у усменом и писменом изражавању;
појачавање радозналости и подстицање истраживачког духа код ученика
Литература Петровачки, Љиљана (2004). Синтакса у настави српског језика и
књижевности. Нови Сад: Змај.
Станојчић, Живојин и Љубомир, Поповић (2000). Граматика српског језика
за средње школе. Београд: Завод за уџбенике.
Поповић, Љубомир (1982). Из проблематике конституисања и структурирања
сложених реченица. Независне и зависне реченице. Књижевност и језик.
29/1. Београд. 2–15.
Врем. структура часа Уводни део: 10-12 мин. Главни део: 25-30мин. Завршни део: 3-5 мин.
Корелација: књижевност

Уводни део часа:

Попуни табелу понуђеним примерима реченица. Води рачуна о њиховим значењима и
функцијама.
ТИПОЛОГИЈА ЗАВИСНИХ РЕЧЕНИЦА
ЗНАЧЕЊЕ ФУНКЦИЈА ВЕЗНИЦИ ПРИМЕРИ
1. ИЗРИЧНЕ ОБЈЕКАТСКА
ДА, КАКО, ШТА,
допуна глаголима ДА ЛИ, ЗАШТО...
мишљења,
говорења, опажања,
осећања СУБЈЕКАТСКА

2. ОДНОСНЕ АТРИБУТСКА

СУБЈЕКАТСКА КОЈИ, ЧИЈИ,

ШТО, КАКАВ,
АПОЗИТИВНА КОЛИКИ...
ОБЈЕКАТСКА
3. ВРЕМЕНСКЕ ПРИЛОШКА КАД, ДОК, ЧИМ,
ПРЕ НЕГО ШТО,
ПОШТО...
4. МЕСНЕ ПРИЛОШКА ГДЕ, КУДА,
ОДАКЛЕ
5. УЗРОЧНЕ ПРИЛОШКА ЈЕР, ЗАТО ШТО,
ЗБОГ ТОГА ШТО,
ПОШТО...
6. ПОРЕДБЕНЕ ПРИЛОШКА КАО ШТО, КАКО,
КАО ДА
7. НАМЕРНЕ ПРИЛОШКА ДА, КАКО,
ЗАТО...
8. ПОСЛЕДИЧНЕ ПРИЛОШКА ДА, ТАКО ДА

9. УСЛОВНЕ ПРИЛОШКА АКО, ДА,

УКОЛИКО
10. ДОПУСНЕ ПРИЛОШКА ИАКО, МАДА,
ПРЕМДА

1. Разговарају о човеку који је прошао.. 2. Није дошла јер се разболела.

3. Отишла је у град да се види с другарицом.
5. Ако се чујеш с њим, поздрави га.
7. Питала сам се зашто је отишао.
9. Добро је да се вежба.
11. Назови ме кад дођеш.
13. Поступио је како су му саветовали.
15. Чули смо да долазиш.
17.Чим стигнем, јавићу ти се.
4. Купио је оно за чим му је срце жудело.
6. Толико је лупало да смо се сви уплашили.
8. Видео је како разговарају
10. Отишли су куд смо их послали.
12. Ко донесе најбољи рад, биће награђен.
14. Дошли су иако их нисмо очекивали.
16. Није дошао, што је све изненадило.
ЗНАЧЕЊЕ ФУНКЦИЈА ВЕЗНИЦИ ПРИМЕРИ
1. ИЗРИЧНЕ ОБЈЕКАТСКА ДА, КАКО, Видео је како разговарају.
ШТА, ДА ЛИ, Чули смо да долазиш.
допуна глаголима ЗАШТО Питала сам се зашто је
мишљења, отишао.
говорења,
опажања, осећања СУБЈЕКАТСКА Овде је забрањено да се
пуши.
2. ОДНОСНЕ АТРИБУТСКА КОЈИ, ЧИЈИ, Разговарају о човеку који је
СУБЈЕКАТСКА ШТО, КАКАВ, прошао.
АПОЗИТИВНА КОЛИКИ... Ко донесе најбољи рад, биће
ОБЈЕКАТСКА награђен.
Није дошао, што је све
изненадило.
Купио је оно за чим му је
срце жудело.
3. ВРЕМЕНСКЕ ПРИЛОШКА КАД, ДОК, Назови ме кад дођеш.
ЧИМ, ПРЕ НЕГО Чим стигнем, јавићу ти се.
ШТО, ПОШТО...
4. МЕСНЕ ПРИЛОШКА ГДЕ, КУДА, Отишли су куд смо их
ОДАКЛЕ... послали.
5. УЗРОЧНЕ ПРИЛОШКА ЈЕР, ЗАТО ШТО, Није дошла јер се разболела.
ЗБОГ ТОГА
ШТО, ПОШТО...
6. ПОРЕДБЕНЕ ПРИЛОШКА КАО ШТО, Поступио је како су му
КАКО, КАО ДА саветовали.
7. НАМЕРНЕ ПРИЛОШКА ДА, КАКО, Отишла је у град да се види
ЗАТО... с другарицом.
8. ПОСЛЕДИЧНЕ ПРИЛОШКА ДА, ТАКО ДА Толико је лупало да смо се
сви уплашили.
9. УСЛОВНЕ ПРИЛОШКА АКО, ДА, Ако се чујеш с њим,
УКОЛИКО поздрави га.
10. ДОПУСНЕ ПРИЛОШКА ИАКО, МАДА, Дошли су иако их нисмо
ПРЕМДА очекивали.

Главни део часа: Презентација са задацима

Завршни део часа:
Научили смо: Како се према значењу деле зависне реченице? Коју све функцију могу вршити?
Која је функција зависних прилошких реченица? Каква је функција везника у зависним
реченицама? Може ли се помоћу везника са сигурношћу утврдити врста зависне реченице? Зашто
не може? Везником да уводе се изричне, намерне, условне, последичне реченице; везником кад
временске, односне, изричне, условне реченице.Који је најсигурнији начин?