III гимназије 283 PDF

РЕПУБЛИКА СРПСКА
МИНИСТАРСТВО ПРОСВЈЕТЕ И КУЛТУРЕ
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД

ГИМНАЗИЈЕ СВИХ СМЈЕРОВА
Бања Лука, јули 2013. године

РЕПУБЛИКА СРПСКА
МИНИСТАРСТВО ПРОСВЈЕТЕ И КУЛТУРЕ
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД

ГИМНАЗИЈЕ СВИХ СМЈЕРОВА
Бања Лука, јули 2013. године

Издавач:
Министарство просвјете и културе Републике Српске
За издавача:
Горан Мутабџија, министар
Редакција:
Нина Нинковић, в.д. директора Републичког педагошког завода,

Мира Грбић, начелник Ресора за средње образовање,
Данијела Којић, Ресор за средње образовање,
Борис Чекрлија, Републички педагошки завод,
Босиљка Спремо, Републички педагошки завод,
Јагода Ћук, Републички педагошки завод,
Владимир Јовановић, Природно-математички факултет, Бања Лука,
Сњежана Ракић, Гимназија, Бања Лука,
Фатима Карарић, Гимназија "Свети Сава" Приједор,
Крсто Чавор, Средњошколски центар "Петар Кочић" Србац.
Српски језик:
Мирјана Влаисављевић, Филолошки факултет, Бања Лука
Босиљка Спремо, Републички педагошки завод
Иван Јевђовић, Гимназија Бања Лука
Енглески језик:
Петар Пенда, Филолошки факултет, Бања Лука
Татјана Богдановић, Републички педагошки завод
Ивана Маy, Гимназија "Филип Вишњић" Бијељина
Њемачки језик:
Сања Радановић, Филолошки факултет Бања Лука
Јагода Ћук, Републички педагошки завод
Данијела Вуковић, Гимназија Градишка
Руски језик:
Момир Лакић, Републички педагошки завод
Нада Слаћала, Гимназија "Свети Сава" Приједор
Француски језик:
Младен Шукало, Филолошки факултет, Бања Лука
Катарина Кубурић, Гимназија Бања Лука
Италијански језик:
Сања Кобиљ, Филолошки факултет, Бања Лука
Жана Стевић, Гимназија Бања Лука
Психологија
Милица Дробац, Филозофски факултет Бања Лука
Гордана Касагић, Гимназија Бања Лука
Филозофија
Милена Карапетровић, Филозофски факултет Бања Лука
Миладин Илић, Републички педагошки завод
Вита Малешевић, Гимназија Бања Лука
Историја:
Александра Костадиновић-Рачић, Филозофски факултет Бања Лука
Милија Марјановић, Републички педагошки завод
Радица Дринић, Гимназија "Филип Вишњић" Бијељина
Географија:
Мира Мандић, Природно-математички факултет, Бања Лука
Миодраг Самарџић, Републички педагошки завод
Живка Кукрић, Гимназија Бања Лука
Биологија:
Драго Лугић, Републички педагошки завод
Стојанка Штрбац, Гимназија Бањалука
Сања Гегић, Гимназија "Свети Сава" Приједор
Математика:
Владимир Јовановић, Природно-математички факултет, Бања Лука
Жељко Поткоњак, Републички педагошки завод
Бранка Фаџан, Гимназија Бања Лука
Физика:
Зоран Рајилић, Природно-математички факултет, Бања Лука
Милко Бабић, Републички педагошки завод
Родољуб Баврлић, Гимназија Бања Лука
Хемија:
Радана Ђуђић, Природно-математички факултет, Бања Лука
Рада Калаба, Републички педагошки завод
Љиљана Марчић, Гимназија Бања Лука
Рачунарство и информатика:
Драган Матић, Природно-математички факултет Бањалука
Милка Џомбић, Гимназија Бања Лука
Жељко Грбић, Гимназија Бања Лукa
Музичка култура:
Саша Павловић, Академија умјетности Бања Лука
Милка Мандић, Гимназија Бања Лука
Ликовна култура:
Синиша Викадовић, Академија умјетности Бања Лука
Зоран Егић, Републичи педагошки завод
Мирослав Дрљача, Гимназија "Свети Сава" Приједор
Физичко васпитање:
Снежана Бијелић, Факултет физичког васпитања и спорта Бања Лука
Душан Илић, Републички педагошки завод
Војин Крнета, Гиманзија Бања Лука
Примјена рачунара
Душко Милинчић, Гимназија Бања Лука
Младен Стевановић, Гимназија Добој
Рачунарски системи
Програмирање
Модели и базе података

Драган Матић, Природно-математички факултет Бања Лука
Лектор:
Мирко Мутић
Коректура:
Данијела Којић
Валентин Јојић
Насловна страна:
Валентин Јојић
САДРЖАЈ
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ;

СМЈЕР: ОПШТИ; РАЗРЕД: ТРЕЋИ ......................................................................................... 4

СМЈЕР: ДРУШТВЕНО-ЈЕЗИЧКИ; РАЗРЕД: ТРЕЋИ ........................................................... 12

СМЈЕР: ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ И РАЧУНАРСКО-ИНФОРМАТИЧКИ;
РАЗРЕД: ТРЕЋИ ....................................................................................................................... 21
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК;

СМЈЕР: ОПШТИ, ДРУШТВЕНО-ЈЕЗИЧКИ, ПРИРОДНО МАТЕМАТИЧКИ И
РАЧУНАРСКО-ИНФОРМАТИЧКИ; РАЗРЕД: ТРЕЋИ
(енглески први страни језик, десета година учења) .............................................................. 29
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: ЊЕМАЧКИ ЈЕЗИК; РАЗРЕД: ТРЕЋИ

(седма година учења) ................................................................................................................ 40
НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ: РУСКИ ЈЕЗИК; СМЈЕР: ОПШТИ, ДРУШТВЕНО-ЈЕЗИЧКИ,

ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ И РАЧУНАРСКО-ИНФОРМАТИЧКИ
(други страни језик); РАЗРЕД: ТРЕЋИ .................................................................................. 62
НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: ФРАНЦУСКИ ЈЕЗИК СМЈЕР:

ОПШТИ, ДРУШТВЕНО-ЈЕЗИЧКИ, ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ И
РАЧУНАРСКО-ИНФОРМАТИЧКИ (други страни језик); РАЗРЕД: ТРЕЋИ ................... 80
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: ИТАЛИЈАНСКИ ЈЕЗИК; СМЈЕР: ОПШТИ,

ДРУШТВЕНО-ЈЕЗИЧКИ, ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ И РАЧУНАРСКО-
ИНФОРМАТИЧКИ; РАЗРЕД: ТРЕЋИ (трећа година учења) .............................................. 85
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: ПСИХОЛОГИЈА; СМЈЕР: ДРУШТВЕНО-

ЈЕЗИЧКИ; РАЗРЕД: ТРЕЋИ ...................................................................................................... 90
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: ФИЛОЗОФИЈА; СМЈЕР: ОПШТИ;

ДРУШТВЕНО-ЈЕЗИЧКИ И ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ; РАЗРЕД: ТРЕЋИ .............. 117
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: ИСТОРИЈА;

СМЈЕР: ДРУШТВЕНО-ЈЕЗИЧКИ; РАЗРЕД: ТРЕЋИ ......................................................... 143
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: ИСТОРИЈА; СМЈЕР: ОПШТИ;

РАЗРЕД: ТРЕЋИ ..................................................................................................................... 156
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: ИСТОРИЈА; СМЈЕР: ПРИРОДНО-

МАТЕМАТИЧКИ; РАЗРЕД: ТРЕЋИ .................................................................................... 167
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ ГЕОГРАФИЈА; СМЈЕР: ОПШТИ,

ДРУШТВЕНО-ЈЕЗИЧКИ, ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ; РАЗРЕД: ТРЕЋИ ............... 179
1
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: БИОЛОГИЈА; СМЈЕР: ОПШТИ И
ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ; РАЗРЕД: ТРЕЋИ ............................................................. 209
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: БИОЛОГИЈА; СМЈЕР:

ДРУШТВЕНО-ЈЕЗИЧКИ И РАЧУНАРСКО-ИНФОРМАТИЧКИ; РАЗРЕД: ТРЕЋИ .... 240
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: МАТЕМАТИКА; СМЈЕР:

ОПШТИ; РАЗРЕД: ТРЕЋИ .................................................................................................... 278

ДРУШТВЕНО – ЈЕЗИЧКИ; РАЗРЕД: ТРЕЋИ ..................................................................... 286
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: МАТЕМАТИКА; СМЈЕР: ПРИРОДНО –


РАЧУНАРСКО-ИНФОРМАТИЧКИ; РАЗРЕД: ТРЕЋИ ..................................................... 301
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: ФИЗИКА; СМЈЕР: ОПШТИ,

ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ; РАЗРЕД: ТРЕЋИ ............................................................. 308
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: ФИЗИКА; СМЈЕР: РАЧУНАРСКО-

ИНФОРМАТИЧКИ; РАЗРЕД: ТРЕЋИ ................................................................................. 324
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: ХЕМИЈА; СМЈЕР: ОПШТИ;

РАЗРЕД: ТРЕЋИ ..................................................................................................................... 337
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: ХЕМИЈА; СМЈЕР: РАЧУНАРСКО-

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: ХЕМИЈА; СМЈЕР: ПРИРОДНО-

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: РАЧУНАРСТВО И ИНФОРМАТИКА;

СМЈЕР: ОПШТИ, ДРУШТВЕНО-ЈЕЗИЧКИ И ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ;
РАЗРЕД: ТРЕЋИ ..................................................................................................................... 359
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: МУЗИЧКА КУЛТУРА; СМЈЕР:

ДРУШТВЕНО-ЈЕЗИЧКИ; РАЗРЕД: ТРЕЋИ ....................................................................... 368
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: ЛИКОВНА КУЛТУРА; СМЈЕР:

ДРУШТВЕНО-ЈЕЗИЧКИ; РАЗРЕД: ТРЕЋИ ....................................................................... 383
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ; СМЈЕР: ОПШТИ,

ДРУШТВЕНО –ЈЕЗИЧКИ, ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ И РАЧУНАРСКО-
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: ПРИМЈЕНА РАЧУНАРА; СМЈЕР:

2
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: РАЧУНАРСКИ СИСТЕМИ; СМЈЕР:
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: ПРОГРАМИРАЊЕ; СМЈЕР:

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: МОДЕЛИ И БАЗЕ ПОДАТАКА;

СМЈЕР: РАЧУНАРСКО-ИНФОРМАТИЧКИ; РАЗРЕД: ТРЕЋИ ...................................... 409
3
НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА
ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ
СМЈЕР: ОПШТИ
РАЗРЕД: ТРЕЋИ
Седмични број часова: 4
Годишњи број часова: 144
Језик: 60
Књижевност: 84
Општи и посебни циљеви програма

Циљ наставе српског језика и књижевности је образовање и васпитање ученика као
слободне, креативне и културне личности, критичког ума и оплемењеног језика и укуса.
Настава српског језика треба да омогући висок степен развоја индивидуалности, односно
остваривање ученикове персоналности и својеврсности у стицању знања и стваралачком
исказивању.
Задаци наставе српског језика и књижевности су да:

• уводи ученика у проучавање језика као система знакова и у лингвистичка знања и
појмове;
• развија језички сензибилитет и изражајне способности ученика;
• оспособљава ученика да теоријска знања о језичким појавама и правописној норми
српског књижевног језика успјешно примјењују у пракси;
• васпитава у духу језичке толеранције према другим језицима;
• развија умијења у усменом и писменом изражавању;
• подстиче ученике на усавршавање говорења, писања и читања, као и на његовање
културе дијалога;
• оспособљава ученике да се успјешно служе разним облицима казивања и
одговарајућим стиловима у говорним ситуацијама;
• упознаје ученике са књижевном умјетношћу;
• развија хуманистичко и књижевно образовање на најбољим дјелима српске,
јужнословенске и свјетске културне баштине;
• развија књижевни укус, усавршава литерарну рецепцију и ствара трајне читалачке
навике;
• упућује ученике на истраживачки рад и критички однос према књижевности,
оспособљава их за самостално читање, доживљавање, разумијевање, тумачење и
оцјењивање књижевноумјетничких дјела;
• обезбјеђује функционална знања из теорије и историје књижевности ради бољег
разумијевања и успјешнијег проучавања умјетничких текстова;
• васпитава у духу општег хуманистичког прогреса и на начелу поштовања, чувања и
богаћења културне и умјетничке баштине, цивилизацијских тековина и материјалних
добара;
• шири сазнајне видике ученика и подстиче их на критичко мишљење и
оригиналнагледишта;
• подстиче и развија стално интересовање за нова сазнања и вјештине потребне за
учење током читавог живота
4
А. ЈЕЗИК (60)
I Творба ријечи, II Лексикологија (са елементима терминологије и фразеологије), III

Синтакса, IV Правопис, V Култура изражавања
I ТВОРБА РИЈЕЧИ (5)

Оперативни циљеви / Садржаји програма / Корелација с другим
Исходи Појмови наставним предметима
Ученик треба да: Основни појмови о Страни језици

• познаје просте, изведене извођењу (деривацији)
и сложене ријечи; ријечи. Важнији модели за
• познаје основне појмове извођење именица, придјева
о творби ријечи; и глагола.
• познаје основне моделе Основни појмови о творби
за творбу ријечи; сложеница. Полусложенице.
• примјењује правописна Правописна рјешења.
правила о писању
сложеница.
II ЛЕКСИКОЛОГИЈА (СА ЕЛЕМЕНТИМА ТЕРМИНОЛОГИЈЕ И ФРАЗЕОЛОГИЈЕ) (5)

Ученик треба да: Синонимија, антонимија, Страни језици

• познаје значењски полисемија и хомонимија;
(семантички) и метафорична и
формални однос међу метонимијска значења.
лексемама; Лексика и функционални
• уочи и одредистилску стилови; поетска лексика;
вриједност лексеме; дијалектизми и Рачунарство и информатика
• познаје крактеристике регионализми; архаизми и
поетске лексике; историзми;неологизми;
• у говору и писању жаргонизми; вулгаризми.
користи лексику Ријечи из страних језика и
примјерену калкови (дословне
функционалном стилу; преведенице) и однос према
• зна шта је термин, њима.
користи терминолошке Рјечници страних ријечи.
рјечнике; Разумијевање најважнијих
• открива значења ријечи префикса (и префиксоида) и
из контекста; суфикса (суфиксоида)
• открије значење ријечи поријеклом из класичних
користећи рјечнике, језика.
дигиталне рјечнике, Основни појмови о
енциклопедије, лексичке терминологији и терминима.
приручнике; Терминолошки рјечници.
• прави тематски рјечник Основни појмови о
и рјечник синонима. фразеологији и
фразеолошким јединицама.
5
Стилска вриједност
фразеолошких јединица.
Клишеи и помодни изрази.
III СИНТАКСА (20)

Ученик треба да: Нивои лингвистичке Страни језици

• разликује анализе. Реченице у ширем
комуникативне и смислу (комуникативне
предикатске реченице; реченице) и реченице у
• познаје ужем смислу (предикатске
морфосинтаксичке реченице).
ријечи; Ријечи (лексеме и
• одреди синтаксичке морфосинтаксичке ријечи).
јединице и њихову Идентификовање
функцију; морфосинтаксичких ријечи.
• познаје основне Пуне ријечи (именичке,
конструкције придјевске и прилошке;
предикатских реченица. глаголи) ипомоћне ријечи
• примјењује правилну (приједлози, везници и
интерпункцију. ријечце).
Синтагма. Врсте синтагми
(именичке, придјевске,
прилошке,
глаголскесинтагме).
Именичке синтагме. Типови
атрибута. Апозитив и
апозиција.
Основне конструкције (и
њихови модели)
предикатске реченице:
субјекатско-предикатска
конструкција; рекцијске
конструкције (с правим и
неправимoбјектом);
копулативне конструкције (с
именским и прилошким
предикативом),конструкције
са семикопулативним
глаголима (допунским
предикативима).
Прилошке одредбе.
Безличне реченице.
Реченице с логичким
(семантичким) субјектом.
Реченицес пасивном
конструкцијом. Реченице с
безличном конструкцијом.
6
IV ПРАВОПИС (5)
Ученик треба да Транскрипција ријечи из Страни језици

• досљедно примјењује страних језика(основни
раније усвојена принципи и примјери).
правописна правила;
• познаје и примјењује
стандардне поступке у
писању ријечи из живих
језика: прилагођено
писање, изворно писање.
V КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА (25)

Ученик треба да: I УСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ Страни језици

• усмено и писмено Извјештавање о
извјештава о различитим друштвеним и културним Физичко фаспитање
догађајима; збивањима.
• коментарише, износи Коментарисање (спортских
став, користи аргументе такмичења, културних
и процјењује манифестација, друштвених
вриједности; збивања).
• познаје облике Стилистика. Функционални
новинарског стилови: публицистички.
изражавања; II ПИСМЕНО
• анализира новински ИЗРАЖАВАЊЕ
текст, фразеологију / Стилистика. Лексичка
термине, распоред синонимија и вишезначност
елемената, стилистички ријечи; избор Страни језици
ниво; ријечи(прецизност).
• рецитује/говори поетске Појачавање и ублажавање Рачунарство и информатика
и прозне текстове; исказа; обично, ублажено и
• зна да напише извјештај, увећано значење ријечи;
вијест, чланак, интервју, пренесена значења ријечи
коментар; (фигуративна употреба
• прилагођава облик именица, глаголаи
изражавања и лексику придјева).
теми о којој Писмене вјежбе:
говори/пише, односно новинарскавијест, чланак,
циљу и публици; извјештај, интервју,
• пише есеј о различитим коментар и др.
темама; Приказ књижевно-сценског
• усавршава свој писани или филмског дјела.
рад –поправља Увјежбавање технике израде
структуру рада, чврсто писмених састава.
повезује дијелове у Домаћи писмени задаци
7
цјелину, појачава и (читање и анализа на часу)
ублажава израз и сл.; Четири школска писмена
• дигитализује текст, задатка.
• користи дигиталне алате
да обликује текст, да
објави текст, представи
га другима, размијени с
другима (блог,
социјалне мреже и др.)
• додаје мултимедијалне
елементе да текст учини
разумљивијим,
сликовитијим и
занимљивијим;
• у говору и писању
показује граматичку
коректност.
Б. КЊИЖЕВНОСТ (84)
I Модерна, II Међуратна и ратна књижевност, III Лектира

Ученик треба да: I МОДЕРНА (32) Ликовна култура

• зна одлике правца, Модерна у европској и Музичка култура
истакнуте представнике јужнословенским Историја
и њихова дјела у књижевностима и њени
европским и главнипредставници.
јужнословенским Поетика модерне
књижевностима; (импресионизам и
• препозна модернизацију симболизам).
пјесничког израза; Шарл Бодлер: Везе,
• уочава карактеристике Албатрос
пјесничког израза Артур Рембо: Офелија,
појединих аутора; Пијани брод, Самогласници
• разумије појам Стефан Маларме: Лабуд
декаденције; Пол Верлен: Мјесечина,
• анализира дјела, износи Јесења пјесма
запажања и ставове Антон Павлович Чехов:
поткрепљујући их Ујка Вања
доказима из текста; Богдан Поповић:
• наведе особености, Антологија новије српске
значај и главне лирике (предговор) Историја
представнике европске Алекса Шантић: Ликовна култура
књижевности у првим Претпразничко вече, Вече Музичка култура
деценијама XX вијека; на шкољу, Прољеће
• разумије појам Јован Дучић: Залазак сунца,
авангарде Сунцокрети, Јабланови,
• разумије карактеристике Моја поезија, Морска врба,
8
књижевних покрета и Химна победника
струја у Милан Ракић: Јасика,
јужнословенским Искрена песма, Долап,
књижевностима између Насљеђе
два рата; Сима Пандуровић:
• познаје ратну Светковина, Родна груда,
књижевност и главне Време
представнике. Владислав Петковић Дис:
• успостави узајамни Тамница, Нирвана, Можда
однос књижевних дјела спава Историја
и времена у коме су Антун Густав Матош: Географија
настала; Јесење вече, (Notturno)
• на наведеним Бора Станковић: Нечиста
књижевним дјелима крв, У ноћи и др.
ученик проширује, приповијетке по избору
усваја и систематизује Петар Кочић: Мрачајски
књижевнотеоријски прото, Мргуда, Кроз
појмове: маглу,Кроз свјетлост и др.
- лирика. Модерна лирска IIМЕЂУРАТНА И РАТНА
пјесма (структура). КЊИЖЕВНОСТ (40)
Пјесма у прози. Европска књижевност у
- стих: једанаестерац, првим деценијама XX вијека
дванаестерац, слободан (појам, особености, значај).
стих; Манифести футуризма,
- средства експресионизма и
књижевноумјетничког надреализма. Књижевни
изражавања (стилске покрети и струје у
фигуре) као форме јужнословенским
изражавања и носиоце књижевностима између два
одређених поетика; рата (експресионизам,
- епика. Облици надреализам, социјална
умјетничког литература). Ратна
изражавања: причање књижевност.
(нарација), описивање Борис Пастернак: Пјесме
(дескрипција), дијалог, (избор) /Теме и варијације/
монолог, унутрашњи Рајнер М. Рилке: Пјесме
монолог, ток (избор) /Новије пјесме,
свијести,доживљени Девињске елегије/
говор, пишчев коментар; Федерико Гарсија Лорка:
казивање у првом, Романса месечарка
другом и трећем лицу; Рабиндрант Тагора:
- драма. Драма у ужем Градинар
смислу (особине): Милутин Бојић: Плава
модерна драма гробница
(психолошка, Десанка Максимовић:
симболистичка, Пролећна песма, Верујем,
импресионистичка); Предосећање, Не дам и др.
драмска ситуација; Милош Црњански: Суматра,
сценски језик (визуелни Објашњење Суматре; Сеобе
и акустички сценски (I дио), Лирика Итаке
9
знакови); публика, Душан Васиљев: Човек пева
глумац, глума, режија, после рата
лектор, сценограф. Момчило Настасијевић:
Тугау камену, Речи из осаме
Иво Андрић: Ех Ponto,На
Дрини ћуприја
Тин Ујевић: Свакидашња
јадиковка
Исак Самоковлија: Рафина
авлија
Растко Петровић: Људи
говоре
Исидора Секулић: Писма из
Норвешке
Мирослав Крлежа: Повратак
Филипа Латиновића
Добриша Цесарић: Облак
Иван Горан Ковачић: Јама
III Лектира (12)
Избор из лирике европске
модерне: А. Блок, Г.
Аполинер, Л. Арагон и др.
Избор из међуратне поезије:
Р. Петровић, М. Дединац, Р.
Драинац, С. Винавер идр.
Франц Кафка: Процес
Ернест Хемингвеј: Старац и
море
Томас Ман: Тонио Крегер
Џорџ Орвел: 1984
По избору:
Михаил Шолохов: Тихи Дон
Стилске фигуре.
Синестезија, опкорачење,
симбол.
Овај наставни програм за предмет Српски језик и књижевност за трећи разред

гимназије претрпио је извјесне измјене и разликује се од наставног програма који се
примјењивао до сада. Програм је излаган у другачијем формату, формулисани су исходи
учења, тј. саопштено је шта ученик треба да зна, може и умије да уради; урађене су
одређене редукције дјела у подручју књижевност, с циљем да се ученици растерете;
промијењен је препоручени број часова за подручја/теме; у попису лектире дати су нови
наслови и предвиђено је више часова за самосталан рад ученика.
Програм у коме су исходи учења у центру пажње тражи усмјеравање цјелокупне
организације процеса наставе и учења на оно шта ће ученици знати и умјети.Основни
приступ програмирању у настави и учењу оријентисаном на исходе јепрограмирање
10
„уназад“, и почиње јасном сликом наставника шта ученик треба да зна и умије на крају
процеса учења или његовог дијела.
Будући да су исходи већ исказани у програму, програмирање наставног рада
иприпремање за наставу по овом моделу одвија се тако што ће наставник осмислити
облике,методе, средства и стратегије учења које ће ученику омогућити да достигне
саопштенидефинисани исход, а потом осмислити критеријуме и начине процјене који ће
омогућити утврђивање постигнућа ученика. Годишњи фонд часова овог предмета у
трећем разреду распоређен је тако да је за подручје/тему језик више него у досадашњем
програму, а за подручје/тему књижевност мање него до сада. Овакав распоред наставних
часова за подручја предмета у складу је смишљењем свих за програм заинтересованих и
изражава потребу да се више времена и пажње посвети изграђивању говорне и писане
културе ученика и развоју комуникативних вјештина, будући да је способност
комуникације на матерњем језику мултифункционалнаспособност и тиме важна за учење
уопште.
Наведени број часова у оквиру подручја/теме дат је оријентационо, што значи да
наставник има слободу да часове распоређује доводећи у везу знања и способности које
ученици већ имају и потребу да ученици стекну више знања из језика и књижевности, те
развију и усаврше вјештине усменог и писменог изражавања.У општим и оперативним
циљевима исказан је захтјев да ученици разумију да сестандардни /књижевни језик учи
због његовог значаја за народ и појединца, да усвоје норместандардног / књижевног језика
и користе их при састављању усмених и писаних текстова различитих стилова и намјене.
Наставу треба организовати тако да омогући усвајање знања и развој комуникативних
способности у најширем смислу ријечи, јер је способност комуникације и изражавања на
матерњем језику једна од кључних способности уопште.
На одабраним примјерима из наше и свјетске књижевности ученици схватају
основне књижевноисторијске токове и оспособљавају се да уочавају и вреднује естетске,
етичке и сазнајне вриједности прочитаних дјела, развијају свој лични, национални и
европски културни идентитет и свијест о цивилизацијском заједништву с
другима.Читајући ученици овладавају различитим стилским обрасцима и стичу
способност и адекватне употребе функционалних стилова приликом говора и писања,
богате свој рјечник,упознају богатство српског језика и опиру се сиромашењу језика у
вријеме нових комуникационих медија и снажног утицаја страних језика. У вези с тим,
потребно је планскирадити на његовању и чувању писма, посебно ћирилице.
11
СМЈЕР: ДРУШТВЕНО-ЈЕЗИЧКИ
Језик: 70

остваривање ученикове персоналности и својеврсности у стицању знања истваралачком

појмове;
навике;
добара;
учење током читавог живота.
12
А. ЈЕЗИК (70)



сложеница.


лексемама; Лексика и функционални
• уочи и одреди стилску стилови; поетска лексика;
вриједност лексеме; дијалектизми и
• познаје крактеристике регионализми; архаизми и
поетске лексике; историзми;неологизми; Рачунарство и информатика
• открива значења ријечи жаргонизми; вулгаризми.
из контекста; Ријечи из страних језика и
• тумачи стилске фигуре и калкови (дословне
анализира њихову улогу преведенице) и однос према
у тексту; њима.
• у говору и писању Рјечници страних ријечи.
користи лексику Разумијевање најважнијих
примјерену префикса (и префиксоида) и
функционалном стилу; суфикса (суфиксоида)
• зна шта је термин, поријеклом из класичних
користи терминолошке језика.
рјечнике; Основни појмови о
• открије значење ријечи терминологији и терминима.
користећи рјечнике, Терминолошки рјечници.
дигиталне рјечнике, Основни појмови о
енциклопедије, лексичке фразеологији и
приручнике; фразеолошким јединицама.
13
• прави тематски рјечник Стилска вриједност
и рјечник синонима. фразеолошких јединица.
Клишеи и помодни изрази.


комуникативне и смислу (комуникативне
предикатске реченице; реченице) и реченице у
• познаје ужем смислу (предикатске
морфосинтаксичке реченице).
предикатских реченица. глаголи) и помоћне ријечи
прилошке, глаголске
синтагме). Именичке
синтагме. Типови атрибута.
Апозитив и апозиција.
неправим oбјектом);
Реченицес пасивном
14

V. КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА (35)


догађајима; збивањима. Коментарисање
• коментарише, износи (спортских такмичења,
став, користи аргументе културних манифестација,
и процјењује друштвених збивања).
вриједности; Стилистика. Функционални
• рецитује/говори поетске стилови: публицистички.
и прозне текстове; II ПИСМЕНО Страни језици
• познаје облике ИЗРАЖАВАЊЕ
новинарског Стилистика. Лексичка
изражавања; синонимија и вишезначност
• анализира новински ријечи; избор Рачунарство и информатика
текст, ријечи(прецизност).
фразеологију/термине, Појачавање и ублажавање
распоред елемената, исказа; обично, ублажено и
стилистички ниво; увећано значење ријечи;
• зна да напише извјештај, пренесена значења ријечи
вијест, чланак, интервју, (фигуративна употреба
коментар; именица, глаголаи
• прилагођава облик придјева).
изражавања и лексику Писмене
теми о којој говори вјежбе:новинарскавијест,
/пише, циљу и публици; чланак, извјештај, интервју,
• пише о једној теми на коментар и др.
више начина, нпр. Приказ књижевно-сценског
административним и или филмског дјела.
новинарским стилом; Увјежбавање технике израде
• пише есеје о различитим писмених састава.
темама; Домаћи писмени задаци
• усавршава свој писани (читање и анализа на часу)
15
рад –поправља Четири школска писмена
структуру рада, чврсто задатка.
повезује дијелове у
цјелину, појачава и
ублажава израз и сл.;
• користи цитате,
фусноте, коректно
наводи изворе;
• дигитализује текст,
да обликује текст,
• користи савремену
технологију да објави
текст, представи га
другима, размијени с
• додаје раду слике,
табеле, видео и
аудиоелементе да текст
учини разумљивијим,


европским и главни представници.
пјесничког израза Артур Рембо: Офелија,
појединих аутора; Пијани брод, Самогласници
декаденције; Пол Верлен: Мјесечина,
• анализира дјела усмено Јесења пјесма
и писмено, износи Антон Павлович Чехов:
запажања и ставове Ујка Вања Историја
16
поткрепљујући их Богдан Поповић: Ликовна култура
доказима из текста; Антологија новије српске Музичка култура
• наведе особености, лирике (предговор)
значај и главне Алекса Шантић:
представнике европске Претпразничко вече, Вече
књижевности у првим на шкољу, Прољеће,
деценијама XX вијека; Јован Дучић: Залазак сунца,
• разумије појам Сунцокрети, Јабланови,
авангарде; Моја поезија, Морска врба,
• разумије карактеристике Химна победника
књижевних покрета и Милан Ракић: Јасика,
струја у Искрена песма, Долап,
јужнословенским Наслеђе
књижевностима између Сима Пандуровић:
два рата; Светковина, Родна груда,
• познаје ратну Време Историја
књижевност и главне Владислав Петковић Дис: Географија
представнике. Тамница, Нирвана, Можда
• успостави узајамни спава
однос књижевних дјела Антун Густав Матош:
и времена у коме су Јесење вече, (Notturno)
настала; Бора Станковић: Нечиста
• на наведеним
крв, У ноћи и др.
књижевним дјелима
усваја и систематизује Петар Кочић: Јазавац пред
књижевнотеоријски судом, Мрачајски прото,
појмове: Мргуда, Кроз маглу,Кроз
- лирика. Модерна лирска свјетлост и др.
пјесма (структура). II МЕЂУРАТНА И РАТНА
Пјесма у прози. КЊИЖЕВНОСТ (57)
- стих: једанаестерац, Европска књижевност у
дванаестерац, слободан првим деценијама XX вијека
стих. (појам, особености, значај).
- средства Манифести футуризма,
књижевноумјетничког експресионизма и
- изражавања (стилске надреализма. Књижевни
фигуре) као форме покрети и струје у
изражавања и носиоце јужнословенским
одређених поетика; књижевностима између два
- епика. Облици рата (експресионизам,
умјетничког надреализам и остали
изражавања: причање „изми“ авангарде, социјална
(нарација), описивање литература). Ратна
(дескрипција), дијалог, књижевност.
монолог, унутрашњи Борис Пастернак: Пјесме
монолог, ток (избор) /Теме и варијације/
свијести,доживљени Рајнер М. Рилке: Пјесме
говор, пишчев коментар; (избор) /Новије пјесме,
казивање у првом, Девињске елегије/
17
другом и трећем лицу. Федерико Гарсија Лорка:
- драма. Драма у ужем Романса месечарка
смислу (особине): Рабиндрант Тагора:
модерна драма Градинар
(психолошка, Милутин Бојић: Плава
симболистичка, гробница
импресионистичка); Десанка Максимовић:
драмска ситуација; Пролећна песма, Верујем,
сценски језик (визуелни Предосећање, Не дам и др.
и акустички сценски Милош Црњански: Суматра,
знакови); публика, Објашњење Суматре;
глумац, глума, режија, Стражилово; Ламент над
лектор, сценограф. Београдом, Лирика Итаке,
Сеобе (I дио)
Душан Васиљев: Човек пева
после рата
Момчило Настасијевић:
Туга у камену, Речи из
осаме
Иво Андрић: Ех Ponto,На
Дрини ћуприја, Записи о
Гоји, Разговор са Гојом,
Тин Ујевић: Свакидашња
јадиковка
авлија
говоре
Норвешке
Добриша Цесарић: Облак,
Повратак
Избор из лирике европске
модерне: А. Блок, Г.
Аполинер, Л. Арагон и др.
Избор из међуратне поезије:
Р. Петровић, М. Дединац, Р.
Драинац, С. Винавер идр.
Милош Црњански: Дневник
о Чарнојевићу
море
Томас Ман: Тонио Крегер
18
По избору:
Михаил Шолохов: Тихи Дон
симбол.

наслови ипредвиђено је више часова за самосталан рад ученика.
приступ програмирању у настави и учењу оријентисаном на исходе је програмирање
омогућити утврђивање постигнућа ученика.Годишњи фонд часова овог предмета у трећем
разреду распоређен је тако да је за подручје/тему језик више него у досадашњем
програму, а за подручје/тему књижевност мање него до сада. Овакав распоред наставних
часова за подручја предмета у складу је смишљењем свих за програм заинтересованих и
изражава потребу да се више времена и пажње посвети изграђивању говорне и писане
културе ученика и развоју комуникативних вјештина, будући да је способност
комуникације на матерњем језику мултифункционална способност и тиме важна за учење
уопште.
ученици већ имају и потребу да ученици стекну више знања из језика и књижевности,
теразвију и усаврше вјештине усменог и писменог изражавања.У општим и оперативним
због његовог значаја за народ и појединца, да усвоје норме стандардног / књижевног
језика и користе их при састављању усмених и писаних текстова различитих стилова и
намјене. Наставу треба организовати тако да омогући усвајање знања и развој
комуникативних способности у најширем смислу ријечи, јер је способност комуникације
и изражавања на матерњем језику једна од кључних способности уопште.
основне књижевноисторијске токове и оспособљавају се да уочавају и вреднује естетске,
19
европски културниидентитет и свијест о цивилизацијском заједништву с
другима.Читајући ученици овладавају различитим стилским обрасцима и стичу
способностиадекватне употребе функционалних стилова приликом говора и писања,
потребно је плански радити на његовању и чувању писма, посебно ћирилице.
20
СМЈЕР: ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ И
РАЧУНАРСКО-ИНФОРМАТИЧКИ
Језик: 44

остваривање ученикове персоналности и својеврсности у стицању знања и стваралачком

појмове;
навике;
добара;
учење током читавог живота.
21
A. ЈЕЗИК (44)



сложеница.


лексемама; Лексика и функционални Рачунарство и информатика
• у говору и писању стилови; поетска лексика;
користи лексику дијалектизми и
примјерену регионализми; архаизми и
функционалном стилу; историзми;неологизми;
• зна шта је термин, жаргонизми; вулгаризми.
користи терминолошке Ријечи из страних језика и
рјечнике; калкови (дословне
• открива значења ријечи преведенице) и однос према
изконтекста; њима.
• открије значење ријечи Рјечници страних ријечи.
користећирјечнике, Разумијевање најважнијих
дигиталне рјечнике, префикса (и префиксоида) и
енциклопедије, лексичке суфикса (суфиксоида)
приручнике; поријеклом из класичних
• прави тематски рјечник језика.
и рјечник синонима. Основни појмови о
терминологији и терминима.
Терминолошки рјечници.
Основни појмови о
фразеологији и
фразеолошким јединицама.
22
Стилска вриједност
фразеолошких јединица.
Клишеи ипомодни изрази.

комуникативне и смислу
предикатске реченице; (комуникативнереченице) и
• познаје реченице у ужем смислу
морфосинтаксичке (предикатске реченице).
предикатских реченица. глаголи) ипомоћне ријечи
прилошке,
глаголскесинтагме).
Именичке синтагме. Типови
атрибута. Апозитив и
апозиција.
неправим oбјектом);
Реченице с пасивном
23

V КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА (20)


догађајима; збивањима.
• коментарише, износи Коментарисање (спортских
став, користи аргументе такмичења, културних
и процјењује вриједости; манифестација, друштвених
• познаје облике збивања).
новинарског Стилистика. Функционални
изражавања; стилови: публицистички.
• анализира новински II ПИСМЕНО
текст, фразеологију ИЗРАЖАВАЊЕ
/термине, распоред Стилистика. Лексичка
елемената, стилистички синонимија и вишезначност Страни језици
ниво; ријечи; избор
• говорна интерпретација ријечи(прецизност).
поетских и прозних Појачавање и ублажавање
текстова; исказа; обично, ублажено и
• зна да напише извјештај, увећано значење ријечи; Рачунарство и информатика
вијест, чланак, интервју, пренесена значења ријечи
коментар; (фигуративна употреба
• прилагођава облик именица, глагола и
изражавања и лексику придјева).
теми о којој говори Писмене вјежбе:новинарска
/пише, односно циљу и вијест, чланак, извјештај,
публици; интервју, коментар и др.
• пише есеј о различитим Приказ књижевно-сценског
темама; или филмског дјела.
• усавршава свој писани Увјежбавање технике израде
рад –поправља писмених састава.
структуру рада, Домаћи писмени задаци
изоставља мање битне (читање и анализа на часу)
24
детаље, појачава и Четири школска писмена
ублажава израз и сл.; задатка.
• дигитализује текст,
да обликује текст, да
објави текст, представи
га другима, размијени с
• додаје мултимедијалне
елементе да текст учини
разумљивијим,


европским и главни представници.
пјесничког израза Артур Рембо: Пијани брод,
појединих аутора; Самогласници
декаденције; Пол Верлен: Мјесечина, Историја
• анализира дјела, износи Јесењапјесма Ликовна култура
запажања и ставове Антон Павлович Чехов: Музичка култура
поткрепљујући их Ујка Вања
доказима из текста; Богдан Поповић:
• наведе особености, Антологија новије српске
значај и главне лирике (предговор)
представнике европске Алекса Шантић:
књижевности у првим Претпразничко вече, Вече
деценијама XX вијека; на шкољу, Прољеће,
• разумије појам Јован Дучић: Залазак сунца,
авангарде Сунцокрети, Јабланови,
• разумије карактеристике Моја поезија, Морска врба,
25
књижевних покрета и Химна победника
струја у Милан Ракић: Јасика,
јужнословенским Искрена песма, Долап, Историја
књижевностима између Наслеђе Географија
два рата; Сима Пандуровић:
• познаје ратну Светковина, Родна груда,
књижевност и главне Време
представнике. Владислав Петковић Дис:
• успостави узајамни Тамница, Нирвана, Можда
однос књижевних дјела спава
и времена у коме су Антун Густав Матош:
настала; Јесење вече, (Notturno)
• на наведеним Бора Станковић: Нечиста
књижевним дјелима крв, У ноћи и др.
усваја и систематизује Петар Кочић: Мрачајски
књижевнотеоријски прото, Мргуда, Кроз
појмове: маглу,Кроз свјетлост и др.
- лирика. Модерна лирска II МЕЂУРАТНА И РАТНА
пјесма (структура). КЊИЖЕВНОСТ (31)
Пјесма у прози. Европска књижевност у
- стих: једанаестерац, првим деценијама XX вијека
дванаестерац, слободан (појам, особености, значај).
стих; Манифести футуризма,
- средства експресионизма и
књижевноумјетничког надреализма. Књижевни
- изражавања (стилске покрети и струје у
фигуре) као форме јужнословенским
изражавања и носиоце књижевностима између два
одређених поетика; рата (експресионизам,
- епика. Облици надреализам, социјална
умјетничког литература). Ратна
изражавања: причање књижевност.
(нарација), описивање Федерико Гарсија Лорка:
(дескрипција), дијалог, Романса месечарка
монолог, унутрашњи Рабиндрант Тагора:
монолог, ток Градинар
свијести,доживљени Милутин Бојић: Плава
говор, пишчев коментар; гробница
казивање у првом, Десанка Максимовић:
другом и трећем лицу; Пролећна песма, Верујем,
- драма. Драма у ужем Предосећање, Не дам и др.
смислу (особине): Милош Црњански: Суматра,
модерна драма Објашњење Суматре; Сеобе
(психолошка, (I дио)
симболистичка, Душан Васиљев: Човек пева
импресионистичка); после рата
драмска ситуација; Момчило Настасијевић:
сценски језик (визуелни Тугау камену, Речи из осаме
и акустички сценски Иво Андрић: Ех Ponto,На
26
знакови); публика, Дрини ћуприја
глумац, глума, режија, Тин Ујевић: Свакидашња
лектор, сценограф. јадиковка
авлија
говоре
Норвешке
Добриша Цесарић: Облак,
Повратак
море
Томас Ман:Тонио Крегер
симбол.

наслови ипредвиђено је више часова за самосталан рад ученика.
приступ програмирању у настави и учењу оријентисаном на исходе је програмирање
омогућити утврђивање постигнућа ученика.Годишњи фонд часова овог предмета у трећем
разреду распоређен је тако да је заподручје/тему језик више него у досадашњем програму,
а за подручје/тему књижевност мање него до сада. Овакав распоред наставних часова за
подручја предмета у складу је с мишљењем свих за програм заинтересованих и изражава
потребу да се више времена ипажње посвети изграђивању говорне и писане културе
ученика и развоју комуникативних вјештина, будући да је способност комуникације на
матерњем језику мултифункционална способност и тиме важна за учење уопште.
27
ученици већ имају и потребу да ученици стекну више знања из језика и књижевности,
теразвију и усаврше вјештине усменог и писменог изражавања.У општим и оперативним
због његовог значаја за народ и појединца, да усвоје норме стандардног / књижевног
језика и користе их при састављању усмених и писаних текстова различитих стилова и
намјене. Наставу треба организовати тако да омогући усвајање знања и развој
комуникативних способности у најширем смислу ријечи, јер је способност комуникације
и изражавања на матерњем језику једна од кључних способности уопште.
основн екњижевноисторијске токове и оспособљавају се да уочавају и вреднује естетске,
европски културниидентитет и свијест о цивилизацијском заједништву с другима.
Читајући ученици овладавају различитим стилским обрасцима и стичу
способностиадекватне употребе функционалних стилова приликом говора и писања,
потребно је плански радити на његовању и чувању писма, посебно ћирилице.
28
ПРЕДМЕТ: ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК
СМЈЕР: ОПШТИ, ДРУШТВЕНО-ЈЕЗИЧКИ,
ПРИРОДНО МАТЕМАТИЧКИ И РАЧУНАРСКО-ИНФОРМАТИЧКИ
(енглески први страни језик, десета година учења)
Ниво постигнућа: B1+ (за фонд од 2 часа), B2 (за фонд од 3 и 4 часа)
Седмични број часова: друштвено-језички (4), општи (3), прир.матем., рач.инфо. (2)
Годишњи број часова : друштвено-језички (144), општи (108), прир.матем., рач.инфо. (72)
Општи и посебни циљеви програма:

Циљ наставе страног језика је да ученици овладају стандардним књижевним и
свакодневним говорним и писаним језиком до нивоа који ће им омогућити да се (у говору
и писању) служе тим језиком приликом споразумијевања с људима из других говорних
подручја, те да се преко језика који уче упознају са културом и начином живота изворних
говорника, што доприноси ширењу сазнања и опште културе, развијању интелектуалних
способности, моралних и естетских вриједности, изграђивању свијести о улози језика у
повезивању народа и стварању толерантних односа према припадницима других
културних заједница.
Сaвремена настава страног језика треба да оспособи ученика за самостално и
цјеложивотно учење. Овај циљ се може реализовати кроз разне облике рада на развијању
самосталног, сарадничког и тимског учења, стратегија и техника учења и оспособљавања
ученика за самовредновање и самооцјењивање. Ученике треба подстицати на
размишљање, заузимање става, изношење мишљења, анализу и синтезу предоченог
усменог или писаног текста.
B1+ Ученици би на овом нивоу требало да, у већем степену, разумију главне идеје јасног
стандардног разговора о познатим темама с којима се редовно срећемо на послу, у школи,
у слободно вријеме, итд., те да се снађу у већини ситуација које се могу појавити током
путовања кроз подручје гдје се говори страни језик, да напишу једноставан везани текст о
познатој, или о теми од личног интереса, да опишу своје снове, наде, тежње, да укратко
образложе своје или нечије друго мишљење, став или план. Ученици би на овом нивоу
требали да продубе језичке компетенције, владају већим вокабуларом у већем степену у
односу на дефинисани ниво B1.
B2 Ученици би на о во м нивоу тр ебало да р азумију главне идеје сложеног текста са
конкретним и апстрактим темама укључујући техничке дискусије у својој области
специјализације, могу да разговарају са одређеним степеном спонтаности и флуентности
са говорницима чији је матерњи језик енглески, што омогућава разумијевање обје стране
без улагања напора и да напишу јасан, детаљан текст на велики број тема и да објасне, са
свог становишта, одређене теме пружајући аргументе за и против.
29
САДРЖАЈИ И ОПЕРАТИВНИ ЦИЉЕВИ (ИСХОДИ) ПРОГРАМА
Теме:
Тема оквирни оквирни оквирни Садржаји

бр.час. бр.час. бр.час. Ученици ће учити или понављати о:
/2сед/ /3седм/ /4седм
Young people 5 8 10 Млади (слободно вријеме, пријатељство,
школа, дружење, љубав, проблеми и
сукоби)
Family 5 8 10 Породица(лични подаци, чланови
породице, становање, познаници, посјете,
дописивање)
Personality 5 10 10 Карактерне особине (типови личности,
психологија личности,анализа личности)
Society 5 8 10 Друштво (начина живота, култура,
друштво, традиција, односи у друштву)
Contemporary 5 8 10 Савремени живот (актуелна збивања,
life медији, интеркултурализам, интернет,
услуге, језик, куповина)
Health 5 8 10 Здравље (здравље, болести, повреде,
овисност, здрава исхрана, спорт)
Climate and 5 8 10 Клима и вријеме (временска прогноза,
weather временски услови, непогоде и катастрофе)
Science and 5 8 10 Наука и технологија (истраживачи и
technology проналазачи, научна и технолошка
достигнућа)
Leisure 5 8 10 Слободно вријеме (млади и њихова
activities интересовања, спорт, музика, медији,)
Education 5 8 10 Образовање(школске институције и
системи, школовање, испити, врсте/избор
занимања)
Travel 5 8 10 Путовања (путовања, празници, распуст,
превозна средства, смјештај)
Environment 5 8 10 Заштита околине (природа, екологија,
еколошки покрет и организације), клима,
временска прогноза, временске непогоде
У табели је дат оквирни број часова за реализацију неке теме. Наставник ће

приликом планирања и припремања за наставни процес, узимајући у обзир факторе попут
нивоа постигнућа ученика, нивоа комплексности наставне теме и сл., одредити број
часова који је потребан за реализацију појединих садржаја у оквиру неке теме.
Преостали часови су предвиђени за два/три/четири писмена и два теста, и друге
облике писмених провјера постигнућа.
30
Предложене теме су обавезни дио садржаја Наставног плана и програма, али
немају обавезујући карактер што се тиче редослиједа наставних цјелина нити повезивања
поједине тематике с предложеним језичним структурама, што значи да их не треба
схватити као градиво предвиђено за једну лекцију у уџбенику.
Садржаји програма /
Оперативни циљеви / Појмови Корелација са другим
Исходи Ученици ће учити или наставним предметима
понављати
ЧИТАЊЕ И WORD LEVEL Корелација са свим

РАЗУМИЈЕВАЊЕ Articles предметима који се
(B1+) Nouns (conversion NV) изучавају у 3. разреду
(pluralia tantum) (collective гимназије. Знања која се
Ученици ће моћи/знати да: nouns) (emotive gender- стичу у оквиру ових
- разумију јасне језички смјер) (plural of предмета доприносе бољем
конкретне информације uncountables- језички смјер) и успјешнијем развијању
у оквиру познатих или (genitive of quality, origin- вјештина и постигнућа у
пословних тема ако је језички смјер) области изучавања страног
говор јасно артикулисан, Pronouns (ONE) (Indefinite језика
- да прате предавања или pron.) (SO as verb object)
излагања из властитог (impersonal use of personal
подручја ако је тема pronouns)
позната а изношење Determiners
јасно структуирано Numbers (0 in different
- да пронађу потребну context)
информацију у дуљем Adjectives (participles used as
тексту и прикупе adjectives and as nouns)
информације из (comparison of
различитих дијелова equality/inequality) (absolute
текста или текстова, да superlative-језички смјер)
би испунили задатак, Adverbs (conversion
- да идентификују главне AA)(adverbs ending in –ly
закључке у прегледно with change of meaning)
организованом тексту, Prepositions
Conjunctions
(B2) Verbs
Ученици ће моћи/знати да: - Modal verbs and
- разумију чланке и expressions (with Perfect
извјештаје који се тичу Infinitive) (would/used to)
савремених проблема у - Tenses (present, past,
којима аутор заузима future tenses), (The Future
одређено становиште Perfect Tense)
- разумију савремену (The Past Perfect
прозу Continuous- језички
- самостално читају смјер)
сложене текстове - Passive Voice (present,
проналазећи битне past, future tenses)
детаље као и да - Imperative
идентификују садржај и - Participles
31
важност вијести, - Subjunctive
чланака и извјештаја, - Gerunds and infinitives
инструкције и (object + inf.) (bare
упозорења, под условом infinitive and after had
да могу поново да better /would rather-
прочитају теже дијелове језички смјер)
текста, - Phrasal verbs
- прочитају и схвате - causative 'have'
основно значење
кореспонденције из WORD FORMATION
подручја властитог SENTENCE LEVEL
интереса, - Word order
- разумију тему, тон, - Sentence types: clause of
језички регистар неког purpose, result clauses,
документа. participle clauses
- Question Tags
СЛУШАЊЕ И - Reported Speech –
РАЗУМИЈЕВАЊЕ Sequence of Tenses
(B1+) - Relative clauses (reduced
relative clauses
Ученици ће моћи/знати да: - Conditional clauses –
- разумију дужи говор и 0,1,2,3, mixed
предавање који су conditional, (Unless)
изнешени стандардним - Inversion after 'neither',
говором и да прате до 'nor', 'so'
извјесне мјере сложене - Dummy IT
дискусије под условом - Idioms
да је тема позната
- разумију у великој мјери
филмове у којима се
користи стандардни
говор
- у знатној мјери разумију
стандардни, говорни
језик који се јавља у
познатим и непознатим
темама из личног,
друштвеног или
професионалног живота
- разумију садржај већине
снимљених или
емитованих материјала
(ТВ емисије, интервјуи,
вијести) о темама од
властитог интереса ако
се износе стандардним
говором,
32
(B2) Literature (B1+)
Ученици ће моћи/знати да: (до 20 страница текста)
- разумију дужи говор и 1. Лектира за 1-4. разред
предавање који су гимназије
изнешени стандардним 2. Jack London, ‘White
говором и да прате Fang’ (excerpt)
сложеније дискусије под 3. George Orwell, ‘ Animal
условом да је тема Farm’ (excerpt)
позната 4. Graham Greene, ‘ The
- разумију вијести и third man’ (excerpt)
већину радио или 5. Jane Austen, ‘Pride and
других емитованих Prejudice’ (excerpt)
програма који се баве 6. Readers, level B1
садашњим проблемима
ако су изнесени Literature (B2)
стандардним језиком (до 20 страница текста)
- разумију већи број 1. Лектира за 1-4. разред
филмова у којима се гимназије
користи стандардни 2. Jack London, ‘White
дијалект Fang’ (excerpt)
- препознају различите 3. George Orwell, ‘ Animal
ставове, мишљења, Farm’ (excerpt)
околности у току 4. William Shakespeare, ‘As
интеракције you like it’ (excerpt)
- разумију стандардни, 5. Graham Greene, ‘ The
говорни језик у third man’ (excerpt)
познатим и непознатим 6. William Golding, ‘Lord of
темама које се срећу у the Flies’ (excerpt)
личном, друштвеном 7. Jane Austen, ‘Pride and
или професионалном Prejudice’ (excerpt)
животу (бука, 8. Sue Townsend, The
неадекватна језичка Secret Diary of Adrian
структура или идиоми Mole’ (excerpt)
могу утицати на 9. Readers, level B2
разумијевање)
ГОВОР
(B1+)
Ученици ће уз разумљив
изговор и интонацију
моћи/знати да:
- довољно успјешно
изнесу неки аргумент
тако да их саговорници
могу пратити углавном
без потешкоћа
- могу дефинисати
карактеристике неког
33
предмета којем се не
могу сјетити имена
- могу исправити грешке
у употреби глаголских
времена или неке ријечи
због чега је дошло до
неспоразума-ако су
упозорени на то,
- могу комуницирати са
сигурношћу о познатим
темама из свог
окружења,
- могу разумјети,
провјерити и потврдити
информације о познатим
уобичајеним темама из
свог подручја, објаснити
како се нешто ради,
(B2)
Ученици ће уз разумљив
изговор и интонацију
моћи/знати да:
- разговарају са изворним
говорницима течно и
спонтано, како би се
омогућила нормална
интеракција, показујући
велики степен осјећења
и да изразе личну
важност догађаја и
искустава ( могу
активно да учествују у
дискусијама у оквиру
познатог контекста, о
темама везаним за лични
интерес и да појасне
своје становиште)
- изражавају своје
мишљење пружајући
битна објашњења,
аргументе и коментаре,
- дају детаљан опис
ствари који се лично
тичу особе која прича
проширујући идеје
аргументима за и
против,
- припреме презентацију,
наглашавајући важне
34
дијелове и детаље (могу
самостално да причају
без припреме)
- (логички и хронолошки
једноставно говоре о
стварима које познају)
(изнесу, образложе
лични став) (препричају
причу, филм или књигу).
ПИСАЊЕ
(B1+)
Ученици ће моћи/знати да:

- примијене правописна
правила и користе
знакове интерпункције,
- напишу јасне описе
истинитих или
измишљених догађаја и
искустава повезујући
идеје у јасан читак
текст, поштујући
конвенције одабраног
жанра,
- напишу кратке
једноставне саставе о
темама од општег
интереса,
- сумирају низ
информација о
свакодневним
активностима из
властитог подручја,
- напишу извјештај и
изнесу лично мишљење,
- напишу лична писма
преносећи информације,
новости или лични став,
- приме и запишу поруку
о неком питању или дају
неко објашњење,
(B2)
Ученици ће моћи/знати да:
- примијене правописна
правила и користе
знакове интерпункције,
- напишу писма
наглашавајући лични
35
значај догађаја и
искустава
- напишу текст преносећи
новости и изражавајући
лични став надовезујући
се на нешто што су
други написали,
- напишу детаљан и јасан
текст на разне теме од
личног значаја,
сажимајући иформације
и аргументе из разних
извора,
- напишу јасан текст о
некој књизи, филму или
представи,
- да пишу извјештаје и да
дају разлоге који
подржавају тему или су
против ње као и да
сажимају информације
из више извора.
ДИДАКТИЧКА УПУTСТВА И ПРЕПОРУКЕ:
На почетку школске године наставници треба да упознају ученике са системом

рада и оцјењивања. Поред контролних радова, писмених радова, тестова, диктата и
домаћих задатака, оцјењује се ученикова активност на часу. У том смислу би требало
избјегавати класично усмено испитивање ученика, већ оцјену из усмене провјере извести
на основу ученикове продукције и интеракције у току реализације задатих активности на
часу. Уколико ученик није активан и не одговара на професорово подстицање да се
укључи у рад одјељења, професор га може усмено испитати и на тај начин провјерити и
вредновати његово знање.
Приликом оцјењивања ученичких постигнућа наставници треба да праве
дистинкцију између наученог и усвојеног градива. Научено градиво је везано за
препознавање одређених глаголских форми, док усвојено градиво подразумијева тачну
употребу одређених глаголских форми у контексту. Када је ријеч о вокабулару, научено
градиво се односи на учениково познавање значења ријечи, док усвојени вокабулар
подразумијева употребу ријечи у различитим контекстима. У том смислу се усвојено
градиво вреднује више од наученог.
Настава енглеског језика у средњој школи је оријентисана на когнитивно учење.
Приликом реализације наставног процеса паралелно се развијају вјештине усмене и
писане комуникације. То значи да се пажња подједнако обраћа развоју свих језичких
вјештина: слушању и читању у оквиру разумијевања, говорној интеракцији и продукцији,
те писању.
Програм првог страног језика намијењен је четворогодишњем образовању и
васпитању у гимназијама свих смјерова и представља континуитет у односу на наставу
енглеског језика у претходним разредима. Трећи разред представља наставак развијања
језичких вјештина код ученика уз понављање и утврђивање основних језичких,
36
граматичких, морфо синтаксичких структура које су рађене у претходним разредима уз
одређено проширивање.
У реализацији наставног процеса, у средишту пажње је ученик и процес учења.
Наставник није више једини извор знања и треба да упућују ученике да користе друге
изворе знања и како да уче.
Атмосфера на часу треба да буде опуштена и радна, јер таква атмосфера дјелује
подстицајно на ученике. Код ученика треба развијати демократске и емпатичке особине,
као и самопоуздање и независност, кооперативност, културу дијалога, толерантност,
разумијевање и уважавање различитости, мултикултуралности и плурилингвализма.
Настава страних језика у гимназији има хуманистичку оријентацију.
У наставном процесу, матерњи језик треба користити што је мање могуће, тј. само
у ситуацијама када је то крајње неопходно.
Наставник треба да води рачуна да наставу реализује тако да је прилагођена
различитим нивоима постигнућа ученика у одјељењу, као и различитим стиловима учења,
да користи разне савремене методе, средства, облике рада и активности.
Слушање и разумијевање - Наставник треба да користи што разноврсније
снимљене аутентичне материјале за слушање с циљем оспособљавања ученика да
разумије природан говор. Савремене уџбенике за енглески језик прате одговарајући
снимљени аудио материјал за чију провјеру разумијевања постоје предвиђене активности
и задаци у уџбеницима или радним свескама.
Читање и разумијевање - За развијање ове вјештине треба користити разноврсне
изворне текстове уз кориштење одговарајуће технике читања. Разумијевање текста се
може провјеравати за вријеме или након читања. За провјеравање разумијевања
прочитаног текста треба користити разноврсне вјежбе типа допуњавања, повезивања,
избора понуђеног одговора, одговора на питање и сл.
За ове двије вјештине је потребно истаћи да ученици на овом нивоу не морају
разумјети цијели текст од ријечи до ријечи, али је потребно да разумију текст у глобалу и
идентификују потребну информацију у тексту.
Говор - Препоручују се активности које омогућавају стварну размјену знања,
информација, идеја, мишљења, било да се ради о активностима дијалошког или
монолошког типа. Пожељно је да у активностима учествује што више ученика (рад у
пару/групи).
Писање - За развијање ове вјештине може се користити писање на задату тему и
писање на слободну тему. Ученицима треба указати на важност самог процеса писања и
писменог изражавања. Писани текст треба да има одговарајућу форму, лексику, те
граматичку, правописну, и интерпункцијску тачност. Као писмене провјере постигнућа
ученика могу се користити: диктат, писање састава, есеја, описа, извјештаја, писама,
молби, биографија, попуњавања формулара и сл.
У настави енглеског језика, за учење граматичких структура се препоручује
индуктивни приступ. Ученици из низа предочених примјера идентификују језичке
структуре и уоче правила која касније примјењују у пракси. Граматичке структуре се
уводе постепено и примјењују на великом броју вјежбања базираних на реалним
ситуацијама. Препоручује се писмена и усмена провјера усвојености вокабулара и
граматике у контексту, а не директним испитивањем значења ријечи и знања граматичких
правила. Понављање већ познатих структура омогућава да ученици утврде оне дијелове
које нису најбоље савладали у претходном периоду. Познавање граматичких правила није
циљ наставе енглеског језика, стога не треба тражити од ученика да их репродукују већ да
их правилно употребљавају.
Лексика је један од битних елемената у учењу страног језика. За објашњавање нове
лексике, наставници треба да користе контекстуални приступ. Ученике треба подстицати
37
на усвајање парадигми ријечи и колокација. Наставници треба да припремају разноврсне
активности за циклично понављање већ обрађене лексике.
Код исправљања грешака, наставник треба да буде обазрив. Ученике не треба
прекидати због грешака које праве у току усменог излагања. Наставник треба да укаже на
њих по завршетку излагања. У писаним радовима, наставник треба да означи врсту
грешке. Када је то могуће, треба пружити прилику ученицима да сами исправе своје
грешке.
Домаћи рад, као наставак рада у школи, омогућава ученику континуитет у
усвајању презентованог градива.
Израда пројеката је веома корисна за ученике у настави енглеског језика. Оваква
активност омогућава развијање самосталности и одговорности код ученика. Пројектни
задатак треба да је јасно дефинисан, са детаљним упутством за израду и прилагођен
способностима ученика. Ученици могу реализовати пројектни задатак индивидуално, у
пару или у групи (што зависи од плана рада наставника и договора између ученика и
наставника). Завршетак рада на пројекту представљају презентације које ученик/пар/група
реализују на часу. Презентације могу бити разноврсне - зидне новине, постери, излагања
праћена слајдовима, видео презентације, итд.
Лектира – је предвиђена за сва четири разреда и у складу је са захтјевом за
осамостаљивање ученика и њиховим оспособљавањем за информативно читање. Будући
да је циљ лектире да се ученици оспособе да разумију текст на страном језику и да се
осамостале у раду, обраду лектире не треба изједначавати са интензивном обрадом текста
из уџбеника, нити треба текстове предвиђене за лектиру читати на часу. Ови текстови су
предвиђени за самосталан рад ученика код куће и за сумирање тог рада на часу. Вријеме
које је потребно за обраду лектире на часу (разговор, дискусија, анализа, излагање,
мишљење, опис) одређује наставник у склопу редовног планирања и програмирања свих
сегмената наставног процеса.
Праћење, вредновање и оцјењивање
Праћење, вредновање и оцјењивање ученика је континуиран и сталан процес у
настави енглеског језика. Наставници прате, вреднују и оцјењују ученике путем усмених
и писмених провјера постигнућа.
-Усмене провјере постигнућа се врше у току реализације наставних садржаја на
часовима, тј. рада у пару, у групи и индивидуалног рада ученика. Наставник редовно
прати и записује запажања о правилном изговору, јасном изражавању, правилној употреби
граматике, богатству вокабулара, начину изражавања, сналажењу у разним ситуацијама. У
току полугодишта, наставник треба да оцијени ученика према способностима за
учествовање у говорној интеракцији и за усмено излагање.
-Писмене провјере постигнућа се реализују кроз низове задатака објективног типа,
тестове, контролне радове, диктате и вишеминутне провјере постигнућа, писање
слободних или састава на задату тему, расправа и извјештаја. Приликом вредновања и
оцјењивања води се рачуна о правопису, јасном изражавању мисли, логичом излагању
идеја, граматичкој тачности, богатству вокабулара, конструкцији реченица, организацији
текста.
У току школске године се проводе двије писмене задаће (за фонд од два часа), три
писмене задаће (за фонд од три часа), четири писмене задаће (за фонд од четири часа), и
два теста.
38
ИСХОДИ УЧЕЊА:
Ученици трећег разреда гимназије треба да савладају, у говорној и писаној

комуникацији, програмске садржаје дате у наставном плану и програму, развијајући и
унапређујући истовремено све језичке вјештине. Ученици би на овом нивоу требало да
разумију главне идеје сложеног текста са конкретним и апстрактим темама укључујући
техничке дискусије у својој области, могу да разговарају са одређеним степеном
спонтаности и флуентности са говорницима чији је матерњи језик енглески, што
омогућава разумијевање обје стране без улагања напора и могу да напишу јасан, детаљан
текст на велики број тема и да објасне, са свог становишта, одређене теме пружајући
аргументе за и против.
39
ПРЕДМЕТ: ЊЕМАЧКИ ЈЕЗИК
(седма година учења)
СМЈЕР: 1. први страни језик – општи и језички
2. други страни језик: сви смјерови
СЕДМИЧНИ БРОЈ ЧАСОВА / ПРВИ СТРАНИ ЈЕЗИК, општи смјер (3), друш.језички (4),
прир.матем и рач.инфор (2)
- ДРУГИ СТРАНИ ЈЕЗИК, сви смјерови (2)
ГОДИШЊИ БРОЈ ЧАСОВА - ПРВИ СТРАНИ ЈЕЗИК, општи смјер (108), друш.језички
(144), прир.матем и рач.инфор (72)
- ДРУГИ СТРАНИ ЈЕЗИК (72)

Ученици треба да:
• Упознају начине споразумијевања и језик као један од средстава комуникације;

• Обликују свијест о себи као појединцу те као припаднику заједнице, како друштвене,
тако и националне/етничке или међународне заједнице и да у контакту са другим
језицима и културама стичу свијест о значају сопственог језика и културе на основу
чега развијају и његују културне вриједности; упознају разлике међу људима,
друштвеним те националним заједницама и вриједностима и да на тај начин уче да
поштују и цијене ту различитост;
• Развијају одговарајуће стратегије за разумијевање и за састављање вербалних и
писаних текстова; развијају стратегију учешћа у разговору.
• Шире своје комуникативне вјештине преко граница простора у којем се користи
њихов матерњи језик односно у мултикултурално окружење;
• Упознају карактеристике, културе и постигнућа земаља у којима се користи њемачки
језик;
• Његују своју радозналост, жељу и потребу за новим знањима те развијају способност
за стицање и очување знања и вјештина;
• Развијају своје когнитивне способности вишег нивоа, односно анализе, синтезе,
просуђивања и вредновања које им омогућава функционалану употребу информација
у новим околностима;
• Развијају стваралаштво, потребу за изражавањем и осјећај за естетске вриједности;
• Обликују личне циљеве учења, спознају и вреднују своја постигнућа те раде на
њиховом побољшању;
• Увиде да су сами одговорни за своје учење и знање те да преузму дио одговорности
за то;
• Уче разумјети своје и туђе осјећаје те се на одговарајући начин одазвати на њих;
• Развијају способности рада у групи, међусобне сарадње и подршке;
• Обликују опште културне и образовне вриједности.
Стратешке компетенције
• Развијају способност избора и усклађивања порука;
• Развијају способност савладавања препрека у разумијевању и неспоразума;
• Развијају способност поштовања саговорника;
40
• Проширују своје комуникативне способности преко језичних граница подручја у
којем се користи њихов материњи језик; упознају различите културе њемачког
говорног подручја те према њима усклађују своје поруке;
• Упознају и развијају стратегије самосталног учења (активности које им помажу за
стицање, похрањивање и употребу података и знања), а које им омогућавају лакше,
угодније и успјешније учење које је могуће примијенити у новим ситуацијама, те га
самостално усмјеравати на тај начин
• Развијају способности цјеложивотног учења. Врста стратегије, начин развијања овиси
о старости ученика, њиховим когнитивним способностима, стиловима учења и сл.
Задаци наставе страног језика у седмој години учења, су:

• Усвајање говорног језика у оквиру нових 600 ријечи за смјерове који имају 72 часа у
току школске године, што чини око 2600 ријечи продуктивно, рецептивно нешто
више;
• Код општег смјера, први страни језик , 108 часова седмично, ученици би требало да
усвоје око 800 нових ријечи, што је укупно 2800 ријечи продуктивно, рецептивно
више.
• Језички смјер, први страни језик, 144 часа седмично, ученици би требало да усвоје
око 1000 нових ријечи и израза, што је око 3000 ријечи продуктивно, рецептивно
више.
• Његовање правилног изговора и интонације;
• Спонтано изражавање у оквиру тема из свакодневног живота;
• Разумијевање говора (непосредно и путем медија);
• Разумијевање писаног текста;
• Овладавање стиловима читања (глобално, селективно, детаљно);
• Језички смјер лектира – лакша књижевна дјела са тематиком која се тиче
интересовања младих
• Развијање способности правилног писменог изражавања, писања самосталних састава
и њихове усмене интерпретације, а код језичког смјера писмено изражавање вишег
нивоа: Опис текста, расправа
• Стицање сазнања о географским, демографским, привредним и политичким
карактеристикама земаља и народа чији језик уче;
• Упознавање са друштвеним приликама и културом народа чији језик учи;
• Развијање свијести о односима између властите и циљне културе, постизање
одговарајуће интеркултуралне компетенције;
• Оспособљавање за даље образовање и самообразовање кориштењем једнојезичких
рјечника и друге литературе.
41
Фонд часова 72 -108 – ниво Б1 ( Према заједничком европском референтном оквиру за

језике)
Теме:
Пријатељства Добри пријатељи, необична пријатељства, границе у пријатељству,

пријатељство и љубав
Осјећања, снови, жеље Врсте осјећања; Снови – шта и колико често сањамо, повезаност снова
са свакодневним или нестварним догађајима, Шта желимо - разговор о
жељама.
Куповина и потрошња Куповина и потрошња-како често и шта највише купујемо с тачке
гледишта младих као и одраслих;
Јунаци и идоли Јунаци и јуначка дјела некад и сад . Идоли младих генерација –
позитивне, односно негативне личности? Грађанска храброст; Јунаци
из цртаних филмова
Техника и напредак Историјска искуства, модерна техника и глобализација; Рекорди у
спорту, научним гранама, компјутерским играма, читању, писању СМС-
порука ...
Политички живот и Индивидуа и друштво; Млади и политика; Избори, услови становања;
социјална питања Право на рад
Школа у Њемачкој * Школска свакодневница, интернати, школски часописи, пројекти у
оквиру школе : oдломак из романа „Moons Geschichte“ Nicole Meister –
Besuch bei einem perfekten Lehrer
Изглед и одјећа * Мода данас и прије; Важност изгледа; Лични идентитет
Одломак из романа „Bitterschokolade“ Mirjam Pressler
* За фонд часова 108
42
Оперативни циљеви / Садржаји програма / Корелација са другим
Продукција и интеракција Глаголи Наставне теме које се

– усмено • Модални глаголи у обрађују у трећем разреду
перфекту гимназије су у корелацији са
Ученик ће знати да Sie hat den Kuchen nicht сљедећим предметима:
- прича о већини тема из essen wollen. српски језик, историја,
свакодневног живота • brauchen ... географија, биологија,
(породица, хоби, nur/nicht/kein ... zu + ликовна и музичка
интереси, посао, Infinitiv умјетност, информатика
путовања, актуелни Du brauchst dich nicht
догађаји), прилично zu entschuldigen.
течно и без честих Du brauchst dich nur
прекида, захваљујући anzumelden.
великом репертоару Du brauchst keine feste
ријечи и израза, понекад Schuhe mitzu- nehmen.
и уз помоћ описивања; • Koњунктив II – за
- да у познатим, прошлост
предвидљивим Wäre ich rechtzeitig
ситуацијама зна на разне gekommen!
начине употријебити • Заповједни начин
широк спектар помоћу инфинитива
једноставних језичких Bitte keine Handys
средстава да би изразио benutzen.
најбитније од оног што и модалног глагола
би желио рећи; sollen у коњунктиву II.
- ако се јаве потешкоће Er sollte gleich kommen
приликом говора, да • Пасив презента,
поново започне имперфекта и
реченицу и сам исправи перфекта
властите грешке; • Пасив презента са
- у мање предвидљивим модалним глаголом
ситуацијама прилагоди Diese Tür darf nicht
свој начин изражавања; geöffnet werden.
- се релативно течно и • sich lassen +Iinfinitiv
разумљиво изражава, Das Gerät lässt sich
правећи паузе, да би оно leicht reparieren.
што жели рећи • Инфинитивске
испланирао или конструкције са sein и
исправио, прије свега haben.
ако говори дуже Die Aufgabe ist bis
вријеме; mоrgen zu lösen.
- се изражава о општим Den Aufsatz hast du in
темама при чему код zwei Stunden zu
компликованијих korrigieren..
садржаја или у мање Iменице
познатим ситуацијама • Именице које се
прави грешке које не завршавају на - heit,
ометају разумијевање; - keit, ität
43
- једноставно и јасно • en - деклинација (der
опише ствари и Löwe, der Junge, der
личности које су у кругу Pädagoge ...
његовог интересовања; Придјев
- да опише своје снове • Придјеви који се
осјећања, циљеве; завршавају на –lang, bar
- образложи и објасни, Das Fahrrad ist nicht mehr
своје погледе, планове, reparierbar.
радње; Jahrelang hat er an
- разумљиво говори о diesem Roman gearbeitet.
свакодневним и • Деклинација
специјалним темама из компаратива и
властитог искуства и да суперлатива:
изрази и образложи Katja ist die beste
своје мишљење; Schülerin in meiner
- разумљиво опише како Klasse.
се нешто прави или ради Meine jüngere
(нпр. функцију и Schwester heißt
употребу неких Marianne.
апарата), • Деклинација
- објасни како се партиципа
припрема неко јело; Er hatte abgetretene
- прича о својим Schuhe an.
искуствима и догађајима • Јака придјевска
и својој реакцији о некој деклинација
њему непријатној Die Schule ist mit neuen
ситуацији; Möbeln ausgestattet.
- аргументовано износи Члан
идеје и информације • Неодређени и
- може да учествује у присвојни члан у
свакодневним генитиву
разговорима, ако се Das sind wahrscheinlich
говори разговјетно, али die Turnschuhe eines
понекад мора Schülers.
захтијевати да му се Das Haus meiner Eltern
неке ријечи и изрази muss verkauft werden.
понове. • Показни члан dieser,
- одговори у складу са diese, dieses у
ситуацијом на многа номинативу, акузативу
питања и да и дативу
обавјештења; In dieser Wohnung
- води препирку, да möchte ich nicht wohnen.
образложи свој став, да Замјенице
наведе аргументе и • Релативне: der , die, das -
протуаргументе; номинатив, акузатив,
- некоме нареди, да датив и генитив
замоли; Приједлози
- уз мало труда учествује • Приједлози за начин:
у разговору са више nach и außer
изворних говорника, ако Meiner Meinung nach
44
саговорници прилагоде hast du das gut gemacht.
свој језик и темпо Außer mir war niemand
говора; da.
- се укључити у разговоро • Приједлози за мјесто:
познатој теми и узме um ... herum, an ...
ријеч ; entlang, gegen, durch,
- савјетује, да се жали, да bis zu, an ... vorbei, um
води разговор у Везници
полицији, да затражи Konjunktoren: nicht nur
визу, да код неке службе ... sondern auch, zwar ...
замоли за информацију; aber, weder ... noch,
- говори о својим sowohl ... als auch, je ...
плановима и намјерама desto, entweder ... oder
и да их образложи; Er ist nicht nur begabt,
- бразложи своју sondern er ist auch sehr
наклоност или fleißig.
ненаклоност према Ich lerne sowohl Deutsch
нечему; als auch Englisch.
- се распита како да уз Er kann weder lesen noch
помоћ градског schreiben.
саобраћаја дође до неког Zwar möchte er uns
мјеста у граду, helfen, aber er kann nicht.
- да комуницира у банци, Entweder kommst du
пошти,; mit, oder ich ...
- да изрази осјећања као Je schneller sie sich
изненађење, zurechtmacht, desto
- објасни радном колеги früher können wir
како је дошло до losgehen
неспоразума; Subjunktoren:
- изрази љутњу; so... dass, sodass, indem,
- код љекара објасни (an)statt
какве има сметње; Реченица
- води припремљени Релативна реченица са
интевју; релативном замјеницом
- преиспита конкретне der, die das у
информације и потврди номинативу, генитиву,
их. дативу и акузативу: Das
ist die Vase, die ich
Акценат и интонација gekauft habe.
Der Tisch, den wir
Ученик ће бити способан gekauft haben, war kaputt.
да: Der Junge, dem ich das
- говори јасно и Buch geschenkt habe, lebt
разумљиво, тако да ...
саговорник упркос Die Frau, deren Kinder in
препознатљивом Deutschland leben, ist
страном акценту и eine sehr nette Nachbarin.
повременим грешкама у • Релативне реченице
изговору ријетко има које почињу са wo и
потребу да тражи да ми was
45
се нешто понови; Die Stadt, wo ich geboren
bin, ...
Продукција и интеракција Das ist alles, was ich
писмено sagen wollte.
• Временска реченица:
Ученик ће знати да sobald, solange
- захваљујући великом Sobald ich alles erledigt
репертоару ријечи и habe, gehen wir ins Kino.
израза пише разумљиве Sobald ich fertig bin, rufe
текстове о већини тема ich dich an.
из свог свакодневног Er wohnte bei seiner
живота и круга свога Tante , solange er in
интересовања Belgrad studierte.
(породица, хоби, • Иреална
интереси, посао, компаративна
путовања, актуелни реченица (коњунктив II
догађаји); са везником als ob.
- опише своје снове, Er sieht so aus, als ob er
осјећања и циљеве; Bettler wäre.
- напише састав о неком Er benimmt sich so, als ob
филму, роману и да er mich nie gesehen hätte.
изрази своје мишљење о ---, als hätte er mich nie
томе; gesehen.
- пише о својим Изражавање иреалне
искуствима на путовању жеље у прошлости.
и да их коментарише, Hätte ich nur Geld gehabt!
као и да опише своју • Посљедична реченица
реакцију и мишљење; Sie war so schnell, dass
- пише о неком концерту niemаnd sie sah, als sie ...
и да изрази љутњу због Er behandelt seine Bücher
слабог звука; sehr sorgsam, so dass sie
- опише школски систем у wie neu aussehen.
својој земљи, • Начинске реченице
- пише о свом ставу о нпр. Man kann reich werden,
заштити животне indem man viel arbeitet
средине; und Geld spart.
- пише о појединостима Sie setzt sich in ein Cafe,
неке непредвиђене (an)statt in die Vorlesung
ситуације; zu gehen.
- саставља сам Прилози
једноставне текстове; hin Er geht die Treppe
- прави забиљешке које ће hinunter.
му касније бити her Sie kommt vom
довољне; ersten Stock herunter.
- припреми реферат
користећи најважније
информације из неког
текста;
- састави оглас;
- у приватној
46
креспонденцији пише о
осјећањима, новостима,
догађајима;
- се у једноставним
ситуацијама писмено
обрати полицији, банци,
пошти,
- помоћу електронске
поште или факса
резервише путовање,
хотелску собу;
- напише позивницу,
опомену, да испуни
формулар;
- пренесе поруке, да
саопшти резултате,
- пренесе и објасни
кратке једноставне
стручне информације;
- пренесе жалбу
муштерије надлежном
лицу;
- реагује на огласе и да
тражи детаљнија
објашњења;
- преиспита информације
и да их потврди;
Рецепција – усмено
Ученик ће знати да
- захваљујући познавању
великог броја ријечи и
израза разумије многе
текстове тематски
везане за свакодневни
живот (породица, хоби,
интересовања,
путовања, дневни
догађаји);
- у дужим текстовима
разумије главне и
појединачне
информације ако се
говори стандардним
језиком о познатим
темама;
- разумије разговор
између изворних
говорника, ако они
47
говоре стандардним
језиком о познатим
темама (утакмица,
поруке преко телефона,
обавјештења на
жељезничкој станици,
аеродрому, тржном
центру;
- разумије главне
информације о неком
граду од стране
туристичког водича;
- разумије неки реферат о
теми која му је донекле
већ позната;
- разумије кратке
једноставне приче са
радија или ЦД-а;
- у великој мјери пратити
телевизијски програм
кад се тиче тема од
општег интереса
( дневник, вијести,
обавјештења о
природним
катастрофама, путописе,
главну идеју неког
позоришног комада;
- разумије обавјештења
која добије у банци,
пошти, општини;
- на настави разумије
информације у вези са
припремом за испит;
- разумије људе који
причају о неким личним
ситуацијама и
догађајима
Рецепција писмено
Ученик ће знати да:

- захваљујући богатом
ријечнику разумије
многе текстове са
тематиком из
свакодневног живота и
круга његовог
интересовања
(породица, хоби,
48
пријатељи, путовања,
дневни догађаји);
- разумије разна упутства
(у вези са употребом
лијека, да разумије
упутства на аутомату за
куповање возних карата;
- разумије бајку и поуку
из бајке,
- разумије омладинске
романе и остале који су
писани лакшим стилом;
- разумије информације
из текстова који су
намијењени јавности (о
кућном реду у школи и
на другим мјестима – на
базену, како разврстати
отпад,
- разумије који су му
документи потребни за
добијање неких дозвола;
- разумије уговор о
изнајмљивању стана, о
цијени, опреми,
положају стана;
- у електронским
часописима нађе
обавјештења о ономе
што га интересује...
Усмено и писмено
посредовање – превођење
Ученик ће знати усмено

превести са њемачког на
матерњи језик и обратно за
пријатеље родбину, стране
госте и слично изјаве и
кратка писана и усмена
саопштења ако се ради о
њему познатим темама
написаним или изреченим
једноставним језиком;
Уколико се ради о њему
мање познатој теми то ће
моћи учинити уз додатна
питања и објашњења.
49
Знање о језику:
Ученикк треба да познаје
основне принципе
граматичке и
социолингвистичке
компетенције.
Усмене провјере постигнућа обављати у току наставног процеса, уважавјући

индивидуалне способности ученика.
Послије сваке обрађене теме радити по један тест који се односи на градиво из те теме.
Између два теста је препоручљиво проводити кратке писмене провјере.
У сваком полугодишту писати по једну писмену задаћу.
Ради успејшније реализације програма настава би требало да се држи у групама до 20
ученика.
Послије завршеног трећег разреда гимназије, послије 500 часова наставе, ученици би
требало да у најбољем случају постигну ниво Б1 према „Европском референтном оквиру
за језике“.
Напомена: Нивои познавања језика према „Европском референтном оквиру за језике“
А1,А2- основни степен
Б1 и Б2 – средњи степен
Ц1 и Ц2 – високи степен
50
Фонд часова 144 - ниво Б1 + (Према заједничком европском референтном оквиру за

језике)
Теме:
Омладина и њихова Контакти без граница; Размјена ученика; Сусрет са страном културом;
култура Културна размјена; Умјетност и креативност; Омладина у Њемачкој и
код нас
Потрошња и руковање Утицај рекламе на потрошњу-аргументи за и против; Сајмови робе
новцем намјењене првенствено омладини; Џепарац; Задуживање прекомјерним
телефонирањем и неконтролисаном употребом картице
Пријатељи Пријатељство и љубав; Омладина некад и сад; Стварање одвојених група
које припадају различитим слојевима друштва, различитих
интересовања. Конфликти међу групама; Начини превазилажења
несугласица
Одломак из приповјетке „Ganz weit weg“ Berit Bretschneider
Спорт Омиљени спортови; Модерни спортови; Спорт и слободно вријеме;
Мушки и женски спортови ? ?? Спорт и васпитање; Спорт и здравље;
Спорт у слободно вријеме; Здрава исхрана
Образовање Школски систем у Њемачкој и код нас; Васпитање; Позив којим се
желим бавити; Центри за професионалну оријентацију; Пројекат
Свакодневни живот и Дјеца и родитељи; Односи између родитеља и дјеце и браће и сестара;
породица Свађа у породици; Брига о здрављу
Одломк из романа „Oma“ Peter Büchsel
Хоби и слободно вријеме Компјутер и интернет; Музика; Необични хобији; Социјално
ангажовање; Радни кампови;
Одломак из романа „Kindergeschichten“ Peter Büchsel
Распуст и путовања Планови за распуст; Распуст код куће; Распуст без родитеља
Литература: читање или Читање или слушање књига – аргументи за и против
слушање? Одломак из романа „Rolltreppe abwärts“ oд Hans Georg Noak
Нове идеје за будућност Свакодневница и будућност; Посао; Снабдијевање

Пороци и овисности Врсте овисности: пушење, алкохол, дрога, неконтролисана куповина
(Kaufsucht) , неконтролисање узимање хране (Esstörungen),
опсједнутост бављења спортом (Sportsucht) ...
Одломак из романа „Einbahnstraße“ Klaus Kordon
51
Продукција и интеракција Глаголи Наставне теме које се

– усмено • Модални глаголи у обрађују у другом разреду
перфекту гимназије су у корелацији са
Ученик ће знати да Sie hat den Kuchen nicht сљедећим предметима:
- прича јасно и детаљно essen wollen. српски језик, историја,
са широким спектром • brauchen ... географија, биологија,
ријечи и израза о nur/nicht/kein ... zu + ликовна и музичка
различитим општим Infinitiv умјетност, информатика
темама из стручних Du brauchst dich nicht
области које га zu entschuldigen.
интересују; Du brauchst dich nur
- садржај и облик својих anzumelden.
изјава прилагоди Du brauchst keine feste
ситуацији и слушаоцима Schuhe mitzu- nehmen.
и адекватно се изрази; Модални
- приликом потешкоћа глагол+инфинитив
које наступе приликом презента пасива: Die
говора без проблема Temperatur der Luft muss
поново настави разговор dabei beachtet werden.
и грешке које је сам Die Meinung der Gegner
открио исправи muss in Betracht
- се изрази на различите genommen werden.
начине да би избјегао • Koњунктив II – за
понављања, или да би прошлост
прецизирао своје изјаве. Wäre ich rechtzeitig
- се течно и разумљиво, gekommen!
користећи сложене • Заповједни начин
језичке структуре помоћу инфинитива
- опише своје осјећаје и Bitte keine Handys
мисли benutzen.
- опише редосљед неких и модалног глагола
сложених процеса; sollen у коњунктиву II.
- представи искуства, Er sollte gleich kommen
догађаје, ставове и своје • Пасив радње и пасив
мишљење поткријепи стања: презент,
аргументима; имперфект и перфект
- исприча смислено нпр. • Презента пасива са
анегдоту о неком модалним глаголом
професору или познатој Diese Tür darf nicht
личности; geöffnet werden.
- прича о актуелним и • sich lassen +Iinfinitiv
апстрактним темама и Das Gerät lässt sich
при томе изрази своје leicht reparieren.
мишљење; • Инфинитивске
- представи припремљену конструкције са sein и
презентацију; haben.
- код сукоба интереса Die Aufgabe ist bis
52
размотри разлике и mоrgen zu lösen.
пронађе рјешење; Den Aufsatz hast du in
- се обрати установама zwei Stunden zu
или организацијама и korrigieren..
тражи помоћ;
- активно учествује у Именице
расправама о познатим • Именице које се
ситуацијама и своје завршавају на – heit,
ставове јасно образложи - keit, ität
и брани; • en – деклинација (der
- изрази различите Löwe, der Junge, der
осјећаје и адекватно Pädagoge ...
реагује на исказе Придјев
емоција других особа; • Придјеви који се
- се детаљно договара и завршавају на –lang, bar
потврди договоре; Das Fahrrad ist nicht mehr
- зна другим особама reparierbar.
давати савјете и детаљне Jahrelang hat er an
препоруке. diesem Roman gearbeitet.
• Деклинација
Акценат и интонација компаратива и
суперлатива:
Ученик ће бити способан: Katja ist die beste
- кад се тиче изговора и Schülerin in meiner
интонације зна јасно и Klasse.
разумљиво говорити, Meine jüngere
тако да саговорник Schwester heißt
упркос препознатљивом Marianne.
страном акценту и • Деклинација
повременим грешкама у партиципа
изговору ријетко има Er hatte abgetretene
потребу да тражи да ми Schuhe an.
се нешто понови; • Јака придјевска
деклинација
Продукција и интеракција Die Schule ist mit neuen
писмено Möbeln ausgestattet.
Компарација придјева
Ученик ће знати да помоћу sehr, ganz,
- одговарајућим стилом besonders, höchst,
пише јасне , прецизне überaus. Sie ist sehr
текстове, наглашавајући ehrlich. Das war
нека значајна питања, besonders/höchst
их образлаже и и angenehme Reise.
допуњава додатним Појачавање
аргументима и суперлатива:
одговарајућим Seine Rede war bei
примјерима, те га weitem die beste.
заврши одговарајућим Das ist meine
закључком;. allerwichtigste Aufgabe.
- детаљно, са релативно Индиректни говор
53
богатим ријечником, са - за истовременост: Sie
свога стајалишта, пише sagt, sie schreibe/schriebe
дуже текстове о einen Brief an ihren
различитим општим или Freund.
актуелним темама; Sie sagt, dass ...
- саставља сажетке на - За радњу која се
основу информација из десила прије момента
разних извора; говора
- напише осврт на књигу, Sie sagt, sie habe/hätte
филм или представу; den Roman „Prozess“
- вреднује различите идеје nicht gelesen.
или рјешења неког Sie sagt, dass sie ...
проблема; - За радњу која се
- састави јасан, смислени дешава послије
текст употребљавајући момента говора
сложенија језичка Sie sagt, sie werde/würde
средства,; den Roman „Prozess“
- приликом писања lesen
текстова своје знање Sie sagt, dass ...
њемачког језика тако Члан
примјени да ријетко • Неодређени и
прави грешке које онда присвојни члан у
сам коригује: генитиву
- напише састав или Das sind wahrscheinlich
извјештај у којем die Turnschuhe eines
развија неку тему Schülers.
наводећи разлоге за и Das Haus meiner Eltern
против неког стајалишта muss verkauft werden.
објашњавајући • Показни члан dieser,
предности и недостатке diese, dieses у
различитих рјешења; номинативу, акузативу
- користи описе или и дативу
преформулације како би In dieser Wohnung
прикрио недостатке у möchte ich nicht wohnen.
вокабулару или Замјенице
језичким структурама; • Релативне: der , die, das
- пренесе информације и - номинатив, акузатив,
мисли о апстрактним и датив и генитив
конкретним темама, Приједлози
провјери информације, • Приједлози за начин:
те се распита о неком nach и außer
проблему и да га добро Meiner Meinung nach
објасни; hast du das gut gemacht.
- успјешно пренесе Außer mir war niemand
новости и изрзи своја da.
стајалишта надовезујући • Приједлози за мјесто:
се на оно што су други um ... herum, an ...
написали; entlang, gegen, durch,
- пише писма у којима bis zu, an ... vorbei, um
изражава разне степене Везници
54
емоција , истичући Konjunktoren: nicht nur
значење које придаје ... sondern auch, zwar ...
догађајима и aber, weder ... noch,
доживљајима те sowohl ... als auch, je ...
коментарисати новости desto, entweder ... oder
са стајалишта особе са Subjunktoren:
којом се дописује; so... dass, sodass, indem,
- у свакодневним (an)statt
ситуацијама, прилично Реченица
коректно, захваљујући Релативна реченица са
богатом вокабулару, релативном замјеницом
пише саопштења у виду der, die das у
забиљешки; номинативу, генитиву,
- се самостално, путем дативу и акузативу: Das
службеног дописа ist die Vase, die ich
обрати властима; gekauft habe.
- испуни захтјевније Der Tisch, den wir
формуларе и упитнике; gekauft haben, war kaputt.
- напише евалуацију Der Junge, dem ich das
неког курса; Buch geschenkt habe, lebt
- при испуњавању ...
формулара за студирање Die Frau, deren Kinder in
у иностранству Deutschland leben, ist
образложи зашто се eine sehr nette Nachbarin.
одлучио за неки студиј и • Релативне реченице
за неко мјесто у које почињу са wo и
Њемачкој; was
- да преноси детаљне Die Stadt, wo ich geboren
информације садржајно bin, ...
потпуно коректно; Das ist alles, was ich
- се жали због неког sagen wollte.
проблема нпр. жалба да • Временска реченица:
хотелска соба која је sobald, solange
резервисана није била на Sobald ich alles erledigt
располагању, да habe, gehen wir ins Kino.
постељина није била Sobald ich fertig bin, rufe
чиста итд. ; ich dich an.
- у приватним писмима Er wohnte bei seiner
преноси новости и Tante , solange er in
изражава шта мисли о Belgrad studierte.
апстрактним или • Иреална
културним темама компаративна
попут музике, филмова реченица (коњунктив II
и сл.; са везником als ob).
- прима и биљежи поруку Er sieht so aus, als ob er
која се односи на неко Bettler wäre.
питање или објашњење Er benimmt sich so, als
неког проблема. ob er mich nie gesehen
hätte. ---, als hätte er mich
nie gesehen.
55
Рецепција – усмено • Изражавање иреалне
жеље у прошлости
Ученик може да Hätte ich nur Geld gehabt!
- разумије главне мисли • Посљедична реченица
тематски и језично Sie war so schnell, dass
захтијевнога говора о niemsnd sie sah, als sie ...
конкретним и Er behandelt seine Bücher
апстрактним темама ако sehr sorgsam, so dass sie
је изнесен стандардним wie neu aussehen.
говором; • Начинске реченице
- прати дужи говор и Man kann reich werden,
комплексну indem man viel arbeitet
аргументацију ако му је und Geld spart.
тема барем донекле Sie setzt sich in ein Cafe,
позната и ако је (an)statt in die Vorlesung
структура излагања zu gehen.
јасно означена; Er ist nicht nur begabt,
- са извјесним напором, sondern er ist auch sehr
схвати велики дио fleißig.
разговора између Ich lerne sowohl Deutsch
изворних говорника, али als auch Englisch.
му може бити тешко Er kann weder lesen noch
успјешно учествовати у schreiben.
расправи ако ови ни на Zwar möchte er uns
који начин не helfen, aber er kann nicht.
прилагођавају свој Entweder kommst du mit,
говор; oder ich ...
- разумије обавјести и Je schneller sie sich
поруке конкретног или zurechtmacht, desto früher
апстрактног садржаја können wir losgehen
ако су изнесене Прилози
стандардним језиком и hin Er geht die Treppe
уобичајеном брзином; hinunter.
- разумије већину her Sie kommt vom
информативних емисија ersten Stock herunter.
на телевизији и радију
те већину снимљених
или емитованих
материјала ако су
изнесени стандардним
језиком , те да одреди
говорниково
расположење, тон ...
- разумје документарне
програме, интервјуе
уживо, говорне емисије
са водитељем, драмске
емисије и већину
филмова;
- користи низ стратегија
56
да би постигао
разумијевање,
укључивши слушање да
би схватио основне
мисли, те провјеравање
разумијевања помоћу
контекстуалних сигнала.
Рецепција писмено
Ученик ће знати да:

- прилично самостално
чита , прилагођавајући
начин и брзину читања
тексту и сврси читања,
селективно користећи
приручнике и помоћну
литературу, али може
имати потешкоћа с
ријетко кориштеним
идиомима;
- чита кореспонденцију
која се односи на
подручје властитог
интереса и одмах
схвати основно значење;
- прелети дужи текст како
би пронашао жељену
информацију и скупи
информације из
различитих дијелова
текстова како би
испунио одређени
задатак;
- може разумијети чланке
и извјештаје који се баве
текућим проблемима у
којима писац изражава
одређена схватања или
гледишта;
- разумије дуже сложене
упуте нпр. како се
користи нека справа и
упозорење ако то
прочита више пута,
некад уз употребу
стручног рјечника;
- у дужим репортажама
разумије и разликује
чињенице, мишљења и
57
закључке;
- чита литерарне текстове
, прати ток мисли и
догађаја, и на тај начин
разумије главну поруку
и многе детаље;
- у дужим текстовима
брзо пронађе важне
појединачне
информације.
Усмено и писмено
посредовање – превођење
Ученик ће знати усмено

превести са њемачког на
матерњи језик и обратно за
пријатеље родбину, стране
госте и слично изјаве и
кратка писана и усмена
саопштења ако се ради о
њему познатим темама
написаним или изреченим
једноставним језиком;
Уколико се ради о њему
мање познатој теми то ће
моћи учинити уз додатна
питања и објашњења.
Знање о језику:
Ученик треба да познаје
основне принципе
граматичке и
социолингвистичке
компетенције.
ДИДАКТИЧКА УПУТСТВА
Циљ наставе њемачког језика као страног jeзика

Циљ наставе њемачког језика као страног је даље развијање комуникативне
компетенције код ученика и њихово оспособљавање за самосталну употребу њемачког
језика у симулираним и реалним комуникативним ситуацијама. То значи да ученик треба
бити оспособљен за разумијевање стандардног њемачког језика када се ради о темама као
што су: слободно вријеме, спорт, хоби, путовање итд. Поред тога ученик треба бити
оспособљен за једноставне и смислене изјаве о познатим темама и областима за које
показује лично интересовање. Ученик треба да буде у центру наставног процеса и да се
што више осамостаљује у обављању одређених задатака како би био припремљен за
самосталну употребу њемачког језика у реалним комуникативним ситуацијама.
58
Рецептивне вјештине
Претпоставља се да су на овом нивоу ученици савладали гласовни систем
њемачког језика и да знају исправно прочитати текст написан на њемачком језику. Због
тога у првом плану треба да стоји читање у себи како би се ученици оспособили за
проналажење потребних информација. И код слушања текста ученике такође треба
оспособљавати за разумијевање одређених информација. Свако читање или слушање
текста потребно је да има одређени циљ, што значи да ученици током читања или
слушања текста обављају одређени задатак.
Приликом рада на тексту треба користити различите стратегије разумијевања.
Између осталог ученике треба оспособити да се концентришу на оно што разумију, а да
занемаре оно што не разумију и при томе да користе сваку могућу информацију како би
активирали своје предзнање и усмјерили га ка разумијевању цјелокупног исказа. При томе
треба користити наслове, поднаслове, слике дате уз текст, врсту текста, ситуацију која
прати текст, партнере у комуникацији. То ће омогућити ученицима да прије првог читања
или слушања текста активирају што је могуће више информација и искористе их за
откривање даљих информација у тексту и разумијевање цјелине. Дакле, треба поћи од
оних познатих и разумљивих информација и искористити их за откривање непознатих и
неразумљивих.
Приликом рада на тексту треба користити сва три стила разумијевања: глобални,
селективни и детаљни. Ученици треба да схвате и науче да код многих текстова није
потребно детаљно разумијевање од ријечи до ријечи. Они се морају навикнути на рад са
текстовима код којих није потребно да разумију сваку ријеч или сваку реченицу што би
одговарало нормалној комуникативној ситуацији.
Продуктивне вјештине
На овом нивоу ученици треба да буду оспособљени за стварање различите врсте
текстова усменим и писаним путем. Код усмене комуникације ученике треба
оспособљавати за дијалоге, при чему ће се симулирати реалне ситуације у оквиру задатих
тема. При томе ученицима јасно предочити ко су партнери у комуникацији, гдје и када се
одвија дијалог, шта је тема дијалога, која говорна интенција / комуникативни циљ је у
питању и која језичка средства ће се при томе употребљавати. Кад су познати сви ови
фактори, ученицима ће сигурно бити лакше да сами стварају дијалоге на њемачком језику.
Поред дијалога ученике треба оспособљавати и за монологе који имају за циљ
преношење информација. Ученици ће о темама које су обрађивали на часу саставити
кратке реферате, заузети став, изнијети своје мишљење о томе и сл. За развијање
монолога могу се користити сљедеће технике:
- коментарисање табела, статистика и др.
- промјена врсте текста,
- промјена перспективе,
- описивање слике,
- састављање биографије неке особе итд.
За успјешно стварање дијалога и монолога неопходно је дуготрајно увјежбавање
потребних језичких средстава.
И код писане комуникације потребно је дати ученицима јасне смјернице како би се
олакшао овај процес. А то подразумијева да су познати продуцент и реципијент текста,
врста текста са свим његовим карактеристикама, функција текста, одн. комуникативни
циљ, тема, као и језичка средства која ће се употребљавати. Како би се стварање текста
писаним путем ученицима олакшало и активирао њихов језички потенцијал, могу се
користити сљедеће технике:
- ученицима се дају питања која ће им помоћи приликом писања текста,
59
- ученицима се даје текст-узорак, затим шема неког текста, језичка средства која
су специфична за дату врсту текста, слике итд.
Поред комуникативног писања ученике треба оспособљавати и за слободно писање
гдје они слободно могу писати о својим идејама и мишљењу, о себи, своју фантазију и
креативност преточити у текст, али и писати у оквиру задатих тема или на основу дате
слике.
Граматика
Рад на граматици је саставни дио наставе страних језика па тако и њемачког језика.
Ученике треба оспособити да се исправно изражавају на њемачком језику. Да би се то
постигло, потребан је систематичан рад на граматици која ни у ком случају не смије бити
у првом плану како се ученици не би демотивисали за учење њемачког језика.
Ученици треба да активно учествују у обради граматике. Због тога се препоручује
употреба индуктивног поступка гдје ће ученици сами откривати правило. „Граматика која
активира ученике“, одн. „самостално откривање правила“ је концепт који се у посљедње
вирјеме користио у обради граматике. То подиже мотивацију код ученика и побољшава
учење.
За обраду граматике препоручује се кориштење шеме: Sammeln → Ordnen →
Systematisieren гдје год је то могуће. Ученицима се наприје треба понудити одговарајући
број примјера у којима ће бити садржан нови граматички феномен. Ученици затим
издвајају примјере и распоређују их на основу сличности, нпр. раздвајају правилне од
неправилних глагола. Након тога врши се систамтизација и формулише правило. Прва два
корака могу се спроводити у групи или у пару, док се трећи одвија у пленуму. Овакав
начин рада омогућава ученицима увид у нову граматичку структуру, али и истовремено
увјежбавање те структуре. Граматику даље треба увјежбавати у контексту, јер није
довољно да ученици знају како се нека граматичка структура гради него гдје се она
употребљава и како. На тај начин граматика неће бити сама себи циљ него ће бити
средство ка циљу, доприносиће исправнијем изражавању на њемачком језику.
Landeskunde
Landeskunde је саставни дио наставе њемачког језика, јер учећи њемачки језик,
ученици истовремено упознају и културу њемачког говорног пордручја. Сваки текст,
свака слика могу садржати информације које ученицима говоре о начину живота у земљи
језика циља и које га упознају са једном новом културом. Због тога циљ наставе њемачког
језика треба да буде и преношење знања о земљи језика циља и култури те земље. Да би
се то постигло, треба искористити сваку информацију и ученицима предочити један нови
свијет са свим оним што га карактерише: свакодневни живот, услови живота, систем
вриједности, убјеђења, говор тијела, социјалне конвенције, обичаји итд, нудећи
истовремено ученицима одређени језички материјал како би се у датим ситуацијама
могли примјерено понашати и изјашњавати. При томе треба водити рачуна да се
стереотипи и предрасуде, уколико постоје код ученика, отклоне. Ученике такође треба
оспособити да врше поређење властите и стране културе и да у тим двјема културама
проналазе сличности и разлике. Интеркултуралност треба да допринесе томе да кроз
страну културу ученици упознају себе и властиту културу. Упознавање културе треба да
доведе до развоја личности ученика, до проширења видика и обогаћивања општег знања.
Пројектни рад
У наставу треба укључити пројектни рад који омогућава већу активност ученика и
преузимање одговорности за учење. Пројектни рад претпоставља тимски рад. Сваки
пројекат садржи заједничко планирање, спровођење и презентацију. То значи да ће
60
ученици заједнички радити на неком одређеном задатку и при томе развијати социјално
учење, тимски рад, одговорност. Пројекат треба да омогући ученицима, да оно што су
научили у наставном процесу, примијене на конкретном случају, јер пројектни рад
смањује дистанцу између теорије и праксе. У оваквом начину рада ученици могу да
покажу своју креативност, да сами дају идеје, да примјењују научено и даље развијају
своја знања, вјештине и способности и да виде конкретне резултате свога рада, а тиме и
свој напредак. Конкретан задатак на пројекту може бити: позоришна представа, изложба,
кореспонденција с изворним говорницима, интервју, израда брошуре, рекламног
материјала, интернет презентације и сл.
Усмене провјере постигнућа обављати у току наставног процеса, уважавјући

индивидуалне способности ученика.
Послије сваке обрађене теме радити по један тест који се односи на градиво из те теме.
Између два теста је препоручљиво проводити кратке писмене провјере.
У сваком полугодишту писати по двије писмене задаће.
Ради успејшније реализације програма настава би требало да се држи у групама до 20
ученика.
Послије завршеног трећег разреда гимназије, послије 600 часова наставе, ученици би
требало да у најбољем случају постигну ниво Б1 + према „Европском референтном
оквиру за језике“.
Напомена: Нивои познавања језика према „Европском референтном оквиру за језике“
А1,А2- основни степен
Б1 и Б2 – средњи степен
Ц1 и Ц2 – високи степен
61
НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ: РУСКИ ЈЕЗИК
(други страни језик)

Проширивање и продубљивање градива из првог и другог разреда гимназије. Заједнички
европски референтни оквир за живе језике
Ученици ће ширити начине и вјештине споразумијевања и језик као средство

комуникације;
• Обликовати свијест о себи као припаднику заједнице, како друштвене, тако и етничке
или међународне заједнице, и у контакту са другим језицима , а и културама стекну
свијест о значају свога језика и културе на основу чега развијају и његују културне
вриједности и језичко богатство.
• Учење страног језика поспјешује стицање вишејезичке и вишекултуралне
компетенције и развијање свијести о језичком богатству ужег и ширег окружења;
• Упознају разлике међу људима, друштвеним и националним заједницама, њиховим
вријeдностима и на тај начин науче да поштују и цијене различитости;
• Ученици развијају одговарајуће стратегије за разумијевање и за састављање
вербалних и писаних текстова, развијају стратегију учешћа у разговору;
• Шире своје комуникативне вјештине преко граница простора у којем се користи
њихов матерњи језик, односно у мултикултурално окружење;
• Упознају карактеристике културе и достигнућа земаља у којима се користи руски
језик;
• Његују своју радозналост, жељу и потребу за новим сазнањима, те развијају
способност за стицање и очување знања и вјештина;
• Развијају своје когнитивне способности вишег нивоа, односно анализе, синтезе,
просуђивања и вредновања које им омогућава функционалну употребу информација у
новим околностима, развијају стваралаштво, потребу за изражавањем и осјећај за
естетске вриједности;
• Обликују личне циљеве учења, спознају и вреднују своја постигнућа, те раде на
њиховом побољшању;
• Спознају да су сами одговорни за своје учење и знање, те преузимају дио
одговорности за то;
• Развијају способности рада у групи, међусобној сарадњи и подршци, те обликују
опште културне и образовне вриједности.
• Развијају способости правилног писменог изражавања, писања краћих самосталних
састава и њихове усмене интерпретације.
• Оспособе се за вођење разговора о нашој земљи (Републици Српској) њеним
љепотама, културним и историјским тековинама.
62
Стратешке компетенције
• Ученици развијају способност избора и усклађивања порука, развијају способност

савладавања препрека у разумијевању у неспоразумима;
• Развијају способност поштовања саговорника, проширују своје комуникативне
способности и преко језичких граница подручја у којима се користи њихов матерњи
језик;
• Развијају своје четири језичке вјештине: слушање, говорење, читање и писање.
• Упознају различите културе руског говорног подручја, те према њима усклађују своје
поруке,
• Ученици упознају и развијају стратегије самосталног учења (активности које им
помажу за стицање и похрањивање и употребу података и знања), а које им
омогућавају лакше, угодније и успјешније учење које је могуће примијенити у новим
ситуацијама, те га самостално усмјеравати. Такве активности ученици даље развијају
на средњошколском нивоу, то јест развијају способности цјеложивотног учења,. Врста
стратегија, начин и развијање зависи о старости ученика, њихових когнитивних
способности и стилова учења.
Задаци наставе страног језика су да ученици:
• усвоје говорни језик у оквиру нових 800 ријечи, што чини око 1800 ријечи
продуктивно, рецептивно нешто више,
• његују правилан изговор и интонацију,
• разумију говор (непосредно и путем медија), спонтано се изражавају у оквиру тема из
свакодневног живота,
• овладају стиловима читања (информативно, детально, селективно),
• развијају способности правилног писменог изражавања, писања краћих самосталних
састава и њихове усмене интерпретације,
• стичу нова сазнања о карактеристикама земаља и народа чији језик уче,
• стичу општу културу и развијају међукултуралну сарадњу и толеранцију, моралне,
радне и естетске вриједности као и интеркултуралне способности, машту и
креативност,
• оспособе се за даље образовање и самообразовање, коришћењем рјечника и друге
литературе.
САДРЖАЈИ И ОПЕРАТИВНИ И ЦИЉЕВИ (ИСХОДИ) ПРОГРАМА
ТЕМЕ:
ИЗ ЖИВОТА МЛАДИХ:
Дружење, слободно вријеме. Младост гледа у будућност, ослањајући се на

достигнућа из прошлости.
ПОРОДИЦА И ДРУШТВО:
Млади и однос према природи, климатске промјене, човјекова

одговорност;потреба очувања човјекове природне околине, његове спознаје о здравом
животу у природи и са природом. Живот и обичаји; правила понашања у разним
ситуацијама; однос појединца према животној средини национални празници, путовања
63
(превозна средства, информације на станици; аутобуској, жељезничкој, градском
стајалишту, аеродрому, туристичкој агенцији, хотелу, ресторану).
ИЗ САВРЕМЕНОГ ЖИВОТА:
Tековине културе и науке народа чији се језик учи и наших народа: збивања у
свијету; значајни истиријски догађаји; разни видови умјетничког и научног стваралаштва;
заштита културног блага, спортске и друге активности младих. Сарадња међу младим у
његовању космополитизма; његовање моралних вриједности народа и народности са
којима се живи.
КОМУНИКАТИВНЕ ФУНКЦИЈЕ:
Обнављање, утврђивање и приширивање оних комуникативних јединица с којима

се ученик упознао у претходном периоду. Ословљавање познате и непознате особе,
исказивање допадања и недопадања,слагање и неслагање с мишљењем саговорника,
тражење и одбијање дозволе , честитања и поздрави, позиви у госте, прихватање и
неприхватање позива, исказивање лијепих жеља. приговори, жалбе, изражавање чуђења,
сумње, давање савјета, исказивање савјета, симпатија, саучешћа, изражавање физичких
тегоба, расположења.
Дакле, све говорне вјежбе и знање језика треба обогаћивати из разреда у разред.
Привлачење пажње и ословљавања непознате особе, представљање себе и лица у трећем
лицу (приповиједање).
Лектира: до 20 страница тематских занимљивих текстова различитих језичких
стилова (одабрани књижевни текстови , научно-популарна литература, часописи за
младе).
Корелација са другим
Оперативни циљеви / Садржаји програма /
наставним
Исходи Појмови
предметима
Продукција и Глаголи Српски језик, историја,

интeракција-усмена • Глаголи са значењем оба географија, физичка
вида: свршеног и култура., и други страни
1 Ученик треба да научи несвршеног. Непарни језици
да: глаголи. Глаголи
кретања са префиксима
• зна да прича (систематизација-
једноставним ријечима, проширивање знања).
употрбљавајући Глаголска времена-
једноставне језичке алтернације основе у
структуре, зна да опише презенту и футуру.
себе, своју околину, Префикси са временским
друге особе, рећи важне значењем почетка
датуме, важне бројеве; понављања и завршетка
глаголске радње.
64
• на једноставан начин
зна да опише и како се Потенцијал-грађење и Географија, историја,
нешто ради; употреба потенцијала. српски језик, и други језици
• зна да прича, Глаголи кретања:

приповиједа о активно коришћење
догађајима и својим глагола кретања и њихова
активностима и употреба.
плановима, шта ће да
ради. • Kретање у одређеном
• зна да исприча кратку, правцу, неодређено
једноставну причу, да кретање, у оба правца,
зна да изрази сумње у глаголи: идти-ходить ,
нешто, да да неко ехать -ездить, бегать -
мишљење о нечему. бежать, плыть-плавать,
лететь -летать, нести-
• зна пред публиком да носить, вести-водить,
исприча нешто што је везти-возить, ползти-
научио напамет, да ползать, лесть-лазить,
може да одржи гнать –гонять, катить-
унапријед увјежбану катать
презентацију о некој
теми из властитог, • Глаголы с приставкой:
свакодневног живота, зайти---заходить
заехать—заезжать
• да одговара на директна
питања о теми залететь---залетать
презентације уз
повремену молбу да му разойтись---расходиться
се питање понови,
разбежаться— Српски језик, и други
• да уочи разлику између разбегаться страни језици, историја и
упитне и односне уйти-уходить географија, психологија,
замјенице у реченици : пройти-проехать социологија,
Который час? и Ученик,
который выучил стихи, • Императив - значење и
получит хорошую употреба у реченици
отметку.
Рекција глагола,
• да прошири своја знања уочавање разлика између
о неодређеним руског и српског језика
замјеницама. (поблагодарить кого за
что, пожертвовать кем-
• да зна да разликује чем, напоминать о ком-
употребу неодређене чём).
замјенице с ријечцама:
то, или нибудь, • Глаголски прилози-
садашњи прошли
(Депричастия настоящего
и прошедшего времени)
65
(Кто –нибудь приходил - Работая, она думала о
ко мне сегодня ? завтрашнем дне. (Пока
Да кажется, кто-то работала, она думала о
приходил.). завтрашнем дне).
- Встретившись с ним,
передайте ему мой
привет. (Когда
встретитесь с
ним,передайте ему мой
привет).
• Глаголски придјеви -
активни и пасивни
(Причастия
действительного и
страдательного залога).
Улога и значење
глагоских придјева у
реченици. Промјена: род,
Број и падеж.
• Улога глаголских прилога
у реченици и њихово
значење.
Ученик ће знати; Замјенице Српски језик и други

страни језици, географија,
• да правилно употребљава Опште замјенице: историја, социологија
све врсте замјеница, да - Понављање
зна њихова права - Одричне замјенице:
значења у реченици, да некого, нечего
зна субјекатски да - Повратна замјеница уз
употријеби замјенице. глаголе.
- Употреба замјенице:
свой , своя, своё.,
- Односне замјенице и
корелације.
Неодређене замјенице:
- кто-то, что-то, кто-

нибудь, чей-то
(утврђивање и
систематизација)
66
• да сложи реченице о • Обнављање личних Српски језик и други
познатим темама и с замјеница, њихова страни језици, географија,
довољном лакоћом употреба у реченици: я, историја, философија,
оствари краће размјне, ты, он, (она, оно) мы, социологија,
упркос веома вы, они.
примјетном оклијевању
и неспретним почецима • Неодређене замјенице:
неког рада. некто, нечто,
некоторый, некий, кто-
Ученик ће моћи да: то, какой-то, чей-то,
• комуницира о разним кто-либо, какой-либо,
темама, ако пaртнери какой –нибудь, кто-
говоре полако и на нибудь, чей-нибудь, кое-
стандардном језику при кто, кое-что.
чему може: - Кто-то стучит в дверь.
- Если кто-нибудь
• да: тражи да му се постучит откройте ему.
понови или - Кто-то звонил мне по
преформулише изјава; телефону вчера?
• приликом ступања у • Упитно-односне

контакт зна кратке замјенице :
разговоре кто, что, какой,
употребљавајући который, чей, каков,
њихова функција у
при томе уобичајене реченици- ( как союзные
фразе, љубазно се слова).
обратити саговорнику
лично и поздравити га, • Употреба косих падежа: Српски језик и другистрани
представити се, никого, ни от кого, ни с језици, географија,
кем, ни о ком... историја, социологија,
позвати га, извинити се и
реаговати на постављена
питања на прави и Придјеви
одговарајући начин;
• Присвојни придјеви
• приликом разговара типа: медвежий, лисий -
добро прати промјену - компаратив и
теме, да пита и реагује суперлатив,
на питања, а приликом
разговора често прави • Дужи и краћи облик
паузе тражећи подесне придјева, разлика у
ријечи да би наставио употреби сложеног и
разговор, комператива и
суперлатива.
• да прича о неком • Уочавање разлике у
догађају тачним рекцији придјева руског и
редослиједом користећи српског језика. Елатив
прилоге за вријеме и придјева, предикативни
67
мјесто, облик придјева.
• да повеже групе ријечи • Уочавање разлика између Српски и други страни

и једноставне реченице руског и српског језика језици, географија,
везницима : - и, а, да, (больной чем, готовый к историја, социологија.
из, по, пред, в, на, чему, способный к чему
итд.).
• да у кратким
разговорима, често • Придјеви који означавају
ограниченим мјесто и вријеме-
рјечником изрази • мека промјена:
свакодневе потребе при домашний, лишний,
чему увијек прави синий, искренний.
елементарне системске
грешке, али се по Запамти разлику
правилу на њих не (больной чем, готовый к
реагује одмах, него се чему, способный к чему).
наводи ученик како би
он то сам отклонио. Именице
• да може разумије шта
је хтио да изрази • Именице општег
саговорник. У случају рода.Сингуларија и
да се не ради о плуралија тантум. Наши и
познатим темема, страни познатији
географски називи са
специфичностима у роду,
• комуникација може да броју и падежима.
буде отежана при чему
може да дође до • Обнављање и
неспоразума. систематизација раније
пређеног градива:
номинатив и генитив
Ученик ће моћи: множине: стол-столы-
столов,
• да уочи разлику између
упитне и односне день –дни дней,
замјенице у реченици: учитель-учителя-
учителей
- Который час? друг-друзья-друзей,
- Ученик который локатив једнине на: у, ю,

выучил стихи, получит ии (в здании, на
хорошу отметку. территории....).
Именице које означавају
• да прошири своја знања материју. Називи
о неодређеним представника
замјеницама. националних мањина и
територијалних група
(творба, мушки и женски
род,
68
• да разликује употребу • Род и промјена
неодређене замјенице с скраћеница.
ријечима: то или (аббревиатуры) медфак,
нибудь медсестра,
пединститут, ВУЗ, НЭП,
- Кто-нибудь приходил ЗАГС, МГУ (мушки род
ко мне сегодня? так как унивеситет-
мужского рода, БАМ
• да сложи реченице о женский род, так как
познатим темама и с магистраль ).
довољном лакоћом
оствари краће размјене, Именице придјевског
упркос веома поријекла-придјевске
примјетном оклијевању именице.
и неспретним почецима (Доктор осмотрел
неког рада. больного).
Непромјенљиве именице.
Именице иностраног
поријекла.
Усмено посредовање- • Синоними, антоними,

превођење хомоними.
ученик ће да зна: • Међујезички хомоними и

• усмено да преведе са пароними.
руског језика на
српски, са српског • Именице којима се
језика на руски језик, означавају професије,
људи, њихова национална
• да да изјаву и кратко и територијална
писанио саопштење, припадност.
ако се ради о нечему
њему познатим темама Именице плуралија тантум
које су написане или (рецептивно).
изречене једноставним
језиком, • Обнављање и
систематизација наученог
• из новинских текстова раније о именицама сва
саопшти важне три рода.
информације на часу
ученицима који до тих
информација нису • Существительные на
дошли. шипящий звук
мужского рода:
- товарищ, нож
женского рода:
душа, роща:
средснего рода
69
здание, ружьё, плечо
- Непромјенљиве именице
- именице које немају ни
падежа ни броја:
- агро, бордо, гетто, амбре,
епо, резюме, жюри,
колибри, филе, фойе,
алоэ, пенсне, пике,
атташе,
Акценат и интонација Прилози
Ученик ће бити • Грађење прилога од

способан: других врста ријечи.
• да се изражава јасно Узвици

при чему неће даа има
потпуно правилан • Најчешћи узвици и
акценат. У њихова функција
комуникацији ће му
јошувијек бити Везници Српски језик, други страни
потребни захтјеви за • Везници карактеристични језици
разјашњењима,и честим за функционалне стилове: Синтакса реченице
појашњењима, од подобно тому, как по српскога језика
стране саговорника. Од мере того, как в
јеедноставних кратких зависимости от того; как
реченица може в результате того что; в
донекле правилно связи с тем; что не
употријебити акценат и смотря на то ,что и тому
интонацију тако да се подобно (рецептивно).
разликује да ли се ради
о питању, изјави или Реченични модели:
наредби.
• Реченичне моделе
Продукција и предвиђене програмом за
интеракција- писмено трећи разред и даље
примјењивати у
Ученик треба да научи различитим варијацијама
да: и комбинацијама.
У трећем разреду посебну
- зна на једноставан пажњу посветити (у виду
начин да опише познате вјежби) моделима за
и непознате важне изказивање сљедећих
особе, њихове ствари, односа и значења.
њихова лична искуства,
важне догађаје у • Субјекатско-предикатски
животу, односи
- Реченице са субјектом
70
- може да изрази своје приложеним
лично мишљење, да зна конструкцијом
на осову примјера да номинатив+с+инструмент
напише информацију из ал:
њему познатих области,
замишљених догађаја, - Мыс вами опять в школе.
познатих ликова, • Реченице с копулама:
являться, называть ся,
- да може попуњава служить итд.
формуларе и упитнике, - Металл являеться
ако се у њима траже хорошими проводниками Српски језик и други
лични подаци, подаци о электричества. страни језици
својима најближима, историја, социологија и
- Глина служит сырьём для философија.
- да може повезаним керамически изделий.
реченицама описати о • Реченице са копулом есть
свакодневним појавама, - Организм есть живое
на примјер о људима, существо.
мјестима, о свом • Р еченице у предикату
образовном искуству;
- да може да опише
прошле, садашње и - Золото-это драгоценный
будуће догађаје и лична металл.
искуства, може напише
своју кратку биографију • Реченице с трпним
или биографију неких глаголским придјевом у
познатих личности; предикату:
- Лес посажен недавно.
- да сачини једноставна - Проект здания создан
писана саопштења са архитектором.
ограниченим рјечником
и зна да допуни • Просторни односи Српски језик, историја и
реченицу, географија, философија,
трансформише је, како социологија.
би реченица добила • Реченице с прилошким
ново значење. одредбама за мјесто,
правац и трасу
Ученик ће моћи: - Я там никогда не был, но
очень хочу поехать туда.
- да изрази своја осјећања - Северная его часть лежит
и жеље, које му се за полярным кругом.
појаве у току разговора - Авала расположенацв
и у току рада, у току двадцати километрах от
излета на ријеку, на Белграда.
планину у посјети - Поезд приближается к
граду, у музеју, на територии Дальнего
изложби слика, на Востока.
утакмици: фудбалској, - Он прошёл через всю
рукометној, итд. Сибирь.
71
Ученик ће моћи: 3. Квантитативни односи
- да редним бројевима
искаже све потребне • Реченице са одредбом за
вриједности у новцу, мјеру и количину:
- Был мороз в тридцать
- да збирним бројевима градусов.
изрази бројност - Предмет весом в пять
присутних на неком килограмов.
скупу, учионици, да
једноставним Реченице са одредбом за
реченицама покаже која приближну количину,
је функција збирних и приближност:
редних бројева.
- Я приду минут через пять .
• да зна да користи - В классе было учеников
четири основне тридцать .
математичке радње:
сабирање, одузимање,
множење и дијелење
цијелих бројева.
Ученик ће моћи : 4. Атрибутивни односи Српски језик и други

• Реченице са атрибутом страни језици,
- да повеже групе и израженим партиципском
једноставне реченице конструкцијом
везницима : и, а, да, - Товарищ, прочитавший
или, но.... новую книгу рассказал
нам её содержание.
• да у кратким - Книга прочитанная
разговорима, са товарищем интересовала
ограниченим рјечником нас.
изрази:
свакодневне потребе • Сложена реченица
при чему увијек прави
елементарне системске Сложена независна реченица,
грешке, али се по Сложена зависна реченица
правилу на њих не
реагује одмах, него се - Мы пошли туда, куда
наводи ученик како да вела узкая тропинка.
то сам отклони.
• у случају да се не ради 4. Временски односи

о познатим темама,
комуникација може да • Реченице с одредбом
буде отежана при чему израженом зависним
може да дође до падежом
неспоразума.
- Они собираются вечером.
- (Это случилось по
72
Акценат и интонација окончании войны.
Ученик ће бити способан:

• Реченице с глаголским
• да се изражава јасно прилогом
при чему не мора да - Возвращаясь домой, а
има потпуно правилан встретил товарища.
акценат. У - Кончив работу,он поехал
комуникацији ће му још на работу.
увијек бити потребни
захтјеви за
разјашњењима.
• да код једноставних 5. Начински односи

кратких реченица може
донекле правилно да • Реченице с глаголским
употријеби акценат и прилогом
интонацију, тако да се
разликује да ли се ради - Друзья возвращались
о питању, изјави или домой, весело
наредби. разговаривая
- Он поздоровался кивнув
головой.
Продукција и • Сложена реченица

интеракција-писмено
- Мы всё` сделали так, как
сказал учитель .
Ученик треба да научи: - Он оказался способнее,
чем я предпологал.
• да зна на једноставан
начин да опише особе , 6. Узрочни односи
ствари, лична искуства,
неке догађаје које је - Не находя хужного злоба,
доживио или чуо од он замолчал.
некога, - Так как брат
• може да изрази своје почувствовал голод, брат
мишљење, да на основу решил пообедать без
примјера напише меня.
информацију из њему
познатих догађаја, 7. Циљни односи
• може да попуњава
формуларе и упитнике, • Реченице са одредбом у
ако се у њима траже инфинитиву
лични подаци,
- Мать отпустила дочку
гулять.
- Мы пришли
проститься.
73
• Сложена реченица
• Чтоб я правильно
говорить, нужно хорошо
усвоить грамматику.
Ученик ће моћи: Однос реченица у сложеној

реченици : независно
• да изрази своја осјећања сложене и зависно сложене
и жеље, које му се реченице
појаве у току разговора,
и у току рада, у току Главна и зависна реченица,
излета на ријеку, на однос главне и зависних
планину или у току реченица у сложеној
ђачке екскурзије, реченици.
посјете музеју,
утакмици и сл.
Ученик ће моћи: Бројеви
• да редним бројевима Редни и збирни бројеви-

искаже све потребне промјена и употреба у
вриједности у новцу, реченици.
• Главни бројеви: сорок,

• да збирним бројевима сто, девяносто, двести
искаже бројност пятьсот
присутних, да
једноставним • Kонгруенција бројева с
реченицама покаже која другим врстама ријечи
је функција збирних и • Збирни бројеви
редних бројева. (собирательные):
- бројеви : полтора и
полтораста
- оба, обе, двое, трое,
семеро, пятеро
- Разломци (дробные
числительные)
- две пятых, семь восьмых,
- два с половиной
- три с червертью
Прилози
Најфреквентији модели за
грађење прилога, придјевска
основа +0 (тихо, скромно);
74
придјевска основа +и (по-
русски, практически)
• Компарација прилога,
• Разлика у значењу
прилога у руском и
српском језику:
- ежегодно-сваке године
- вчера вечером-синоћ
- когда ни было-било кад
• Наречия образа действия:
- по новому,
- по старому,
- по твоему,
- по моему,
Једноставним језичким Приједлози Српски језик и други

структурама; страни језици,
• Најфрекфентнији
• да опише догађаје приједлози чија се
тачним редослиједом употреба разликује у
користећи при томе односу на српски језик (у,
временске прилоге, около, вокруг с
генитивом, у одредби
• зна да пише једноставне места, по с дативом и
реченице са везницима локативом у временској
или неодређеним одредби; в и на у одредби
замјеницама, места: работать на
заводе, учиться в
• зна да пише о својим университете, или
личним правца: спешить на
интересовањима, завод или в
университете, затим с
инструменталом, али и
са генитивом: с тех по,
магазин работает с вось
ми часов...)
Српски језик и други
• вези са поменутим Везници страни језици
темама да се изрази
користећи ограничени Најфреквентнрџи прости
број ријечи и везници и везничке ријечи
једноставне језичке (хотя, прежде чем, чтобы,
структуре, что, который, где, когда и
тому подобно,
• пише познате ријечи,
ријетко правећи Правописание союзов:
грешке, које могу да
доведу до погрешног то есть ,почти что, как
75
разумијевања писаног будто, так что,потому
текста. что,однако же,пока
что,тогда
как,притом,причём,
поэтому,чтобы ,тоже,
также).
Рецепција и интеракција- Узвици

усмено
Значења у реченици или
Ученик ће: самостално.
• да разумије једноставну Чёрт тебя дери!
информсцију са Спасибо!,Господи!
разгласа, Ах, боже мой!
• једноставна упутства, Увы!,
најважније чињенице из Ах, Ой!,
неке презентације, ако Прошай !
је она потпомогнута
визуелном Ортографија
гестикулацијом; Српски језик и други
Интерпункција-основна страни језици
• да разумије основну правила. Писање: ь
мисао у емисијама на ъ- систематизација
радио и телевизији, • Писање: Н и НН
• Писање: И, Ы
• да разумије бројчане Писање великог и малог
податке и неке слова (прописные буквы),
једноставне стручне
информације;
• Најчешћи деминутиви
• да у дијалогу именица и придјева
препознаје теме о
којима се говори, ако се • Лексикографија
говори о познатим • Структура
темама стандардним једнојезичних рјечника
језиком и полако; и служење њима.
• Двојезични рјечници –
• моћи да разумије предност и недостаци
једноставне реченице тих рјечника.
које се говоре
стандардним језиком у
којем преовладавају
често кориштене
структуре и рјечник Српски језик и други
(информације о лицима, страни језици.
породици, околини,
здрављу,
активностима).
76
• моћи да препозна тему
о којој се прича
- да у његовом присуству • Лексикологија Српски јези и други страни

и разумије основну језици
поруку под условом да - Најчешћи деминутиви
се говори полако и именица и придјева.
јасно, разговјетно. (Употреба деминутива и
аугментатива, када и
гдје)? Значење
деминутива и
аугментатива.
• моћи да разумије
текстове о познатим
темама, ако се
изговарају јасно и ако
садрже пуно
интернационализама;
• да разумије
појединачне изјаве,
својих другова,
познатих и непознатих
својих вршњака, а и
старијих особа, мушког
и женског пола.
• да из једноставних
краћих текстова
разумије важне
информације за
властите потребе,
• да из дужих текстова
разумије појединачне
информације из области
које га интересују.
Рецепција и интеакција-
писмено
Ученик ће да зна :
• разумјети основну
мисао која стоји из
једноставних,
прегледних текстова ,са
темама из свакодневног
живота,
77
• разумјети типичне
текстове о познатим
темама, ако садрже
велики број познатих
ријечи и структура, или
ако садрже
интернационализме,
• да из дужих текстова
преузме појединачне
информације,
• да разумије упутства,
ако су попраћена
илустрацијама,
• да код промјене
компјутереских
програма разумије
наредбе и повратне
• да разумије садржај
неке кратке приче,
• да разумије натписе на
јавним установама и
путоказима,
• да из уговора може да
разумије цијену, рок и
важност уговора, да из
новинских текстова
пронађе очекиване
• да из илустрованих
текстова пронађе неке
• да из текстова у којима
се налазе имена и
бројеви и слике, нађе
важне информације.
78
ДИДАКТИЧКА УПУТСТВА И ПРЕПОРУКЕ
Циљ наставе руског језика је, да наставник прије почетка савког часа има јасан
циљ шта хоће да уради на том часу. Увијек мора да осмисли све могуће активности које ће
водити ка остварењу постављеног циља. Наставник сваког часа мора да има на уму
четири основне вјештине без којих не може да оствари прогрмску замисао, а то су :
слушање, говорење, читање и писање.
Добро остварен увод или припрема за главни дио часа, треба да послужи усвојено
раније градиво, како би се ученици боље мотивисали за даљи рад, користећи различите
методе, а поготово нове које дају више слободе и креативности наставнику у реализацији
наставног садржаја.
Продуктивне вјештине
Осим што је потребно да ученици препознају информацију, они треба да се
оспособе и да их створе. Требало би ученике оспособити да се усмено и писмено знају да
изражавају на руском језику, на часу , увијек треба симулирати комуникације. Извори
комуникација могу да буду садржаји из обрађиваних текстова, слике, цртежи, план града,
постери, географска карта итд. Увијек ученицима у први план треба ставити садржај
текста , а не граматику коректног исказа, не оптерећивати рад ученика, ако је негдје
погријешио и тим га давити, него га треба подстицати да сам увиди своју грешку и онда је
отк лони.
У учионици, увијек треба створити опуштену атмосферу, на часу ослободити
ученика од страха од грешке, исмијавање грешке од стране других ученика.
У вјештини писања треба дати посебно мјесто, не само писању као вјештини
комуникације, него писању као циљу. Ученицима увијек давати довољно примјера како
би научили форму различитих врста текстова. Од ученика увијек инсистирати да што
више записују на часу, јер ће тако имати увијек писани траг и подсјетник Често писати
писмене вјежбе, наравно вредновати ту врсту провјере.
Граматика
Рад на граматици треба да буде саставни дио наставе руског језика, али никако да
заузима централно мјесто у настави. Граматика не смије да буде сама себи циљ, она мора
да буде средство у остваривању циља, а то је савладавање језика, коректнијег, тачнијег
изговора, а и нових фраза и правилне употребе у реченици. Ученици не мора да науче
нешто о језику, а да не знају ништа од језика. Гдје је год могуће од ученика тражити, да
сами изведу неко правило, јер ће на тај начин усвојити градиво, што је и циљ наставе.
Значи, да се граматичке структуре увјежбавају у контексту, а не изоловано. Изолована
правила ничему не служе.
Вјежбе
Како је циљ учења језика овладавање језиком као начином комуникације, онда је и
комуникација у настави страног језика увијек у првом плану. Вјежбе, увијек морају да
буду разноврсне једноставне и интересантне, што ће ученике навести да и сами
размишљају и праве поређења са својим догађајима или доживљајима. На тај начин се
најбоље усваја нова лексика и нове структуре у реченици, а то су и правила и норме
језика.
79
НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ ЗА
ПРЕДМЕТ: ФРАНЦУСКИ ЈЕЗИК
(други страни језик);

Стицање вјештине учења француског језика; унапређење језичке компетенције
одговарајућег нивоа за комуникацију у разним ситуацијама из свакодневног живота;
обогаћивање културног искуства код ученика и његова самосвесност за поштовање
културне разноликости; прихватање осталих култура и развој критичког става према
њиховим вредностима; формирање личности ученика и проширење навика за самостални
рад и њихово припремање за трајно учење.
Садржај и оперативни циљеви (исходи) програма
Теме:
Теме Садржаји
Породица,дом и окружење Лични подаци, породица; услови становања
Односи у породици и друштву Породица, пријатељи, познаници, суседи;
посете, договори, позивнице, дописивања,
клубови и удружења; љубав и пријатељство,
проблеми и сукоби
Слободно вријеме и разонода Викенд, интересовања младих, интернет,
спорт, музика, књижевност,филм
позориште, ТВ
Образовање Школовање, образовне институције,
испити; врсте и избор занимања
Исхрана Врсте продавница, куповина, мода и
одјевање
Здравље Дијелови тијела, чула, хигијена, здравље,
болести и повреде, болести зависности
Куповина Врсте продавница, куповина, мода и
одјевање
Путовање Празници, распуст, туристичка
путовања,смјештај, знаменитости, превозна
средства, документи
Услужне дјелатности Државне службе и институције, формулари,
захтјеви
Актуелна збивања и друштво Начин живота, култура, друштво, традиција,
медији, научно-технолошка достигнућа,
екологија
Клима и временски услови Временска прогноза, временске непогоде и
катастрофе
80
Оперативни циљеви / Саджаји програма / Корелација са другим
СЛУШАЊЕ
Ученик/ца треба да научи Фонетика – Phonétique Матерњи језик и

да: Révision des sons vocaliques књижевност:
- разумије излагање у et consonantiques обрада аутентичних
коме се познати језик Intonation et rythme de la текстова француских аутора,
јавља у новом контексу; phrase представника праваца
- разумије суштину Semi voyelles/ Semi заступљених у програму
сложенијег текста на consonnes матерњег језика –
стандардном језику Nasales романтизам:
- уочи специфичне Liason et enchainement Hugo, Preface de Cromwell,
информације у тексту на Lamartine-poesie; релизам:
стандардном језику Balzak-Preface de la Comedie
- у контексту одређује Придјеви – Adjectifs humaine, Le pere Goriot;
значење непознатих Adjectifs indéfinis Maupassant-Deux amis итд
ријечи када се ради о
познатим садржајима
- препозна ставове, Замјенице – Pronoms
емоције и околности Pronoms adverbiaux
споразумјевања Pronoms relatifs simples
Pronoms possessifs et Историја: значајни догађаји
demonstratifs и личности француске
ГОВОР историје
Ученик/ца треба да: Прилози – Adverbes

а) учествује у разговору Adverbs en – ment Ликовна уметност:
- оствари комуникацију Adverbes de temps: encore, повезивање постојећих
правилним коришћењем jamais, longtemps знања са аутентичним
језичких средстава Comparaison des adverbs примерима француских
(лексика, граматика, сликара и праваца
регистар) Глаголи – Verbes
- започне, одржава Verbes en – ger, –yer Географија: туризам,
разговор и мења тему Emplois de l'imparfait et du француски туристички
- изрази емоције passé composé центри, путовања
различитог интензитета, Accord du participe passé
вероватноћу, avec l'objet direct
(не)могућност, жаљење Plus –que –parfait Биологија: екологија,
- критикује, саветује, Subjonctif заштита животне средине,
износи претпоставке Voi x passive научно-технолошка
Discord rapporté достигнућа
б) повезано говори
- говори о сопственом
искуству и стварима Structures
које познаје (structures du recit: d'abord,
- описује личности, ensuite, finalment)
предмет, мјесто, Formule restrictive: ne...que
81
ситуацију, догађај Mise en relief: c'est....qui, que;
- у краћем излагању на c'est à moi de …
одређену тему набраја, Subordonné de but: pour +
наглашава важне Inf, pour que + Subjonctif
елементе, даје Phrase conditionnelle
дефиниције, резимира,
доноси закључке
Предлози – Prépositions
ЧИТАЊЕ Révision permanente
Locutions prépositives: loin
Ученик/ца треба да: de, à côté de, près de, au
- у нешто сложенијим milieu de….
текстовима издвоји
битне информације
- разумије општи смисао Везници – Conjonctions
аутентичних текстова
(новинске чланке, Si, car, comme, parce que,
писма, критике, pour que …..
рекламе, интервју)
ПИСАЊЕ
Ученик/ца треба да:

- користи одговарајуће
језичке структуре, јасно
повезујући идеје
- користи одговарајући
језички израз у писању
различитих врста
текстова (формално и
неформално писмо,
извештај, причу)
Настава француског језика треба да буде усмјерена на ученика у свјетлу

савремених достигнућа науке о језику. У циљу што боље мотивисаности ученика за
успешно учење француског језика неопходно је успоставити атмосферу узајамног
повјерења и разумјевања између ученика и наставника, као и између самих ученика. Од
посебног значаја је почетна мотивисаност у почетној фази учења када је основни циљ
сензибилизација и развијање спонтаног усвајања комуникацијских функција.
Наставник треба да подстиче сомпоуздање и независност, кооперативност, културу
дијалога, слободу и креативност. У наставном процесу, употребу матерњег језика треба
свести на најмању могућу мјеру.
Наставник треба да има сталну свијест о циљевима које желимо постићи, треба да
прилагођава наставу разноликости интересовања и потреба ученика, да употребљава
савремена средства и да стално подстиче ученике на самостално учење.
Настава француског језика треба да буде динамична и креативна уз фаворизовање
инерактивног или групног рада. У настави треба, када год је то могуће, уводити игру,
драматизацију, цивилизацијске и интеркултуралне елементе. Посебну пажњу треба
82
посветити активностима које се односе на развој језички вештина које треба да буду у
функцији развијања комуникативне способности код ученика.
Вештине које треба развити код ученика су, са једне стране, рецептивне вјештине
тј разумјевање на основу слушања и разумјевање на основу читања, и говор и писање као
продуктивне вјештине са друге стране.
Слушање и разумевање
Наставник треба да користи што разноврсније снимљене материјале за слушање.
Пре слушања наставник треба да одговарајућим активностима припреми ученике за
успешно прихватање нове теме и да усмери њихову пажњу престављањем садржаја
помоћу илустрација или фотографија, истицањем кључних речи и израза, као и
постављањем различитог типа задатака које треба да реше током слушања. Такође,
наставник треба да осмисли и кативности после слушања и од ученика тражи да реше
одговарајуће задатке као што су одговори типа тачно/нетачно, уписивањем речи или
података који недостају, повезивањем текста са сликама или одговарањем на постављена
питања.
Читање и разумевање
Циљ развијања ове вештине је оспособљавање ученика за самостално читање
аутентичних текстова одговарајућом брзином и разумевање њихове намене схватањем и
утврђивањем основне идеје или појединачних информација. За развијање ове вештине
треба користити разноврсне изворне текстове уз коришћење одговарајуће технике читања.
Разумевање текста се може проверавоати за време или након читања. Избор активности ће
зависити од тога да ли се проверавање врши пре, у току или после читања. Најчешће
активности којима се проверава разумевање прочитаног текста су: одговори на питања,
попуњавање празнина у тексту или табели, одговори типа тачно/нетачно, давање наслова
одређеним деловима текста, успостављање хронолошког реда реченица или делова текста.
Говор
Комуникативни приступ подразумева развој све четири вештине и њихову
интеграцију. Међутим, посебну пажњу у току наставе француског језика треба посветити
развоју вештине говора који ученицима треба да омогући успешну комуникацију. Да би
ученици били мотивисани за комуникацију, потребно ох је стимулисати. За стимулисање
комуникације могу се користити следећи извори: теме и садржаји из обрађених текстова,
слике, цртежи, план града, плакати, постери и сл. Препоручују се припремне активности
у пару или у мањим групама код захтевнијих задатака. У први план ставити садржај, а не
граматичку коректност исказа. Ученике похвалити за активно учешће и интересовање и
на прикладан начин указати на евентуалне грешке.
Писање
Циљ развијања вештине писања је да се ученик оспособи да у писаној форми
оствари комуникацију. За развијање ове вештине треба користити контролисано писање
на задату тему (писање по моделу, довршавање текста, попуњавање текста, диктат) и тзв
слободно писање (писма, поруке, честитке). Писани текст треба да има одговарајућу
форму, лексику, граматичку и правописну тачност.
Граматика
Граматика не сме да буде сама себи циљ, он атреба да буде средство ка циљу. То
значи да настава граматике треба да оспособи ученика да стварају што исправније
реченице и исказе на француском језику. У настави француског језика, за учење
83
граматичких структура препоручује се индуктивни приступ. Наиме, ученици треба да из
низа предочених примера идентификују језичке структуре и уоче правила и д а
самостално дођу од усвајања граматичких законитости. Граматичке структуре се уводе
постепено и примењују на валиком броју вежбања базираних на реалним ситуацијама.
ИСХОДИ УЧЕЊА
Ученици трећег разреда гимназије су савладали програмске садржаје дате у
наставном плану и програму, развијајући истовремено све четири језичке вештине.
Проверавање и оцењивање ученика се врши континуираним праћењем активности
на часовима, приликом рада у групама или паровома на заједничким пројектима и
задацима, праћењем индивидуалног излагања или тумачења и разумевања различитих
врста текстова, увек имајући у виду циљ постигнућа у предвиђеној години или циклуса
учења.
Раде се два писмена задатка, по један на крају полугодишта.
84
ПРЕДМЕТ: ИТАЛИЈАНСКИ ЈЕЗИК
(трећа година учења)
Ниво постигнућа: A2.1
Годишњи број часова : 72

Настава и учење страног језика доприноси развоју радних навика, одговорности,
самопоуздања, креативности, развоју веће аутономије и техника самосталног учења.
Учење страног језика доприноси развоју хармоничне личности ученика, ширењу сазнања
и опште културе, те развоју моралних и естетских вријeдности. Доприноси развоју
културе лијепог понашања, хуманих односа међу људима, културе дијалога, свијести о
значају мултикултурализма и плурилингвизма.
Циљ наставе италијанског језика је да допринесе, прије свега, развоју комуникативних
способности ученика на том језику, али и да допринесе укупном интелектуалном развоју
ученика који се, кроз развој језичких способности и вјештина, упознаје са културом и
начином живота народа чији језик изучава.
САДРЖАЈИ И ОПЕРАТИВНИ ЦИЉЕВИ ПРОГРАМА
Бр.час. /
Тема Садржаји
2седм/
Одмор, путовања (одмор на мору, планини);
Vacanze/ Viaggi 10
путовање разним превозним средствма
Школа, универзитет, испити; систем образовања:
Studiare/ Esami 10
школе, универзитети у Италији
Посао (тражење посла, пословни огласи); новац
Lavoro/ Soldi 10
(банковни рачуни)
Città Географија Италије; италијански градови;
10
italiane/Geografia споменици
Историја, историјски догађаји; кратак преглед
Storia 10
историје Италије
Stare bene/Vita sana 10 Здрав живот; здрава исхрана; бављење спортом
Преостали часови су предвиђени за писмене задатке, тестове и контролне задатке.

Наведене теме, тачније њихови садржаји, обавезни су дио садржаја Наставног плана и
програма, али немају обавезујући карактер ни када је у питању редослијед наставних
цјелина ни повезивање поједине тематике с предложеним језичким структурама.
85
СЛУШАЊЕ И Nomi: Постоји корелација

РАЗУМИЈЕВАЊЕ - particolarità nel genere e италијанског језика са
nel numero dei nomi; готово свим предметима
Ученик треба да научи да: који се изучавају у другом
Pronomi: разреду гимназије.
- разумије значење - pronomi combinati, Корелација је највише
слушаног текста о - pronomi relativi, изражена са следећим
познатим темама из - pronomi interrogativi; предметима:
свакодневног живота,
- pазумије дијалоге, Articolo: Српски језик и
упутства, изјаве, - particolarità nell’uso књижевност:
обавјештења и dell’articolo; - језик као систем
објашњења, комуникације,
- прати разговор о Numeri: - фонолошки,
познатој теми. - numeri romani; правописни,
морфолошко-
Aggettivi: синтаксички систем,
ЧИТАЊЕ И - aggettivi iterrogativi, - врсте текстова –
РАЗУМИЈЕВАЊЕ - comparazione, новински чланак, стрип,
- forme particolari di проза, поезија.
Ученик треба да научи да: comparativo e di
superlativo; Географија:
- чита и разумије значење - superlativo assoluto; - географски положај
и кључне информације Италије, различите
писаног текста, Avverbi: италијанске области,
дијалога, упутства, - avverbi di modo; градови и њихове
- чита и да на основу одлике,
контекста дође до Verbi: - клима.
значења непознатих - stare+ gerundio,
ријечи, - stare per +gerundio, Историја:
- издвоји битне - passato remoto, - личности из италијанске
информације из - congiuntivo presente, историје, умјетности и
прочитаног текста. - congiuntivo passato. науке.
Ликовна умјетност:
ГОВОР - познати италијански
сликари и умјетнички
Ученик треба да научи да: правци.
- успоставља и одржава Музичка умјетност:

разговор у одјељењу, - познати италијански
- учествује у разговорима композитори,
по моделу, - италијански језик у
- се извини и да прихвати музици.
извињење,
- изрази чуђење и
86
невјеровање, Информатика:
- постави питање на - интернет и поједини
раличите начине, информатички програми
- описује мјеста, људе и у функцији учења
народ са италијанског италијанског језика.
говорног подручја,
- даје кратке изјаве о
познатим темама,
- обави кратак
телефонски разговор,
- резервише собу у
хотелу,
- тражи и даје
- прича о прошлим
догађајима,
- даје обећање,
- искаже мишљење,
надање, бојазан о
некоме или нечему,
- прича о својим
навикама.
ПИСАЊЕ
Ученик треба да научи да:
- примијени правописна
правила приликом
писања текстова,
- пише једноставна писма
са личним садржајем,
електронске поруке,
формална писма по
моделу,
- попуњава једноставне
обрасце.
Настава италијанског језика треба да буде усмјерена на ученика у свјетлу

савремених достигнућа науке о језику. У циљу што боље мотивисаности ученика за
успјешно учење италијанског језика неопходно је успоставити атмосферу узајамног
повјерења и разумијевања између наставника и ученика, као и између самих ученика. Од
посебног значаја је почетна мотивисаност у почетној фази учења када је основни циљ
сензибилизација и развијање спонтаног усвајања комуникацијских функција.
Наставник треба да подстиче самопоуздање и независност, кооперативност, културу
дијалога, слободу и креативност. У наставном процесу, употребу матерњег језика треба
свести на најмању могућу мјеру.
87
Наставник треба да има сталну свијест о циљевима које желимо постићи, треба да
прилагођава наставу разноликости интересовања и потреба ученика, да употребљава
савремена средства и да стално подстиче ученике на самостално учење.
Настава италијанског језика треба да буде динамична и креативна уз фаворизовање
интерактивног или групног рада. У настави треба, кад год је то могуће, уводити игру,
драматизацију, цивилизацијске и интеркултуралне елементе. Посебну пажњу треба
посветити активностима које се односе на развој језичких вјештина које треба да буду у
функцији развијања комуникативне способности код ученика.
Вјештине које треба развити код ученика су, с једне стране, рецептивне вјештине,
тј. разумијевање на основу слушања и разумијевање на основу читања, и говор и писање
као продуктивне вјештине с друге стране.
Слушање и разумијевање
Наставник треба да користи што разноврсније снимљене аутентичне материјале за
слушање. Прије слушања наставник треба да одговарајућим активностима припреми
ученике за успјешно прихватање нове теме и да усмјери њихову пажњу представљањем
садржаја помоћу илустрација или фотографија, истицањем кључних ријечи и израза, као и
постављањем различитог типа задатака које треба да ријеше током слушања. Такође,
наставник треба осмислити и активности послије слушања и од ученика може тражити да
ријеше одговарајуће задатке као што су одговори типа тачно/нетачно, уписивањем
ријечи или података који недостају, повезивањем текста са сликама или одговарањем на
постављена питања.
Читање и разумијевање
Циљ развијања ове вјештине је оспособљавање ученика за самостално читање
аутентичних текстова одговарајућом брзином и разумијевање њихове намјене схватањем
и утврђивањем основне идеје или појединачних информација. За развијање ове вјештине
треба користити разноврсне изворне текстове уз кориштење одговарајуће технике читања.
Разумијевање текста се може провјеравати за вријеме или након читања. Избор
активности ће зависити од тога да ли се провјеравање врши прије, у току или након
читања. Најчешће активности којима се провјерава разумијевање прочитаног текста су:
одговори на питања, попуњавање празнина у тексту или табели, одговори типа
тачно/нетачно, давање наслова одређеним дијеловима текста, успостављање
хронолошког реда реченица или дијелова текста.
Говор
Комуникативни приступ подразумијева развој све четири вјештине и њихову
интеграцију. Међутим посебну пажњу у току наставе италијанског језика треба посветити
развоју вјештине говора који ученицима треба да омогући успјешну комуникацију. Да би
ученици били мотивисани за комуникацију, потребно их је стимулисати. За стимулисање
комуникације могу се користити сљедећи извори: теме и садржаји из обрађиваних
текстова, слике, цртежи, план града, плакати, постери и сл. Препоручују се припремне
активности у пару или у мањим групама код захтјевнијих задатака. У први план ставити
садржај, а не граматичку коректност исказа. Ученике похвалити за активно учешће и
интересовање и на прилкадан начин указати на евентуалне грешке.
Писање
Циљ развијања вјештине писања је да се ученик оспособи да у писаној форми
оствари комуникацију. За развијање ове вјештине треба користити контролисано писање
на задату тему (писање по моделу, довршавање текста, попуњавање текста, диктат) и тзв.
88
слободно писање (писма, поруке, честитке). Писани текст треба да има одгварајућу
фомру, лексику, граматичку и правописну тачност.
Граматика
Граматика не смије да буде сама себи циљ, она треба да буде средство ка циљу, то
значи да настава граматике треба да оспособи ученике да стварају што исправније
реченице и исказе на италијанском језику. У настави италијанског језика, за учење
граматичких структура препоручује се индуктивни приступ. Наиме, ученици треба да из
низа предочених примјера идентификују језичке структуре и уоче правила и да
самостално дођу до усвајања граматичких законитости. Граматичке структуре се уводе
постепено и примјењују на великом броју вјежбања базираних на реалним ситуацијама.
Ученици трећег разреда гимназије су савладали програмске садржаје дате у

наставном плану и програму, развијајући истовремено све четири језичке вјештине.
Ученици су у стању да разумију реченице, дијалоге и краће текстове у којима се говори о
њима или o њима познатим темама, као и неке средње сложене текстове о њима познатим
темама. У стању су да разумију питања, упутства, саопштења, те да издвоје битне
информације из слушаног текста. На основу читања ученик разумије битне информације у
тексту који чита уз добар изговор и правилну интонацију. Ученик је у стању да препозна
врсту текста (писмо, брошура, новински чланак). У говору ученици могу да остваре
комуникацију из свакодневног живота на познате теме. При томе могу да опишу себе,
своју породицу и пријатеље, да опишу позната мјеста, да опишу прошле, садашње и
будуће радње. Ученик је у стању да оствари једноставну конверзацију у ситуацијама из
свакодневног живота, у стању је да тражи и даје јеноставне информације, да тражи и даје
информације везане за људе и догађаје из прошлости, да опише свакодневне радње и
догађаје, да говори о својим жељама, потребама, намјерама, навикама, да изрази
мишљење, жаљење, надање или бојазан везано за људе или догађаје око себе.Ученици су
у стању да примјењују правила интерпункције и правописа у писању кратких
неформалних писама, и-мејлова, једноставних порука, честитки, те да попуне формулар
личним подацима, такође у стању су да напишу, према моделу, и формално писмо. У
стању су да писмено и усмено препричају краће текстове о познатим темама.
89
ПРЕДМЕТ: ПСИХОЛОГИЈА
ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ ПРОГРАМА:
Општи циљеви наставе психологије су да ученици стeкну основна знања и разумију

садржаје из сљедећих области:
- Предмет, циљ и методе истраживања у психологији;
- Органске основе и развој психичког живота;
- Основне психичке процесе и њихову улогу;
- Карактеристике и структуру личности;
- Психичко здравље и поремећаје психичког здравља;
- Личност и друштво (комуникација, социјални ставови, предрасуде и стереотипи).
Посебни циљеви наставе психологије се остварују кроз могућност ученика да:

- Самостално прикупља и обрађује знања и информације у психологији;
- Самостално анализира и интерпретира знања из психологије;
- Уочава и рјешава проблеме у животним ситуацијама;
- Посједује критичко и стваралачко мишљење;
- Посједује вјештине тимског рада и сарадње;
- Морално расуђује и вреднује;
- Посједује демократске вриједности и ставове.

Теме:
ПРЕДМЕТ И МЕТОДЕ ПСИХОЛОГИЈЕ (4+5)

оквирни број часова
ОСНОВИ ПСИХИЧКОГ ЖИВОТА И РАЗВОЈА (2+4)
ПСИХИЧКИ ПРОЦЕСИ (9+18)
ЛИЧНОСТ И ПСИХИЧКО ЗДРАВЉЕ (8+10)
СОЦИЈАЛНА ПСИХОЛОГИЈА (4+8)
(Личност и друштво) оквирни број часова
90
1. ПРЕДМЕТ И МЕТОДЕ ПСИХОЛОГИЈЕ (оквирни број часова 4+5)
1.1. Појам, циљеви и предмет психологије
Оперативни циљеви / Садржаји програма Корелација са другим

Исходи /Појмови наставним предметима
Ученик треба да:

• упозна предмет • предмет психологије научне дисциплине које су
психологије, • циљеви психологије заступљене у плану
• упозна разлике у гимназије као што су
схватању предмета, филозофија, социологија...
метода и циља
психологије,
• упозна дефиницију
психологије као науке.
1.2. Развој психологије и главни правци у психологији


• упозна развој • развој психологије, научне дисциплине које су
психологије као научне • гране психологије: заступљене у плану
дисциплине општа психологија, гимназије као што су
• да упозна гране развојна психологија, филозофија, социологија...
психологије: општа педагошка психологија,
психологија, развојна клиничка психологија,
психологија, педагошка психологија личности,
психологија, клиничка психологија рада,
психологија, психометрија
психологија личности, • главни правци у
психологија рада, психологији:
психометрија психоанализа,
• упозна главне бихејвиоризам,
психолошке правце као хуманистичка
што су: психоанализа, психологија
бихејвиоризам,
хуманистичка
психологија
91
1.3. Однос психологије и других наука (научна и ненаучна психологија)


• упозна однос • однос психологије научне дисциплине које су
психологије према према другим заступљене у плану
другим друштвеним друштвеним наукама гимназије као што су
наукама као што су • ненаучни приступи филозофија, социологија...
филозофија, проучавању личности:
социологија, педагогија астрологија,
• разумије разлику између графологија,
научне и ненаучне хиромантија,
психологије френологија,
• упозна ненаучне физиогномија,
приступе проучавању анимизам, магија
личности као што су: • филозофијски
астрологија, спекулативни приступи
графологија, тумачења личности
хиромантија, • литерарни приступи
френологија, тумачења личности
физиогномија,
анимизам, магија,
• упозна филозофијски
спекулативно приступи
тумачења личности,
• упозна литерарне
приступе тумачења
личности
1.4. Методе и технике истраживања у психологији


• упозна положај и улогу • методе истраживања у Методе и технике
појединих метода психологији: истраживања у другим
истраживања у интроспекција, научним дисциплинама.
психологији посматрање,
(интроспекција, експеримент.
посматрање, • технике истраживања у
експеримент), психологији: интервју,
• упозна основне технике упитник, тест.
прикупљања података у
психолошким
истраживањима:
интервју, упитник,
тест...
92
• уз помоћ наставника
изради једноставан
нацрт експерименталног
истраживања,
• изради и евентуално
примјени једноставан
протокол за вођење
интервјуа (или упитник)
2. ОСНОВИ ПСИХИЧКОГ ЖИВОТА И РАЗВОЈА ( оквирни број часова 2+4 )
2.1. Органске основе психичког живота


• упозна основне дијелове • органске основе Биологија: нервни и
и функцију нервног психичког живота, ендокрини систем.
система (улогу • централни нервни
централног и систем,
перфиерног нервног • периферни нервни
система), систем,
• шематски представи • ендокрини систем.
основне дијелове
нервног система
(ЦНС;ПНС) и анализира
њихову улогу у
настанку и одвијању
психичких процеса,
• анализира значај
ендокриног система за
психички живот човјека:
посебно, улогу
ендокриних жлијезда и
хормона које луче,
• идентификује поједине
жлијезде и хормоне које
луче и објасни њихову
улогу у психичком
животу човјека
93
2.2. Развој психичког живота


• упозна основне билошке • развој психичког живота Филозофија: нативизам,
чиниоце психичког (филогенетски и емпиризам.
развоја човјека (улогу онтогенетски), Биологија: Дарвинова
насљеђа и сазријевања), • нативизам, теорија еволуције.
• упозна основне • емпиризам.
срединске чиниоце
психичког развоја
(улогу социјалних
фактора и учења у
психичком развоју),
• на примјерима доказује
значај активности
појединца у властитом
развоју,
• прикупља податке
(аргументе) и докаже
улогу насљеђа и/или
средине у психичком
развоју појединца
• наводи примјере о улози
властите активности у
психичком развоју
појединца,
• анализира интеракцију
различитих фактора у
психичком развоју
појединца.
94
3. ПСИХИЧКИ ПРОЦЕСИ (оквирни број часова 9+ 18)
3.1. Опажање и пажња


• разумије појам опажање • опажање (чиниоци Биологија: чула и чулни
као сложен психички опажања) органи
процес који је одређен • пажња (обим пажње)
спољашњим чиниоцима • драж (адекватна и
(особине и распоред неадекватна)
дражи), као и • осјет
унутрашњим чиниоцима • опажај
(физиолошке и
психолошке
карактеристике оног
који опажа),
• анализира основне
чулне органе и врсте
енергија за коју су
осјетљиви (адекватна и
неадекватна драж)
• на примјерима
анализира зависност
процеса опажања од
различитих спољашњих
чинилаца (распоред
дражи) и унутрашњих
чинилаца (улога
искуства, утицај
мотивације и сл.)
• разумије појам пажња,
као менталну
усмјереност и
усредсређеност,
• анализира чиниоце који
утичу на обим
пажње:спољашњи
чиниоци ( својства
дражи), унутрашњи
чиниоци (мотиви,
заинтересованост,
очекивање, намјера)
95
3.2. Учење и трансфер


• разумије појам учење • учење (класично Математика (трансфер у
као сазнајни условљавање, учењу)
(когнитивни) процес, инструментално учење, Физика
• анализира основну учење по моделу, учење Хемија
подјелу учења (према увиђањем),
томе како се учи) и • трансфер учења.
принципе на којима се
оно заснива (класично
условљавање,
интрументално
условљавање, учење по
моделу, учење
увиђањем),
• дискутује о улози учења
у психичком развоју
човјека (шта се учи?),
• анализира основне
експерименталне налазе:
класичног условљавања
(Павлов, емоционално
условљавање);
инструменталног
условљавања (Торндајк;
Скинер);учење по
моделу (Бандура);учења
увиђањем (Келер) и
изводе закључке о
основним принципима
учења и увиде њихов
значај у свакодневном
животу,
• упозна и разумије појам
трансфер учења,
• кроз примјере анализира
улогу позитивног и
негативног трансфера у
властитом учењу и
развоју,
• примјени поједине
принципе учења и
сазнања о трансферу на
процес сопственог
учења
96
3.3. Памћење и заборављање


• разумије дефиницију • памћење (појам, Информатика: RAM и REM
памћења, као сазнајни рекогниција, меморија, чување
процес који се састоји у репродукција, метод информација у
примању, обради, уштеде), информатичким системима.
задржавању и • заборављање
проналажењу
информација које се
потом репродукују и
примјењују;
• упозна начине
манифестације и
мјерења памћења:
рекогниција,
репродукција.
• упозна основне
поремећаје памћења,
• разумије значење појма
заборављање као
губљење наученог
(дјелимично или
потпуно, повремено или
трајно),
• упозна начине
испољавања
заборављања
(немогућност
репродукције,
немогућност
препознавања)
• упозна основне теорије
заборављања,
• анализира Ебингхаусову
криву заборављања и да
закључак о принципима
• на основу сопственог
искуства анализира
однос памћења и
• самостално изводи
принципе успјешног
памћења
97
3.4. Мишљење


• упозна појам мишљење • мишљење (појам, логика: закључивање
и разумије улогу језика облици, врсте) физика, хемија: важна
и говора у процесу • рјешавање проблема научна открића...
мишљења, матерњи језик и
• разликује фазе књижевност: бајке и басне
рјешавања проблема (облици мишљења)
мишљењем и разумије математика: фазе рјешавања
улогу менталне проблема, једначине са
усмјерености у процесу једном или више
рјешавања проблема, непознатих....
• на примјерима прати и
анализира процес
рјешавања проблема
мишљењем: 1:
дефинисање проблема;
2. формулисање
хипотезе; 3. пробно
рјешење; 4. провјера
рјешења,
• анализира примјере
техничких открића и
идентификује фазе
долажења до открића,
• познаје различите
облике мишљења као
што су закључивање,
расуђивање, поимање,
замишљање...
• разликује врсте
мишљења: реалистичко /
имагинативно,
индуктивно /
дедуктивно, критичко /
стваралачко,
дискурзивно /
интуитивно, конкретно /
апстрактно, дивергентно
/ конвергентно,
• препознаје облике
мишљења у различитим
врстама интелектуалне
дјелатности човјека
98
3.5. Интелектуалне способности критичко мишљење


• упозна различита • Интелектуалне Информатика: вјештачка
схватања о природи способности, интелигенција
(структури) • Тест интелигенције,
интелигенције (да ли је то • Коефицијент
општа или специфичне интелигенције IQ
способности...) , • Гарднерова теорија
• анализира начине како се вишеструке
интелигенција интелигенције
распоређује у популацији • Емоционална
(нормална крива) и интелигенција
расправља о односу
насљеђа и средине у
настанку и развоју
интелектуалних
способности,
• разликује раличита
схватања о природи и
начинима мјерења
интелигенције,
• на примјерима упознаје
различите типове
задатака у тесту
интелигенције (вербални-
невербални типови
задатака) и закључује о
природи и структури
интелигенције (општа
способност;више
способности),
• упозна Гарднерову
теорију вишеструке
интелигенције
• познаје новије приступе
проучавању емоционалне
интелигенције (теорија
Големана) ,
• расправља о односу
интелигенције и емоција
(емоционална
интелигенција) и
њиховом заједничком
утицају на успјех у
свакодневном животу
99
3.6. Стваралаштво (креативност)


• разумије појам • Стваралаштво (појам и матерњи језик и
стваралаштво као чиниоци) књижевност: биографије
способност да се ствари • Фазе стваралачког познатих стваралаца,
сагледају у новом рјешавања проблема: ликовна умјетност
свјетлу, да се проблеми препарација, музичка култура
рјешавају на оригиналан инкубација, филм, позориште
начин, да се производе илуминација и
необичне и до тада верификација.
непознате духовне и
материјалне творевине,
• разумије стваралачко
мишљење као
дисконтинуирани,
скоковит мисаони
процес који има четири
фазе: препарација,
инкубација,
илуминација и
верификација,
• анализира примјере
доласка до открића и
идентификује фазе,
• разумије основне
добијене резултате у
области утврђивања
фактора стваралаштва
као што су когнивитни
чиниоци, чиниоци
личности и средински
услови.
100
3.7. Емоције


• упозна врсте емоција • Емоције (страх, љутња, Ликовна умјетност:
као што су страх, туга, радост, ...) експерсионизам,
љутња, туга, радост, ... • Примарне и секундарне имперсионизам.
• разумије подјелу емоције Матерњи језик и
емоција на основне • Стрес и стресори. књижевност: позоришна
(примарне) и сложене дјела (трагедија, комедија...)
(секундарне),
• наводи и анализира
властити доживљај (или
наводи примјер из
умјетности) различитих
емоционалних
стања:како поједине
емоције препознаје код
себе, како код других
људи,
• искаже различита
емотивна стања
гестовима, фацијалном
експресијом и тјелесним
ставом
• разумије основну
функцију емоција и
објашњења о њиховом
настанку (физолошка и
когнитивна теорија),
• разумије појам стрес
као било који притисак
околине на организам
који захтијева ново
прилагођавање,
• разумије улогу стреса
када су посљедице
негативне а када су
позитивне (када
организам развије нове,
конструктивне
механизме за његово
савладавање),
• знају навести основне
стратегије за
превладавање стреса,
• наведе за њега стресне
101
ситуације (шта је
изазвало стрес) и начине
превазилажења стреса
(како су се осјећали, шта
су радили и сл.)
• анализира сопствена
искуства у
(не)успјешном
превазилажењу стреса
• заједнички, са другим
ученицима, развија
стратегије за успјешно
превазилажење стреса,
• анализира различите
животне ситуације и
степен изложености
стреса у њима
3.8. Мотивација


• разликује мотивацију од • Мотивација Биологија: кружење
мотива; означава је као • Мотиви (врсте мотива) енергије кроз живе системе
цјелокупни сложен • Хијерархија мотива хомеостатички мотиви.
психички процес према Маслову
покретања, усмјеравања
и регулисања
дјелатности усмјерене
ка одређеном циљу,
• разумије подјелу
мотива: на примарне
(урођене) и секундарне
(стечене), на
хомеостатичке и
нехомеостатичке, на
биолошке, социјалне и
персоналне,
• наводи примјере
различитих облика
понашања човјека и
покуша да одреди врсу
мотива који могу да
стоје у основи таквог
понашања (нпр.који
мотиви могу да објасне
истрајност у учењу)
• разумије различите
102
приступе о
интерпретацији
мотивације (теорије
мотивације),
• разумије и примјењује
на реалне животне
ситуаицје хијерархију
мотива према Маслову,
• развија модел успјешне
мотивације (нпр.на који
начин је могуће
подстаћи мотивацију на
радном мјесту)
3.9. Фрустрације и конфликти


• разумије појам • Фрсутрација (појам) Матерњи језик и
фрустрација као • Реакције на књижевност,
непријатан доживљај фрустрацију: Историја,
ометања задовољења конструктивне и не Комуникологија.
неког мотива, конструктивне,
• опише ситуацију када • Конфликти (појам,
му је пут до неког циља Левинова подјела
био блокиран конфликта)
(фрустрација);
• разумије да људи имају
различите реакције на
фрустрацију, које се
могу сврстати у два
основна типа:
(рационалне)и
неконстрултивне
(ирационалне –
агресивне, апатичне...),
• опише начин како је
реаговао на фрустрацију
и како је могао да
реагује (конструктивне и
неконструктивне
реакције на
фрустрацију)
• разумије Левинову
подјелу конфликта
мотива: двоструктог
привлачења, двоструког
103
одбијања и
истовременог
привлачења и одбијања,
• наводи примјере за
сваку од приказаних
ситуација Левинове
подјеле конфликата,
4. ЛИЧНОСТ И ПСИХИЧКО ЗДРАВЉЕ ( оквирни број часова 8+10)
4.1. Психологија личности (основни појмови)


• упозна предмет • Личност (појам) Матерњи језик и
проучавања личности • Методе и технике књижевност (анализа
(теоријски и практични истраживања личности. књижевног лика)
циљ психологије Ликовна умјетност
личности),
• анализира одређење
појма личности и
разумије да се личност
одређује као јединствен
(непоновљив), чврсто
организован, сложен и
стабилан психички склоп
особина, који одређује
досљедно понашање и
доживљавање индивидуе,
• анализира значење
основних карактеристика
личности: особеност,
јединственост,
непоновљивост,
досљедност...(шта је за
све људе исто, а по чему
се људи међусобно
разликују)
• знање о методама и
техникама истраживања у
психологији прошири
знањем о методама и
техникама
карактеристичних за
упознавањем личности.
104
4.2. Теорије личности


• упозна основне • теорије личности Књижевност
проблеме који се • психодинамичке теорије
разматрају у оквиру (ид, его, супер-его,
теорија личности: несвјесно, колективно
настанак и развој несвјесно, архетипови)
личности, динамика • факторске теорије
личности, структура личности
личности, нормалност, • бихејвиористичке
као и однос личности и теорије личности
друштва, • хуманистичке теорије
• упозна основне поставке личности
и главне представнике • социјалне теорије
теорија личности: (1) личности
психодинамичке теорије
личности; (2)
бихејвиористичке
теорије личности; (3)
факторске теорије
личности; (4)
хуманистичке теорије
личности; (5) социјалне
теорије личности,
• анализира и расправља о
различитим гледањима,
(нпр. разлике између
Фројдовог и Јунговог
схватања несвјесног;
специфичност
бихејвиористичког
приступа изучавања
личности; специфичност
факторског приступа
личности; одлике „нове
слике“ о човјеку у
хуманистичкој
психологији и сл.)
• познаје које су теорије
личности претежно
биологистичке, а које
социологистичке
105
4.3. Структура личности


• разумије да су најчешћи • структура личности Матерњи језик и
општи начини да се • црте личности књижевност: анализа ликова
упозна и опише личност • темперамент обрађених дјела
у психологији: црте • карактер
личности, темперамент, • ја- свијест о себи
карактер, ја (свијест о • типологија личности
себи) и тип личности,
• примјењује начин
представљања личности
путем : цтра;
темперамента;
карактера; ја (свијест о
себи); типа личности,
• представи у групи, уз
помоћ литературе,
структуру личности
путем: црта личности,
темперамента,
карактера, ја, свијест о
себи, идентитет, тип
личности,
• анализира различите
врсте послова на начин
да одреди које црте
личности (темперамент;
тип личности) више
одговарају одређеној
врсти посла (нпр. које
врсте послова више
одговарају
екстравертном, а које
интровертном типу
личности)
106
4.4. Динамика личности (лични мотиви, конфликти и механизми одбране)


• упозна проблематику • динамика личности, Матерњи језик и
динамике личности • лични мотиви. књижевност
(проучавање свега онога • конфликти,
што подстиче и • механизми одбране
омогућава, али и
спречава задовољење
мотива личности),
• познаје личне мотиве
(потреба за
идентитетом, потреба за
љубављу, потреба за
поштовањем и угледом,
мотив за постигнућем,
мотив за
самопотврђивањем,
савјест)
• представи, у групи,
један од личних мотива
• разумије да динамика
подразумјева и
разноврсне начине
рјешавања фрустрација
и конфликата, а посебно
механизме одбране,
• препозна механизме
одбране као технике
којима се его служи да
би „ разрјешио“ неки
конфликт и да би се
заштитио од свега што
може угрозити личност
• разумије да се
механизми одбране
активирају аутоматски
(без утицаја воље), да
личност није свјесна
њихове употребе,
• препозна механизме
одбране (порицање,
помјерање, сублимација,
идентификација,
пројекција,
рационализација,
реакциона формација,
107
регресија, репресија или
потискивање, маштање
и дневно сањарење,
повлачење и
осамљеност),
• пронађе примјере за
сваки од механизама
одбране
4.5. Развој личности


• познаје развој личности • развој личности Социологија
као процес прогресивног • фактори развоја биологија
мијењања, по фазама од личности
зачећа и првих дана • извори социјализације
живота па до зрелости и • агенси социјализације
до краја живота, • зрела личност
• анализира развојне фазе
(нпр.фазе когнитивног
развоја),
• анализира промјене које
се дешавају у пубертету
и адолесценцији,
• разумије да је тај процес
резултат како
сазријевања тако и
учења (социјализације),
• упозна процес
социјализације као
сложен феномен
формирања људске
јединке под утицајем
друштвене средине;
• идентификује изворе и
агенсе социјализације,
наводи примјере из
реалног живота,
• разумије да је зрела
личност добро
интегрисана,
реалистична,
уравнотежена и
социјализована (то је
личност која је
емоционално,
интелектулано и
108
социјално зрела,
• наводи особине зреле
личности (шта је зрела
личност и које
карактеристике има)
4.6. Нормалност и психичке промјене


• упозна два начина која • нормалност биологија
се користе да би се • прилагођена личност књижевност
разликовало нормално социологија
од ненормалног
понашања
(квантитативни и
квалитативни
критеријуми)
• разумије да су
неприлагођено
понашање (агресивно
и/или апатично) и
поремећено понашање
(алкохолизам,
наркоманија,
делинквенција)
одступања од
социјализованог
понашања
4.7. Психички поремећаји и поремећаји понашања


• познаје подјелу • психички поремећаји ( биологија
психичких поремећаја: неурозе, психосоматске социологија
лакши (неурозе и болести, психозе, књижевност,умјетност
психосоматски психопатија)
поремећаји) и тежи • поремећаји понашања
(психозе) (алкохолизам,
• упозна да се у посебну наркоманија,
групу (трећу) често делинквенција)
издвајају карактерни
поремећаји
(психопатије),
• наводи примјере
109
психичких поремећаја
који је нпр.гледао у
филмовима, прочитао у
књижевним дјелима и
сл.
• дискутује о
предрасудама које
постоје у друштву према
особама са психичким
поремећајима, узроцима
предрасуда (страх,
неинформисаност и сл.),
• разговара о значају
познавања поремећаја
психичког живота за
различите професије
(нарочито за услужна
занимања)
• познаје поремећаје
понашања (алкохолизам,
наркоманија,
делинквенција),
• у групама испита узроке
и покуша да направи
програм превенције
основних поремећаја
понашања код младих
(алкохолизам код
младих; пушење;
малољетничка
делинквенција; могу у
школи да организују и
воде акцију нпр. Стоп
дрога и сл.)
4.8. Психилошко савјетовање, лијечење и улога психолога


• упозна основне методе • лијечење психичких социологија
лијечења психичких поремећаја биологија
поремећаја (лијековима • превенција психичких
и психотерапијом) поремећаја
• упозна начине • ментална хигијена
превенције, односно које • улога психолога
су то мјере да се • савјетовање
спријечи јављање неке
болести или поремећаја,
110
• упозна значај менталне
хигијене и улоге
психолога у чувању
душевног здравља,
• упозна савјетодавни рад
психолога
5. СОЦИЈАЛНА ПСИХОЛОГИЈА-ЛИЧНОСТ И ДРУШТВО (оквирни број часова

4+8)
5.1. Комуникација


• упозна комуникацију • комуникација, ликовна, музичка култура
као сложен вид • вербална комуникација социологија
симболичке интеракције • невербална
између људи који комуникација,
међусобно размјењују • сметње у комуникацији,
сигнале, поруке и • ненасилна комуникација
информације било
интелектуалне или
афективне природе,
• разликује вербалну и
невербалну
комуникацију,како се
оне међусобно
допуњавају и искључују,
• анализира облике
комуникације (вербална
и невербална
комуникација) и
посебно однос међу
њима( колико су
(не)усаглашене поруке
исказане ријечима и
нпр.говор тијела)
• упозна невербалну
комуникацију као врсту
претежно спонтане
комуникације,којом
људи без ријечи-
гестовима,начином
држања тијела,изразом
лица, погледом или
бојом гласа изражавају и
размјењују своје
111
намјере, емоције,
расположења, ставове и
жеље,
• разумију да сметње у
комуникацији не морају
бити само физичке и да
су чешће социјалне,
културне и психичке,
• анализира неспоразуме у
комуникацији,
• одређује узроке
(посебно оне
психолошке и социјалне
природе) и
идентификује начине
побољшања
комуникације
• упозна и примјени
принципе ненасилне
комуникације (нпр.како
да на самопуздан,
асертиван начин кажу
шта мисле или желе, а
да не повриједе другога)
5.2. Конформизам и социјални ставови


• разумије социјални став • социјални ставови социологија
као социјализацијом • конформизам и фактори
стечену, релативно од којих зависи
трајну менталну конформизам
диспозицију да се
мисли, осјећа и поступа
за или против у односу
на неки објект (особу;
групу; појаву и сл.),
• разумију конформизам
као прихватање
понашања групе или
већине зато што група
такво понашања захтјева
и очекује или зато што
га напросто презентује
као начин понашања,
• упознају факторе од
којих зависи колико
112
ћемо се конформирати
(величина групе,
анонимност,
компетентност,
самопуздање,)
• упозна експерименте
Аша и Соломона Еса
5.3. (Не)насиље у школи


• упозна да је насиље • насиље у школи социологија
намјерно и неоправдано • посљедице насиља
наношење штете
другоме,
• разумије да понашање
којим се наноси штета
другоме може бити
вербално и невербално и
да с састоји у физичком
повређивању, наношењу
материјалне штете или
психолошком
повређивању као што је
застрашивање,
срамоћење, социјална
изолација и сл.
• упозна посљедице
насиља (депресија,
страх, љутња, суицид и
др.),
• наводи примјере насиља
и у групама испта
узроке настајања насиља
5.4. Предрасуде, стереотипови и социјалне вриједности


• упозна предрасуде као • предрасуде социологија
врсту става који се не • стереотипи
заснива ни на ваљаном • вриједности
искуству, нити на
рационалним
аргументима,
113
• разумије да су
предрасуде изразито
афективно обојене и
веома отпорне на
промјену,
• упозна стереотипе као
генерализоване
представе о одређеним
социјалним групама
(припадницима неког
социјалног слоја,
етничке, вјерске или
расне групе) које су у
датом друштву широко
распрострањена, а стичу
се током социјализације,
• налази примјере
предрасуда и стереотипа
у свом окружењу,
• објасни како настају
предрасуде и стеротипи,
• упозна експерименте
Џејн Елиот, Зимбарда,
Милграма
• у групи предложи
начине за уклањање
предрасуда и стеротипа
у заједници
• упозна да појам
вриједности означава
најопштије вјеровање о
томе шта је пожељно,
корисно и шта би
требало да буде циљ
људских напора
(позитивне
вриједности), односно о
томе шта је непожељно
и недопустиво
(негативне вриједности),
• упозна да поред
универзалних,
културних и групних
вриједности, сваки
човјек има и своје личне
вриједности,
• анализира однос између
вриједности младих и
одраслих чланова
заједнице
114
Програм предмета психологија се реализује:

- теоријски
- практично (вјежбе).
Предлажемо да однос између теоријског и практичног дијела реализације програма буде

½- што значи да , по правилу, након једног часа који је доминантно посвећен учењу нових
садржаја, наредна 2 часа треба посветити увјежбавању, систематизацији, практичном
раду, оцјењивању и процјењивању ученика и сл. У табели је дат приједлог оквирног плана
реализације програма.( Наставник може и сам направити план реализације програма,
односно колико ће часова бити планирано за учење нових садржаја а колико за
увјежбавање, систематизацију, оцјењивање али укупни оквирни број часова за теме остаје
како је наведен)
Теме Теоријски Вјежбе Укупно

1.Предмет и методе психологије 4 5 9
2. Основи психичког живота и развоја 2 4 6
3.Психички процеси 9 18 27
4. Личност и психичко здравље 8 10 18
5. Социјална психологија 4 8 12
Укупно 27 45 72
У реализацији програма нагласак треба ставити на процес учења, тј. обезбједити да

ученици предвиђене садржаје усвајају активно: самосталним прикупљањем и
анализирањем знања и информација; систематизацијом и презентацијом садржаја; радом у
пару и у групи; кроз дискусију и међусобну размјену мишљења; пројекатским радовима;
примјеном усвојених знања у пракси.
Наставом која би се искључиво заснивала на предавању наставника није могуће
остварити циљеве овог предмета.
Оцјењивање ученика је континуирано и поред сумативне има и формативну
(развојну) улогу и подразумијева јавно образложење оцјене.Оцјењивање ученика је
усмено (континуирано) и писмено (тест, есеј, истраживачки рад, пројекатски рад и сл).
Успјешна реализација програма подразумијева:

- стручно-предметну оспособљеност наставника ( добро познавање садржаја програма и
предмета учења),
- методичко-дидактичку оспособљеност наставника (добро познавање савремених
метода учења и облика рада са учениццима,
- ефикасну комуникацију са ученицима,
- мотивисаност за рад са младима у школи и ван школе,
- опремљеност учионице у складу са захтјевима савремених метода и облика рада
(могућност рада у групама, у пару, индивидуалног рада)
- уџбеник
115
Основна литература:
1. Стојаковић, П: Психологија за други разред гимназије,Завод за уџбенике и наставна
средства Републике Српске
2. Стојаковић, П: Психологија Радна свеска за други разред гимназије, завод за уџбенике
и наставна средства Републике Српске
Додатна литература за наставнике:

1. Влајковић,Ј.:Животне кризе-превенција и превазилажење, ИП Жарко Албуљ, Београд
2. Големан,Д:Емоционална интелигенција, Геопоетика, Београд,2002.
3. Еванс,Ф: Градитељи психологије, Нолит, Београд,1988.
4. Попадић, Д.: Насиље у школама, Институт за психологију, Београд, 2009.
5. Рот, Н., Радоњић,С.: Психологија, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд,
2002.
6. Рот, Н.: Основи социјалне психологије, Завод за уџбенике и наставна средства,
Београд, 1989.
7. Рот, Н.: Психологија група,Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1999.
8. Хол,К.,Линдзи, Г: Теорије личности, Нолит, Београд, 1983.
9. Crane, J.,Hannibal, J.: Psyhology,Course Companion, IB diploma programme, Oxford
University Press, 2009.
116
ПРЕДМЕТ: ФИЛОЗОФИЈА
СМЈЕР: ОПШТИ; ДРУШТВЕНО-ЈЕЗИЧКИ И
ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ

Општи циљеви и задаци наставе логике су да:
• допринесе развоју комплетне личности ученика (у образовном и васпитном смислу),

• да ученици упознају облике и принципе истинитог мишљења, што, прије свега води
њиховом оспособљавању за јасно, критичко и апстрактно мишљење,
• преко области методологије упознају основне процесе сазнања у њиховој
цјеловитости и практичној примјени у науци,
• им пружи помоћ у схватању наставне материје других предмета, јер свака наука
представља систем логично повезаних мисли, те је разумијевање њихове логике услов
за разумијевање њихове суштине,
• ученици користе познате чињенице, генерализације, интелектуалне вјештине и
способности у стицању нових знања,
• обезбиједи оптималне услове за развијање интелектуалних вјештина и способности и
• оспособи ученика за самоиницијативно и самостално истраживање.
Посебни циљеви и задаци наставе логике су да:
• ученици стекну општа научна знања из области логике са посебним освртом на

гносеологију у којој се утврђују критеријуми, извори и могућности сазнања, формални
и материјални критеријуми истине, присутни у наукама и историји филозофије,
• ученици стекну основне појмове о методологији истраживања,
• се ученицима изложе структура и стране методолошких истраживања и научног
објашњавања, при томе тежиште треба да буде на схватању појма закона и
законитости и методама испитивања узрока и
• ученици развију вјештине и способности критичког мишљења, разумијевања и
примјене закључивања из научних података, формулисања хипотеза и њиховог
доказивања.
117
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА:
Тематска област I: ЛОГИКА СА МЕТОДОЛОГИЈОМ ИСТРАЖИВАЊА (оквирни

број часова 72)
Тематска област: ЛОГИКА СА МЕТОДОЛОГИЈОМ ИСТРАЖИВАЊА (оквирни

број часова 72)
ПОГЛАВБЉЕ I: ЛОГИКА (оквирни број часова 34)
Садржаји програма
Оперативни циљеви / Корелација са другим
(теме и наставне јединице)
Исходи наставним предметима
/ Појмови
1. Ученик треба да: 1. Предмет и развој логике 2

• објасни појам логике и
њен значај за развој
науке и научне мисли;
1. 1. Ученик треба да: 1. 1. Појам, подјела и Историја и

- анализира и објасни значај логике и Кратак
смисао и значење појма историјат логике Математика
логичан, • Појам, подјела и значај
- објасни значење појма логике: логичан-значи
logos у другим наукама, захтјев да мислимо и
- објасни Аристотелово говоримо смислено,
схватање и подјелу исправно и истинито;
логике, • logos-смисао, говор,
- разликује појам ријеч, закон, мјера,
теоријске науке од знање, наука;
емпиријске, • logos-фигурира у
- да објасни зашто је многим
логика теоријска наука. наукама(онтологија;
гносеологија,
епистемологија,
методологија,
семиологија,
аксиологија,
антропологија,
биологија,теологија;
социологија,
психологија,
докимологија...
• Аристотел-отац
логике;
• дефиниција логике-
филозофска наука о
формама или
елементима исправног
мишљења;
118
• подјела логике:
1.формална или
елементарна,
симболичка
2. садржајна или
материјална.
логика - није
емпиријска наука, него
теоријска.
1. 2. Ученик треба да: 1. 2. Историјат логике

- наброји неколико - оснивач логике, значај
Аристотелових дјела логике за Аристотела у
обједињених у његово дјелу ,,Органон'',
главно логичко дјело формална логика, ----
,,Органон'', формулисао је три
- наброји и објасни принципа, и то:
принципе мишљња (три - принцип идентитета,
принципа); принцип (не)
- разумије и објасни појам противрјечности и
двовалентне логике код принцип искључења
Аристотела, трећег.
- објасни допринос - двовалентна логика
развоју логике (истина и лаж);
Лајбницов, Френсис - Лајбниц;
Бекона, Рене Декарта, - Френсис Бекон;
Имануела Канта и - Рене Декарт;
других, - Имануел Кант;
- разумије карактер - Георг Вилхелм Фридрих
Хегелове критике Хегел-критика
Аристотелове формалне Аристотелове
логике, формалне логике;
- опише и примјерима - Фридрих Енгелс
покаже допринос (,,формална логика је
српских логичара 20. добра само за кућну
вијека развоју формалне употребу'';
и дијалектичке логике. - Допринос српских
логичара 20. вијека
развоју формалне и
дијалектичке логике.
/ Појмови
2. Основни проблеми
сазнања 4
2. 1. Ученик треба да: 2. 1. Појам, извори и Социологија

- наброји и разумије критеријуми сазнања
суштину гносеолошких • Дисциплина-која Психологија
119
питања људског истражује суштинска
сазнања, питања људског сазнања
- објасни утицај Џона (поријекло, изворе,
Лока на конституисање чиниоце, врсте,
теорије сазнања као критеријуме,
филозофске дисциплине, истинитости, врсте
- разумије Хераклитову истина, методе сазнања
спознају ,,да чула и слично) назива се
варају'', гносеологија;
- наброји и објасне која су • Теорија сазнања као
то гносеолошка филозофска
становишта значајна за дисциплина-Џон Лок;
логику и методологију, • Хераклитово увиђање
- објасни филозофске ,,да чула варају'';
правце који могу • Гносеолошка
послужити као извор становишта-релевантна
сазнања, за логику и
- објасни шта значи бити методологију;
рационалиста у • Принцип подјеле извор
сазнању? сазнања
- може објаснити смисао карактеристични су
оправдања у сљедећи филозофски
гносеологији, правци: сензуализам,
- објасни како настају емпиризам,
предрасуде, заблуде и рационализам и
погрешке у мишљењу и ирационализам;
сазнању, • Уколико је критериј
- зна набројити теорије однос према сазнау
истине и које су њихове онда се разликују:
слабости? догматизам, реализам,
скептицизам,
агностицизам и
критицизам;
• Утицај Дејвида Хјума
на Канта;
• Оправдање,
исправност и
истинитост;
• Разноврсне теорије
истиине;
• Различито схватање
истине;
2. 2. Ученик треба да: 2. 2. Oднос мишљења и

- објасни најзначајније језика
средство људске • Значење, мишљење и
комуникације, функције језика;
- зна шта су знакови а • Смисао и
шта значење, класификација
- схвати на који је начин симбола;
120
симболизација повезана
с мишљењем и
сазнањем,
2. 3. Ученик треба да: 2. 3. Врсте сазнања

- објасни каква оправдања • Критичко-рационално
наводе за своју позицију прихватање истине;
критицисти, • Однос истинитог и
- зна како настају ваљаног мишљења;
предрасуде заблуде и
погрешке у мишљењу,
/ Појмови
3. Појам и поимање 6
3. 1. Ученик треба да: 3. 1. Појам и врсте појмова Математика

- разумије суштину Ријеч ПОЈАМ
тумачења Појма према употребљава се у обичном
психологистичкој животу (побркао је
(Имануел Кант) и појмове, немаш појма).
номиналистичким Ријеч ПОЈАМ
теоријама, употребљава се и у науци
- зна суштину металогике (појам личности, појам
и како се она дијели, мотивације...)
- зна шта је Евидентно је да је ПОЈАМ
формализација а шта РЕЗУЛТАТ ПОИМАЊА
интерпретација, као психичког и
- разумије Појам као интелектуалног процеса
мисао о суштини пред- људског сазнања.
мета мисли,
- разумије Поимање као • Преглед основних
процес формирања или теорија појма;
образовања појмова,
- може објаснити шта Најпознатије теорије које
подразумијевамо под тумаче суштину појма:
појмовима: човјек, жена, а) Психологистичка
момак, дјевојка, кућа... теорија,
- може да наведе примјер б) Номиналистичка
за анализу и синтезу, теорија,
апстракцију и в) Формалистичка
генерализацију, као и теорија,
за спецификацију г)
појма, вулгарноматеријалистичка
- разумије које је и какво теорија и
језгро сличности а које д) Реалистичка.
су логичке разлике
између појмовних • Појам појма;
парова: женскост и Појам је мисао о суштини
121
женственост, упорност и предмет мисли.
тврдоглавост, смјелост и
храброст, окрутност и • Обим и садржај појма;
суровост. А која између Обиму појма
перо и челично перо, лингвистички и
друштвена еволуција и семантички одговара
друштвена револуција, денотација, екстензија;
- објасни разлику између Садржају појма
обима и садржаја лингвистички и
појма, семантички одговара
- разумије зашто је однос конотација, интензија;
између врсних и родних Обим појма је скуп
појмова релативан, појединачних случајева на
- зна диобу појмова на: које се дати појам односи;
појединачне Садржај појма је скуп
(сингуларне), посебне битних или суштинских
(партикуларне), карактеристика предмета,
опште(генералне) и на који се дати појам
свеопште (категорије, односи;
универзалије),
- може и зна навести
примјер за сваку
наведену врсту појмова,
3. 2. Ученик треба да: 3. 2.Врсте појмова;

- разумије како се Ако је критеријум подјеле
анализирају односи квантитет као логички
између појмова у садржај појмова тада се
савременој логици, дијеле на: појединачне
- разумије графичко (сингуларне), посебне
представљање појмова, (партикуларне), опште
- разумије шта је (генералне), и свеопште
еквиваленцја, (категорије, универзалије).
координација... У савременој логици
појмови се дијеле на.
Јасни и Нејасни
3. 3. Ученик треба да: 3. 3.Односи међу

- може набројити у којим појмовима
међусобним односима Појмови, с обзиром на
могу бити појмови, разлике и сличности,
- разумије шта је међусобно могу бити у
еквиваленција, сљедећим односима:
интерференција, Еквиваленција,
координација Интерференција,
субординација и Координација (контрарна
диспаратност. и контрадикторна),
субординација и
диспаратност.
122
4. Класификација и Психологија
дефиниција појма 6
4. 1. Ученик треба да: 4. 1 Појам, структура и Математика

- разумије шта је правила класификације;
класификација, каква јој Класификација је одредба
је структура и које су обима појма чији су
најзначајније врсте, структурални елементи:
- зна објаснити како је диобена цјелина,
Аристотел становиште или
класификовао сва критеријум диобе и
људска знањаљ, чланови диобе.
Класификације могу бити

природне и вјештачке,
емпиријске (индуктивне) и
рационалне (дедуктивне);
4. 2 Ученик треба да: 4. 2 Појам и структура

- зна објаснити појам дефиниције;
дефиниције и који су
њени структурални Дефиниција је одредба
елементи, садржаја неког појма
Дефиницијом се
истовремено одређују
суштина и врсте појмова,
садржај и обим појмова-
Аристотел;
4. 3. Ученик треба да: 4. 3. Врсте дефиниције;

- зна које су најзначајније Најзначајније врсте
врсте дефиниција према дефиниција према
њиховом логичком њиховом логичком
садржају или карактеру садржају:
(Демонстративне, 1. Демонстративне и
Лексичке, Денотативне,
Операционалне, 2. Лексичке,
Синтетичке, и 3. Операционалне,
Аналитичке), 4. Синтетичке и
5. Аналитичке и
Генетичке дефиниције.
4. 4. Ученик треба да: 4. 4 Логичка правила

- зна која правила је дефиниције;
неопходно слиједити да
би постигли ваљане Неопходно је освијетлити
услове за логичко сљедећа правила:
дефинисање, 1. Адекватност и
- зна навести примјер за Акуратност (дефиниција
123
логичка правила не смије бити ни
дефиниције: преширока ни преуска),
Адекватност, 2. Нециркуларност и
Нециркуларност и ненегативност (логички
Ненегативност и Јасност коректна дефиниција не
и Несликовитост, смије бити кружна) и
3. Јасност и несликовитост
(релативни захтјеви).
/ Појмови
Суд и суђење 6
5. Појам и врсте судова
5. 1. Ученик треба да: 5. 1. Преглед основних Математика

- може уочити везу теорија суда;
појмова којом се нешто • Аристотелова теорија
тврди или пориче, –предикативна
Аристотел је то назвао теорија,
СУД или Став, • Егзистенцијалне
- може изразити мисао теорије суда,
којом се нешто тврди • Релационе теорије
или пориче, форма суда,
мишљења која има
субјекат S и предикат P,
предикационе теорије
суда.
- разликује и друге
теотије суда нпр.
- Егзистенцијалне
теорије суда,
Релационе теорије
суда,
- може описати предности
и слабости
егзистенцијалне теорије
суда.
5. 2. Ученик треба да: 5. 2. Дефиниција суда;

- уочи да се форма мисли
или садржај исказа • СУД-форма мисли или
којим се нешто тврди садржај исказа којим се
или пориче назива СУД, нешто тврди или
- поред суда постоји и пориче,
СУЂЕЊЕ као мисаона
радња којом се тврди
одређена веза између
два или више Појмова.
124
5 .3. Ученик треба да: 5. 3. Врсте судова према
- наброји све врсте судова логичком садржају;
према логичком 1. Према истиносној
садржају: Према вриједности: истинити или
сазнајној вриједности неистинити,
(истинити или 2. Према сазнајној
неистинити), према вриједности: афирмативни
квалитету (афирмативне и негативни,
и негативне), према 3. Према квалитету,
квантитету 4. Према квантитету,
(универзалне, 5. Према кнвалитету и
партикуларне, квантитету и
индивидуалне и 6. Према модалитету,
неодређене), према
модалитету
(асерторичке,
проблематичке и
аподиктичке).
5. 4. Ученик треба да: 5 .4. Класификација

- може извршити судова према релацији;
класификацију судова Аристотел-Теофилова и
према Релацији Кантова подјала судова по
(елементарни, прости и релацији
сложени). Није прецизна, мијеша
једноставне и сложене
судове,
Савремени логичари
сматрају да судови према
структури (релација)
првенствено могу бити
елементарни, прости или
атомички и сложени или
молекуларни релациони
судови, који се даље дијеле
на: хипотетичке,
коњуктивне и
дисјуктивне.
5. 5. Ученик треба да: 5. 5. Анализа судова Математика

- опише значај процеса помоћу таблица;
интезивне • Односи или релације
формализације и међу судовима
симболизацује приказани симболиком
мишљења, RI
- зна предсавити - Почетак процеса
АЗБУКУ СИМБОЛА интензивне
RI (рачун исказа), формализације,
- зна који су основни математизације и
125
структурални елементи симболизације
азбуке рачуна исказа. мишљења.
- објасни зашто - Симболичку логику
Таутологија има статус судова најбоље
Закона мишљења, представља (RI) Рачун
исказа.
- Логички истините
формуле или
таутологије,
- Логички неистините
формуле или
контрадикције.
• Ученик треба да: • Анализа вриједности

исказа грађењем
Конструише таблице или истиносних таблица
матрице вриједности за
истиносне функције од - (RI) Рачун исказа је
НЕГАЦИЈЕН до метод конструисања
ЕКВИВАЛЕНЦИЈЕ. истиносних таблица
(матрица),
Симболички приказ:
НЕГАЦИЈА
p-p
1 0
0 1
KOЊУКЦИЈА (везник И-&)
p&q
1 1 1
1 0 1
0 0 1
0 0 0
ДИСЈУНКЦИЈА (везник Математика

ИЛИ-v)
p v q
1 1 1
1 1 0
0 1 1
0 00
126
АЛТЕРНАЦИЈА (логичка
веза ИЛИ- ИЛИ)
p ^ q
1 0 1
1 1 0
0 1 0
0 0 1
Најзначајнија формула RI и
правило мишљења
несумњиво јесте
ИМПЛИКАЦИЈА.
ИМПЛИКАЦИЈА
(синтагма АКО-АКО,
симбол =>)
p => q
1 1 1
1 0 0
0 1 1
0 1 0
Битна операција и
двострука импликација је
ЕКВИВАЛЕНЦИЈА.
ЕКВИВАЛЕНЦИЈА
синтагма АКО И
САМОАКО, симбол <=>, у
математици је то = )
p <=> q
1 1 1
1 0 0
0 0 1
0 1 0
5. 6. Ученик треба да: 5. 6. Закони мишљења у

- наброји основне законе свјетлу савремене логике
или принципе мишљења
у традиционалној Постоје четири основна
логици, закона или принципа
- да зна који принцип се традиционалне логике, и
сматра најзначајнијим и то:
зашто?
127
1. Принцип идентитета,
2. Принцип (не)
противрјечности,
3 Принцип искључења
трећег и
4 Принцип довољног
разлога.
Најзначајнији сматра се
Принцип противрјечноси.
О томе су највише
говорили: Аристотел,
Лајбниц, Кант и Хегел.
Садржаји програма (теме
и наставне јединице) /
Појмови
Закључак и закључивање 10
6. Појам и врсте
закључака
6. 1. Ученик треба да: 6. 1. Појам закључка и Математика

- може навести разлику закључивања
између закључка и
закњучивања, • Треба разликовати
- направи разлику између закључак и
психичког и мисаоног закључивање;
процеса, Закључивање је мисаони
- закључивања опише као процес, помоћу кога
мисаони процес, изводимо један суд
- зна шта су то премисе, а (закључни суд или
шта конклузија, конклузија) из једног или
- опише однос између више претходних или
логичке исправности и предњих судова (премиса).
истинитости закључка. Аристотел је утврдио да су
структурални елементи
сваког закључка појмови и
судови, а не међусобно
повезане реченице којима су
они изражени.
• Премисе су судови од
којих се у закључивању
полази, који служе као
разлози за конклузију.
Исправан закључак,
конклузија сљиједи
премису,
128
Истинит закључак,
потребно је да премиса
буде истинита,
6. 2. Ученик треба да: 6. 2. Врсте закључака

- наведе како се према Традиционална подјела:
традиционалној логици Дедуктивне, индуктивне и
дијеле сви закључци, аналошке;
- објасни врсте Непосредни и Посредни
непосредних закључака закључци (ту подјелу
преман логичком одређује број премиса);
квадрату, Непосредни закључци: по
- аведе неколико примјера логичком квадрату, по
за непосредну врсту конверзији, по обверзији, по
закључака, контрапозицији и
непосредни модални
закључци.
Савремена подјела:
Индуктивни и дедуктивни;
6. 3. Ученик треба да: 6. 3. Индуктивно

- наведе како је настао и закључивање
шта значи појам - Од појединачног и
индукције, посебног ка општем
- наведе основне врсте
индукције, Појам индукције
- разумије логички - индукција=навести,
проблем индукције, сугерисати, учинити
- зна ко је формулисао вјероватним...
логички проблем Логички проблем
ииндукције, индукције - од НЕКИХ
- наброји сличности и идемо на СВЕ.
разлике између
аналогије и индукције, Вјероватноћа – логичка
- разумије основа индукције
компатибилност између - основа индукције
логичке и математичке релација вјероватноће,
вјероватноће,
- наведе слабости логичке Логичка и/или
и слабости математичке математичка вјероватноћа
теорије вјероватноће, - Логичка вјероватноћа и
математичка
вјероватноћа-двије
компатибилне теорије
6. 4. Ученик треба да: 6. 4. Дедуктибно Математика

- наведе како савремени закључивање
логичари дефинишу • Од општег ка посебном
дедукцију и и појединачном,
импликацију, • Дедуктивни закључци
129
- наброји индикаторске су такви закључци код
ријечи које се најчешће којих није могуће да
користе при премисе буду истините
дедуктивном а закључни суд или
закључивању, конклузија
- наведе шта Аристотел неистинити,
подразумијева под • Конклузија слиједи из
силогизмом, премиса, премисе
поткрепљују
конклузију,
• Индикаторске ријечи:
дакле, стога, отуда,
због тога, према томе...
- објасни шта је аксиом • Силогизам

силогизма и како се - силогизам је
формулише, најпознатија врста
дедуктивног
закључивања,
- објасни у чему је Врсте силогизма: Математика

разлика између а) Категорички силогизам,
категоричког, б) Силогистичка
хипотетичког и дедукција
дисјунктивног в) Хипотетички,
силогизма, дисјунктивни и мјешовити
- зна навести примјер за силогизам,
чист хипотетички и г) Деривати силогизма
чист дисјунктивни (полисилогизам, сорит и
силогизам, ентимем),
- зна симболички
приказати правило
логичког квадрата у
језику RP
6. 5. Ученик треба да: 6. 5. Доказивање и

- објасни због чега је оповргавање
доказивање мисаони • Доказивање је мисаони
поступак и шта се њиме поступак или логичка
постиже, операција којом се
- објасни због чега су утврђује истинитост
доказивање и неког суда, исказа;
закључивање обрнуто • Доказивање и
пропорционалне закључивање су
логичке радње, заправо обрнуто
- разумије шта је доказн а пропорционалне
шта доказивање, логичке радње
130
6. 5. Ученик треба да: Доказ и доказивање
- наброји основне
структуралне елементе Појам, структура и услови
доказа, доказивања
• Основни структурални
елементи сваког
доказа су:
- теза (став који треба
доказати),
- аргументи или разлози
(судови из којих теза
логички нужно слиједи)
и
- начин или правила
доказивања
- наброји основна правила 1. доказују се тезе које имају
логичке исправности извјестан значај за науку и
доказа, живот,
2. незнање није аргумент
(морамо познавати
материју),
3. тезе и аргументи морају
бити релевантни и истинити
ставови, који су јасно
формулисани,
4. доказни поступак мора
бити строго логички
изведен,
5. теза се не смије
модификовати у самом
процесу доказивања и
6. разлози или аргументи
морају бити независни од
тезе, иначе бисмо се кретали
у круг.
6. 5. Ученик треба да: Врсте доказа и доказивања Математика

- објасни разлику између: - емпиријски или
а) емпиријских и апостериорни доказ,
рационалних доказа, - неемпиријски,
б) синтетичких и рационални или
аналитичких доказа, априорни доказ,
- синтетички или
прогресивни доказ,
- - аналитички или
регресивни доказ,
- - дедуктиван и
индуктиван доказ,
131
- - директан доказ и
- - индиректан доказ.
6. 5. Ученик треба да: Оповргавање

- објасни шта је то • Оповргавање је
оповргавање или специфична врста
побијање, шта се њиме доказивања, при чему
утврђује? се не утврђује
истинитост неке тезе,
већ њена
неистинитост.
6. 6. Ученик треба да: 6.6. Логичке грешке

- објасни образложити • Софизми и
разлику између софизма паралогизми
и паралогизма, - Софизми се одређују
- разумије борбу логике као намјерне логичке
против софистике, погрешке,
- разумије софистика те - Паралогизми се
да може навести ,,свој'' одређују као ненамјерна
омиљени софизам, огрешења о логичка
правила (због језичке
конфузије),
- Најпознатији антички
софисти: Протагора и
Горгија,
- Аристотел дијели
логичке грешке на
језичке и изванјезичке,
- И у савременој логици
језик се сматра
основним извором и
узроком свих логичких
погрешака,
6. 6. Ученик треба да: • Логичке грешке при

- образложи због чега се закључивању
најмање логичких - Најмање логичких
грешака јавља код грешака при
непосредног закључивању јавља се
закључивања, код непосредног
- објасни погрешку коју је закључивања,
направио Хегел - Најчешће се чини
тврдњом ,,Све што је погрешка при
умно стварно је, и све конверзији А суда ( ту
што је стварно умно је направио грешку и
је'', Хегел тврдњом ,,Све
- наведе типичне што је умно стварно је,
погрешке при и све што је стварно
индуктивном умно је''
132
закључивању, - Грешке при
- наведе које су најчешће индуктивном
језичке погрешке, према закључивању су
Аристотелу, очекиване због
вјероватноће као
логичке основе
индуктивних закључака,
6. 6. Ученик треба да: • Погрешке при

- наведе типичне логичке доказивању и
грешке при доказивању, оповргавању
- објасни како у доказу - Закључивање је
долази до основне логичка основа
погрешке, доказивања, при
доказивању се могу
појавити логичке
грешке које се односе
на закључивање,
- Три групе грешака при
доказивању:
1. Грешке слиједа,
2. Грешке неоснованог
разлога и
3. Грешке
ирелевантности.
Тема II: МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊА (оквирни број часова 38)

/ Појмови
Методологија
истраживања
2.1. Ученик треба да: 2.1. Предмет и развој Филозофија

- усвоји шта је метода, ко методологије 6 Социологија
је оснивач методологије • Научна метода значи Психологија
- усвоји основне научне и пут утврђивања
филозофске методе истине,односно плански
- које методе доминирају поступак који се у
у савременој логици и истраживању
методологији стварности примјењује
да би се сазнала истина.
Ријеч „ метода “ потиче
од грчке ријечи
methodos , што значи пут
или тражење, односно
означава прступ истини
као циљу сазнања.
• Историски и логички
133
посматрано постоји
више методолошких
дисциплина:
- Општа методологија
- Методолигије појединих
научних области
- Посебне методологије
специјалних наука
• У оквиру опште
методологије могуће је
регистровати основне
методолошке проблеме
свих наука.
/ Појмови
2.1.1 ученик треба да : 2.1.1. Језик научних Филозофија

- усвоји које је теорија Социологија
најзначајније средство Психологија
људске комуникације и 1.Функција језика-шта је
културе језик ?
- које су основне 2.Анализа значења
функције језика, однос 3.Услови успјешне
између мишљења и комуникације
језика и разлику између 1,2.) Језик је основно
говора и језика средсто комуникације. Сви
- усвоји шта је језички изрази , написани
комуникација, њене или изговорени , уствари су
основне врсте и услове својеврсни симболи.
Творевине су човјека а не
природне појаве , односе се
на константне одлике
предмета а не на
појединачне конкретне
појаве ,изражавају појмове а
не чулне представе.Језички
изрази имају релативно
самостално значење ,могу се
мијењати и међусобно
спајати по утврђеним
синтаксичким правилима.
- Према томе ,можемо
дефинисати језик као
специфичан систем
симбола који имају
утврђено значење, који
се могу мијењати,
међусобно спајати и
замјењивати по
134
одређеним правилима,и
не морају бити обавезно
слични објектима које
означавају.
3.) Комуникација је процес
општења који се одвија
између пошиљаоца
(комуникатора) и примаоца
(комуниканта) неке поруке.
- Врсте комуникације су :
• Интерперсонална
• Интраперсонална
• Групна
• Масовна
/ Појмови
2.2 ученик треба да: 2.2 Теоријска припрема Филозофија

- усвоји основне аспекте истраживања 4 Социологија
сваке науке 1. Теорија и искуство Психологија
- усвоји основне фазе 2. Утврђивање проблема
научног истраживања, 3.Одређивање појмовног
утврђивање проблема, оквира истраживања
његово конкретизовање 4.Претходне претпоставке
и претходне истраживања
претпоставке
- „Истраживање мора
до у танчине да овлада
материјалом , да
анализира различите
облике развитка и да
изнађе њихов
унутрашњи спој“.(Карл
Маркс)
- Истраживање и
излагање су два основна
и тијесно повезана
аспекта науке.
- Проблеми у
истраживању су :
1. Шта се може
уопштити о одликама
,односима ,узроцима и
тенденцијама развитка
неке врсте природних
или друштвених појава.
2. Како се нанеком
ограниченом подручју
испољава нека општа
135
законитост
3. Објаснити одступање
чињеница од неког
уврђеног и провјереног
закона.
4. Како објаснити неки
значајан појам
- Да би емпиријско
истраживање добило
одређену оријентацију ,
потребно је не само
одредити оквир
појмаова већ и оквир
полазних претпоставки
тј. скуп судова
хипотетичког карактера
о односима које
очекујемо да откријемо
на проучаваном
подручју.
/ Појмови
2.3 ученик треба да: 2.3 Утврђивање научних Филозофија

- усвоји шта су научне чињеница 10 Социологија
чињенице, у каквој вези 1. Научно посматрање Математика
са чињеницама и 2. Експеримент Економија
наукама стоји однос 3. Мјерење Психологија
вриједности и 4. Статистичка обрада
стварности података
- усвоји шта је научно 5.Испитивање поузданости
посматрање, и његове и исправности података
методе - Основни начин
- усвоји какав је однос утврђивања чињеница
посматрања и јесте посматрање појава
експримента и онаквих какве се у
предности и недостатке стварности дешавају без
- усвоји које су могућности да се на њих
претпоставке, значење и утиче.Недостатак је што
значај бројења и је пасивно и углавном
мјерења рецептивно.
- усвоји предности и - Експеримент је
ограничења статистичке практично стварање
методе једне појаве чији ток
желимо да
проучимо.Предност је
што можемо сами
изазивати појаве.
- Мјерење је процес
136
додјељивања квантитета
и(или) квалитета
специфичним
карактеристикама
појава,објеката,особа
или догађаја.
- Експанзија статистике
почиње заправо од
оснивача теорије
вјероватноће Паскала,
затим Лајбница, у 19.
вијеку Адолф Кетле и
Френсис Галтон.
- Статистика је збирно
име за научне методе
квантитативног
истраживања масовних
појава.
/ Појмови
2.4 ученик треба да: 2.4 Научно објашњење 10 Филозофија

- усвоји појмове 1. Појам научног објашњења Социологија
дескрипције, 2. Постављање и Психологија
експликације и провјеравање хипотезе Право
предикације 3. Појам научног закона
- усвоји принцип modus 4. Врсте законитости
ponens (узрочна, функцијска,
- усвоји шта је хипотеза статистичка)
- усвоји које су њихове 5. Појам узрока и Милове
најзначајније врсте методе за испитивање
- усвоји који су основни узрока
услови логичке 6. Научне теорије и системи
валидности хипотеза
- усвоји шта значи - Научни радови не
објективни, стални, садрже само описе
општи и нужни закон (дескрипције), него и
- усвоји Аристотелову објашњења
подјелу узрока,и шта се (експликације) и
под њима подразумијева предвиђања
- усвоји какву (предикације).
методолошку вриједност - Према Карлу Хемпелу ,
имају Милове методе научна објашњења се
- усвоји која је битна врше по принципу
разлика између научних modus ponens тј. према
хипотеза и теорија правилу имликације .
- усвоји какав је однос - Хипотезе су
између теорије и праксе претпоставке општег
карактера којим
137
покушавамо да
објаснимо неки скуп
чињеница и које
захтјевају своју
практичну потврду да би
биле усвојене као закон
или теорија.
- Могу бити :
• Прелиминарне (пробне)
• Фиктивне
• Радне
• Главне
• Споредне
- Хипотеза је коректнија
уколико је провјерљива,
релевантна, плодотворна,
компатибилна с важећим
хипотезама и што је
елегантнија.
- Закони су објективни,
стални,општи и нужни
односи међу појавама
стварности.
- Врсте законитости могу
бити: узрочне,
функцијске и
статистичке.
- Под узроком и
узрочношћу данас се
најчешће подразумијева
causa efficiens – који на
нашем језику упућује на
дјеловање (учинак),
вријеме, узрок и
судбину (урок)
- -Џон Стјуарт Мил је
формулисао пет правила
за утврђивање узрока
које је назвао методама:
• Метода слагања
• Метода разлике
• Комбинована метода
слагања и разлике
• Метода заједничких
варијација
• Метода остатка
- Постоје двије врсте
теорија:
• Индуктивне
• Дедуктивне
138
- Дедуктивне теорије се
обично формслизују тј.
трансформишу у
аксиоматске системе.
- Карл Попер у „Трагању
без краја“ пише како без
теорије не можемо
ништа почети, а физичар
Нилс Бор увиђа „Нема
ништа практичније од
добре теорије“
- Теорија (грч. theoria=
гледање) је мисаона и
сазнајна активност
човијека
/ Појмови
2.5 ученик треба да : 2.5 Основне филозофске Примјењују се у свим

- усвоји значај методе 8 наукама а најчшће у
аналитичко-емпиријске 1. Аналитичко-емпиријска филозофији , социологији
методе, и најзначајније 2. Херменеутичка
представнике 3. Феноменлошка
- сазна који проблеми 4. Критичко-дјалектичка
преокупирају савремене - Аналитичко-емпиријска
аналитичке филозофе метода је добила име
- дефинише херменеутику захваљујући синтези два
и објасни домен њене филозофска правца,
примјене емпиризма и
- разликује појмове филозофске анализе.
херменеутика и - Емпиризам-чулно
херметика искуство (Џон Лок)
- усвоји основне - Филозофска анализа,
постулате Дилтејеве развили је енглески
методе разумијевања филозофи Расл Мур и
- усвоји значење термина Витгенштајн
феноменологија, која је (рашчлањивање
основна идеја Хегелове сложених појмова)
„Феноменологије духа“
- усвоји с којом - Херменеутичка метода
крилатицом започиње је метода разумијевања ,
Хусерлов утемељио ју је
феноменолошки покрет Аристотел у спису „O
и да ли је могућа тумачењу“ (Peri
филозофија као строга hermeneias) .Данас се
наука ова метода везује за име
- усвоји шта је суштина Вилхелма Дилтаја.
дијалектичке - Дилтејева херменеутика
рационалности има три фазе:
139
- објасни два основна • Предразумијевање
типа теоријске критике • Разумијевање
- објасни шта • Тумачење
карактерише - Херменеутика
Хераклитову подразумијева
,Платонову,Сократову и семиологију и
Хегелову Дијалектику граматологију.
- објасни зашто је Хегел
прекретница када је - Феноменологија је појам
дијалектика у питању који у филозофији има
- објасни како и гдје је више значења:
Маркс примијенио филозофски
дијалектичку методу правац,теорија и метода.
- усвоји и образложи - Феномен у филозофији
основне принципе значи суштина која се
дијалектичке методе појављује или открива
нашој свијести.
- Ту ријеч први је
употријебио њемачки
филозоф Ламберт, Кант
је тако назвао своје
учење о појавама, Хегел
науку о искуству
свијести.
- Истински тврац
феноменологије као
филозофског покрета је
њемачки филозоф
јеврејског поријекла
Едмунд Хусерл.
- Феноменологија се
везује и за Хгела ,чије
најславније дијело носи
назив „Феноменолигија
духа“
- Феноменолошка
филозофија Едмунда
Хусерла започиње
критицизмом „К самим
стварима !“
- Феноменологија се бави
чистом свијешћу.
- Хусерл своју
филозофију дефинише
као учење о суштинама.
- Дијалектика јр
филозофска теорија и
метода у чијој основи је
140
динамика а не статика
,кретање и мијењање а
не мировање.
- Отац објективне
дијалектике је Хераклит,
Аристотел је тумачи као
ктретање или бивање а
Хајдегер је разумијева
као временитист
(темпоралност).
- Платон је овај
филозофски став сажео
у лапидаран став „Све
тече“ (Panta rei).
- Отац субјективне
дијалектике је Сократ
(иронија,мајеутика и
дефиниција појма).
- Платон под
дијалектиком
подразумијева науку о
идејама.
- Дијалектичку методу
као самокретање
свијести од нижих ка
вишим облицима Хегел
је приказао у схеми
тријаде теза-антитеза-
синтеза .
- Хегелова дијалектика
подразумијева
Хераклитову теорију
бивања (објективну
дијалектику ) и Сократ-
Платонову вјештину
разговарања
(субјективну
дијалектику).
- Дијалектичка логика
Карла Маркса заснована
је на пракси као
темењној категорији.
- Основни принципи
сваке дијалектичке
методе су:
1. Принцип тоталитета
(цијеловитости)
2. Принцип медијације
(посредовања)
141
3. Принцип негације
негације
(превазилажења)
4. Принцип
историчности
(саморазвојности)
142
ПРЕДМЕТ: ИСТОРИЈА
У домену образовања, историја својим садржајима омогућава ученицима да се

упознају са свим значајнијим друштвеним процесима и догађајима који су утицали на
развој цивилизације, чиме директно доприноси развоју њихове опште културе. На тај
начин се остварује не само усвајање основних појмова везаних за прошлост људског
друштва, већ и омогућава лакше разумијевање савремених процеса и догађаја.
У васпитном процесу, историја има примаран значај у формирању националног
идентитета и развоју личности.Читање историјских текстова изазива одређене емоције,
које изазивају осјећај националне свијести, патриотизма ... Осим тога, историја доприноси
и разбијању одређених предрасуда према појединим народима, расама и вјерским
групама, што је предуслов за конституисање друштава заснованих на демократским
принципима.
• усвајање основних знања о историји као науци и наставном предмету;

• развијање способности разумијевања историјског времена, простора и употребе
историјске литературе и терминологије;
• упознавање ученика са свим врстама историјских извора и указивање на неопходност
критичког приступа информацијама које су у њима садржане;
• упознавање са значајним догађајима, процесима и личностима политичке, економске
и културне историје, који су обиљежили одређене историјске епохе;
• развијање способности критичког и историјског мишљења и логичког закључивања;
• афирмација аргументованог дијалога;
• утицање на формирање личности ослобођене од нетрпељивости, ксенофобије,
предрасуда и националистичких идеала; његовање демократских облика понашања,
вјерске и националне толеранције;
• оспособљавање ученика за процес перманентног образовања;
• ученик треба да се заинтересује за проучавање прошлости, за проучавање других
култура, да се учи изношењу аргумената и различитих мишљења, као и да се
мотивише за изучавање националне историје.
САДРЖАЈИ И ОПЕРАТИВНИ ЦИЉЕВИ (ИСХОДИ) ПРОГРАМА:
Оперативни циљеви/исходи произилазе из општих циљева и усмјерени су на

ученике. Они показују шта ученик треба да научи, сазна, постигне, може да уради ...
Оперативни циљеви обједињују садржајне (појмови, принципи, законитости) и процесне
циљеве (разне когнитивне и комуникацијске способности и компетенције) и служе као
основа за дефинисање стандарда знања.
Колона садржаји програма/појмови представља отворен избор за реализацију
предвиђених циљева и активности. У складу са могућностима и захтјевима ученика,
наставник је слободан да колону допуни или скрати у обиму који неће угрожавати
могућност стицања компетенција према постављеним стандардима знања.
143
Колона корелације са другим наставним предметима представља упутства и
препоруке за остваривање функционалне сарадње из предметних области у којима је
могуће направити логичку везу и преплитање од користи за савладавање наставних
јединица.
ИСТОРИЈА
ТЕМА 1: СВИЈЕТ ОД КРАЈА 15. ДО КРАЈА 17. ВИЈЕКА (оквирни број часова - 12)


• наведе године и догађаје Велика географска открића; Географија:
који представљају Колумбо; Васко де Гама; - географска открића;
границу почетка и краја Магелан; „револуција - колонизација;
новог вијека; цијена“; конквистадори - настанак Холандије;
• на карти покаже правце (Писаро и Алмагро); - меркантилизам;
првих путовања мануфактура; Томас Мор;
(Веспучи, де Гама, буржоазија; хуманизам; Српски језик и
Колумбо, Магелан); ренесанса; Петрарка; књижевност:
• препозна посљедице Бокачо; Микеланђело; да - хуманизам и ренесанса;
Великих географских Винчи; Рафаело; Тицијан; - Петрарка, Бокачо,
открића; Еразмо Ротердамски; Рабле;
• опише процес реформација; Мартин - барок
колонизације Америке; Лутер; Жан Калвин и Урлих
• означи узроке и Цвингли; Ликовна култура:
посљедице првобитне контрареформација; Златни - хуманизам и ренесанса;
акумулације капитала; вијек Шпаније; револуција у Микеланђело, да Винчи,
• дефинише појам Низоземској; Бурбонска Рафаело, Тицијан;
хуманизма и ренесансе; династија (Анри IV, Луј - барок;
• именује најзначајније XIII, XIV, XV);
представнике хуманизма меркантилизам (Коблер); Демократија и људска
и ренесансе; бољари; Иван IV Грозни; права:
• објасни узроке појаве Борис Годунов; „вријеме - култура религија;
реформације, њен значај смутњи“; помјешчици,
и посљедице; козаци, кријепосници;
• наведе варијанте и Романови; Тјудори;
карактеристике Стјуарти; Англиканска
рефорамационог црква; Оливер Кромвел;
покрета у Швајцарској; „Славна револуција“.
• објасни циљеве и облике
дјеловања
контареформационог
покрета;
• опише прилике у
Шпанији послије
географских открића;
• прикаже процес
настанка Холандије;
144
• наведе карактеристике
Француске као
апсолутне монархије;
• дефинише појам
меркантилизам;
• објасни прилике у
Русији у 16. и 17. вијеку;
• наведе најзначајније
догађаје из периода
владавине Тјудора и
Стјуарта у Енглеској;
ТЕМА 2: ПРОСВИЈЕЋЕНОСТ У ЕВРОПИ ( оквирни број часова 6)


• одреди период трајања и Просвјетитељство - вијек Филозофија
најзначајније разума; рационализам; Рене - рационализам;
карактеристике Декарт; Френсис Бекон; - Френсис Бекон, Рене
просвјетитељства; Волтер; Дидро; Русо; Декарт,
• наведе најзначајније енциклопедисти; барок; - енциклопедисти
представнике рококо; Марија Терезија и (Волтер, Дидро и Русо);
просвјетитељства из Јосиф II; урбар; Фридрих
области: филозофије, Виљем и Фридрих II; Петар Српски језик и
књижевности, Велики и Катарина II. књижевност:
природних наука и - Шекспир, Севантес,
умјетности; Молијер;
• разликује особености - Д. Обрадовић, Ј. Рајић;
просвјетитељства у
Аустрији и Пруској; Ликовна култура:
• упореди реформе Петра - барок и рококо;
Великог и Катарине II; - Ел Греко, Веласкез,
• одреди значај Рубенс, Рембрант;
апсолутних монархија у
односу на друге Физика:
системе; - Њутн, Реомир, Целзијус,
Фаренхајт;
145
ТЕМА 3: ЈУЖНОСЛОВЕНСКИ НАРОДИ И ЊИХОВИ СУСЈЕДИ ПОД
ОСМАНЛИЈСКОМ ВЛАШЋУ (оквирни број часова 8)


• зна карактеристике Османлијско царство; Географија:
државног и друштвеног Сулејман Величанствени - - миграције-Велика сеоба
уређења Османлијског Законодавац; Мехмед-паша Срба;
царства у вријеме Соколовић; Морејски рат;
његовог највећег Света лига; Арсеније III Српски језик и
успона; Чарнојевић; Карловачки књижевност:
• опише положај мир; војвода Грдан; Пећка - епске пјесме-хајдучки
покореног хришћанског патријаршија; патријарх циклус;
становништва у Макарије Соколовић; - биографије;
Османлијском царству; хајдуци и ускоци; Стеван
• наведе узроке и Црнојевић; Данило Социологија:
посљедице Велике сеобе Петровић; теократска власт; - државно и друштвено
Срба 1690. године; уређење;
• схвати разлоге за - закони;
учешће Срба у ратовима
хришћанских сила Ликовна култура:
против Османлијског - архитектура, вајарство,
царства; сликарство;
• опише стање у Босни и - културно-историјски
Херцеговини у 16. и 17. споменици.
вијеку;
• дефинише значај
обновљене Пећке
патријаршије;
• покаже на карти
просторе над којима је
обновљена Пећка
патријаршија имала
јурисдикцију;
• наведе облике отпора
османлијској власти;
• оцијени специфичност
положаја Црне Горе под
османлијском влашћу;
146
ТЕМА 4: ЈУЖНОСЛОВЕНСКИ НАРОДИ У ОКВИРУ ХАБЗБУРШКЕ МОНАРХИЈЕ И
МЛЕТАЧКЕ РЕПУБЛИКЕ (оквирни број часова 4)


• прикаже положај Срба у Сеобе Срба у Угарску; Српски језик и
Јужној Угарској; Матија Корвин; деспотско књижевност:
• анализирајући достојанство; Војна крајина; - Доситеј Обрадовић;
историјске изворе Велика сеоба Срба; Друга - Иван Гундулић и Марин
објасни „привилегован“ сеоба Срба-Арсеније IV Држић;
положај Срба у Војној Јовановић Шакабента; цар
крајини; Леополд; Јован Рајић; Физика;
• дефинише правни Хрватска војна крајина; - Руђер Бошковић;
положај Дубровника у Славонска војна крајина;
16. и17. вијеку; Влашки статути; Географија
• опише положај Срба у Дубровник; Млетачка - миграције
Млетачкој Далмацији; Далмација; становништва.
ТЕМА 5: СВИЈЕТ ОД КРАЈА 18. ДО СРЕДИНЕ 19. ВИЈЕКА (оквирни број часова – 13)


• објасни појам и значај Индустријска револуција; Филозофија:
индустријске „летећи чунак“; гвоздени - марксизам (К. Маркс и
револуције; механички разбој; парна Ф. Енгелс);
• наброји најзначајнија машина; пароброд; - Монтескје, Волтер,
техничка открића и Стивенсонова локомотива; Русо;
проналаске; телеграф; стварање - социјал-утопизам
• опише друштвене Сједињених Америчких (Роберт Овен и Сен
посљедице индустријске Држава; „Бостонска Симон);
револуције; чајанка“; Џорџ Вашингтон;
• наведе узроке и Декларација о независности; Физика:
посљедице рата за Томас Џеферсон; Конгрес, - парна машина;
независност САД; Сенат, Представнички дом;
• анализира Декларацију о Француска буржоаска Српски језик и
независности; револуција; идеолози књижевност:
• прикаже (усмено и Француске револуције - Виктор Иго;
шематски) друштвени (Монтескје, Волтер, Русо); - Лав Николајевич
поредак у Француској Бастиља, Луј XVI; Толстој,
уочи револуције; Декларација права човјека и - Михаил Шолохов;
• објасни повод и узроке грађанина; јакобинци;
револуције у кордељери; фејанци;
Француској; жирондинци;
• наведе најзначајније револуционарна народна
догађаје током скупштина-Конвент;
Француске буржоаске Јакобинска диктатура;
147
револуције; гиљотина; Термидорска
• зна да тумачи одредбе реакција; Директоријум;
Декларације права Наполеон Бонапарта;
човјека и грађанина; континентална блокада;
• процијени историјски поход на Русију; Битка
значај Француске народа 1813.; Бечки конгрес;
буржоаске револуције; принцип легитимитета;
• опише прилике у Света алијанса; Енглеска
Француској у вријеме након 1815. године;
Наполеона Бонапарте; рестаурација у Француској;
• покаже на карти правце Јулска револуција;
најзначајнијих Царински савез у Њемачкој;
Наполеонових освајања; социјал утопизам (Р. Овен
• наброји најзначајаније С. Симон); марксизам (К.
одлуке Бечког конгреса; Маркс и Ф. Енгелс);
• наведе циљ оснивања и Манифест комунистичке
политичке домете Свете партије;
алијансе;
• упореди прилике у
Енглеској, Француској и
Њемачкој након Бечког
конгреса 1815. године;
представнике радничког
покрета у Европи;
ТЕМА 6: СРПСКИ НАРОД КРАЈЕМ 18. И У ПРВОЈ ПОЛОВИНИ 19. ВИЈЕКА

(оквирни број часова 23)


• дефинише појам Српска револуција; Селим Српски језик и
„Српска револуција“; III; Београдски пашалук; књижевност:
• укаже на најзначајније дахијска управа; „сјеча - Вук Стефановић
узроке кризе кнезова“; Ђорђе Петровић Караџић;
Османлијског царства Карађорђе; Орашац; - Ђура Даничић и Бранко
крајем 18. и почетком скупштина у Остружници; Радичевић;
19. вијека; Бећир-паша; Хафиз-паша; - епска песма: Почетак
• уочи на карти Европе битка на Иванковцу 1805; буне против дахија;
положај Београдског битке код Мишара и - Петар II Петровић
пашалука; Делиграда 1806.; сарадња са Његош „Горски
• опише положај српског Русијом; Ичков мир; битка вијенац“;
становништва у на Чегру 1809.; Ћеле-кула;
Београдском пашалуку Стеван Синђелић; Социологија:
уочи револуције- Букурешки мир; - државно и друштвено
дахијска управа; Правитељствујушчи совјет уређење;
• именује догађај који је Сербски; прота Матија - законодавна дјелатност.
био повод за избијање Ненадовић; попечитељства; - Сретењски и Турски
148
револуције; Врховни земаљски суд; устав;
• наведе датум и мјесто „врховни вожд“; слом - Законик кнеза Данила;
подизања и вођу Првог устанка 1813. године;
српског устанка; антифеудални и Демократија и људска
• објасни улогу Русије у национално-ослободилачки права:
Првом српском устанку; карактер устанка; Сулејман- - државно и друштвено
• наброји најзначајније паша Скопљак; Хаџи- уређење;
битке у Првом српском Проданова буна; Милош - људска права;
устанку; Обреновић; споразум
• опише околности у Милош-Марашлија; Ликовна култура:
којима је дошло до Народна канцеларија; - Теодор Крачун;
склапања Букурешког хатишериф; апсолутизам - Катарина Ивановић,
мира и утицаја који је он кнеза Милоша; Сретењски Ђура Јакшић;
имао на Србе; устав; Турски устав;
• прикаже настанак и уставобранитељи;
развој органа власти у Александар Карађорђевић;
Првом српском устанку; Начертаније; Илија
• објасни узроке слома Гарашанин; Вук
Првог српског устанка; Стефановић Караџић;
• дефинише карактер и стварање државе у Црној
значај Првог српског Гори; Шћепан Мали;
устанка; племенски сепаратизам;
• уочи посредан утицај Цетињска митрополија;
политике Наполеона митрополит Петар I; јачање
Бонапарте на Србе у централне власти; Петар II
оквиру Османлијског Петровић Његош;
царства у вријеме гувернадури Радоњићи;
Српске револуције; Сенат, гвардија и перјаници;
• наведе околностима у Законик; Босански пашалук;
којима је подигнута читлучење, „деветак“,
Хаџи-Проданова буна; беглучење-кулук;
• наведе датум и мјесто антиреформски покрет;
подизања и вођу Другог Хусеин-капетан
српског устанка; Градашчевић; Омер-паша
• означи битне етапе у Латас; Али-паша
развоју српске Ризванбеговић; Јањчићева
аутономије; буна; Лука Вукаловић;
• разликује политику Пецијина буна; културни
Карађорђа од политке препород српског народа;
коју је водио Милош Матица Српска;
Обреновић;
• дефинише појам и
улогу уставобранитеља;
• опише напредак који је
Србија доживјела у
периоду
уставобранитеља;
• вреднује значај
„Начертанија“ Илије
Гарашанина;
149
• објасни улогу и значај
дјелатности Вука
Караџића;
• опише услове у Црној
Гори у којима је дошло
до стварања првих
органа власти;
• укаже на улогу и значај
Цетињске митрополије;
карактеристике
владавине Петра II
Петровића Његоша;
• објасни положај Босне и
Херцеговине и њеног
становништва у оквиру
Османлијског царства;
• опише облике отпора
муслиманских
феудалаца реформама
турских власти;
• наброји најзначајније
устанке сељака у Босни
и Херцеговини;
• опише културни
перпород српског
народа.
ТЕМА 7: РЕВОЛУЦИОНАРНА ГРАЂАНСКА ЕВРОПА (овирни број часова 5)


• опише прилике у Револуција 1848/1849; Социологија:
Европи уочи Друго царство у - државно и друштвено
револуционарне 1848. Француској; револуција у уређење;
године; Аустрији - Метерних; - народ, нација,
• наведе најзначајније револуција у Њемачкој; национална мањина;
карактеристике револуција у Италији –
револуција у Мацини и Гарибалди; Демократија и људска
Француској, Аустрији, револуција у Мађарској – права:
Њемачкој, Италији и Лајош Кошут; Револуција у - борба за људска права;
Мађарској; Војводини, Мајска
• вреднује резултате скупштина; Српска
револуције 1848/49. Војводина;
године;
• одреди положај у улогу
Срба у Револуцији
1848/49. године;
150
• препозна значај
револуционарне 1848. за
даљу историју Јужних
Словена.
ТЕМА 8: СВИЈЕТ У ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ 19. И ПОЧЕТКОМ 20. ВИЈЕКА



• опише промјене у Промјене у привреди и Српски језик и
привреди и друштву у друштву; либерални књижевност:
другој половини 19. и капитализам; - И. Тен, Е. Зола, Ги де
почетком 20. вијека; монополистички Мопасан, Х. Ибзен.
• наброји најзначајније капитализам- - Толстој, Достојевски,
изуме Друге империјализам; Друга Марк Твен, Томас Ман.
индустријске индустријска револуција; - Бернард Шо, Џек
револуције; Сименс; Едисон; Никола Лондон, Максим Горки.
• наведе најзначајније Тесла; Бел и Греј; Михајло
промјене настале као Пупин; коришћење Социологија:
посљедица Друге нуклеарне енергије; - друштвено-економски
индустријске напредак у физици, хемији, односи;
револуције; металургији, саобраћају,
• наведе основне одлике медицини; монополи; Физика:
империјализма; финансијски капитал; - Никола Тесла, Едисон,
• опише друштвено- грађански рат у САД 1861- Бел и Греј,
политичке прилике у 1865; Абрахам Линколн; - Михајло Пупин,
САД уочи избијања рата укидање ропства; - Рудолф Дизел,
(однос сјевер-југ); Уједињење Италије; Рентген,Алфред Нобел,
• објасни узроке, као и Пијемонт; Камило Кавур; Пастер, Кох, Алберт
најзначајније догађаје из ризорђименто; Уједињење Ајнштајн.
периода Грађанског рата Њемачке; Пруска; Ото
у САД; Бизмарк; Француско-пруски Хемија:
• процијени значај рат; међународни односи - научно-техничка
Грађанског рата у САД; 1870-1914.; колонијална достигнућа (Пјер и
• објасни процес политика; Тројни савез; Марија Кири, Планк,
уједињења Италије; Антанта; раднички покрет у Бор, Радефорд)
• објасни процес другој половини 19. и - Мендељејев,
уједињења Њемачке; почетком 20. вијека; Прва
• упореди спољне- интернационала; Париска Биологија:
колонијалне политике комуна; Друга - Чарлс Дарвин;
Велике Британије, интернационала; развој
Француске, Италије, природних наука (Ч. Филозофија:
Њемачке, САД, Русије и Дарвин, Мендељејев); развој - Ниче, Конт.
Јапана; друштвених наука,
• наброји чланице Тројног књижевности и умјетности. Ликовна култура:
савеза и Антанте; - Моне, Реноар, Дега.
• наведе најзначајнија - Сезан, Гоген, ван Гог.
151
радничка удружења и Музичка култура:
њихове резултате рада; - Вагнер, Верди, Пучини,
• наброји најзначајнија Дебиси, Равел;
достигнућа из области - Чајковски, Мусоргски,
природних, друштвених Римски-Корсаков;
наука, књижевности и - Антоњин Дворжак и
умјетности; Беџих Сметана.
ТЕМА 9: ЈУЖНОСЛОВЕНСКИ НАРОДИ И ЊИХОВИ СУСЈЕДИ ОД ПОЛОВИНЕ 19.

ВИЈЕКА ДО БЕРЛИНСКОГ КОНГРЕСА 1878. ГОДИНЕ (оквирни број часова 9)


• прикаже прилике у Босна и Херцеговина; Социологија:
Босни и Херцеговини у Херцеговачки устанак - законодавна дјелатност;
другој половини 19. 1875.-Невесињска пушка;
вијека; Берлински конгрес 1878;
• објасни узроке, Привредни развој Србије
ток/ширење и (пољопривреда, банкарство,
посљедице рударство саобраћај,
херцеговачког устанка; индустрија); Друга
• објасни утицај одлука владавина Милоша
Берлинског конгреса на Обреновића; Кнез Михаило
Босну и Херцеговину; Обреновић; законодавна
• опише привредне дјелатност; сукоб на Чукур-
прилике у Србији у овом чесми; добијање градова;
периоду; Намјесништво-Милан
• тумачи статистичке Обреновић; Устав 1869.;
податке (табеле, Ослободилачки ратови
графиконе, дијаграме) 1876-1878; Сан-Стефански
из привреде; мир; кнез Данило Петровић;
• прикаже другу кнез Никола Петровић;
владавину Милоша учешће Црне Горе у
Обреновића; ослободилачким ратовима;
• наведе најзначајније Хрватска-Штросмајер,
догађаје из периода Мажуранић, Старчевић,
владавине кнеза Кватерник; Бахов
Михаила Обреновића; апсолутизам; Македонија
• наведе најзначајније између Србије, Бугарске и
догађаје из периода Грчке.
владавине Милана
Обреновића до 1878.
године;
• образложи значај одлука
Берлинског конгреса по
Србију;
домете у унутрашњој и
152
спољној политици кнеза
Данила;
• опише учешће Црне
Горе у ослободилачким
ратовима 1876-1878.
године;
• процијени значај одлука
Берлинског конгреса
које су се односиле на
Црну Гору;
• наведе највеће
политичке проблеме у
Словениј, Хрватској и
Македонији;
ТЕМА 10: ЈУЖНОСЛОВЕНСКИ НАРОДИ И ЊИХОВИ СУСЈЕДИ ОД БЕРЛИНСКОГ

КОНГРЕСА ДО ПОЧЕТКА ПРВОГ СВЈЕТСКОГ РАТА (оквирни број часова 19)


• опише привредне Босна и Херцегоцина под Српски језик и
прилике у Босни и аустроугарском управом; књижевност:
Херцеговини под окупација; привредни полет; - Ј. Дучић, А. Шантић и
аустроугарском друштвени односи; М. Ракић;
управом; Новопазарска конвенција
• наведе карактеристике 1879. године; грађански Географија:
друштвених односа у систем управе; врховни - Јован Цвијић;
БиХ под аустроугарском поглавар БиХ; цивилни - нове државе у Европи;
управом; адлатус; Бењамин Калај;
• анализира, на основу анексија 1908. године; Математика:
историјских извора, Устав-Босански сабор; - Михајло Петровић Алас;
политику Бењамина Млада Босна; Сарајевски
Калаја у БиХ; атентан; Гаврило Принцип; Физика:
• опише прилике у БиХ Политичке партије у - Милутин Миланковић;
након анексије 1908. Србији: Радикална (Н.
године; Пашић), Либерална (Ј. Музичка култура:
• дефинише политичке Ристић) и Напредњачка (М. - Стеван Стојановић
циљеве „Младе Босне“; Гарашанин); аустрофилска Мокрањац;
• наброји најзначајније политика Милана
политичке партије у Обреновића; Тајна Социологија:
Србији, њене конвенција; проглашење - човјек, друштво,
представнике и краљевине 1882. године; култура, социјалне
образложи политику Тимочка буна; Српско- промјене, институције,
коју су водиле; бугарски рат; Устав 1888. друштвена свијест;
• објасни посљедице године; Александар - законодавна дјелатност;
аустрофилске политике Обреновић; Мајски преврат; - политичке партије;
Милана Обреновића; парламентаризам; Петар
• опише унутрашњу Карађорђевић; царински
153
политику Милана рат; анексиона криза;
Обреновића; културне прилике; привреда
• прикаже владавину Црне Горе; кнез Никола
Александра Петровић; Устав 1905;
Обреновића; Народна странка-клубаши;
• процијени историјски Права народна странка-
значај династије праваши; Бомбашка афера;
Обреновић; Срби у Аусторугарској
• препозна предности монархији; национално
увођења питање; Закон о
парламентаризма у националностима; црквено-
Србији; школска аутономија;
• процијени најзначајније Светозар Милетић; положај
потезе у политици Петра Срба у Војној Граници;
Карађорђевића феудални систем у
(царински рат, Македонији, на Косову и
анексиона криза); Метохији и у Рашкој;
• опише привредне, раднички покрет-
политичке и културне социјалдемократске партије;
прилике у Црној Гори; Балкански савез;
• препозна Кумановска битка; генерал
карактеристике С. Степановић и П. Бојовић;
владавине Николе Лондонски мир; Други
Петровића након балкански рат; Букурешки
Берлинског конгреса; мир; карактер рата.
• укаже на значај борбе
Срба у Аустроугарској
за црквено-школску
аутономију;
• објасни положај Срба на
просторима Хрватске,
Славоније и Далмације;
• наведе карактеристике
турског феудалног
система у Македонији,
на Косову и Метохији и
у Рашкој;
• наброји чланице
Балканског савеза и
наведе циљ њиховог
удружвања;
• опише ток и
најзначајније догађаје из
Првог балканског рата;
одлуке Лондонског
мировног уговора;
• анализира узроке
избијања Другог
балканског рата, његове
154
учеснике и посљедице;
• уочи на карти
територијалне промјене
настале као посљедица
Балканских ратова;
• упореди карактер Првог
и Другог балканског
рата.
У припреми за реализацију наставе историје потребно је извршити глобално и

оперативно планирање. Потребно је такође у реализацији наставе предвидјети примјену
различитих метода и облика рада и коришћење одрговарајућих наставних средстава.
Избор наставних метода треба ускладити са садржајем програма, менталним узрастом
ученика, њиховим знањима и инетересовањима, као и условима у којима се настава
историје реализује. Потребно је такође, анимирати и подстицати ученике на самостално
извођење заључака, вођење разговора, коришћење и анализу историјских извора,
историјских карата, шема, графикона и материјала које могу пронаћи на интернету.
Одређен број часова, обавезно планирати за посјете музејима, архивима, археолошким
локалитетима или посјетама културно историјским споменицима. Наставу историје
освјежити занимљивостима из живота значајних личности из пошлости.
155



ученике. Они показују шта ученик треба да научи, сазна, постигне, може да уради.
наставник је слободан да колону допуни или скрати у обиму који неће угрожавати
могућност стицања компетенција према постављеним стандардима знања.
156
јединица.
ИСТОРИЈА
ТЕМА 1: УСПОН ЕВРОПЕ ОД 15 ДО 18 ВИЈЕКА (оквирни број часова 16)


• дефинише који Успон Европе од 15 до 18 Српски језик и
временски период вијека: научно-техничка књижевност:
обухвата раздобље открића; компас; каравела; - дјела италијанских
новог вијека; конквистадори; колоније; писаца и пјесника
• разумије значај научно- мануфактуре; капитализам; (Данте Алигијери –
техничких достигнућа; буржоазија; надница; Божанствена комедија,
• објасни узроке и најамни радник; хуманизам; Франческо Петрарка,
посљедице великих ренесанса; реформација; Ђовани Бокачо –
географских открића; протестантизам; Декамерон).
• наведе имена калвинизам;
најзначајнијих противреформација; езуити; Социологија:
морепловаца; инквизиција; апсолутизам; - друштвени односи.
• познаје основне апсолутна монархија;
карактеристике просвијећени деспоти. Демократија и људска
капиталистичке права:
производње; - историја религија.
• уочи разлику између
буржоаске и радничке Математика, физика:
класе; - познати математичари,
• схвати каква је разлика физичари, астрономи,
између старог и новог научници о природи
погледа на свијет, (Никола Коперник,
односно, да укаже на Ђордано Бруно, Галилео
разлоге нових појава у Галилеи...);
култури; - научно-техничка
• наброји најистакнутије достигнућа.
представнике хуманизма
и ренесансе; Географија:
• објасни узроке који су - миграције
довели до појаве становништва;
вјерских покрета; - колонизација;
• се упозна са основним - откриће новог
карактеристикама континента.
апсолутне монархије;
• укаже на специфичности Ликовна култура:
буржоаских револуција; - архитектура;
157
• објасни појам - сликарство;
просвјетитељства; - вајарство;
• упореди апсолутизам у - познати градитељи,
Аустрији, Пруској и сликари и вајари
Русији. (Леонардо да Винчи,
Микеланђело Буонароти,
Рафаел Санти, Тицијан...
ТЕМА 2: ЈУЖНОСЛОВЕНСКИ НАРОДИ ПОД ВЛАШЋУ ТУРСКЕ И ХАБЗБУРШКЕ

МОНАРХИЈЕ ОД 16 ДО 18 ВИЈЕКА (оквирни број часова – 11)


• образложи какво је било Јужнословенски народи под Српски језик и
државно и друштвено влашћу Турске и књижевност:
уређење Османлијског Хабзбуршке монархије од - епска књижевност;
царства; 16 до 18 вијека:спахија; - биографије.
• зна који су народи на кулук; тимар; зијамет; хас;
Балканском полуострву јаничар; харач; данак у крви, Социологија:
примили ислам; султан; диван; велики везир; - државно и друштвено
• опиише Прву и Другу везир; паша; беглер-бег; уређење;
сеобу Срба;
ејалет; санџак-бег; санџак; - закони.
• уочи разлику у начину
кадија; раја; исламизација;
живота у Србији и Црној
Гори за вријеме
читлук; читлук-сахибија; Демократија и људска
османлијске власти; чифчија; Бечки рат; Велика права:
• разумије улогу Пећке сеоба Срба; Пећка - облици државног и
патријаршије и њен патријаршија; паланка, друштвеног уређења,
однос према османлијској махала; чаршија; џамија; људска права;
власти и цариградској хан; зулум; хајдуци; јатак; - историја религија.
патријаршији; харамбаша; барјактар;
• објасни узроке који су ускоци; Војна крајина; Географија:
довели до опадања Млетачка република; - миграције
привредног и друштвеног Кандијски рат; Дубровник. становништва.
развоја јужнословенских
земаља; Ликовна култура:
• наведе облике отпора - архитектура, вајарство,
покореног хришћанског сликарство;
становништва према - културно-историјски
османлијској власти; споменици.
• схвати какав је био
положај Срба и других
народа под влашћу
Хабзбуршке монархије и
Млетачке републике;
• објасни сеобе Срба и
њихов положај у Војној
крајини, Цивилној
Хрватској, Славонији и
Далмацији;
158
• зна да објасни
самосталност Дубровника
и његов положај као
града-државе.
ТЕМА 3: РЕВОЛУЦИОНАРНА ГРАЂАНСКА ЕВРОПА И СВИЈЕТ КРАЈЕМ 18 И

ПОЧЕТКОМ 19 ВИЈЕКА (оквирни број часова -13)


• познаје најзначајнија Револуционарна и грађанска Филозофија:
техничка открића, Европа и свијет крајем 18 и - познати филозофи и
крајем 18 и почетком 19 почетком 19 вијека; развој филозофске
вијека; Индустријска револуција; мисли.
• уочи промјене у „летећи“ чунак; гвоздени
структури друштва; механички разбој; парна Социологија:
• укаже на узроке који су машина; пароброд; - државно и друштвено
довели до рата за Стивенсова локомотива; уређење;
независност телеграф; „бостонска - закони.
сјеверноамеричких чајанка“; Деклерација
колонија; независности; сталежи у Демократија и људска
• упозна друштвене и Француској; Бастиља; права:
политичке прилике у Деклерација о правима - државно и друштвено
Француској уочи и човјека и грађанина; уређење;
током револуције; фејанци; жирондинци; - људска права.
• објасни у чему је значај јакобинци; Максимилијан
Француске буржоаске Робеспјер; јакобинска Математика, физика:
револуције; диктатура; термидорци; - познати математичари,
• схвати какве су Директоријум; Наполеон физичари, научници;
промјене настале у Бонапарта; Бечки конгрес; - научно-техничка
Француској након пада Света алијанса; Друго достигнућа.
јакобинаца; царство; Метерних;
• разумије какав је био Фридрих Виљем; „Млада Ликовна култура:
карактер Наполеонове Италија“; Ђузепе - културно-историјски
владавине; Гарибалди; Лајош Кошут; споменици.
• зна одлуке Бечког Српска Војводина; раднички
конгреса и улогу Свете покрет; утопијски
алијансе; социјализам; Карл Маркс и
• опише који су догађаји Фридрих Енгелс; Пијемонт;
проузроковали почетак Виктор Емануел; Пруска;
револуција у Европи Бизмарк; Бахов
1848/49. године; апсолутизам;Аустро-угарска
• наведе специфичности и нагодба.
значај револуционарних
збивања 1848/49.
године;
• анализира догађаје који
су довели до уједињења
159
Италије и уједињења
Њемачке;
• образложи како је
настала Аустроугарска.
TEMA 4: СРПСКИ НАРОД КРАЈЕМ 18 И НА ПОЧЕТКУ 19 ВИЈЕКА (оквирни број

часова 10)

Ученик треба да: Српски језик и

• опише прилике у Национални покрети на књижевност:
Београдском пашалуку Балкану; фермани; Порта; - романтизам;
уочи Првог српског дахије; „сјеча кнезова“; - књижевна дјела Вука
устанка; Карађорђе; Стефановића Караџића,
• објасни карактер и Правитељствујушчи совјет; Бранка Радичевића,
значај Првог и Другог попечитељи; Врховни Ђуре Даничића, Ђуре
српског устанка; земаљски суд; магистрати; Јакшића, Петра II
• схвати друштвено- Велика школа; Милош Петровића Његоша...
политичке прилике у Обреновић; Споразум
Србији за вријеме Милош-Марашлија; Социологија:
владавине кнеза хатишерифи; Државни - државно и друштвено
Милоша Обреновића; савјет; Михаило Обреновић; уређење;
• наведе какав је напредак уставобранитељи; - закони.
доживјела Србија за Начертаније;
вријеме Светоандрејска скупштина; Демократија и људска
уставобранитељске Први балкански савез; права:
владавине; Намјеснички устав; Сан- - државно и друштвено
• уочи значај владавине Стефански уговор; уређење;
кнеза Михаила Берлински конгрес; - закони и устави;
Обреновића; просвјетитељи; Матица - људска права.
• вреднује значај српских српска; главари; Петар I
стваралаца и развој Петровић; Петар II
културе код Срба до Петровић Његош; Сенат; Ликовна и музичка
средине 19 вијека; Гвардија; перјаничка гарда; култура:
• образложи како је кнез Данило Петровић; - сликарство (барок,
дошло до стварања капетаније; Законик; рококо, класицизам);
црногорске државе; исламизација; пашалук; - познати сликари
• познаје прилике у везир; ага; бег; спахилук; (Теодор Крачун, Арса
Босанском пашалуку у читлук; низам; „Змај од Теодоровић, Катарина
првој половини 19 Босне“. Ивановић...);
вијека; - први оркестри у Србији;
• зна основне узроке буна - музичко стваралаштво;
и устанака у Босни и - културно-историјски
Херцеговини од 1834. до споменици.
1858. године;
160
ТЕМА 5: МЕЂУНАРОДНИ ОДНОСИ ИЗМЕЂУ 1878. И 1914. ГОДИНЕ (оквирни број
часова 3)

Ученик треба да: Српски језик и

• опише напредак Међународни односи књижевност:
капиталистичког између 1878. и 1912. године;- пјесничка дјела;
друштва у другој либерални капитализам; - романи.
половини 19 и првој империјализам;
деценији 20 вијека; монополизам; револуција Социологија:
• укаже на најзначајнија електрицитета и челика; - државно и друштвено
техничка достигнућа и Тројни савез; Антанта; уређење;
проналаске; Источно питање; Балкански - закони.
• дефинише појам савез; Прва интернационала;
империјализам; Париска комуна; Друга Демократија и људска
• наведе узроке који су интернационала; права:
довели до стварања либерализам; социјализам; - државно и друштвено
Тројног савеза и комунизам. уређење;
Антанте; - закони и устави;
• објасни на који проблем - људска права.
се односи Источно
питање; Математика, физика,
• схвати суштинске хемија:
захтјеве радничке класе. - познати математичари,
физичари и научници
(Никола Тесла, Михајло
Пупин, Рудолф Дизел,
Александер Бел, Елиша
Греј, Алберт Ајнштајн,
Мендељејев, Нобел...);
- научно-техничка
достигнућа.
Биологија:
- Дарвинова теорија
еволуције.
Психологија:
- развој психологије као
науке.
Ликовна и музичка
култура:
- сликарство;
- музичко стваралаштво;
- културно-историјски
споменици.
161
ТЕМА 6. ЈУЖНОСЛОВЕНСКИ НАРОДИ ОД 50-ИХ ГОДИНА 19 ВИЈЕКА ДО
БЕРЛИНСКОГ КОНГРЕСА (оквирно часова 6)


• објасни опште прилике у Јужнословенски народи 50- Српски језик и
Османлијском царству и их година 19. вијека до књижевност:
у Босни и Херцеговини; 1878. године: Хатишериф од - пјесничка дјела;
• се упозна са реформама у Гилхане; босански - романи.
Османлијском царству; фрањевци: Омер – паша
• прикаже однос Латас; устанак хришћана; Социологија:
хришћаског и Лука Вукаловић; Пецијина - државно и друштвено
муслиманског буна; ,,Невесињска пушка“; уређење;
становништва;
Петар Мркоњић; Берлински - закони.
• се упозна са бунама и
конгрес; друга владавина
устанцима у Босни и
Михаила Обреновића; Закон Демократија и људска
Херцеговини;
• зна шта је изазивало о уређењу државне управе; права:
сеобе и буне хришћана; Закон о народној војсци; - државно и друштвено
• схвати узроке који су намјесништво; Устав; уређење;
довели до Херцеговачког Милан Обреновић; Први - закони и устави;
и босанског устанка 1875. балкански савез; - људска права.
године; ослободилачки ратови; Сан-
• објасни зашто је устанак Стефански мир; Географија:
од 1875. добио име германизација; Бахов - територије
Невесињска пушка и ко апсолутизам; централизам; Османлијског царства;
су вође устанка; Сабор; политичке странке; - миграције;
• се упозна са другом Јосип Јурај-Штросмајер; - рељеф;
владавином Михаила Иван Мажуранић; Анте - структура
Обреновића; Старчевић; Еуген Кватерник становништва;
• покуша да реши повод за Хрватско-угарска нагодба; - границе Хабзбуршке
убиство Михаилово; Фран Левстик; табори; идеја монархије;
• анализира стање у Србији југословенства; Македонија;
после Михаилове смрти; Бугарска,српска и грчка
• опише период владавине пропаганда; Црна Гора у
намјесништва; вријеме Данила и првог
• разумије националну дела владавине Николе
политику коју је водио
Петровића; ослободилачки
Михаило од 1860. до
ратови; унутрашње уређење;
1868.;
• објасни карактеристике
владавине Милана
Обреновића;
• анализира појам
германизације и да зна да
га објасни;
• објасни зачај Сабора, рад
политичких странака и
политички живот у
Хрватској;
162
• разумије Хрватско-
угарску нагодбу;
• анализира узроке који су
довели до Раковачке
буне;
• објасни стање у
Словенији у вријеме
Баховог апсолутизма;
• упознати се са стањем у
Словенији послије
Баховог апсолутизма;
• схвати положај народа у
Македонији;
• разумије бугарску,
српску и грчку
пропаганду;
• објасни владавину кнеза
Данила од 1851. године
до 1858. године;
• схватити који су разлози
помагања херцеговачким
устаницима што је Црну
Гору увело у рат са
Османлијама;
• разумије значај побједе
на Грахову 1858. и
посљедице те побједе;
• анализира први период
владавине кнеза Николе
Петровића од 1860. до
1878.;
• упозна улогу Омер-паше
Латаса у Црној Гори;
• упозна циљ ратовања
против Османлија који су
имали и карактер
ослободилачких ратова;
• објасни циљеве склапања
војних савеза са другим
балканским земљама;
• упозна значај Берлинског
конгреса за Црну Гору;
• схвати реформе Николе
Петровића и њихов значај
за Црну Гору;
163
ТЕМА 7: ЈУЖНОСЛОВЕНСКЕ ЗЕМЉЕ ИЗМЕЂУ 1878. И 1914. ГОДИНЕ (оквирни број
часова 13)


• познаје основна Јужнословенске земље Српски језик и
обиљежја економског између 1878. и 1912. године; књижевност:
живота у Србији, крајем Тајна конвенција; Милан - пјесничка дјела;
19 и почетком 20 вијека; Обреновић; Александар - романи, приповјетке;
• схвати како се у горе Обреновић; Либерална
наведеном периоду странка; Напредна странка; Социологија:
развијао страначки Радикална странка; - државно и друштвено
живот у Србији; Светозар Марковић; Мајски уређење;
• разумије основне преврат; Петар - закони.
карактеристике Карађорђевић;
унутрашње и спољне парламентаризам; Српска Демократија и људска
политике династије социјалдемократска партија; права:
Обреновић у времену од царински рат; кнез Никола - државно и друштвено
1878. до 1903. године; Петровић; Државни савјет; уређење;
• наброји догађаје који су министарства; Велики суд; - закони и устави;
довели до Мајског нахије; капетаније; - људска права.
преврата; клубаши; праваши;
• опише друштвено- бомбашка афера; Светозар Ликовна и музичка
економски живот у Милетић; Српска народна култура:
Србији у периоду слободоумна странка; - сликарство;
између 1903. и 1912. Уједињена омладина српска; - познати сликари;
године; „српска Атина“; Иван - музичко стваралаштво;
• објасни привредне и Мажуранић; Драгутин Куен - културно-историјски
политичке прилике у Хедервари; мађаризација; споменици.
Црној Гори од 1878. Јосип Јурај Штросмајер;
године до 1912.године; Фрањо Рачки; Стјепан
• зна како се одвијала Радић; Светозар
политичка борба Прибићевић; политика
војвођанских Срба за „новог курса“; политичке
аутономију; странке у Хрватској;
• анализира економско Хрватско-српска коалиција;
стање и политички Франо Супило;
живот у Хрватској од Велеиздајнички и
1878. до 1912. године; Фридјунгов процес; Калајев
• укаже какав је био режим; Петар Кочић;
државно-правни положај анексија; Млада Босна;
Босне и Херцеговине за Малисори; Миридити;
вријеме аустроугарске Тоске; Призренска лига.
окупације; Балкански савез; Први
• наведе друштвене, Балкански рат; Други
економске и политичке Балкански рат; посљедице
прилике на подручју Балканских ратова.
Старе Србије, Косова и
164
Метохије у другој
половини 19 и почетком
20 вијека.
• објасни стварање
Балканског савеза;
• наведе узроке и повод за
Балканске ратове;
• укаже на ток ратова и
њихов крај;
• анализира карактер
Балканских ратова;
Увођење ученика у изучавање наставних садржаја историје, предвиђених за трећи

разред гимназије-општи смјер, нужно је усмјерити тако да ученик истовремено буде и
објект и субјект васпитно-образовног процеса, како би се на тај начин оспособио за
самосталан рад и даље самообразовање. Избором и синхронизованом примјеном
одговарајућих облика рада (фронтални рад, рад у пару, индивидуални рад, групни рад),
метода (метода усменог излагања, метода рада са уџбеником и другим штампаним
текстом, метода писаних и илустративних радова, метода демонстрације, метода
екскурзија), средстава (уџбеник, историјске карте, дијафилмови, DVD, видео-касете,
наставни листићи, готове графофолије ...) ученик долази у сам центар педагошког
интересовања. Комбинацијом наведених облика и метода рада, као и коришћењем
расположивих средстава, наставу је могуће организовати тако да у њој ученик стиче
знања и искуства, која ће подстаћи његове мисаоне и радне потенцијале у циљу
ефикаснијег развоја његове личности не као репродуктивне, већ као продуктивне и
стваралачке. У реализацији наставног програма важно је истаћи кључне процесе, тачке
преокрета и цивилизацијске тековине, које су судбоносно утицале на развој људског
друштва и онда нагласити начин и мјеру у којој су ти процеси, покрети и тековине
утицали на историју региона.
У циљу пуног остваривања образовних, функционалних и васпитних задатака

наставе историје, наставник бира, комбинује и примјењује најефикасније облике и методе
рада. Понекад реализација програмских садржаја може бити конципирана и на самостални
рад ученика.Ученике треба упућивати да путем анализе, поређења и уопштавања сами
долазе до историјских сазнања. Битна претпоставка за такво усвајање знања је извођење
наставе која је уско повезана са радом на историјским изворима и њиховим критичким
читањем. У том контексту, поред класичних, традиционалних и устаљених облика и
метода рада, наставницима се препоручује да, у духу активног учења, примјењују и
интерактивне облике рада, посебно тимове ученика, који у групама, заједнички, раде на
рјешавању неког проблема. Другим ријечима, неки исти феномени могу се сагледавати из
више различитих углова, при чему су тимови ученика међусобно зависни, што их нужно
тјера на међутимску сарадњу, размјену података ... Рангирање – широко примјенљив
облик рада у разним врстама тема, који помаже ученицима да сами уоче приоритете,
односе међу појавама, чиме развијају способност класификовања и категорисања појава.
Прављење билтена на задату тему – у овом облику рада ученици пишу текстове на
основу сопственог искуства, мишљења и става о одређеној теми. Њихов рад
подразумијева координацију, договор око концепције структуре, организације и теме
текстова. У овој врсти рада долази до изражаја вјежбање вјештине групног рада,
165
усаглашавање различитих мишљења, тражење најбољег рјешења. Израда појмовних
мапа – кључна ствар је израда појмовних оквира, односно општих појмовних прегледа за
одређену област, тако да се најопштији појам налази на врху мреже, а испод њега се
сукцесивно редају појмови мање општости. Овакви и слични облици рада утичу на
изграђивање самосталности ученичког мишљења, на његову моралну оријентацију и
хуманистичку визију свијета, чиме се остварује успјешна настава историје.
ДИДАКТИЧКЕ ПРЕПОРУКЕ – Наставнику се сугерише употреба различитих метода

рада, комбиновање фронталне наставе („предавање“, излагање) са активним методама –
размишљањем, истраживањем, рјешавањем проблема, радом у групама, паровима,
семинарски рад, пројектни рад ...
Са методичког становишта, наставнику се при планирању рада препоручује да

води рачуна о активним облицима и методама рада, који ће ученике мотивисати и увести
их у самосталан рад, уз помоћ историјске карте, извора, илустрованог градива, уџбеника и
друге популарне литературе. На тај начин, ученике уводимо и у методологију рада и
оспособљавамо их за самосталан рад и самообразовање. Оперативни наставни циљеви
наглашавају испуњавање начела савјесне активности ученика у усвајању нових
информација и њиховом продубљивању и ширењу.
За савремени приступ настави историје од посебног значаја су и историјске

екскурзије, теренски рад, обиласци музеја и то како за стицање нових информација тако и
за развијање правилног односа према вредновању и чувању културног насљеђа.
Препоручује се да методе рада уз помоћ историјске карте, текстова, илустративног

градива и графичких приказа буду саставни дио све три фазе наставног процеса – учења и
подучавања, понављања и утврђивања и провјеравања знања и оцјењивања.
При већини активних облика рада, гдје ће ученици провјеравати и вјежбати своје
знање и вјештине (по датим критеријима) и поредити га са резултатима датог задатка,
биће више подстицајног одушевљења, а мање оптерећености страхом од оцјене.
Методика наставе историје треба да омогући складно развијање психо-моторне,

афективне и комуникативне способности ученика, пдстиче слободу и креативност идеја,
развија културне, естетске и интелектуалне вриједности и способности.
166
СМЈЕР: ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ



ученике. Они показују шта ученик треба да научи, сазна, постигне, може да уради ...
167
наставник је слободан да колону допуни или скрати у обиму који неће
угрожаватимогућност стицања компетенција према постављеним стандардима знања.
јединица.
ИСТОРИЈА
Тема 1: ЕВРОПА И СВИЈЕТ УОЧИ ПРВОГ СВЈЕТСКОГ РАТА, БАЛКАНСКИ РАТОВИ



• дефинише који Европа и свијет уочи Првог Географија:
временски период свјетског рата; међународне - економска географија;
обухвата савремено кризе уочи Првог свјетског - миграције
доба; рата; Тројни савез; Антанта; становништва.
• познаје друштвено- Балкански савез; Први
политичке прилике у балкански рат; Кумановска Социологија:
Европи и свијету уочи битка; Лондонски мир; - државно и друштвено
Првог свјетског рата; Други балкански рат; битка уређење;
• објасни који су интереси на Брегалници; - друштвени односи.
везивали државе у Букурештански мир.
оквиру два војно- Демократија и људска
политичка блока; права:
• покаже на карти како је - људска права.
изгледала Европа пред
Први свјетски рат;
• образложи због чега је
дошло до стварања
Балканског савеза;
битке у Првом и Другом
балканском рату;
• укаже на значај и
карактер балканских
ратова;
• зна које су посљедице
балканских ратова.
168
Тема 2: ПРВИ СВЈЕТСКИ РАТ 1914-1918. ГОДИНЕ (оквирни број часова 8)


• зна које су државе биле Први свјетски рат 1914- Српски језик и
чланице два војно- 1918.: Тројни савез; књижевност:
политичка блока; Антанта; Сарајевски - модерна књижевност.
• објасни узроке и повод атентат; Западни фронт;
за избијање Првог битка на Марни; битка код Географија:
свјетског рата; Вердена; битка на Соми; - миграције
• наведе главне фронтове битка код Јитланда; становништва.
у Првом свјетском рату; Источни фронт, Балкански
• опише најзначајније фронт; Лондонски уговор; Социологија:
ратне операције у Солунски фронт; улазак - друштвени односи.
периоду 1914-1918. САД у рат; револуција у
године; Русији; Версајски мир; Лига Демократија и људска
• разумије због чега је народа. права:
1917. година била - људска права.
прекретница у Првом
свјетском рату;
• познаје најзначајније
одлуке Версајског
мировног уговора;
• покаже на карти како је
изгледала Европа
послије закључених
мировних уговора 1919-
1920. године;
• схвати какве су биле
посљедице и карактер
Првог свјетског рата;
• укаже како се одвијао
свакодневни живот
људи у периоду 1914-
1918. године.
169
ТЕМА 3: СРБИЈА И ЦРНА ГОРА У ПРВОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ, СТАЊЕ У
ОКУПИРАНИМ ЗЕМЉАМА, ПРОГЛАШЕЊЕ КРАЉЕВИНЕ СХС


• објасни друштвено- Србија и Црна Гора у Првом Српски језик и
политичке прилике у свјетском рату, стање у књижевност:
Србији уочи Првог окупираним земљама, - Милутин Бојић, Плава
свјетског рата; проглашење Краљевине гробница
• наведе најзначајније СХС; Церска битка;
ратне операције које су Колубарска битка; Радомир Географија:
вођене на територији Путник; Живојин Мишић; - миграције
Србије и Црне Горе у Степа Степановић; Петар становништва.
периоду 1914-1918. Бојовић; одбрана Београда;
године; Драгутин Гавриловић; Социологија:
• наброји неке од Мојковачка битка; Јанко - друштвени односи;
најзначајнијих Вукотић; албанска голгота; - нација и национална
војсковођа у Првом Плава гробница; Арчибалд свијест.
свјетском рату; Рајс; битка на Кајмакчалану;
• опише какво је било пробој Солунског фронта; Демократија и људска
стање у окупираним Велеиздајнички процес; права:
земљама у Првом Топлички устанак; - људска права.
свјетском рату; југословенска идеја; Нишка
• истакне чије интересе је декларација; Југословенски Ликовна култура:
заступао Југословенски одбор; Анте Трумбић; - сликарство (Надежда
одбор; Крфска декларација; Никола Петровић).
• зна у чему је историјски Пашић; Народно вијеће
значај Крфске Словенаца, Хрвата и Срба;
декларације; Женевска конвенција;
• образложи на који начин проглашење Краљевине
и када је дошло до СХС; регент Александар
уједињења Срба, Хрвата Карађорђевић; мировни
и Словенаца; уговори (1919/1920. год.).
изгледала држава која је
створена уједињењем
јужнословенских земаља
1918. године.
170
ТЕМА 4: СВИЈЕТ ИЗМЕЂУ ПРВОГ И ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА (1918-1939)


• објасни друштвено- Свијет између Првог и Српски језик и
политичке прилике у Другог свјетског рата; књижевност:
Европи и свијету мировни уговори; - модерна књижевност;
послије Првог свјетског национално - поезија, проза (Франц
рата; самоопредјељење; Друштво Кафка, Максим Горки,
• зна када је основано и народа; Вудро Вилсон; Федерико Гарсија
који су били циљеви економска криза; Лорка, Ерих Марија
Друштва народа; хиперпродукција; Ремарк, Албер Ками, ...);
• образложи узроке и инфлација; Њу дил; - позоришна и филмска
посљедице велике Френклин Делано Рузвелт; умјетност.
економске кризе (1929- нова економска политика
1933); (НЕП); проглашење СССР- Географија:
• опише прилике у Русији а; Владимир Иљич Лењин; - економска географија;
између два свјетска период планске привреде; - миграције
рата; Јосиф Висарионович становништва.
• наведе узроке који су Стаљин; Стаљинове
довели до појаве нових „чистке“; комунизам; Социологија:
идеологија; фашизам; Бенито - државно и друштвено
• укаже на прве агресије Мусолини; национал- уређење;
фашистичких држава; социјализам (нацизам); - нација и национална
• познаје основне Адолф Хитлер; свијест.
карактеристике развоја милитаризам; аншлус
културе у периоду од Аустрије; Минхенски Демократија и људска
1918-1941. године. споразум; Тројни пакт; права:
Шпански грађански рат; - људска права.
генерал Франко; европски
центри културе; Ликовна култура:
надреализам. - архитектура;
- вајарство;
- сликарство
(Пабло Пикасо,
Андре Матис, ...);
- културно-историјски
споменици.
171
ТЕМА 5: КРАЉЕВИНА СХС/ЈУГОСЛАВИЈА ИЗМЕЂУ ДВА СВЈЕТСКА РАТА (1918-
1941) (оквирни број часова 10)


• опише друштвено- Краљевина СХС/Југославија Српски језик и
политичке прилике у између два свјетска рата књижевност:
Краљевини СХС прије (1918-1941): Видовдански - пјесничка дјела;
доношења Видовданског устав; парламентаризам; - романи;
устава; краљ; Народна скупштина; - истакнути југословенски
• зна када је изгласан политичке странке (НРС, књижевници (Бранислав
Видовдански устав и ДС, ХРСС, КПЈ...); Никола Нушић, Јован Дучић,
како је, према њему, Пашић; Стјепан Радић; Иво Андрић, Милош
била уређена Краљевина атентат у Народној Црњански...);
СХС; скупштини; Шестојануарска - лингвистика;
• наброји политичке диктатура; Александар - позоришна умјетност.
странке које су, у Карађорђевић; девет
Краљевини СХС, имале бановина; Краљевина Географија:
значајнији политички Југославија; Октроисани - економска географија;
утицај; устав; Мала антанта; - миграције
• истакне какав је био убиство краља Александра; становништва;
друштвени, економски и Намјесништво; кнез Павле - Јован Цвијић.
културни живот у Карађорђевић; Милан
Краљевини СХС; Стојадиновић; споразум Социологија:
• објасни због чега је Цветковић-Мачек; Хрватска - државно и друштвено
дошло до завођења бановина; Иван Шубашић; уређење;
Шестојануарске научно-техничка - устави, закони,
диктатуре; достигнућа. - политичке странке.
изгледала Демократија и људска
административна права:
подјела Краљевине - људска права.
Југославије 1929.
године; Математика, физика:
• наведе разлоге који су - познати математичари,
утицали на доношење физичари, научници
Устава 1931. Године; (Михаило Петровић
• укаже каква је била Алас, Милутин
спољна политика краља Миланковић; Никола
Александра Тесла, Михајло
Карађорђевића; Пупин...);
• анализира друштвено- - научно-техничка
политичке прилике у достигнућа.
Краљевини Југославији
послије убиства краља Ликовна култура и
Александра; музичка култура:
• образложи када је - архитектура;
успостављена бановина - сликарство (Урош
172
Хрватска и које је Предић, Паја Јовановић,
надлежности она Сава Шумановић...);
добила; - вајарство (Иван
• схвати какав је био Мештровић);
положај Босне и - културно-историјски
Херцеговине између два споменици;
рата; - музичко стваралаштво.
• вреднује значај науке и
културе између два
свјетска рата.
TEMA 6: ДРУГИ СВЈЕТСКИ РАТ (оквирни број часова 10)


• опише политичке Други свјетски рат; пакт Српски језик и
прилике у Европи до Рибентроп-Молотов; напад књижевност:
напада Њемачке на Њемачке на Пољску; - поезија и проза са
Пољску; окупација земаља западне и тематиком Другог
• зна који се догађај сјеверозападне Европе; напад свјетског рата.
сматра почетком Другог на Денкерк; капитулација
свјетског рата; Француске; план Барбароса; Географија:
• наведе које је земље, Антифашистичка коалиција; - економска географија;
Винстон Черчил, Френклин
западне Европе, - миграције
Рузвелт; Ј. В. Стаљин,
окупирала Њемачка у становништва.
Атлантска повеља; напад
току 1940. године;
Јапана на Перл Харбур;
• објасни напад Њемачке улазак САД у II свјетски рат; Социологија:
на СССР; Стаљинградска битка; ратне - друштвени односи.
• образложи зашто је операције у сјеверној
дошло до стварања Африци; Eрвин Ромел, Демократија и људска
антифашистичке Бернард Монтгомери; права:
коалиције; конференција у Казабланки; - људска права.
• наброји најзначајније Курска битка; капитулација
битке у Другом Италије; конференција у
свјетском рату; Техерану; операција
• познаје на који начин је Оверлорд у Нормандији;
дошло до капитулације Двајт Ајзенхауер; покрет
Италије, Њемачке и отпора у Француској; Шарл
Јапана; де Гол; конференција у Јалти;
• разумије карактер и побједа Антифашистичке
посљедице Другог коалиције; капитулација
свјетског рата; Њемачке; конференција у
• истакне најзначајније Потсдаму; атомска бомба;
мировне конференције и Хирошима, Нагасаки;
основна питања о којима капитулација Јапана;
се на њима геноцид; холокауст; карактер
и посљедице другог свјетског
расправљало.
рата.
173
ТЕМА 7: ЈУГОСЛАВИЈА У ДРУГОМ СВЈЕТСКОМ РАТУ (оквирни број часова 10)


• опише друштвено- Југославија у другом Српски језик и
политичке прилике у свјетском рату; Протокол о књижевност:
Краљевини Југославији приступању Краљевине - пјесничка дјела;
уочи Другог свјетског Југославије Тројном пакту; - романи;
рата; мартовске демонстрације; - филмска умјетност.
• зна када је, и на који априлски рат; подјела
начин, извршена Краљевине Југославије; Географија:
окупација и подјела проглашење НДХ; Анте - економска географија;
Краљевине Југославије; Павелић; концентрациони - миграције
• покаже на карти како је логори (Стара Градишка, становништва.
изгледала подјела Јасеновац); партизански
Краљевине Југославије покрет отпора; Јосип Броз Социологија:
послије априлског рата Тито; Равногорски покрет; - друштвени односи;
1941. године; Драгољуб Дража - социјализам.
• објасни када је Михаиловић; устанци у
проглашена НДХ и Југославији; битка на Демократија и људска
каква је била њена Козари; Прво засједање права:
политика према Србима, АВНОЈ-а; битка на Неретви; - људска права.
Јеврејима и Ромима; битка на Сутјесци;
• схвати какав је био ЗАВНОБиХ; Друго Ликовна и музичка
однос окупатора и засједање АВНОЈ-а; десант култура:
квислинга према на Дрвар; споразум Тито- - сликарство;
цивилном Шубашић; ослобођење - познати сликари;
становништву; Београда; Сремски фронт; - музичко стваралаштво.
• наведе који су покрети побједа над фашизмом;
отпора окупатору посљедице другог свјетског
створени у Југославији и рата.
које су, међу њима, биле
разлике;
ратне операције које су,
у Другом свјетском
рату, вођене на
територији Југославије;
• анализира карактер и
посљедице Другог
свјетског рата у
Југославији.
174
ТЕМА 8: СВИЈЕТ ПОСЛИЈЕ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА (оквирни број часова 6)


• опише друштвено- Свијет послије другог Српски језик и
политичке промјене у свјетског рата; мировни књижевност:
Европи послије Другог уговори; мировне - пјесничка дјела;
свјетског рата; конференције; хладни рат; - романи.
• дефинише појам хладни Маршалов план; НАТО
рат; пакт; Варшавски пакт; Географија:
• објасни шта је регионални ратови; - економска географија;
проузроковало стварање социјалистичке земље; - миграције
војних блокова; ОУН; деколонизација; становништва;
• наведе које су земље Европска економска - стварање нових држава.
припадале Варшавском, заједница, Европска унија;
а које НАТО пакту; еуро; Савјет Европе; Социологија:
• наброји најзначајније глобализација. - државно и друштвено
регионалне ратове, који уређење;
су вођени у другој - друштвени односи;
половини 20 вијека; - закони.
• анализира друштвено-
политичке прилике у Демократија и људска
социјалистичким права:
земљама послије 1953. - људска права.
године;
• зна када је и зашто Ликовна и музичка
основана ОУН; култура:
• схвати како је текао - сликарство;
процес деколонизације; - познати сликари;
• укаже на економске и - музичко стваралаштво;
политичке интеграције у - културно-историјски
Европи; споменици.
• разумије шта је
глобализација.
ТЕМА 8: ЈУГОСЛАВИЈА ПОСЛИЈЕ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА



• опише друштвено- Југославија послије Другог Српски језик и
политичке промјене у свјетског рата; ДФЈ; Треће књижевност:
Југославији послије засједање АВНОЈ-а; избори; - пјесничка дјела;
Другог свјетског рата; ФНРЈ; Устав из 1946. - романи, приповијетке.
• зна када је изгласан године; обнова земље; радне
први устав ФНРЈ; акције; аграрна
175
• објасни како је текао реформа,колонизација; Географија:
процес обнове и национализација; Први - економска географија;
изградње земље; петогодишњи план; - миграције
• наведе када је и како Информбиро; Голи оток; становништва.
извршена аграрна увођење самоуправљања;
реформа и који су били Устав из 1953. године; Социологија:
главни циљеви Устав из 1963. године; - државно и друштвено
Петогодишњег плана; СФРЈ; Покрет несврстаних; уређење;
• дефинише појмове студентске демонстрације - закони и устави;
колонизација и 1968. године; немири на - социјализам;
национализација; Косову и Метохији; - самоуправљање.
• укаже зашто је дошло до Хрватско прољеће-
сукоба између Тита и МАСПОК; Устав из 1974. Демократија и људска
Стаљина и које су биле године; дезинтеграција права:
посљедице тог сукоба; Југославије; распад - људска права.
• разликује државну од Југославије;
друштвене својине; осамостаљивање република; Ликовна и музичка
• познаје уставне вишестраначки систем; култура:
промјене и развој грађански рат у БиХ; - сликарство;
Југославије у другој Дејтонски споразум; - познати сликари;
половини 20 вијека; Република Српска и ФБиХ. - музичко стваралаштво;
• уочи улогу Покрета - културно-историјски
несврстаних у споменици.
међународним
односима;
кризе у Југославији, које
су претходиле њеном
распаду;
• разумије
дезинтеграционе
процесе у Југославији;
• анализира политичке
прилике у Босни и
Херцеговини почетком
деведесетих година 20
вијека;
• истакне значај
Дејтонског споразума;
• вреднује научно-
техничка достигнућа у
другој половини 20
вијека.
176
Увођење ученика у изучавање наставних садржаја историје, предвиђених за трећи

разред гимназије, нужно је усмјерити тако да ученик истовремено буде и објект и субјект
васпитно-образовног процеса, како би се на тај начин оспособио за самосталан рад и даље
самообразовање. Избором и синхронизованом примјеном одговарајућих облика рада
(фронтални рад, рад у пару, индивидуални рад, групни рад), метода (метода усменог
излагања, метода рада са уџбеником и другим штампаним текстом, метода писаних и
илустративних радова, метода демонстрације, метода екскурзија), средстава (уџбеник,
историјске карте, дијафилмови, DVD, видео-касете, наставни листићи, готове
графофолије ...) ученик долази у сам центар педагошког интересовања. Комбинацијом
наведених облика и метода рада, као и коришћењем расположивих средстава, наставу је
могуће организовати тако да у њој ученик стиче знања и искуства, која ће подстаћи
његове мисаоне и радне потенцијале у циљу ефикаснијег развоја његове личности не као
репродуктивне, већ као продуктивне и стваралачке. У реализацији наставног програма
важно је истаћи кључне процесе, тачке преокрета и цивилизацијске тековине, које су
судбоносно утицале на развој људског друштва и онда нагласити начин и мјеру у којој су
ти процеси, покрети и тековине утицали на историју региона.
У циљу пуног остваривања образовних, функционалних и васпитних задатака

наставе историје, наставник бира, комбинује и примјењује најефикасније облике и методе
рада. Понекад реализација програмских садржаја може бити конципирана и на самостални
рад ученика.Ученике треба упућивати да путем анализе, поређења и уопштавања сами
долазе до историјских сазнања. Битна претпоставка за такво усвајање знања је извођење
наставе која је уско повезана са радом на историјским изворима и њиховим критичким
читањем. У том контексту, поред класичних, традиционалних и устаљених облика и
метода рада, наставницима се препоручује да, у духу активног учења, примјењују и
интерактивне облике рада, посебно тимове ученика, који у групама, заједнички, раде на
рјешавању неког проблема. Другим ријечима, неки исти феномени могу се сагледавати из
више различитих углова, при чему су тимови ученика међусобно зависни, што их нужно
тјера на међутимску сарадњу, размјену података ... Рангирање – широко примјенљив
облик рада у разним врстама тема, који помаже ученицима да сами уоче приоритете,
односе међу појавама, чиме развијају способност класификовања и категорисања појава.
Прављење билтена на задату тему – у овом облику рада ученици пишу текстове на
основу сопственог искуства, мишљења и става о одређеној теми. Њихов рад
подразумијева координацију, договор око концепције структуре, организације и теме
текстова. У овој врсти рада долази до изражаја вјежбање вјештине групног рада,
усаглашавање различитих мишљења, тражење најбољег рјешења. Израда појмовних
мапа – кључна ствар је израда појмовних оквира, односно општих појмовних прегледа за
одређену област, тако да се најопштији појам налази на врху мреже, а испод њега се
сукцесивно редају појмови мање општости. Овакви и слични облици рада утичу на
изграђивање самосталности ученичког мишљења, на његову моралну оријентацију и
хуманистичку визију свијета, чиме се остварује успјешна настава историје.
ДИДАКТИЧКЕ ПРЕПОРУКЕ – Наставнику се сугерише употреба различитих

метода рада, комбиновање фронталне наставе („предавање“, излагање) са активним
методама – размишљањем, истраживањем, рјешавањем проблема, радом у групама,
паровима, семинарски рад, пројектни рад ...
Са методичког становишта, наставнику се при планирању рада препоручује да
води рачуна о активним облицима и методама рада, који ће ученике мотивисати и увести
177
их у самосталан рад, уз помоћ историјске карте, извора, илустрованог градива, уџбеника и
друге популарне литературе. На тај начин, ученике уводимо и у методологију рада и
оспособљавамо их за самосталан рад и самообразовање. Оперативни наставни циљеви
наглашавају испуњавање начела савјесне активности ученика у усвајању нових
информација и њиховом продубљивању и ширењу.
За савремени приступ настави историје од посебног значаја су и историјске

екскурзије, теренски рад, обиласци музеја и то како за стицање нових информација тако и
за развијање правилног односа према вредновању и чувању културног насљеђа.
Препоручује се да методе рада уз помоћ историјске карте, текстова, илустративног

градива и графичких приказа буду саставни дио све три фазе наставног процеса – учења и
подучавања, понављања и утврђивања и провјеравања знања и оцјењивања.
При већини активних облика рада, гдје ће ученици провјеравати и вјежбати своје
знање и вјештине (по датим критеријима) и поредити га са резултатима датог задатка,
биће више подстицајног одушевљења, а мање оптерећености страхом од оцјене.
Методика наставе историје треба да омогући складно развијање психо-моторне,

афективне и комуникативне способности ученика, подстиче слободу и креативност идеја,
развија културне, естетске и интелектуалне вриједности и способности.
178
ПРЕДМЕТ ГЕОГРАФИЈА
часова обраде новог градива: 43

часова утврђивања и систематизације: 29
ОПШТИ ЦИЉЕВИ : продубљивање постојећих географских знања из националне

географије и географије народа у окружењу, усвајање географских чињеница и праћење
релевантних друштвено-географских процеса и њихових посљедица.
ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ: успостављање узрочно-посљедичне везе између природно-

географске основе и друштвено-географских процеса, праћење развојних процеса у
свијету и њиховог утицаја на БиХ и окружење, препознавање актуелних развојних
проблема, сагледавање мјеста и улоге у окружењу те могућности развоја и сарадње БиХ и
земаља насталих на тлу бивше Југославије и ширег простора.
Тема 1. УВОД У НАЦИОНАЛНУ ГЕОГРАФИЈУ
(5 часова обраде) оквирни број часова
Наставне јединице:
1. Појам, предмет, задаци и циљеви националне географије
2. Геополитички аспекти југославенске државности и српски етнички простор у периоду
1918 – 1991.године
3. Дезинтеграциони процеси и настанак нових држава на географском простору бивше
СФР Југославије
4. Српски етнички простори у новонасталим државама на географском простору бивше
СФР Југославије – развојни процеси и проблеми развоја
5. Утицај глобализације и европских регионализама на развојне процесе у оквирима
етничког простора
179
1.1. 1.1. 1.1.

• разумије појам - појам националне историја,
националне географије, географије,
• зна предмет проучавања - предмет националне
и значај националне географије
географије за развој - циљеви националне
националног простора географије,
и народа, - задаци националне
• прати развој националне географије,
географије, - национални простор
• зна појам националног (физички, политички,
простора и његове етнички културни)
компоненте, - веза-регионална
• прати и анализира географија-национална
процесе који утичу на географија
национални простор, - Српска географска
• разумије везу школа - Јован Цвијић ,
националне и Јефто Дедијер, Миленко
регионалне географије, Филиповић-
• познаје развој Српске истраживања у Босни и
географске школе, Херцеговини и на
• познаје рад Јована простору бивше
Цвијића, Југославије.
• познаје географска
истраживањима на
простору бивше
Југославије и Босне и
Херцеговине и разумије
њихов значај
1.2. 1.2. 1.2.

• познаје појам идеје - развој југословенске историја,
југословенства и њен идеје,
развој, - уједињење
• анализира услове и јужнословенских
начин формирања народа,
Краљевине СХС - настанак Краљевине
(Краљевине СХС, (Краљевина
Југославије), Југославија),
• анализира елементе - елементи државности,
југословенске материјалне и духовне
државности, културе,
• познаје и анализира - геополитички значај и
елементе државности, улога Краљевине
политичког статуса, Југославије и СФР
180
економске и културне Југославије у Европи,
прилике, - појам геоетничког
• зна улогу Краљевине простора
Југославије у Европи, - дефиницање српског
• анализира настанак СФР геопростора
Југославије и њен - историјско-географски
политички значај и развој Срба и
улогу у свијету, геопростора
• разумије појам - елементи државности,
геоетничког простора, материјалне и духовне
• дефинише српски културе на српском
геопростор, геопростору,
• зна географско- - савремени географски
историјски развој размјештај Срба-
српског етничког територијалност.
простора и народа
• анализира просторни
размјештај Срба до краја
20. вијека и врши
просторно-временску
компарацију,
1.3. 1.3. 1.3.

• зна процес формирања - географски простор историја,
СФРЈ, СФРЈ
• познаје географски - карактеристике
простор и територијално-
карактеристике административне
територијално- организације,
административне - карактеристике
организације СФРЈ и друштвеног система,
друштвеног система, - етничка структура
• зна територијални СФРЈ,
размјештај етничких - процес дезинтеграције-
група, узроци,
• анализира узроке и - грађански рат на
карактер политичких, простору СФРЈ,
економских и етничких - формирање нових
конфликта, држава на простору
• анализира узроке бивше СФРЈ,
дезинтеграције - проблем територијалног
Југославије, разграничавања и
• познаје ток грађанског успостављања државних
рата и процеса граница,
дезитеграције, - политичке, демографске,
• анализира факторе економске посљедице
територијалног дезинтеграције СФР
разграничавања и Југославије
успостављања државних
граница,
181
• врши анализу
политичких,
демографских и
економских посљедица
дезитеграције и
грађанског рата,
• уочава потенцијалне
кризе и издваја кризна
подручја
1.4. 1.4. 1.4.

• зна историјски развој - геоетнички простор историја,
географског размјештај Срба
Срба, - савремени
• врши временску и територијални
просторну компарацију размјештај Срба и
српског етничког геополитички простор,
простора, - савремени политички,
• анализира просторни економски и културни
размјештај српског положај Срба у
становништва и српску новоформираним
државност, државама,
• анализира савремени - културно-историјско
политички, економски и наслеђе Срба на
културни положај Срба простору бивше СФРЈ,
на простору бивше - последице ратних
Југославије и окружењу, разарања,
• развија осјећај - прблем националне и
припадности, вјерске асимилације,
• вреднује тековине - старење становништва и
националне духовне и емиграциони процеси
материјалне културе
• зна и анализира
посљедице ратних
разарања на
територијални
размјештај и социјални
положај становништва,
• анализира узроке
националне и вјерске
асимилације,
• анализира узроке и
посљедице старења
становништва,
емиграције и
депопулације
182
1.5. 1.5. 1.5.
• познаје појам - појам глобализације историја.
глобализације и - аспекти глобализације
анализира њене аспекте, (политички, економски,
• зна међународне војне, културтолошки),
политичке и економске - међународне
организације и савезе, интеграције и савези:
• анализира утицај економски (Европска
глобализације и унија), политички, војни
различитих (НАТО), глобализација
међународних привреде
интеграција и савеза на (мултинационалне
развојне процесе, компаније),
геополитички положај, - утицај глобализације на
економски и културни развој и регионалне
развој, процесе,
• анализира утицај - мјесто и улога
глобалних процеса на новоформираних држава
успостављање сарадње с простора бивше СФР
ближим и даљим Југославије у новим
окружењем, политичким и
• уочава предности и економским односима,
ризике приступања - појам регионализма и
интеграцијама и регонализације
посљедице изоловања, - регионално интегрисање
• развија критички став и трансгранични
према утицајима региони југоисточне
глобализације, Европе,
• разумије и образлаже - друштвена транзиција
значај регионалног - територијално и гранско
повезивања, преструктуирање
• издваја трансграничне привреде,
регионе, - демографска транзиција,
• анализира посљедице - просторни
транзиције друштвеног преразмјештај
система и становништва
преструктуирања
привреде,
• анализира узроке и
посљедице миграционих
процеса и промјена у
старосним структурама
становништва.
183
Тема 2: БиХ У ДЕЈТОНСКОМ МИРОВНОМ СПОРАЗУМУ
( 17 часова обраде )
1. Геополитичке и правне импликације Дејтонског мировног споразума на
територијалну организацију и развој БиХ
2. Геополитичке, економске и укупне развојне импликације географског положаја
положај БиХ у оквиру Балкана и Европе
3. Република Српска - географски положај, правна, политичка и територијална
уређеност, нодално-функционалне регије
4. Бањалучка регија: природно-географска обиљежја и потенцијали развоја
5. Бањалучка регија: друштвено-географска обиљежја и развојни процеси
6. Добојско-бијељинска регија: природно-географска обиљежја и потенцијали развоја
7. Добојско-бијељинска регија: друштвено-географска обиљежја и развојни процеси
8. Сарајевско-зворничка регија: природно-географска обиљежја и потенцијали развоја
9. Сарајевско-зворничка регија: друштвено-географска обиљежја и развојни процеси
10. Требињско-фочанска регија: природно-географска обиљежја и потенцијали развоја
11. Требињско-фочанска регија: друштвено-географска обиљежја и развојни процеси
12. Дистрикт Брчко – правни статус, геополитички положај, функције простора, развојни
процеси
13. Федерација БиХ - географски положај, правна, политичка и територијална уређеност,
нодално-функционалне регије
14. Сарајевско-зеничка регија, географска обиљежја
15. Тузланска регија, географска обиљежја
16. Мостарско-ливањска регија, географска обиљежја
17. Бихаћка регија, географска обиљежја.
184
2.1. 2.1. 2.1.

• зна основне одредбе - Дејтонски мировни историја
Дејтонског споразума, споразум,
• анализира дејтонску - границе БиХ,
подјелу БиХ (принципи - ентитетска подјела,
ентитетске подјеле), - кантонална подјела
• анализира границе БиХ, Федерације БиХ,
и ентитетске границе, - појам и статус
• зна принципе дистрикта,
кантоналне подјеле, - површина и број
• зна појам и статус становника,
дистрикта, - унутрашње уређење -
• анализира систем управне структуре и
управљања државом, органи,
• познаје управну - геополитичке и правне
структуру у БиХ, индикације Дејтонског
• разумије геополитичке и мировног споразума
правне индикације
Дејтонског мировног
споразума и посљедице
мијењања одлука
споразума
2.2. 2.2. 2.2.

• зна дефинисати - географски положај историја
географски положај, Босне и Херцеговине,
• разумије комплексност и - појам географског
промјењивост положаја,
вредновања географског - аспекти географског
положаја, положаја:
• анализира све аспекте културно - географски и
географског положаја историјско - географски
БиХ у оквиру Балкана и положај,
Европе, природно - географски
• зна факторе стабилности положај,
и нестабилности економско - географски
географског положаја положај,
БиХ геополитички положај
2.3. 2.3. 2.3.

• анализира географски - географски положај историја
положај РС, Републике Српске,
• анализира границе, - границе, облик и
облик и величину величина територије,
територије, - административна
185
• зна административну уређеност,
уређеност, - насељеност,
• диференцира простор по - природно - географске
густини насељености, области,
• издваја природно - - регионална подјела,
географске области и - трансгранични региони
зна њихове развојне
могућности,
• врши нодално -
функционалну
регионализацију и зна
на чему се заснива,
• издваја потенцијалне
трансграничне регионе и
увиђа могућности
сарадње
2.4. 2.4. 2.4.

• дефинише простор - простор Бањалучке историја,
Бањалучке регије, регије, биологија,
• анализира географски - географски положај, хемија
положај, - географско - историјски
• познаје географско - развој простора,
историјски развој - природно - географске
простора, карактеристике
• зна природно - простора,
географске - природни потенцијали,
карактеристике - управљање природним
простора, потенцијалима
• издваја природне
потенцијале и врши
његову валоризацију
2.5. 2.5. 2.5.

• зна размјештај - размјештај историја
становништва и становништва и
анализира факторе структурална обиљежја,
демографског развоја, - карактеристике
• зна карактеристике насеобинске мреже,
насеобинске мреже, - привредне
• издваја најзначајнија карактеристике,
насеља и анализира - развојни центри,
њихове функције и - развојни проблеми
утицај на развој малих пограничних
околине, општина,
• врши комплексну - саобраћајна
валоризацију простора, инфраструктура,
• разумије развојне - развојни процеси
проблеме пограничних - трансгранични развој
подручја
186
• зна улогу Бањалучке
регије у РС,
• анализира структуру
привреде и размјештај
привредних активности,
• прати развојне процесе и
анализира посљедице
• разумије развојне
проблеме пограничних
подручја
2.6. 2.6. 2.6.

• дефинише простор - простор Добојско - историја,
Добојско - бијељинске бијељинске регије, биологија,
регије, - географски положај, хемија
• анализира географски - природно - географске
положај са нагласком на карактеристике
саобраћајни положај, простора,
• зна природно - - природни потенцијали,
географске
простора,
потенцијале и врши
њихову валоризацију
2.7. 2.7. 2.7.

• зна размјештај - размјештај историја
• зна карактеристике насеобинске мреже,
насеобинске мреже, - привредне
• издваја најзначајнија карактеристике,
насеља и анализира - саобраћајна
њихове функције и инфраструктура,
утицај на развој - развојни процеси,
околине, - трансгранични развој и
• врши комплексну сарадња
валоризацију простора
• зна улогу Добојско -
бијељинске регије у РС
анализира посљедице,
• прати и анализира
трансграничну сарадњу
187
2.8. 2.8. 2.8.
• дефинише простор - простор Сарајевско - биологија,
Сарајевско - зворничке зворничке регије, физика
регије, - географски положај,
положај, карактеристике
карактеристике - развојне могућности
простора,
потенцијале,
• врши компаративну
анализу развојних
могућности и ризика
2.9. 2.9.
• зна размјештај - размјештај
• уочава проблем и насеобинске мреже,
посљедице старења - привредне
становништва и карактеристике,
депопулације, - саобраћајна
• зна карактеристике инфраструктура,
насеобинске мреже, - просторна организација,
• издваја најзначајнија - развојни процеси
насеља и анализира - трансгранични развој
њихове функције и - развојни процеси
утицај на развој
околине,
• врши комплексну
валоризацију простора,
• увиђа проблеме
просторно
функционалне
организације
• зна улогу Сарајевско -
зворничке регије,
• прати развојне процесе
у регионуби анализира
посљедице
188
2.10. 2.10.
• дефинише простор - простор Требињско -
Требињско - фочанске фочанске регије,
• анализира географски - географско - историјски
положај, развој простора,
• познаје географско - - природно - географске
историјски развој карактеристике
простора, простора,
• зна природно - - природни потенцијали
географске
простора, издваја
природне потенцијале
• врши валоризацију
природних ресурса
(Требишњица, Попово
поље, Гатачко поље...)
2.11. 2.11.
• зна размјештај - просторни размјештај
демографског кретања, - карактеристике
насеобинске мреже, - трансгранични развој
насеља и анализира
њихове функције и
околине,
• анализира могућности
трансграничне сарадње,
валоризацију простора и
• зна улогу Требињско -
фочанске регије, у РС,
189
2.12. 2.12.
• зна услове издвајање - издвајање и формирање
територије општине Дистрикта Брчко,
Брчко и формирање - карактеристике
Дистрикта, друштвене организације
• анализира - географски положај,
карактеристике - природно-географске
друштвене организације, карактристике простора,
• анализира географски - становништво,
положај, - насеља,
• зна природно - - привреда
географске - статус и улога дистрикта
карактеристике у оквиру БиХ
простора,
• увиђа комплексност
етничке структуре и њен
значај за друштвену
организацију дистрикта,
• зна карактеристике
насеобинске мреже,
• анализира привредни
потенцијал,
• увиђа комплексност
положаја и организације
дистрикта на развој
Републике Српске
2.13. 2.13.
• анализира географски - географски положај
положај Федерације Федерације БиХ,
БиХ, - границе, облик и
• анализира границе, величина територије,
облик и величину - административна
територије, уређеност,
• зна административну - насељеност,
уређеност и увиђа њену - природно - географске
комплексност, области
• диференцира простор по - регионална подјела
густини насељености, - трансгранични региони
• издваја природно -
географске области и
• врши физичко
географску и нодално -
190
сарадње
2.14. 2.14.
• дефинише простор - простор Сарајевско -
Сарајевско - зеничке зеничке регије,
• зна природно - - природно - географске
географске карактеристике
карактеристике простора,
простора, - природни потенцијали,
• издваја природне - размјештај
потенцијале и зна њихов становништва и
значај за привредни структурална обиљежја,
развој регије, - карактеристике
• зна размјештај насеобинске мреже,
становништва и - привредне
анализира факторе карактеристике,
демографског развоја, - саобраћајна
насеобинске мреже, - развојни процеси
• издваја најзначајнија
околине,
• зна улогу Сарајевско -
зеничке регије у
Федерацији БиХ,
2.15. 2.15.
• дефинише простор - простор Тузланске
Тузланске регије, регије,
• анализира географски - географски положај,
положај, - природно - географске
• зна природно - карактеристике
географске простора,
карактеристике - природни потенцијали,
простора, - размјештај
• издваја природне становништва и
потенцијале, структурална обиљежја,
• зна размјештај - карактеристике
становништва и насеобинске мреже,
191
анализира факторе - привредне
демографског развоја, карактеристике,
• зна карактеристике - саобраћајна
насеобинске мреже, инфраструктура,
околине,
• зна улогу Тузланске
регије у Федерацији
БиХ,
2.16. 2.16.
• дефинише простор - простор Мостарско -
Мостарске регије, ливањске регије,
положај, - природно - географске
• зна природно - карактеристике
географске простора,
карактеристике - природни потенцијали,
простора, - размјештај
потенцијале, структурална обиљежја,
• зна размјештај - карактеристике
становништва и насеобинске мреже,
анализира факторе - привредне
демографског развоја, карактеристике,
• уочава проблем и - саобраћајна
посљедице старења инфраструктура,
становништва и - трансгранични развој
депопулације, - развојни процеси
• уочава проблеме
етничке подјељености у
развоју Мостара,
околине,
• зна улогу Мостарске
регије у Федерацији
192
БиХ,
2.17. 2.17.
• дефинише простор - простор Бихаћке регије,
Бихаћке регије, - географски положај,
• зна природно - - природно - географске
географске карактеристике
карактеристике простора,
простора, - природни потенцијали,
• издваја природне - размјештај
потенцијале, становништва и
• зна размјештај структурална обиљежја,
становништва и - карактеристике
анализира факторе насеобинске мреже,
демографског развоја, - привредне
• зна карактеристике карактеристике,
насеобинске мреже, - саобраћајна
• издваја најзначајнија инфраструктура,
насеља и анализира - трансгранични развој
њихове функције и - развојни процеси
околине,
• зна улогу Бихаћке регије
у оквиру Федерације
БиХ,
193
Тема 3: ГЕОГРАФСКЕ ОДЛИКЕ И ПРОБЛЕМИ РАЗВОЈА СУСЈЕДНИХ ЗЕМАЉА
(18 часова обраде) оквирни број часова
1. Република Србија - географски положај, правна, политичка и територијана уређеност,
и географске регије
2. Војводина (Сјеверна Србија) - природно-географска обиљежја и потенцијали развоја
3. Војводина (Сјеверна Србија) - друштвено-географска обиљежја и развојни процеси
4. Средња Србија - природно-географска обиљежја потенцијали развоја
5. Средња Србија - друштвено- географска обиљежја развојни процеси
6. Урбана регија Београда
7. Косово и Метохија (Југозападна Србија) - природно-географска обиљежја
потенцијали развоја
8. Косово и Метохија (Југозападна Србија) - друштвено-географска обиљежја развојни
процеси
9. Република Црна Гора, географски положај, правна, политичка и територијана
уређеност, и географске регије
10. Планинско-котлинска Црна Гора – регионално-географска обиљежја и развојни
процеси
11. Приморска Црна Гора - регионално-географска обиљежја и развојни процеси
12. Република Хрватска, географски положај, правна, политичка и територијана
уређеност, и географске регије
13. Истра, Кварнер, Горски Котар и Далмација- географска обиљежја
14. Лика, Банија и Кордун - географска обиљежја
15. Славонија, Барања и Западни Срем - географска обиљежја
16. Централна Хрватска - географска обиљежја
17. Бивша Југословенска Република Македонија - географски положај, правна, политичка
и територијана уређеност, и географске регије
18. Бивша Југословенска Република Македонија; друштвено географски развој и
регионализација
194
3.1. 3.1.
положај Републике Републике Србије,
Србије, - географско - историјски
• зна географско- развој простора
историјски развој - границе, облик и
простора, величина територије,
• анализира границе, - административна
облик и величину уређеност,
територије, - природно - географска
• зна административну регионализација и регије
уређеност, - нодално-функционална
• издваја природно - регионализација и
географске области и регије,
зна њихове развојне - трансгранични региони
на чему се заснива
сарадње
3.2. 3.2.
• дефинише простор - простор Војводине,
Војводине, - регионална подјела
• дефинише регионалну Војводине,
подјелу Војводине - географски положај,
положај, карактеристике
простора,
потенцијале и зна њихов
значај за привредни
развој регије,
195
3.3. 3.3.
становништва на становништва на
простору Војводине простору Војводине и
• анализира факторе структурална обиљежја,
насеобинске мреже, - трансгранични развој
околине,
• зна улогу Војводине у
Републици Србији.
3.4. 3.4.
• дефинише простор - простор средње Србије,
средње Србије, - географски положај,
• анализира географски - регионална подјела
положај, средње Србије,
• врши регионалну - природно - географске
подјелу средње Србије и карактеристике
на на чему се заснива простора,
• анализира природно - - природни потенцијали и
географске могућности,
простора,
развој регије,
3.5. 3.5.
становништва и становништва средње
анализира факторе Србије и структурална
демографског развоја, обиљежја,
• уочава проблем и - карактеристике
посљедице старења насеобинске мреже,
становништва и - привредне
депопулације, карактеристике,
• врши диференцијацију - саобраћајна
196
простора на основу инфраструктура,
демографских - трансгранични развој
карактеристика,
околине,
• зна улогу средње Србије
у Републици Србији.
3.6. 3.6.
• зна географско- развој простора,
историјски развој - административне и
простора, урбане границе
• дефинише простор и београдске
анализира његове агломерације,
карактеристике, - карактеристике
• увиђа предности привредног и
саобраћајног положаја и друштвеног развоја,
положаја на контакту - тенденције у развоју
производних и природно рбане регије Београда,
- географских региона, - значај и улога урбане
• анализира регије Београда у
карактеристике развоју Републике
природног и друштвеног Србије
развоја,
• зна факторе развоја
насеља у оквиру урбане
регије града Београда,
• прати тенденције у
развоју урбане регије
Београда,
• анализира посљедице
поларизације у развоју
простора и размјештаја
• анализира улогу и значај
града Београда и урбане
регије.
197
3.7. 3.7.
• дефинише простор - дефинисање простора
Косова и Метохије, Косова и Метохије,
историјски развој - регионална подјела
простора, Косова и Метохије,
• врши регионализациу - природно - географске
Косова и Метохије карактеристике
географске - природни потенцијали
простора,
развој регије.
3.8. 3.8.
становништва и становништва Косова и
анализира факторе Метохије и
демографског развоја, структурална обиљежја,
• уочава проблем и - карактеристике
посљедице етничког размјештаја,
хетерогености етничке - карактеристике
структуре насеобинске мреже,
• врши диференцијацију - привредне
простора на основу карактеристике,
етничких - саобраћајна
карактеристика, инфраструктура,
• зна карактеристике - интересне сфере,
околине,
• зна улогу и значај
Косова и Метохије у
Републици Србији.
• прати актуелна
дешавања и процеси на
Косову и Метохији
198
3.9. 3.9.
положај Републике Црне Републике Црне Горе,
Горе, - географско - историјски
• зна административну регионализација и
уређеност, регије,
• издваја природно - - нодално-функционална
географске области и регионализација и
зна њихове развојне регије,
могућности, - трансгранични региони
сарадње
3.10. 3.10.
• дефинише простор - простор планинско-
планинско-котлинске котлинске Црне Горе,
Црне Горе, - географски положај и
• анализира географски природно-географске
положај и природно- карактеристике,
географске - природни потенцијали и
карактеристике могућности,
простора, - саобраћајна
• издваја природне инфраструктура,
потенцијале и зна њихов - просторни размјештај
значај за привредни становништва и
развој регије, структурална обиљежја,
• анализира саобраћајну - карактеристике
инфраструктуру и учава насеобинског система,
њен значај за развој - карактеристике
регије, привредног развоја
• анализира просторни - заштићена подручја,
размјештај
становништва и
структурална обиљежја,
насеобинског система,
• анализира
199
привредног развоја.
• издваја и валоризује
заштићена подручја
3.11. 3.11.
• дефинише простор - простор приморске Црне
приморске Црне Горе, Горе,
• зна географско- - географско-историјски
историјски развој, развој,
• анализира географски - географски положај и
положај и природно- природно-географске
географске карактеристике,
карактеристике - природни потенцијали и
простора, могућности,
• издваја природне - саобраћајна
потенцијале и зна њихов инфраструктура,
значај за привредни - просторни размјештај
развој регије, становништва и
• анализира саобраћајну структурална обиљежја,
инфраструктуру и учава - карактеристике
њен значај за развој насеобинског система,
регије, - карактеристике
• анализира просторни привредног развоја са
размјештај освртом на поморство и
становништва и туризам
структурална обиљежја, - трансгранични региони
• зна значај развоја
поморства и туризма
• издваја трансграничне
регионе
3.12. 3.12.
положај Републике Републике Хрватске,
Хрватске, - географско - историјски
• зна административну регионализација и
уређеност, регије
• издваја природно - - нодално-функционална
200
географске области и регионализација и
зна њихове развојне регије,
могућности, - трансгранични региони
сарадње
3.13. 3.13.
• дефинише простор - простор Истре,
Истре, Кварнера, Горски Кварнера, Горски Котар
Котар и Далмације, и Далмације,
• зна географско - географско историјски
историјски развој развој простора,
простора, - географски положај и
• анализира саобраћајну - Срби у сјеверној
инфраструктуру и учава Далмацији
њен значај за развој - миграције
регије, становништва,
• анализира просторни - карактеристике
размјештај етничког размјештаја
становништва и становништва,
структурална обиљежја, - карактеристике
• зна историјски развој насеобинског система,
Срба у Далмацији и - карактеристике
њихов политички привредног развоја,
положај, - заштићена подручја,
• анализира карактер и - развојни процеси
посљедице миграција
• анализира етничке
односе и посљедице
грађанског рата на
насеобински систем и
статус српског
становништва
201
развојне процесе
3.14 3.14.
• дефинише простор - простор Лике, Баније и
Лике, Баније и Кордуна Кордуна,
простора, статус Војне - Војна Крајина и
Крајине , Република Српска
• анализира факторе Крајина
настанка и посљедице - географски положај и
нестанка Републике природно-географске
Српске Крајине, карактеристике,
• анализира географски - природни потенцијали и
положај и природно- могућности,
географске - саобраћајна
карактеристике инфраструктура,
простора, - просторни размјештај
потенцијале и зна њихов структурална обиљежја,
значај за привредни - миграције
развој регије, становништва,
инфраструктуру и учава етничког размјештаја
њен значај за развој становништва,
регије, - карактеристике
• анализира просторни насеобинског система,
размјештај - карактеристике
становништва и привредног развоја
структурална обиљежја, - заштићена подручја,
• анализира карактер и - проблемска подручја
посљедице миграција - развојни процеси
• анализира етничке
односе и посљедице
грађанског рата на
202
развојне процес
3.15. 3.15.
• дефинише простор - простор Славоније,
Славоније, Барање и Барање и Западног
Западног Срема, Срема,
простора, - Војна Крајина и
• анализира географски Република Српска
положај и природно- Крајина
географске - географски положај и
карактеристике природно-географске
простора, карактеристике,
• издваја природне - природни потенцијали и
потенцијале и зна њихов могућности,
значај за привредни - саобраћајна
развој регије, инфраструктура,
• анализира саобраћајну - просторни размјештај
инфраструктуру и учава становништва и
њен значај за развој структурална обиљежја,
регије, - миграције
• анализира просторни становништва,
размјештај - карактеристике
становништва и етничког размјештаја
структурална обиљежја, становништва,
• анализира карактер и - карактеристике
посљедице миграција насеобинског система,
становништва, - карактеристике
• анализира етничке привредног развоја
односе и посљедице - заштићена подручја,
грађанског рата на - проблемска подручја
становништва
• издваја проблемска
подручја
203
3.16. 3.16.
• дефинише простор - простор централне
централне Хрватске, Хрватске,
простора, - географски положај и
инфраструктуру и учава насеобинског система,
њен значај за развој - карактеристике
регије, привредног развоја
• анализира просторни
размјештај
становништва и
структурална обиљежја,
3.17. 3.17.
положај Бивше Бивше Југословенске
Југословенске Републике Македоније,
Републике Македоније, - географско - историјски
историјски развој - проблеми формирања
простора, државе, границе, облик
• анализира проблеме и величина територије,
формирања државе, - административна
границе, облик и уређеност,
величину територије, - природно - географска
• зна административну регионализација и регије
уређеност,
• издваја природно -
географске области и
204
3.18. 3.18.
становништва и становништва Бивше
анализира факторе Југословенске
демографског развоја, Републике Македоније и
• уочава проблеме структурална обиљежја,
произашле из - карактеристике
хетерогености етничке насеобинске мреже,
структуре, - историјски развој Срба и
• врши диференцијацију проблеми српског
простора на основу етноса у БЈР
демографских Македонији
карактеристика, - привредне
• зна карактеристике карактеристике,
насеобинске мреже, - саобраћајна
• анализира развој и инфраструктура,
положај Срба у БЈР - нодално-функционална
Македонији, регионализација и
• издваја најзначајнија регије,
насеља и анализира - проблеми
њихове функције и трансграничног развоја,
утицај на развој - развојни процеси
околине,
• врши анализу
политичког и етничког
окружења,
• уочава проблеме
формирања
трансграничних региона
и успостављања
сарадње,
• прати развојне процесе
205
Тема 4: МОГУЋНОСТИ РАЗВОЈА НА ПРОСТОРУ БИВШЕ СФРЈ
(3 часа обраде ) оквирни број часова
1. Културолошки етнодемографски и савремени геополитички фактори међудржавне и
међурегионалне сарадње
2. Економски, инфраструктурни и тржишни фактори сарадње и повезивања
3. Проблеми животне средине и еколошки захтјеви као фактор међудржавне сарадње

4.1. 4.1.
• анализира факторе - територојално -
територијалног политичка подјела
разграничавања и простора бивше
успостављања државних Југославије,
граница, - територијални
• анализира и упоређује размјештај, статус и
политички статус односи етничких група,
етничких група и - Југоисточна Европа
међуетничке односе (Балкан)
• познаје комплексност - политичке, националне
геополитичких и и територијалне
етнокултуролошких аспирације и њихов
прилике на Балкану и утицај на успостављање
њихов утицај на сарадње,
успостављање културне - политичке и
и привредне сарадње, културолошке
• анализира националне и карактеристике
територијалне окружења,
аспирације, - утицај међународних
• анализира утицај организација и
међународних глобализације на
организација и процеса процесе и успостављање
глобализације на међурегионалне сарадње
друштвене прилике и на Балкану
успостављање - успостављање споразума
међурегионалне и паралелених веза
сарадње, - могућности развијања
• изграђује критички политичких, културних и
однос према догађајима економских односа и
у окружењу веза,
• зна карактеристике и - формирање
облике актуелне трансграничних
политичке, економске и регионина и
културне сарадње успостављање сарадња
206
• дефинише и издваја
могуће трансграничне
регионе,
• зна и разумије улогу
трансграничне сарадње
у привредном и
културном повезивању и
у очувању природнне
средине,
• препознаје препреке у
успостављању сарадње
на простору бивше
СФРЈ
4.2. 4.2.
• зна карактеристике - карактеристике
привредне сарадњу привредне сарадње у
бившој СФРЈ , бившој СФРЈ ,
• анализира - карактеристике
карактеристике инфраструктурног
инфраструктурног система у бившој СФРЈ,
система у бившој СФРЈ - успостављање
и увиђа значај њиховог привредних веза,
повезивања, - трговачки односи
• прати и анализира између између
успостављање новоформираних држава
привредних веза, на простору бивше
• анализира трговачку СФРЈ,
размјену, - инвенстирање,
• анализира трансвер - туризам,
капитала и инвенстиција - утицај међународних
на простору бивше интеграција на
СФРЈ, успостављање сарадње,
• разумије значај туризма - трансгранични региони
на успостављање
међусобне сарање и
нормализацију односа,
• разумије значај
трансграничне сарадње
и издваја могуће
трансграничне регионе,
• увиђа значај
укрупњавања привреде
и заједничког наступања
на тржишту
207
4.3. 4.3.
• разумије појам ресурса, - појам ресурса
• врши подјелу ресурса, - подјела
• анализира значај ресурса ресурса(природни,
за привредни и демографски,
друштвени развој, технолошки,
• развија свијест о инфраструктурни),
потрошивости ресурса, - обновљиви и
• развија одговорност о необновљиви ресурси
управљању ресурсима, - стратегија управљања
• издваја најзначајније ресурсима
ресурсе на простору - утицај страних
бивше Југославије и инвестиција и законске
анализира стање њихове регулативе на
очуваности, располагање природним
• предлаже стратегије ресурсима
управљања ресурсима, - појам животне средине
• разумије све аспекте - угроженост животне
термина одрживост и средине
комплексно их - одрживи развој,
посматра, - аспекти одрживости
• анализира стање (социо-економски,
животне средине, еколошки...),
• предлаже мјере и - планирање стратегија
еколошке захтјеве, одрживог развоја,
• поштује еколошке - еколошки захтјреви и
принципе, мјере заштите животне
• развија свијест о средине као фактор
заштити животне међудржавне сарадње и
средине, регионалног повезивања
• усваја еколошке
принципе
• увиђа значај еколошке
средине у регионалном
повезивању и изградњи
међудржавних односа
208
ПРЕДМЕТ: БИОЛОГИЈА
СМЈЕР: ОПШТИ И ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ
Општи циљеви и задаци наставе биологије су да:

• развијање позитивних ставова, интересовања и облика понашања,
• развијање сензорних вјештина, навика и способности,
• развијање интелектуалних вјештина и способности,
• развијање радних и изражајних вјештина, способности и навика,
• оспособљавање ученика за самоиницијативно и самостално истраживање и
стваралачки рад,
• оспособљавање ученика за самообразовање и самосталан избор занимања.
Посебни циљеви и задаци наставе биологије су да:

• ученици стекну општа научна знања из области биолошке науке и праксе неопходна
за разумијевање живота,
• ученици разумију опште законитости које владају у природи и прихвате их као основу
за формирање сопствених ставова, интересовања и облика понашања према средини у
којој живе,
• ученици развију вјештину, навику и способност посматрања и проучавање живог
свијета и човјека у њему,
• ученици развију интелектуалне вјештине и способност анализе, синтезе, индукције,
дедукције, аналогије, апстраховања, поимања, упоређивања и уопштавања биолошких
појмова, правила, принципа, закључака, доказа, хипотеза, теорија, ...
• ученици развију вјештине и способности критичког мишљења, тумачења биолошких
чињеница, разумијевања и примјене биолошких принципа и доказа, закључивања из
научних података, формулисања хипотеза и постављања огледа, способност
процјењивања лијепог...
• ученици развију вјештине и способности: микроскопирања, израде микроскопских
препарата, хербаризовања биљака, конзервирања биолошког материјала, планирања и
постављања експерименталних апаратура, дисекције, коришћења мјерних
инструмената...
• ученици уоче основне карактеристике флоре и фауне у РС/БиХ и на Балкану,
• ученици уоче да је очување, унапређење и заштита животне средине њихов
приоритетни задатак,
• ученици развију свијест о важности заштите и очувања угрожених биљних и
животињских врста,
• ученици развију свијест о важности очувања, унапређења и заштите здравља.
209
САДРЖАЈИ ПРОГРАМА:
Тематска област I: МОРФОЛОГИЈА, ФИЗИОЛОГИЈА И ОНТОГЕНИЈА

ЖИВОТИЊА (оквирни број часова 72)
Тема I: Од молекуле до животињског организма (оквирни број часова 13)

Тема II: Динамичка организација животиња (оквирни број часова 6)
Тема III: Онтогенија животиња (оквирни број часова 7)
Тема IV: Биологија човјека (оквирни број часова 46)

Тема I: Морфологија и физиологија животиња / од молекуле до животињског

организма (оквирни број часова 13)

1. Ученик треба да: 1. Морфологија и

• уочи да граћа и улога физиологија животиња
сваког нивоа (1+3+6=10)
организације животиња
омогућује
функционисање
животињског организма
1.1. Ученик треба да: 1.1. Особине животињског Хемија

• дефинише физиологију организма (1)
и морфологију • предмет проучавања
животиња морфологије и
• анализира особине физиологије; задаци.
животиња • особине животиња: Математика
• анализира усложњавање индивидуалност;
грађе животиња организација; хемијски
• упореди врсте симетрије састав; метаболизам
и сегментације (дисање, исхрана,
животиња излучивање);
• наведе сегменте и покретљивост; растење;
тјелесне регионе осјетљивост;
животиња прилагођавање;
• разликује најзначајније размножавање; старење;
тјелесне дупље смрт
животиња • организација
животиња: ћелија,
ткиво, орган, систем
органа, организам
• преглед морфолошких
карактеристика
210
животиња:
симетрија, сегментација,
цефализација, тјелесне
дупље
Животињска ткива (3)
1.2. Ученик треба да: 1.2. Епително и везивно

• наброји све врсте ткиво
животињских ткива • епително ткиво:
• опише грађу и наведе једнослојни и
улогу епителног ткива вишеслојни епител,
• класификује епително плочасти, коцкасти и
ткиво према цилиндрични епител,
слојевитости, облику трепљасти, чулни,
ћелија и улози жљездани епител
• опише грађу и наведе • везивно ткиво: везивне
улогу везивног ткива ћелије, везивна влакна,
• уочи присуство међућелијска супстанца,
међућелијске супстанце течно везивно ткиво
и везивних влакана (крв, лимфа), влакнасто
• наброји основне врсте везивно ткиво
везивног ткива (растресито и густо,
масно ткиво), потпорно
везивно ткиво,
(хрскавичаво и коштано)
1.3. Ученик треба да: 1.3. Мишићно и нервно

• опише грађу и наведе ткиво
улогу мишићног ткива • мишићно ткиво:
• опише грађу мишићне мишићна влакна,
ћелије миофибриле, глатко,
• наброји и разликује попречнопругасто и
типове мишићног ткива срчано мишићно ткиво
• наведе примјер и улогу • нервно ткиво: неурони,
свих типова мишићног потпорне ћелије
ткива (неуроглија) ксони,
• опише грађу и наведе дендрити, снзитивни,
улогу нервног ткива моторни и интернеурони
• опише грађу нервне
ћелије
• класификује нервне
ћелије према улози
211
Преглед органа и система
органа код животиња (6)
1.4. Ученик треба да: 1.4. Упоредни преглед

• уочи усложњавање грађе коже и чулних
животиња током органа/кожног и чулног
еволуције (повезаност система код животиња:
органа са заједничком • кожа и кожни систем:
функцијом) покожица, крзно,
- наброји све системе кутикула, рожне
органа животиња крљушти, перје, длака,
• кожни систем: канџе, нокти, рогови,
- уочи положај и значај кљун, кожне жлијезде,
кожног система (коже) кожни чулни органи
- наброји дијелове грађе • чулни органи и чулни
коже код животиња систем: чулни органи,
- наброји деривате коже органи за пријем
(заштитне творевине) механичких,
код животиња свјетлосних, хемијских
- наведе значај кожних и термичких дражи
жлијезда и чулних
органа
• чулни систем:
- наведе значај чулних
органа
- класификује чулне
органе према природи
дражи (чулни органи за
пријем механичких,
свјетлосних, термичких
и хемијских дражи)
- наброји кожне чулне
органе
- наведе елементе чулног
система и њихову улогу

• мишићни систем мишића и
(упоредни преглед код костију/мишићног и
животиња меког тијела, скелетног система код
животиња са животиња:
спољашњим и са • мишићни систем:
унутрашњим скелетом): глатки,
- наведе положај мишића попречнопругасти и
код животиња срчани мишићи,
- разликује врсте и улоге скелетни, висцерални,
мишића вољни, безвољни
- опише грађу мишића и • скелетни систем:
мишићног система спољашњи, унутрашњи
212
- наброји улоге мишићног скелет, везивни,
система хрскавичави и коштани
• скелетни систем: скелет, кости кичмењака
- наведе положај и врсте (дуге, кратке, пљоснате),
скелета код животиња скелет главе, груди,
- разликује спољашњи и екстремитета
унутрашњи скелет
- наброји фазе
ембрионалног развоја
скелетног система
- опише грађу костију
- наведе и разликује врсте
костију код кичмењака
(дуге, кратке, пљоснате)
- наведе основне елементе
скелета кичмењака
(скелет главе, груди,
екстремитета)

• нервни систем: нервног система код
- наброји врсте нервног животиња:
система код животиња и • нервни систем:
наведе примјере мрежаст, врпчаст,
- разликује по грађи ганглионаран,
мрежаст, врпчаст, љествичаст, цјеваст,
ганглионаран, ганглије, нерви, мозак,
љествичаст и цјеваст нервно стабло,
нервни систем (уочи централни и периферни
настајање ганглија, нервни систем
нерава, мозга и нервног
стабла)
- уочи значај појаве
цјевастог нервног
система
- разликује органе у
саставу нервног система
код кичмењака и њихову
улогу
- разликује дијелове
централног и
периферног нервног
система кичмењака

• систем за варење: органа за варење и
- дефинише варење дисање/система за варење
- уоче врсте варења код и дисање код животиња:
животиња (разликују • систем за варење:
унутарћелијско и унутарћелијско и
213
ванћелијско варење) ванћелијско варење,
- наброји врсте органа за гастроваскуларна
варење код животиња дупља, потпун и
- опише усложњавање непотпун цријевни
грађе система органа за систем, цријевни канал,
варење усни и анални отвор
- разликује потпуни и • систем за дисање:
непотпуни цријевни аеробни и анаеробни
систем организми, респирација,
- наведе органе у саставу површина тијела, шкрге,
система органа за трахеје, плућа, рибљи
варење и њихову улогу мјехур , дисајни путеви
- наведе значај
диференцијације
цријевног канала
• систем за дисање:
- дефинише дисање
- наброји врсте органа за
дисање код животиња
- наведе начине
респираторне размјене
водених и копнених
организама (преко
површине тијела, шкрга,
трахеја и плућа, рибљи
мјехур)
- наведе поријекло и
положај респираторних
органа
- наведе органе у саставу
система органа за
дисање
- наведе значај дисајних
путева

• транспортни циркулаторног и
(циркулаторни) ендокриног система код
систем: животиња:
- наведе врсте • транспортни
транспортног система (циркулаторни)
код животиња систем: отворен,
- разликује отворен и затворен, хемолимфа,
затворен транспортни крв, лимфа, крвоток,
систем лимфоток
- наведе дијелове • ендокрини систем:
затвореног система егзокрине и ендокрине
кичмењака жлијезде, хормони
- наброји дијелове
крвотока и лимфотока
214
- наброји тјелесне
течности животиња
- разликује хемолимфу,
крв и лимфу
• ендокрини систем:
- разликује ендокрине и
егзокрине жлијезде
- дефинише хормоне
- уочи значај ендокриног
система
- наброји ендокрине
жлијезде кичмењака

• систем за излучивање: органа за излучивање и
- дефинише излучивање размножавање /систем за
- наброји и разликује излучивање и
органе за излучивање размножавање код
код животиња животиња:
(протонефридије, • систем за излучивање:
метанефридије, екскреција,
измијењене протонефридије,
метанефридије, бубреге, метанефридије,
Малпигијеве цјевчице) измијењене
- наброји органе у саставу метанефридије, нефрон,
система за излучивање и бубрег, Малпигијеве
уочи њихов значај цјевчице, различите
• систем за жлијезде
размножавање: • систем за
- дефинише размножавање:
размножавање бесполно и полно
- разликује типове размножавање,
бесполног и полног хермафродити,
размножавања код гонохористи, полни
животиња органи, гамети,
- дефинише и разликује овипарне, ововивипарне
гонохористе и и вивипарне животиње
хермафродите
- наброји органе у саставу
система за
размножавање и
разликује њихову улогу
(егзокрина и ендокрина)
- уоче врсте оплођења и
начине ембрионалног
развића код животиња
(разликују овипарне,
ововивипарне и
вивипарне животиње)
215

Оперативни циљеви /
и наставне јединице) / Корелација
Исходи
Појмови
2. Ученик треба да: 2. Динамичка

• уочи значај динамичке организација животиња
организације животиња
2.1. Ученик треба да: 2.1. Однос између Физика

- разликује генотипске и организма и животне Хемија
фенотипске адаптације средине
- разликује аклимација, • биолошке адаптације:
аклиматизација, адаптације (генотипске,
- разликује конформисте фенотипске),
и регулаторе модификације,
- наведе контролне и аклимација,
регулаторне системе аклиматизација,
регулатора конформисти,
- наведе принципе регулатори, контролни и
функционисања регулаторни системи
биолошких система • принципи
- дефинише појам функционисања
хомеостаза биолошких система:
- објасни принципе принципи хомеостазиса
хомеостазиса, нервне и (хомеостаза), нервна и
хуморалне регулације хуморална регулација
- дефинише повратну (негативна и позитивна
спрегу и наведе њене повратна спрега),
врсте осморегулација и
- опише механизам терморегулација код
негативне и позитивне животиња, осцилација
повратне спреге на контролних система
примјеру
- објасни осморегулацију
и терморегулацију
животиња
- уочи значај осцилације
контролних система
2.2. Ученик треба да: 2.2. Динамичка Хемија

- уочи зашто је ћелија организација ћелије
динамичан систем • ћелијска мембрана:
- анализира улоге семипермеабилност,
ћелијске мембране мембрански потенцијал
- разликује механизме • диференцијације
транспорта кроз животињске ћелије
мембрану (улоге): ћелијске
- објасни мембрански органеле
216
потенцијал
- објасни улоге ћелијских
диференцијација
(ћелијских органела)
2.3. Ученик треба да: 2.3. Хемијска организација

- анализира хемијски ћелије
састав ћелије • хемијски састав ћелије
- уочи значај хемијских (улога хемијских
елемената и једињења у компоненти ћелије):
ћелији биогени елементи,
- наведе улоге хемијских органска и неорганска
компоненти ћелије једињења,
- дефинише појам и макромолекули,
наведе врсте мономери
метаболизма • промет материје и Физичко васпитање
- разликује квалитативни, енергије у ћелији:
квантитативни и базални метаболизам,
метаболизам квалитативни,
- разликује анаболичке и квантитативни,
катаболичке процесе и енергетски метаболизам,
наведе примјере ових анаболички и
процеса код животиња катаболички процеси,
- разликује по грађи и промет енергије и
настанку АТP, АDP, терморегулација,
АМP базални метаболизам
- наведе процесе у којима • АТP: енергија, АDP,
настаје енергија у АMP, оксидативна
облику АТP-а и уочи фосфорилација,
значај ове молекуле катаболизам, ћелијско
- дефинише ензиме и дисање
опише грађу • ензими: ферменти,
- објасни начин биокатализатори,
именовања ензима супстрат, активно
- објасни начин дјеловања мјесто, именовање
ензима ензима, коензими
- наведе услове
неопходне за оптимално
дејство ензима
217

Исходи
Појмови
3. Ученик треба да: 3. Онтогенеза животиња

• уочи сложеност и
различитост развића
животиња
3.1. Ученик треба да: 3.1. Размножавање. Полне

- наведе врсте ћелије и оплођење
размножавања • размножавање:
животиња бесполно, полно
- дефинише појмове: • полне ћелије:
гаметогенеза, овогенеза, гаметогенеза: овогенеза,
сперматогенеза сперматогенеза, гамети,
- опише грађу јајне ћелије сперматозоиди, јајне
и сперматозоида ћелије, глава, акрозом,
- класификује јајне ћелије једро, врат, средишњи
по количини и дио, реп, сперма,
распореду жуманцета фоликуларни слој,
- наброји фазе и објасни ћелијска мембрана,
оплођење вителус, једро
- разликује моноспермију • оплођење:
и полиспермију фертилизација, фазе
- уочи значај оплођења,
фертилизационе моноспермија,
мембране полиспермија,
- уочи значај оплођења фертилизациона
мембрана
3.2. Ученик треба да: 3.2. Пренатални период

- дефинише појмове: развића
онтогенија, онтогенеза • онтогенеза: биологија
- разликује овипарне, развића, овипарни,
ововивипарне и ововивипарни и
вивипарне организме вивипарни организми,
- наброји и разликује фазе фазе онтогенезе
онтогенезе • фазе и стадијуми:
- наброји фазе браздање, бластомере,
пренаталног периода морула, бластулација,
развића животиња бластула, гаструлација,
- наведе врсте гаструла, ембрион,
бластулације и клицини листићи,
гаструлације животиња хистолошка
- опише морулу, диференцијација,
бластулу, двослојну и органогенеза, фетус,
трослојну гаструлу осовински органи,
218
- разликује тотипотентне, екстраембрионалне
плурипотентне и структуре, рани и касни
унипотентне ћелије фетални период
- разликује примарне и
секундарне клицине
листиће и уочи њихов
значај
- уочи значај хистолошке
диференцијације и
органогенезе
- наведе прве органе који
настану у ембриону
- уочи значај фаза
органогенезе (раста,
диференцијације и
морфогенезе)
- разликује ембрион и
фетус
3.3. Ученик треба да: 3.3. Екстраембрионалне

- уочи вријеме појаве структуре
екстраембрионалних • ембрионални омотачи
структура анамниоте, вителусна
- наброји кесица, амниоте,
екстраембрионалне амнион, амнионска
структуре течност, хорион,
- анализира њихову грађу алантоис, пупчана врпца
и улогу • плацента - постељица
- уочи њихов значај
- разликује анамниоте и
амниоте
- уочи значај амнионске
течности
- објасни грађу и улогу
пупчане врпце
- објасни грађу и улогу
плаценте
3.4. Ученик треба да: 3.4. Натални и постнатани

- дефинише рођење период развића животиња
- уочи појаву крварења • натални период
при одстрањивању развића: рођење,
децидуалне плаценте децидуална и
- објасни значај адецидуална плацента,
пресјецања пупчане пупчана врпца
врпце • постнатални период
- уочи да се постнатално развића: метаболно и
развиће животиња аметаболно развиће, раст
разликује и ремоделирање,
метаморфоза,
- разликује метаболно и
регенерација
219
аметаболно развиће
- објасни и уочи разлику
између потпуне и
непотпуне метаморфозе
- уочи значај
метаморфозе у
достизању адултног
стадијума код инсеката
и водоземаца
- уочи значај регенерације
код животиња

Исходи
Појмови
4. Ученик треба да: Човјек као биолошко биће

• уочи да грађа и улога
сваког нивоа
организације омогућује
функционисање људског
организма
4.1.Ученик треба да: 4.1. Човјек као биолошко Математика

- наведе и анализира биће
хемијски састав људског • опште морфолошке
организма карактеристике:
- уочи значај ензима и симетрија, сегментација,
ATP-а за тјелесни региони,
функционисање људског цефализација, тјелесне
организма дупље
- објасни организацију • организација људског Хемија
људског организма организма: ћелија,
- уочи повезаност ткиво, орган, систем
биолошких система у органа, организам
грађи и функцији • хемијски састав
- објасни билатералну људског организма:
симетрију на људском биогени елементи,
тијелу органска и неорганска
- објасни сегментацију једињења, ензими, ATP
људског организма
- наброји тјелесне регионе
код човјека
- наброји тјелесне дупље
човјека
220
Преглед органа и система
органа човјека
5. Ученик треба да: 5. Нервни систем Психологија

• уочи сложеност грађе и
функције човјека
• уочи начин
функционисања људског
организма
5.1. Ученик треба да: 5.1. Рецепторско-

- наведе дијелове нервног ефекторни систем
система човјека и • нервни систем:
његову улогу централни и периферни
- разликује периферни и • рефлексни лук:
централни нервни рефлекс, рецептори,
систем нервни проводници,
- дефинише појмове: ефектори,
рефлексни лук, рефлекс моносинаптички и
- наброји дијелове полисинаптички
рефлексног лука рефлексни лук
- наведе улоге свих
елемената рефлексног
лука
- наведе и разликује у
грађи врсте рефлексног
лука
5.2. Ученик треба да: 5.2. Рецептори:

- дефинише и разликује • драж: стимулус,
адекватне, неадекватне, адекватна и ефикасна
ефикасне и неефикасне драж, праг дражи,
дражи, праг дражи екторецептори,
- класификује рецепторе интерорецептори,
према физиолошкој • класификација
диспозицији рецептора: физиолошка
- уочи везу између диспозиција
рецептора и чулних (механорецептори,
органа хеморецептори,
терморецептори)
5.3. Ученик треба да: 5.3. Нервна ћелија и

- опише грађу неурона нервни импулс
- наброји и разликује • нервне ћелије -
врсте неурона у проводници: неурон,
рефлексном луку сома, дендрити, аксони,
- дефинише акциони завршни дугмићи,
потенцијал (нервни мијелински омотач,
импулс) сензитивни, моторни и
221
- објасни настанак и асоцијативни неурони,
јонску основу нервног • нервни импулс:
импулса акциони потенцијал,
потенцијал мировања,
хиперполаризација,
деполаризација, јонска
основа акционог
потенцијала
5.4. Ученик треба да: 5.4. Спровођење нервних Психологија

- уочи правац и смијер импулса
спровођења нервног • опажање стимулуса
импулса спиноталамички пут,
- наведе значај шифра обиљежених
спиноталамичког пута у линија
опажању • периферна синапса:
- објасни шифру неуро-мускуларна,
обиљежених линија моторна плоча,
- уочи значај синапсе пресинаптичка и
- наброји дијелове и постсинаптичка ћелија,
опише периферну синаптичка пукотина,
синапсу хемијска синапса,
- уочи значај неуротрансмитери,
неуротрансмитера у мембрански потенцијал
хемијској синапси
- опише спровођење
нервног импулса кроз
синаптичку пукотину
5.5. Ученик треба да: 5.5. Ефектори: Физичко васпитање

- наброји и разликује • скелетни мишићи:
врсте ефектора моторна јединица,
- опише грађу скелетних мишићна контракција,
и глатких мишића, те актин, миозин, мишићни
срчаног мишића тетанус, замор мишића,
- објасни механизам ATP
мишићне контракције • глатки мишићи:
- уочи значај ATP-а у висцерални, аутономни
мишићној контракцији нервни систем,
- наведе узроке замора симпатикус и
мишића парасимпатикус
- разликује егзокрине и • срчани мишићи:
ендокрине жлијезде синоатријални чвор,
- објасни двојну ауторитмичност, двојна
инервацију унутрашњих инервација
органа • жлијезде: егзокрине и
ендокрине, секрети,
хормони
• двојна инервација
унутрашњих органа:
222
аутономни нервни
систем (симпатикус и
парасимпатикус)
5.6. Ученик треба да: 5.6. Функционална

- наброји дијелове и организација централног
опише централну нервног система
синапсу • централна синапса:
- уочи значај неуро- неурална,
неуротрансмитера у пресинаптичка и
хемијској синапси постсинаптичка ћелија,
- објасни спровођење синаптичка пукотина,
нервног импулса кроз хемијска синапса,
синаптичку пукотину неуротрансмитери,
- разликује ексцитаторни ексцитаторни и
и инхибиторни инхибиторни
постсинаптички постсинаптички
потенцијал (ЕПСП и потенцијал (ЕПСП и
ИПСП) ИПСП)
- објасни повезаност • дивергенција,
ЕПСП-а и акционог конвергенција,
потенцијала ланчане везе
- разликује дивергенцију,
конвергенцију, ланчане
везе
5.7. Ученик треба да: 5.7. Централни нервни

- уочи да је ЦНС изграђен систем: Кичмена мождина
од сиве и бијеле масе, • морфологија: сива и
обавијен можданим бијела маса, мождане
опнама опне, цереброспинална
- опише грађу сиве и течност
бијеле масе • положај, грађа и улога:
- наведе положај кичмене кичмени стуб,
мождине централни канал, сива и
- уочи распоред сиве и бијела маса, мождински
бијеле масе (мјешовити) нерви,
- разликује нервни пут и узлазни и силазни
нервни центар нервни путеви, нервни
- наведе врсте и улогу центри, рефлексне
нервних путева реакције
- наброји најзначајније • АНС – симпатикус,
нервне центре у парасимпатикус
кичменој мождини
- наброји неке рефлексе
који се остварују у
кичменој мождини
- уочи значај аутономног
нервног система
223
5.8. Ученик треба да: 5.8. Мождано стабло
- наброји дијелове (положај, грађа и улога)
можданог стабла • продужена мождина:
- уочи присуство мождане коморе, сива и
можданих комора бијела маса, чвор
- наведе положај дијелова живота, виталне
можданог стабла функције, одбрамбени и
- уочи распоред сиве и рефлекси исхране
бијеле масе у • Варолијев мост: сива и
продуженој мождини, бијела маса,
Варолијевом мосту и пнеумотоксични и
средњем мозгу кардиоинхибиторни
- објасни зашто се центар, одбрамбени и
продужена мождина рефлекси исхране
назива чвор живота • средњи мозак: сива и
- наброји најзначајније бијела маса, слушне и
нервне центре у видне квржице, слушни
продуженој мождини, и видни пут, моторна
Варолијевом мосту и једра, рефлекс устајања
средњем мозгу
- наведе неке рефлексе
који се остварују у
можданом стаблу
5.9. Ученик треба да: 5.9. Мали мозак и

- наведе положај малог међумозак (положај, грађа
мозга и међумозга и улога)
(таламуса и • мали мозак: хемисфере,
хипоталамуса) кора, бразде, вијуге,
- опише морфолошке сива и бијела маса,
особине малог мозга моторна улога, центар за
- наведе распоред сиве и равнотежу
бијеле масе у малом • таламус: сива и бијела
мозгу и међумозгу маса, груба сензација
(таламусу и • хипоталамус: Психологија
хипоталамусу) хипофиза, сива и бијела
- наброји најзначајније маса, хомеостаза,
нервне центре у малом регулација понашања,
мозгу и међумозгу центар за
(таламусу и терморегулацију, центар
хипоталамусу) за глад и жеђ, бијес,
- уочи значај малог мозга љутњу, страх, лимбички
у одржавању равнотеже систем
и извођењу вољних
покрета
хипоталамуса: у
терморегулацији, у
одговору организма на
224
стрес и мировање, као и
регулацији различитих
облика понашања
лимбичког система
5.10. Ученик треба да: 5.10. Предњи мозак

- наведе положај великог (положај, грађа и улога)
мозга • велики мозак:
- опише морфолошке хемисфере, кора, сива и
особине великог мозга бијела маса, бразде,
- наброји анатомске вијуге, чеони, тјемени,
дијелове (режњеве) коре потиљачни и сљепоочни
великог мозга режањ, моторна,
- наброји функционалне сензитивна и
дијелове коре великог асоцијативна зона,
мозга Пенфилдов моторни и
- уочи положај и значај сензитивни човјечуљак,
моторне, сензитивне и фина сензација, центар
асоцијативнезоне за вид, слух и говор
великог мозга • функционална стања
- наведе распоред сиве и мозга:
бијеле масе у великом електроенцефалографија
мозгу
- наброји најзначајније
нервне центре у великом
мозгу
- уочи значај великог
мозга у регулацији вида,
слуха, говора и
сложених
интелектуалних
функција
електроенцефалографије
5.11. Ученик треба да: 5.11. Понашање и сложене

• уочи да су различите функције мозга
врсте понашања и • нервна регулација:
сложене функције мозга хипоталамус, велики и
човјека нервно мали мозак, мождано
регулисане стабло, кичмена
- наведе дијелове нервног мождина
система који регулишу • понашање у исхрани:
понашање и сложене центар за ситост и глад,
функције мозга човјека хипофагија,
- анализира како центри хиперфагија, афагија
за ситост и глад утичу • узимање течности:
на понашање у исхрани центар за жеђ,
- опише како центри за дехидратација
225
жеђ утичу на узимање • сексуално понашање:
течности полна жеља, еструс,
- објасни како лимбички либидо
систем регулише • емотивно и
сексуално, емотивно и нстинктивно
инстинктивно понашање понашање: бијес, страх,
- уочи комплексност љутња
регулације говора и • говор: Брокина говорна
значај Брокине говорне зона, афазија
зоне • учење и памћење:
- објасни повезаност учење условљавањем,
учења и памћења краткотрајна и
- наведе како систем за дуготрајна меморија,
будност и падање у сан памћење чињеница и
регулишу спавање моторних вјештина,
- наброји и разликује амнезија
најзначајније поремећаје • сан и спавање: фазе
који могу настати у сна, систем за буђење
понашању и сложеним (будност), систем за
функцијама мозга (нпр. спавање (падање у сан),
хипофагија, несаница
хиперфагија, афагија,
дехидратација, афазија,
амнезија, несаница)
5.12. Ученик треба да: 5.12. Периферни нервни Психологија

- наведе дијелове нервног систем
система човјека и • цереброспинални
његову улогу нервни систем:
- разликује периферни и ганглија, нерв (живац),
централни нервни главени (мождани,
систем кранијални) и
- разликује нерве и мождински (спинални)
ганглије нерви, сензитивни,
- разликује сензитивне, моторни и мјешовити
моторне и мјешовите нерви
нерве • аутономни нервни
- наведе број главених и систем: симпатички
можданих нерава код нервни систем,
човјека симпатикус,
- уочи њихову везу са парасимпатички нервни
централним нервним систем, парасимпатикус,
системом антагонистичко дејство
- наведе улогу • поремећаји и болести
аутономног нервног нервног система
система
аутономног нервног
система
- објасни антагонистичко
226
дејство симпатикуса и
парасимпатикуса
- наведе неке поремећаје
и болести нервног
система
6. Ученик треба да: 6. Чулни систем

• уочи значај чула и
чулних органа и њихову
повезаност са
различитим дијеловима
мозга
• наведе најзначајнија
чула човјека и чулне
органе у којима се чула
налазе
6.1. Ученик треба да: 6.1. Кожна чула, Физика

- наброји кожна чула • кожна чула: кожа, - притисак
- наведе врсте рецептора терморецептори
у кожи, њихов положај и (рецептори за топло и
улогу, као и промјену хладно),
(драж) о којој нас механорецептори
обавјештавају (рецептори за додир и
- опише како осјећамо и притисак),
разликујемо: додир, ноциорецептори
притисак, топло-хладно, (рецептори за бол),
бол, укусе и мирисе температурна,
- наведе најзначајније механичка, хемијска
поремећаје кожних чула драж, сензитивна зона
(нпр. стереогнозис) коре великог мозга,
хипоталамус
• поремећаји и болести,
хигијена
6.2. Ученик треба да: 6.2. Чуло укуса и мириса Хемија

- одреди врсту рецептора • чуло укуса: језик,
за укус, њихов положај хеморецептори,
и улогу, као и промјену густативне квржице,
(драж) о којој нас хемијска драж, укус,
обавјештавају слатко, слано, кисело,
- наброји 4 основна укуса горко, сензитивна зона
која разликујемо коре великог мозга
- одреди врсту рецептора • чуло мириса: нос,
за мирис, њихов положај хеморецептори (мирисни
и улогу, као и промјену рецептори), хемијска
драж, мирис, мирисна
(драж) о којој нас
зона коре великог мозга
обавјештавају
• поремећаји и болести,
- опише како осјећамо и
хигијена
разликујемо укусе и
227
мирисе
- наведе најзначајније
поремећаје чула укуса и
мириса (нпр.
немогућност
разликовања мириса и
укуса...)
6.3. Ученик треба да: 6.3. Чуло слуха и Физика:

- уочи повезаност чула равнотеже - механика, акустика
слуха и равнотеже • чуло слуха и
- наброји дијелове уха равнотеже:
човјека статоакустични апарат,
- одреди врсту рецептора спољашње, средње и
за слух, њихов положај унутрашње ухо,
и улогу, као и промјену механорецептори, звук,
(драж) о којој нас положај тијела, центар
обавјештавају за слух, центар за
- одреди врсту рецептора равнотежу
за равнотежу, њихов • поремећаји и болести,
положај, улогу и хигијена: наглувост,
промјену (драж) о којој глувоћа, поремећаји
нас обавјештавају равнотеже
- опише како чујемо и
одржавамо равнотежу
поремећаје чула слуха и
равнотеже (наглувост,
глувоћа, поремећаји
равнотеже)
6.4. Ученик треба да: 6.4. Чуло вида Физика:

- наброји дијелове ока • чуло вида: око, очна - оптика
човјека јабучица, оптички и
- разликује оптичке и заштитни дијелови ока,
заштитне дијелове ока мрежњача,
- одреди врсту рецептора фоторецептори,
за вид, њихов положај и штапићи и чепићи, очни
улогу, као и промјену нерв, центар за вид
(драж) о којој нас • поремећаји и болести,
обавјештавају хигијена: сљепило,
- опише како видимо кратковидност,
- наведе најзначајније далековидност,
поремећаје чула вида далтонизам...
(сљепило,
кратковидност,
далековидност)
228
7. Ученик треба да: 7. Систем органа за Физика
• уочи сложеност грађе и кретање
функције локомоторног • скелетни систем: дуге,
система кратке и пљоснате Физичко васпитање
- опише грађу и наведе кости, осовински и
улогу система органа за главени скелет, кичмени
кретање стуб (кичменице),
- наброји основне кичмени пршљенови,
дијелове скелетног кости предњих и задњих
система човјека удова, рамени и
- наведе шта сачињава карлични појас
осовински скелет • мишићни систем:
- разликује скелетне скелетни
елементе главеног (попречнопругасти)
скелета мишићи, црвени и
- анализира грађу грудног бијели мишићи,
коша и уочи његов мишићна контракција,
значај релаксација и напетост,
- опише грађу кичменог вољни покрети, замор,
стуба (кичменице) грч
- наброји регионе • поремећаји и болести:
кичменице остеопороза, сколиоза,
- наведе број пршљенова кифоза, реума, мишићна
у сваком региону дистрифија
- наброји кости у саставу
предњих и задњих удова
- разликују покретни и
непокретни дио скелета
удова
мишићног система
човјека
- наведе положај, опише
грађу и улогу скелетних
мишића
- опише механизам
мишићне контракције
- уочи спрегу скелетног и
мишићног система у
кретању
поремећаје и болести
кретање
229
8. Ученик треба да: 8. Систем за циркулацију
• уочи сложеност грађе и тјелесних течности
функције циркулаторног
система
8.1. Ученик треба да: 8.1. Тјелесне течности: крв

- наведе тјелесне течности • крв: крвна плазма,
човјека ћелије крви, еритроцити,
- објасни грађу и улогу хемоглобин,
крви неутрофилни,
- наведе крвне елементе базофилни и
(ћелије) и њихову улогу еозинофилни леукоцити,
- наброји крвне групе у тромбоцити,
АБО систему коагулација, крварење
- разликује аглутиногене • крвне групе: АБО Хемија
и аглутинине систем, аглутиногени и
- именује аглутиногене и аглутинини, Rh фактор
аглутинине сваке крвне • трансфузија:
групе универзални прималац и
- уочи значај и врсте Rh давалац
фактора • посматрање крвних
- разликује позитиван и елемената (ћелија) под
негативан Rh фактор микроскопом (вјежба)
(Rh+ Rh-)
- наведе и објасни
могућности трансфузије
крви
- уочи зашто је крвна
група АБ универзални
прималац, а крвна група
О универзални давалац
крви
• посматра крвне
елементе (ћелије) под
микроскопом
• развија вјештину и
способност
микроскопирања
8.2. Ученик треба да: 8.2. Крвоток: срце и крвни Физика

- наброји дијелове судови Физичко васпитање
крвотока и лимфотока, • срце: преткоморе,
наведе његове улоге и коморе, срчани залисци,
уочи међусобну ЕКГ, срчани циклус,
повезаност систола, дијастола
- наброји дијелове и • крвни судови:
опише грађу срца артеријски, венски,
- опише регулацију капиларне, аорта,
срчаног рада артерије, артериоле,
230
- дефинише и објасни горња и доња шупља
срчани циклус и ЕКГ вена, вене, венуле,
- разликује врсте крвних капиларе, велики и мали
судова и њихове улоге крвоток, крвни
- именује највећи притисак, пулс
артеријски и венски суд
- дефинише и разликује
велики и мали крвоток
- опише грађу лимфотока
- опише кретање крви
кроз крвоток и лимфе
кроз лимфоток
- дефинише и измјери
крвни притисак и пулс
• развија вјештину и
способност мјерења
крвног притиска
8.3. Ученик треба да: 8.3. Лимфа и лимфоток Хемија

- објасни грађу и улогу • лимфоток: лимфни Физичко васпитање
лимфе судови, лимфни
- наброји дијелове чворови, лимфни органи
лимфотока и наведе • поремећаји и болести
његове улоге циркулаторног
- уочи међусобну система: инфаркт срца,
повезаност крвотока и хипер и хипотензија,
лимфотока повишен холестерол,
- опише кретање лимфе анемија, хемофилија
кроз лимфоток
- наведе поремећаје и
болести циркулаторног
система
8.4. Ученик треба да: 8.4. Имуни систем:

- дефинише појмове: • имунитет: урођени,
имуни систем и стечени, природни,
имунитет вјештачки, активни и
- разликује врсте пасивни имунитет,
имунитета неспецифичне и
- објасни значај антигена специфичне линије
и антитијела и имуног одбране, имуни одговор,
одговора антигени, антитијела
- наброји дијелове и • поремећаји и болести
објасни грађу имуног имуног система:
система АИДС, алергијске
- наброји линије одбране реакције
организма
и болести
231
9. Ученик треба да: 9. Систем органа за дисање Физика
- дефинише појам • грађа и улога: дисајни Хемија
респирација путеви, гркљански Физичко
- наведе улогу система поклопац, плућа,
органа за дисање дијафрагма,
- наброји дијелове међуребарни мишићи
система органа за • дисајни покрети и
дисање регулација дисања:
- уочи значај гркљанског респирација,
поклопца и дијафрагме инспиријум, експиријум
- наведе мишиће значајне • вентилација плућа:
у дисању дисајни волумен,
- опише механизам витални капацитет
удисаја и издисаја плућа, спирометар
- разликује активни и • размјена гасова у
пасивни дисајни покрет плућима и ткивима:
- објасни витални алвеоле, плућне
капацитет плућа капиларе
- наведе и разликује врсте • поремећаји и болести:
респираторне размјене бронхитис, астма,
- наброји најзначајније штетност пушења
поремећаје и обољења
респираторног система
10. Ученик треба да: 10. Систем органа за

• уочи сложеност грађе и варење и апсорпцију хране
функције пробавног
система
10.1. Ученик треба да: 10.1. Храна и схрана Физика

- дефинише појмове: • храњиве материје:
храна, храњиве угњени хидрати,
материје, варење, бјеланчевине, масти,
ресорпција витамини, варење,
- анализира састав хране ресорпција
- објасни пирамиду • здрава исхрана:
исхране животне намирнице,
- уочи значај здраве пирамида исхране
исхране
10.2. Ученик треба да: 10.2. Варење хране

- разликује дијелове • систем органа за
система органа за варење и ресорпцију
варење и апсорпцију хране: цријевни тракт
хране и наведе њихове • пут и разлагање хране:
улоге варење (дигестија), усна
- наброји помоћне органе дупља, зуби, језик,
у варењу пљувачне жлијезде,
- опише пут кретања амилаза, ждријело,
232
хране једњак, желудац,
- објасни варење у желудачни сок, пепсин,
устима, желуцу и слуз, танко цријево,
танком цријеву дванаестопалачно
- уочи значај пљувачних цријево, панкреас,
жлијезда, јетре и инсулин, јетра, жучна
панкреаса кеса
- уочи значај ждријела
- објасни значај танког
цријева у варењу
10.3. Ученик треба да: 10.3. Апсорпција материја

- објасни значај танког и у цријеву
дебелог цријева у • танко цријево:
апсорпцији цријевни епител,
- уочи значај цријевних апсорпција, цријевне
ресица и ресице, крвни и лимфни
перисталтичких покрета судови
- објасни начин • дебело цријево:
апсорпције храњивих апсорпција воде и соли,
материја фецес
- објасни начин • поремећаји и болести:
апсорпције воде и соли чир на желуцу,
- наброји најзначајније гастритис, гојазност,
поремећаје и обољења анорексија, булимија
варење и ресорпцију
хране

- дефинише појам излучивање -
екскреција осморегулација
- објасни улогу • грађа и улога: бубрези,
екскреторног система мокроводи, мокраћна
- наброји дијелове бешика, мокраћна цијев
система органа за • функционална
излучивање и уочи анатомија бубрега: кора,
њихову улогу срж, нефрон,
- наведе положај и опише Малпигијево тјелашце,
грађу бубрега бубрежна цјевчица,
- уочи улогу бубрега у бубрежна чахура,
осморегулацији гломерул, Хенлеова
петља, сабирни каналићи
• механизам стварања
нефрона
мокраће: примарна и
- објасни настанак дефинитивна мокраћа,
примарне и осморегулација
дефинитивне мокраће • поремећаји и болести:
- наброји неке поремећаје бубрежни каменац,
и обољења и значај дијализа
дијализе
233
12. Ученик треба да: 12. Ендокрини систем
- дефинише појмове: • грађа и улога:
ендокрина жлијезда, ендокрине жлијезде,
хормон хормони, хуморална
- наброји и препозна регулација,
ендокрине жлијезде хипоталамус,
- наведе положај, грађу и аденохипофиза и
улогу ендокриних неурохипофиза,
жлијезда тиреоидеа,
- објасни значај паратиреоидеа, Ца,
хуморалне регулације витамин Д, надбубрежне
животних процеса жлијезде, стрес,
- уочи значај хормона у кортизол, адреналин,
стресним ситуацијама ендокрини панкреас,
- уочи значај полних инсулин, глукагон,
хормона у регулацији сјеменици, јајници,
менструалног циклуса, тестостерон, естрадиол,
примарних и прогестерон
секундарних полних • поремећаји и болести:
карактеристика гушавост, Базедовљева
- наведе најзначајније болест, рахитис,
поремећаје и болести дијабетес, Адисонова
болест

- разликује дијелове размножавање
мушког и женског • грађа и улога: мушки и
репродуктивног система женски репродуктивни
- наведе улоге појединих систем, унутрашњи
органа у овом систему генитални (полни)
- именује и разликује органи, полне жлијезде
мушке и женске полне (гонаде), изводни канали
жлијезде и додатне (полни одводи), додатне
(акцесорне) жлијезде (акцесорне) жлијезде,
- уочи када се достиже спољашњи полни
полна зрелост органи, гаметогенеза
- опише процес • полни живот: полна
гаметогенезе зрелост, односи међу
- објасни значај половима, хигијена,
позитивних односа међу полне болести,
половима контрацепција
- уочи значај одржавања • поремећаји и болести:
полне хигијене сифилис, хепатитис,
- наброји најзначајније неплодност, различите
полне болести инфекције
- уочи начине заштите од
полних болести
- наведе неке
контрацептивне мјере
234
- наведе начине лијечења
неплодности
14. Ученик треба да: 14. Биологија развића

• уочи сложеност развића човјека
човјека
14.1. Ученик треба да: 14.1. Индивидуално

- наброји фазе развића човјека
индивидуалног развића • полне ћелије и
човјека оплођење
- наведе колико траје • ембрионални и
индивидуално развиће фетални период:
човјека браздање, бластула,
- уочи гдје се дешава нидација, гаструлација,
оплођење гаструла, ембрион,
- наведе колико траје клицини листићи,
ембрионални и фетални органогенеза,
париод екстраембрионалне
- наведе најзначајније структуре, рани и касни
промјене које се фетални период
дешавају у току • рођење: плацента,
ембрионалног и пупчана врпца, пупак
феталног париода • дјетињство:
- наведе најзначајније алометријски раст,
промјене које се типови растења
дешавају у току рођења • пубертет:
- разликује типове адолесценција, полни
постнаталног растења диморфизам, полна
- опише најзначајније зрелост, менструални
промјене у пубертету циклус
- разликује фазе • адултни период:
менструалног циклуса старење
- наведе хормоне који
утичу на менструални
циклус
- објасни процес старења
14.2. Ученик треба да: • Трудноћа, порођај и

- дефинише трудноћу дојење: планирање
- наведе колико траје породице, "друго
трудноћа стање", праћење
- наведе најзначајније трудноће, пупчана
промјене у трудноћи врпца, пупак, лактација,
- уочи значај праћења хормони, ванматерична
трудноће трудноћа, спонтани
- опише припрему побачај
организма за порођај и • могућност писања
дојење радова
- уочи значај дојења
235
који могу настати у току
трудноће, порођаја и
дојења
За реализацију програма веома је важно добро планирање градива. При изради

глобалног и оперативног плана рада треба предвидјети оквирно 60% часова за обраду, а 40 %
за остало.
Успјех у остваривању образовно-васпитних задатака зависи од примјене одговарајућих
облика и метода рада и коришћења адекватних наставних средстава и помагала. У настави
биологије посебно мјесто имају разговори, дискусије, илустративно-демонстративне методе,
методе експеримента и самосталан рад ученика. Избор наставних метода треба ускладити са
садржајем наставног градива и оперативним циљевима, односно исходима, менталним
узрастом ученика, њиховим знањима и интересовањима, као и условима у којима се настава
биологије изводи. Зато је неопходно да се настава у гимназији изводи у одговарајућем
кабинету за биологију који треба бити опремљен адекватним наставним средствима и
помагалима. При извођењу вјежби одјељења треба дијелити у групе.
За реализацију програма биологије неопходно је да школа обезбједи наставна
средства, бар минимум, у складу са одговарајућим нормативом. По могућности, обезбједити
сарадњу са другим институцијама и стручњацима у циљу стварања предуслова за
квалитетнију наставу биологије. То значи да се обрада неких наставних јединица или вјежби
може реализовати у одговарајућој институцији или бити провјерена специјалисти за одређену
област.
Да би ученик успјешно савладао градиво наставник треба правилно одредити ниво
образовно-васпитних захтјева. Правилно одређивање знања на нивоу обавјештености,
разумијевања и примјене, помаже наставнику у раду са ученицима, праћењу њиховог
напредовања, али и вредновања рада.
У трећем разреду
Иако је улога наставника да ученицима саопшти и учини доступним основне
информације, те је ова метода неизбјежна, ипак не треба да буде доминантна, већ наставник
треба да усмјерава ученике да уочавају разлике и откривају узрочно-посљедичне везе, да
самостално долазе до закључака, те да самостално истражују и развијају способности
индивидуалног стваралачког рада. Да би се то постигло потребно је у настави комбиновати
различите облике и методе рада, нове технике учења и савремене врсте наставе.
У току часа ученицима треба омогућити да постављају питања, да трагају за
одговорима, да међусобно сарађују и размјењују искуства. Наставник може ученике додатно
мотивисати и заинтересовати за градиво навођењем занимљивости о грађи, функционисању
или развићу животиња и човјека, и сл.
Наставник треба да подстиче ученике да повезују претходна и новостечена знања и да
се оспособе да користе различите изворе знања: литературу, интернет, медије, да систематски
прикупљају и класификују информације, итд.
У трећем разреду општег и природно-математичког смјера изучава се морфологија,
физиологија и онтогенија животиња. У оквиру ове тематске области издвајају се засебне теме:
од молекуле до животињског организма, динамичка организација животиња, онтогенија
животиња и посебно се издваја тема биологија човјека.
Наставник треба да инсистира на разумијевању и трајности усвојених знања. Да би се
то постигло, приликом реализације програма, поред коришћења очигледног материјала,
236
наставник треба да инсистира на мисаоној активности ученика у току наставе. То се може
остварити кроз активно учешће ученика у свим фазама часа, као и учењем путем открића,
примјеном наученог и сл. Поред тога, неопходно је да се током проучавања одређених
садржаја, успостави корелација са садржајима из хемије, физике, психологије, географије,
физичког васпитања, математике и рачунарства и информатике.
Приликом реализације програма, посебан акценат наставник треба да стави на то да
ученици уоче како животињски организам функционише као систем, тј. на однос и
међузависност грађе и функције елемената у живом систему, те да уоче важност утицаја
животне средине на функционисање живих система.
Кроз наставу о морфологији, физиологији и онтогенији животиња, наставник треба да
подстиче ученике да користе претходна знања и искуства (о особинама и грађи организама) и
да их повежу са новим садржајима о грађи и функцији животиња и човјека.
При упоредном прегледу органа и система органа код животиња, нагласак трба да буде
на усложњавању грађе органа који врше одређену функцију. Да би то постигао, наставник
треба да наведе врсте органа који врше одређену улогу код животиња, а затим нагласи појаву
удруживања органа у систем органа, како би ученик на крају био у стању да наброји основне
дијелове сваког система органа код кичмењака.
Проучавајући развиће животиња треба код ученика развити свијест о сложености и
прецизности процеса онтогенезе и пробудити интересовање за изучавање универзалности, али
и разноврсности онтогенезе живог свијета. У ову сврху, ученици могу погледати неки филм
који говори о физиологији и развићу животиња и човјека (нпр. Биологија развића, Развиће
близанаца, Индивидуално развиће човјека...).
Биологија човјека је тема која је ученицима увијек интересантна и атрактивна.
Наставник треба да усмјери то интересовање и да подстакне ученике на усвајање смислених,
међусобно повезаних садржаја, корисних за даље образовање и свакодневни живот.
Функционисање људског организма као система који је састављен од појединачих органа,
садржај је погодан за развијање способности анализе и синтезе. На тај начин ће ученици,
поред усвајања одређених садржаја, развијати и логичко мишљење, а наставник је тај који ове
процесе треба да подстиче и усмјерава.У оквиру усвајању знања о људском организму,
посебно интересантно подручје за ученике су болести појединих органа. Наставник треба да
укаже ученицима да су ови садржаји од великог значаја за заштиту здравља и лијечење
болести. Веома је важно да наставник подстиче развијање свијести код ученика о значају
заштите властитог здравља.
Наставник треба да укаже ученицима и на важност међусобне зависности човјека и
животиња.
Ученике треба оспособити да самостално, или уз помоћ наставника, изводе одређене
лабораторијске вјежбе и мања истраживања. Ученици треба да развију вјештине и
способности: микроскопирања, израде микроскопских препарата, конзервирања биолошког
материјала, планирања и постављања експерименталних апаратура, коришћења мјерних
инструмената и сл....
Комбинацијом традиционалних и савремених метода и облика рада, уз коришћење
разноврсног визуелног материјала, ученик ће стећи трајна знања и способност да научено
примјењује. Наставник треба да омогући ученицима да што више учествују у свакој фази
часа. Уз то, треба да усмјерава ученике да самостално користе различите изворе знања.
О морфологији, физиологији и онтогенији животиња, посебно човјека, постоји много
различитог текстуалног и сликовног материјала. Добро је ученике подстицати да овај
материјал користе приликом учења, ал и да се не задржавају само на посматрању одређених
слика и сл. већ их упућивати на прављење различитих шема, прегледа, класификација, збирки
…
Организовање разних трибина, дискусија, прикупљање и класификација текстова и
слика са интернета и сл. су активности које су интелектуално подстицајне и треба их
користити за систематизацију усвојених знања.
237
НПП

Тема I: Морфологија и физиологија животиња/од молекуле до животињског

организма (оквирни број часова 13)
Морфологија животиња (1+3+9=13)

1. Предмет проучавања и задаци морфологије; Особине животињског организма (1)
Животињска ткива (3):
2. Епително и везивно ткиво
3. Мишићно и нервно ткиво
4. Понављање
Преглед органа и система органа код животиња (9)
5. Упоредни преглед коже и чулних органа/кожног и чулног система код животиња
6. Упоредни преглед мишића и костију/мишићног и скелетног система код животиња
7. Упоредни преглед и нервног система код животиња
9. Упоредни преглед органа за варење и дисање/система за варење и дисање код
животиња
10. Упоредни преглед циркулаторног и ендокриног система код животиња
11. Упоредни преглед органа за излучивање и размножавање /систем за излучивање и
размножавање код животиња
13. Систематизација теме: Од молекуле до животињског организма (писмена провјера)

14. Однос између организма и животне средине
15. Принципи функционисања биолошких система
17. Динамичка организација ћелије
18. Хемијска организација ћелије

20. Размножавање и развиће животиља
21. Полне ћелије и оплођење
23. Пренатални период развића
24. Екстраембрионалне структуре
25. Натални и постнатали период развића животиња
26. Утврђивање

27. Човјек као биолошко биће
Преглед органа и система органа човјека
Нервни систем
28. Рецепторско-ефекторни систем
29. Рецептори
238
31. Нервна ћелија и нервни импулс
32. Спровођење нервних импулса
33. Ефектори
II полугодиште
35. Функционална организација централног нервног система
36. Централни нервни систем: Кичмена мождина
37. Мождано стабло (положај, грађа и улога)
39. Мали мозак и међумозак (положај, грађа и улога)
40. Предњи мозак (положај, грађа и улога)
42. Понашање и сложене функције мозга
43. Периферни нервни систем
Чулни систем
45. Кожна чула
46. Чуло укуса и мириса
48. Чуло слуха и равнотеже
49. Чуло вида
51. Систематизација: Нервни и чулни систем (писмена провјера)
52. Систем органа за кретање
Систем за циркулацију тјелесних течности
53. Тјелесне течности: крв
54. Посматрање крвних елемената (ћелија) под микроскопом (вјежба)
55. Крвоток: срце и крвни судови
56. Мјерење крвног притиска и пулса (вјежба)
57. Лимфа и лимфоток
59. Имуни систем
60. Систем органа за дисање
Систем органа за варење и апсорпцију хране
62. Храна и исхрана
63. Варење хране
64. Апсорпција материја у цријеву
66. Систем органа за излучивање и осморегулација
67. Ендокрини систем
68. Систем органа за размножавање
69. Понављање и ситематизација: системи органа
Биологија развића човјека
70. Индивидуално развића човјека
71. Трудноћа, порођај и дојење
72. Систематизација.
239
ПРЕДМЕТ: БИОЛОГИЈА
СМЈЕР: ДРУШТВЕНО-ЈЕЗИЧКИ И
РАЧУНАРСКО-ИНФОРМАТИЧКИ
Општи циљеви и задаци наставе биологије су да:

• развијање позитивних ставова, интересовања и облика понашања,
• развијање сензорних вјештина, навика и способности,
• развијање интелектуалних вјештина и способности,
• развијање радних и изражајних вјештина, способности и навика,
• оспособљавање ученика за самоиницијативно и самостално истраживање стваралачки
рад,
• оспособљавање ученика за самообразовање и самосталан избор занимања.
Посебни циљеви и задаци наставе биологије су да:

• ученици стекну општа научна знања из области биолошке науке и праксе неопходна
за разумијевање живота,
• ученици разумију опште законитости које владају у природи и прихвате их као основу
за формирање сопствених ставова, интересовања и облика понашања према средини у
којој живе,
• ученици развију вјештину, навику и способност посмарања и проучавање живог
свијета и човјека у њему,
• ученици развију интелектуалне вјештине и способност анализе, синтезе, индукције,
дедукције, аналогије, апстраховања, поимања, упоређивања и уопштавања биолошких
појмова, правила, принципа, закључака, доказа, хипотеза, теорија,...
• ученици развију вјештине и способности критичког мишљења, тумачења биолошких
чињеница, разумијевања и примјене биолошких принципа и доказа, закључивања из
научних података, формулисања хипотеза и постављања огледа, способност
процјењивања лијепог...
• ученици развију вјештине и способности: микроскопирања, израде микроскопских
препарата, хербаризовања биљака, конзервирања биолошког материјала, планирања и
постављања експерименталних апаратура, дисекције, коришћења мјерних
инструмената...
• ученици уоче основне карактеристике флоре и фауне у РС/БиХ и на Балкану,
• ученици уоче да је очување, унапређење и заштита животне средине њихов
приоритетни задатак,
• ученици развију свијест о важности заштите и очувања угрожених биљних и
животињских врста,
• ученици развију свијест о важности очувања, унапређења и заштите здравља.
240
САДРЖАЈ ПРОГРАМА:
Тематска област I: ОСНОВИ МОЛЕКУЛАРНЕ БИОЛОГИЈЕ (оквирни број

часова 12)
Тема 1: Молекуларна биологија и молекулске особине насљеђивања
Тема 2: Молекулске основе насљеђивања
Тематска област II: ГЕНЕТИКА-МЕХАНИЗАМ НАСЉЕЂИВАЊА (оквирни број

часова 22)
Тема 1: Основни појмови генетике: хромозоми,гентоип и фенотип
Тема 2: Основна принципи наслеђивања
Тема 3: Генетика човјека
Тематска област III: ЕВОЛУЦИЈА-ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ ЕВОЛУЦИОНЕ

БИОЛОГИЈЕ (оквирни број часова 12)
Тема 1: Основни принципи еволуције
Тематска област IV: ЕКОЛОГИЈА-ОСНОВНИ ПОЈМОВИ И ПРИНЦИПИ

ЕКОЛОГИЈЕ (оквирни број часова 26)
Тема 1: Основни еколошки појмови
Тема 2: Степени еколошке интеграције
Тема 3: Заштита и унапређивање животне средине
241
Тематска област I: ОСНОВИ МОЛЕКУЛАРНЕ БИОЛОГИЈЕ (оквирни број часова 12)
Тема 1: Молекуларна биологија и молекулске особине насљеђивања (оквирни број

часова 1)
Оперативни Садржај програма /

Корелација
циљеви/ исходи Појмови
1.1. Ученик треба 1.1. Предмет и Хемија

да: значај изучавања Биохемија
• развије интерес за молекуларне Цитологија
молекуларну биологију биологије
• дефинише појам • Појам молекуларне
молекуларне биологије биологије, историја и
• уочи историјски развој и значај
њену везу са другим • Интеракција регулације
наукама између система унутар
• разумије интеракцију ћелије
регулације између ДНК, • ДНК, РНК, синтеза
РНК и синтезе протеина протеина
• наведе генетичку • Ген, генетичке
карактеристику ДНК карактеристике ДНК
• дефинише појмове • Молекуларна биологија,
генетичког инжењерства биотехнологија,
и развоја генетичко инжењерство
биотехнологије.
Тема 2: Молекулске основе насљеђивања (оквирни број часова 7)

2.1. Ученик треба 2.1. Нуклеинске киселине Хемија,

да: и протеини Биохемија
• скицира нуклеотид и • Нуклеотид: Цитологија
повеже са више дезоксирибонуклеотид;
нуклеотида у ланац рибонуклеотид;
• наведе пуринске базе (аденин и
комплементарност база гуанин), пирамидинске
• уочи значај редосљеда базе (цитозин и урацил)
база у ланцу и њихова
• наведе биолошку улогу комплементарност
ДНК • Секундарна структура
• објасни грађу РНК, ДНК
наведе врсте РНК • РНК грађа и врсте –
• и њихов значај иРНК тРНК рРНК
242
Протеини
• објасни стварање • Аминокиселине, Хемија
пептидне везе пептидна веза, Биохемија
• објасни грађу полипептиди, амино- Цитологија
аминокиселина и наведе група, карбоксилна
биолошку улогу група, број и редосљед
протеина амино-киселина,
• уочи разлику између примарна структура
примарне и просторне полипептида; Просторна
грађе протеина структура протеина,
• разумије и објасни глобуларан облик,
просторну улогу фибриларни облик.
протеина • Биолошка улога
протеина: транспортна
улога: хемоглобин,
миоглобин, албумин;
контрактилна улога:
актин , миозин;
заштитна улога:
имуноглобулин,
интерферон; резервна
улога: аминокиселине,
ембрион; структурна
улога: колаген, еластин,
α-кератин;
2.2. Ученик треба да: 2.2. Генетички код, појам

• дефинише појам генома и функција гена
• наведе функцију гена, • Геном, низови
сателита, фамилију гена нуклеотида: гени
и умножене гене (синтеза протеина);
• дефинише појам гена сателити (спаривање
• разумије појам код, хомологних хромозома);
кодон, антикодон интермедијарне ДНК;
• упореди разлику између умножени гени, рРНК,
егзона и интрона и тРНК
њихову улогу • Код, кодон, антикодон
• дефинише појам алела и • Ген
појаву мутација • Структурни гени
• Егзони, интрони
• Алели, мутације
2.3. Ученик треба да: 2.3. Репликација-синтеза

• разумије процес ДНК
репликације • Удвајање молекула
• објасни стварање Y ДНК, S-faza
формације • Семиконзервативан
• наведе групе ензима начин
• разумије смјер тока • Формирање Y
243
репликације формације-
• упореди функције ДНК репликациона виљушка
Poly III и ДНК Poly I • Нуклеазе, полимеразе,
иРНК полимеразу лигазе, ендонуклеазе
• анализира релативне ДНК Poly III, ДНК Poly
грешке при репликацији I, РНК полимераза
• објасни завршетак
репликације Процес репликације ДНК
• Мјесто почетка
репликације,
ендонуклеаза; ток
репликације 5’ и 3’ ,
ДНК полимераза, РНК
полимераза, исправљање
грешки, репликативне
виљушке; пепликативни
мјехурови; релативне
грешке при репликацији.
2.4. Ученик треба да: 2.4. Биосинтеза протеина Хемија

• упореди процес 2.4.1. Транскрипција и Биохемија
транскрипције са РНК Цитологија
репликацијом ДНК • РНК полимераза,
• објасни почетак регулаторни протеин,
транксрипције, ток и промотор, почетни
крај транскрипције транскрипциони
• препозна улогу РНК комплекс, раздвајање
полимеразе ланаца ДНК од
• разумије седамнаест базних
комплиментарност парова; транскрипциони
рибонуклеотида у мјехур; ДНК матрица;
стварању растућег ланца спаривање
РНК комплементарних
• анализира ланац РНК рибонуклеотида; 3’
као копију гена растући ланац, 5’ крај
• објасни функцију 5’краја растућег ланца, правило
(5 капа) и 3 краја
’ ’
комплеметарности,
• разумије функцију зреле смјер кретања
иРНК полимеразе,
заустављање
транскрипције,
контролни механизам,
синтеза иРНК код
прокариота; обрада
иРНК у једру: РНК 3’
крај, поли-А-реп,
транспорт иРНК, РНК 5’
крај -5’ капа, везивање за
рибозом;
• Примарни транскрипт,
244
интрон , егзон, зрела
иРНК;
2.5.Ученик треба да: 2.5. Транслација

• дефинише транслацију • Код, кодони ,
• наведе мјесто антикодони, синонимни
транслације кодони, стоп кодони
• аргументује ток (УАА,УАГ, УГА)
транслације стартни сигнал (АУГ)
• препозна грађу • Рибозом, иРНК, тРНК
рибозома • Трнаспортна РНК:
• разумије функцију П – просторни облик тРНК:
мјеста и А-мјеста у антикодон, активно
рибозому мјесто за
• објасни почетак аминокиселину;
транслације и ток • Ток транслације:
транслације редосљед уграђивања
• Разумије везивање амино-киселина, иРНК,
аминокиселинама према тРНК; полипептидни
распореду кодона на ланац одређује редосљед
рибозому кодона иРНК, пептидна
• објасни значај стоп веза, комплементарност
кодона кодона и антикодона;
• објасни функцију • Мјесто одвијања синтезе
ослобађајућег протеина протеина:
(протеински фактора П 1 • Рибозом: састав, облик
и П2) и грађа, мале и велике
подјединице, П-мјесто,
А-мјесто;
• почетни
транскрипциони
комплекс; овкир читања
генетичке поруке;
стартни кодон
• АУГ, аминокиселина
метионин;
• регулаторни протеин,
стварање петидне везе,
отпуштање слободних
тРНК, долазак нових
тРНК са
аминокиселинама,
стартни кодони,
ослобађајући протеини.
245
2.6.Ученик треба 2.6. Регулација Хемија
да: активности гена Биохемија
• објасни односе гена • Експресија гена Цитологија
протеина и фенотипских • Комплекс гена-оперон:
особина (Жакоб- Моно) регулатор, промотор
• дефинише експресију структурни гени а,б,ц
гена код еукариота (Жакоб Франсоа и Жак
• разумије епигенетско Моно-адаптивни
развиће ензими)
• анализира сваку ћелију • Експресија гена-
која садржи исти транскрипција, обрада
комплетан генетички примарних
програм транскрипата, транспотр
• анализира значај иРНК у цитоплазму,
транскрипције и транслација,
транслације од ДНК до транслациона
протеина модификација протеина;
• објасни улогу ДНК регулација
чипова • транскрипције,
промотори, појачивачи,
транскрипциони
фактори и промотори,
промјена структуре
хроматина, резултат
експресије;
• ДНК чипови: нормалне
и малигне ћелије;
• Транслација-примарна
структура протеина,
просторна структура
протеина
Генетичко инжињерство
2.7. Ученик треба да: 2.7. Генетичко ижињерство-
• дефинише генетичко молекуларна
инжињерство биотехнологија
(молекуларну • Техника генетичког
биотехнологију) инжињерства
• аргументује значај • Примјена у научна
генетичког истраживања:
инжињерства молекуларна основа
сложених биолошких
појава (раст,развиће,
диференцијација,
ћелијска диоба, итд.)
• Примјена у другим
областима: медицина,
ветерина, фармација,
шумарство, индсутрија,
заштита животне средине
246
• објасни процесе Клонирање ДНК Хемија
клонирања ДНК, • Издвајање појединих Биохемија
• стварање рекомбиноване гена и њихово Цитологија
ДНК умножавање
• уочи значај плазмида за • Добијање индентичних
уградњу страног гена у копија читавих
молекул ДНК домаћина организама ћелија
• објасни добијање молекула ДНК или
индентичних копија њихових дијелова
молекула ДНК и • Плазмид, ген
њихових дијелова прокариотске ћелије,
• наброји производњу еукариотска ћелија,
хуманих протеина рестрикциони ензими,
• објасни примјену вектор за клонирање,
генетичког вирусни геноми,
инжињерства у хибридна молекула ДНК
пољопривредној Примјена генетичког
производњи умединици, инжињерства
и у генској терапији • У научним
• анализира етичке и истраживањима за
еколошке проблеме производњу хуманих
гентичког инжињерства протеина (инзулин,
• анализира злоупотребу хормон раста,
научног истраживања интерферон)
• уочи значај и недостатке • Уношење гена у биљне
у производњи генетички и животињске ћелије
модификованих биљака • Генска терапија
Етички и еколошки
проблеми
• Етички, правни и
еколошки проблеми
• „Ревулуционарни“
проблеми у
пољопривреди и
медицини
• Полне ћелије-генска
терапија, вантјелесно
зачеће
• Злоупотреба научног
истраживања
247
Тематска област II: ГЕНЕТИКА-МЕХАНИЗАМ НАСЛЕЂИВАЊА (оквирни број
часова 22)
Тема 1: Основни појмови генетике: хромозоми,гентоип и фенотип (оквирни број

часова 1 час)

1.1. Ученик треба 1.1 Основни појмови Хемија,

да: генетике, хромозоми, Биохемија
• дефинише појам генотип, фенотип Цитологија
генетика • Генетика: појам, циљ и
• објасни циљ и значај значај
• наброји научне • Научне дисциплине
дисциплине генетике: молекуларна
• наброји подјелу генетика, цитогенетика,
генетике према објекту генетика развића и
истраживања популациона генетика
• препозна примјену • Генетика према објекту
генетике истраживања
• анализира број • Генетика према
хромозома код човјека и методологији
неких врста • Примјењена генетика
• одреди генске локусе Хромозоми
• дефинише ген и алеле • Хромозоми човјека;
• дефинише генотип и тјелесне ћелије;
фенотип • полне ћелије; ДНК;
• упореди квантитативне РНК; липиди; јони:
и квалитативне особине • Mg,Ca,Fe
• препозна разлику • Ген: структура гена,
доминантних и генски локус, алели;
рецесивних гена • Хомологни хромозоми;
• дефиниши полигене хомозигот,
• хетерозигот;
• Генотип, фенотип;
• Полигени; доминатни
гени, рецесивни гени
248
Тема 2: Основна принципи наслеђивања (оквирни број часова 14 час)

2. Основни принципи
наслеђива
2.1. Ученик треба 2.1. Основни принципи Хемија

да: наслеђивања; правила Биохемија
• објасни експерименте наслеђивања Цитологија
Јохана Грегора Мендела • Јохан Грегор Мендел,
• дефинише наслеђивање наслеђивање, наследни
и наследне факторе фактори
• разумије закон • Монохибридно,
униформности дихибридно,
• анализира: паренталну трихибридно
генерацију, F 1 и F 2 наслеђивање
генерацију код • Парентална генерација,
монохибридног прва филијална
укрштања генерација, друга
• дефинише генске алеле филијална генерација
• препозна доминатне и • Доминатни и рецесивни
рецесивне особине алели
• објасни основна правила • Слободно комбиновање
наслеђивања: правило • Независно комбиновање
растављања и правило • Број фенотипа у F 2
слободног комбиновања генерацији
• упореди наслеђивање са • Број генотипова у F 2
две и три особине на генерацији
примјеру грашка • Везано наслеђивање
• примјени формулу
фенотипа и генотипа код
монохибридног,
дихибридног и
трихибридног
наслеђивања
2.2. Ученик треба 2.2.Типови наслеђивања Хемија

да: код биљака и Биохемија
• дефинише интеракцију животиња Цитологија
генских алела • Интеракција генских
• наброји типове алела
наслеђивања код биљака Интермедијарно
и животиња наслеђивање
• анализира појаву нове • Непотпуно доминанто-
фенотипске особине испољавање оба алела
(розе боје) код хетерозигота;
• дефинише доминатну и потомство са
рецесивну особину комбинацијом алела
249
• анализира доминатну • Примјер јагорчевине,
особину у црвеног и бијелог
хомозиготнном облику цвијета
• анлизира рецесивну Доминатно-рецесивно
особину у хомозиготном наслеђивање
блику • Алели; доминатне и
• наброји доминатне и рецесивне особине;
рецесивне особине код утицај гена који има
парадајза, кукуруза, пса највећи значај
и говечета • Доминантни гени:
• аргументује крвне групе хомозиготи и
А у хомозиготном и хетерозиготи
хетерозиготном облику, • рецесивни гени:
• Крвну групу Б у хомозиготни облик
хомозиготном и • Потпуна доминантност
хетерозиготном облику • Примјер код кукуруза ,
• Разумије да је крвна парадајза, говечета и пса
група А кодоминантна у Кодоминатно
односу на Б и наслеђивање
доминантна у односу на • Стварање двије
0 групу различите варијанте
• дефинише корелативно неког протеина од
наслеђивање стране једног гена:
• наведе примјер код крвне групе А, Б, 0, и
парадајза или Дарвиново AБ, антиген А и антиген
запажање Б, 0 алел; наслеђивање
• дефинише полигено АБ и 0 крвних група;
наслеђивање и утицај кодоминатне групе;
спољашње средине на особе крвне групе А:
њихово варирање АА, А0; особе крвне
• Разумије да се стечене групе Б: ББ, Б0; особе
особине се не могу крвне групе 0: 00
наслиједити Корелативно или везано
(експерминте Мислав наслеђивање
Демерец, отпорност • Фенотипске особине се
бактерија на зајендо испољавају
антибиотике) • Гени се налазе на истом
хромозому
• Примјер код парадајза
• Кванитативне особине;
полигени
• Гентичка варијабилност
Наслеђивање стечених
особина
• Промјене фенотипа као
дјеловање фактора
средине у току живота
једног организма
• Примјер: отпорност
бактерија на
антиобиотике
250
2.3. Ученик треба да: 2.3. Извори генетичке Хемија
• разумије детерминацију варијабилности и Биохемија
развића особина комбиновање гена и Цитологија
• објасни интеракцију хромозома
међу алелима • Узрок варијабилности:
• објасни активност два комбинација два или
пара доминатних гена ( више гена,
код лептирњаче Latyrus) • Комбиновано
• објасни активност два наслеђивање: стварање
пара рецесивних гена гамета и зигота,
• дефинише епистаза и комбинација ћелијских
комплементарност хромозома; комбинације
• објасни развиће при настајању полних
квантитативних и ћелија и зигота;
квалитативних особина рекомбинација гена
• објасни адитивност на • Профаза прве мејотичке
примјеру пигментације диобе; кросинг овер
коже код људи • Модификације:
• наброји узроке насљедни материјал,
варијабилности услови средине
• Мутације: генске,
хромозомске, репер-
механизам
Комбиновање гена и
хромозома
• Узрок варијабилности:
комбинација различитих
гена
• Комбинативно
наслеђивање полне
ћелије
• Рекомбинација гена,
CROSING OVER,
модификације, мутације
2.4. Ученик треба да: 2.4. Промјене у структури Хемија

• дефинише аберације хромозома и броју Биохемија
• наброји промјене у хромозома Цитологија
структури хромозома • Аберације
• разумије процесе Дупликација и делеција
Crosing over • Неједнаки Crosing over
• објасни делеције код • Удвостручен сегмент на
човјекових хромозома једном хромозому
• објасни дупликацију • Недостатак сегмента на
хромозома једном хромозому:
• уочи разлику између делеција у човјековом
транслокације и хромозому кратког
инверзије крака 5 хромозома и
• разумије реципрочну дугог крака 22
251
транслокацију хромозома;
• објасни како настаје микроцефалија „мачији
полиплоидија и наведе плач“, „Филаделфија
типове и значај хромозом“
полиплоидије Транслокација и
• наведе примјере инверзија
анеуплоидије код • Размејна дјелова
човјека нехомоногних
хромозома
• Промјена у редослиједу
гена
Промјена у броју
хромозома
• тјелесне ћелије-двије
гарнитуре хромозома(
2n), полне ћелије-једна
гарнитура(n);
• ћелије са 4,5,6 гарнитура
хромозома
• полиплоидија,
аутополиплоидија,
алополиплоидија ,
• Анеуплоидија-
изостанак или вишак
хромозома (најчешће
једног или два);
• тризомије аутозомних
хромозома код људи,
тризомије полних
хромозома
• полиплоидија
аутополиплоидија,
алополиплоидија,
анеуплоидија
2.5. Ученик треба да: 2.5. Генске мутације

• дефинише настајање • Промјене на нивоу
мутација нуклеотида
• објасни промјене у • Макмутације: леталне,
редослиједу нуклеотида сублеталне и условно
као узроке генских леталне
мутација • Аутозомно-доминатне
• наброји врсте генских промјене
мутација • Аутозомно-рецесивне
• разликује аутозомне промјене
доминатне мутације од • Микромутације,
аутзомно -рецесивних изоалели, електрофореза
мутација • Настанак мутација у
• препозна стечене геному и соматским
мутације од наследних ћелијама
252
• дефинише геном • Фреквенција мутирања
гена
• Степен мутирања гена
код човјека и репер
механизма
2.6. Ученик треба да: 2.6. Утицај средина на Хемија

• наброји физичке , изазивање наследних Биохемија
хемијске и биолошке промјена Цитологија
мутагене Физички мутагени
• објасни негативан • Температура
утицај температуре на (температурни шокови
генетички материјал код код поикилотермних и
поикилотермних и хомеотерних
хомеотермних организама)
организама • Јонизирајуће зрачење и
• разумије посљедице ултраљубичасти зраци,
радиоактивног зрачења слободни радикали,
• наброји примјене стварање мутација, дозе
јонизирајућег зрачења јонизирајућег зрачења
• препозна хемијске • Примјена јонизирајућег
материје које ремете зрачења у медицини,
генетичку структуру пољопривреди и
организма а користе се у ветеринасрству
пољопривреди, Хемијски мутагени
медицини,призводњи • Промјене у структури
хране и љекова и у гена и хромозома,
индустрији хемијске реакције са
• објасни утицај вируса на молекулама ДНК
промјену генетичког • Хемијске материје које
материјала се користе у индустрији
• објасни токсичне • Хемијске материје које
материје бактерија, се користе у
гљива, биљака и пољопривреди
животиња • Хемијске материје које
• дефинише генетичку се користе као додаци у
токсикологију храни
• Хемијске материје које
се користе као лијекови
Биолошки мутагени
• Вируси, бактерије,
хемијски продукти
неких биљака и неких
животиња
• Гентичка токсикологија
253
2.7.Ученик треба да: 2.7. Генетичка контрола Хемија
• дефинише зигот и развојних процеса Биохемија
стварање протеина у • Развиће организма, Цитологија
новоствореном зиготу зигот, синтеза протеина
• разумије активност у новоформираном
различитих група гена у зиготу
процесу Диференцијација
диференцијације ћелија • Диференцијација ћелија,
• објасни стварање α, β, γ активност различите
хемоглобина групе гена, епигенетско
• наброји развиће дјеловање гена,
полности и наведе индивидуални развојни
њихову разлику програм
• разликује детерминацију • α, β, γ хемоглобин
пола код човјека и Развиће полности
других животиња • Сингамно, прогамно и
• дефинише епигамно размножавање
партеногенезу • Полни хромозоми,
• препозна детерминацију аутозомни хромозоми
пола код парамецијума и • Детерминација пола уз
бактерија присуство и одсуство X
• дефинише хромозома
индивидуални развојни • Партеногенеза код пчела
програм у коме се • Детерминација пола код
налази биолошки сат парамецијума и
сваког организма бактерија
• дефинише репер Старење организма
механизам и значај • Старење као дио
вијабилног зигота (са развојног процеса
малим бројем грешака) • Повећано присуство
иРНК са грешком
• Репер механизам
2.8. Ученик треба да: 2.8. Генетичка структура Хемија

• дефинише популацију популације и динамика Биохемија
• разумије одржавање одржавања генетичке Цитологија
генетичке структуре полиморфности
• препозна полиморфизам • Популација у
• препознаје генетичком смислу
варијабилност на нивоу • Величина популације и
гена просторни распоред
• разумије заступљеност • Одржавање генетичке
различитих алела структуре
одређеног гена у • Генофонд популације
популацији • Полиморфизам
• наброји све величине • Алелска учесталост
које одређују генетичку Генетичка равнотежа
структуру популације популације
• уочи зашто се • Одржавање генетичке
254
популације једне врсте структуре
међусобно разликују • Харди-Вајнбергова
(учесталост генских формула (примјер један
алела) ген има два алела А и а;
• примјени Харди – слободно комбиновање
Вајнбергову формулу у у потомству настају три
учесталости генотипова врсте комбинација АА ,
и алела и проценте који Аа, аа)
ће бити у следећој • Формула:
генерацији p2AA+2pqAa+q2aa=1
2.9. Ученик треба да: 2.9. Вјештачке селекције у Хемија

• дефинише и наведе оплемењивању биљака Биохемија
врсте селекција • оплемењивање Цитологија
• објасни генотипске и организама;
фенотипске особине које • вјештачка селекција:
су настале путем насљедне особине,
селекције генетичка и фенотипска
• дефинише разноврсност унутар
оплемењивање популације
• наведе сорте које су • одабирање и међесобно
добијене укрштање јединки
оплемењивањем жељених фенотипова
• разумије процесе • стварање алелских
клонирања у стварању комбинација које дају
нових сорти жељене фенотипове
• објасни хибридизацију • квантитативне особине:
на примјеру кукуруза интереакције између
• објасни производњу генских локуса-ефекат
калемљењем и значај епистазе
• дефинише значај • Селекција за
конзервационе генетике квантитативне особине:
• дефинише ГМО дирекциона,
стабилизирајућа и
диструптивна;
квалитативне и
квантитативне особине,
херитабилност
• Оплемењивање: начин
репродукције структура
цвијета , начин оплодње,
генетичка
детерминација
кариотип, начин
наслеђивања појединих
фенотипских
организама; сорте
• Стварање сорти
клонирањем;
хибридизација
255
• Калемњење
• Полиплоидија
• Клонирање
• Конзервациона генетика
2.10. Ученик треба да: 2.10. Селекција и

• објасни селекцију и оплемењивање животиња
оплемењивање код • Стварање нових раса,
животиња нових фенотипских
• разумије оплодњу ин особина
витро • Побољшање постојећих
• дефинише раса
херитабилност • Метода оплођења јајане
ћелије ин витро
• Херитабилност
Тема 3: Генетика човјека (оквирни број часова 5 часова)
Оперативни циљеви/ Садржај програма /

исходи Појмови
3.1. Ученик треба да: 3.1. Гентика човјека , Хемија

• дефинише хуиману методе изучавања у Биохемија
генетику и медицинксу генетици човјека и Цитологија
генетику хромозоми човјека
• наброји методе • Хумана генетика
изучавања у генетици и • Медицинска генетика
њихов значај Методе изучавања у
• препозна метацентричне генетици
субметрацентричне и • Генолошка метода
акроцентричне • Метода близанаца
хромозоме • Цитогенетичка метода
• скицира кариограм и • Популационо-
одреди хромозоме по статистичка метода
групама • Хромозоми човјека
• препозна метафазу • Метацентрични,
ћелијске диобе субметрацентрични,
• одреди број молекула акроцентрични
ДНК у хромозомима • Аутозомни хромозоми,
сваке фазе полни хромозоми
• Кариотип, кариограм
3.2.Ученик треба да: 3.2 . Наследне основе

• разумије грађу варијабилности људи
хромозома • пар гена-исти генски
• схвати линеаран локус
распоред гена • структурни гени,
• наброји нормалне • регулаторни гени,
особине човјека које су • хетерозиготност
256
доминатне и које су • Хомологни хромозоми,
рецесевне линеарни распоред гена,
• наведе неке болести које преношење хромозома
се испољавају као са родитеља на
аутозомно- рецесивно потомство
наслеђивање • Настанак наследних
• препозна доминатно варијација
наслеђивање које се Моногенско
испољава у наслеђивање
хомозиготном и • Поједине особине
хетерозиготном облику човјека, нормалне или
и наведе примјере патолошке налазе се под
• препозна рецесивно контролом једног гена
наслеђивање које се који имају исти локус на
испољава само у хомологним
хомозиготном облику хромозомима а
инаведе примјере наслеђују се према
Менделовим законима
наслеђивањима
Аутозомно-доминатно
наслеђивање
• Нормалне варијације
које се аутозомно-
доминантно наслеђују
• Доминатне мутације
ремете структуру
протеина и испољавају
се у хомозиготном и
хетерозиготном облику
(примјер
брахидактилија,
полидактилија
астигматизам,
аходроплазија)
Аутозомно рецесивно
наслеђивање
• Мутирани рецесивни ген
испољава се само у
хомозиготном облику
(албинизам,
феникетонурија,
амауротична идиотија,
галактоземија)
3.3. Ученик треба да: 3.3. Детерминација пола

• разумије разлику између код човјека
аутозомних и полних • Полни хромозоми: ХХ ,
хромозома XY
• објасни активни Х • Полни хромозоми
хромозом и инактивни Х мушкарца формирају
257
хромозом-Барово тијело два типа гамета
• разумије наслеђивање • Хомогамети жене ХХ:
везано за Х хромозом у активни Х хромозом у
процесу преношења интерфази, Барово
болести хемофилије и тијело
далтонизма • Мушки полни
• објасни зашто су кћерке хромозоми XY,
преносиоци далтонизма формирање два типа
и хемофилије гамета гени Х
• дефинише наслеђивање хромозома гени Y;
везано за Y хромозом Наслеђивање везано за
• препозна полигено Х хромозом
наслеђивање унутар • Мутирани гени на Х
мање популације хромозому се
• препозна нормалне испољавају као
карактеристике рецесивни примјер
полигеног наслеђивања хемофилија, далтонизам
кроз више генерација Наслеђивање везано за
• дефинише штетне Y хромозом
рецесивне гене • Особине везане за Y
• разумије рецесивне гене хромозом преносе се
у хомозиготном облику само преко очева
• разумије посљедице (длакаве уши)
укрштања у сродству- Полигено наслеђивање
инцест , а нарочито • Полигено наслеђивање у
између првих рођака садејству са факторима
средине утичу на
аномалије и болести (у
већој популацији појава
хипертензије, у
породицама учесталост
пироличне стенозе,
расцјеп усне и непца,
епилепсија,
шизофренија, шећерна
болести)
• Нормалне
полигеног наслеђивања
тјелесни раст, боја коже
интелигенција број
дермалних линија на
шакама и стопама
Посљедице укрштања
у сродству
• Штетни рецесивни гени
• Сродство између првих
рођака
• Појава хомозиготности
за рецесивне болести
258
• Случај инцеста -
урођене аномалије (већа
смртност дјеце)
3.4. Ученик треба да: 3.4. Хромозопатије-

• објасни како и кад наследне болести као
настају аберације последице у броју
• наброји нумеричке структуре хромозома
промјене и • Нумеричке промјене:
карактеристике Даунов синдром,
нумеричких промјена Едвардсов синдром,
• наброји промјене у Тарнеров синдром,
структури хромозома и Клинерфертеров
карактеристике које се синдром
јављају у тим • Настанак аберација
промјенама • Структурне аберације
хромозома
• Делеција, дупликација,
инверзија,
транслокација-како
настају, како се могу
препознати, које су
особине
3.5. Ученик треба да: 3.5. Генетичко савјетовање

• објасни методе и генетичка условљеност
насљедних болести понашања људи
• разумије значај • Рано откривање
генетичког савјетовања наследних болести:
• препозна да и генетички амниоцентеза,
материјал утиче на хромозопатија
понашање организма • Системско трагање
• наброји карактеристике (screening)
личности и наведе како • Занчај откривања
и колико генетички насљедних болести,
материјал утиче на • откривање
развој интелигенције, хетерозиготних
црте личности и таленат носилаца рецесивне
• објасни које промјене мутације
настају у менталном • Генитчка условљеност
здрављу људи приликом људског понашања
поремећаја у грађи • Гени котролишу
хромозома структури директне особине
хромозома, структури понашања, ензиме и
гена и код полигена протеине од којих
• објасни настајање зависи структура
шизофренија, неурона
епилепсије, манијачне • Интелигенција, црте
депресије личности , таленти
• наведе примјере • Генитичка условљеност
259
девијантног понашања менталних поремећаја
• Видљиви поремећаји у
грађи хромозома
• Мутацијама у грађи
појединих гена
• Мутацијама у
полигенима
шизофренија,
епилепсија, манијачна
депресија
• Девијантне особине

Тема 1: Основни принципи еволуције (оквирни број часова 12 )
Садржај програма / Појмови Корелација
исходи
1.1 Ученик треба да: 1.1. Постанак живота Географија

• дефинише основне • Еволуција: биогенеза, Биохемија
појмове еволуције: Опарин-Холдејнова Хемија
еволуција, биогенеза теорија, Милеров
• објасни Опарин- експеримент;
Холденова теорија и • хемијска еволуција:
Милеров експеримент Земља, литосфера,
• уочи фазе хемијске атмосфера, хидросфера,
еволуције до појаве кисеоник, органске
органских мономера и молекуле, нукелинске
полимера, стварања киселине
коацервата, • биолошка еволуција:
прокариота до коацервати, еобионти,
еукариота прокариотска и еукариотска
• уочи разноврсност ћелија, еубактерије,
живог свијета архебактерије; прокариоти,
еукариоти.
1.2. Ученик треба да: 1.2. Теорије еволуције

• дефинише теоријe • Историјски развој
еволуције еволуције: периоди у
• уочи да се стечене развоју теорија еволуције,
особине не могу Аристотел, креационизам,
насљедити • Ламаркова теорија:
• објасни значај насљеђивање стечених
Ламаркове теорије особина (појава дугог врата
• објасни различите код жирафе)
варијанте зеба које су • Дарвинова теорија: борба
се прилагодиле за опстанак,
260
различитим • природна селекција,
стаништима варијабилност ; живи свјет
• уочи значај природне Галапагоса; Дарвинове
селекције и борбе за зебе;
опстанак и сврху • „Постанак врсте“
варијабилности
• објасни Дарвинову
теорију еволуције
живог свијета
• разумије природну
селекцију која се јавља
унутар популације -
борба за опстанак
1.3. Ученик треба да: 1.3. Докази еволуције

• наведе доказе • молекуларни:
еволуције молекуларна биологија,
• уочи сличност и генетички код, ДНК, РНК,
разлике на протеин
молекуларном нивоу • цитолошки: цитологија,
• уочи сличност и ћелија, органеле, зигот
разлике на ћелијском • упоредно анатомски и
нивоу морфолошки: анатомија,
• дефинише хомологије морфологија, хомологије,
и аналогије, аналогије, конвергентна
конвергентну еволуција, рудиментирани
еволуцију, органи, атавизми
рудиментиране органе, • ембрионални:
атавизме и уочи њихов ембриологија, ембрион,
значај ембрионална сличност
• објасни сличност у • палеонтолошки: фосили,
ембрионалном развићу палеонтологија
кичмењака која указује • прелазне форме: Rhynia
на заједничко sp., праптица звјерогуштери
поријекло • живи фосили: дводихалице
• уочи значај фосила, • еволутивни низови: род
прелазних форми и коња
еволутивних низова
1.4.Ученик треба да: 1.4. Постанак врста

• дефинише појам врста • врста, јединка.
• уочи варијабилност • Репродуктивна изолација:
унутар врсте преоплодни и постоплодни
• (мужјак-женка) механизми
• уочи значај • Специјација:алопатричка,
репродукције и парапатричка, симпатричка,
репродуктивне адаптивна радијација
изолације
• наведе и разликује
механизме
261
репродуктивне
изолације
• објасни преоплодни
механизам на примјеру
парења и цвјетања
• објасни начин
постанка врсте на
принципу алопатричке
специјације и на
принципу географске
специјације
• уочи особине
симпатричке
специјације
(полиплоидија)
1.5. Ученик треба да: 1.5. Механизми еволуционих

• наведе и разликује процеса
механизме • асортативно укрштање:
еволуционих процеса позитивно, негативно,
• објасни утицај консангвинитет, инбридинг
учесталости генских • мутације: корисне, штетне
алела у смањењу и неутралне, мимикрија
бројности популације • миграције: генски фонд,
• дефинише проток гена проток гена, имиграције,
и уочи препреке које емиграције
спречавају проток гена • генетички дрифт:
унутар популације случајност, ефекат „уско
• дефинише природну грло“
селекцију • природна селекција:
• објасни адаптивне прогресивна,
вриједности стабилизациона, балансна
организама у (равнотежна), адаптивна
формирању животних вриједност, физиолошке и
форми организама анатомске адаптације,
индустријски меланизам,
вјештачка селекција
1.6. Ученик треба да: 1.6. Коеволуција и правци

• наведе и опише еволуције
интеракцију између • коеволуција: симбиоза,
двије врсте мутуализам, коменсализам,
• објасни мутуализам на аменсализам, предатор-
примјеру цвјетова и плијен, паразитизам,
опрашивача компетиција.
• објасни однос • правци еволуције:
предатора и плијена и дивергентна, конвергентна,
одбрамбене особине прогресивна, регресивна
плијена
• уочи контакт између
262
два организма у
биоценози
• наведе и објасни
коменсализам на
примјеру рибе кловн и
морске сасе
1.7. Ученик треба да: 1.7. Еволуција човјека

• наведе најзначајније • развој примата и
адаптације примата адаптације: грађа шаке,
• уочи значај појаве пет прстију, палац,
усправног хода и покретљивост удова, очи
повећања мозга напријед
• објасни развој човјека • еволуција човјека:
од Аустралопитецина усправан ход, повећање
до данашњег масе мозга,
савременог човјека Аустралопитецине,
• објасни начин хоминиди, Homo erectus,
преношења знања и неандерталски човјек,
вјештина учењем и Кромањонски човјек
уочи значај • биологија и култура у
еволуцији човјека:
генерације, насљеђивање
(биолошко, вертикално и
хоризонтално) преношење
знања и вјештина учењем и
имитацијом
1.8. Ученик треба да: 1.8. Значај фосила и

• дефинише фосиле и еволуционог истраживања
палеонтологију • Фосили: палеонтологија,
• уочи значај фосила као старост фосила, геолошке
доказ еволуције ере, Милутин Миланковић,
• објасни одређивање теорија ледених доба,
старости апсолутном и микрофосили, фосили
релативном методом палеозоика, фосили
• наброји геолошке ере у мезозоика и кенозоика,
историји Земље масовно изумирање фосила
• наведе значај • еволуциона истраживања:
Милутина медицина, пољопривреда и
Миланковића за заштита животне средине
изучавање еволуције
живог свијета
• објасни
карактеристичне
фосиле кроз палезоик,
кенозоик и мезозоик
• уочи значај еволуције
у медицини (вируси,
отпорност бактерија на
263
антибиотике),
пољопривреди
(вјештачке селекције,
генетичка
варијабилност,
отпорност гајених
организама)
• спозна значај заштите
животне средине у
заштити угрожених
врста
• наведе врсте које могу
да опстану у загађеним
срединама
Тематска област IV: ЕКОЛОГИЈА И ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Тема 1: Основни еколошки појмови (оквирни број часова 4 час)
Оперативни циљеви / Садржај програма / Корелација

Основни еколошки
појмови
Географија
1.1.Ученик треба да: 1.1. Екологија и еколошки
• уочи значај екологије фактори
• дефинише појам • Појам
екологије екологије,историјски
• изврши подјелу развој, предмет и значај
екологије: према истраживања,
предмету истраживања, • Подјела екологије:
према приступу и према предмету
примјени истраживања, истражинања, према
према нивоу нивоу организације,
организације, према према животним
животним областима и областима и према врсти
према врсти станишта станишта
• уочи повезаност • значај екологије и
екологије са другим повезаност са другим
наукама наукама: биологија,
• класификује и разликује биогеографија,
абиотичке и биотичке географија, физика,
факторе и наведе хемија, математика,
примјере медицина...
• дефинише и анализира • Еколошки фактори
оквирне • Подјела еколошких
• вриједности еколошке фактора: абиотички
264
валенце (едафски орографски
• класификује и разликује климатски), биотички
организме према (вирогени, фитогени,
ширини еколошке зоогени, антропогени)
валенце • дејство: еколошка
• уочи значај валенца; еуровалентни,
лимитирајућих фактора стеновалентни и
мезовалентни
организми;
лимитирајући фактори
1.2. Ученик треба да: 1.2. Животно станиште и

• дефинише животно животна средине
станиште, наброји врсте • животно станиште:
животних станишта биотоп, типови
• дефинише и станишта
класификује животну • животна средина:
средину водена и ваздушна;
• наброји и опише хидросфера, атмосфера
различите врсте односа • однос организма и
организама и средине средине: акције,
реакције, коакције
1.3. Ученик треба да: 1.3. Животна форма-

• разликује адаптације и еколошка адаптација
модификације • адаптивни тип,
• дефинише животну адаптације,
форму модификације
• класификује животне • еколошке класификације
форме биљака и животних форми,
животиња животне форме биљака
• дефинише еколошку и животиња
нишу • еколошка ниша:
• одреди аспекте функционални статус,
еколошке нише аспекти еколошке нише,
организама еколошки еквивалентне
• анализира и упореди врсте
различите еколошке
нише
• дефинише еколошки
еквивалентне врсте
265
Тема 2: Ступени еколошке интеграције (оквирни број часова 10 часова)
Оперативни циљеви/ Садржај програма /

2.1.Ученик треба да: 2.1. Популација Географија

• уочи усложњавање • популација:
еколошких система и демекологија
интеграције • Особине популације:
• Дефинише популацију густина (величина),
• Наведе особине просторни распоред,
популације наталитет, морталитет,
• Објасни методе у узрасна и полна
одређивању густине структура, промјена
популације бројности популације,
• Разликује еколошки и миграције, емиграције,
физиолошки наталитет имиграције
• Наведе факторекоји
доводе до повећања
бројности и до смањења
бројности популације
• Наваде фазе раста
популације
2.2. Ученик треба да: 2.2. Биоценоза

• Дефинише биоценозу • биоценоза: животна
• Наброји особине заједница,
биоценозе биоценологија
• Разликује хоризонтални • особине: квалитативни
и вертикални распоред и квантитативни састав,
• Разликује дневно-ноћне, просторна структура
сезонске и вјековне (хоризонтална,
промјене вертикална, животни
• Уочи повезаност комплекс), временска
организама односима организација (дневно-
исхране ноћни периодизам,
сезонске промјене,
сукцесије), трофичка
организација (односи
исхране, ланци исхране)
2.3.Ученик треба да: 2.3. Ланци исхране

• Објасни ланце исхране • трофички нивои:
• Наведе трофичке нивое аутотрофни и
• Разликује произвожаче, хетеротрофни
потрошаче и разлагаче организми, продуценти,
• Разликује потрошаче I конзументи, редуценти
реда, II реда III реда... • ланци исхране:
• Уочи повезаност ланаца примарни произвођачи,
исхране у мреже ланаца потрошачи I реда, II
266
• Дефинише и разликује реда, III реда...,
трофичке пирамиде фитофаги, зоофаги,
• Анализира особине омниворе, сапрофаги,
биоценозе у природним мреже ланаца исхране
условима • трофичке пирамиде:
• Анализира особине пирамиде бројева,
биоценозе у природним биомасе и енергије
условима (вјежба)
2.4. Ученик треба да: 2.4. Екосистем

• Дефинише екосистем • екосистем: биотоп,
• Уочи повезаност живе и биоценоза,
неживе природе у екосистемологија
екосистему • класификација
• Класификује екосистеме екосистема: природни и
• Разликује природне од вјештачки екосистеми,
вјештачких екосистема примарни, секундарни,
• Дефинише органски терцијарни
продуктивитет • органска продукција
• Разликује примарни и екосистема: примарни и
секундарни органски секундарни
продуктевитет продуктивитет
• Разликује бруто и нето
примарног органског
продуктивитете
2.5. Ученик треба да: 2.5. Метаболизам

• Дефинише метаболизам екосистема
екосистема • Кружење материје-
• Опише и објасни биогеохемијски
кружење биогених циклус: кружење: H 2 O,
елемената у природи C, O , N, S, P
(биогеохемијски циклус: • Протицање енергије
H 2 O, C, O , N, S, P) кроз екосистем:
• Објасни протицање свјетлосна, хемијска,
енергије на Земљи механичка и топлпотна
• Уочи да се енергија не енергија...
губи
2.6. Ученик треба да: 2.6. Биоми

• Дефинише биоме • сувоземни биоми
• Наброји биоме на Земљи • вегетацијски појасеви:
• Уочи просторни распрострањеност,
распоред биома особине, флора, фауна
• Разликује особине
вегетацијских појасева
267
2.7. Ученик треба да: 2.7. Животне области и
• Дефинише и биосфера
класификује животне • сувоземна област
области живота: биоми,
• Уочи и објасни вегетацијски појасеви
различите услове у • област мора и океана:
животним областима зоналност
• Опише структуру • област копнених вода:
водених зона стајаће и текуће
• Дефинише биосферу и • сфера живота: границе
одреди њене границе биосфере
• Уочи улогу човјека у • положај и улога
биосфери човјека у биосфери:
• Наведе и објасни позитиван и негативан
позитиван и негативан утицај човјека, промјене
утицај на биосферу животне средине
Тема 3: Заштита и унапређивање животне средине (оквирни број часова 12 часова)
Оперативни циљеви / Садржај програма /

3. Загађивање и заштита
животне средине
3.1. Ученик треба да: 3.1. Појам загађивања и Хемија

• Уочи разноврсност и заштите животне средине, Биохемија
значај загађивања загађење и заштита Географија
• Дефинише загађења, ваздуха
загађиваче и загађујуће • Основни појмови:
материје загађења, загађивачи,
• Разликује физичко, загађујуће материје,
хемијско и биолошко полутанти,
загађивање биразграђујуће материје,
• Дефинише и разликује неразграђујуће материје
биоразграђујуће и • Класификација
неразграђујуће материје загађивања: физичко,
• Наброји и анализира хемијско и биолошко
најчешће аерозагађиваче загађивање
• Дефинише емисију и • Загађивање и заштита
имисију ваздуха:
• Уочи значај аерозагађивање,
мониторинга квалитета аерозагађивачи
ваздуха • Загађујуће материје:
• Наброји најзначајније емисија, имисија
глобалне еколошке • Мјере заштите:
промјене у атмосфери мониторинг квалитета
• Објасни ефекат стаклене ваздуха
баште, објасни стварање • Глобалне еколошке
268
озонских рупа и наведе промјене у атмосфери:
посљедице киселих ефекат стаклене баште,
киша озонске рупе, киселе
кише
3.2. Ученик треба да: 3.2. Загађивање и заштита

• Наброји најчешће вода и загађивање и
загађиваче, загађујуће заштита земљишта
материје и мјере (загађивачи, полутанти,
заштите вода мјере заштите):
• Разликује природно и • Извори загађивања
вјештачко загађење воде • Загађујуће материје:
• Разликује врсте отпадне воде
отпадних вода • Мјере заштите:
• Објасни значај мониторинг квалитета
мониторинга квалитете воде, санитарна
воде контрола вода
• Наброји најчешће • Загађивање и заштита
загађиваче и загађујуће земљишта: педосфера
материје заштите • Физичко, хемијско и
• разликујефизичко, биолошко загађивање
хемијско и биолошко земљишта
загађивање земљишта • мјере заштите:
• наброји мјере заштите еколошке депоније
земљишта рециклажа
3.3. Ученик треба да: 3.3. Загађивање и заштита

• наведе врсте намирница животних намирница
• наведе најчешће • врсте намирница,
загађиваче изагађујуће примарно , секундарно и
материје терцијарно загађивање
• разликује примарно, намирница
секундарно и терцијарно
загађивање намирница
3.4. Ученик треба да: 3.4. Бука и вибрације и

• дефинише појмове: звук, радиоактивно зрачење
бука, вибрације • бука, вибрације нивои
• наброји најчешће изворе буке, ефекти буке,
буке и мјере заштите заштита од буке
• класификује буку према
утицају на здравље
човјека
• објасни дјеловање буке
на организам
3.5. Ученик треба да: 3.5. Радиоактивно

• дефиниши појамове: зрачење: радијација,
радијације, радиоактивност природни и
радиоактивност вјештачки извори зрачења,
269
• наброји најчешће изворе ефекти емисије зрачења
зрачења и мјере заштите (мутагено, тератогено и
• наброји и разликује канцерогено дејство); мјере
облике емисије штетних заштите
зрака
• наведе најопасније
честице зрачења
• објасни дјеловање
зрачења на жива бића и
на здравље човјека
• развиј способност и
жељу за
експериманталним
истраживањем (вјежба)
3.6. Ученик треба да: 3.6. Природни ресурси и

• дефинише и еколошки мониторинг
класификује природне • природни и вјештачки
ресурсе ресурси: биотички,
• разликује природне и абиотички, обновљиви,
вјештачке обновљиве и необновљиви, одрживо
необновљиве ресурсе управљање природним
• наброји најзначајне ресурсима
ресурсе у БиХ • биодиверзитет: врсте
• објасни одрживо биодиверзитета,
управљање природним фактори нарушавања
ресурсима биодиверзитета, мјере
• дефинише еколошки заштите
мониторинг • врсте мониторинга:
• наброји и разликује биолошки мониторинг,
врсте мониторинга методе биомониторинга,
• објасни методе еколошко управљање
биомониторинга отпадом
• дефинише појам отпада • заштита природе:
• наброји и опише начин ступњеви заштите
еколошког управљања природе, заштићени
отпадом објекти у БиХ,
• објасни концепт • Доказивање неких
збрињавања отпада врста загађивања:
• дефинише загађивање воде,
биодиверзитет ваздуха, земљишта,
• наведе и објасни хране, мјерење
факторе нарушавања буке...(вјежба)
биодиверзитета • Еколошки мониторинг
• наброји заштићене • Врсте мониторинга:
објекте у БиХ биолошки мониторинг,
• објасни значај методе биомониторинга,
просторног планирања биохемијски, хемијски ,
физички мониторинг,
рачунарско моделирање
270
• Угрожавање и заштита
биодиверзитета: врсте
биодиверзитета,
фактори нарушавања
биодиверзитета, мјере
заштите
• Заштита природе:
ступњеви заштите
природе, заштићени
објекти у БиХ,
просторно планирање
3.7. Ученик треба да: 3.7. Здравствена екологија

• уочи знчај здравствене • здравствена заштита:
заштите здравље. СЗО,
• објасни значај личне унапређење здравља,
хигијене заштита од болести
• дефинише болести • лична хигијена:
зависности хигијена тијела, одјеће,
• наведе врсте дрога и обуће и прибора за
посљедице по здравље, личну употребу
породицу и друштво • инфекције, оштећења и
• објасни карактеристике обољења: коже (екцеми,
алкохолизма и алергијске појаве,
посљедице по здравље, чиреви, шуга, гљивична
породицу и друштво обољења...), усне дупље
(афте, болести зуба:
каменац, парадентоза...),
цријевног тракта
(цријевне инфекције,
дизентерија, заразна
жутица, трбушни тифус,
паразити: пантљичара,
трихина, ехинококус,
дјечија глиста...), полног
система (сифилис,
хепатитис, СИДА,
различите инфекције,
хламидија,
неплодност,...)
• Организовање трибина,
дискусија, израда
семинарског рада... о
здрављу, здравственој
заштити, личној
хигијени, инфекцијама,
оштећењима и
обољењима
271
За реализацију програма веома је важно добро планирање градива. При изради

глобалног и оперативног плана рада треба предвидјети оквирно 60% часова за обраду, а
40 % за остало.
Успјех у остваривању образовно-васпитних задатака зависи од примјене
одговарајућих облика и метода рада и коришћења адекватних наставних средстава и
помагала. У настави биологије посебно мјесто имају разговори, дискусије, илустративно-
демонстративне методе, методе експеримента и самосталан рад ученика. Избор наставних
метода треба ускладити са садржајем наставног градива и оперативним циљевима,
односно исходима, менталним узрастом ученика, њиховим знањима и интересовањима,
као и условима у којима се настава биологије изводи. Зато је неопходно да се настава у
гимназији изводи у одговарајућем кабинету за биологију који треба бити опремљен
адекватним наставним средствима и помагалима. При извођењу вјежби одјељења треба
дијелити у групе.
За реализацију програма биологије неопходно је да школа обезбједи наставна
средства, бар минимум, у складу са одговарајућим нормативом. По могућности,
обезбједити сарадњу са другим институцијама и стручњацима у циљу стварања
предуслова за квалитетнију наставу биологије. То значи да се обрада неких наставних
јединица или вјежби може реализовати у одговарајућој институцији или бити провјерена
специјалисти за одређену област.
Да би ученик успјешно савладао градиво наставник треба правилно одредити ниво
образовно-васпитних захтјева. Правилно одређивање знања на нивоу обавјештености,
разумијевања и примјене, помаже наставнику у раду са ученицима, праћењу њиховог
напредовања, али и вредновања рада.
У трећем разреду
Иако је улога наставника да ученицима саопшти и учини доступним основне
информације, те је ова метода неизбјежна, ипак не треба да буде доминантна, већ
наставник треба да усмјерава ученике да уочавају разлике и откривају узрочно-
посљедичне везе, да самостално долазе до закључака, те да самостално истражују и
развијају способности индивидуалног стваралачког рада. Да би се то постигло потребно је
у настави комбиновати различите облике и методе рада, нове технике учења и савремене
врсте наставе.
У току часа ученицима треба омогућити да постављају питања, да трагају за
одговорима, да међусобно сарађују и размјењују искуства. Наставник може ученике
додатно мотивисати и заинтересовати за градиво навођењем занимљивости у
функционисању и развићу живих система, најновијим достигнућима у области
молекуларне биологијеграђи и биолошког насљеђивања, занимљивостима у еволуцији
живог свијета и екологији и заштити животне средине и сл.
Наставник треба да подстиче ученике да повезују претходна и новостечена знања и
да се оспособе да користе различите изворе знања: литературу, интернет, медије, да
систематски прикупљају и класификују информације, итд.
У трећем разреду друштвено-језичког и рачунарско-информатичког смјера
изучавају се четири тематске области: основе молекуларне биологије, биолошко
насљеђивање, основни принципи еволуционе биологије и основни појмови и принципи
екологије и заштите животне средине. У оквиру ових тематских области издваја се девет
засебних тема: молекуларна биологија, молекулске основе насљеђивања, основни појмови
генетике, основни принципи наслеђивања, генетика човјека,основни принципи еволуције,
272
основни еколошки појмови, степени еколошке интеграције и заштита и унапређивање
животне средине.
Наставник треба да инсистира на разумијевању и трајности усвојених знања. Да би
се то постигло, приликом реализације програма, поред коришћења очигледног материјала,
наставник треба да инсистира на мисаоној активности ученика у току наставе. То се може
остварити кроз активно учешће ученика у свим фазама часа, као и учењем путем открића,
примјеном наученог и сл. Поред тога, неопходно је да се током проучавања одређених
садржаја, успостави корелација са садржајима из цитологије, биохемије, хемије,
географије, рачунарства и информатике, и др.
Приликом реализације програма, посебан акценат наставник треба да стави на то
да ученици уоче како живи организам функционише као систем, како се преносе особине
са родитеља на потомке, да уоче основне принципе еволуције живог свијета и важност
утицаја животне средине на функционисање живих система.
Кроз наставу биологије наставник треба да подстиче ученике да користе претходна
знања и искуства (о особинама и грађи организама) и да их повежу са новим садржајима.
Ученицима треба омогућити да погледају неки филм који говори о најновијим
достигнућима у молекуларној биологији, генетици, еволуцији живог свијета и
проблемима загађивања животне средине.
Све теме које се изучавају у настави биологије у трећем разреду су ученицима
увијек интересантне и атрактивне. Наставник треба да усмјери то интересовање и да
подстакне ученике на усвајање смислених, међусобно повезаних садржаја, корисних за
даље образовање и свакодневни живот.
Поред усвајања одређених садржаја код ученика треба развијати и логичко
мишљење, а наставник је тај који то треба да подстиче и усмјерава.
Веома је важно да наставник подстиче развијање свијести код ученика о значају
заштите животне средине и заштите властитог здравља. Наставник треба да укаже
ученицима и на важност међусобне зависности човјека и животиња.
Ученике треба оспособити да самостално, или уз помоћ наставника, изводе
планиране вјежбе и мања истраживања. Ученици треба да развију вјештине и
способности: микроскопирања, израде микроскопских препарата, планирања и
постављања експерименталних апаратура, коришћења мјерних инструмената и сл....
Комбинацијом традиционалних и савремених метода и облика рада, уз коришћење
разноврсног визуелног материјала, ученик ће стећи трајна знања и способност да научено
примјењује. Наставник треба да омогући ученицима да што више учествују у свакој фази
часа. Уз то, треба да усмјерава ученике да самостално користе различите изворе знања.
О молекуларној биологији, генетици, еволуцији и екологији и заштити животне
средине, постоји много различитог текстуалног и сликовног материјала. Добро је ученике
подстицати да овај материјал користе приликом учења, али да се не задржавају само на
посматрању одређених слика и сл. већ их упућивати на прављење различитих шема,
прегледа, класификација, збирки
Организовање разних трибина, дискусија, прикупљање и класификација текстова и
слика са интернета и сл. су активности које су интелектуално подстицајне и треба их
користити за систематизацију усвојених знања.
273
НПП
Тематска област I: ОСНОВИ МОЛЕКУЛАРНЕ БИОЛОГИЈЕ (оквирни број часова

12)
Тема 1: Предмет и значај изучавања молекуларне биологије (оквирни број часова 1)

Тема 2: Молекулске основе наслеђивања (оквирни број часова 11)
2.1. Нуклеинске киселине и протеини
• Нуклеинске киселине, ДНК и РНК
• Протеини
2.2. Генетички код, појам и функција гена
2.3. Репликација-синтеза ДНК
• Процес репликације
2.4. Биосинтеза протеина
• Транскрипција
2.5. Транслација
• Ток транслације
• Транспортна РНК
2.6. Регулација активности гена
2.7. Генетичко инжињерство
• Клонирање ДНК
• Примјена генетичког инжињерства
• Етички и еколошки проблеми
Тематска област II: ГЕНЕТИКА-МЕХАНИЗАМ НАСЉЕЂИВАЊА (оквирни број

часова 22)
Тема 1: основни појмови генетике ( оквирни број часова 1)

1.1. Основни појмови генетике
• Генотип, фенотип
• Хромозоми
Тема 2: Основни принципи наслеђивања (оквирни број часова 14)

2.1. Основни принципи наслеђивања
• Правила наслеђивања
2.2. Типови наслеђивања код биљака и животиња
• Интермедијарно наслеђивање
• Доминантно- рецесивно наслеђивање
• Кодоминантно наслеђивање
• Корелативно наслеђивање
• Наслеђивање стечених особина
2.3. Извори генетичке варијабилности и комбиновање гена и хромозома
2.4. Промјене генетичког материјала
• Промјене у структури хромозома: дупликација, делеција, транслокација , инверзија и
генске мутације
• Промјене у броју хромозома: полиплоидија, анеуплоидија
2.5. Генске мутације
• Макромутације
• Микромутације
2.6. Утицај средине на изазивање насљедних промјена
274
• Физички мутагени
• Хемијски мутагени
• Биолошки мутагени
2.7. Генетичка контрола развојних процеса
• Диференцијација
• Развиће полности
• Старење организма
2.8. Генетичка структура популације и динамика одржавања генетичке полиморфности
• Генетичка равнотежа популације
2.9. Вјештачке селекције оплемењивања биљака
• Оплемењивање
• Хибридизација
• Манипулисање генетичким материјалом
2.10. Селекција и оплемењивање живитиња
Тема 3: Генетика човјека (оквирни број часова 7)

3.1. Генетика човјека , методе у изучавању у генетици човјека
• Хромозоми човјека
3.2. Насљедне основе варијабилности код људи
• Моногенско наслеђивање
• Аутозомно-доминантно наслеђивање
• Аутозомно –рецесивно наслеђивање
3.3. Детерминација пола код човјека
• Наслеђивање везано за Х хромозом
• Наслеђивање везано за Y хромозом
• Полно наслеђивање
• Посљедица укрштања у сродству
3.4. Хромозомске насљедне болести
• У броју хромозома, анеуплоидија
• Структурне аберације хромозома
3.5. Генетичко савјетовање и генетичка условљеност понашања људи
• Карактеристике нормалне личности
• Ментална обољења изазвана генетичким промјенама

Тема1: Основни принципи екологије (оквирни број часова 12)

1.1. Основни појмови еволуције идокази еволуције
• Значај еволуционог истраживања
1.2. Теорије еволуције
• Ламаркова теорија
• Дарвинова теорија
• Природна селекција и насљедна варијабилност
1.3. Савремена теорија еволуције
• Еволуциони механизми
• Генетички дрифит
• Проток гена
• Природна селекција
275
1.4. Коеволуција
1.5. Постанак врсте
• Како настаје врста?
• Начин постанка врсте
1.6. Постанак жиота
1.7. Фосили
• Одређивање старости фосила
• Историја живота на земљи
• Подјела геолошког времена на ере и периоде
1.8. Еволуција човјека
• Биологија и култура у еволуцији човјека
Тематска област IV: ЕКОЛОГИЈА – ОСНОВНИ ПОЈМОВИ И ПРИНЦИПИ

ЕКОЛОГИЈЕ (оквирни број часова 26)
Тема1: Основни еколошки појмови (оквирни број часова 4)

1.1. Основни појмови екологије и еколошки фактори
• Историјски развој екологије
• Подјела екологије
• Значај екологије
• Еколошки фактори: подјела и дејство
1.2. Животно станиште и појам животне средине
• Животно станиште
• Појам животне средине
• Однос организама у срдини
1.3. Животна форма и еколошка ниша
• Животна форма
• Еколошка ниша
Тема 2: Ступњеви еколошке интеграције (оквирни број часова 10)

2.1. Популација
• Особине популације
2.2. Биоценоза
• Особине биоценозе
2.3. Ланци исхране
• Особине биоценозе
• Трофички нивои исхране
• Ланци исхране
• Трофичке пирамиде
2.4. Екосистем
• Особине екосистема
• Класификације екосистема
• Органска продукција екосистема
2.5. Метаболизам екосистема
• Кружење материје
• Протицање енергије
2.6. Биоми
• Вегетацијски појасеви
2.7. Животне области, биосфера
• Сувоземна област
276
• Област мора
• Област копнених вода
• Биосфера
• Положај и улога човјека у биосфери
Тема 3: Заштита и унапређивање животне средине (оквирни број часова 12 часова)

3.1. Појам загађивања и заштите животне средине, загађивање и заштита ваздуха
• Основни појмови
• Класификација загађивања
• Загађивање и заштита ваздуха
• Загађујуће материје
• Мјере заштите
• Глобалне еколошке промјене у атмосфери
3.2. Загађивање и заштита вода, загађивање и заштита земљишта
• Загађујуће материје
• Извори загађивања
• Физичка, хемијска и биолошка загађивања земљишта
3.3. Загађивање и заштита животних намирница
• Примарно, секундарно и терцијарно загађивање хране
3.4. Бука и вибрације и радиоактивно зрачење
3.5. Природни ресурси и еколошки мониторинг,угрожавање и заштита биодиверзитета,
заштита природе
• Природни и вјештачки ресурси
• Врсте мониторинга
• Еколошко управљање отпадом
• Биодиверзитет
3.6. Здравствена екологија- Здравље и лична хигијена
277
ПРЕДМЕТ: МАТЕМАТИКА
Теме:
1) Права и раван у простору. Полиедри (30)

2) Обртна тијела (20)
3) Линеарна алгебра. Вектори у простору (20)
4) Аналитичка геометрија у равни (42)
5) Математичка индукција. Низ (32)
ОПШТИ ЦИЉЕВИ ПРОГРАМА
• Подстицање и развијање код ученика логичког мишљења, способности за добро

расуђивање и закључивање
• Развијање код ученика смисла за појмовно и апстрактно мишљење
• Развијање прецизности и концизности у изражавању
• Развијање самосталности, систематичности и одговорности према раду
• Оспособљавање ученика за коришћење математичке литературе
• Развијање свијести о присуству математике у природним и друштвеним наукама
навођењем примјера из физике, хемије, географије, економије
• Развијање осјећаја за лијепо путем складности математичких односа и релација
• Пружње ученику математичких знања неопходних за наставак школовања
• Стицање способности за повезивање теоријских и практичних знања
ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ ПРОГРАМА
1) Права и раван у простору. Полиедри (30 )

• Да ученик стекне предоџбу о односима између прави и равни у простору
• Да ученик из датих података буде у стању израчунати површину и запремину тијела,
те висину, површине и висине бочних страница, дијагоналних пресјека и сл.

• Да се ученик упозна са цилиндричним и конусним површима
• Да ученик буде у стању рачунати површину и запремину ваљка, купе, зарубљене купе,
лопте и њених дијелова

• Да ученик Гаусовим поступком може ријешити систем линеарних једначина с двије
или три непознате
• Да се ученик упозна са појмом детерминанте и њеним примјенама
• Да ученик научи користити скаларни, векторски и мјешовити производ вектора за
рјешавање геометријских задатака
278
• Да ученик овлада једначином праве, нарочито њеним екплицитним обликом
• Да се ученик упозна са једначином кружнице
• Да ученик буде у стању дефинисати елипсу, хиперболу, параболу и навести њихове
једначине
• Да ученик може испитати однос између праве и криве другог реда
• Да ученик може скицирати област задану системом линеарних и квадратних
неједначина с двије непознате

• Да ученик у једноставнијим случајевима може доказати идентитете математичком
индукцијом
• Да ученик зна за задани низ написати његов општи члан
• Да ученик уз помоћ ε – околина зна образложити конвергентност низа
• Да ученик буде у стању рачунати једноставније лимесе
• Да се ученик упозна са Ојлеровим бројем е
• Да се ученик упозна са аритметичким и геометријским низом
279
Тема 1. ПРАВА И РАВАН У ПРОСТОРУ. ПОЛИЕДРИ (оквирни број часова 30)
Оперативни циљеви Садржаји програма / Корелација са другим

/ Исходи Појмови наставним предметима
• Познаје услове за Одређеност равни

одређеност равни (с три Однос између двије равни,
неколинеарне тачке, с између двије праве у
двије праве које се простору, између праве и
сијеку, с правом и равни Перспектива у умјетности и
тачком ван ње, с двије Нормалност праве на раван техници
паралелне праве); Кошијева теорема
• Препознаје међусобни Нормална пројекција
однос двије равни, двије Угао између праве и равни,
праве, те праве и равни; између мимоилазних
• Дефинише услов правих, између двије равни
нормалности праве на Појам рогља, конвексни
раван и формулише рогаљ
Кошијеву теорему; Теорема о угловима триедра
• Буде у стању одредити Теорема о збиру ивичних Архитектура: египатске
нормалну пројекцију углова конвексног рогља пирамиде
фигуре на дату раван; Појам полиедра, конвексни
• Дефинише угао између полиедар
праве и равни, те између Примјери полиедара
двије равни; (призма, паралелопипед,
• Дефинише рогаљ; квадар, коцка, пирамида,
• Формулише теореме о тетраедар) и њихови равни
угловима триедра и пресјеци
збиру ивичних углова Правилни полиедри
конвексног рогља Површина призме,
• Дефинише и препознаје пирамиде и зарубљене
полиедар; пирамиде
• Препознаје и скицира Запремина квадра,
призму и пирамиду, те Каваљеријев принцип,
њихове равне пресјеке; запремина призме,
• Дефинише усправну и пирамиде и зарубљене
правилну призму и пирамиде
пирамиду;
• Кориштењем
Питагорине теореме и
тригонометрије рачуна
код призме и пирамиде
висину, површине и
висине бочних страна и
сл.
• Дефинише и наведе
280
правилне полиедре;
• Рачуна површину и
запремину призме,
пирамиде и зарубљене
пирамиде;
Полиедар треба дефинисати као тијело омеђено полигонима.
Тема 2. ОБРТНА ТИЈЕЛА (оквирни број часова 20)

• Препознаје Цилинрична површ, ваљак, Географија: Земљина површ

цилиндричну и конусну конусна површ, купа
површ
• Препознаје и скицира Површина правог ваљка,
ваљак, купу, лопту и праве купе и праве
њене дијелове; зарубљене купе
• Дефинише усправни
ваљак и купу; Запремина ваљка, купе и
• Рачуна површину и зарубљене купе
запремину ваљка, купе,
зарубљене купе, лопте и Површина и запремина
њених дијелова лопте и њених дијелова
• Рачуна полупречнике
уписане и описане сфере Уписана и описана сфера
код полиедра, ваљка, код полиедра, ваљка и купе
купе и зарубљене купе
Тема 3. ЛИНЕАРНА АЛГЕБРА. ВЕКТОРИ У ПРОСТОРУ (оквирни број часова 20)

• Зна да се елементарним Рјешавање система Техника: проток саобраћаја

трансформацијама линеарних једначина
систем преводи и њему Гаусовим поступком
еквивалентан; елиминације
• Рјешава системе са двије Детерминанте 2. и 3. реда и
или три непознате њихове особине
Гаусовим поступком; Рјешавање система
• Налази сва рјешења у Крамеровим правилом
случају кад је систем Вектори у простору, појам
281
неодређен и препознаје компланарности, разлагање Физика: статика, рад силе
ситуацију када је систем вектора дуж три
несагласан; некомпланарна вектора Физика: момент силе,
• Примјењује особине Скаларни производ вектора Лоренцова сила
детерминанте на њено и његове особине,
рачунање; пројекција вектора,
• Примјењује Крамерово критеријум нормалности
правило на системе с Векторски производ вектора
параметром; и његове особине, веза са
• Зна да се сваки вектор површином троугла
може на јединствен Мјешовити производ
начин разложити дуж вектора, веза са запремином
три некомпланарна паралелопипеда, критеријум
вектора; компланарности
• Дефинише скаларни Декартов координатни
производ и наведе систем у простору
његове особине; Координатни приказ
• Дефинише векторски вектора, те приказ операција
производ и наведе сабирања вектора и
његове особине; множења вектора скаларом
• Дефинише мјешовити Координатни приказ
производ; скаларног, векторског и
• Рачуна скаларни, мјешовитог производа
векторски и мјешовити Запремина паралелопипеда
производ вектора и критеријум
употребом њиховог компланарности изражени
координатног приказа, детерминантом
те их примјењује на
рјешавање
геометријских проблема
Што се тиче разлагања вектора, било би добро прво се подсјетити да се сваки

вектор у равни може на јединствен начин разложити дуж два неколинеарна вектора, а
затим показати постојање и јединственост разлагања дуж три некомпланарна вектора. Ако
се вектори посматрају у координатном систему, онда први проблем доводи до лиинеарног
система другог, а други проблем до линеарног система трећег реда.
282
Тема 4. АНАЛИТИЧКА ГЕОМЕТРИЈА У РАВНИ (оквирни број часова 42)

• За двије задане тачке Растојање двије тачке

одреди међусобну Подјела дужи у датој
удаљеност и њихову размјери
средину; Површина троугла
• Познаје геометријско Експлицитни облик
значење коефицијената једначине праве y=кx+n,
k и n у експлицитном једначина праве паралелне y
облику једначине праве; – оси
• Преводи екплицитни
облик у општи и Општи и сегментни облик
сегментни, и обрнуто; једначине праве
• Буде у стању наћи
једначину праве кроз Однос између двије праве и
дату тачку и са заданим угао између њих
коефицијентом правца,
те једначину праве кроз Нормала из дате тачке на
двије задане тачке; дату праву, рачунање
• Буде у стању утврдити удаљености од тачке до
да ли су двије праве праве
задане у екплицитном
облику нормалне Једначина кружнице Физика: Кеплерови закони,
(паралелне), односно оптика
наћи угао између њих; Дефиниција елипсе,
• Одреди једначину хиперболе, параболе и
нормале из дате тачке на њихове једначине
дату праву;
• Израчунати удаљеност Однос између праве и криве
од дате тачке до дате другог реда
праве;
• Напише једначину Системи линеарних и
кружнице са заданим квадратних неједначина с
центром и двије непознате - графичка
полупречником; метода
• Дефинише елипсу,
хиперболу, параболу и
наведе њихове
једначине;
• За задану праву утврди у
каквом је односу са
заданом кривом другог
реда;
• Нађе једначину тангенте
на дату криву другог
283
реда која пролази кроз
дату тачку ;
• Скицира област задану
линеарним и квадратним
неједначинама
Удаљеност од тачке до праве не би требало рачунати употребом формула, већ

помоћу нормале повучене из тачке на праву. Што се тиче односа праве и криве другог
реда, није неопходно изводити формуле везане за тангенте, већ показати принцип
заснован на дискриминанти одговарајуће квадратне једначине којим се уврђује какав је тај
однос и из кога се може извести једначина тангенте.
Под графичком методом за рјешавање система линеарних и квадратних једначина
подразумијева се скицирање области задане, рецимо, са 𝑥𝑥 2 + 𝑦𝑦 2 < 1 и 𝑥𝑥 + 𝑦𝑦 > 0.
Тема 5. МАТЕМАТИЧКА ИНДУКЦИЈА. НИЗ (оквирни број часова 32)

• Примјеном математичке Математичка индукција Информатика: рекурзије

индукције доказује Појам низа, монотоност и
једноставније ограниченост низа
идентитете; Гранична вриједност низа
• Дефинише појам низа и Конвергенција збира,
да за задани низ наведе производа и количника
његов општи члан; низова
• Дефинише и препознаје Теорема о конвергенцији Економија: укамаћивање
монотоне и ограничене монотоног низа Економија: линеарни и
низове; Дефиниција Ојлеровог броја е експоненцијални раст
• Уз помоћ ε – околина Аритметички и
буде у стању геометријски низ
образложити
конвергентност низа;
• Уз помоћ теореме о
збиру, производу и
количнику конв. низова
одреди једноставније
граничне вриједности;
• Формулише теорему о
конвергентности
монотоног низа;
• Дефинише број е;
• Дефинише аритметички
низ, наведе његов општи
члан и израчуна му
суму;
284
• Дефинише геометријски
члан и израчуна му суму
Граничну вриједност низа треба дефинисати уз помоћ ε – околина, те ју

1
илустровати на примјерима константног низа, низа 𝑎𝑎𝑛𝑛 = 𝑛𝑛 и евентуално геометријског
низа. Није непходно наводити стандардну дефиницију граничне вриједности низа, те
помоћу ње доказивати конвергенцију претходно наведених низова, већ је боље
инсистирати на геометријском и интуитивном приступу заснованом на ε – околинама.
Теореме о конвергенцији збира, производа и количника треба навести без доказа.
285
СМЈЕР: ДРУШТВЕНО – ЈЕЗИЧКИ
Теме:

5) Низ (6)


• Да ученик стекне предоџбу о односима између прави и равни у простору


• Да ученик научи користити скаларни и векторски производ вектора за рјешавање
геометријских задатака
286
• Да ученик овлада екплицитним обликом једначине праве
једначине
5) Низ (6)
287


сијеку, с правом и равни Перспектива у умјетности и
тачком ван ње, с двије Нормалност праве на раван техници
паралелне праве); Нормална пројекција
• Препознаје међусобни Угао између праве и равни,
однос двије равни, двије између мимоилазних
праве, те праве и равни; правих, између двије равни
• Дефинише услов Примјери полиедара
нормалности праве на (призма, паралелопипед,
раван; квадар, коцка, пирамида, Архитектура: египатске
• Буде у стању одредити тетраедар) и њихови равни пирамиде
нормалну пројекцију пресјеци
фигуре на дату раван; Правилни полиедри
• Дефинише угао између Површина призме,
праве и равни, те између пирамиде и зарубљене
двије равни; пирамиде
призму и пирамиду, те запремина призме,
њихове равне пресјеке; пирамиде и зарубљене
• Дефинише усправну и пирамиде
правилну призму и
пирамиду;
сл.
пирамиде;
288


површ
њених дијелова лопте и њених дијелова

• Зна да се елементарним Рјешавање система

еквивалентан; елиминације.
• Рјешава системе са двије Декартов координатни
или три непознате систем у простору
Гаусовим поступком; Координатни приказ
• Налази сва рјешења у вектора и операција
случају кад је систем сабирања и множења
неодређен и препознаје скаларом
ситуацију када је систем Скаларни производ вектора
несагласан ; и његове особине,
• Дефинише скаларни критеријум нормалности
производ и наведе Векторски производ вектора
његове особине; и његове особине, веза са
• Дефинише векторски површином троугла
производ и наведе
његове особине;
• Рачуна скаларни и
векторски производ
вектора употребом
њиховог координатног
приказа, те их
289
примјењује на
рјешавање


одреди међусобну Површина троугла
удаљеност и њихову Експлицитни облик
средину; једначине праве y=кx+n,
• Познаје геометријско једначина праве паралелне y
значење коефицијената – оси
k и n у експлицитном
облику једначине праве; Однос између двије праве и
• Буде у стању наћи угао између њих
једначину праве кроз
дату тачку и са заданим Нормала из дате тачке на
коефицијентом правца, дату праву, удаљеност од
те једначину праве кроз тачке до праве
двије задане тачке;
• Буде у стању утврдити Једначина кружнице
да ли су двије праве Физика: Кеплерови закони,
задане у екплицитном Дефиниција елипсе, оптика
облику нормалне хиперболе, параболе и
(паралелне), односно њихове једначине
наћи угао између њих;
• Одреди једначину Однос између праве и криве
нормале из дате тачке на другог реда
• Израчунати удаљеност
од дате тачке до дате
праве;
• Напише једначину
кружнице са заданим
центром и
полупречником;
једначине;
реда;
290

заснован на дискриминанти одговарајуће квадратне једначине којим се утврђује какав је
тај однос.
Тема 5. НИЗ (оквирни број часова 6)

• Дефинише појам низа и Појам низа Економија: линеарни и

да за задани низ наведе Аритметички и експоненцијални раст
његов општи члан; геометријски низ
суму;
291
Теме:

6) Комплексни бројеви (20)

• Развијање код ученика смисао за појмовно и апстрактно мишљење
навођењем примjера из физике, хемије, географије, економије
• Развијање осjећаја за лијепо путем складности математичких односа и релација

• Да ученик стекне предоџбу о односима између правих и равни у простору


292
• Да ученик овлада једначином праве, нарочито њеним екплицитним обликом
једначине

• Да ученик кориштењем дефиниције може доказати конвергентност низа у
једноставним случајевима
6) Комплексни бројеви (20)

• Да ученик зна написати комплексан број у тригонометријском облику, те множити,
дијелити, степеновати и рачунати коријен у том облику
• Да се ученик упозна са полиномима над пољем коплексних бројева и њиховим
основним особинама.
293


• Познаје услове за Одређеност равни Перспектива у умјетности и
одређеност равни (с три Однос између двије равни, техници
сијеку, с правом и равни
тачком ван ње, с двије Нормалност праве на раван
паралелне праве); Кошијева теорема
• Препознаје међусобни Теорема о три нормале
однос двије равни, двије Нормална пројекција
праве, те праве и равни; Угао између праве и равни,
• Дефинише услов између мимоилазних Архитектура: египатске
нормалности праве на правих, између двије равни пирамиде
раван и формулише Појам рогља, конвексни
Кошијеву теорему; рогаљ
• Формулише теорему о Теорема о угловима триедра
три нормале; Теорема о збиру ивичних
• Буде у стању одредити углова конвексног рогља
нормалну пројекцију Појам полиедра, конвексни
фигуре на дату раван; полиедар, Ојлерова теорема
• Дефинише угао између Примјери полиедара
праве и равни, те између (призма, паралелопипед,
двије равни; квадар, коцка, пирамида,
• Дефинише рогаљ; тетраедар) и њихови равни
• Формулише теореме о пресјеци
угловима триедра и Правилни полиедри
збиру ивичних углова Површина призме,
конвексног рогља пирамиде и зарубљене
• Дефинише и препознаје пирамиде
полиедар, формулише Запремина квадра,
Ојлерову теорему; Каваљеријев принцип,
• Препознаје и скицира запремина призме,
призму и пирамиду, те пирамиде и зарубљене
њихове равне пресјеке; пирамиде
• Дефинише усправну и
правилну призму и
пирамиду;
294
сл.
• Уз помоћ Каваљеријевог
принципа извододи
закључке у вези
запремине призме и
пирамиде;
пирамиде
ДИДАКТИЧКА УПУTСТВА И ПРЕПОРУКЕ


• Препознаје
цилиндричну и конусну Цилинрична површ, ваљак, Географија: Земљина површ
површ конусна површ, купа
• Препознаје и скицира
ваљак, купу, лопту и Површина правог ваљка,
њене дијелове; праве купе и праве
• Дефинише усправни зарубљене купе
ваљак и купу;
• Кориштењем Запремина ваљка, купе и
Каваљеријевог зарубљене купе
принципа иводи
формулу за запремину Површина и запремина
купе лопте и њених дијелова
запремину ваљка, купе, Уписана и описана сфера
зарубљене купе, лопте и код полиедра, ваљка и купе
њених дијелова
уписане и описане сфере
код полиедра, ваљка,
295
Тема 3. ЛИНЕАРНА АЛГЕБРА, ВЕКТОРИ У ПРОСТОРУ (оквирни број часова 20)

Ученик треба да: Рјешавање система Техника: проток саобраћаја

• Зна да се елементарним линеарних једначина
трансформацијама Гаусовим поступком
систем преводи и њему елиминације
еквивалентан; Детерминанте 2. и 3. реда и
• Рјешава системе са двије њихове особине
Гаусовим поступком; Рјешавање система
• Налази сва рјешења у Крамеровим правилом
случају кад је систем Вектори у простору, појам Физика: статика, рад силе
неодређен и препознаје компланарности, разлагање
ситуацију када је систем вектора дуж три Физика: момент силе,
несагласан ; некомпланарна вектора Лоренцова сила
• Примјењује особине Скаларни производ вектора
детерминанте на њено и његове особине,
рачунање; пројекција вектора,
• Примјењује Крамерово критеријум нормалности
правило на системе с Векторски производ вектора
параметром; и његове особине, веза са
• Зна да се сваки вектор површином троугла
може на јединствен Мјешовити производ
начин разложити дуж вектора, веза са запремином
три некомпланарна паралелопипеда, критеријум
вектора; компланарности
• Дефинише скаларни Декартов координатни
производ и наведе систем у простору
његове особине; Координатни приказ
• Дефинише векторски вектора, те приказ операција
производ и наведе сабирања вектора и
његове особине; множења вектора скаларом
• Дефинише мјешовити Координатни приказ
производ; скаларног, векторског и
• Рачуна скаларни, мјешовитог производа
векторски и мјешовити Запремина паралелопипеда
производ вектора и критеријум
употребом њиховог компланарности изражени
координатног приказа, детерминантом
те их примјењује на
рјешавање
296
Што се тиче разлагања вектора, било добро прво се подсјетити да се сваки вектор у
равни може на јединствен начин разложити дуж два неколинеарна вектора, а затим
показати постојање и јединственост разлагања дуж три некомпланарна вектора. Ако се
вектори посматрају у координатном систему, онда први проблем доводи до лиинеарног


одреди међусобну Подјела дужи у датој
удаљеност и њихову размјери
средину; Површина троугла
• Познаје геометријско Експлицитни облик
значење коефицијената једначине праве y=кx+n,
k и n у експлицитном једначина праве паралелне y
облику једначине праве; – оси
• Преводи екплицитни
облик у општи и Општи и сегментни облик
сегментни, и обрнуто; једначине праве
• Буде у стању наћи
једначину праве кроз Однос између двије праве и
дату тачку и са заданим угао између њих
коефицијентом правца,
те једначину праве кроз Нормала из дате тачке на
двије задане тачке; дату праву, рачунање
• Буде у стању утврдити удаљености од тачке до
да ли су двије праве праве
задане у екплицитном
облику нормалне Једначина кружнице
(паралелне), односно Физика: Кеплерови закони,
наћи угао између њих; Дефиниција елипсе, оптика
• Одреди једначину хиперболе, параболе и
нормале из дате тачке на њихове једначине
• Израчунати удаљеност Однос између праве и криве
од дате тачке до дате другог реда
праве;
• Напише једначину Системи линеарних и
кружнице са заданим квадратних неједначина с
центром и двије непознате - графичка
полупречником; метода
297
једначине;
реда;



• Примјеном математичке Математичка индукција Информатика: рекурзије
индукције доказује Неједнакости између
једноставније аритметичке, геометријске и
идентитете; хармонијске средине
• Формулише и рјешава Појам низа, монотоност и
задатке кориштењем ограниченост низа
АГХ - неједнакости; Гранична вриједност низа
• Дефинише појам низа и Ограниченост конв. низа,
да за задани низ наведе конвергенција збира,
његов општи члан; производа и количника
• Дефинише и препознаје низова
монотоне и ограничене Низ који тежи ка Економија: укамаћивање
низове; бесконачности Економија: линеарни и
• Уз помоћ дефиниције у Теорема о конвергенцији експоненцијални раст
једноставним монотоног низа
случајевима докаже Дефиниција Ојлеровог броја е
конвергентност низа; Аритметички и
• Користећи теореме о геометријски низ
збиру, производу и Конвергенција
количнику конв. низова геометријског низа и
одреди једноставније геометријског реда
298
• Дефинише и препознаје
низ који тежи ка
бесконачности;
суму;
• Зна у којим случајевима
геом. низ конвергира и
да изведе суму геом.
реда
Теорему о конвергенцији збира, производа и количника треба навести без доказа.

Уколико вријеме дозвољава, може се обрадити и конвергенција рекурзивно заданих
низова, а посебно низа заданог са
1 𝑎𝑎
𝑥𝑥𝑛𝑛+1 = 2(𝑥𝑥𝑛𝑛 + 𝑥𝑥 )
𝑛𝑛
који тежи ка √а.
Није непходно дефинисати појам реда у општем случају, већ суму геометријског реда
дефинисати као граничну вриједност коначне суме геометријског низа.
Тема 6. КОМПЛЕКСНИ БРОЈЕВИ. (оквирни број часова 20)


• Представи задани Тригонометријски облик Техника:струјна кола
комплексан број у комплексног броја
тригонометријском Производ и количник два
облику; комплексна броја у
• Рачуна са комплексним тригонометријском облику
бројевима у алгебарском Моаврова формула,
и тригонометријском степеновање комплексног
облику; броја
• Степенује комплексан Коријени комплексног
број кориштењем броја, коријени јединице и
299
Моаврове формуле; њихова геометријска
• Рачуна коријене заданог интерпретација
комплексног броја; Полиноми над пољем
• Геометријски комплексних бројева,
интерпретира коријене основна теорема алгебре
јединице; Полиноми са реалним
• Формулише основну кофицијентима, конјуговано
теорему алгебре; – комплексне нуле и
• Познаје теорему о факторизација таквих
факторизацији полинома полинома
с реалним
коефицијентима, те
кориштењем
конјуговано –
комплексних нула
факторизује полиноме у
једноставнијим
случајевима
300
СМЈЕР: РАЧУНАРСКО-ИНФОРМАТИЧКИ
Теме:



• Да ученик стекне предоџбу о односима између правих и равни у простору


301
• Да ученик овлада једначином праве, нарочито њеним експлицитним обликом
једначине

• Да ученик уз помоћ ε – околина зна образложити конвергентност низа
• Да се ученик упозна са рекурзивним низовима и рјешавањем диференцних једначина
302


сијеку, с правом и равни
тачком ван ње, с двије Нормалност праве на раван Перспектива у умјетности и
паралелне праве); Кошијева теорема техници
• Препознаје међусобни Нормална пројекција
однос двије равни, двије Угао између праве и равни,
праве, те праве и равни; између мимоилазних
• Дефинише услов правих, између двије равни
нормалности праве на Појам рогља, конвексни
раван и формулише рогаљ
Кошијеву теорему; Теорема о угловима триедра
• Буде у стању одредити Теорема о збиру ивичних
нормалну пројекцију углова конвексног рогља Архитектура: египатске
фигуре на дату раван; Појам полиедра, конвексни пирамиде
• Дефинише угао између полиедар
праве и равни, те између Примјери полиедара
двије равни; (призма, паралелопипед,
• Дефинише рогаљ; квадар, коцка, пирамида,
• Формулише теореме о тетраедар) и њихови равни
угловима триедра и пресјеци
збиру ивичних углова Правилни полиедри
конвексног рогља Површина призме,
• Дефинише и препознаје пирамиде и зарубљене
полиедар; пирамиде
призму и пирамиду, те Каваљеријев принцип,
њихове равне пресјеке; запремина призме,
• Дефинише усправну и пирамиде и зарубљене
правилну призму и пирамиде
пирамиду;
сл.
правилне полиедре
303
пирамиде;


површ
њених дијелова; лопте и њених дијелова
уписане и описане сфере Уписана и описана сфера
код полиедра, ваљка, код полиедра, ваљка и купе


• Зна да се елементарним Рјешавање система Техника: проток саобраћаја
еквивалентан; елиминације
• Рјешава системе са двије Детерминанте 2. и 3. реда и
или три непознате њихове особине
Гаусовим поступком;
• Налази сва рјешења у Рјешавање система
случају кад је систем Крамеровим правилом
неодређен и препознаје Вектори у простору, појам
ситуацију када је систем компланарности, разлагање Физика: статика, рад силе
несагласан; вектора дуж три
304
• Примјењује особине некомпланарна вектора Физика: момент силе,
детерминанте на њено Скаларни производ вектора Лоренцова сила
рачунање; и његове особине,
• Примјењује Крамерово пројекција вектора,
правило на системе с критеријум нормалности
параметром; Векторски производ вектора
• Зна да се сваки вектор и његове особине, веза са
може на јединствен површином троугла
начин разложити дуж Мјешовити производ
три некомпланарна вектора, веза са запремином
вектора; паралелопипеда, критеријум
• Дефинише скаларни компланарности
производ и наведе Декартов координатни
његове особине; систем у простору
• Дефинише векторски Координатни приказ
производ и наведе вектора, те приказ операција
његове особине; сабирања вектора и
• Дефинише мјешовити множења вектора скаларом
производ; Координатни приказ
• Рачуна скаларни, скаларног, векторског и
векторски и мјешовити мјешовитог производа
производ вектора Запремина паралелопипеда
употребом њиховог и критеријум
координатног приказа, компланарности изражени
те их примјењује на детерминантом
рјешавање
Што се тиче разлагања вектора, било добро прво се подсјетити да се сваки вектор у
равни може на јединствен начин разложити дуж два неколинеарна вектора, а затим
показати постојање и јединственост разлагања дуж три некомпланарна вектора. Ако се
вектори посматрају у координатном систему, онда први проблем доводи до лиинеарног


одреди међусобну Површина троугла
удаљеност и њихову Експлицитни облик
средину; једначине праве y=кx+n,
• Познаје геометријско једначина праве паралелне y
значење коефицијената – оси
k и n у експлицитном
облику једначине праве; Однос између двије праве и
305
• Буде у стању наћи угао између њих
једначину праве кроз
дату тачку и са заданим Нормала из дате тачке на
коефицијентом правца, дату праву, рачунање
те једначину праве кроз удаљености од тачке до
двије задане тачке; праве
• Буде у стању утврдити
да ли су двије праве Једначина кружнице Физика: Кеплерови закони,
задане у екплицитном оптика
облику нормалне Дефиниција елипсе,
(паралелне), односно хиперболе, параболе и
наћи угао између њих; њихове једначине
• Одреди једначину
нормале из дате тачке на Однос између праве и криве
дату праву; другог реда
• Израчунати удаљеност
од дате тачке до дате Системи линеарних и
праве; квадратних неједначина с
• Напише једначину двије непознате - графичка
кружнице са заданим метода
центром и
полупречником;
једначине;
реда;

306


• Примјеном математичке Математичка индукција
индукције доказује Појам низа, монотоност и
једноставније ограниченост низа
идентитете; Гранична вриједност низа
• Дефинише појам низа и Конвергенција збира,
да за задани низ наведе производа и количника Економија: укамаћивање
његов општи члан; низова Економија: линеарни и
• Дефинише и препознаје Теорема о конвергенцији експоненцијални раст
монотоне и ограничене монотоног низа
низове; Дефиниција Ојлеровог броја е Информатика: рекурзије
• Уз помоћ ε – околина Аритметички и Биологија:Фибоначијев низ
буде у стању геометријски низ
образложити Рекурзивно задани низови
конвергентност низа; Линеарне диференцне
• Уз помоћ теореме о једначине првог и другог
збиру, производу и реда с константним
количнику конв. низова коефицијентима
одреди једноставније
суму;
суму;
• Рјешава диференцне
једначине
Граничну вриједност низа треба дефинисати уз помоћ ε – околина, те ју

1
илустровати на примјерима константног низа, низа 𝑎𝑎𝑛𝑛 = 𝑛𝑛 и евентуално геометријског
низа. Није непходно наводити стандардну дефиницију граничне вриједности низа, те
помоћу ње доказивати конвергенцију претходно наведених низова, већ је боље
инсистирати на геометријском и интуитивном приступу заснованом на ε – околинама.
Теореме о конвергенцији збира, производа и количника треба навести без доказа.
Од рекурзивних низова обратити нарочиту пажњу на Фибоначијев низ.
307
ПРЕДМЕТ: ФИЗИКА
СМЈЕР: ОПШТИ, ПРИРОДНО-МАТЕМАТИЧКИ
1. Општи циљеви наставног програма из физике су да ученици могу разумјети:

• улогу физике у заштити околине
• улогу физике у технолошком развоју
• економске, социјалне и етичке ефекте научних достигнућа.
2. Посебни циљеви наставног програма за физику су да ученици могу:

• показати разумијевање
а) научних чињеница и концепата, б) научних метода и технике, в) научне
терминологије, г) метода представљања научних информација;
• примјенити и користити
а) научне чињенице и концепте, б) научне методе и технику, в) научну терминологију
у комуникацији, г) одговарајуће методе представљања научних информација;
• поставити, анализирати и вредновати
а) хипотезе, истраживачка питања и предвиђања, б) научне методе и технику, в)
научна објашњења;
• показати кооперативност, истрајност и одговорност у научном истраживању и
рјешавању научних проблема;
• показати манипулативне вјештине потребне да се научно истраживање изврши
прецизно и безбједно;
• стећи навике за рационално кориштење и штедњу свих видова енергије.
Тема 1. ОСЦИЛАЦИЈЕ (12)

Ученик треба да: 1.1. Основне величине које Математика, Информатика

• објасни основне описују хармонијске
величине које описују осцилације:
хармонијске осцилације осцилација, период,
на конкретним фреквенција, елонгација,
примјерима осциловања: амплитуда.
клатна, тега окаченог о
опругу, мембране 1.2. Линеарни хармонијски
звучника и слично осцилатор. Енергија
• објасни разлику између осцилатора.
идеалног и реалног
осцилатора 1.3. Слагање и разлагање
• изведе формуле за осцилација. Спектар.
308
елонгацију, брзину и
убрзање код линеарног 1.4. Математичко клатно.
хармонијског Физичко клатно.
осцилатора
• објасни претварање 1.5. Пригушене осцилације.
потенцијалне у
кинетичку енергију (и 1.6. Принудне осцилације.
обратно) код линеарног Механичка резонанција.
хармонијског
осцилатора, и закон Анимација 1 - Рушење
одржања енергије моста у Вашингтону, 1940 .
• графички представи
слагање двије *Заштита објеката
осцилације са истим или (солитера, мостова,
различитим фазама и аеродрома) од механичке
амплитудама резонанције.
• разликује реституциону
и квазиеластичну силу ДЕМОНСТРАЦИОНИ
• изведе и објасни ОГЛЕДИ
формуле за период
математичког и • Осциловање тега
физичког клатна окаченог о опругу.
• разликује слободне, • Осциловање клатна.
пригушене и принудне
осцилације ЛАБОРАТОРИЈСКА
• наведе ефекте (корисне ВЈЕЖБА 1
и штетне) механичке
резонанције на Одређивање убрзања
примјерима Земљине теже помоћу
• рјешава једноставније клатна.
задатке у вези са
осцилацијама са малим
амплитудама
Тема 2. ТАЛАСИ У МЕХАНИЦИ (8)

Ученик треба да: 2.1.Трансверзални и Математика, Информатика

• разликује трансверзалне лонгитудинални таласи.
од лонгитудиналних Таласна дужина. Брзина
таласа таласа.
• објасни амплитуду,
фреквенцију, период Анимација 2 – Талас на
таласну дужину и жици.
брзину простирања
таласа на примјерима 2.2. Једначина хармонијског
простирања таласа на таласа. Енергија и
води, у ваздуху и слично интензитет таласа.
309
• разликује брзину
осциловања честица 2.3. Хајгенсов принцип.
средине и брзину Одбијање и преламање
простирања таласа таласа.
• изведе релацију између
брзине, таласне дужине 2.4. Принцип суперпозиције
и фреквенције таласа таласа. Стојећи талас.
• објасни једначину
хармонијског таласа и Анимација 3 – Стојећи
разлику између таласа у талас.
простору и таласа у
времену *Простирање механичких
• дефинише енергију и таласа из епицентра
интензитет таласа земљотреса.
• објасни одбијање и
преламање таласа ДЕМОНСТРАЦИОНИ
користећи Хајгенсов ОГЛЕДИ
принцип и промјену
фазе таласа при • Талас на води.
одбијању • Стојећи талас на
• примијени принцип затегнутом концу.
суперпозиције таласа
користећи алгебарске
вриједности елонгација
честица средине
• објасни разлику између
прогресивног и стојећег
таласа
• примијени једначину
хармонијског таласа у
рјешавању
једноставнијих
проблема
Тема 3. АКУСТИКА (8)

Ученик треба да: 3.1. Звук. Извори и Математика, Информатика,

• графички представи пријемници звука. Биологија
стојеће таласе у звучним Карактеристике звука.
изворима: осциловања
жице и звучне виљушке 3.2. Објективна и
• разликује основни субјективна јачина звука.
стојећи талас и пратеће
хармонике 3.3. Инфразвук и ултразвук.
• објасни принцип рада Примјена ултразвука.
микрофона и звучника
• дефинише јачину, 3.4. Доплеров ефекат у
310
висину и боју тона акустици.
линијски спектар једног Анимација 4 – Доплеров
тона ефекат
• дефинише објективну
јачину звука и објасни
релацију између ДЕМОНСТРАЦИОНИ
субјективне и ОГЛЕДИ
објективне јачине звука
• наброји особине • Резонанција помоћу
инфразвучних и звучне виљушке.
ултразвучних таласа и • Снимање звучних
примјене ултразвука у осцилација помоћу
савременој технологији микрофона и
• изведе формулу за осцилоскопа.
привидну фреквенцију
када се извор звука ЛАБОРАТОРИЈСКА
креће према ВЈЕЖБА 2
непокретном
пријемнику и када се Мјерење брзине звука у
пријемник креће према ваздуху (осцилоскопом) или
непокретном извору Мјерење фреквенције звука
• рјешава проблеме у вези (резонанција ваздушног
са субјективном јачином стуба у стакленој цијеви).
звука и привидном
фреквенцијом
Тема 4. МАГНЕТНО ПОЉЕ (12)

Ученик треба да: 4.1. Узајамно дјеловање

• објасни од којих електричних струја у Математика, Информатика
величина зависи паралелним проводницима.
магнетна сила којом Магнетна сила.
узајамно дјелују струјни
проводници и дефинише 4.2. Вектор индукције
један ампер магнетног поља. Магнетни
• графички представи флукс.
линије индукције
магнетног поља 4.3. Магнетно поље
наелектирсане честице у струјних проводника.
стању кретања
• дефинише магненту 4.4. Лоренцова сила.
индукцију и магнетни Кретање наелектрисаних
флукс честица у магнетном пољу.
• графички представи Масени спектрометар.
магнента поља
праволинијског струјног Анимација 5 – Лоренцова
311
проводника, кружног сила.
навојка и соленоида и
објасни формуле за Анимација 6 – Масени
магнетну индукцију спектрометар.
наведених струјних
проводника 4.5. Проводник са струјом у
• одређује правац, смјер и магнетном пољу. Амперова
интензитет Лоренцове сила.
силе у различитим
случајевима 4.6. Магнетни момент атома.
• објасни принцип рада Магнетици.
масеног спектрометра
• одређује правац, смјер и *Магнетни хистерезис.
интензитет Амперове
случајевима *Утицај активности на
• разликује Лоренцову и Сунцу на магненто поље
Амперову силу Земље и на живот на Земљи.
• објасни особине
парамагнетика, ДЕМОНСТРАЦИОНИ
дијамагнетика и ОГЛЕДИ
феромагнетика
користећи појам • Ерстедов оглед (струјни
магнентог момента проводник и магнента
атома игла).
• рјешава задатке у вези • Магненто поље струјног
са магнентим пољем проводника, соленоида и
струјних проводника и електромагнета (са
задатке у вези са жељезним опиљцима).
дјеловањем мегнентих • Амперова сила (
сила дјеловање магнетног
поља магнета на лагани
калем кроз који се
пропушта струја).
Тема 5. ЕЛЕКТОРМАГНЕТНА ИНДУКЦИЈА (11)

Ученик треба да: 5.1. Фарадејеви огледи.

• изведе закључак из Електромагнетна Математика, Информатика
резултата Фарадејевих индукција. Кретање
огледа да је промјена проводника у магнетном
магнентог флукса узрок пољу.
појаве електромагнетне
индукције 5.2. Фарадејев закон
• објасни појаву електромагнетне индукције.
индукованог напона и Ленцово правило.
индуковане струје при Електромагнетна индукција
312
кретању проводника у и закон одржања енергије.
магнентом пољу
• изведе формулу за 5.3. Електромагнетна
индуковану електромо- самоиндукција.
торну силу из Индуктивност соленоида.
Фарадејевог закона Међусобна индукција.
• прикаже дјеловање
Амперове силе на 5.4. Осцилаторно коло.
проводник у магнетном
пољу 5.5. Енергија магнетног и
• објасни добијање електромагнетног поља.
индуковане струје
примјеном закона *Сеизмограф.
одржања енергије
• објасни разлику између Анимација 7 – Како ради
електромагнетне сeизмограф?
индукције и
самоиндукције
• изведе формулу за
индуктивност соленоида
• објасни величине које
описују електромаг-
ненте осцилације
• изведе формулу за
енергију магнетног поља
на основу Омовог
закона и закона одржања
енергије
• рјешава задатке у којима
се примјењује Фарадејев
закон и закон
електромагнетне
• самоиндукције
Тема 6. НАИЗМЈЕНИЧНА СТРУЈА (12)

Ученик треба да: 6.1. Синусоидалне промјене Математика, Информатика

• дефинише амплитуду и струје и напона.
период синусоидалне
струје 6.2. Ефективне вриједности
• упореди ефективне струје и напона.
вриједности јачине и
напона наизмјеничне 6.3. Омов закон. Термогени,
струје са јачином и капацитивни и индуктивни
напоном код отпори у колу
једносмјерне струје наизмјеничне струје.
313
стварне (реалне) и Анимација 8 – Испитивање
привидне (имагинарне) особина струјних кола.
отпорности
• примијени Омов закон у 6.4. Снага наизмјеничне
колу наизмјеничне струје.
струје
• објасни активну, 6.5. Генератори
привидну и укупну наизмјеничне струје.
снагу наизмјеничне Трофазна струја.
струје
• објасни принцип рада 6.6. Трансформатор. Пренос
генератора електричне енергије на
наизмјеничне струје даљину.
• прикаже разлику између
монофазне, двофазне и *Електрична проводљивост
трофазне струје човјечијег нервног система.
• објасни принцип рада
трансформатора *LED освјетљење.
• објасни губитке
електричне енергије при ДЕМОНСТРАЦИОНИ
преносу на даљину ОГЛЕДИ
• наброји предности
наизмјеничне струје над • Електромагнетна
једносмјерном при индукција (магнет и
преносу електричне калем).
енергије на даљину • Електромагнетна
самоиндукција
(универзални
трансформатор).
• Отпори у колу
наизмјеничне струје
(извор наизмјеничне
струје, отпорник, калем,
кондензатор, волтметар
и амперметар.)
• Снижавање и
повећавање напона
(трансформатор).
• ЛАБОРАТОРИЈСКА
ВЈЕЖБА 3
Испитивање особина RLC

кола.
314
Тема 7. ЕЛЕКТРОМАГНЕТНИ ТАЛАСИ (6)

Ученик треба да: 7.1. Електромагнетни Математика, Информатика

• објасни формулу за таласи. Брзина
брзину електромагнет- електромагнетних таласа.
них таласа у вакуму и
некој средини Анимација 9 –
• опише зрачење Електромагненти таласи.
наелектрисаних честица
при убрзаном кретању 7.2. Зрачење
• прикаже нераскидиву електромагнетних таласа
вези између промјен- при убрзаном кретању
љивог електричног и наелектрисаних честица.
промјенљивог магнентог
поља 7.3. Скала
• графички представити електромагнетних таласа.
раван синусоидални Примјена електромагнетних
електомагнетни талас таласа.
• наведе подјелу
електромагнетних
таласа с обзиром на
фреквенцију (таласну
дужину)
• наведе подјелу радио-
таласа и свјетлосних
дужину)
• наброји примјене
радиоталаса, микро-
таласа, инфрацрвене
свјетлости,
ултравиолетне
свјетлости и X–зрака.
Тема 8. ГЕОМЕТРИЈСКА ОПТИКА (18)

Ученик треба да: 8.1. Увод. Мјерење брзине Математика, Информатика,

• објасни једну од метода свјетлости. Биологија
за мјерење брзине
свјетлости 8.2. Одбијање и преламање
• графички представи свјетлости. Индекс
одбијање и преламање преламања.
свјетлости користећи
315
Хајгенсов принцип 8.3. Тотална унутрашња
• објасни тоталну рефлексија свјетлости.
рефлексију свјетлости и Оптичка влакна.
наведе примјену
оптичких влакана 8.4. Преламање свјетлости
• прикаже преламање при пролазу кроз
свјетлосних зрака кроз планпаралелну плочу и
планпаралелну плочу и призму.
призму
• дефинише основне 8.5. Сферна огледала.
елементе сферних Геометријска конструкција
огледала и сочива ликова код огледала.
• конструише лик Једначина сферног
предмета у сферном огледала.
огледалу и танком
сочиву користећи 8.6. Преламање свјетлости
карактеристичне зраке при пролазу кроз танка
• наведе особине лика сочива. Конструкција
који се добија у сферном ликова код сочива.
огледалу или сочиву Једначина сочива.
• дискутује једначину
сферног огледала и Анимација 10 –
танког сочива за Конструкција ликова код
различите удаљености сочива.
предмета
• објасни недостатке 8.7. Недостаци сочива.
сочива: сферну
аберацију, хроматску 8.8. Оптичарска једначина.
аберацију, кому, Кратковидност и
астигматизам и далековидност.
дисторзију
• објасни кратковидност и 8.9. Микроскоп. Телескоп.
далековидност
користећи оптичарску * Дигитална камера.
једначину
• објасни оптички
микроскоп и ДЕМОНСТРАЦИОНИ
рефракторски телескоп ОГЛЕДИ
• конструише лик
предмета у микроскопу • Преламање свјетлости
• примијени законе кроз планпаралелну
одбијања и преламања плочу (примјери: слој
свјетлости, једначине воде, стаклена плоча).
сферних огледала, • Лик предмета у сочиву
једначине танких сочива (оптичка клупа).
и оптичарску једначину • Лик предмета у
у рјешавању задатака микроскопу.
316
ЛАБОРАТОРИЈСКА
ВЈЕЖБА 4
Одређивање индекса
преламања воде (примјена
закона преламања
свјетлости).
ВЈЕЖБА 5
Одређивање жижне даљине

сочива на оптичкој клупи.
Тема 9. ТАЛАСНА ОПТИКА (15)

Ученик треба да: 9.1. Емисија свјетлости. Математика, Информатика

• дефинише Монохроматичност и
монохроматску кохерентност свјетлости.
свјетлост, кохерентну Интерференција светлости.
свјетлост, Интерферометар.
интерференцију,
дифракцију, Анимација 11 –
поларизацију и Интерференција таласа.
дисперзију свјетлости
• представи графички 9.2. Дифракција свјетлости
конструктивну и на једном отвору.
деструктивну Дифракциона решетка.
интерференцију
• објасни услов за 9.3. Поларизација таласа.
добијање Поларизована и природна
интерференционих свјетлост. Полароиди.
максимума
• објасни опринцип рада 9.4. Брустеров закон.
интерферометра и Малусов закон.
његову примјену
• графички представи 9.5. Доплеров ефекат у
дифракцију свјетлости оптици.
на једном узаном отвору
и расподјелу 9.6. Узајамно дјеловање
дифракционих електромагнетних таласа и
максимума на заклону супстанцијалних средина.
дифракцију свјетлости 9.7. Дисперзија свјетлости.
на оптичкој решетки и Разлагање бијеле свјетлости
објасни услов за на спектар и слагање
317
• дифракциони максимум компоненти. Расијање и
• графички представи апсорпција светлости.
поларизацију при
преламању свјетлости и ДЕМОНСТРАЦИОНИ
изведе Брустеров закон ОГЛЕДИ
• објасни Малусов закон
• наведе примјене • Дифракција свјетлости
полароида на узаном отвору
• објасни Доплеров (оптичка клупа)
ефекат у случајевима • Дифракција ласерског
када се извор свјетлости снопа на оптичкој
приближава пријемнику решетки.
и када се удаљава од • Поларизација свјетлости
пријемника (поларизатори).
• објасни појаве које • Дисперзија свјетлости
настају при интеракцији на призми.
електромагнентих
таласа и неке средине: ЛАБОРАТОРИЈСКА
рефлексију, апсорпцију ВЈЕЖБА 6
и трансмисију таласа
• објасни зависност Мјерење таласне дужине
индекса преламања ласерског снопа свјетлости
свјетлости неке средине помоћу дифракционе
од фреквенције решетке.
свејтлости која пролази
кроз средину
• наброји боје које чине
спектар видљиве
свјетлости
• објасни промјену
таласне дужине при
расијању фотона на
кристалу на основу
закона одржања импулса
и енергије
• рјешава задатке у вези
са интереференцијом,
дифракцијом и
поларизацијом
318
Тема 10. ФОТОМЕТРИЈА (6)

Ученик треба да: 10.1.Енергија свјетлости. Математика, Информатика

• дефинише снагу зрачења Објективне (енергијске)
тијела на одређеној фотометријске величине.
температури у
одређеном интервалу 10.2. Визуелне
таласних дужина фотометријске величине.
• разликује објективне и Ламбертов закон.
визуелне фотометријске
величине 10.3. Фотометар.
• дефинише флукс Спектрофотометар.
зрачења, интензитет
зрачења тачкастог Анимација: 12 – Како ради
извора, освјетљеност, и спектрофотометар?
сјај извора зрачења
• дефинише мјерне
јединице: канделу,
лумен, нит и лукс
• објасни принцип рада
фотометра користећи
Ламбертов закон
• објасни
спектрофотометар за
видљиву (или
ултраљубичасту)
свјетлост и наведе
његову примјену
• примијени Ламбертов
закон на рјешавање
задатака из фотометрије
НАПОМЕНЕ:
(1) Дио текста означен звјездицом представља методске јединице које су предложене
да се реализују путем реферата ученика. Упутства за овај начин рада дата су након
одјељка садржаји програмa, исходи.
(2) Посебна тема коју ученици могу сами да припреме је 'Рат струја' у којој је
објашњено како је Тесла, 1893. године пред великим скупом научника и
бизнисмена у Чикагу, показао предност наизмјеничне струје над једносмјерном.
(3) Анимације треба користити да би ученици боље схватили неку физичку појаву.
Посебно су корисне интерактивне анимације које омогућавају ученицима да
самостално испитује неку физичку појаву. Анимације које су предложене у
претходној табели могу се пронаћи на Интернету на основу сљедећих кључних
ријечи.
319
• Анимација 1 - Google: The Tacoma narrows bridge collapse
• Анимација 2 - www.phet.colorado.edu - Wave on a string
• Анимација 3 - Google: Java applets physics - Standing wave.
• Анимација 4 - Google: Java applets physics - Doppler effect.
• Анимација 5 - Google: Java applets physics - Lorentz force.
• Анимација 6 - Google: Mass spectrometry.
• Анимација 7 - Google: How a seismograph works?
• Анимација 8 - www.phet.colorado.edu/en/simulation/circuit-construction-kit-ac
• Анимација 9 - Google: Java applets physics - Electgromagnetic waves.
• Анимација 10 - www.phet.colorado.edu/en/simulation/category/ physics.
• Анимација 11 - www.phet.colorado.edu/en/simulation/category/physics - Wave
interference.
• Анимација: 12 - Google: How does а spectrophotometer work?
Општа дидактичка упутства и препоруке
Број часова за поједине тематске цјелине дат је оријентационо. Редослијед

реализације наставних тема није обавезујући. Наставник може у глобалном планирању
прерасподијелити садржаје према својој процјени.
Циљеви и задаци наставе физике остварују се кроз сљедеће основне облике:

1. излагање садржаја теме уз одговарајуће демонстрационе огледе и рачунарске
симулације,
2. рјешавање квалитативних и квантитавних задатака,
3. лабораторијске вјежбе,
4. коришћење и других начина рада који доприносе бољем разумијевању садржаја теме
(домаћи задаци, реферати, семинарски радови, пројекти...)
5. систематско праћење рада сваког појединачног ученика.
Важно је да наставник током реализације прва три облика наставе наглашава

њихову обједињеност у јединственом циљу: расвјетљавање и формулисање физичких
закона и њихова примјена. Да би се циљеви и задаци наставе физике остварили, потребно
је да ученици активно учествују у свим облицима наставног процеса.
Методичка упутства за излагање садржаја теме
У свакој тематској цјелини предвиђено је извођење демонстрацијских огледа.

Методички поступак рада (учења) када се изводи демонстрацијски оглед је: (1) ученик
описује појаву коју посматра или демонстрира на нивоу личног разумијевања, (2) након
тога наставник дефинише појмове (величине) терминолошки јасно и прецизно, (3)
прелази се на представљање закона у математичком облику.
У неким случајевима могуће је кориштење проблемске наставе. Наставник
поставља ученицима проблем (по могућности) изражен на занимљив начин и стимулише
ученике да они самостално, у паровима или групно дођу до рјешења. Улога наставника је
да усмјерава постављајући питања и подсјећајући их на нешто што су учили и што треба
да примијене.
Погодне теме ученици реализују самостално кроз радионице или припремањем
реферата, које презентују појединачно или у паровима. Наставник ће ученицима за овај
начин рада дати упутства и омогућити им да искажу властиту креативност.
320
Упутства за рјешавање задатака
Рјешавање задатака је важна компонента наставе физике. Основни циљ рјешавања

задатака је у томе да ученици дубље схвате физичке величине, законе и њихову примјену
у рјешавању одређених проблема. Рјешавање задатака подстиче мисаону активност
ученика и помаже развоју логичког начина мишљења као основне претпоставке за
разумијевање физичких законитости и закона. За остварење оптималних резултата
потребно је комбиновати квалитативне (задатке-питања), квантитативне (рачунске),
графичке и експерименталне задатке. Наставна пракса је показала да рјешавање
рачунских задатака задаје највише тешкоћа ученицима. Зато је обавеза наставника да
ученицима буде одговарујућа подршка када рјешавају задатке. По методичком правилу
почиње се са најједноставнијим задацима који служе за утврђивање проучених појмова,
величина и закона. На основу готових формула, једноставном замјеном података добијају
се вриједности за поједине величине. Након тога, поступно, се раде типични задаци за
дату тему и наставник указује ученицима на најчешће грешке које се праве при рјешавању
таквих задатака.
Број задатака који се ураде на часу је мање важан од чињенице да су задаци
пажљиво одабрани, то значи да се полази од најједноставнијих, да су задаци егземпларни,
да је сваки корак у рјешавању задатка прецизно анализиран и да је указано на најчешће
грешке. Анализа задатка и његово рјешавање се одвија у три фазе. (1) Прво се уоче
физички садржаји на који се задатак односи, затим се ријечима исказују закони по којима
се појаве одвијају. (2) У другој фази се на основу математичке форме закона израчунава
вриједност тражене величине. (3) У трећој етапи се тражи физичко тумачење добијеног
резултата.
Тек када већина ученика успјешно рјешава задатке једног нивоа сложености
прелази се поступно на рјешавање задатака сљедећег нивоа. Као оријентацијација до ког
нивоа сложености се може ићи са задацима у редовној настави могу послужити задаци
који се појављују на пријемним испитима на појединим факултетима.
Упутства за извођење лабораторијских вјежби
Лабораторијске вјежбе су саставни дио редовне наставе. За сваку вјежбу

предвиђена су два школска часа. Методичка припрема за реализацију лабораторијске
вјежбе је сљедећа: наставник даје упутстава цијелом одјељењу за руковање потребном
апаратуром, посебно водећи рачуна о мјерама сигурности ученика, и начином мјерења
физичких величина, затим дијели одјељење у групе за извођење вјежби. Број група
одређује се на сљедећи начин.
Ако кабинет има само једну апаратуру за једну вјежбу, што је најчешћи случај,
онда наставник треба да одреди колико времена траје постављање вјежбе и мјерење
потребних физичких величина.
Пошто је планирано вријеме за једну вјежбу 90 минута, онда се број група добија
дијељењем 90 минута са временом трајања једне вјежбе. На примјер један од начина је
сљедећи.
Пошто се већина вјежби може урадити за 15 минута онда се одјељење може
подијелити у 6 група. Према томе, ако одјељење има 30 ученика онда се оно дијели у 6
група по 5 ученика. Пошто су за вјежбу планирана два школска часа, то значи у току
једног часа вјежбу изводе 3 групе по 5 ученика. Ако кабинет физике има двије апаратуре
за исту вјежбу онда би број група био 12.
Податке добијене мјерењем ученик записује у школску свеску, а обавезан је да
напише извјештај за сваку урађену вјежбу. Извјештај се предаје наставнику на дволисту
321
формата А4. Ако се извјештај ради кориштењем рачунара, онда ученик треба тај документ
да одштампа и залијепи на дволист формата А4.
Ако кабинет физике нема потребну опрему за планирану вјежбу, а има опрему за
другу вјежбу која се односи на програмске садржаје за трећи разред, наставник може
урадити ту вјежбу као замјену за планирану. У случају да наставник не може извести
вјежбу нити наћи одговарајућу замјену онда је обавезан да нађе (на Интернету, у
уџбенику или приручнику за експерименталне вјежбе) неку урађену експерименталну
вјежбу са табеларним подацима који су добијени мјерењем одговарајућих физичких
величина. На основу тих података ученик пише извјештај.
Извјештај (поред имена и презимена ученика и датума израде) треба да садржи:

• теоријски дио,
• опис апаратуре,
• методе мјерења потребних величина са табеларним приказом података,
• обраду резултата мјерења која подразумијева да се коначни резултат прикаже са
максималном апсолутном грешком мјерења,
• анализу и закључке. Ако ученик не преда извјештаје за вјежбе које су планиране у
току првог полугодишта, онда остаје неоцијењен из физике на крају првог
полугодишта. А ако не преда све потребне извјештаје који су планиране у току
школске године остаје неоцијењен из физике на крају године.
Наставник треба да сваком извјештају додијели одређен број бодова који у

одређеном проценту учествују у коначној оцјени из физике.
Ученици општег и природно-математичког смјера су обавезни да ураде шест
лабораторијских вјежби које су предложене у програмским садржајима или одговарајуће
замјене. Ученичке извјештаје о урађеним вјежбама наставник чува у школи и након
завршетка школске године до краја те календарске године.
Упутства за друге облике рада
Домаћи задаци. Домаћи задаци су један од основних облика самосталног рада

ученика и логичан наставак школског часа. Наставник планира домаће задатке у својој
припреми за час. Задаци (квантитативни, квалитативни и графички) се по правилу односе
на градиво које је обрађено непосредно на часу и на повезивање овог градива са
претходним. За домаћи задатак се могу давати и семинарски радови и мањи пројекти, које
би ученици радили индивидуално и у групама. Наставник има обавезу да прегледа домаће
задатке и саопшти ученицима евентуалне грешке како би они имали повратну
информацију о успјешности свог рада.
Реферати. Нарочит значај овог приступа организације наставе се огледа у потреби да
ученик користи различите изворе знања, наставна и техничка средства, учи на смислен и
функционалан начин, износи своје ставове, доказује тврдње, критикује и учи друге.
Правила, којих ученик треба да се придржава приликом припремања и реализације
теме су: стручна коректност, дужина трајања (не дуже од 20 мин); коришћење
разноврсних извора и наставних средстава (скице, цртежи, слике, Интернет, кабинетска
опрема), анимација осталих ученика и сл. Ови елементи представљају и критериј за
вредновање реализованог реферата. Наставник сваком реферату додјељује одређен број
бодова који у одређеном проценту учествују у коначној оцјени из физике.
Осим предложених реферата који су означени звјездицом у претходној табели
препоручује се да наставник у сваком полугодишту предложи по један реферат у вези са
најновијим истраживањима у физици, до научног нивоа који је разумљив за ученике.
322
Праћење рада ученика
Наставник је обавезан да непрекидно прати, вреднује и оцјењује рад сваког

ученика. Објективности оцјењивања доприноси употреба разноврснијих начина и техника
оцјењивања: помоћу усменог испитивања; кратких (15-минутних) писмених провјера;
тестова на крају већих цјелина и контролних рачунских вјежби и провјером
експерименталних вјештина.
На почетку школске године, посебно ако наставник преузима ново одјељење,
пожељно је да спроведе дијагностички тест. Такав тест омогућава наставнику да дође до
података о предзнањима ученика са којим улазе у школску годину и омогућава му да
дјелотворније планира свој рад. Резултати дијагностичког теста се не уносе у одјељенску
књигу и не утичу на закључну оцјену.
323
ПРЕДМЕТ: ФИЗИКА
1. Општи циљеви наставног програма из физике су да ученици разумију:

• улогу физике у заштити околине
• улогу физике у технолошком развоју
• економске, социјалне и етичке ефекте научних достигнућа.
2. Посебни циљеви наставног програма за физику су да ученици могу:

• показати разумијевање
• а) научних чињеница и концепата, б) научних метода и технике, в) научне
терминологије, г) метода представљања научних информација;
• примјенити и користити
• а) научне чињенице и концепте, б) научне методе и технику, в) научну терминологију
у комуникацији, г) одговарајуће методе представљања научних информација;
• поставити, анализирати и вредновати
• а) хипотезе, истраживачка питања и предвиђања, б) научне методе и технику, в)
научна објашњења;
• показати кооперативност, истрајност и одговорност у научном истраживању и
рјешавању научних проблема;
• показати манипулативне вјештине потребне да се научно истраживање изврши
прецизно и безбједно;
• стећи навике за рационално кориштење и штедњу свих видова енергије.
Тема 1. ОСЦИЛАЦИЈЕ (8)


• дефинише основне 1.1. Основне величине које Математика, Информатика
величине које описују описују хармонијске
хармонијске осцилације осцилације:
• протумачи формуле за осцилација, период,
елонгацију, брзину и фреквенција, елонгација,
убрзање код линеарног амплитуда.
хармонијског
осцилатора 1.2. Линеарни хармонијски
• објасни претварање осцилатор. Енергија
потенцијалне у осцилатора.
кинетичку енергију (и
обратно) код линеарног 1.3. Слагање хармонијских
хармонијског осцилација истог правца
осцилатора, и закон кретања.
324
одржања енергије
• графички представи 1.4. Математичко клатно.
слагање двије Физичко клатно.
осцилације истог
правца, фреквенције и 1.5. Пригушене и принудне
амплитуде осцилације. Механичка
• разликује слободне, резонанција.
пригушене и принудне
осцилације Анимација 1 - Рушење
• објасни формуле за моста у Вашингтону, 1940 .
период математичког и
физичког клатна *Заштита објеката
• наведе ефекте (корисне (солитера, мостова,
и штетне) механичке аеродрома) од механичке
резонанције на резонанције.
примјерима
• рјешава једноставније
осцилацијама малих ДЕМОНСТРАЦИОНИ
амплитуда. ОГЛЕДИ
• Осциловање тега
окаченог о опругу.
• Осциловање клатна.
ВЈЕЖБА 1
Одређивање убрзања
Земљине теже помоћу
клатна.
Тема 2. ТАЛАСИ У МЕХАНИЦИ (6)


• разликује трансверзалне 2.1.Настанак и врсте таласа. Математика, Информатика
од лонгитудиналних Једначина таласа.
таласа
• дефинише амплитуду, Анимација 2 – Талас на
фреквенцију, период жици.
таласну дужину и
брзину простирања 2.2. Хајгенсов принцип.
таласа Одбијање и преламање
• разликује брзину таласа.
осциловања честица
средине и брзину 2.3. Принцип суперпозиције
простирања таласа таласа. Стојећи талас.
325
• протумачи релацију
између брзине, таласне Анимација 3 – Стојећи
дужине и фреквенције талас.
таласа
• протумачи једначину *Простирање механичких
хармонијског таласа таласа из епицентра
• изрази законе одбијања земљотреса.
и преламања таласа
• опише слагање таласа и ДЕМОНСТРАЦИОНИ
дефинише стојећи талас ОГЛЕДИ
• примијени једначину
хармонијског таласа у • Талас на води.
рјешавању • Стојећи талас на
једноставнијих задатака затегнутом концу.
Тема 3. АКУСТИКА (5)


• дефинише објективну 3.1. Звук. Карактеристике Математика, Информатика,
јачину звука и објасни звука. Спектар звука Биологија
релацију између
субјективне и 3.2. Инфразвук и ултразвук.
објективне јачине звука Примјена ултразвука.
• разликује висину и боју
тона 3.3. Доплеров ефекат у
• графички представи акустици.
линијски спектар једног
тона Анимација 4 – Доплеров
ефекат
• наброји особине
инфразвучних и
ДЕМОНСТРАЦИОНИ
ултразвучних таласа и
ОГЛЕДИ
примјене ултразвука
• протумачи формулу за • Резонанција помоћу
привидну фреквенцију звучне виљушке.
када се извор звука • Снимање звучних
креће према осцилација помоћу
непокретном микрофона и
пријемнику и када се осцилоскопа.
• пријемник креће према
непокретном извору ЛАБОРАТОРИЈСКА
• рјешава једноставније ВЈЕЖБА 2
субјективном јачином Мјерење брзине звука у
звука и привидном ваздуху (осцилоскопом) или
фреквенцијом Мјерење фреквенције звука
(резонанција ваздушног стуба
у стакленој цијеви).
326
Тема 4. МАГНЕТНО ПОЉЕ (7)


• дефинише магненту 4.1. Магнетно поље у Математика, Информатика
индукцију и магнетни вакуму. Магнетно поље
флукс струјног проводника и
• објасни од којих калема.
величина зависи
магнетна сила којом 4.2. Лоренцова сила.
узајамно дјелују струјни Кретање наелектрисаних
проводници и дефинише честица у магнетном пољу.
један ампер
• графички представи Анимација 5 – Лоренцова
магнента поља сила.
праволинијског струјног
проводника, кружног 4.3. Проводник са струјом у
навојка и соленоида и магнетном пољу. Амперова
објасни формуле за сила.
магнетну индукцију
наведених струјних 4.4. Својства материје у
проводника магнетном пољу
• одређује правац, смјер и
интензитет Лоренцове *Магнетни хистерезис.
случајевима ДЕМОНСТРАЦИОНИ
• одређује правац, смјер и ОГЛЕДИ
интензитет Амперове
силе у различитим • Ерстедов оглед (струјни
случајевима проводник и магнента
• објасни особине игла).
парамагнетика, • Магненто поље струјног
дијамагнетика и проводника, соленоида и
феромагнетика електромагнета (са
• рјешава задатке у вези жељезним опиљцима).
са магнентим пољем • Амперова сила (
струјних проводника и дјеловање магнетног
задатке у вези са поља магнета на лагани
дјеловањем мегнентих калем кроз који се
сила пропушта струја).
327
Тема 5. ЕЛЕКТОРМАГНЕТНА ИНДУКЦИЈА (8)


• Опише појаву 5.1.Електромагнетна Математика, Информатика
електромагнетне индукција.
индукције
• Формулише Фарадејев 5.2. Међусобна индукција и
закон електромагнетне самоиндукција.
индукције и Ленцово
правило 5.3. Електромагнетна
• објасни закон одржања индукција и закон
енергије у појави одржања енергије.
електромагнетне
индукције 5.4. Осцилаторно коло.
• опише међусобну
индукцију и 5.5. Енергија магнетног и
самоиндукцију електромагнетног поља.
• опише процесе у
осцилаторном колу *Сеизмограф.
• протумачи формулу за
енергију магнетног поља Анимација 7 – Како ради
• рјешава задатке у којима сеизмограф?
се примјењује Фарадејев
закон електромагненте
индукције
Тема 6. НАИЗМЈЕНИЧНА СТРУЈА (7)


• дефинише амплитуду и 6.1. Синусоидална Математика, Информатика
период синусоидалне наизмјенична струја.
струје Ефективне вриједности
• упореди ефективне струје и напона.
вриједности јачине и
напона наизмјеничне 6.2. Термогени, капацитивни
струје са јачином и и индуктивни отпори у колу
напоном код наизмјеничне струје. Омов
једносмјерне струје закон.
стварне (реалне) и Анимација 6 – Испитивање
привидне (имагинарне) особина струјних кола.
отпорности
• примијени Омов закон у 6.3. Снага наизмјеничне
колу наизмјеничне струје.
328
струје
• дефинише активну, 6.4. Трансформатори
привидну и укупну
снагу наизмјеничне *LED освјетљење.
струје
• објасни принцип рада ДЕМОНСТРАЦИОНИ
генератора ОГЛЕДИ
• објасни принцип рада • Електромагнетна
трансформатора индукција (магнет и
• објасни губитке калем).
електричне енергије при • Електромагнетна
преносу на даљину самоиндукција
(универзални
трансформатор).
• Отпори у колу
(извор наизмјеничне
струје, отпорник, калем,
кондензатор, волтметар
и амперметар.)
• Снижавање и
повећавање напона
(трансформатор).
• ЛАБОРАТОРИЈСКА
ВЈЕЖБА 3
Испитивање особина RLC

кола.
Тема 7. ЕЛЕКТРОМАГНЕТНИ ТАЛАСИ (4)


• опише настанак 7.1. Електромагнетни Математика, Информатика
електромагнетних таласи. Брзина
таласа електромагнетних таласа,
• објасни формулу за густина енергије
брзину електромагнет- електромагнетних таласа.
них таласа у вакууму и
некој средини Анимација 8 –
• протумачи формулу за Електромагненти таласи.
густину енергије
електромагнетних 7.2. Скала
таласа електромагнетних таласа.
• наведе подјелу Примјена електромагнетних
електромагнетних таласа.
329
дужину)
• наброји примјене
радиоталаса, микро-
таласа, инфрацрвене
свјетлости,
ултравиолетне
свјетлости и X–зрака.
Тема 8. ГЕОМЕТРИЈСКА ОПТИКА (13)


• изрази законе и 8.1. Одбијање и преламање Математика, Информатика,
одбијања и преламања свјетлости. Индекс Биологија
свјетлости преламања.
• објасни тоталну
рефлексију свјетлости и 8.2. Тотална рефлексија
наведе примјену свјетлости. Оптичка влакна.
оптичких влакана
• прикаже преламање 8.3. Преламање свјетлости
свјетлосних зрака кроз при пролазу кроз призму.
призму
• дефинише основне 8.4. Сферна огледала.
елементе сферних Геометријска конструкција
огледала и сочива ликова код огледала.
• конструише лик Једначина сферног
предмета у сферном огледала.
огледалу и танком
сочиву користећи 8.5. Преламање свјетлости
карактеристичне зраке при пролазу кроз танка
• наведе особине лика сочива. Конструкција
који се добија у сферном ликова код сочива.
огледалу или сочиву Једначина сочива.
• објасни недостатке
сочива: сферну Анимација 9 –
аберацију, хроматску Конструкција ликова код
аберацију, кому, сочива.
астигматизам и
дисторзију 8.6. Недостаци сочива.
• објасни лупу и оптички
микроскоп
• примијени законе 8.7. Лупа. Микроскоп.
одбијања и преламања
свјетлости, једначине
сферних огледала,
једначине танких сочива
у рјешавању задатака
330
ДЕМОНСТРАЦИОНИ
ОГЛЕДИ
• Лик предмета у сочиву

(оптичка клупа).
• Лик предмета у
микроскопу.
ВЈЕЖБА 4
Одређивање индекса
преламања воде (примјена
закона преламања
свјетлости).
ВЈЕЖБА 5
Одређивање жижне даљине

сочива на оптичкој клупи.
Тема 9. ТАЛАСНА ОПТИКА (10)


• дефинише 9.1. Интерференција Математика, Информатика
монохроматску светлости.
свјетлост, кохерентну
свјетлост, Анимација 10 –
интерференцију, Интерференција таласа.
дифракцију,
поларизацију и 9.2. Дифракција свјетлости
дисперзију свјетлости на једном отвору.
• објасни услов за Дифракциона решетка.
добијање
интерференционих 9.3. Поларизација
максимума свјетлости. Брустеров
• графички представи закон.
дифракцију свјетлости
на једном узаном отвору 9.4. Доплеров ефекат у
и расподјелу оптици.
дифракционих
максимума на заклону 9.5. Апсорпција свјетлости
дифракцију свјетлости 9.6. Дисперзија свјетлости.
331
на оптичкој решетки и
објасни услов за ДЕМОНСТРАЦИОНИ
• дифракциони максимум ОГЛЕДИ
поларизацију при • Дифракција свјетлости
преламању свјетлости и на узаном отвору
изведе (оптичка клупа)
• Брустеров закон • Дифракција ласерског
• опише Доплеров ефекат снопа на оптичкој
у слуачајевима када се решетки.
извор свјетлости • Поларизација свјетлости
приближава пријемнику (поларизатори).
и када се удаљава од • Дисперзија свјетлости
пријемника на призми.
• опише апсорпцију
свјетлости ЛАБОРАТОРИЈСКА
• објасни дисперзију ВЈЕЖБА 6
• објасни зависност Мјерење таласне дужине
индекса преламања ласерског снопа свјетлости
свјетлости неке средине помоћу дифракционе
од фреквенције решетке.
свејтлости која пролази
кроз средину
• наброји боје које чине
спектар видљиве
• рјешава задатке у вези
са интереференцијом,
дифракцијом и
поларизацијом
Тема 10. ФОТОМЕТРИЈА (4)


• дефинише снагу 10.1.Енергија свјетлости. Математика, Информатика
свјетлосног извора Објективне (енергијске)
• разликује објективне и фотометријске величине.
визуелне фотометријске
величине 10.2. Визуелне
• дефинише флукс фотометријске величине.
зрачења, интензитет Ламбертов закон.
зрачења тачкастог
извора, освјетљеност,
• и сјај извора зрачења
• примијени Ламбертов
332
закон на рјешавање
задатака из фотометрије
НАПОМЕНЕ:
Посебна тема коју ученици могу сами да припреме је 'Рат струја' укојој је
објашњено како је Тесла, 1893. године пред великим скупом научника и бизнисмена у
Чикагу, показао предност наизмјеничне струје над једносмјерном.
Анимације треба користити да би ученици боље схватили неку физичку појаву.

Посебно су корисне интерактивне анимације које омогућавају ученицима да самостално
испитује неку физичку појаву. Анимације које су предложене у претходној табели могу се
пронаћи на Интернету на основу сљедећих кључних ријечи.
• Анимација 1 - Google: The Tacoma narrows bridge collapse

• Анимација 2 - www.phet.colorado.edu - Wave on a string
• Анимација 3 - Google: Java applets physics - Standing wave.
• Анимација 4 - Google: Java applets physics - Doppler effect.
• Анимација 5 - Google: Java applets physics - Lorentz force.
• Анимација 6 - www.phet.colorado.edu/en/simulation/circuit-construction-kit-ac
• Анимација 7 - How a seismograph works?
• Анимација 8 - Google: Java applets physics - Electgromagnetic waves.
• Анимација 9 - www.phet.colorado.edu/en/simulation/category/ physics.
• Анимација 10 - www.phet.colorado.edu/en/simulation/category/physics - Wave
interference.
Општа дидактичка упутства и препоруке
Број часова за поједине тематске цјелине дат је оријентационо. Редослијед

реализације наставних тема није обавезујући. Наставник може у глобалном планирању
прерасподијелити садржаје према својој процјени.
Циљеви и задаци наставе физике остварују се кроз сљедеће основне облике:

6. излагање садржаја теме уз одговарајуће демонстрационе огледе и рачунарске
симулације,
7. рјешавање квалитативних и квантитавних задатака,
8. лабораторијске вјежбе,
9. коришћење и других начина рада који доприносе бољем разумијевању садржаја теме
(домаћи задаци, реферати, семинарски радови, пројекти...)
10. систематско праћење рада сваког појединачног ученика.
Важно је да наставник током реализације прва три облика наставе наглашава

њихову обједињеност у јединственом циљу: расвјетљавање и формулисање физичких
закона и њихова примјена. Да би се циљеви и задаци наставе физике остварили, потребно
је да ученици активно учествују у свим облицима наставног процеса.
333
Методичка упутства за излагање садржаја теме
У свакој тематској цјелини предвиђено је извођење демонстрацијских огледа.

Методички поступак рада (учења) када се изводи демонстрацијски оглед је: (1) ученик
описује појаву коју посматра или демонстрира на нивоу личног разумијевања, (2) након
тога наставник дефинише појмове (величине) терминолошки јасно и прецизно, (3)
прелази се на представљање закона у математичком облику.
У неким случајевима могуће је кориштење проблемске наставе. Наставник
поставља ученицима проблем (по могућности) изражен на занимљив начин и стимулише
ученике да они самостално, у паровима или групно дођу до рјешења. Улога наставника је
да усмјерава постављајући питања и подсјећајући их на нешто што су учили и што треба
да примијене.
Погодне теме ученици реализују самостално кроз радионице или припремањем
реферата, које презентују појединачно или у паровима. Наставник ће ученицима за овај
начин рада дати упутства и омогућити им да искажу властиту креативност.
Упутства за рјешавање задатака
Рјешавање задатака је важна компонента наставе физике. Основни циљ рјешавања

задатака је у томе да ученици дубље схвате физичке величине, законе и њихову примјену
у рјешавању одређених проблема. Рјешавање задатака подстиче мисаону активност
ученика и помаже развоју логичког начина мишљења као основне претпоставке за
разумијевање физичких законитости и закона. За остварење оптималних резултата
потребно је комбиновати квалитативне (задатке-питања), квантитативне (рачунске),
графичке и експерименталне задатке. Наставна пракса је показала да рјешавање
рачунских задатака задаје највише тешкоћа ученицима. Зато је обавеза наставника да
ученицима буде одговарујућа подршка када рјешавају задатке. По методичком правилу
почиње се са најједноставнијим задацима који служе за утврђивање проучених појмова,
величина и закона. На основу готових формула, једноставном замјеном података добијају
се вриједности за поједине величине. Након тога, поступно, се раде типични задаци за
дату тему и наставник указује ученицима на најчешће грешке које се праве при рјешавању
таквих задатака.
Број задатака који се ураде на часу је мање важан од чињенице да су задаци
пажљиво одабрани, то значи да се полази од најједноставнијих, да су задаци егземпларни,
да је сваки корак у рјешавању задатка прецизно анализиран и да је указано на најчешће
грешке. Анализа задатка и његово рјешавање се одвија у три фазе. (1) Прво се уоче
физички садржаји на који се задатак односи, затим се ријечима исказују закони по којима
се појаве одвијају. (2) У другој фази се на основу математичке форме закона израчунава
вриједност тражене величине. (3) У трећој етапи се тражи физичко тумачење добијеног
резултата.
Тек када већина ученика успјешно рјешава задатке једног нивоа сложености
прелази се поступно на рјешавање задатака сљедећег нивоа. Као оријентацијација до ког
нивоа сложености се може ићи са задацима у редовној настави могу послужити задаци
који се појављују на пријемним испитима на појединим факултетима.
334
Упутства за извођење лабораторијских вјежби
Лабораторијске вјежбе су саставни дио редовне наставе. За сваку вјежбу

предвиђена су два школска часа. Методичка припрема за реализацију лабораторијске
вјежбе је сљедећа: наставник даје упутстава цијелом одјељењу за руковање потребном
апаратуром, посебно водећи рачуна о мјерама сигурности ученика, и начином мјерења
физичких величина, затим дијели одјељење у групе за извођење вјежби. Број група
одређује се на сљедећи начин.
Ако кабинет има само једну апаратуру за једну вјежбу, што је најчешћи случај,
онда наставник треба да одреди колико времена траје постављање вјежбе и мјерење
потребних физичких величина.
Пошто је планирано вријеме за једну вјежбу 90 минута, онда се број група добија
дијељењем 90 минута са временом трајања једне вјежбе. На примјер један од начина је
сљедећи.
Пошто се већина вјежби може урадити за 15 минута онда се одјељење може
подијелити у 6 група. Према томе, ако одјељење има 30 ученика онда се оно дијели у 6
група по 5 ученика. Пошто су за вјежбу планирана два школска часа, то значи у току
једног часа вјежбу изводе 3 групе по 5 ученика. Ако кабинет физике има двије апаратуре
за исту вјежбу онда би број група био 12.
Податке добијене мјерењем ученик записује у школску свеску, а обавезан је да
напише извјештај за сваку урађену вјежбу. Извјештај се предаје наставнику на дволисту
формата А4. Ако се извјештај ради кориштењем рачунара, онда ученик треба тај документ
да одштампа и залијепи на дволист формата А4.
Ако кабинет физике нема потребну опрему за планирану вјежбу, а има опрему за
другу вјежбу која се односи на програмске садржаје за трећи разред, наставник може
урадити ту вјежбу као замјену за планирану. У случају да наставник не може извести
вјежбу нити наћи одговарајућу замјену онда је обавезан да нађе (на Интернету, у
уџбенику или приручнику за експерименталне вјежбе) неку урађену експерименталну
вјежбу са табеларним подацима који су добијени мјерењем одговарајућих физичких
величина. На основу тих података ученик пише извјештај.
Извјештај (поред имена и презимена ученика и датума израде) треба да садржи:

• теоријски дио,
• опис апаратуре,
• методе мјерења потребних величина са табеларним приказом података,
• обраду резултата мјерења која подразумијева да се коначни резултат прикаже са
максималном апсолутном грешком мјерења,
• анализу и закључке
Ако ученик не преда извјештаје за вјежбе које су планиране у току првог

полугодишта, онда остаје неоцијењен из физике на крају првог полугодишта. А ако не
преда све потребне извјештаје који су планиране у току школске године остаје
неоцијењен из физике на крају године.
Наставник треба да сваком извјештају додијели одређен број бодова који у
одређеном проценту учествују у коначној оцјени из физике.
Ученици рачунарско-информатичког смјера су обавезни да ураде четири
лабораторијске вјежбе од 6 вјежби које су предложене у програмским садржајима или
одговарајуће замјене. Ученичке извјештаје о урађеним вјежбама наставник чува у школи
и након завршетка школске године до краја те календарске године.
335
Упутства за друге облике рада
Домаћи задаци. Домаћи задаци су један од основних облика самосталног рада

ученика и логичан наставак школског часа. Наставник планира домаће задатке у својој
припреми за час. Задаци (квантитативни, квалитативни и графички) се по правилу односе
на градиво које је обрађено непосредно на часу и на повезивање овог градива са
претходним. За домаћи задатак се могу давати и семинарски радови и мањи пројекти, које
би ученици радили индивидуално и у групама. Наставник има обавезу да прегледа домаће
задатке и саопшти ученицима евентуалне грешке како би они имали повратну
информацију о успјешности свог рада.
Реферати. Нарочит значај овог приступа организације наставе се огледа у потреби да
ученик користи различите изворе знања, наставна и техничка средства, учи на смислен и
функционалан начин, износи своје ставове, доказује тврдње, критикује и учи друге.
Правила, којих ученик треба да се придржава приликом припремања и реализације
теме су: стручна коректност, дужина трајања (не дуже од 20 мин); коришћење
разноврсних извора и наставних средстава (скице, цртежи, слике, Интернет, кабинетска
опрема), анимација осталих ученика и сл. Ови елементи представљају и критериј за
вредновање реализованог реферата. Наставник сваком реферату додјељује одређен број
бодова који у одређеном проценту учествују у коначној оцјени из физике.
Осим предложених реферата, који су означени звјездицом у претходној табели,
препоручује се да наставник у сваком полугодишту предложи по један реферат у вези са
најновијим истраживањима у физици, до научног нивоа који је разумљив за ученике.
Праћење рада ученика
Наставник је обавезан да непрекидно прати, вреднује и оцјењује рад сваког

ученика. Објективности оцјењивања доприноси употреба разноврснијих начина и техника
оцјењивања: помоћу усменог испитивања; кратких (15-минутних) писмених провјера;
тестова на крају већих цјелина и контролних рачунских вјежби и провјером
експерименталних вјештина.
На почетку школске године, посебно ако наставник преузима ново одјељење,
пожељно је да спроведе дијагностички тест. Такав тест омогућава наставнику да дође до
података о предзнањима ученика са којим улазе у школску годину и омогућава му да
дјелотворније планира свој рад. Резултати дијагностичког теста се не уносе у одјељенску
књигу и не утичу на закључну оцјену.
336
ПРЕДМЕТ: ХЕМИЈА
СЕДМИЧНИ БРОЈ ЧАСОВА: 2
ГОДИШЊИ БРОЈ ЧАСОВА:72
У трећем разреду садржаји наставног програма овог предмета се надовезују на

програме хемије обрађене у првом и другом разреду који представљају солидну базу за
разумијевање основних појмова и законитости из органске хемије. Ради остваривања
општих циљева, у оквиру овог наставног предмета, се обрађују и усвајају знања везана за
разумијевање природе и структуре најзначајнијих органских једињења, њихове
номенклатуре и значаја у живом свијету. Истовремено се ученици упознавају са основним
фазама изолације и индустријског добиjања важнијих органских једињења, њиховом
практичном примјеном и начинима заштите животне средине.
Садржајима овог наставног предмета се остварују и посебни циљеви везано за
добијање, особине и примјену органских једињења из сваке поједине класе органских
једињења. Разноврсност и бројност органских једињења, како природних, тако и
синтетичких, ученици треба да повезују са специфичним особинама угљениковог атома и
природом ковалентне везе, те да уочавају везу између структуре органског једињења,
природе функционалне групе у молекули и одговарајућих особина одређеног једињења.
При томе је потребно савладати основна правила IUPAC –ове номенклатуре органских
једињењa.
Неопходно је да се уоче међусобне суштинске разлике особина органских и
неорганских једињења, али и њихова међусобна повезаност како у природи тако и у
лабораторији приликом добијања и претварања једних у друге.
Ученици треба да науче које су најзначајније квалитативне реакције за доказивање
одређених органских једињења и да се оспособе за самостално извођење и тумачење тих
реакција уз поштивање свих мјера заштите при раду у лабораторији.
Теме
1. УВОД У ОРГАНСКУ ХЕМИЈУ/ 7 часова

2. УГЉОВОДОНИЦИ / 24 часа
3. ХАЛОГЕНИ ДЕРИВАТИ УГЉОВОДОНИКА/ 4 часа
4. ОРГАНСКА КИСЕОНИЧНА ЈЕДИЊЕЊА/ 28 часова
5. ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА СА СУМПОРОМ/ 2 часа
6. ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА СА АЗОТОМ/ 5 часова
7. ХЕТЕРОЦИКЛИЧНА ЈЕДИЊЕЊА / 2 часа
337
Тема: УВОД У ОРГАНСКУ ХЕМИЈУ-структура органских молекула


- разумије грађу и 1. Особине С-атома Биологија:
особине угљениковог 2. Особине органских -особине природних
атома и природу једињења органских једињења
ковалентне везе 3. Геометрија органских
(поларност и молекула –
неполарност) хибридизација
- усвоји појам 4. Основе органских
хибридизације атомских реакција
орбитала (sp3, sp2 i sp) 5. Класификација
- разликује типове органских једињења –
органских реакција појам функционалне
(супституцију, адицију и групе
елиминацију)
- усвоји појам
функционалне групе и
њен значај
- схвати значај органских
једињења у живом
свијету
Тема: УГЉОВОДОНИЦИ


- разликује засићене и 1. Подјела угљоводоника Екологија:
незасићене 2. Алкани-хомологни низ, -загађивање природне
угљоводонике изомерија, и средине сагоријевањем
- уочи разлику у номенклатура угљоводоника- ефекат
реактивности алкана, 3. Налажење и добијање „стаклене баште“
алкена и алкина алкана
- разликује типове 4. Физичке и хемијске
изомерије особине алкана
- зна правила IUPAC 5. Нафта
номенклатуре 6. Алкени-хомологни низ,
- зна примјену и значај изомерија и
појединих алифатичних номенклатура
угљоводоника 7. Налажење и добијање
- усвоји и схвати алкена
специфичну структуру 8. Физичке и хемијске
бензена особине алкена
- уочи разлику хемијских 9. Алкини- хомологни низ,
особина ароматичних и изомерија и
338
алифатичних номенклатура
угљоводоника 10. Добијање алкина и
- зна за значај нафте као најважнији
горива и као природног представници
извора угљоводоника 11. Физичке и хемијске
као сировина у особине алкина
хемијској индустрији 12. Алкадиени
13. Циклоалкани
14. Структура бензена,
номенклатура,
изомерија код арена
15. Налажење, добијање и
физичке особине
бензена и осталих арена
16. Хемијске особине арена
–електрофилна
супституција
17. Хомолози бензена
Тема: ХАЛОГЕНИ ДЕРИВАТИ УГЉОВОДОНИКА

Ученик треба да уочи:

- утицај атома халогеног 1. Структура, подјела, Географија:
елемента на поларност и изомерија и -озонски омотач и његов
реактивност халогених номенклатура халогених значај
деривата угљоводоника деривата угљоводоника
- штетно дејство фреона 2. Aлкил халогениди – Биологија:
на озонски омотач добијање, физичке и -употреба халогених
- значај ових једињења за хемијске особине деривата као инсектицида
добијање других 3. Најзначајнији
деривата угљоводоника представници халогених
деривата и њихова
примјена
Тема: ОРГАНСКА КИСЕОНИЧНА ЈЕДИЊЕЊА

Ученик треба да зна:

- разликовати кисеоничне 1. Алкохоли- подјела, Биологија:
функционалне групе структура и - алкохолно врење као
- значај алкохола и номенклтура ензимска реакција
њихову примјену 2. Оптичка изомерија и - органске киселине у
- разлику између хиралност молекула природним органским
алкохола, фенола и 3. Монохидроксилни једињењима
етара засићени алифатични -естарска веза у липидима,
339
- разликовати алдехидну алкохоли (добијање, нуклеинским киселинама...
и кето групу и њихов налажење и употреба
утицај на реактивност најважнијих алкохола) Екологија:
- механизам нуклеофилне 4. Физичке и хемијске -феноли као загађивачи
адиције на карбонилну особине алкохола природне средине
групу и њен значај у 5. Полихидроксилни
органским синтезама алкохоли (гликол и Физика:
- важност формалдехида, глицерол) -eлектрични дипол и
ацеталдехида и ацетона 6. Феноли диполни моменат -
у индустрији 7. Етри значај дипол-дипол везе у
- да повеже процес 8. Карбонилна једињења природи, водонична веза и
добијања киселине (алдехиди и кетони- њен утицај на физичке
оксидацијом:угљоводон функционалне групе, особине органских
ик-алкохол-карбонилно номенклатура и једињења
једињење-карбоксилна добијање)
киселина 9. Природа карбонилне
- које су важније органске групе- физичке и
киселине и гдје се хемијске особине
примјењују алдехида и кетона
- значај естара како у 10. Доказивање алдехида и
природи тако и у кетона (Фелингова и
хемијској индустрији Толенсова реакција)
11. Индустријски важни
алдехиди и кетони
12. Карбоксилне иселине
(функционална група,
подјела и
номенклатура)
13. Монокарбоксилне
киселине- добијање
физичке и хемијске
особине
14. Неке важније
монокарбоксилне
киселине
15. Дикарбоксилне
киселине
16. Деривати карбоксилних
киселина-подјела
17. Ацил-халогениди,
анхидриди и амиди
киселина
18. Естри органских
киселина
340
Тема: ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА СА СУМПОРОМ


- уочи сличност и разлике 1. Тиоли, сулфиди и Екологија:
између кисеоничних и сулфонске киселине -сумпорна једињења као
сумпорних органских загађивачи атмосфере
једињења
Тема: ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА СА АЗОТОМ


- да разликује 1. Нитроједињења Биологија:
функционалне групе 2. Амини-структура, -амино група у
које садрже атом азота номенклатура, добијање аминокиселинама и азотним
- да објасни базне 3. Физичке и хемијске базама
особине амина као особине амина
органских деривата
амонијака
- за значај нитроједињења
као експлозивних
супстанци
Тема: ХЕТЕРОЦИКЛИЧНА ЈЕДИЊЕЊА

Ученик треба да :
- научи важнија 1. Хетероциклична Биологија:
хетероциклична органска једињења- -хетероцикличне базе у
једињења која улазе у подјела, номенклатура и RNK и DNK молекулу
састав значајних особине
природних органских 2. Природни производи-
једињења (угљених деривати пирола,
хидрата, пиридина, фенола и
нуклеинских пирана
киселина,
хемоглобина,
витамина и хормона)
341
При реализацији наставних садржаја по темама могу се користити слиједећа

наставна средства и извести демонстрациони огледи, односно вјежбе:
1. Тема: УВОД У ОРГАНСКУ ХЕМИЈУ

• Квалитативна елементарна анализа органских једињења -доказивање угљеника,
водоника, азота и сумпора у органским једињењима
• Састављање модела органских молекула
2. Тема: УГЉОВОДОНИЦИ
• Добијање и особине метана
• Добијање и особине етана
• Добијање и особине етина
• Хемијске реакције бензена
3. Тема: ХАЛОГЕНИ ДЕРИВАТИ УГЉОВОДОНИКА

• Јодоформска проба
4. Тема: ОРГАНСКА КИСЕОНИЧНА ЈЕДИЊЕЊА

• Хемијске реакције алкохола –добијање алкоксида, естерификација, оксидација
етанола калијум дихроматом и калијум перманганатом у киселој средини
• Доказивање глицерола акролеинском пробом
• Физичке, хемијске особине и доказивање фенола(реакција са разбл. раствором NaOH,
бојене реакције, бромовање...)
• Физичке и хемијске особине етра (реакција са конц. хлороводоничном киселином)
• Реакције за доказивање алдехида ( грађење сребрног огледала и оксидација
Фелинговим реагенсом )
• Реакције органских киселина ( са металима,базама, алкохолима, Толенсова реакција са
мрављом кислином)
• Добијање етил-етаноата, те хидролиза, сапонификација, амонолиза естара...
5. Тема: ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА СА СУМПОРОМ

• Доказивање сумпора у оганским једињењима
6. Тема: ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА СА АЗОТОМ

• Доказивање амина грађењем соли
• Доказивање анилина помоћу хлорног креча и натријум дихромата
7. Тема: ХЕТЕРОЦИКЛИЧНА ЈЕДИЊЕЊА

• Састављање модела хетероцикличних органских молекула помоћу атомских модела
Професори могу наведене огледе или вјежбе или демонстрирања прилагодити

условима рада у школи.
342
СЕДМИЧНИ БРОЈ ЧАСОВА : 2
ГОДИШЊИ БРОЈ ЧАСОВА :72
У трећем разреду садржаји наставног предмета хемија се надовезују на програме

хемије обрађене у првом и другом разреду који представљају солидну базу за
разумијевање основних појмова и законитости из органске хемије и биохемије. Ради
остваривања општих циљева, у оквиру овог наставног предмета, се обрађују и усвајају
знања везана за разумијевање природе и структуре најзначајнијих органских једињења,
њихове номенклатуре и значаја у живом свијету. Истовремено се ученици упознавају са
основним фазама изолације и индустријског добијања важнијих органских једињења,
њиховом практичном примјеном и начинима заштите животне средине.
Садржајима овог наставног предмета се остварују и посебни циљеви везано за добијање,
особине и примјену органских једињења из сваке поједине класе органских једињења.
Разноврсност и бројност органских једињења, како природних, тако и синтетичких,
ученици треба да повезују са специфичним особинама угљениковог атома и природом
ковалентне везе, те да уочавају везу између структуре органског једињења, природе
функционалне групе у молекули и одговарајућих особина тог једињења. При томе
ученици треба да савладају основна правила IUPAC –ове номенклатуре органских
једињења.
На овом степену образовања дио програмских садржаја посебно је посвећен
природним органским једињењима. Ученици треба да науче која органска једињења
изграђују живу материју, њихову структуру и значај у природи.
Ученици треба да науче које су најзначајније квалитативне реакције за доказивање
неких органских једињења и да се оспособе да самостално изводе и тумаче те реакције уз
провођење свих мјера предострожности рада у лабораторији.
Теме
1. СТРУКТУРА ОРГАНСКИХ ЈЕДИЊЕЊА/ 3 часа

2. УГЉОВОДОНИЦИ/ 15 часова
3. КИСЕОНИЧНА ЈЕДИЊЕЊА УГЉЕНИКА/ 12 часова
4. ОРГАНСКА АЗОТНА ЈЕДИЊЕЊА/ 5 часова
5. УГЉЕНИ ХИДРАТИ / 8 часова
6. ЛИПИДИ/ 4 часова
7. ПРОТЕИНИ / 5 часова
8. НУКЛЕИНСКЕ КИСЕЛИНЕ /4 часова
9. ВИТАМИНИ, ХОРМОНИ, АЛКАЛОИДИ И АНТИБИОТИЦИ/ 6 часова
10. ПРИРОДНИ И СИНТЕТИЧКИ ПОЛИМЕРИ /6 часова
11. ЗАШТИТАЖИВОТНЕСРЕДИНЕ/ 4 часа
343
Тема: СТРУКТУРА ОРГАНСКИХ ЈЕДИЊЕЊА


- основну структуру 1. Структура органских Физика:
органских једињења једињења електронегативности
(атомске орбитале, 2. Класе органских електропозитивност
хибридизација и једињења и елемената
хемијске формуле), функционалне групе
- познаје основне класе 3. Реактивност органских
органских једињења једињења
према врсти
функционалних група,
- основне реакције
органских једињења и
- зна везу између
реактивности органских
једињења и врсте
функционалне групе
односне врсте
функционалне везе.
Тема: УГЉОВОДОНИЦИ


- који су класе 1. Алкани: представници, Физика:
угљоводоника према структура, изомерија, -резонанција и мезомерија
начину везивања хомологни низ
угљеникових атома и 2. Циклоалкани Математика:
према врсти хемијских 3. Нафта и земни гас, течна -стехиометријска
веза, горива израчунавања
- природу sp3, sp2и sp 4. Алкени: представници,
хибродизације, номенкластура,
- номенклатуру изомерија, реакције,
угљоводоника, диени, каучук и гума
- основне реакције алкана, 5. Алкини: структура,
алкена и алкина номенклатура и реакције
- шта је то ароматични 6. Арени: ароматични
карактер. карактер, номенклатура,
изомерија,
моноциклични и
полициклични
представници и
реакције
344
Тема: КИСЕОНИЧНА ЈЕДИЊЕЊА УГЉЕНИКА


- која су најзначајнија 1. Алкохоли: Математика:
кисеонична једињења номенклатура, особине, -стехиометријска
угљеника, добијање, примјена и израчунавања
- номенклатуру представници
кисеоничних једињења 2. Феноли: особине,
угљеника, добивање, примјена и
- основне физичке и представници
хемијске особине 3. Етри: особине и
кисеоничних једињења представници
угљеника и 4. Алдехиди и кетони:
- како се добивају номенклатура, добијање,
кисеонична једињења особине, примјена и
угљеника и каква им је представници
примјена.. 5. Органске киселине:
добијање, реакције и
деривати
Тема: ОРГАНСКА АЗОТНА ЈЕДИЊЕЊА


- која су најзначајнија 1. Амини: номенклатура, Математика:
органска једињења са добивање, особине и -стехиометријска
азотом, представници израчунавања
- номенклатуру амина, 2. Нитроједињења, амиди,
нитроједињења, амида полиамиди и најлон
- особине органских
једињења са азотом,
Тема: УГЉЕНИ ХИДРАТИ


- шта су то угљени 1. Угљени хидрати: појам, Биологија:
хидрати, гдје их има у подјела и -заступљеност и улога
природи и какав им је распрострањеност у гликогена у јетри и
значај, природи мишићима и улога глукозе у
- који су најзначајнији 2. Моносахариди: глукоза регулацији гликемије
моносахариди, и фруктоза
дисахариди и 3. Дисахариди: малтоза и
345
полисахариди и каква сахароза
им је структура, 4. Полисахариди: скроб,
- како се из полисахарида целулоза и гликоген
могу да добију 5. Производи
дисахариди и полисахарида: папир
моносахариди,
- како из дисахарида могу
да настану
моносахариди и
- какве су улоге глукозе и
гликогена у хуманом
организму
Тема: ЛИПИДИ


- шта су то липиди, гдје 1. Масти и уља Физика:
их има у природи и 2. Сапуни и детерџенти -површински активне
какав им је значај, супстанце
- које су најзначајније
масне киселине које Биологија:
улазе у састав масти и -улога липида у живим
уља, организмима
- процес сапонификације,
структуру сапуна и
детерџената и њихову
улогу у процесу прања
- улогу липида у живим
организмима
Тема: ПРОТЕИНИ


- каква је структура, 1. Аминокиселине: Биологија:
добијање и реакције представници, физичке -улога протеина у живим
аминокиселина, и хемијске особине и организмима
- појам пептида и подјела
протеина, 2. Протеини: структура,
- структуру, подјелу и значај и улога у живим
улогу протеина у живим организмима
организмима.
346
Тема: НУКЛЕИНСКЕ КИСЕЛИНЕ


- појам и подјелу 1. Нуклеинске киселине: Биологија:
нуклеинских киселина, структура и подјела -улога нуклеинских
- структуру, функцију и 2. ДНК: структура и киселина у живим
значај ДНК функција организмима
- врсте, структуру, 3. РНК: врсте, структура и
функцију и значај РНК функција
Тема: ВИТАМИНИ, ХОРМОНИ, АЛКАЛОИДИ И АНТИБИОТИЦИ


- каква је улога витамина 1. Витамини: појам, Биологија:
у хуманом организму и подјела, представници и -витамини и хормони
који су значајнији улога
представници, 2. Хормони: појам,
- подјелу, улогу и подјела, представници и
представнике хормона, улога
- појам, подјелу и 3. Алкалоиди: појам,
дјеловање алкалоида и подјела и представници
- појам, подјелу 4. Антибиотици: појам,
антибиотика и начин подјела и представници
њиховог дјеловања.
Тема: ПРИРОДНИ И СИНТЕТИЧКИ МАКРОМОЛЕКУЛИ


- представнике и особине 1. Подјела и особине Физика:
природних полимера, полимера -физичке особине полимера
- начине добивања 2. Добивање синтетичких (термостабилност,
синтетичких полимера полимера отпорност на кидање)
(полимеризација и (полимеризација и
поликондензација) поликондензација)
- представнике и особине 3. Представници
синтетичких полимера, полимера: полиетилен,
- структуру и особине полипропилен,
природног и поливинил-хлорид,
синтетичког каучука и полистирен, полиметил-
- структуру и особине метакрилат,
силикона и природних политетрафлуороетилен
347
влакана и каучук
4. Силикони и природна
влакна
Тема: ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

Ученик треба да зна: 1. Главни загађивачи Биологија:

- које су супстанце ваздуха, воде и земље: -биолошко дјеловање
најчешћи загађивачи оксиди сумпора, азота и токсичних супстанци из
ваздуха, воде и земље, угљеника, ваздуха, воде и земље на
који су њихови извори и угљоводоници, хумани организам
које су здравствене једињења: олова, живе,
последице њиховог цинка, кадмијума и Физика:
дјеловања, бакра и канцерогена -физички процеси при
- који су најчешћи једињења пречишћавању отпадних
органски или 2. Загађивање воде вода
неоргански извора (органски и неоргански
загађивања воде и загађивачи и токсични
- како се врши материјали)
пречишћавање отпадних 3. Пречишћавање
вода отпадних вода
При реализацији наставних садржаја по темама могу се извести демонстрациони

огледи, односно вјежбе кориштењем слиједећих наставних средства:
1. Тема: СТРУКТУРА ОРГАНСКИХ ЈЕДИЊЕЊА

• Демонстрирање калотних модела алкана, алкена и алкина
• Демонстрирање слика sp3, sp2 и sp хибридизација
• Добивање и особине метана
• Добивање и особине етена
• Добивање и особине етина
3. Тема: КИСЕОНИЧНА ЈЕДИЊЕЊА УГЉЕНИКА

• Оксидација етанола са калијум-хроматом у сумпорно киселој средини
• Tollens-ова и Fehling-ова реакција на алдехиде
• Добивање етанкиселине и етилетаноата и њихове особине
4. Тема: ОРГАНСКА АЗОТНА ЈЕДИЊЕЊА

• Доказивање азота у органским једињењима
• Доказивање анилина
348
5. Тема: УГЉЕНИ ХИДРАТИ
• Tollens-овареакцијанаглуклозу
• Хидролиза сахарозе
• Доказивање скроба и целулозе са Ј 2
6. Тема: ЛИПИДИ
• Растворљивост масти и уља
• Акролеинска реакција на масти
• Добијање натријум-стерата
7. Тема: ПРОТЕИНИ
• Доказивање сумпора у протеинима
• Реакције таложења протеина
• Нинхидринска реакција
• Биуретска и ксантопротеинска реакција
8. Тема: НУКЛЕИНСКЕ КИСЕЛИНЕ
9. Тема: ВИТАМИНИ, ХОРМОНИ, АЛКАЛОИДИ И АНТИБИОТИЦИ

• Доказивање витамина А, D и C у природним производима
10. Тема: ПРИРОДНИ И СИНТЕТИЧКИ МАКРОМОЛЕКУЛИ

• Физичке и хемијске особине полиетилена, поливинил-хлорида и стирена
11. Тема: ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

• Доказивање хлоридних јона и јона живе у води
• Доказивање органских супстанци у води
Професори могу наведене огледе, вјежбе или демонстрирања прилагодити условима

рада у школи
349
Теоријски садржај

ГОДИШЊИ БРОЈ ЧАСОВА: 72
У трећем разреду се садржаји наставног предмета хемија надовезују на програме

хемије обрађене у првом и другом разреду који представљају солидну базу за
разумијевање основних појмова и законитости из органске хемије. Ради остваривања
општих циљева, у оквиру овог наставног предмета, се обрађују и усвајају знања везана за
разумијевање природе и структуре најзначајнијих органских једињења, њихове
номенклатуре и значаја у живом свијету. Истовремено се ученици упознавају са основним
фазама изолације и индустријског добијања важнијих органских једињења, њиховом
практичном примјеном и начинима заштите животне средине.
Садржајима овог наставног предмета се остварују и посебни циљеви везано за
добијање, особине и примјену органских једињења из сваке поједине класе органских
једињења. Разноврсност и бројност органских једињења, како природних, тако и
синтетичких, ученици треба да повезују са специфичним особинама угљениковог атома и
природом ковалентне везе, те да уочавају везу између структуре органског једињења,
природе функционалне групе у молекули и одговарајућих особина тог једињења. При
томе треба да савладају и основна правила IUPAC –ове номенклатуре органских
једињењa.
Ученици треба да уоче суштинске разлике у особинама органских и неорганских
једињења, али и њихову међусобну повезаност како у природи, тако и у лабораторији
приликом добијања и претварања једних у друге.
На часовима предвиђеним за рад у лабораторији ученици треба да овладају
вјештинама потребним за самостално извођење реакцијаза доказивање неких органских
једињења, тумачење њихових особина, као и за извођење једноставнијих органских
синтеза. При томе је потребно да овладају с мјерама предострожности у лабораторијском
раду.
САДРЖАЈИ И ОПШТИ ЦИЉЕВИ (ИСХОДИ) ПРОГРАМА
Теме
1. УВОД У ОРГАНСКУ ХЕМИЈУ/ 7 часова

2. УГЉОВОДОНИЦИ /24 часа
3. ХАЛОГЕНИ ДЕРИВАТИ УГЉОВОДОНИКА/ 4 часа
4. ОРГАНСКА КИСЕОНИЧНА ЈЕДИЊЕЊА/ 28 часова
5. ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА СА СУМПОРОМ/ 2 часа
6. ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА СА АЗОТОМ/ 5 часова
7. ХЕТЕРОЦИКЛИЧНА ЈЕДИЊЕЊА / 2 часа
350
Тема: 1. УВОД У ОРГАНСКУ ХЕМИЈУ-структура органских молекула


- разумије грађу и 1. Особине С-атома Биологија:
особине угљениковог 2. Особине органских -особине природних
атома и природу једињења органских једињења
ковалентне везе 3. Геометрија органских
(поларност и молекула –
неполарност) хибридизација
- усвоји појам 4. Основе органских
хибридизације атомских реакција
орбитала (sp3, sp2 i sp) 5. Класификација
- разликује типове органских једињења –
органских реакција појам функционалне
(супституцију, адицију и групе
елиминацију)
- усвоји појам
функционалне групе и
њен значај
- схвати значај органских
једињења у живом
свијету
Тема: 2. УГЉОВОДОНИЦИ


- разликује засићене и 1. Подјела угљоводоника Екологија:
незасићене 2. Алкани-хомологни низ, -загађивање природне
угљоводонике изомерија, и средине сагоријевањем
- уочи разлику у номенклатура угљоводоника- ефекат
реактивности алкана, 3. Налажење и добијање „стаклене баште“
алкена и алкина алкана
- разликује типове 4. Физичке и хемијске
изомерије особине алкана
- зна правила IUPAC 5. Нафта
номенклатуре 6. Алкени-хомологни низ,
- зна примјену и значај изомерија и
појединих номенклатура
- алифатичних 7. Налажење и добијање
угљоводоника алкена
- усвоји и схвати 8. Физичке и хемијске
специфичну структуру особине алкена
бензена 9. Алкини- хомологни низ,
- уочи разлику у изомерија и
351
хемијским особинама номенклатура
ароматичних и 10. Добијање алкина и
алифатичних најважнији
угљоводоника представници
- зна за значај нафте као 11. Физичке и хемијске
горива и као природног особине алкина
извора угљоводоника 12. Алкадиени
као сировина у 13. Циклоалкани
хемијској индустрији 14. Структура бензена,
номенклатура,
изомерија код арена
15. Налажење, добијање и
физичке особине
бензена и осталих арена
16. Хемијске особине арена
–електрофилна
супституција
17. Хомолози бензена
Тема: 3. ХАЛОГЕНИ ДЕРИВАТИ УГЉОВОДОНИКА

Ученик треба да уочи:

- утицај атома халогеног 1. Структура, подјела, Географија:
елемента на поларност и изомерија и -озонски омотач и његов
реактивност халогених номенклатура халогених значај
деривата угљоводоника деривата угљоводоника
- штетно дејство фреона 2. Aлкил халогениди – Биологија:
на озонски омотач добијање, физичке и -употреба халогених
- значај ових једињења за хемијске особине деривата као инсектицида
добијање других 3. Најзначајнији
деривата угљоводоника представници халогених
деривата и њихова
примјена
Тема: 4. ОРГАНСКА КИСЕОНИЧНА ЈЕДИЊЕЊА


- разликовати 1. Алкохоли - подјела, Биологија:
кисеоничне структура и - алкохолно врење као
функционалне групе номенклатура ензимска реакција
- значај алкохола и 2. Оптичка изомерија и - органске киселине у
њихову примјену хиралност молекула природним органским
- разлику између 3. Монохидроксилни једињењима
алкохола, фенола и засићени алифатични -естарска веза у липидима,
352
етара алкохоли (добијање, нуклеинским киселинама.
- разликовати налажење и употреба
алдехидну и кето најважнијих алкохола) Екологија:
групу и њихов утицај 4. Физичке и хемијске -феноли као загађивачи
на реактивност особине алкохола природне средине
- механизам 5. Полихидроксилни
нуклеофилне адиције алкохоли (гликол и Физика:
на карбонилну групу глицерол) -електрични дипол и
и њен значај у 6. Феноли диполни моменат -
органским синтезама 7. Етри значај дипол-дипол везе у
- важност 8. Карбонилна једињења природи, водонична веза и
формалдехида, (алдехиди и кетони- њен утицај на физичке
ацеталдехида и функционалне групе, особине органских
ацетона у индустрији номенклатура и једињења
- да повеже процес добијање)
добијања киселине 9. Природа карбонилне
оксидацијом:угљовод групе- физичке и
оник-алкохол- хемијске особине
карбонилно алдехида и кетона
једињење- 10. Доказивање алдехида и
карбоксилна кетона (Фелингова и
киселина Толенсова реакција)
- које су важније 11. Индустријски важни
органске киселине и алдехиди и кетони
гдје се примјењују 12. Карбоксилне иселине
- значај естара како у (функционална група,
природи тако и у подјела и
хемијској индустрији номенклатура)
13. Монокарбоксилне
киселине- добијање
физичке и хемијске
особине
14. Неке важније
монокарбоксилне
киселине
15. Дикарбоксилне
киселине
16. Деривати карбоксилних
киселина-подјела
17. Ацил-халогениди,
анхидриди и амиди
киселина
18. Естри органских
киселина
353
Тема: 5. ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА СА СУМПОРОМ


- уочи сличност и разлике 1. Тиоли, сулфиди и Екологија:
између кисеоничних и сулфонске киселине -сумпорна једињења као
сумпорних органских загађивачи атмосфере
једињења
Тема: 6. ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА СА АЗОТОМ


- да разликује 1. Нитроједињења Биологија:
функционалне групе 2. Амини-структура, -амино група у
које садрже атом азота номенклатура, добијање аминокиселинама, азотним
- да објасни базне 3. Физичке и хемијске базама
особине амина као особине амина
органских деривата
амонијака
- за значај нитроједињења
као експлозивних
супстанци
Тема: 7. ХЕТЕРОЦИКЛИЧНА ЈЕДИЊЕЊА

Ученик треба да :
- научи важнија 1. Хетероциклична Биологија:
хетероциклична органска једињења- -хетероцикличне базе у
једињења која улазе у подјела, номенклатура и RNА и DNА молекулу
састав значајних особине
природних органских 2. Природни производи-
једињења (угљених деривати пирола,
хидрата, нуклеинских пиридина, фенола и
киселина, хемоглобина, пирана
витамина и хормона)
354
При реализацији наставних садржаја по темама могу се извести демонстрациони

огледи, односно вјежбе уз кориштење слиједећих наставна средства:
1. Тема: УВОД У ОРГАНСКУ ХЕМИЈУ

• Квалитативна елементарна анализа органских једињења -доказивање угљеника,
водоника, азота и сумпора у органским једињењима
• Састављање модела органских молекула
• Добијање и особине метана
• Добијање и особине етена
• Добијање и особине етина
• Хемијске реакције бензена
3. Тема: ХАЛОГЕНИ ДЕРИВАТИ УГЉОВОДОНИКА

• Јодоформска проба
4. Тема: ОРГАНСКА КИСЕОНИЧНА ЈЕДИЊЕЊА

• Хемијске реакције алкохола –добијање алкоксида, естерификација, оксидација
етанола калијум дихроматом и калијум перманганатом у киселој средини
• Доказивање глицерола акролеинском пробом
• Физичке, хемијске особине и доказивање фенола(реакција са разбл. раствором NaOH,
бојене реакције, бромовање...)
• Физичке и хемијске особине етра (реакција са конц. хлороводоничном киселином)
• Реакције за доказивање алдехида (грађење сребрног огледала и оксидација
Фелинговим реагенсом)
• Реакције органских киселина (са металима,базама, алкохолима, Толенсова реакција са
мрављом кислином)
• Добијање етил-етаноата, те хидролиза, сапонификација, амонолиза естара...
5. Тема: ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА СА СУМПОРОМ

• Доказивање сумпора у оганским једињењима
6. Тема: ОРГАНСКА ЈЕДИЊЕЊА СА АЗОТОМ

• Доказивање амина грађењем соли
• Доказивање анилина помоћу хлорног креча и натријум дихромата
7. Тема: ХЕТЕРОЦИКЛИЧНА ЈЕДИЊЕЊА

• Састављање модела хетероцикличних органских молекула помоћу атомских модела
355
Вјежбе

Лабораторијске вјежбе из органске хемије прилагођене су наставном плану и

програму за III разред. Груписане су у четири дијела. У првом дијелу је потребно
упознати ученике са општим упутствима за рад у органској лабораторији и увести их у
лабораторијско-органску технику.У другом дијелу су наведене методе за пречишћавање и
изоловање органских једињења које ученици треба да усвоје. Трећи дио обухвата неке
реакције и својства важнијих класа органских једињења. Четврти дио предвиђен је за
извођење синтезе једноставнијих оргаских препарата.
Ученици треба да се оспособе за самостално извођење и тумачење органских
реакција како би спознали колики је значај експеримента у изучавању хемије.
Теме
1. ОПРЕМА И ОПШТА УПУТСТВА ЗА РАД У ОРГАНСКОЈ ЛАБОРАТОРИЈИ/ 4 часа

2. МЕТОДЕ ИЗОЛОВАЊА И ПРЕЧИШЋАВАЊЕ ОРГАНСКИХ ЈЕДИЊЕЊА/8 часова
3. РЕАКЦИЈЕ И СВОЈСТВА ОРГАНСКИХ ЈЕДИЊЕЊА/16 часова
4. ПРЕПАРАТИВНА ОРГАНСКА ХЕМИЈА /8 часова
Тема: 1. ОПРЕМА И ОПШТА УПУТСТВА ЗА РАД У ОРГАНСКОЈ

ЛАБОРАТОРИЈИ


- научи руковати са 1. Посуђе и прибор за рад Екологија:
прибором и у органској -заштита природне средине
хемикалијама у лабораторији од штетних материја
лабораторији 2. Органски растварачи оганског поријекла
- овлада мјерама заштите 3. Хемикалије потребне за
при раду у органској извођење основних
лабораторији огледа и реакција из
органске хемије
4. Мјере заштите при раду
у органској
лабораторији
356
Тема: 2. МЕТОДЕ ИЗОЛОВАЊА И ПРЕЧИШЋАВАЊА ОРГАНСКИХ ЈЕДИЊЕЊА
Оперативни циљеви Садржаји програма Корелација са другим

/Исходи /Појмови наставним предметима

- стекне вјештине за 1. Методе изоловања и Физика:
склапање апаратура за пречишћавања -агрегатна стања супстанце
филтрацију, органских једињења
дестилацију, 2. Кристализација
екстракцију - пречишћавање бензоеве
- научи припремити киселине
прибор за 3. Дестилација
хроматографију на - дестилација алкохола из
хартији вина
- овлада методама које се 4. Екстракција
користе за раздвајање - екстракција бојених
смјеса пигмената из биљног
материјала
5. Хроматографија
- принцип и врсте
хроматографских метода
- хроматографија мастила
и биљних боја из
цвијећа на хартији
Тема: 3. РЕАКЦИЈЕ И СВОЈСТВА ОРГАНСКИХ ЈЕДИЊЕЊА


- зна доказати основне 1. Квалитативна Физика:
органогене елементе у елементарна анализа- -физичке особине поларних
природним органским доказивање угљеника, и неполарних супстанци:
супстанцама водоника, азота и тачке топљења и кључања,
- самостално изведе сумпора у природној густина (вискозност),
реакције на неке органској супстанци растворљивост и сл.
функционалне групе ( 2. Ласење-ова метода за
алкохолну, алдехидну, доказивање азота и
фенолну, карбоксилну) сумпора Математика:
са циљем 3. Оксидација алкохола до -стехиометријска
идентификације алдехида и киселина израчунавања
органског једињења 4. Реакције алкохола са
- зна испитати особине Лукасовим реагенсом
органског једињења 5. Акролеинска проба-
- овлада методом доказивање глицерола
титрације при 6. Добијање бакелита и
одређивању јодног и испитивање својстава
сапонификационог броја 7. Добијање пропанона
357
масти и уља (ацетона) и
јодоформска проба
8. Одређивање јодног
броја масти и уља
9. Одређивање
сапонификационог
броја масти и уља
10. Изоловање кофеина из
чаја
Тема: 4. ПРЕПАРАТИВНА ОРГАНСКА ХЕМИЈА


- на основу стечених 1. Синтеза етилацетата
знања и вјештина из 2. Синтеза о- и р-
претходних тема нитрофенола
приступи 3. Синтезанитробензена
најсложенијем задатку 4. Синтеза аспирина
органске
експерименталне
хемије-хемијској
синтези
- помоћу одговарајућих
хемикалија и прибора за
рад изведе неке
једноставније органске
синтезе
358
ПРЕДМЕТ: РАЧУНАРСТВО И ИНФОРМАТИКА
СМЈЕР: ОПШТИ, ДРУШТВЕНО-ЈЕЗИЧКИ И
ОПШТИ И ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ:
Промјене које се у подручју информационо-комуникационих технологија догађају

енормном брзином, као и све значајније мјесто које у свим сегментима свакодневног
живота заузимају технолигије, резултирале су тиме да се информатичка писменост данас
сматра једном од основних вјештина потребних за лични и професионални развој
појединца. У складу с динамиком развоја технолошких процеса и извјесних техничких
иновација, планирани наставни садржаји овог предмета морају бити подложни измјенама
и допунама, тако да овај програм оставља доста слободе у његовој реализацији свим
судионицима процеса.
Тема: Интернет (8 часова)

исходи појмови наставним предметима
1. Прихвати и правилно 1. Основне дефиниције и Спознаја начина

разумије основне терминологија: организације докуменaта на
појмове у вези са рачунарске мреже, Интернету омогућава
интернетом интернет, www, web ученику разумијевање
2. Стекне основно знање о претраживач, web садражаја и проналажење
мрежама, начинима и страница, линк, URL, ресурса из других предмета
техникама email, протокол). на Интернету.
комуницирања на Историјат интернета. Српски језик и страни језик:
Интернету 2. Рачунарске мреже: правопис, писање
3. Сe yпозна са основним појам и предност докумената и
мрежним уређајима умрежавања, локалне и комуницирањe.
(SWITCH, HUB, глобалне мреже, начини Представљање и употреба
ROUTER, REPEATER) и комуницирања на података са Интернета је
њиховом намјеном Интернету, CLIENT- могућa у свим предметима.
4. Зна основне Интернет SERVER модел
сервисе и протоколе 3. Мрежни уређаји
5. Правилно проналази и (SWITCH, HUB,
користи интернет ROUTER, REPEATER).
ресурсе Рутирање
6. Препозна предности 4. Интернет сервиси и
интернета у односу на протоколи
друге ресурсе 5. Веб претраживачи,
359
7. Упозна се са моделима претраживање и
заштите при кориштењу кориштење интернет
Интернета ресурса
6. Интернет и друштво:
електронско пословање,
електронско учење.
Друштвене мреже.
7. Заштита и сигурност
при кориштењу
Интернета
Дидактичка упутства и препоруке: кроз разговор и претрагом Интернета као и

примјерима на Интернету разјаснити основне појмове.
Ово је завршни разред и представља и обједињавање и проширење претходно

стеченог знања из ове области. Овим би се систематизовало знање о Интеренту и узајамни
утицај Интернета и друштва као и заштите при кориштењу Интернета.
Кроз примјере и одговарајуће тестове поновити и проширити знања из Интернета
(нпр. практични тестови се налазе на сајту www.znanje.org/abc)
Исходи учења: ученик треба да савлада рад и организацију Интернета, начине

корштења Интернет сервиса као и проблеме и начине рјешавања проблема у
комуникацији и употреби истог.
Тема: HTML - основне технике(8 часова)

1. Зна основне одлике 1. Увод у HTML: основне Спознаја начина

HTML језика особине и намјена организације докумената
2. Зна основне одлике језика. Основни тагови: на Интернету омогућава
алата за креирање HTML, HEAD, BODY, лакше кориштење
HTML докумената начин прављења HTML интернет ресурса из
3. Зна oсновне тагове за документа као других области
организацију документа текстуалног фајла,
и уређивање текста давање екстензије и
4. Зна тагове за набрајање приказ у интернет
(булити и нумерација) претраживачу.
5. Зна да креира хиперлинк 2. Алати за израду html
ка различитим страница (WEB
ресурсима EXPRESS, DREAM
6. Зна технике додавања и WEAVER, FRONT
уређења слика PAGE, чисти текстуални
едитор). Избор алата.
Покретање изабраног
алата и опис радног
окружења). Креирање,
360
отварање и снимање
документа (New, Open и
SAVE), приказ html
документа у веб
претраживачу
3. Уређење текста. Куцање
пасуса текста, нивои
наслова, нови ред,
хоризонтална линија.
4. Листе: Нумерисана
листа (тагови ol,li),
ненумерисана
листа(тагови ul, li),
„дефинисана“ листа
(тагови dl, dt, dd),
угњеждене листе.
5. Креирање хиперлинка
на исту страницу, ка
другој локалној
страници, екстерном
сајту, „mailto“ линк.
Креирање bookmark-a.
6. Додавање слике (img
таг), alt атрибут,
димезија (width и
height),оквир око слике
(border), поравнање
(align). Слика као линк.
Дидактичка упутства и препоруке: кроз вјежбе и одговарајуће тестове поновити

и проширити знања из html-a (нпр. практични тестови се налазе на сајту
www.znanje.org/abc или на сајту www.w3schools.com)
Исходи учења: ученик треба да савлада рад са HTML таговима, комбиновањем и

самосталним радом.
361
Тема: Елементи html језика и основе рада са графиком(18 часова)

1. Зна технике 1. Форматирање текста и Спознаја начина

форматирања текста и параграфа: (bold, italic, организације докумената на
параграфа underline, subscript, Интернетуи обраде графике
2. Зна технике за superscript). Поравнање омогућава ученику
убацивање и уређивање текста. Боја и врста разумијевање и крирање
табеле фонта. садржаја из других предмета
3. Познаје напредније 2. Креирање табеле:
технике обраде слика тагови table, tr, td.
4. Управља сликама Параметри табеле,
унутар табела позадине табеле.
5. Разумије начин Убацивање табеле
представљања боја на унутар друге табеле.
рачунару и употребу 3. Опције спајања више
боја у html страници ћелија у једну и
6. Савладају технике за дијељења једне ћелије у
уметање мултимедије у више ћелијa. Размак
html документ између текста и ивица
7. Зна основе рачунарске ћелије (cell padding) и
графике. Разликује размак између ћелија
растерску и векторску (cell spacing)
графику 4. Напредне технике у
8. Познаје програме за рад припреми слике за
са графиком и разликује убацивање у html:
формате графичких транспарентност,
датотека. промјена димензије,
9. Савлада основне исијецање дијелова
технике графичке слике, слика као
обраде. позадина документа.
Креирање мапе (map и
area тагови).
5. Слика као позадина
табеле, слика у ћелији
табеле, слика као
позадина ћелије.
6. Рад са бојама.
Различити записи боја.
RGB запис боје.
Употреба пипете. Веб
сигурне боје.
7. Уметање мултимедије
(тагови video, audio)
8. Увод у рачунарску
графику: Начини
362
представљања слике на
рачунару. Растерска и
векторска графика.
9. Класификација
програма за рад са
графиком. Формати
графичких датотека.
10. Основне технике
графичке обраде: палете
боја, ефекти, исијецање,
брисање и копирање
дијелова слике,
подешавање
освијетљености,
контраста итд.
Ретуширање, додавање
текста.
Дидактичка упутства и препоруке: кроз вјежбе и одговарајуће тестове проширити

знања из html-a (нпр. практични тестови се налазе на сајту www.znanje.org/abc или на
сајту www.w3schools.com)
Исходи учења: ученик треба да савлада захтјевнији радсаHTMLдокументима,

комбиновањем различитих теника, подразумијевајући групни и самосталнирад.
363
2. полугодиште
Тема: Израда самосталних радова (8 часова)

1. Савлада елементарни 1. Рад са формама: типови Развијање способности за

рад са формама и убацивање форми самостални рад које се може
2. Савладају технике за 2. Рад са css-ом. Објаснити пренијети и на друге
уметање мултимедије у уметање стилова: inline, предмете. Српски језик и
html документ internal/external css. страни језик: правопис,
3. Креира стилове путем Објаснити предности писање докумената и
css-a и спозна предности употребе css-а у односу комуницирањe.
употребе css-a. на ранији приступ.
4. Научи употребу разних 3. Параметри за
параметара у css подешавање позадине
5. Савлада рад са class и id (‘background-color’,
селекторима ‘background-image’,
6. Самостално креира html ‘background-attachment’,
презентацију ‘background-repeat’) и
боја (‘background’,
‘color’)
4. Class selector и id
selector: дефинисање css-
a преко класа и id-јева,
додјељивање
припадности тагова
класама, дефиниција
псеудокласа
5. Креирање самосталних
радова из html-a
Дидактичка упутства и препоруке: кроз вјежбе и одговарајуће тестове

проширити знања из html-a (нпр. практични тестови се налазе на сајту www.znanje.org/abc
или на сајту www.w3schools.com)
Исходи учења: ученик треба да савлада захтјевнији рад саHTMLдокументима,

комбиновањем различитих теника, подразумијевајући групни и самосталнирад.
364
Тема: Рачунарска графика и gif анимације(8 часова)

1. Зна организовање 1. Рад у програму за Рад са графиком развија

објеката и докумената за креирање gif анимација: додатну способност ученика
рад са gif анимацијама Основно управљање да лакше савлада и креира
2. Зна бирати параметре објектима. Коришетeње материјале и из других
објекта објеката из постојеће предмета
3. Зна додавање и уређење галерије (симетрични
слика облици и произвољне
4. Зна бирати параметре gif величине), израда
анимације властитих објеката.
5. Зна самостално 2. Трансформација и
креирати gif анимацију измјена параметара
објектa. Копирaње и
премјештање објеката.
3. Подешавање
редослиједа слика у
анимацији и параметара
слике (поравнање,
трајање, понављање,
измјена редослиједа,
кориштење истих слика
у анимацији, монтажа
садржаја итд.)
4. Израда, коментар и
дискусија садржаја и
начина рада ученика при
изради радова.
Дидактичка упутства и препоруке: Кроз разговор и претрагом Интернета

разјаснити основне појмове. Кроз вјежбе и одговарајуће тестове поновити и проширити
знања из рачунарске графике и израде gif анимација (нпр. практични тестови се налазе на
сајту www.znanje.org/abc)
Исходи учења: ученик треба да савлада основне параметре графичког документа-

слике као и да самостално изради gif анимацију.
365
Тема: FLASH ( 22часова)

1. Зна основне одлике 1. Основни елементи и Рад са мултимедијом развија

flash платформе и одлике flash платформе. додатну способност ученика
намјену flash анимација Формати датотека, да лакше савлада и креира
2. Се упозна са радним алати за креирање и материјале и из других
окружењем за развој репродукцију flash предмета
flash анимација анимација. Намјена
3. Зна параметре објекта flash анимација.
4. Познаје технике 2. Радно окружење за
цртања објекта креирање flash
5. Познаје технике обраде анимација: начини
текста у анимацији приказа докумената.
6. Познаје технике Линија са алатима.
реализовања кретања Креирање, отварање и
објекта снимање докумената.
7. Зна да ради са Параметри документа.
слојевима 3. Рад са објектима:
8. Зна да комбинује Параметри, димензије и
кретања, промјену положај објекта
облика и слојеве 4. Цртање објекта. Избор
9. Да познаје рад са боје из палете боја,
фајловима: увоз промјена боје и
фајлова, извоз спектар.Цртање, алати и
анимације у различите параметри: промјена
формате. величине, ротирање,
10. Да зна повезивање подешавање оквира итд.
анимације са HTML Различити начини
садржајем копирања, и
премјештања објеката.
5. Рад са текстом:
подешавање фонта,
стила, боје, величине
итд. Поравнање и
увлачење текста.
Филтери.
6. Кретање објеката:
креирање кретања,
ротирање, промјена
величине, боје, приказ
кретања и положаја,
остајање у мјесту,
нестајање објекта,
промјена текста у
анимацији, смјерови
366
кретања, кретање са
паузом.
7. Слојеви. Додавање
слоја, приказ слојева,
приказ слојева, избор
слоја, брисање слоја,
приказ и скривање
објекта слоја, маска
8. Кретање по путањи,
оријентација по путањи.
Промјена облика,
претварање облика у
ријеч
9. Манипулација
фајловима: Снимање
под другом екстензијом
и извоз документа,
креирање .swf фајла.
Снимање под другом
екстензијом као слика.
10. Увоз слика: креирање
slide show-а. Додавање
више слика, расподјела
слика по слојевима,
копирање на сцену,
приказ slide show-а са
разним ефектима.
11. Додавање swf фајла у
html документ.
Дидактичка упутства и препоруке: Кроз разговор и претрагом Интернета

разјаснити основне појмове. Кроз вјежбе и одговарајуће тестове поновити и проширити
знања из рада са текстом, графиком и office апликацијама ( нпр. практични тестови се
налазе на сајту www.znanje.org/abc) као и претходно знање из html-а.
Исходи учења: Ученик треба да савлада рад са кретањем објеката, промјеном
њихових параматера и слојевима те повезивање са HTML документом.
367
ПРЕДМЕТ: МУЗИЧКА КУЛТУРА
ОПШТИ ЦИЉЕВИ ПРОГРАМА:
Циљ наставе предмета музичка култура је да подстицањем, стварањем и даљим

његовањем интересовања, навика и потребe за слушањем и репродукцијом вриједних
музичких остварења развија, на првом мjесту, код ученика љубав према музици, музичкој
умјетности и умјетности уопште. На даље, да развија креативне и интелектуалне
способности, да правилним његовањем музичког укуса доприноси њиховом естетском и
хуманом развоју као и подизању нивоа њиховог музичког образовања и опште културе.
ПОСЕБНИ ЦИЉЕВИ И ЗАДАЦИ ПРОГРАМА СУ ДА:

- упозна ученика са изражајним средствима музичке умјетности, музичко-теоријским
појмовима и основним карактеристикама музике различитих епоха, стилова и
жанрова;
- упозна ученика, кроз слушање и активно музицирање (пјевање/свирање) , са
најврједнијим дјелима различитих епоха и жанрова.
- кроз слушање музике код ученика развија способност слушне концентрације
- се ствара и развија код ученика навика да слуша вриједна музичка дјела, изграђује
позитиван став према музичкој умјетности, прати музички живот и формира
сопствене дискотеке( фонотеке) ;
- обогаћује и оплемењује емоционални живот ученика
- васпитава ученика у његовању патриотизама, хуманизма и интернационализма
- правилним његовањем музичког укуса развија код ученика способност за процјену
умјетничке вриједности, тј. да кроз успостављање и усвајање вриједносних мјерила за
критичко и естетско процјењивање музике створи компетентног корисника музичке
културе.
- развија способности за заједничко извођење (пјевање/свирање) познатих примјера из
дјела свјетске, српске и босанско-херцеговачке музичке литературе
- даље упознаје ученика са изражајним средствима музичке умјетности ради бољег
разумијевања музике и музичког дјела
- прошири знање ученика о основним музичкотеоријским појмовима историјским
редом
- приближи савремене извођаче умјетничке музике и укаже на савремене обраде
класичних музичких дјела.
- његује хорско и оркестарско музицирање у школи
- указује на везу музичке културе са садржајима других наставних предмета
368
Тема: Репетиторијум градива из претходног разреда ( 2 часa) 1. Барокна и класична

опера 2. Основне карактеристике романтизма и развој опере у првој половини XIX вијека
у Француској, Њемачкој и Русији.

1. Зна да хронолошки 1. Основне карактеристике 1. Историја, српски језик и

наведе стилске епохе барока, настанак прве књижевност, ликовна
обрађене у претходном опере и Глукова култура
разреду и да наведе неке реформа. Опште
од најзначајнијих карактеристике
представника. Зна да класицизма у музици.
разликује жанрове у Представници класике и
музици. Зна да препозна најпознатије опере.
одеређени број (репетиторијум градива
слушаних примјера из II разреда)
барокне опере. Зна да Слушање музике:
препозна музику К. Монтеверди –
класицизма и наведе и Орфејева пјесма (II чин
опише основне опере Орфеј)
карактеристике стила. К. В. Глук: Арија
Зна да препозна слушане Орфеја, опера Орфеј и
примјере из Моцартових Еуридика
опера и наведе његове В. А. Моцарт:
најпознатије опере. - Дует La ci darem la
mano, опера Дон Ђовани
- Пјевање: Арија
Папагена, опера
Чаробна фула
2. Зна да наведе и опише 2. Опште карактеристике 2. Историја, српски језик и

основне карактеристике стила и развој опере у књижевност, ликовна
романтизма. Зна да првој половини XIX култура
препозна слушане века. Изражајна
примјере композитора средства музичке
прве половине XIX умјетности романтизма.
вијека и наведе њихова (репетиторијум градива
најпознатија дјела. из II разреда).
Слушање музике:
Г. Доницети: Una furtima
lagrima, опера Љубавни
напитак
В. Белини: Каватина
Casta Diva, опера Норма
Ђ. Росини: Увертира -
369
опера Виљем Тел
К. М. Вебер: Вучија
јама, оперa Чаробни
стрелац
Тема: Музичко сценска музика XIX вијека (11) 1. Вагнерова реформа опере 2.
Италијанска опера – Ђузепе Верди, 3. Веристи 4. Опера у Француској 5. Оперета 6.
Балет у романтизму

1. Зна да препозна слушане 1. Криза опере и њена 1. Историја, српски језик и

примјере из опуса Р. реформа у XIX вијеку. књижевност, ликовна
Вагнера и наведе значај Рихард Вагнер култура
његовог дјела. Зна да стваралац и реформатор.
објасни разлику између Слушање музике:
традиционалне опере и Р. Вагнер:
музичке драме. - Увертира и хор морнара,
опера Холанђанин
луталица
- Прелудијум, опера
Леонгрин
- Свадбени хор, опера
Леонгрин
- Валтерова песма, опера
Мајстори певачи
- Финале III чина, опера
Парсифал
- Јахање Валкира, III чин,
опера Валкира
2. Зна да препозна слушане 2. Ђузепе Верди – живот и 2. Ликовна култура,

примјере из опуса Ђ. дјело. српски језик и
Вердија и наведе његова Слушање музике: књижевност,
најпознатија дјела. Зна Ђ. Верди: италијански језик
да наведе најзначајније - Хор Јевреја, опера
одлике Вердијевих Набуко
опера и разврста их у - Арија La dona e mobile
три периода његовог из опере Риголето
стваралаштва. - Арија Caro nomo, опера
Риголето
- Квартет из IV чина,
опера Риголето
- Винска песма, опера
Травијата
- Stride la vampa,
Ацученина канцона
370
- Celeste Aida, арија
Радамеса из опере Аида
- Тријумфална марш из
опере Аида
- Dies irae, Реквијум
3. Зна да објасни шта је 3. Веристичка опера 3. Ликовна култура,

веризам и опише Слушање музике: српски језик и
основне карактеристике Ђ. Пучини: Арија Un bel књижевност
веристичке опере. Зна да di vedremo из опере
препозна слушане Мадам Батерфлај
примјере композитора (Марија Калас)
веристичких опера и Ђ. Пучини: Nessun dorma
наведе њихова из опере Турандот
најпознатија дјела. Ђ. Пучини: Квартет из
опере Боеми
Ђ. Пучини: E lucevan le
stelle, опера Тоска
Руђеро Леонкавало –
Vesti la giubba, опера
Пајаци (Лучиано
Павароти)
Luccio Dalla: Caruso
(Л.Павароти)
Пјетро Маскањи:
Intermeco, опера
Кавалерија рустикана
4. Зна да препозна слушане 4. Француска лирска опера 4. Ликовна култура,

примјере композитора и опера комик - Шарл српски језик и
француске опере XIX Гуно, Жорж Бизе и Жил књижевност
вијека, наведе Масне.
најзначајније Слушање музике:
представнике и њихова Ш. Гуно:
најпознатија дјела. Зна - O Merveille! A Moi Les
да опише главне одлике Plasirs, опера Фауст
француске лирске опере. Ж. Бизе:
- Хабанера, опера Кармен
- Арија Сегедиља, опера
Кармен
- Марш тореадора, опера
Кармен
- Пјесма тореадора, опера
Кармен
- Пjевање Хабанере из
опере Кармен
371
5. Зна да препозна слушане 5. Оперета – Жак Офенбах 5. Ликовна култура,
примјере композитора и Јохан Штраус - Млађи. српски језик и
оперете XIX вијека и Новогодишњи концерт књижевност.
наведе њихова Бечке филхармоније.
најпознатија дјела. Зна Иво Тијардовић.
да објасни по чему се Слушање музике:
разликују типови бечке Ж. Офенбаф:
и француске оперете. - Кан-кан из оперете
Орфеј у подземљу
- Баркарола, опера
Хофманове приче
Ј. Штраус:
- Увертира, оперета
Слијепи миш
- Валцер, оперета Слијепи
миш
- На лепом плавом
Дунаву, валцер
- Бечки валцер, валцер
- Приче из бечке шуме,
валцер
- Триш-траш оп. 214,
полка
Г. Дермот: Дај нам
сунца, мјузикл Коса
И. Тијардовић – Мала
Флорами
6. Зна да препозна слушане 6. Балет – Адолф Адам и 6. Ликовна култура,

примјере композитора Лео Делиб. Стварање и српски језик и
музике за балет А. припремање балета за књижевност.
Адолфа и Л. Делиба и извођење. Музичка
наведе њихова професија – балерина.
најпознатија дјела. Зна Слушање музике:
какву је улогу балет Ш. Гуно: Валпургијска
имао у романтичарској ноћ, опера Фауст
опери. Зна да наведе Ж. Бизе: Хабанера,
неколико страних и опера Кармен
домаћих балерина и А. Адам – Мирта и виле,
балетана. балет Жизела
Л. Делиб – Валцер, балет
Копелија
Л. Делиб – Мазурка,
балет Копелија
Л. Делиб – Pizzicato,
балет Силвиа
372
Тема : Њемачка и француска музика друге половине XIX вијека (6 часова) 1. Јоханес
Брамс и Антон Брукнер 2. Густав Малер и Рихард Штраус 3. Сезар Франк и Камиј Сен-
Санс

1. Зна да разликује појмове 1. Њемачка музика позног 1. Ликовна култура,

апсолутне и програмске романтизма. Јоханес српски језик и
музике и наведе њихове Брамс и Антон Брукнер. књижевност.
представнике. Умије да Макс Регер. Музички
препозна слушане инструмент – оргуље.
примјере композитора Ј. Слушање музике:
Брамса и А. Брукнера и Ј. Брамс: Мађарска игра
наведе њихова бр. 2 и бр. 5
најпознатија дјела. Зна Ј. Брамс: Виолински
да објасни какав је концерт, III став
однос био између Ј. Брамс: Трећа
Брамса и Вагнера. Зна да симфонија, III став
опише инструмент Ј. Брамс: Немачки
оргуље и наведе реквијем
истакнуте оргуљаше у А. Брукнер:Четврта
историји музике. симфонија, Романтична
А. Брукнер: Прелудијум
(vorspiel) и фуга
М. Регер: Фантазија и
фуга оп. 46 (BACH)
2. Зна да препозна слушане 2. Стваралаштво Густава 2. Ликовна култура,

примјере композитора Г. Малера и Рихарда српски језик и
Малера и Р. Штрауса и Штрауса на граници књижевност.
наведе њихова стилова.
најпознатија дјела. Зна Слушање музике:
да наведе које Г. Малер: Осма
инструменте садржи симфонија , финале
четворни састав Г. Малер: Прва
оркестра. Зна да наведе симфонија
основне карактеристике Г. Малер: Пјесма
експресионизма и путника
неокласицизма. Р. Штраус:
- Тако је говорио
Заратустра
- Финална сцена: опера
Салома
- Игра седам велова,
опера Салома
- Четири посљедње песме
- Тил Ојленшпигел
373
3. Зна да препозна слушане 3. Сезар Франк и обнова 3. Ликовна култура,
примјере композитора француске српски језик и
С. Франка и К. Сен- инструменталне музике. књижевност.
Санса и наведе њихова Камиј Сен-Санс и
најпознатија дјела. Зна симфонијска поема.
да неведе у којим Слушање музике:
областима је стварао С. Франк:
Сезар Франк. Умије да - Соната за виолину и
објасни однос појмова клавир A-dur
класицизам и - Симфонија d-moll, I став
академизам. Зна да - Прелудијум, фуга и
наведе неколико ставова варијације оп. 18
из Карневала (оргуље)
животиња. Умије да - Прелудијум, корал и
направи разлику између фуга (клавир)
класичне симфоније и К. Сен-Санс:
симфонијске поеме. - Карневал животиња
Тема : Националне школе у XIX вијеку (10) 1. Опште карактеристике националних

школа 2. Рани романтизам у Русији и руска Петорка 3. Петар И. Чајковски 4. Чешка
музика 5. Шпанска музика 6. Норвешка и финска музика

1. Зна да наведе основна 1. Карактеристике стила: 1. Историја, ликовна

обиљежја националнх историјски оквир; идеја култура, српски језик и
школа. Умије да објасни националног; жанрови; књижевност.
због чега је феномен музички облици и
националних школа одлике музичког језика.
нарочито снажно
испољен у музици
словенских народа.
2. Зна да препозна слушане 2. Руска музика у првој 2. Ликовна култура,

примјере композитора половини XIX вијека - српски језик и
руских раних Михаил Глинка. Руска књижевност.
романтичара и наведе Петорка (Бородин,
најзначајније Мусоргски и Римски-
представнике. Зна да Корсаков).
наведе ко су били Слушање музике:
чланови руске Петорке М.Глинка:
и наведе њихова - Успаванка
најпознатија дјела. - Увертира, опера Руслан
Умије да објасни и Људмила
разлику између опере- - Камаринскаја
бајке и историјске опере А. Бородин:
374
и наведе нека од дјела из - Половецке игре из опере
тих жанрова. Зна у Кнез Игор
којим је све областима - Арија Игора из II чина,
дјеловао Римски- оперa Кнез Игор
Корсаков. М. П. Мусоргски:
- Слике са изложбе -
Променада и Стари
замак
- Арија Имам највишу
власт, опера Борис
Годунов
- Ноћ на пустој планини
(Дизнијев анимирани
филм – Фантазија)
- Трепак, Песме и плесови
смрти
- Гопак, опера
Сорочински сајам
Н. Римски-Косаков:
- Бумбаров лет
- Шехерезада оп.35
- Српска фантазија
3. Зна да препозна слушане 3. Петар Илич Чајковски - 3. Ликовна култура,

примјере из опуса П. И. инструментална музика, српски језик и
Чајковског, наведе опера и балет. књижевност.
његове најпознатије Слушање музике:
опере и разврста их у П. И. Чајковски:
одговарајуће типове - Клавирски концерт у бе
опере. Умије да опише молу бр. 1 оп. 23
однос Чајковског према - Виолински концерт у Де
композиторима Петорке. дуру оп. 35 I став
Зна да препозна слушане - Словенски марш оп. 31
примјере из балета - Збирка минијатура
Чајковског и преприча Годишња доба –
садржај балета Октобар оп. 37
Лабудово језеро. Умије - Италијанска песма оп.
да објасни каква је 39 бр. 15
тематика балета - Италијански капричо
Чајковског. Зна да - Речитати и арија Лизе,
наведе које је концерте опера Пикова дама
компоновао Чајковски. - Балет Лабудово језеро,
II чин (Плес малих
лабудова)
- Балет Крцко орашчић
(Валцер цвећа,
Кинески плес, Марш,
Трепак)
- Балет Успавана
лепотица – Валцер
375
4. Зна да препозна слушане 4. Чешка музика – Бедџих 4. Ликовна култура,
примјере композитора Б. Сметана и Антоњин српски језик и
Сметане и А. Дворжака Дворжак. књижевност.
и наведе њихова Слушање музике:
најпознатија дјела. Зна Б. Сметана:
да објасни какав је - Влтава, из циклуса
статус жанра комичне симфонијских поема
опере у романтизму и Моја домовина
која је улога Продане - Увертира, опера
невјесте у развоју овог Продана невеста
жанра. - Полка, опера Продана
невеста
А. Дворжак:
- Словенске игра е-мол,
оп.72 бр.2
- Словенске игра ге-мол,
оп.46 бр.8
- Концерт
- Симфонија бр. 9 Из
Новог Света
5. Зна да препозна слушане 5. Шпанска музика – Исак 5. Ликовна култура.

примјере композитора Албенис, Енрико
шпанске музике XIX Гранадос и Мануел де
вијека и наведе њихова Фаља. Музички
најпознатија дјела. инструмент – гитара.
Умије да опише музички Фадо – музички жанр.
инструмент гитару, Слушање музике:
препозна његов звук и И. Албенис: Asturias
наведе познате домаће и (John Williams)
стране извођаче. Зна да И. Албенис: Sevilla
направи разлику између (John Williams)
звука електричне и И. Албенис: Granade
акустичне гитаре. (Andres Segovia )
Е. Гранадос: Шпански
плес бр. 1 и 5
М. де Фаља: Шпански
плес бр. 1
М. де Фаља: Ритуални
плес ватре
М. де Фаља: Ноћи у
шпанским вртовима
Мариза дос Реис Нунес
– Primavera - Фадо
J. L. Hooker – Blues
before sunrise
J. Hendriks – Voodoo
child
K. Santana – Europa
376
J. Satriani – Surfing with
the alien
6. Зна да препозна слушане 6. Норвешка национална 6. Ликовна култура.

примјере композитора Е. школа - Едвард Григ.
Грига и Ј. Сибелијуса и Финска музика – Јан
наведе њихова Сибелијус.
најпознатија дјела. Слушање музике:
Умије да наведе у којим Е. Григ:
стилским оквирима - Игра патуљака оп. 54
стварају Григ и - У палати горског краља,
Сибелијус. свита Пер Гинт
- Hall of the Mountain
King, обрада групе
Apocalyptica
- Лирски комади оп. 65
- Клавирски концерт у а
молу оп.16, I став
Ј. Сибелијус:
- Концерт за виолину и
оркестар у де-молу.
- Седма симфонија оп.
105
- Финландија,
симфонијска поема оп.
26
Тема: Српска музика XIX вијека (3 часа) 1. Музика Босне и Херцеговине у XIX вијеку
2. Предромантизам и романтизам у српској музици 3. Српска музика на прелазу XIX и XX
вијека.

1. Зна да препозна слушане 1. Музика Босне и 1. Историја, српски језик и

примјере и способан је Херцеговине у периоду књижевност.
да у групи отпјева Турске и Аустријске
народне и староградске, владавине – пјевање и
варошке (севдалинке) слушање народних
пјесме обрађене на часу, пјесама из зборника Ф.
поријеклом из Босне и Кухача, Л. Кубе, В.
Херцеговине. Милошевића и Ц.
Рихтмана
(репетиторијум градива)
Слушање и пјевање:
(Повила се б'јела лоза
винова, Сјај мјесече
сваку божју вече,
377
Запјевала булбул птица,
Кад ја пођох на
Бембашу, Емина, ...)
2. Зна да препозна слушане 2. Корнелије Станковић, 2. Ликовно, српски језик и

примјере К.Станковића, Стеван Стојановић књижевност.
С. С. Мокрањца и Ј. Мокрањац и Јосиф
Маринковића, наведе Маринковић
њихова најпознатија (репетиторијум градива)
дјела, те да активно Пјевање и слушање:
учествује у заједничкој К. Станковић – Што се
репродукцији музичких боре мисли моје
примјера обрађених на К. Станковић –
часу. Зна ко су главни Достојно јест
представници Ј. Маринковић –
предромантизма и Молитва
романтизма у Србији. С. С. Мокрањац: Прва
Умије да објасни какав руковет
је значај чешких - Седма руковет
музичара у Босни и - Четрнаеста руковет
Херцеговини и Србији. - Њест свјат
Зна да наведе која су - Акатист Богородици
пјевачка друштва
основана у овом
периоду. Зна да опише
организаторски рад
Мокрањца.
3. Зна да препозна слушане 3. Београдска школа – С. 3. Историја, српски језик и

примјере С. Биничког и Бинички, П. Крстић, И. књижевност
И. Бајића и наведе Бајић и П. Стојановић.
њихова најпознатија Слушање музике:
дјела, те да активно С. Бинички: Марш на
учествује у заједничкој Дрину (Viva Vox)
репродукцији музичких С. Бинички: Хор сељана
примјера обрађених на и кићење сватова, опера
часу. Зна да објасни На уранку
какав је значај И. Бајић: Чочек, опера
дјелатности Кнез Иво од Семберије
композитора београдске И. Бајић: Све док је
школе. твога благог ока –
слушање и пјевање
П. Крстић - Нимфа
378
Тема: Импресионизам (4): 1. Опште карактеристике стила и њени најзначајнији
представници 2. Савременици и настављачи импресионизма у Русији, Италији и Пољској.

1. Зна да препозна слушане 1. Опште карактеристике 1. Ликовна култура,

примјере композитора стила. Музика Клода српски језик и
К. Дебисија и М. Равела Дебисија и Мориса књижевност
и наведе њихова Равела
најпознатија дјела. Слушање музике:
Умије да објасни по К. Дебиси: Арабеска бр. 1
чему је импресионизам К. Дебиси: Потонула
добио име, која је катедрала, прелид бр.10
тематика из I свеске
импресионистичких М. Равел: Болеро
дјела и какав је однос М. Равел: Тzigane,
импресиониста према рапсодија за виолину и
природи. Умије да оркестар
наведе водеће сликаре
импресионизма. Зна да
опише главне
импресионистичког
музичког језика. Умије
да наведе која се
композиција сматра
музичким манифестом
импресионизма.
2. Зна да препозна слушане 2. Импресионизам у 2. Ликовна култура,

примјере најзначајнијих Русији, Италији и српски језик и
композитора Пољској. Музичко књижевност
импресионизма и стваралаштво А.
настављача овог стила у Скрјабина, С.
Русији, Италији и Рахмањинова, О.
Пољској и да наведе Респигија и
њихова најпознатија К. Шимановског.
дјела. Слушање музике:
А. Скрјабин: Етида оп. 8
бр. 12
А. Скрјабин: Прометеј
С. Рахмањинов:
Прелид,оп. 3, бр. 2, cis-
moll
- Рапсодије на
Паганинијеву тему
О. Респиги: Римске
379
фонтане
К. Шимановски: Етида
оп. 4 бр. 3
К. Шимановски:
Стабат матер
Теме: Систематизација и провјера знања, учење пјесама, одлазак на концерт ,

посјета културно-умјетничким друштвима, гледање филмова о композиторима и
умјетницима епоха обрађених на настави.
1. Настава музичке културе мора се реализовати на основним дидактичким принципима

и требало би да представља активност која ничим не оптерећује ученике.
2. Користити различите наставне методе
3. Приликом обраде тема обавезно користити очигледна наставна средства ( дидактичке
илустрације, образовну технологију и информационо кумуникационе технологије) и
увијек их повезивати са слушним примјерима и извођачком праксом
4. Активно учествовање ученика у репродукцији музике, код ученика развија и
одређене музичке али и опште когнитивне способности , појачава сензибилност за
музику и требало би да има и рекреативан учинак. У оваквим активностима важнији
је сам процес од исхода учења.
5. Групним и појединачним пјевањем или свирањем развија се интересовање ученика за
активно учествовање у музичком животу своје средине.
6. Сви садржаји који се остварују првенствено се базирају на доживљају музичког дјела,
упознавању његовог ствараоца и карактеристикама стила или епохе којој дјело
припада. Садржаји се реализују кроз слушање или репродукцију музичких примјера
тј. директним доживљајем музичког дјела.
7. Наставниково усмено излагање треба да послужи као информација и инспирација за
слушање музике када оно представља централни дио часа (20 посто излагања, 60
посто слушања музичког дјела у фрагментима или у цјелини у зависности од
примјера, и 20 посто закључивања, разговор са ученицима, понављање слушања
одређених дијелова композиције или цјелине).
8. Музички примјери се слушају поступком активног слушања – задавањем одређених
задатака прије самог слушања одређене композиције или њеног дела.
9. Приликом слушања музике, стално радити на прожимању примјера из класичних
стилова и жанрова који користе класични музички материјал за модерне обраде и
извођење на савременим музичким инструментима. Радити на компарацији између
музичких примјера који се налазе у различитим стиловима и жанровима.
10. Музички инструменти се упознају кроз слушање одговарајућих музичких примјера.
Приказати употребу инструмента у различитим жанровима и стиловима, уколико је
присутан у више њих. Значајне карактеристике звука и техничке могућности
инструмента приказати кроз аудио или аудио-видео музичке примјере.
11. Примјери су илустрацијски и не морају се слушати у цјелини, али се слушање у
цјелини препоручује ако то расположиво вријеме допушта.
12. Пјесме се уче и пјевају по слуху и из нотног текста. Научене пјесме пјевати тако да
се гледају ноте, ради повезивања нотне слике са кретањем мелодије.
13. Вербално знање о музичким врстама, облицима и музичкотеоријским појмовима не
треба да иде даље од онога што се може слухом открити на датом музичком
примјеру.
380
14. Знање ученика провјеравати уз употребу музичких примјера, вербално или кроз
одређене квизове, тестове као и писане радове у виду кооперативног учења. Активно
учествовање у репродукцији музике не треба оцјењивати.
15. Наставник треба да перманентно ради на подизању нивоа образовања ученика из
области музичке и опште културе.
16. Програм наставе музичке културе је отворен, што даје могућност наставнику да уз
обавезне садржаје сам креира одређени дио наставе узимајући у обзир жеље и
могућности ученика.
17. Наставник је обавезан да ради на формирању хора и/или оркестра у гимназији. Ради
на једногласним, двогласним и вишегласним композицијама домаћих и страних
аутора. У немогућности формирања хора или оркестра формирати мање групе или
камерне саставе (вокалне, инструменталне или вокално-инструменталне). Такође,
кроз наведене ансамбле, поред рада на промоцији Умијетничке музике треба радити и
на очувању традиционалне музичке баштине нашег народа.
Начин евалуације ученика:
18. Наставник ће пратити напредовање ученика и водити евиденцију о постигнутим
резултатима сваког ученика појединачно
19. Ученици морају унапријед бити упознати са методама и критеријумима оцјењивања
Технике евалуације:
1. Интервју
20. Оцјењивање резултата учења путем вербалног испитивања
21. Питања дефинишу ученици или наставник
2. Тест
22. Може се примјенити на све тематске јединице, а обавезан је један у току полугодишта
23. Звучни тестови: ученик треба да препозна звучни примјер или део примјера који је
слушао или репродуковао на часовима музичке културе; ученик треба да кроз звучне
примјере препозна неке од музичких карактеристика (тонски род, темпо, мјеру)
24. Разни инвентивни тестови нпр. у облику игре „позитивна (музичка) географија“.
25. Питања за тест и бодовање морају бити унапријед дефинисани
3. Усмена презентација
26. Треба да се односи на задане задатке и да траје 5 до 10 минута по ученику
4. Писана презентација
27. Треба да се односи на одређене задане теме у вези са музичком културом –
кооперативно учење
381
- ученик има свијест о значају музике у животу и потреби учења о музици и

музицирања кроз читав живот и развој интереса и жеље за бављењем музиком која
треба да постане трајна потреба.
- ученик има развијен одређени степен критичког мишљења и става о квалитетној и
естетски вриједној музици, те зна да критички и аргументовано образлаже свој суд
- Умије да стечена стваралачка искуства и искуства у слушању музике користи за
процјену својих и других музичких дјела
- умије да испољи одређене естетске и емоционалне осјетљивости на квалитет музике.
- ученик умије да активно учествује у заједничкој репродукцији музичких примјера
- ученик зна да препозна и опише основне карактеристике историјско-стилских
периода, музичких жанрова и народног стваралаштва
- зна да препозна теме из музичких дјела које је слушао или гледао на настави током
школске године.
- ученик је у стању да звучно и визуелно идентификује одређени инструмент, групу
инструмената, одређени састав и боју гласа.
- ученик зна да препозна и разликује одређене изражајна средства и елементе музичке
Умијетности (тонски род, темпо, мјеру)
382
ПРЕДМЕТ: ЛИКОВНА КУЛТУРА

• надоградња теоретских знања из ликовне културе стечених у току претходног
школовања
• упознавање различитих ликовних области кроз вријеме и простор
• савладавање ликовног језика
• ликовно описмењавање,разумјевање и изражавање, вредновање и пројектни рад
• подизање естетског нивоа ликовне и опште културе ученика/ ца

• пружи преглед развоја, извора и распрострањености умјетничких стилова
• пружи спознају општих и појединих историјских стилова
• изоштри осјетљивост за тековине, а тиме и вредновање, чување и заштиту
• формирање свјести код ученика о универзалности умјетничког језика
• оспособљавање за самостално доживљавање, разумјевање и тумачење умјетности
• подстоцање мисаоне активности и развијање креативности
ОПШТИ ДИО, 2 ЧАСА (1+1)

ЛИКОВНА ДЈЕЛА И СПОМЕНИЦИ КУЛТУРЕ, 18 ЧАСОВА
САМОСТАЛНО ЛИКОВНО ИЗРАЖАВАЊЕ, 16 ЧАСОВА
Општи дио: 1. час

Теме: - свјетлост и сјенка у ликовним умјетностима
- тематика ( религиозна, митолошка, алегориска и др.) и митови у ликовним
умјетностима
Ликовна дјела и споменици културе
Теме: Ликовна дјела и споменици културе:

1. барокна умјетност
2. умјетност деветнаестог вијека
383
Јединица 1: Jeдиница 1: Јединица 1 – 3.

Ученик ће бити способан да: • Барокна умјетност српски језик, историја,
• схвати духовне Стилске одлике у социологија, екологија,
вриједности и сликарству. географија
карактеристике (Италија, Холандија,
• Барокне умјетности Фландрија, Шпанија)
• зна сакралне и профане Водећи умјетници
споменике културе тог (Каравађо, Рембрант,
доба Рубенс, Веласкез, Халс)
• схвати основе европске • Барокна умјетност
културе (филозофије, (остварења из области
књижевности и скулптуре - Бернини и
умјетности) архитектуре - Версај)
• схвати барокну културу • Завршна фаза барока
и умјетност Рококо
• зна дјела великих (Италија, Eнглеска,
умјетника тог доба Шпанија)
- Водећи умјетници
(Вато, Канелето,
Тјеполо, Гоја)
• Барок код
јужнсловенских народа
- Водећи умјетници (
Кокоља, Крачун,
Орфелин)
Јединица 2: Jeдиница 2:
Ученик ће бити способан да: • Умјетност
• схвати духовне деветнаестог вијека,
вриједности умјетности услови настанка, опште
деветнаестог вијека. карактеристике и
• схвати прилике у којима утицаји.
је настала умјетност и • Неокласицизам, опште
култура деветнаестог одлике (Давид, Енгр,
вијека Канова)
• уочи утицаје стилова из - Неокласицизам код
прошлости на умјетност јужнословенских народа
деветнаестог вијека. (Данил, Теодоровић,
• упореди остварења из Кавчић, Томинц)
области сликарства, • Бидермајер
скулптуре и архитектуре • Романтизам, опште
насталих у европским одлике, услови настанка,
земљама и код нас. представници (Жерико,
Делакроа, Тарнер)
- Романтизам код
384
јужнословенских
народа (Јакшић)
• Реализам, опште одлике
и представници (Курбе,
Домије, Рјепин, Рид)
- Реализа код
јужнословенских
народа. Водећи
умјетници (Крстић,
Буковац, Предић,
Јовановић)
Остварења у скулптури
(Убаковић, Рендић)
• Архитектура
деветнаестог вијека
(Ајфел, Бугарски)
Јединица 3: Јединица 3:
Ученик ће бити способан да: • Импресионизам, опште
• схвати опште одлике, услови настанка,
карактеристике праваца представници (Мане,
који су претходили Моне, Реноар, Дега,
модерној умјетности. Роден)
• услове настанка • Постимпресионизам,
импресионизма и опште одлике, услови
постимпресинизма настанка, представници
• опште карактеристике (Сера, Сезан, Ван Гог,
двају праваца и њихове Гоген)
утицаје на каснију • Импресионизм код
умјетност јужнословенских народа
(Петровић,
Миловановић, Јакопич,
Рачић)
385
Општи дио: - 1. час
Теме: - врсте ликовне и примјењене умјетности
- кратка историјa фотографије и плаката
Самостално ликовно изражавање:
Тема: фотографија

Јединица1: Јединица 1: Јединица 1, 2. историја

Фотографија Фотографија умјетности, , драмска и
музичка умјетност
Ученик ће бити способан да: • фотографија као
• препозна фотографију документ
као документ, али и да • фотографија као
исту практично уради композиција,
• овлада композицијом у • фотографија као
техници фотографије и информација,
да исту препозна • фотографија, обрада
• да фотографију • фотографија као
препозна као концепт
информацију
• да самостално изведе
обраду фотографије
Јединица 2: Јединица 2:
Графички дизајн Графички дизајн
Ученик ће бити способан да: • дизајн за насловницу

• практично изведе књиге
илустрацију и дизан • дизајн плаката
насловнице прочитаног • дизајн визит карте
дјела
дизајн плаката, овлада
техником дизајна,
композицијом и другим
ликовним елементима
дизајна
дизајн визит карте и
другог сличног
материјала
386
ПЛАНИРАЊЕ
Планирање је усклађивање програма у оквиру шклског плана према одређеним

условима. Смисао је да се утврде задаци на сваком часу који би најпотпуније развијали
све ликовне способности ученика, а нарочито способности које подстичу стварање, као и
оне који омогућавају стварање. Стога, градиво треба планирати тако да се постигне:
- виши ниво опажања
- оспособљеност примања
- одговарајући ниво разумјевања
- способност поступања
Врсте плана су:

- ГОДИШЊИ ПЛАН РАДА
- ОПЕРАТИВНИ ПЛАН РАДА (полугодишњи ,мјесечни)
Годишњи план рада треба да садржи преглед ликовних цјелина и број часова
предвиђен за одређене садржаје.
Оперативни –мјесечни план треба да буде детаљно разрађен.
- Послије завршеног циклуса (ликвна дјела и споменици кулуре) слиједи писмена

провјера знања (тест).
- Послије завршеног циклуса (самостално ликовно изражавње) естетска анализа
ученичких радова
РЕАЛИЗАЦИЈА САДРЖАЈА
1. Примањем/учењем – омогућавање ученицима да стичу знања из области ликовне

културе; савладавање технолошких поступака ликовног рада у оквиру одређених
средстава и медија и упознавање законитости и елемената ликовног језика.
2. Давањем/стварањем- подстицање ученика да се изражавају у оквиру ликовних
активности и стварају резултате ( увјек на вишем нивоу култивисања и јачања ликовне
осјетљивости).
Примарни циљ ликовног образовања је откривање и упознавање комплексне визуелне
и ликовне културе(чине је системи стваралаштва и системи кориштења).
Извори:
Уџбеници одобрени од стране надлежнога министарства, часописи, видео и аудио
касете, DVD записи, те стручни уџбеници и литература и Интернет. Монографије сликара
и вајара.
Начин оцјењивања
• Наставник ће пратити напредовање ученика током рада на модулу и водити
евиденцију о постигнућу сваког ученика појединачно.
• Ученици морају унапријед бити упознати са методама и критеријумима оцјењивања
• Ученици морају остварити минимум 50% свих резултата учења у свим одабраним
методама оцјењивања
387
Тахника оцјењивања
1. Интервју
• Оцјењивање резултата учења путем вербалног испитивања
• Питања дефинишу ученици или наставник
• Оцјењивање може бити од стране колеге ученика или наставника
2. Тест
• Примјењује се на све тематске јединице, а обавезан је на крају сваког полугодишта
• Питања за тест и бодовање морају бити унапријед дефинисани
• Ученике треба упознати са критеријумима оцјењивања
3. Усмена презентација
• Треба да се односи на задане задатке и да траје 5 до 10 минута по ученику
• Требају је дати сви ученици, а праћена је питањима ученика и наставника
4. Самостално ликовно стваралштво

• Колекција радова ученика сакупљених током модула
Важност
• Интервју 20%
• Тест 20%
• Усмена презентација 5%
• Самостално ликовно стваралштво 50%
• Присуство и активност на настави 5%
Пролазност
• Довољан (2) 50-60%
• Добар (3) 61-80%
• Врло добар (4) 81-90%
• Одличан (5) 91-100%
ПРОФИЛ И СТРУЧНА СПРЕМА НАСТАВНИКА И СТРУЧНИХ САРАДНИКA:
- професор ликовне умјетности

- диплoмирани сликар и професор ликовне културе
- дипломирани графичар и професор ликовне културе
- дипломирани вајар и професор ликовне културе
- дипломирани историчар умјетности
- дипломирани студент свих одсјека на академији ликовних и примјењених умјетности,
уз обавезу да положе диференцијални испит из педагошке групе предмета
388
ПРЕДМЕТ: ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ
СМЈЕР: ОПШТИ, ДРУШТВЕНО-ЈЕЗИЧКИ, ПРИРОДНО-
МАТЕМАТИЧКИ И РАЧУНАРСКО ИНФОРМАТИЧКИ
ПРЕГЛЕД ТЕМАТСКИХ ЦЈЕЛИНА
1. Атлетика/ 16 часова
2. Kошарка /14 часова
3. Вјежбе на справама и тлу и плесови /14 часова
4. Рукомет Одбојка /10+10 часова
5. Процјена физичког раста и васпитање моторичких способности/ 8 часова
Напомена: зависно од услова рада дозвољава се наставнику да прерасподијели фонд

часова у оквиру спортских игара.
Oперативни циљеви Наставни садржај Повезаност са осталим

исходи учења Наставне јединице наставним предметима
Јачање и очување 1. АТЛЕТИКА • Биологија: урођене и

здравља, физичке стечене способности,
кондиције и мент-алног • Ниски и високи старт функције система органа
здравља (на команду) и органа
• Техника трчања до • Коришћење рачунара
Ученик ће моћи да: 80m и истрајног трчања или инорматичке
• се прилагоди разним ( 1000 и 800m) технологије или
оптерећењима, тактика, • Тактика: техника Дневника рада - Картон
тимског и појед. рада истрчавања, ритам физичког развитка
• овлада техником, трчања деоница, финиш • Закони физике и
тактиком трчања, с • Бацање кугле биомеханике
обзиром на своје и (О'Брајан) или бочном • Праволинијска и
могућности других, техником (из мјеста) криволинијска кретања,
• схвати природу скока, • Скок удаљ (згрчно, лет и пад тијела
нач-ина савлађивања увинуће) • Психологија и
препрека, • Скок увис (техника: мотивација постигнућа
• унаприједи своје опкорачна, леђна, општих, спортских
функцио-налне маказице) • Екологија и физичко
способности, • Усавршавање технике васпитање
• овлада: техником, и усавр-шавање • Комуникација и
залетом, одразом, летом, моторних способности вјештина опхођења,
доскоком, као и побољшање филозофија, стил
• јача општу снага, резултата живота и васпитна
техника бацања • Тробој: (трчање 100, филозофија Показати
кугле,камена, бомбе 50m, скок удаљ, бацање практичмо технику,
• усавршава моторичке кугле) омогућити прије свега
389
спо-собности • Приказ техника сарадњу па и
• самоевидентира и бацања диска копља, (само)надметања као
стално прати своје кладива (очигледним своје-врсне начине
вјежбање у Дневнику наставним средствима) мотивације
рада наставе физичког • Могућности: крос
васпитања трчање, у природи,
• примјени у вјежбе реакције, из ра-
свакодневном животу и зних положаја,
побољша конди-цију и штафете, трка-чке
учешће у школском и вјежбе, с отпором,
јавном наступу, животу. поскоци..
Усавршавање моторичких 2. КОШАРКА • Физика, кинетика,

способности, усклађених облици кретања,
кретања, умијећа и • вођење лопте у мјесту и механика кретања,
навика, позитивне кретању отпори, окрети,
социјалне интер-акције, • промјена руке, правца, ротирање,
сарадњом, вербалне, висине вође-ња, • Закони акције и
невербалне комуникације полазног положаја, с реакције, судар,
полагањем амортизација,
Ученик ће моћи да: • држање лопте једном и • Праволинијска и
• примијени основне објема рук- ама, дијагонална кретања,
техничко- тактичке пивотирање, врсте равнотеже, осно-
замисли, комбинације ''пикенрол'',блока- да, вна приземљења тијела
• се надмеће у тимској правила игре при паду
игри са више сарадње у • хватање и додавање • Енглески језик слушање
игри, лопте разних висина и гледање кошарке у
• самовреднује тестовима • шутирање (из НБА лиги
за процјену усвојености различитих праваца, • Контрола и перцепција:
технике нивоа (вођење, позиција, бочни шут, у просторних,
шутирање дода- скоку с крила временских, техничких
вање/хватање и др.) варијанте), и динамичких инпута-
• у сарадњи са осталим • финтирање и игра с информација
ђацима усавршава центром
физичке способности • чување и преузимање
играча, коша,
блокирање,
пресијецање л.
• принципи одбране: 3:2
и 2:2:1...
• ТАКТИКА током игре:
блокада, ослобађање,
промјена правца,
дриблинг, пресинг
1:1,(полу)контра и
комбинације с
циљевима, разним
нивоима и позицијама.
390
Оспособљавање за 3. ВЈЕЖБЕ НА • Физика, кинетика,
самоста-лно вјежбање, СПРАВАМА И ТЛУ И облици кретања,
развијање ритма и љепоте ПЛЕСОВИ механика кретања,
покрета у простору и закони акције и
времену, васпи-тање воље Елементи из претходних реакције, судар,
разреда: амортизација удара
Ученик ће моћи да: • Тло -колут напријед, тијела, ротације и
• састави и изведе вјежбу назад, варијанте кретање тијела, естетика
или састав од пет (пруженим, разноже- покрета
елемената; ним ногама до • Облици и врсте
• усаврши технику претклона), колут равнотеже људског
извође-ња (љепота летећи тијела, функција чула и
извођења); • Премет странице вестибуларног апарата.
• овлада и усвоји више (''звијезда'') • Естетика покрета, стил,
повезаних елемената; • Став о шакама до колута комбинаторика
• самостално изведе напријед (премет, • Хуманизација односа
састав; склопка, салто са међу половима,
• вјежбе на справама одскочне даске) • значај традиције и
изводи-ти уз појачану • Прескок: згрчка, фолклора на нашим
пажњу,само- разношка, одбочка, просторима, а и шире
дисциплину, склонка Ж-110 М- • Користити: музику,
асистирање, чување и 120cm (акценат на слике, видео и CD
одговорност. заножењу) player, записе, игре
• одигра народно коло и • Греда,-мала: наскок, забавног карактера.
савремени плес у пару; ходање, окрети, • Заинтересованим
• изведе вјежбу с равнотежни положаји, омогућити према
реквизитом (справом) поскок, саскок(може на условима додатне
• опише и изводи технику линији) часове уз музику:
и вјежбе дисања током • Вратило аеробика, вјежбе
вјежб-ања, пазити на (дохватно):хват,узмах, обликовања, плеса и сл.
ставове, по-зе, премах, помјерање, (ако постоји: ученик
полазни,завршн положај ковртљаји јашући, који зна, огле-дало,
• самостално асистира љуљање музика и повољни
или пару, у тројкама • Састав повезаних услови)
• развити дух сарадње, елемента на свим
љуба-ви, подизање справама (гимнастички
општекултуре полигони на вријеме)
• Народни и друштвени
плесови
Народна игра из краја у
коме се живи, Ужичко
коло, Моравац
Плес: валцер, полка, танго,
''Хип- хоп'' (улични
плес),Шота, ''Би-
бап''(диско плес),
Breakdance
391
Усавршавање моторичких 4А. ОДБОЈКА • Физика, облици
способности, усклађених • Горње (прстима) кретања, механика
кретања, умијећа и одбијање преко главе, кретања, закони акције и
навика, позитивне поваљком реакције, судар,
социјалне интер-акције, • Доње одбијање – амортизација удара
сарадњом, вербалне, ''чекићем'' и горњим тијела, ротације и
невербалне комуникације чекићем, преко главе, кретање тијела
поваљком • Облици и врсте
Ученик ће бити способан • Тенис (школски) равнотеже људског
да: сервис, бочни тијела, функција чула и
• примијени горње, доње (евентуално бочни, вестибуларног апарата.
од-бијање, мијењањем лелујавац) • Биологија: брзина
мјеста • Смеч и блок (појед. и реакције и предикција
• примијени један од двојни, тројни, покрета
сервиса (тенис сервис, осигурање од лоба) • Став тијела, главе, руку
школски); • Игра парова, тројки / ногу
• користи праву технику и сарадњом и на цијелом • Комуникација и
у сарадњи с другим терену вјештина опхођења,
поштује правила игре; • Надметања парова, филозофија живота,
• провјери како да тројки стил живота и васпитна
напредује у усвајању • ''Ко дуже'', с три додира, филозофија. Показивање
знања одбојке; једном и свим усвојеним технике, омогућити
• развија и разликује техникама и примјеном прије свега сарадњу
осјећај за мекоћу разних комбинација • Појединачно и групно
одигравања, поп- • Игра на мрежи, надметање као
уларност и предности, постављање играча, својеврсне мотивације
љуб-ав према одбојци и улога у игри напада: • ''Тајминг'' у игри и
анимац-ију вјежбања у смеч, кување, укључење свих ученика
школи,кући пласирање, и у игри у вјежбање (било које
• одигра и примијени одбране: блок- врсте), рад на
смеч и блок појединца, двојни, слабостима код ученика
• дефинише своје тројни, заштита блока,
интересо-вање и праћење, адекватно
користи одбојку ван постављање
школе, убудуће и у • Примјена научених
спортско-рекреативне елемената у циљу
сврхе васпитања моторичких
• поштује супарника, способности
вођу, правила игре,стиче • Системи игре у
културу навијања, одбојци:
развија колекти-вност, - углом напријед,
контролу, одговорн-ост - углом назад
и иницијативу • Значај и улога:
• самовреднује тестовима примача, дизача и
за процјену усвојености коректора у игри
тех-ничког нивоа (горње
и доње одбијање,
сервис)
392
Унапређење позитивних 4Б. РУКОМЕТ
социјалних интеракција, • Вођење лопте Л и Д • Физика, кинетика,
позитивне слике о себи, руком облици кретања, закони
не- осредан контакт с • Основни став, додавање акције и реакције, судар,
другима и хва-тање (у пару и амортизација (удара)
тројкама) свих висина с тијела, ротације и
Ученик ће моћи да: ометањем кретање тијела, сила
• води лопту без гледања • Трокорак, Нордијски земљине теже, притисак,
у лопту; с ометањем шасе, шут с бековске одарац, динамика
пара позиције кретања
• правилно заузме • Седмерац , шут са 9m, • Комбинаторика, пренос
основни став у зони финта шута и продор, лопте
одбране, преузимање шут-скок скок-шут, • Теорија игара,
пивотмена задршком, с крила. оптерећења на једну
• додаје и хвата лопту, • Дриблинзи: варком тачку, смањење-
• додаје и хвата с тијела, повећање угла напада и
ометањем; • Игра примјеном одбране
• финтира шут и шут усвојених осн-овних • Процес прераде
преко пара, зоне, у скоку елемената, информација
• уважава супарника, (полу)контра • Контрола и перцепција:
прави-ла, стиче културу • Игра 6:0 5:1 с мањком просторних,
навијања играча и с утврђеним временских, техничких
• сарађује и фер надмеће задацима, с крила и и динамичких инпута и
користећи га као једноставним њихово усклађивање
средство, а не као циљ комбинацијама.
• умије да самовреднује • Игра на два гола: игра
на-предак коришћењем голмана у нападу и
тесто-ва за процјену одбрани, правила
технике: вођ-ење, • Основне тактике у игри
додавање-хватање,шут • Примјена научених
елемената у циљу
васпитања моторичких
способности
Упознавање сопствених 5. ПРОЦЈЕНА Примјена једног од

физичких, функционалних ФИЗИЧКОГ РАСТА И МЕТОДА про-цјене
и психичких особина, РАЗВОЈА И правилног држања тијела.
врли-на, упознавање црта УСАВРШАВАЊЕ У току процјене ових
свог здравља, личности и МОТОРИЧКИХ способности
других СПОСОБНОСТИ
Ученик ће моћи да: • Тест: држања тијела • Примјена рачунара за

• мјери висину, масу • Мјерење висине и масе пода-тке добијене од
тијела; тијела ученика из картона
• процијени, ојача • Експлозивна снага ногу физичког развитка
поједине моторичке (скок удаљ из мјеста) (Дневник рада).
способности; • Општа снага бацање • Анатомија, биологија и
• континуирано води медицинке култура људског тијела,
лични картон физичког • Трчање: (Ж) 800 (500) и култура исхране и
393
раста и развоја и (М) 1000 (800)m здравља развој органа и
усавршавања • Стартна и основна система органа, основне
моторичких брзина хранљиве материје,
способности; • Снага руку и раменог минерали и витамини,
• упозна своје слабости у појаса (издржај у згибу челичење....
развоју и способностима до 120s) и мјешовити • хигијена одјеће, обуће
и ради на свом згиб • Информатика и
побољшању • Гипкост (дубоки математика мјере
• упозна црте личности претклон) просјечне вриједности,
(уна-пређује морално- • Општа координација - одступања, графички
вољни ни-во своје одбијање лопте од зид прикази
личности) • ''Сам свој тренер'' или • Психологија, типови
• правилно држи тијело, вођење сопственог особа, личности по
• усклади покрете картона или дневника тјелесној грађи,
дијелова тијела: физичких активности и тјелесној течности,
координација тијела и вјежби. Посебно цртама личности
покрета: ''око-рука'', упражњавати вј. дисања и • Хемија, Биохемија -
''око-нога'', перципира током вјежбања пазити на метаболизам и
радње ставо-ве, позе, полазне и катаболизам
• упозна методологију завршне поло-жаје.
процј- ене свог Тестирање се изводи на
поч-етку и на крају, а у
психосоматског статуса
наредним год-инама само
и уписивање резул-тата
на крају школ. године.
као и потребу сталног
Паралелно изводити
вођења дневника програм тест- ирања и
физичких способности и нпр. одбојке како се не би
сл. чекало на радним
мјестима.Контролна
провјера и вредновање
резултата и консултовање
књиге,Иванић,
Сава:Методологија,
ГССО, Београд, 1996.
Минимални образовни захтјеви:
Атлетика: трчање на 1000, (800) 100 (50)m за ученике и 800 (500), 100 (50)m за ученице;
скок удаљ(увис) и бацање кугле – на резултат.
Вјежбе на справама и тлу: ученици: наставни садржаји програма вјежби на тлу, прескок,
једна справа у упору или једна справа у вису; ученице: наставни садржаји програма
вјежби на тлу, прескок и греда, вратило и плесови (народни и друштвени)
Изборни програм: Кошарка: и г р а Одбојка / Рукомет : и г р а
394
ПРЕДМЕТ: ПРИМЈЕНА РАЧУНАРА
СЕДМИЧНИ БРОЈ ЧАСОВА : 2
Циљ наставе предмета Примјена рачунара је оспособљавање ученика за коришћење

рачунарских програма намијењених примјени рачунара у различитим областима и
оспособљавање за употребу рачунара у даљем образовању.
Задатак наставе предмета Примјена рачунара у трећем разреду је овладавање коришћењем

стандардних програма за примјену рачунара у математици и статистици.
Тема. 1: Основне могућности програма за примјену рачунара у математици

(2 часа + 2 часа вјежби)

Ученик треба да: 1. алати и развојно Постоји корелација са

- се упозна са основним окружење математиком, као и другим
могућностима и 2. библиотека предметима из рачунарско-
карактеристикама математичких функција информатичке групе.
програма, његовим 3. програмски језик
опцијама и модулима 4. графика
5. спољашњи интерфејси
Препоручује се употреба апликације MATLAB, као програма високих

перформанси који интегрише израчунавања, визуализацију и програмирање у окружењу
једноставном за кориштење, гдје се проблеми и рјешења изражавају уобичајеном
математичком нотацијом.
Ученици треба да буду у стању да инсталирају програм, упознају се са његовим

опцијама и могућностима
395
Тема 2: Коришћење програма за обично израчунавање (2 часа + 4 часа вјежби)

Ученик треба да: 1. типови података и Постоји корелација са

- буде у стању да објеката математиком, као и другим
извршава једноставнија 2. константе и предметима из рачунарско-
израчунавања промјенљиве информатичке групе.
- упозна се са типовима 3. аритметички и логички
података и објеката оператори
4. функције

Ученици треба да знају извршавати елементарна нумеричка израчунавања, те да

буду упознати са начином кориштења аритметичких и логичких оператора и уграђених
функција у програму.
Тема 3: Рад са низовима, листама и матрицама (2 часа + 4 часа вјежби)

Ученик треба да: 1. низови и матрице Постоји корелација са

- упозна начин рада са 2. листе математиком, као и другим
структурама података 3. функције за рад са предметима из рачунарско-
као што су листе и низовима, листама и информатичке групе.
матрице матрицама
- упозна уграђене 4. операције са низовима,
функције за рад са листама и матрицама
листама и матрицама

396
Ученици требају бити у стању да извршавају основне операције са структурама

података као што су низови, матрице и листе помоћу уграђених функција у програму.
Тема 4: Интерполација и апроксимација функција (2 часа + 4 часа вјежби)

Ученик треба да: 1. интерполација Постоји корелација са

- упозна начин 2. апроксимација математиком, као и другим
кориштења метода 3. локални екстреми предметима из рачунарско-
нумеричке математике у информатичке групе.
програму
- буде у стању користити
методе као што су оне за
интерполацију и
апроксимацију функција

Способност ученика да користи дати програм за употребу у нумеричкој

математици, посебно методе за интерполацију и апроксимацију функција.
Тема 5: Рад са периферијским уређајима (2 часа + 0 часова вјежби)

Ученик треба да: 1. улазни и излазни Постоји корелација са

- упозна начин на који уређаји математиком, као и другим
програм комуницира са 2. драјвери предметима из рачунарско-
различитим улазним и информатичке групе.
излазним уређајима

397
Ученик треба да зна да користи стандардне улазно/излазне уређаје у окружењу

датог програма.
Тема 6: Графичке могућности и синтеза звука (6 часова + 6 часова вјежби)

Ученик треба да: 1. опције функције plot, Постоји корелација са

- упозна графичке 2. комбиновање више математиком, као и другим
могућности програма графикона предметима из рачунарско-
- упозна звуковне 3. график параметарски информатичке групе.
могућности програма задане функције,
4. график тродимензионих
функција,
5. синтеза звука,
6. графичка анимација

Ученик треба да овлада кориштењем графичких опција и функција програма,

посебно у представљању 2D и 3D графика математичких функција, а такође да упозна и
звуковне могућности програма.
Тема 7: Основе програмирања (4 часа + 10 часова вјежби)

Ученик треба да: 1. процедуре и функције Постоји корелација са

- упозна могућности 2. условна и безусловна математиком, као и другим
апликације као гранања предметима из рачунарско-
програмског језика 3. цикличне структуре информатичке групе.
- буде у стању да том
језику програмира
основне алгоритамске
структуре
398

математичком нотацијом
Ученик треба да буде у стању да програмски рјешава проблеме који захтијевају

кориштење контролних структура (гранања) као и FOR и WHILE петљи.
Тема 8: Основне могућности програма за статистичку обраду података (14 часова + 8

часова вјежби)

Ученик треба да: 1. Појмови из елементарне Постоји корелација са

- се упозна са основним теорије вјероватноће и математиком, као и другим
елементима статистике предметима из рачунарско-
вјероватноће и информатичке групе.
статистике
- буде у стању да користи
програм при
статистичкој обради
података.

математичком нотацијом
Ученик треба да овлада кориштењем програма за рјешавање задатака који се

односе елементарну теорију вјероватноће као и за статистичку обраду података.
399
ПРЕДМЕТ: РАЧУНАРСКИ СИСТЕМИ
Циљ наставе предмета Рачунарски системи је даље упознавање са информатичким

појмовима, са структуром рачунарског система и најраспрострањенијим архитектурама
савремених рачунарских система.
Посебни циљеви наставе предмета Рачунарски системи су:

- упознавање различитих бројевних система, овладавање основним аритметичким
операцијама и процесом превођења бројева из једног бројевног система у други;
- сагледавање везе између Булове алгебре и компоненти рачунарског система;
- упознавање структуре и начина функционисања савремених рачунарских система;
- стицање знања о улози сваке компоненте рачунарског система;
- упознавање архитектуре вишепроцесорских система и рачунарских мрежа.
Тема. 1: Појам информације, запис и обрада података, кодирање (4 часа +2 часа вјежби)

Ученик треба да: 1. Податак, информација, Постоји корелација са свим

• се подсјети основних запис осталим предметима из
појмова као што су 2. Алфабети и кодови рачунарско-информатичке
податак, информација, 3. Хијерархија података групе.
обрада података 4. Кратак историјат развоја
• се упозна са појмовима рачунарских система
као што су кодови,
хијерархија података
исл.
Потребно је нагласити да је рачунарски систем дио информационог система и

његова технолошка подршка, па је стога упутно кратко објаснити суштину појма
информационог система.
Ученици треба да освјеже своје знање из основних информатичких појмова, као и

да усвоје неке нове везано за алфабете, кодове и хијерархију података.
400
Тема. 2: Бројевни системи, превођење из једног бројевног система у други
(6 часова + 4 часа вјежби)

Ученик треба да: 1. Бројевни системи Постоји корелација са свим

• се детаљније упозна са (децимални, бинарни, осталим предметима из
различитим бројевним хексадекадни) рачунарско-информатичке
системима, посебно 2. Запис знаковних групе.
бинарним и података
хексадекадним 3. Цјелобројна и
• се упозна са децимална аритметика
аритметиком у тим 4. Бинарно кодирани
бројевним системима, декадни бројеви
како цјелобројном тако 5. Реални бројеви у
и децималном покретном и
• се упозна са непокретном зарезу
аритметиком реалних
бројева у покретном и
непокретном зарезу
Посебну пажњу би требало обратити на вјежбе, нарочито оне које се односе на

реалне бројеве у покретном зарезу и урадити довољан број примјера и задатака.
Ученици треба да савладају основе рачунарске аритметике, цјелобројне и

децималне, те аритметике у покретном зарезу.
Тема. 3: Булова алгебра и логичке компоненте рачунара (4 часа + 4 часа вјежби)

Ученик треба да: 1. Булове функције Постоји корелација са свим

• се упозна са основним 2. Логички елементи осталим предметима из
постулатима и 3. Минимизација логичких рачунарско-информатичке
теоремама Булове функција групе.
алгебре 4. Карноове таблице
• овлада методама
минимизације логичких
функција
• се упозна са основним
логичким колима
401
Погодно је користити неки софтвер за минимизацију Булових функција, као и за

синтезу логичких кола
Ученици треба да се упознају са логичким основама обраде података, Буловом

алгебром и методама минимизације логичких кола.
Тема 4: Структура савремених рачунарских система (4 часа + 4 часа вјежби)

Ученик треба да: 1. фон Нојманова машина Постоји корелација са свим

• се упозна са фон 2. изглед савременог осталим предметима из
Нојмановом рачунарског система рачунарско-информатичке
архитектуром 3. систем прекида групе.
рачунарског система (интерапта)
• упозна глобалну 4. брзина обраде података
структуру савременог
рачунарског система
Поред упознавања теоријских основа, потребан је и практичан рад улабораторији

гдје ученици треба да спајају поједине рачунарске компоненте уупотребљиве цјелине.
Ученици требају упознати архитектуру савременог рачунарског система, како у

теоријском тако и у практичном виду.
Тема. 5: Структура хардвера,архитектуре савремених рачунара(10 часова + 6 часова

вјежби)

Ученик треба да: 1. Микропроцесори и Постоји корелација са свим

• се упозна са структуром њихова структура осталим предметима из
хардвера (аритметичко-логичка рачунарско-информатичке
• се упозна са начином јединица, регистри, групе.
повезивања хардверских инструкциони циклус,
компоненти управљачка јединица)
2. CISC и RISC
архитектура
микропроцесора
3. Часовник ријеч и
402
магистрала
4. Новије
микропроцесорске
архитектуре
5. Унутрашње и спољашње
меморије
6. Улазно/излазни уређаји
Поред упознавања теоријских основа, потребан је и практичан рад у лабораторији

гдје ученици треба да спајају поједине рачунарске компоненте у употребљиве цјелине.
Ученици требају упознати структуру хардвера и начин повезивања хардверских

компоненти у цјелину како у теоријском тако и у практичном смислу.
Тема 6: Структура софтвера: оперативни системи, развојни софтвер,кориснички софтвер

(6 часова + 6 часова вјежби)

Ученик треба да: 1. системски софтвер Постоји корелација са свим

• се упозна са појмовима (оперативни системи, осталим предметима из
системског, развојног и драјвери итд.) рачунарско-информатичке
апликативног софтвера 2. развојни софтвер групе.
• се подсјети основних 3. кориснички софтвер
функција и типова
оперативних система
На часовима вјежби потребно је практично показати ученицима начине

инсталација и одржавања у радном стању оперативних система и другог системског и
апликативног софтвера.
Ученици требају осим теоријског стећи и практично знање из ове области.
403
Тема 7: Вишепроцесорски системи и напредне архитектуре рачунара(6 часова + 6 часова
вјежби)

Ученик треба да: 1. вишепроцесорски Постоји корелација са свим

• се упозна са савременим рачунари осталим предметима из
вишепроцесорским 2. SIMD и MIMD рачунари рачунарско-информатичке
системима 3. системи са паралелном групе.
• се упозна са најновијим обрадом података
и напредним 4. нанотехнологије и
технологијама и квантни рачунари
архитектурама
Било би корисно мотивисати ученике да на Интернету потраже информације о

темама из ове области и то уобличе у виду реферата, презентација, вебсајтова и сл.
Упознавање ученика са најновијим достигнућима у области рачунарских система и

напредним технологијама.
404
ПРЕДМЕТ: ПРОГРАМИРАЊЕ
Општи циљеви:
• Развој способности апстрактног мишљења
• Развој самосталности у раду ученика
Посебни циљеви:
• Упознавање са објектно-оријентисаним начином програмирања
• Ученик треба да научи правити графички кориснички интерфејс
• Упознавање са сложенијим структурама података и одговарајућим алгоритмима
• Упознавање са процесом израде комплетне рачунарске апликације
• Оспособљавање за рјешавање проблема примјеном програмског језика
• Упознавање специфичне терминологије у вези са наставним садржејем
Тема: Понављање градива (1 час + 3 часа вјежби)

• Освјежи знања из • Типови података Математика. У примјерима

програмирања стечена у • Наредба гранања се могу користити
другом разреду • Наредбе понављања математички задаци
• Низови
• Подпрограми
Дидактичка упутства и препоруке: Понављати рјешавањем задатака.
Исходи учења: Ученици треба да се подсјете на градиво програмирања које су учили у

другом разреду. То је неопходан предуслов да се успјешно настави учење програмирања.
405
Тема: Објектно-оријентисано програмирање (8 часова + 12 часова вјежби)

• Зна препознати класе на • Објекат Математика. Задаци могу

основу постављеног • Класа имати математичке теме. На
задатка • Конструктор примјер: класа
• Зна написати класу • Особине објекта(поља) правоугаоник, класа троугао
• Правилно употребљава • Методе и сл.
модификаторе • Модификатори(видљи-
• Прошири вост чланова класе)
функционалност класе • Наслеђивање
насљеђивањем • Енкапсулација
• Уочи предност објектно
оријентисаног начина
програмирања
Дидактичка упутства и препоруке: Кроз одговарајуће примјере приближити ученицима

основе објектно-оријентисаног програмирања. Не улазити обавезно у детаље као што су
апстрактне класе, интерфејси, полиморфизам. Ови садржаји се могу представити
ученицима који се одлуче за додатну наставу из програмирања.
Исходи учења: Ученици треба да овладају основним појмовима објектно оријентисаног
програмирања. Треба да знају препознати објекте, написати класу и проширити
функционалност класе наслеђивањем.
Тема: Структуре података и алгоритми (8 часова + 12 часова вјежби)

• Научи основне • Листе Матемтика. У примјерима се

операције над • Пролазак кроз листу могу користити
сложенијим структурама • Додавање елемента на математички задаци.
података листа и стек почетак, крај и у
• Препозна задатке у средину
којима се користе • Брисање елемента из
наведене структуре листе
података • Стек
• Зна примјенити • Додавање елемента на
једноставне алгоритме врх стека
над наведеним • Брисање елемента са
структурама података врха стека
• Приступ елементу на
врху стека
406
Дидактичка упутства и препоруке: Ученицима који долазе на додатну наставу из
програмирања могу се презентовати и основе редова и графова.
Исходи учења: Ученик зна основне операције, препознаје проблем који се рјешава
употребом листе и стека, те може имплементирати једноставне алгоритме у таквим
задацима.
Тема: Програмирање графичког корисничког интерфејса (6 часова + 9 часова вјежби)

• Зна направити • Прозор Математика, физика,

једноставан графички • Поље за текст рачунарски системи –
кориснички интерфејс • Ознака бирати задатке којима се
• Зна придружити • Дугме врше једноставна рачунања
ослушкиваче • Ослушкивачи из наведених предмета
одговарајућим • Дугмад за једноструки и
догађајима вишеструки избор
• Падајући мени
• Главни мени и
подменији
Дидактичка упутства и препоруке: Уколико програмски језик користи много линија

кода за постављање графичког интерфејса омогућити ученицима да копирају дио кода
како тај дио не би учили напамет.
Исходи учења: Ученици знају направити програм који узима податке путем графичког
интерфејса и на исти начин приказује резултате.
Тема: Приступ бази података (1 час + 3 часа вјежби)

• Зна приступити бази • Конекција са базом Базе података

података података
• Зна прочитати податке • Упис података
из базе података • Читање података
• Зна уписати податке у
базу података
Дидактичка упутства и препоруке: Ученици у трећем разреду имају 108 часова база
података и стичу солидне основе из тог предмета. У овом кратком дијелу треба им само
показати како да приступе бази података користећи програмски језик.
Исходи учења: Ученици знају приступити бази података користећи програмски језик.
407
Тема: Самостална израда програма 8 часова

• Зна самостално • Прављење софтвера који Ученицима треба

направити програм који има примјену у оквиру представити идеје за
рјешава неки проблем неког школског прављење софтвера који се
који се може предмета или у може примјенити у оквиру
представити алгоритмом рјешавању неког неког од предмета које
• Зна отклонити уочене проблема из похађају.
грешке у раду програма свакодневног живота
• Зна модификовати дио који се може
програма и додати нове представити на рачунару
функционалности
програму
Дидактичка упутства и препоруке: Договорити са ученицима циљеве њихових

програма. Пратити њихов самосталан рад. Ученици могу постављати питања кад имају
проблем са израдом софтвера. Ученици самостално пролазе кроз више фаза израде
софтвера: прављење алгоритма, писање програмског кода, тестирање, исправљање
грешака, модификације захтијеване од стране професора.
Исходи учења: Ученици треба да самостално направе софтвер са графичким корисничким
интерфејсом користећи објектно-оријентисан приступ програмирању.
Напомена: Предавач може изабрати прогрaмски језик који подржава објектно-

оријентисано програмирање. Ако су ученици у другом разреду користили програмски
језик C онда се препоручује да у трећем разреду уче C++, Java или C# због синтаксних
сличности.
408
ПРЕДМЕТ: МОДЕЛИ И БАЗЕ ПОДАТАКА
Општи циљеви:
• Развој способности апстрактног мишљења
• Развој самосталности у раду ученика
Посебни циљеви:
• Ученик треба да разумије модел података
• Ученик треба да стекне увид у значај база података
• Упознавање специфичне терминологије у вези са наставним садржејем
• Ученик треба да савлада руковање софтвером за рад са базама података
• Упознавање са процесом израде комплетне базе података
• Ученик треба да зна основне команде sql језика
• Оспособљавање за рјешавање проблема конкретних проблема употребом база
података
Тема: Увод у моделе и базе података (4 часа + 2 часа вјежби)

• Познаје могућности • Историјат база података Математика, програмирање

примјене база података • Примјена база података
• Познаје основе • Циљеви употребе базе
различитих модела база података.
података • Типови база података:
• Добије основне Хијерархијске базе
информације о података, Мрежне базе
историјату база података података, Објектне базе
података, Релационе
базе података
• Примјери
Исходи учења: ученици су упознати са могућностима примјене база података и

препознају неколико модела база података.
409
Тема: Увод у модел ентитета и веза (4 часа + 8 часова вјежби)

• Разумије потребу за • Шта је модел ентитета и Математика, програмирање

моделовањем ентитета и веза и за шта се он
веза користи
• Раздвоји поимање о • Концептуални, логички
концептуалном, и физички модел
логичком и физичком података
моделу података • Ентитети, везе и
• Препозна ентитете и атрибути. Независни,
везе између ентитета на слаби и агрегирани
конкретним проблемима ентитети
• Самостално креира • Примјери моделовања
модел ентитета и веза за ентитета и веза
конкретан проблем • Креирање модела
ентитета и веза у
софтверу за рад са
дијаграмима
Дидактичке напомене: Користећи што више примјера, усмјеравати ученике да препознају

и разликују независне ентитете, да препознају везе између њих. Дијаграме модела
ентитета и веза креирати у неком од кориснички оријентисаних програма за рад са
дијаграмима.
Исходи учења: ученици су упознати са основама модела ентитета и веза. Ученици су
способни да у конкретним примјерима препознају ентитете и везе између њих.
Тема: Релациони модел (10 часова + 8 часова вјежби)

• Зна представити податке • Структуирање и Математика

користећи релациони организација података у
модел релационом моделу
• Познаје ограничења у • О релацијама као
представљању података математичким појму.
• Разумије појмове прве и Релациона унија,
друге нормалне форме пресјек, разлика и
• Зна да креира релациону Декартов производ.
шему на основу модела Домени атрибута.
ентитета и веза • Веза између релације као
математичког појма и
релационог модела
410
података.
• Примарни кључ, Страни
кључ, Референцијални
интегритет
• Метода нормалних
форми за логичко
пројектовање релационе
базе података. Прва,
друга и трећа нормална
форма
• Претварање модела
ентитета и веза у
релациону шему
Дидактичка упутства и препоруке: Након теоријског увода, потребно je обрадити

неколико примјера који су још увијек „на папиру“, прије навођења и употребе софтвера.
Примјере који се раде у оквиру ове теме искористити за наредну тему и рад у конкретном
софтверу. Укључити примјере из претходне теме.
Исходи учења: Ученици имају теоријско знање потребно за прављење релационих база
података.
Тема: Софтвер за рад са релационом базом података (16 часова + 20 часова вјежби)

• Познаје опције софтвера • Врсте софтвера за развој Рачунарски системи.

за рад са базом података база података. Избор Примјери се могу бирати
• Практично примјењује софтвера. тако да освјеже знање
знање из релационих • Радно окружење. ученика о рачунарском
база користећи софтвер Креирање празне базе систему.
података. Отварање Рачунарство и информатика.
постојећих база. Софтвер за рад са базама
Снимање базе. података има доста
• Креирање табеле. заједничких особина са
Различити прикази другим софтверима за
табеле. Рад са канцеларијско пословање.
„полуготовим табелама“
– темплејтима
• Подешавање изгледа
табеле.
• Унос података у табелу.
Промјена и брисање
података.
• Креирање упита. Избор
колона. Сортирање,
411
сумирање и
пребројавање.
• Select и update упити.
• Креирање форми.
Употреба чаробњака за
креирање форми.
• Форме за унос и
промјену података у
табелама.
• Додатне опције за
креирање форме:
додавање нових
елемената на форму.
• Креирање извјештаја.
Употреба чаробњака за
креирање извјештаја.
• Прилагођавање изгледа
извјештаја
Дидактичка упутства и препоруке: Повезати градиво о релационим моделима са радом

у конкретном софтверу. Користити примјере из претходне теме. Наводити ученике да
разумију понуђене опције, читају појашњења и подешавају суштинске елементе. На
примјер: мање је важно знати обојити колону или промијенити фонт назива колоне у
односу на препознавање типа податка у датој колони.
Исходи учења: Ученици повезују знање из релационих база податакa са конкретном

употребом софтвера за рад са базама података.
Тема: Увод у SQL (2 часа + 2 часа вјежби)

• Зна за шта се користи • Основне особине SQL Програмирање, Примјена

SQL језик језика. Функције SQL рачунара. Рад у SQL-у се
• Зна гдје се пише и како језика може комбиновати са радом
се извршава SQL код • Основна правила писања у програмским језицима
• Познаје основну SQL наредби који уче у оквиру предмета
синтаксу • Примјери SQL наредби Програмирање. Такође,
• Буде упознат са • Типови података приликом израде веб
правилима писања SQL • Једноставне функције страница у одређеној мјери
наредби (sum, avg, min, max, се може радити са
• Познаје могућности count, first, last) страницама које
језика у погледу типова комуницирају са базом
података података
412
Дидактичка упутства и препоруке: SQL наредбе писати у истом софтверу који су
ученици користили раније за рад са базама података, ако је то могуће. Читав дио о SQL
(ова и наредне теме) радити темељно, али не пуно „у ширину“. Ученици у оквиру ове и
наредних тема требају да науче принципе употребе SQL језика и основне SQL команде.
Детаљнија синтакса и рад у SQL језику су остављени за четврти разред.
Исходи учења: У овој теми ученик упознаје основне особине SQL језика и правила
потребна за писање SQL наредби.
Тема: Прављење упита помоћу SQL-а (3 часа + 3 часа вјежби)

• Зна претражити податке • Наредбе :Select ... from Програмирање, Примјена

у бази кориштењем • Клаузуле WHERE, рачунара. Рад у SQL-у се
упита. ORDER BY, GROUP може комбиновати са радом
• Познаје BY, DISTINCT, у програмским језицима
функционалности BETWEEN, LIKE и који уче у оквиру предмета
појединих клаузула HAVING, Desc и Asc, Програмирање. Такође,
AND, OR оператори. приликом израде веб
Оператори поређења страница у одређеној мјери
се може радити са
страницама које
комуницирају са базом
података
Дидактичка упутства и препоруке: Користити постојећу базу са већом количином

података. На примјер базу података школске библиотеке. Ученици претраживањем веће
количине података стичу утисак о предностима које доносе упити и разумију улогу и
значење клаузула.
Исходи учења: Ученици знају направити различите SQL упите који претражују податке у
бази.
Тема: SQL наредбе за манипулацију подацима (3 часа + 3 часова вјежби)


• Insert. Убацивање Програмирање, Примјена
• Зна додати податке у података. Објашњење рачунара. Рад у SQL-у се
табеле када убацивање може комбиновати са радом
• Зна измјенити податке у података успијева, а у програмским језицима
табелама када не и зашто. који уче у оквиру предмета
• Зна избрисати податке • Update. Објашњење Програмирање. Такође,
из табела начина промјене приликом израде веб
података. Постављање страница у одређеној мјери
услова који одређује се може радити са
413
који подаци се мијењају. страницама које
• Delete. Објашњење комуницирају са базом
начина брисања података
података.
Исходи учења: Ученици знају направити упите који убацују, мијењају и бришу податке из
табеле. Повезати команде са примарним кључем, референцијалним интегритетом и
каскадним брисањем сродних записа.
Тема: SQL наредбе за опис података (2 часа + 4 часа вјежби)

• Зна направити нову • Команда Create. Програмирање, Примјена

табелу Креирање базе података, рачунара. Рад у SQL-у се
• Зна измјенити слогове у креирање табеле. може комбиновати са радом
постојећој табели Ограничења на у програмским језицима
• Зна избрисати слогове колонама: Primary key, који уче у оквиру предмета
из табеле Foreign key, Not null, Програмирање. Такође,
Unique, check, default приликом израде веб
• Команда Alter страница у одређеној мјери
• Команда Drop се може радити са
страницама које
комуницирају са базом
података
Дидактичка упутства: Ученици требају да науче основне улоге поменутих команди. По

професоровој процјени одредити ниво детаљности, који за ову тему не мора бити висок.
Исходи учења: Ученици знају наредбе за креирање, измјену и брисање табела.
414
Тема: Самостална израда базе података 14 часова

Ученик треба да: • Прављење базе података Ученицима треба

представити идеје за
• Зна самостално прављење базе података која
направити релациони се може примијенити у
модел оквиру неког од предмета
• Зна користећи које похађају.
одговарајући софтвер
реализовати базу
података
• Зна модификовати дио
базе података и додати
нове функционалности
програму
Дидактичка упутства и препоруке: Договорити са ученицима какву ће базу података

правити. Пратити њихов самосталан рад. Ученици могу постављати питања кад имају
проблем са израдом базе података. Ученици самостално пролазе кроз прављење модела,
израду коришћењем софтвера, тестирање, исправљање грешака, модификације захтјеване
од стране професора.
Исходи учења: Ученици треба да се упознају процес израде базе података и да уз
консултације са професором направе базу података која би се могла користити за неку
специфичну потребу.
415

III гимназије 283 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

III гимназије 283 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

РЕПУБЛИКА СРПСКА

МИНИСТАРСТВО ПРОСВЈЕТЕ И КУЛТУРЕ

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД

Бања Лука, јули 2013. године

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ТРЕЋИ РАЗРЕД

Бања Лука, јули 2013. године

Министарство просвјете и културе Републике Српске

Горан Мутабџија, министар

Нина Нинковић, в.д. директора Републичког педагошког завода,

Модели и базе података

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ;

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ;

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ;

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: ЕНГЛЕСКИ ЈЕЗИК;

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: ЊЕМАЧКИ ЈЕЗИК; РАЗРЕД: ТРЕЋИ

НАСТАВНИ ПРЕДМЕТ: РУСКИ ЈЕЗИК; СМЈЕР: ОПШТИ, ДРУШТВЕНО-ЈЕЗИЧКИ,

НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: ФРАНЦУСКИ ЈЕЗИК СМЈЕР:

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: ИТАЛИЈАНСКИ ЈЕЗИК; СМЈЕР: ОПШТИ,

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: ПСИХОЛОГИЈА; СМЈЕР: ДРУШТВЕНО-

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: ФИЛОЗОФИЈА; СМЈЕР: ОПШТИ;

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: ИСТОРИЈА;

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: ИСТОРИЈА; СМЈЕР: ОПШТИ;

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: ИСТОРИЈА; СМЈЕР: ПРИРОДНО-

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ ГЕОГРАФИЈА; СМЈЕР: ОПШТИ,

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: БИОЛОГИЈА; СМЈЕР:

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: МАТЕМАТИКА; СМЈЕР:

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: МАТЕМАТИКА; СМЈЕР:

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: МАТЕМАТИКА; СМЈЕР: ПРИРОДНО –

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: МАТЕМАТИКА; СМЈЕР:

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: ФИЗИКА; СМЈЕР: ОПШТИ,

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: ФИЗИКА; СМЈЕР: РАЧУНАРСКО-

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: ХЕМИЈА; СМЈЕР: ОПШТИ;

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: ХЕМИЈА; СМЈЕР: РАЧУНАРСКО-

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: ХЕМИЈА; СМЈЕР: ПРИРОДНО-

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: РАЧУНАРСТВО И ИНФОРМАТИКА;

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: МУЗИЧКА КУЛТУРА; СМЈЕР:

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: ЛИКОВНА КУЛТУРА; СМЈЕР:

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ; СМЈЕР: ОПШТИ,

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: ПРИМЈЕНА РАЧУНАРА; СМЈЕР:

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: ПРОГРАМИРАЊЕ; СМЈЕР:

НАСТАВНИ ПРОГРАМ ЗА ПРЕДМЕТ: МОДЕЛИ И БАЗЕ ПОДАТАКА;

Општи и посебни циљеви програма

Задаци наставе српског језика и књижевности су да:

I Творба ријечи, II Лексикологија (са елементима терминологије и фразеологије), III

I ТВОРБА РИЈЕЧИ (5)

Ученик треба да: Основни појмови о Страни језици

II ЛЕКСИКОЛОГИЈА (СА ЕЛЕМЕНТИМА ТЕРМИНОЛОГИЈЕ И ФРАЗЕОЛОГИЈЕ) (5)

Ученик треба да: Синонимија, антонимија, Страни језици

III СИНТАКСА (20)

Ученик треба да: Нивои лингвистичке Страни језици

Ученик треба да Транскрипција ријечи из Страни језици

V КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА (25)

Ученик треба да: I УСМЕНО ИЗРАЖАВАЊЕ Страни језици

I Модерна, II Међуратна и ратна књижевност, III Лектира

Ученик треба да: I МОДЕРНА (32) Ликовна култура

Овај наставни програм за предмет Српски језик и књижевност за трећи разред

Општи и посебни циљеви програма

Задаци наставе српског језика и књижевности су да:

I Творба ријечи, II Лексикологија (са елементима терминологије и фразеологије), III

I ТВОРБА РИЈЕЧИ (5)

Ученик треба да: Основни појмови о Страни језици

II ЛЕКСИКОЛОГИЈА (СА ЕЛЕМЕНТИМА ТЕРМИНОЛОГИЈЕ И ФРАЗЕОЛОГИЈЕ) (5)

Ученик треба да: Синонимија, антонимија, Страни језици