1.

Autotransformator je iskorišćen za povezivanje 11,5 kV distributivne trofazne mreže

na mrežu 10 kV. Pri tome je dimenzionisan za prenos snage 2000 kVA. Faze su povezane u
spregu Yy čija su zvezdišta uzemljena. Koliku prividnu snagu treba da podnesu pojedinačni
fazni namotaji datog transformatora? Ako se posmatrani autotransformator veže kao običan
transformator kolika bi bila njegova prividna snaga?

Autotransformator je specijalna vrsta transformatora za koji se može reći da ima

samo jedan namotaj čiji jedan deo istovremeno pripada primarnoj i sekundarnoj mreži. Šema
monofaznog silaznog autotransformatora je prikazana na slici X1a, dok je šema trofaznog
autotransformatora koji je povezan u spregu Yy sa uzemljenim zvezdištima prikazan na slici
X1b. Za trofazni primer je jasno da je dovoljno reći da je vezan u spregu zvezda (Y) s obzirom
na konfiguraciju autotransformatora. Na slici se između priključaka AC nalazi primarni
namotaj sa N1 redno vezanih navojaka, dok kao sekundarni namotaj služi deo primarnog
namotaja između priključaka B i C, sa brojem navojaka N2.

Slika X1. Šema silaznog autotransformatora: a) monofazni autotransformator, b) trofazni

autotransformator spregnut u zvezdu.

S obzirom da se dovedeni napon na primarnom namotaju U1 jednako raspodeljuje

između svih N1 navojaka, to će napon na sekundarnom namotaju sa N2 navojaka, u praznom
hodu iznositi:
U1 U U U 1 N1
U2 = N2 = 1 = 1 ⇒ = =a
N1 N1 a U 2 N2
N2

gde je sa a obeležen odnos broja navojaka primarnog i sekundarnog namotaja, tj.

koeficijent transformacije autotransformatora. Za trofazni autotransformator isti odnos važi
samo za fazne napone primara i sekundara:
U1 f U1 f U1 f U1 f N1
U2 f = N2 = = ⇒ = =a
N1 N1 a U2 f N2
N2
 U tom pogledu, može se reći da se režim praznog hoda autotransformatora ni po
čemu ne razlikuje od režima praznog hoda običnog transformatora. U režimu opterećenja
autotransformatora iz primarne mreže teče struja I1, a u sekundarnoj mreži struja I2. Struja I1
teče po delu AB namotaja, a struje I2 u autotransformatoru nema, jer po zajedničkom delu
BC namotaja (ovde sekundarni namotaj) teče rezultujuća struja IC (C-common, eng.
zajednički) koja se dobija superpozicijom struja I1 i I2. Struje I1 i I2 su uvek suprotnog smera
jer se snaga prenosi sa primara na sekundar, pa je:
I C = I 2 - I1

Budući da magnetopobudne sile donjeg, zajedničkog dela namotaja i gornjeg,

preostalog dela namotaja teže da se ponište, zanemarujući struju magnećenja
autotransformatora može se zapisati:
(N1 - N 2 )I1 = N 2 IC
(N1 - N 2 )I1 = N 2 (I 2 - I1 )
Odatle sledi da se i kod autotransformatora struja primara i sekundara odnose
obrnuto poporcionalno koeficijentu transformacije, odnosno važi slično kao kad bi namotaji
primara i sekundara bili električno odvojeni:
I1 1
=
I2 a

Slično, kod trofaznog autotransformatora isti odnos važi za fazne vrednosti struja
primara i sekundara:
I1 f 1
=
I2 f a

Kao što je prethodno ukazano kod autotransformatora struja I2 je jednaka zbiru struje
I1 i struje IC kroz zajednički deo namotaja primara i sekundara:
I C = I 2 - I1 Þ I 2 = I1 + I C
Struja sekundara I2 se sastoji od: struje I1 koja teče direktno iz primarne mreže i
posledica je galvanske, električne veze namotaja primara i sekundara, i struje IC koja dolazi iz
zajedničkog dela namotaja primara i sekundara, a posledica je njihove elektromagnetske
sprege tj. dolazi transformatorski putem magnetskog kola i namotaja autotransformatora.
U skladu sa tim se i snaga koju prenosi autotransformator u sekundarnu mrežu sastoji
iz dva dela: električne snage Se koja odgovara struji I1, a dospeva u sekundarnu mrežu
direktno iz primarne mreže zbog galvanske veze, i elektromagnetske snage Sm, koju stvara
struja IC kroz zajednički deo namotaja, a dolazi u sekundarnu mrežu elektromagnetskim
putem.
Ukupna snaga u sekundarnom kolu iznosi:
S2 = U 2 I 2 (1 ~ )
S2 = 3U 2 I 2 (3 ~ )
 Električna snaga iznosi:
I 2 S2
Se = U 2 I1 = U 2 = (1 ~ )
a a
I S
Se = 3U 2 f I1 f = 3U 2 f 2 f = 2 (3 ~ )
a a

Sledi da je elektromagnetska snaga Sm, jednaka:

S2 æ 1ö N - N2
Sm = S2 - Se = S2 - = S 2 ç1 - ÷ = S2 1
a è aø N1

Iz prethodnih jednačina se vidi da se povećavanjem prenosnog odnosa

autotransformatora smanjuje snaga koja dolazi električnim putem, dok se povećava snaga
koja dolazi elektromagnetskim putem preko namotaja autotransformatora. Stoga se pri
povećavanju koeficijenta transformacije a prednosti autotransformatora u pogledu prenosa
snage električnim putem brzo smanjuju, pa je u praksi obično a ≤ 2.
Imajući u vidu prethodno definisane pojmove i izvedene relacije, za posmatrani
transformator važe sledeći zaključci. Odnos transformacije datog transformatora iznosi:
U1 11,5
N1 U1 f 3 3 11,5
a= = = = = = 1,15
N2 U 2 f U 2 10 10
3 3

Ako je autotransformator dimenzionisan za prenos snage S2=2000 kVA, tada se

električnim putem prenosi snaga Se:
S 2 2000
Se = = = 1739,13[kVA]
a 1,15

dok se na transformatorski način prenosi snaga Sm:

æ 1ö æ 1 ö
S m = S 2 ç1 - ÷ = 2000 × ç1 - ÷ = 260,87 [kVA]
è aø è 1,15 ø
(S m = S 2 - Se = 2000 - 1739,13 = 260,87 [kVA])
Kako se 1/3 ukupne snage trofaznog transformatora odnosi na svaku pojedinačnu
fazu, to namotaj posmatranog autotransformatora treba da je dimenzionisan za snagu S1:
S m 260,87
S1 = = = 87 [kVA]
3 3
Napon na svakoj fazi autotransformatora iznosi:
11,5
U1 fa = = 6,64 [kV ]
3
na primarnoj strani, odnosno:
 10
U 2 fa = = 5,77 [kV ]
3
na sekundarnoj strani. Napon na zajedničkom namotaju iznosi 5,77 kV (ovde je
sekundar zajednički), dok napon na preostalom delu namotaja (primara) iznosi 6,64 – 5,77 =
0,87 kV. Stoga bi običan transformator dobijen razvezivanjem jedne faze datog
autotransformatora bio dimenzionisan za prenosni odnos 5,77/0,87 kV/kV i snagu 87 kVA
(slika X2).

Slika X2. Regularni monofazni transformator koji se može dobiti razvezivanjem jedne faze
posmatranog trofaznog autotransformatora, sa naznačenim nazivnim veličinama.
2. Monofazni transformator snage 50 kVA, napona 2400/240 V ima gubitke u praznom
hodu 186 W, gubitke usled opterećenja 617 W i relativni napon kratkog spoja 2%. Vezan je
kao autotransformator tako da je priključen na primarnu mrežu napona 2640 V, a napaja
mrežu napona 2400 V. Potrebno je odrediti:
a) nazivnu snagu i struju transformatora i autotransformatora,
b) stepen iskorišćenja transformatora i autotransformatora pri punom opterećenju sa
faktorom snage 0,8,
c) pad napona na autotransformatoru za puno opterećenje i faktor snage 0,8.

a) Dati dvonamotajni transformator sa naznačenim vrednostima veličina prikazan je na

slici X1a. Kada dati transformator radi kao dvonamotajni, na osnovu date vrednosti snage i
napona mogu se izračunati nazivne vrednosti struja primara i sekundara:
S n = 50 [kVA]
S n 50 × 103
I1n = = = 20,83[ A]
U1n 2400
Sn 50 × 103
I 2n = = = 208,33 [A]
U2n 240

Slika X1. A) Dvonamotajni transformator 2400/240 V/V. B) Autotransformator dobijen

vezivanjem namotaja dvonamotajnog transformatora tako da imamo prenosni odnos
2640/2400 V/V.

Kada je vezan kao autotransformator sa datim prenosnim odnosom 2640/2400 V/V,

primar transformatora predstavlja zajednički deo namotaja autotransformatora, dok
sekundar dvonamotajnog transformatora predstavlja redni deo namotaja datog silaznog
autotransformatora. Šema vezivanja namotaja primara i sekundara dvonamotajnog
transformatora u autotransformatorski spoj kako bi se postigao željeni prenosni odnos
prikazan je na slici X1b. Kako je redni deo namotaja dobijenog autotransformatora
dimenzionisan za struju I2n, to nazivna struja u primarnom kolu autotransformatora iznosi:
I1na = I 2 n = 208,33[ A]

Struja u sekundarnom kolu autotransformatora je jednaka zbiru struje koja dolazi iz

primarne mreže I1a i struje koja dolazi elektromagnetskim putem iz zajedničkog dela
namotaja IC:
I 2 a = I1a + I C

Kako zajednički deo namotaja autotransformatora predstavlja primar dvonamotajnog

transformatora koji je dimenzionisan za struju I1n, to nazivna struja u sekundarnom kolu
autotransformatora iznosi:
I 2 na = I1na + I1n = I 2 n + I1n = 208,33 + 20,83 = 229 ,16 [ A]

Stoga, nazivna snaga koja se može preneti dobijenim autotransformatorom iznosi:

S na = U 2na I 2 na = 2400 229 ,16 = 550 [kVA]
(Sna = U1na I1na = 2640 208,33 = 550 [kVA])

Odavde proizilazi zaključak da se istim utroškom materijala kao za dvonamotajni

transformatora može dobiti autotransformator sa kojim se može preneti veća snaga, ali na
uštrb odnosa transformacije. U datom slučaju je snaga koja se može preneti
autotransformatorom uvećana 550/50=11 puta u odnosu na snagu dvonamotajnog
transformatora od kojeg je dobijen, ali je to ostvareno na uštrb transformacije napona koja
je svega 2640/2400=1,1 umesto 2400/240=10 što je bio odnos kod dvonamotajnog
transformatora.

b) Gubici autotransformatora se ne razlikuju od gubitaka dvonamotajnog transformatora od

kojeg je dobijen. U oba slučaja se sekcije namotaja koje odgovaraju primaru i sekundaru
nalaze pod istim naponom, tako da je indukcija u jezgru ista pa i gubici u gvožđu PFea=PFe.
Takođe važi da su gubici u bakru autotransformatora i običnog transformatora isti PCua=PCu
jer kroz odgovarajuće namotaje autotransformatora protiču iste struje kao i kod
dvonamotajnog transformatora u nazivnom režimu. Imajući u vidu da je snaga dobijenog
autotransformatora veća, dobija se bolji stepen korisnog dejstva:
Pn S n cosj n 50 ×103 × 0,8
hn = = = = 0,98 = 98%
Pn + Pgn S n cos j n + PFen + PCun 50 ×103 × 0,8 + 186 + 617
Pna S na cos j n 550 × 103 × 0,8
h na = = = = 0,998 = 99,8%
Pna + Pgna S na cosj n + PFena + PCuna 550 ×103 × 0,8 + 186 + 617

Može se zaključiti da se istim utroškom materijala kao za dvonamotajni transformator

ostvaruje veći stepen iskorišćenja.

c) U prethodnom zadatku je pokazano da su gubici u bakru autotransformatora (1-1/a) puta

manji od odgovarajućih gubitaka u dvonamotajnom transformaotru iste nominalne snage,
odnosno da važi:

æ 1ö
PCua = PCu ç1 - ÷
è aø
gde je sa a označen odnos transformacije autotransformatora a=N1a/N2a. Kako je aktivni pad
napona na transformatoru:
 PCu
ur =
Sn

može se analognim rasuđivanjem zaključiti da se u istom odnosu (1-1/a) menja u

poređenju sa dvonamotajnim transformatorom (uk) i napon kratkog spoja
autotransformaotra uka. Odnosno važi sledeća veza pada napona na autotransformatoru i
dvonamotajnom transformatoru:

æ 1ö
Dua = Duç1 - ÷
è aø
U datom slučaju je broj navojaka primarnog namotaja autotransformatora jednak
N1a=N1+N2, a broj navojaka sekundarnog namotaja N2a=N1, gde su N1 i N2 brojevi navojaka
primarnog i sekundarnog namotaja običnog transformatora. Stoga se prethodna jednačina
može zapisati kao:

æ 1 ö æ N1 ö N2 1 1
Dua = Duçç1 - ÷÷ = Du çç1 - ÷÷ = Du = Du = Du
è N1a N 2 a ø è N1 + N 2 ø N1 + N 2 N U
1+ 1 1 + 1n
N2 U 2n

Prethodni izraz za pad napona na autotransformatoru, preko poznavanja pada

napona na dvonamotajnom transformatoru čije su transformatorske (elektromagnetske)
snage iste, može se dobiti na osnovu ekvivalentne šeme autotransformatora prikazane na
slici X2. Jednačine naponske ravnoteže za primarno i sekundarno kolo autotransformatora
glase:
U1a = Z k 2I 2 + N 2E + U 2 a
U 2a = Z k1I1 + N1E

Gde je sa E označena indukovana elektromotorna sila po navojku namotaja

autotransformatora (ista kao kod dvonamotajnog transformatora). Pad napona na
autotransformatoru po definiciji iznosi:
U 2na - U 2 a
Dua =
U 2 na

Uvažavajući prenosni odnos autotransformatora i broj navojaka primara i sekundara

pad napona se može izraziti kao:
N1 N + N2
U1na - U 2 a U1na - 1 U2a
N1 + N 2 N1
Dua = =
N1 U1na
U1na
N1 + N 2

Brojilac izraza za pad napona na autotransformatoru se u kombinaciji sa prethodnim

jednačinama naponske ravnoteže u kompleksnom obliku može zapisati kao:
 N1 + N 2 N N
U1a - U 2 a = U1a - U 2 a - 2 U 2 a = Z k 2 I 2 + N 2 E - 2 (- Z k1I1 + N1E ) =
N1 N1 N1
2
N æN ö
= Z k 2 I 2 + 2 Z k1I1 = Z k 2 I 2 + çç 2 ÷÷ Z k1I 2 = Z k 2 I 2 + Z 'k' 1I 2 = Z 'k' I 2
N1 è N1 ø
Odakle se dobija da je brojilac izraza za pad napona na autotransfromatoru identičan
brojiocu izraza za pad napona dvonamotajnog transformatora. Međutim, važi da je napon
primara autotransformatora U1na jednak:

N1 + N 2 æ N ö
U1na = U 2 n = çç1 + 1 ÷÷U 2 n
N2 è N2 ø

Pa se konačno dobija izraz:

Du Du æ 1ö
Dua = = = Duç1 - ÷
N U è aø
1+ 1 1+ 1
Nn U2

Dakle pad napona autotransformatora se dobija tako što se izračuna prvo pad
napona dvonamotajnog transformatora u režimu sa istim strujama namotaja, a zatim se
uvaži prenosni odnos autotransformatora.
Aktivni pad napona datog dvonamotajnog transformatora za puno opterećenje
iznosi:
PCun 617
urn = = = 1,23%
Sn 50 × 103

Kako je napon kratkog spoja ukn=2%, to reaktivni pad napona iznosi:

u xn = ukn2 - urn2 = 22 - 1,232 = 1,58%

Pad napona na dvonamotajnom transformatoru za puno oterećenje pri faktoru snage

0,8 iznosi:

Du = urn cosjn + u xn sin j n +

(u xn cosjn - urn sin j n )2
=
200

= 1,23 × 0,8 + 1,58 × 0,6 +

(1,58 × 0,8 - 1,23 × 0,6)
2
= 1,93%
200

Konačno se može izračunati pad napona na autotransformatoru:

1 1
Dua = Du = × 1,93 = 0,18%
U1 2400
1+ 1+
U2 240

Odavde se može zaključiti da u datom slučaju istim utroškom materijala kao za

dvonamotajni transformator ostvaren 11 puta manji pad napona. Međutim, ovo ima i lošu
stranu jer je struja kratkog spoja 11 puta veća u odnosu na dvonamotajni transformator.
Pored mogućnosti prodora visokog napona u mrežu niskog napona usled direktne električne
veze primarnog i sekundarnog namotaja, teži uslovi kratkog spoja zbog manjeg napona
kratkog spoja predstavljaju glavni nedostatak autotransformatora.
3. Transformator sprege Yz5, 100 kVA, 6,3/0,66 kV za specijalne potrebe je prevezan u
autotransformator. Autotransformator je izveden razvezivanjem zvezdišta primarnog
namota i povezivanjem na izvode sekundara, na način prikazan na slici.
Odrediti:
a) nazivni fazni i međufazni napon primara,
b) faznu razliku između primarnog i sekundarnog napona,
c) snagu autotransformatora.
A B C A B C

Þ
a b c a b c

a) Na fazorskom dijagramu data je slika posle izvršenog prevezivanja. Naponi U1f i U2f su
fazni naponi priključaka "A" i "a" koji pre prevezivanja iznose:
U
= 3637,3 [V ]
6300
U1nf = 1n =
3 3
U
= 381,1[V ]
660
U 2nf = 2 n =
3 3
U1fa je fazni napon priključka "A" posle prevezivanja (indeks a: autotransformator). Na
osnovu dijagrama i kosinusne teoreme dobija se:
30°
U 1nfa = U 12nf + U 22nf - 2U 1nf U 2nf cos 30° = U1f
U2f
= 3637,32 + 381,12 - 2 × 3637,3 × 381,1cos 30° = 3312,7 [V ]
U1na = 3U 1nfa = 3 × 3312,7 = 5737,8 [V ]
U1fa

ψ
b) Kako je:

U 2 fa = U 2 f

traženi fazni pomak se može dobiti sa slike:

U 22 f + U 12fa - U12f 381,12 + 3312,7 2 - 3637,32

y = arccos = arccos = 146,7 0
2U 2 f U 1 fa 2 × 381,1 × 3312,7

(nešto manje od 5 h).

c)
= 91,08 [kVA]
100
S na = 3U1nfa I1nfa = 3U1nfa I1nf = 3 × 3312,7 ×
3 × 6,3