Соња Стојнић 11022/2019

Анализа архитектонских карактеристика пројекта за Солану у месту Арк-е-Сенан/идеални

град Шо

Пројекат за Солану француског архитекте Клод Никола Ледуа

је његово најамбициозније дело јер је у овом делу архитекта
показао сав свој визионарски таленат. Изграђен у облику лука,
овај комплекс садржи и стамбене и производне просторе, са
укупно 11 зграда. У центру његовог
полупречника пружала се кућа
директора Солане, са чије обе стране
су се налазиле идентичне зграде у
којима се вршио процес евапорације.
Слика 1
Наспрам ње на главној оси налазио се
улаз у комплекс, а са обе стране дуж обима круга била су смештена
складишта, која су чинила саставни део зида који је окруживао цео
комплекс.

На самом улазу у комплекс налази се капија која се састоји од тосканских

стубова, који попут завесе у позоришту, одвлаче пажњу пре него што
угледамо шупљину,
Слика 2 гломазне ентаблатуре и огољене атике. Шупљина подсећа на какву пећину, те
ствара снажну алузију на Платонову пећину. Тоскански стуб је заправо реинтерпретација дорског
стуба, с тим што за разлику од њега, овај има сасвим једноставну форму а тело му није
канелуирано. Симболично, стубови подсећају на чуваре, а пошто су овај портал користили и
радници а и виши чиновници, јасно је због чега је требало успоставити строгоћу и ред.

Наставивши правцем који повезује колонаде стубова капије са стубовима пре улаза у директорову
кућу, стиже се до главне Слика
фасаде2 ове зграде. Њен изглед: затворена маса са огољеним димњацима
који штрче са крова, као и прозори без оквира. Огромни тоскански стубови и трем са тимпаноном.
Управо ови стубови, по мишљењу архитекте, савршено одговарају индустријској архитектури.
Наиме ради се о стубовима сачињеним од наизменично ређаног четвртастог и округлог камена.
Архитекта је сматрао да су управо круг и квадрат два основна елемента за компоновање ових
импозантних стубова. Руковао је облицима и текстурама камена како би створио променљив
дизајн сенки и светла, површину која се стално мења на сунчевим зрацима, укључену у сталну игру
са небеским телом.

Једино је поменута предња фасада директорове куће донекле динамична захваљујући овим
стубовима, док је остатак сведен. Дакле чак се и директорова кућа морала подредити функцији
пре него статусу.

Сл. 2- преузето са https://www.pinterest.co.uk/pin/454582156109376665/ 19.03.2020.

Сл.1-преузето са http://socks-studio.com/2016/11/09/the-ideal-city-of-chaux-by-claude-nicolas-ledoux-
1773-1806/ 19.03.2020.
Литература: Николић Марко, Осамнаести век- архитектура доба просвећености, Историја модерне
архитектуре и урбанизма, https://e-learning.arh.bg.ac.rs/course/view.php?id=19, 19.03.2020.